ww - danilokis.orgkwi`evni magazin 3 stole}e crwanski kwi`evni maga zin 2 stole}e crwanski avle...

stole}e crwanski2 Gojko Boòvi}4 Milo{ Crwanski – Vasa Staji}

esej8 Ilija Mari}

12 Predrag Matvejevi}

iz ~asopisa20 Milan \or|evi}

proza10 Milica Mi}i} Dimovska19 Frawo Fran~i~22 Laura Barna

poezija18 Vuk Krwevi}24 Lars Gustafson

putopis28 Zoran Bundalo

gradski }o{ak32 Borislav Peki}

tribina skd33 Boìdar Mandi}

Qubivoje R{umovi}

ogledalo37 Stevan Tonti}

~itawe42 Natalija Ludo{ki

Miroslav Timotijevi}43 Aleksandra \uri~i}

Huan Oktavio Prens45 Mileta A}imovi} Ivkov

Ana Ristovi}46 Radmila Lazi}

Ibrahim Haxi}47 Qiqana \ur|i}

Milena Markovi}48 Dragoqub Peri}

Rajko Luka~50 Silvija Monros Stojakovi}

Mirjana Marin{ek Nikoli}

muzika52 Donata Premeru

naslovna strana55 Jasmina Petkovi}

to~ak 56 Slobodan Zubanovi}

sadràj

broj 77novembar 2007

Naslovna stranai prilozi u broju:@eqko \urovi}

kwièvni magazin Mese~nik Srpskog kwièvnog dru{tva Osniva~ i izdava~: Srpsko kwièvno dru{tvo, tel/faks: (011)328-85-35 www.skd.org.yu

Redakcija: Francuska 7, utorkom od 13-15, (011)262-88-92 e-mail: [email protected] Za izdava~a: Gojko Te{i} Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Zubanovi}

Uredni{tvo: Gojko Boòvi}, Nikola Vuj~i}, Dejan Mihailovi} Likovna oprema: Mirjana @ivkovi} Lektura i korektura: Olgica Raji} Prelom: Dragan Ninkovi}

[tampa: îgoja {tampa, Beograd, Studentski trg 13 @iro ra~un: 255-0012950102000-15

IZLA@EWE „KWI@EVNOG MAGAZINA“ POMA@E MINISTARSTVO KULTURE SRBIJE

kw

i`

evn

im

agaz

in

3

stole}e crwanski

kw

i`

evn

i m

agaz

in

2

stole}e crwanski

avle Isakovi~ stalno nailazi naprakti~ne qude, koji, pri tome, govo-re o vrednostima prakti~nog ìvota,koji u svemu vide izvor neke svoje ko-risti, ali sam nije takav, niti }e ta-kav postati. Ali, na drugoj strani, po-staje svedok kako ni takav ìvot nije

za{ti}en od propasti. I u ìvot Vi{wevskog, tog„malog cara“, iz Tokaja, nasuprot svoj wegovoj prora-~unatosti, ume{ao se slu~aj komedijant. Mada se po-na{a kao bludnik, Vi{wevski govori o tome kako va-qa traìti pravu ènu „koja }e da svetli, kao zvezdana nebu“. Kada je jednom takvu ènu na{ao, nije je do-bio: „Kad je do{ao da je zaprosi, drugi je ve} bio, togistog dana, isprosio.“ Vi{wevski, isto tako, katkadgovori kako je qudski ìvot pakao, a verovao je da bise to promenilo kada bi mogao da sa slu`bom napustiTokaj: „Razlika izme|u tog Srbina, i ostalih, takvih,malih, careva, u Rusiji, bila je samo ta, da su oni Ru-si, namirisani oficiri, bili sretni i veseli, pritakvom ìvotu, a ovaj potomak seqaka, nesretan i tu-àn.“ Takav Vi{wevski bi}e za Isakovi~a doìvqajkoji ga je „dotukao“. Umesto o~ekivane Rusije, wemu}e se u Vi{wevskom ukazati potpuni Garsuli. U sli-ci raspusnog mo}nika koji nasr}e na bremenitu ènusvog sunarodnika u seobi Pavle naslu}uje slom smi-sla koji pripisuje Rusiji.

Garsuli se Pavlu javqa kao nakaza, kao oli~eweneèqenog ìvota u jednoj carevini. Ali }e se Garsu-li javiti ovom Isakovi~u i kasnije, kada do|e u Rusi-ju, tamo gde bi o~ekivao sve osim Garsulija, i kadarazume da i to carstvo ima Garsulin lik. Me|utim,lik Garsulija izaziva kod Pavla i jednu sasvim druguuspomenu. On ga se}a wegove mrtve ène, koja je dotadbila potpuno zaboravqena, a kada se jednom javila,ona vi{e ne napu{ta Pavla. Upravo zbog toga jedansusret, dok priprema svoj put za Rusiju, promeni}e naodsudan na~in Isakovi~a. To je susret sa gospoòmBoì~kom, lepoticom koja }e se, na kraju pri~e, pro-metnuti u ènu „debelu kao top“. Kao da su to „ne~i-sta posla Ne~astivoga i kao neka ma|ija“ Pavle zapa-à veliku sli~nost u izgledu gospoè Boì~ke i we-gove pokojne ène. Iako on u wihovom susretu na pu-tu za Be~ ne vidi smisao, iako se pla{i da }e ga ta è-na skrenuti sa puta na koji on sve polaè, Pavle }ezapo~eti qubavnu vezu sa gospoòm Evdokijom. Ovaèna, koja ne deluje samo lepo nego i preduzimqivo ikoja izgleda tako da je sposobna da za sebe uzme sva za-dovoqstva ìvota, re}i }e Isakovi~u ono {to i onduboko ose}a: „Trajne sre}e i nema, u qudskom ìvo-tu.“ Ta èna, koju ne poznaju ni najbliì, ima maskusre}e, lepote i prakti~nosti za svet, ali ima i ose-}awe nesre}e koje je poznato samo delimi~no wenojk}eri. Pavle ose}a da svi u Boì~kinom svetu nose

masku i da to nije svet jasnih relacija, nego da u sve-mu tome postoji mno{tvo uslovnosti. U takvom svetunije lako opstati, {to se vidi po sudbini ove ène,kao {to nije lako ni prepoznati {ta je slu~aj a {tasudbina, zbog ~ega Pavle i beì od gospoè Boì~.

Iako se u nekim slu~ajevima pokazuje kao ograni-~eno ili svedeno na poznavawe vojni~nog ìvota, is-kustvo u~i Pavla Isakovi~a da ìvotu ~ovekovom nezavisi sve ni od Bo`je, ni od qudske voqe, ni od naj-boqih namera ili realnih okolnosti, ve} da se u qud-ske poslove vrlo ~esto me{a slu~aj, „najve}i komedi-jant na svetu“. Slu~aj se u Pavlovom ìvotu i u ìvo-tu wemu poznatih qudi neobi~no ~esto i sa neopozi-vom snagom pretvara u sudbinu. Ta okolnost ne mewasamo trenutne planove nego i daje druga~iji smisaone~ijem ìvotu. Pavle prepoznaje mnoge od tih slu-~ajnosti, vidi koliko ga one odvajaju od onoga ~emustremi, ali i prepoznaje koliko je slu~ajnost u qud-skom ìvotu „~esto, neshvatqiva“. „êmu tuma~itiono, u qudskom ìvotu, {to je neprotuma~eno?“, pitase na jednom mestu u „Drugoj kwizi Seoba“. Ovo pita-we prati}e gotovo neizbe`no Pavla Isakovi~a dokpoku{ava da ostvari veliki naum svoga ìvota. Ne-kada mu to pitawe dolazi zato {to ose}a da je „sam,samcit, u nekoj pra{ini, koja se diè kud prolazi, akoja se slegne, kad pro|e“, nekada zato {to vidi da jestigao negde gde nije nameravao da do|e. Ostanak uìvotu Pavle doìvqava kao pitawe slu~aja, kao{to kao puku slu~ajnost doìvqava i to {to za vre-me svog boravka u Be~u, posle toliko godina, spozna-je sudbinu gospoìce Berghamer, svoje nekada{wequbavnice. Slu~aj je povezao i Pavla i Boì~ku: onaje, slu~ajno, ostala dva dana duè u Budimu, a zahvaqu-ju}i tome je upoznala Pavla i saznala „da i za wu imasre}e na svetu“. Mo} slu~aja Pavle spoznaje i na pri-meru porodice Valdenzer. Na putu za Be~ Pavle ovuporodicu doìvqava kao primer sre}e i spokoja. Alisamo posle jedne no}i Pavle }e videti kako je ova po-rodica potonula u bedu i nesre}u, i to samo zato {toje nesre}nim slu~ajem uginuo omiqeni kow u ergeligrofa Para za koju je gospodin Valdenzer zaduèn.

Slu~aj komedijant se najokrutnije igra sa Pavlomkada on, u Be~u, u grupi izolovanih Crnogoraca koji~ekaju dozvolu da produè put za Rusiju, pronalaziènu sa trepavicama boje pepela. Ako je tada prona-lazi neo~ekivano, dok traì ne{to sasvim drugo, ni-kada je posle Be~a ne}e na}i iako }e traìti, presvega, wu. Poraèn wenom lepotom, koju ne skriva nibeda u kojoj se na{la, ni wena sudbina ène ostavqe-ne u neprilikama, Pavle pomisli „da bi to bila è-na, vredna zagrqaja i qubavi“, dakle, upravo ono {topovodom drugih èna ne misli. Kada se, posle nekoli-ko dana, vrati u ovaj be~ki lazaret, Isakovi~ joj kaèda je „ne bi napustio“. Susret sa Jokom Stana Dreko-

va je plod slu~ajnosti, kao {to je docnija neuspe{napotraga za wom tako|e hir slu~ajnosti. „Isakovi~nikad nije na{ao tu ènu sa krupnim, zelenim, o~i-ma, i trepavicama boje pepela“, kaè se na kraju onogdela romana koji neposredno prati Isakovi~e. Alito nikad u Pavlovom ìvotu pada u senku mogu}nostikoju je omeo slu~aj komedijant. @ena sa trepavicamaboje pepela do{la je u Kijev „jedan jedini dan posleodlaska Isakovi~a“.

Dok se u romanu govori o doga|ajima u austrij-skom carstvu, za svaki dan, navode se po dva sveca: je-dan katoli~ki, jedan pravoslavni. Po tome {to u istidan padaju razli~iti svetiteqi vidi se da qudi u tomcarstvu ìve jedni pored drugih, a ne jedni sa drugi-ma. Kada radwa, sa Isakovi~ima, pre|e u rusko car-stvo, sveci se ujedna~avaju: svima su isti dani i sveti-teqi, sem malobrojnim katolicima koje u Kijevu sum-wi~e kao {to su u Be~u sumwi~ili pravoslavne. Ali,iako se ujedna~avaju ove razlike, Isakovi~i ne prona-laze u Rusiji ono {to ni u Austriji nisu mogli da na-|u. I u Austriji i u Rusiji oni dobijaju komande nastranom, nema~kom ili ruskom, a ne na srpskom jeziku.U obe zemqe oni spoznaju nepravde, suo~avaju se sastra{nim kaznama, a kao deo svog naciona polako seutapaju u veliku narodnu masu carstva u koje su do-{li. Ni u privatnom ìvotu ili u li~nim ambicija-ma Isakovi~i ne pronalaze sre}u zbog koje su se odlu-~ili na seobu. Petar i Varvara tako gube dete. Tri-fun se zbog odlaska u Rusiju rastavqa od ène i dugovremena pati zbog dece. Iako od svih bratenaca najvi-{e napreduje u ruskoj vojsci, iako wima ovladava neo-buzdani „nagon da se ìvi“ i da se sve sebi podredi,Trifun vidi da mu to ni{ta ne vredi ako ne dobijenazad decu.

Od Isakovi~a okolnostima se najlak{e prilago-|ava \ur|e. „More, ono mi je brat, ko mi je dobrurad“, ponavqa \ur|e koji ne vidi toliku razliku me-|u carstvima: „Svud je lepo, gde je lepo dru{tvo. Ta-mo gde su na{i jolda{i, tamo je dobro. Ma gde to bi-lo. Ma u kom carstvu.“ Kada vidi prve obrise neprav-di u Rusiji, \ur|e predlaè da se vrate nazad, kao{to je pre seobe predlagao da sa~ekaju jo{ neko vre-me dok nepovoqne prilike u Banatu ne pro|u. On je,istovremeno, Isakovi~ sa najvi{e imena. Dok je u au-strijskom carstvu, on nije samo \ur|e nego i Jurat,dok }e, odmah po{to pre|u u Rusiju, postati GeorgijeIsakovi~ Zeremski. „Me|u wima, \ur|e je bio onaj,koji se najbrè, i najboqe sna{ao. Tamo, kaè, gde jelepo dru{tvo, tamo je na{e carstvo. @ivot je teàksamo za one, koji dru{tva nemaju. On je ve} prvog me-seca, u Kijevu, tri puta kumovao.“ Lako pre{av{igranicu izme|u dva carstva, izme}u svog biv{eg isvog sada{weg ìvota, \ur|e se u Rusiji „ose}ao kaokod ku}e“: wemu je bilo svejedno dali ìvi u Srbijiili u Rusiji, kao {to mu je i bagrem na Donecu i naBegeju bio isti. Otkako je do{ao u Rusiju, \ur|e jesve podredio vojni~koj karijeri i èqi da stekne ge-neralsku lentu. Ali iako je prilagodqiv i uspe{an uvojnim poduhvatima, \ur|e niti ispuwava sopstvenuambiciju, niti uspeva da o~uva sre}u porodi~nog ì-vota. U „Drugoj kwizi Seoba“ za \ur|a i wegovu u è-nu Anu kaè se da su bili „primer potpune qudskesre}e“. Me|utim, ta sre}a }e se pretvoriti u monoto-

niju porodi~nog ìvota, a qubav, koja im se ~inilakao neuporediva u odnosu na sve druge qubavi, grezneu obi~nost. Na drugoj strani, \ur|e ne}e postati nigeneral, jer }e u rusko-pruskom ratu, u pohodu premaBerlinu, ostati bez noge.

Pavle niti je prilagodqiv kao \ur|e, niti je uwemu izraèn Trifunov nagon da se ìvi. Vukovimposinkom ovladala je melanholija, a {to dubqe upo-znaje Rusiju to ose}awe postaje sudbonosnije. Rusija jeza Pavla obe}awe smisla sve dok ne do|e u wu. Do{av-{i tamo gde upravqa sve svoje snage i nade, Pavle neostvaruje zamisli, niti moè da osmisli neku novunadu. Naprotiv, sve kopni, pa i wegova sposobnost davlada sobom: „Pavle je, kad su mu bratenci dolazili ipose}ivali ga, govorio: Vidi mu se, kaè, da neke ma-|ije vladaju u qudskom ìvotu, a ne Bog, niti voqaqudska. Veliku je nameru imao kad je po{ao. Pre`de.Sad ih vi{e nema. Nego smatra da ~elovjek treba daìvi besmisleno, kao i ìvotiwa, zver, biqka. Ublagopolu~nom zdravqu, pustiv{i da se, wime, jutrai ve~eri, doga|aju, i vreme, igraju, kao {to se oblaci,oko Sunca, igraju. Smisao ìvota, kaè, na{ao je utome, da ìvi onako, kako mu {ta do|e, veseqe, neve-selost, àlost, radost.“ Sav predat tome da srpske se-obe na|u smisao u Rusiji, Pavle se kre}e izme|u o~e-kivawa i primera besmisla. Dok, na jednoj strani,ima velika o~ekivawa od seobe, veruju}i da }e onapreokrenuti i li~ni ìvot wegovih sunarodnika, ibudu}nost naciona, Isakovi~, na drugoj strani, ose}akako sve teè odràva konce smisla. I u „sitnicamasvog ìvota“, i u iskustvu svog naciona Pavle prepo-znaje teìnu besmislenosti. Velike namere skop~anesu sa velikim patwama i sa nikakvim rezultatima.Sama seoba ne dovodi do ostvarewa Pavlovih o~eki-vawa. Wegovi sunarodnici mewaju carstvo, ali ne me-waju vlastitu sudbinu. Doìvqavaju}i na tako veli-kim, sudbinski va`nim primerima nestalnost sre}ei besmislenost najzna~ajnijih namera, Pavle sa seo-bom trpi „veliku promenu“. Ta promena, nasuprot po-~etnoj veri kako }e srpski kowanici, zajedno sa Rusi-ma, do}i natrag u Srbiju, vodi Pavla prema slutwi daje „si}u{an, kao si}u{no zrno peska u toj beskrajnojrumeni“. Takva slutwa rodi}e neopozivo saznawe:„Sve se de{ava druga~e neko kako ~ovek naumi. / Svese zbiva druga~e nego {to je o~ekivao, i ovde, u Rosi-ji.“

Ako smisao srpskih seoba nije obistiwen dola-skom u Rusiju, on bi doìveo obistiwewe u Pavlovojaudijenciji kod carice. Ali, uprkos Pavlovim nasto-jawima, retkost susreta sa caricom ne}e biti naru-{ena, a posledwi smisao u Isakovi~evom ìvotu ra-zori}e se u vulgarnoj inscenaciji. Naime, Isakovi~}e biti primqen u audijenciju, ali ga tamo ne}e do-~ekati carica. O caru Lazaru i o srpskom nacionu on}e govoriti la`noj carici. Tako se audijencija izo-kre}e u maskaradu, a wen uzvi{eni ciq, na koji Isa-kovi~ polaè smisao svog ìvota i u kome vidi sud-binu naciona, zavr{ava kao surova {ala obesnihoficira. Otuda prevara postaje posledwi ishod Pa-vlove seobe, {to }e on, jo{ ranije, naslutiti u sud-bini nekih drugih junaka romana „Drugakwiga Seoba“.

(Odlomak)

Gojko Boòvi}

JEDAN JEDINI DAN

P

kw

i`

evn

im

agaz

in

5

stole}e crwanski

kw

i`

evn

i m

agaz

in

4

stole}e crwanski

Milo{ Crwanski – Vasi Staji}u[Berlin,] 24. XII 928.

Vrlopo{tovani Gospodine,svakako znate da sam u tu|ini, na radu pri

na{em poslanstvu u Berlinu.Se}aju}i Vas na jedan na{ razgovor, u vozu

na putu za Zagreb, na skup{tinu P.E.N. – kadaste mi govorili o svojim „Prilozima“ – ja Vasmolim da mi javite {ta znate o Isakovi~ima,ako su to deca ili ro|aci „oberstera Vuka Isa-kovi~a“, ktitora ~iju ste ikonu svakako videli(Sv. Stefan [tiqanovi}) u Sremu. – Podatciti o Isakovi~ima, posle 1750 – bili bi mi sadjako potrebni, jer svoj roman nastavqam u dru-gim romanima iste porodice.

Mnogo Vas ina~e po{tuje

Crwanski

[Inv. br. 12.142; autograf, mastilo, }irilica]

Vasa Staji} – Milo{u CrwanskomSubotica, 30 decembar 1928

Po{tovani Gospodine,Danas sam dobio Va{e pismo, pa po~iwem da

Vam odgovaram, po{to odgovor treba da budepoduì.

Na àlost, u Novom Sadu nisam na{ao i nemoè se na}i srodni~ki odnos izme|u IsakaIsakovi}a i strica, oca li mu, Vuka. Jedno jenesumwivo: da je Isak iz porodice Vuka; to do-kazuje wegovo bogatstvo i wegove jake veze sa[i{atovcem.

Ali pre nego {to po~nem o Isakovi}ima poredu, ho}u da Vam reknem mi{qewe moje skrom-no o jednoj stvari, o kojoj smo tada u vozu govo-rili: ube|en sam da su Vojvo|ani u XVIII stole-}u govorili kao {to govore danas; razlike imasamo u stranim re~ima, u leksikonu, i u stepenupoznanstva sa slovenskim jezikom: oblici pro-menqivih re~i su isti koji i danas. Kolorittreba dati jeziku XVIII stole}a spomiwawem„poku}a i posu|a“, kako su tada govorili; name-{taj i odelo je odista bilo druk~e. O tome sva-ka arhiva (pa i novosadskog Magistrata, koju ja~itam) ima premnogo podataka.

1. Re}i }u Vam nekoliko podataka o Vuku. UMitropolijskoj Arhivi u Karlovcima sam vi-deo vi{e wegovih potpisa. 1733 on je „Krainiservskiè wbrkapetan“, i kao takav deputirt uBe~u, gde su deputirti proveli nekih sto dana;deputacija kao da nije mnogo uspela (radilo se opotvrdi privilegija bez klauzula, mislim); u

aktu gde je o tome re~, spomiwe se on„Voulfkang to estå Gdn Voukå Isaakovi~“. USpecifikaciji imawa Beogradske Mitropoli-je (vaqda po smrti Mojseja Petrovi}a) iz god.1731 ima bele{ka (izgleda da se ti~e 4 psalti-ra na malo kolo): Edin w sih dadosmo gnou wbr-kapitanu Voukou po zapovédi gnna arh£episko-pa, 1735 augusta 6 na saboru u Karlovcima kandi-dovan je Vuk za obr{tera bey dem neuerrichtetenIllyrischen Husarenregiment. On je te godine jo{obrûé Rotmaistoré. Sve to u Srbiji, a na ovustranu je pre{ao 1740; tada je obrûvoktmaistori poku{ava da, posle smrti u tamnici Stani{eMarkovi}a uzme pod svoju komandu „Serfƒène“koji, iz Sakula, prostuju protiv toga, i{tu}i zakomandanta Atanasija (?) Ra{kovi}a, vaqda ze-

ta [akabentina. 22 aprila 1740, Vuk je iskao~in Obristliethenanta i komandu nad PotiskomGranicom, kad ne moè dobiti nad Posavskom,ali je u decembru 1740 kao Obristwachtmeiser pod-vrgnut Ra{kovi}u i ostao u Posavini. 1747 Ho-fkriegsrath nare|uje Slavonskoj General Komandida egzekucijom naplati u korist Vuka 443 fl. {tomu je duàn Nationalleuthnant Nescovich. Te godine,prilikom seobe militaraca iz Novog Sada (za-pravo iz [anca) general Engelshofen predla-è raspored oficira u Podunavskoj i PosavskojKrajini: u prvoj komandant Obrist Ath. Rascowiz apod wegovom komandom, izme|u ostalih, kapetanIurath (\ura|) Isakovi} i prve klase lajtnantPetar Isakovi}; a u drugoj Obrister Monasterlypod ~ijom komandom major Vuk Isakovi} i kape-tan prve klase Trifun Isakovi}. Zna~i, bilo jevi{e Isakovi}a u vojsci.

2. O Isaku Isakovi}u ne znam ni{ta sve do25 januara 1771, kad je pisao testamenat. Aliimam testamenat mu i {pecifikaciju„podou`binah i pogrebalnih tro{kové.“ Is-

pisa}u Vam prvo zave{tawa mu [i{atovcu: 8fl. dvoici lydma koji}eju (pi{em odsad Vuko-vom }irilicom) u Srem, jedin k Rumi a drugi k[i{atovcu za javiti smert moju, i pozvati napogreb, otiti... Ot nedvi`nojè sub{tanciji,kromje {pecifikacije, (pogrebnih tro{kova ipodu{ja) Monastiru [i{atovcu je{te pre`dezavje{tanij na gruntu togo Monastira su{tijvinograd s vo}wakom i pro~im potrebitimitamo nahodja{timsja sudovi, i sada zavje{tajutako, da po smerti mojej ot zavje{tatelstva se-go Monastir budet obladateq i da uìvaet ja-koè svoje sobstvenoe dobro... i èlaju da mojaGospoà (Neranà) u Monastir [i{atovacvsjake godine daet po 2 sarandara u 24 fl. sosto-ja{tasja... ot strane vodenice na vsjakij god daimjejut davati Monastiru [i{atovcu po jedinsarandar ot 12 fl... Ot imu{testva sego, knig ioruìja koliko imjeju, kromje propovjedej Gede-onovih jaè prilagaju Monastiru [i{atovcuneotmjenno dati, pro~ija knigi Lazaru Sirota-nu moemu.

Bogatstvo lajtnanta Isaka Isakovi}a: domu N Sadu kraj doma Mihajla Ra{kovi}a; vodeni-ca poto~wa~a na gruntu her{fta [sic!] ilo~ka-go u Sremu mjestu Be{enovu profit ne hudoj iz-nosja{taja, s vo}wakom; vinograd s vo}wakom(zave{tani [i{atovcu).

V dvi`[im]osti: „srebra u {tangle salive-na, i jedna dugmeta iznose 126, v sa`deènoj sr-mi 22 lota i u jednoj ka{i~ici 4 lota, dakle usvemu 152 lota (skoro 5 funti, mislim). Je{tenahoditsja u srebru jedino kandilo, 12 pari no-èva, 12 ka{ika, pored è jedna ka{ika velika,tranìr lefel zovomaja bez mere.

Oruìje vojenoje moje v bol{em ~islje nenahoditsja, razvje to~iju v dvuh parah vezennihpi{toqah, dvuh prostih i jedinoj sabli turec-koj, pak jedinoj regimentskoj, kotoruju ja upo-trebqal, i v slu`bje mojej militarskoj pasal...V nov~anoj sub{tanciji... 15.150 fl.[“]

Porodi~ne mu prilike: nije mi jasno ko jetaj Sirotan Lazar (adoptiran?) o kome kaè:„~tobi Lazar, dete na sebje nosja{tij prozvi-{te moje Isakovi~ Sirotan moj, ot ovakovihnedviìmih dobara moih, doma i vodenice svo}wakom, nasqedija iskqu~en ne bil, no po-kolle on ìv budet, domovnij dolnij trakt dauìvaet aki svoj sobstvenij, i tretij tal vode-nice bez vsjakago sinovcev moih prepjatstvijaili isklu~enija, po smerti è jego Lazarja po-tomci togo uìvati dobra ot doma i vodeniceda ne mogut, razvje to~iju samij sinovci moiNikola i Pavel, ili ih potomci muèskago bi-vajemij pola, a ne ènskago, kotorij Lazarevimpotomkom ili Lazaru, gde bi on kudi na stranubez potomstva oti{el, ni~to platiti dol`nibudut.[“]

Pored dva sinovca, glavnih naslednika,imao je i ~etiri sinovice: Martu, Anicu, Joan-ku i Jefimiju. I petu Sofiju, udatu u NovomSadu za Simeona Raki}a (kancelista magistra-ta u N Sadu).

Sirotan Lazar imao i sestru: „siroticu mo-ju Ruìcu u domu moemu su{tu“; Isak je èleoda Lazar izu~i trgovinu ili zanat, pa mu zave-{ta i 1000 fl., ako li se pokalu|eri, samo 200 fl.

Umro je Isak negde pred 21 maj 1771.Imao je ja~e veze sa Rumom (ako nije onde ro-

|en); rumskoj crkvi zave{tao, posle [i{atov-ca najvi{e (100 fl.); i u Rumi dao sluìti zasebe opelo (iako se dao saraniti u N Sadu)

Tetku Kumriju imao u Leìmiru, „kotorabudu}i pri zdravoj razumnosti svojej nije... do-kel je u ìvotu prebila budet na odjelo... 70fl.[“]

„U Plati~evu preporu~ujem Iliji Ostoi~u,biv{emu nastojniku na{emu, i ostavqam darazdade na 12 domova, i u Jarku na 8 kako koegovidit 60 fl.“

Zave{tao je svima fru{kogorskim i ba~-kim manastirima po sarandar (12 for), novo-sadskoj {koli (~etir {kole: to je osnovna igimnazija, za Srbe, osnovana 1732!), 12 fl, a toli-ko i pravosl. {pitalu; „kompaniji trgova~kojza ma{ale i pratwu 8 fl; za krepone i pantli-ke po priliki 100 fl. Za jednu i pol centu sve}avo{tani... 127 fl 30[“].

Da li je ovo previ{e ili premalo? Voleobih da na{a drevna Matica izda Va{e romane ukwizi. Radoj~i} je Seobama o~aran.

Po{tuje VasV Staji}

[Inv. br. M. 10.764; autograf, mastilo, }irilica, u za-glavqu od{tampano: Vasa Staji}, direktor gimnazije]

Milo{ Crwanski – Vasi Staji}u[Berlin,] 3. I 929.

Vrlopo{tovani Gospodine,verujte, da mi je dan Va{eg pisma, od najpri-

jatnijih, od kada sam u tu|ini. Neobi~no je Va-{a kurtoazija i trud, da mi odgovorite na pita-wa.

[to se ti~e „Seoba“, Vi }e te razumeti daja, po profesiji istori~ar, ne mogu verovati umetode biv{ih „istorijskih“ romana. Smisao inasledni zna~aj pojedinih doga|aja i ìvotali~nosti, neprolazan, koji je sad u na{em ìvo-tu, interesuje me jedino. Ne àcam se dakle pe-sni~kih sloboda prema pro{losti, ali doneklenehatan, ho}u da brutalnost prepisa u „sada-{we vreme“ ublaìm ta~no{}u podataka zbiqaistorijskih.

Razumem Va{ prekor u pitawu jezika. Da stemi naveli svoje napomene, i pre, prihvatio bihih. Kwiga je svakako ve} iza{la kod Gece Kona.

Ono malo, {to govore u „Seobama“, sakupiosam iz pisanih spomenika onog vremena, izbega-vaju}i dialog uop{te. Ipak, mislim, da razli-ka, izme|u pisawa i govora, ni u ono vreme, ne-}e biti tako velika, kao {to izgleda Vimislite. Osim toga ja sam morao da pre-terujem u rusizmu i slovenstvu, zbog sen-timentalnosti i crkvarstva moje li~no-

TRAGAWE ZA ISAKOVIÎMA

Obeleàvaju}i trideset godina od smr-ti Milo{a Crwanskog, Kwièvni magazindonosi iz kwige Stojana Tre}akova i Vladi-mira [ovqanskog, O Crwanskom arhivalije– pisma koja je Milo{ Crwanski razamewi-vao sa Vasom Staji}em, pre svega interesuju-}i se i istraùju}i o glavnom junaku svojihSeoba, Vuku Isakovi~u, kao i zavr{ni deotestamenta Isaka Isakovi~a, iz porodiceIsakovi~a – tzv. „{pecifikaciju“ koja nasvoj na~in oslikava jedno vreme, deli} izdru{tvenog ìvota XVII veka.

kw

i`

evn

im

agaz

in

7

stole}e crwanski

kw

i`

evn

i m

agaz

in

6

stole}e crwanski

sti. Najposle, i sami znate, da su ba{ tegodine sasvim mra~ne u filolo{kom po-gledu. No bilo bi mi vrlo milo kad biba{ Vi, Gospodine, pisali {to o „isto-

rijskim“ dostatcima i nedostatcima „Seoba“, uLetopisu, ili Glasniku.

Vuk Isakovi~ ~ini mi se da je uvek isti uVa{im podatcima. On je major jo{ 1744. Vidise u memoarima |enerala Pi{~evi~a, koje sam ija upotrebio u „Seobama“. (Rusko izdawe u Mo-skvi. Imate jedno popularno, bez vrednosti kodAtheneum–a. Piscsevics tábornok kalandjai.) IkonaSt. [tiqanovi}a (u [i{atovcu? ili Kru{e-dolu?) wegovim „i`diveniem“ ra|ena pi{ei gagod 1753. kao „oberstera“. Imate je u „Fru{ko-gorskim Manastirima“ – St[r]ike. Daqe o we-mu ne znam traga. Sad mi vi{e i ne treba. Tre-bao bi mi jedan Isakovi~ u Rusiji!

Mnogo Vam hvala na podatcima o Isaku. We-gov testamenat po Va{em pismu upotrebio bih,u idu}em romanu, ako mi to dozvolite i ako gaVi ne mislite gde {tampati do kraja god. 1929.Mislite li da je na samrti (lajtnant) biomlad? Ne}e li na{e hipoteze pobiti kakav novpodatak iz kakve arhive u Petrovaradinu, iliRumi?

Svako daqe Va{e obave{tewe o toj porodi-ci, kao u ovom Va{em pismu, bilo bi meni veli-ka pomo}. Kad sam bio |ak i slu{ao o Vama, ni-sam ni sawao da }u Vas ovako upoznati i Va{uqubaznost iskori{}avati.

Ja }u, radi svoje teze, mo`da i duè ostati„na radu“ u poslanstvu. Ne}u i}i u diplomate.Ne}u da ìvim daleko od svoje zemqe. To je od-vratno.

G. Radoj~i}u isporu~ite moj pozdrav, a Va-mi, Gospodine, èlim svako dobro, a povodomIsakovi~a, sre}an badwak i daleku starost.

Po{tuje VasM. Crwanski


Milo{ Crwanski – Vasi Staji}u[Berlin,] 28. I 928 [!?929]

Vrlopo{tovani Gospodine,ào mi je, {to mi je Va{e pismo oduzelo na-

du, da }e te mi jo{ {to o Isaku Isakovi~u javi-ti. Nisam ja mislio, da Vi naro~ito, u tom po-gledu, tra}ite svoje vreme, nego samo, ako moè-te, da mi doznate nema li ~ega u Mitrovici iRumi, {to bi me sasvim dezavuisalo.

Ja sam ovde, u Staatsbibl. mnogo radio i tragaoza onim generalom Isakovi~em, koga Tekelijaspomiwe kao Moskaqa ali uzalud. Tragam i zaprotom Isakovi~em, koji je bio na Tem. Saboruposlanik Mitrovice. Da sam u Be~u vi{e bihna{ao.

Svakako Vas molim da mi testamenat IsakaIsakovi~a po{aqete. Bi}e mi vrlo vaàn u ro-manu. Mislim da Isak nije ni sin, ni sinovac

Vuka, jer iz Pi{~evi~a ne vidim Vuka ni è-wenog, a kamo li da je imao sina lajtnanta jerbi ga mladi Pi{~evi~ sreo ili u ratu ili kodku}e. @ena mu nije spomenuta ni na ikoni u [i-{atovcu. Sinovac bi mu pre mogao biti, ali jeza moj roman to nezgodno. U svakom slu~aju, Vime, Gospodine, tim testamentom i specifika-cijom, mnogo, vrlo mnogo pomaète. Jo{ jednomVas molim za savet o dobu Isakovom. Ili jemlad, pa „lajdnant“, ili je neuspeo u slu`bi.Ili je vojnik od zanata, ili je samo bio, paostavio? [to se ti~e „sirotana Lazara“ da ni-je ro|eni sin, ili iz kakvog prvog braka? – na-lazio sam taj izraz „sirotan“ i za zakonitu de-cu, – ta li~nost mi dobro dolazi. Roman – okoIsaka – zahvati}e 1771–1800 i tu sam jo{ najsi-roma{niji. Za daqe moram sebi „praviti“ li~-nosti, ako Isakovi~a daqe nema. Mada bih rado„ostao u porodici“.

Ja Vam jo{ jednom mnogo zahvaqujem na do-broti i stojim Vam na raspoloèwu, ako bihVam odavde mogao kakvu uslugu u~initi.

@ao me je {to „letopis“ Ka{anin nikakone {aqe, te nisam video Va{e priloge; mo`dabi mi pomogli ba{ ti prilozi. Ovih dana ~itaosam sa uìvawem memoare Tekelijine. Sme{nomi je da je Matica pustila one mnoge grcave [?]izraze a izostavila ~uda sa ènom.

@eli Vam svako dobro u ovoj godini i mno-go Vas po{tuje

Crwanski


[PECIFIKACIA

koje kakovih zave{tatelstvah v podu`binah i v pogrebal-nih tro{kov po smerti mojej napolnitisja imu{tih sledujet si-ce

Dvojici qudma koji }eju u Srem, F. xrjedin k Rumi, a drugi k [i{atovcu zajaviti smert moju i pozvati na pogreb,otiti, vsjakomu po priliki à 4 f da datutsja 8 –Za sanduk Ti{leru 8 –Za 7 1/2 rifa crnoga Tafeta kojim }u pokritisja do rake 60 –Za iskopawe i sazidawe grobnice s ciglom 15 –Za jednu i pol centu sve}a vo{tani ot jedne dve i ~etiri u funti i ponajmawe ot jednago gro{i}a à 55 127 30Kompaniji Trgova~koj za ma{ale i prango 8 –Za krepone i pantlike po priliki 100 –Svja{tenikom koji se pri pratwi trefe po 1 fProto–presviterom è, igumenom i Arhi–Mandritom a{te koji potrefjatsja po 2 f ili kako prilika soboju doneset, kako ~to Di(ja)kon i kaluger à 1 f 30 –Ponomarom u 5 cerkvi po 1 f 5 –Magisterom za dijake ot vsje ~etireh {kol vsjakomu po 1 f 30 h 6 –

Babi klisari koja }e fewer ~rez god na grobu uìàti 4 12Na Hrista [?] sirota, budu}i da imeje teskobe radi domovni obed u domu dati ne moèt, vsjakoj po 1 petak dati opredeqaju 35 –Na obed po pogrebu, ~etiridesjatnici, polugodini i godini datisja imu{ti 300 –Gospodinu Episkopu za molitvu 3 dukata 12 36Svja{tenikom za opelo i ~tenije Jevangelistov 36 –

Latus 755 18Translatum 755 18

Cerkvi Svjatago vel. Mu~enika Georgija katedralnoj v Novom–Sade su{tej pri kotoroj pogrebstisja èlaju ostavqaju 100 –êtirem Cerkvam Novo–Sadskim po 12 f 48 –[koli Novo Sadskoj 12 –Ho{pitaqu Novosadskomu sirotinskomu 12 –i monastire. Remetu 12 –

Kru{edol 12 –Gergeteg 12 –Hopovo 12 –Ravanicu 12 –Jazak 12 –Kuve{din 12 –Pribinu Glavu 12 –Fenek 12 –Beo~in 12 –Rakovac 12 –Be{enovo 12 –Kovil 12 –Bo}ane 12 –

Jerusalimskoj vosto~noj cerkvi 75 –Rumskoj cerkvi 100 –Svja{tenikom Rumskim opelo za mene sotvoriti imu{teje 12 –Magisteru Rumskomu 4 12Zvonaru Rumskomu 1 –[to }e pred Rumskom cerkvom iznetneje [sic!] po ~a{a rakije i po malo hleba sirotama, preporu~aju}i Otcu Pantelejmonu ostavqam 6 –U Monastir [i{atovac kalugerom opelo i vsjakomu kalu|eru, i |akonu po 2 f 24 –Gospodinu Arhi–Mandritu 4 12Sluìteqem monastirskom Trapezaru, Me{aj [?], Kuva.rom, Kqu~arom i ko~ija{em po 2 marja{a raspolagaju. }i datisja imut 4 –

Latus 1388 42Translatum 1388 42

U selo Be{enovo cerkvi 12 –Milici, koja je kod Nas sluìla i udala se u Rumu za Jeliseja 40 –Mariji, koja je kod Nas sluìla i za [tipalova sina udalasja 10 –Dimitriju biv{emu nastojniku kod mene i nahoditsja u Leìmiru 70 –Nastojniku ot vodenice 30 –Na doma}e Sirote ovde u Novom Sadu, ~islom 50 glava nahods: a 3 na vsjaku glavu hesa}le}i [?] ostavqam u vsemu 150 –U Rumu, ostavqam na 10 glava, kojima,

preporu~ujem, da razdade Pop Pantelejmon i Joan Stajin 30 –U Plati~evo preporu~ujem Iliji Ostoi}u biv{emu nastojniku na{emu, ostavqam da razdade na 12 domov i u Jarku na 8 kako kojego vidit 60 –Tomu è Iliji daju deset forintov na spomen, da svojimadoma}ima ~tos kupit jeè oni voshoteli budut 10 –Preporu~uju Gospodinu Arhimandritu [i{atova~komu i jego namestniku, ~tobi u selu Leìmiru, Divo{u i svojegomonastira Perwavoru u 15 domova razdali à 4 f gde vidit biti ot podmogi 60 –U Be{enovu dabi se dalo na nu`dne domove u 5 domova po 3 f 15 –Vremenom svojim na grobe mojem plo~a da ustrojitsja, kotora po{tovala budet do 40 –Tetki mojej u Leìmiru su{tej, Kumriji zovomoj, za spomen moj, i mojih roditeqej zave{taju dati 100 f i slov: sto forinta kotora budu}i pri zdravoj razumnosti svojej nije, to v Testamenti nazna~eni Tutori jej donele u ìvotu prebila budet, na odelo da dadut vremenem potrebnim kad kad 70 f., no ne u ruki jeja pastorku, razve to~iju na opravlenije kakovog libo potrebitago odejanija. 30 f pak ho{tet biti jeja podu`bina v monastire [i{atovce, kotorija ja je{te za ìvota izru~uju Monastiru na hamanet, kako da se moèt po upravnosti pogrebsti 100 –Momku Milovanu, kotoriji v slu`be mojej ~rez ~etiri goda bili niwe nahoditsja, kogda bi v poslu{anija mojeja Gospoì je{te nekoje vremja prebil da dadutsja 30 –Pani [uri{i}u u Rumi da dadutsja 4 –U selu Pavlovcu A}imu i Joanu bratijam Nikole Dilkovi}a sinovom svakomu po 6 f u svemu dakle 12 –Marku detetu koji je kod mene prebivalo nekoje vreme, a sada na kapamaìjskom zanatu kod majstora Todora Grozdina da se dadu 10 –Vodeni~aru u Be{enovi, koji bi bil pri mojoj vodenici da se dadu 4 –

______________________Suma 2075 42

Budu}i po ovom {pecifikaciji mojej, suma, ko-toru sam ja na poru`binu moju testamentalno odre-dio u 2200 f neishodit, mo`no pak biti da ili vi-{e, ili i mawe po}i budet. Tako a{te vi{e da izdoma dodajetsja, a{te li mawe, da vi{estvo mankado zave{tanih 2200 f mojej Gospoì dadutsja iz ma-si mojeja.

Kotora [pecifikacija s prilogom sim mojimho{tu da bi pored Testamenta mojego v su{testvisvojem zaostalasja. Kotoruju za postojanstvo bol-{eje podpisom i pe~atom sobstvenim i utver`daju

V Novom Sade 25 Januarija 771go.m.p. Isak Isakovi~

kw

i`

evn

im

agaz

in

9

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

8

esej

1.

UDnevniku poezije Stevan Rai~kovi} pripovedakako se jedne jeseni davnih pedesetih godina u

~uvenoj skadarlijskoj kafani „Tri {e{ira“, negdeposle pono}i, izdvojio jedan glas izme|u gostiju izapo~eo „Apoteozu“ Milo{a Crwanskog: „Gospodo,jednu pijanu ~a{u, Banatu...“ Gotovo svi su se diglina noge i dopuwavali nastavak teksta, a potom su dozore naizust govorili stihove velikog pesnika ~i-jih kwiga u kwiàrama odavno nije bilo, pisca ko-ga gotovo niko od prisutnih nije video. Bila je to,veli Rai~kovi}, apoteoza Crwanskom i „neprola-znoj poetskoj magiji koja zra~i iz ~itave [wegove]literature“. Sve ~ega se doticao ovaj Bana}anin,koji je sebe doìvqavao kao Sremca, kaè pesnik„Kamene uspavanke“, pretvaralo se u poeziju, a mno-gi ~itaoci su zauvek ostali zarobqeni u „hipno-ti~kom poqu“ poetske magije Crwanskog, {to upu-}uje na wenu „univerzalnost“.

Ova anegdota i Rai~kovi}ev komentar osvetqa-vaju wegov odnos prema Crwanskom, ~iju je poeziju,od prvog susreta s wom pa nadaqe, „ose}ao i voleo“.U kwizi Portreti pesnika ~ak je rekao da stihoviCrwanskog imaju osigurano i „nepoquqano mesto unevelikom, prore|enom stroju, jo{ preostalihvrednosti“ wegovih duhovnih saznawa i, {tavi{e,~itavog wegovog ìvota. Pisac Portretâ pesnikapodse}a da u umetnosti, kao i u ìvotu, ~ovek imasamo nekoliko istinskih qubavi, ako mu se i one do-gode. A wemu se eto desilo da u moru poetskih delapo nekom neobja{wivom, iracionalnom svojstvu„izdvoji“, izabere i „usvoji“ upravo poeziju Milo-{a Crwanskog.

U poku{aju da razume ovakav uticaj velikog pe-snika, Rai~kovi} uo~ava kako je ovaj „spontanostsvog jezika i imaginacije podigao na rang jednog odnajdoslednijih poetskih programa, nove i original-ne, neponovqive poetike u celokupnoj srpskoj kwi-èvnosti“. Sti~e se utisak da je, po zakonu pomenu-te spontanosti, pesnik Lirike Itake dospevao „ne-naporno“ do sloène i poetski duboke vlastite li-terature. Rai~kovi} ovo potkrepquje i iskustvomìvih razgovora sa ostarelim pesnikom. On svedo-~i da je kod Crwanskog i svakodnevna pri~a o vank-wièvnim stvarima bila ritmi~ki, interpukcij-ski i re~eni~no–inverzijski identi~na sa wego-vom pisanom re~ju.

2.

O~ekivano je onda da se tragovi ove qubavi pre-ma poeziji Crwanskog, koji ga kao pisac „nika-

da i do posledweg wegovog slova“ nije razo~arao, naneki na~in mogu sresti i u poeziji Stevana Rai~ko-vi}a. I doista, u nizu pesama iz one zbirke koju jesam autor razumevao kao prvu, a bila je zapravo dru-ga po redu objavqivawa – naslovqena kao Pesma ti-{ine – moèmo u vidu aluzija ili otvorenijih ci-tata prepoznati odbleske ove rane qubavi. Nave-{}emo samo neke primere.

U Rai~kovi}evoj pesmi „Saznawe u jesen“ ve}nailazimo na atmosferu iz pesama Crwanskog. Sti-hovi „Ne za~ude nas ni laste, / nisko kad lete“ aso-ciraju na stihove Crwanskog iz pesme „@ivot“(„Dosta je da toga dana, / ... oblaci prolete, / maloniè“). Ili Rai~kovi}evi zavr{ni stihovi u ovojpesmi („Zar ne bi hteli: / Da nas list jedan razvese-li?“) opet asociraju na kod Crwanskog ~esto kori-{}en pridev neveseli. Ali je ~vr{}a veza u stihu„(Mo`da tek qubav, ponekad, do|e, iznenada.)“, u ko-me je interpunkcija potpuno crwanskijevska, a od-zvawaju i po~etni stihovi pesme Crwanskog „Po-vorka“ („Pri kraju mladosti tek / te{ko, ~udno, ob-uze me qubav“).

Ili u Rai~kovi}evoj pesmi „Kraj spu{tene à-luzine“ prièqkuje se putovawe „Tamo gde jo{ ni-smo bili“, {to se}a na pesmu Crwanskog „Vetri“~iji zavr{ni stih pretposledwe strofe glasi upra-vo „negde [...] gde nisam bio [...] i gde nisi bila“.

U pesmi „Devojka“ Rai~kovi} kaè: „Tek sadose}am da postoji{ i luta{ i traì{ / Lik jedan dase u wega zagleda{, malo duè“, kao {to Crwanskiu pesmi „Prva jeza“ govori o jednoj sme|oj de~ijojglavi „u koju se zagledam duè“.

Razume se, ovakvo prisustvo Crwanskog u poezi-ji Stevana Rai~kovi}a moèmo pratiti i u drugimwegovim kwigama.

U pesni~koj kwizi Kineska pri~a (1995), naprimer, nalazimo pesmu „Tre{we u Kini“ sa podna-slovom „Susret sa Crwanskim na ve~eri u Jang Xou“napisanu 1986. Kada mu je prevodilac {apnuo sadr-àj jelovnika („Mandarinska riba / U obliku veve-rice / sa o~ima od tre{awa ...“), Rai~kovi} je „Kaoza sebe / [aptao / (Il ~ak kriknuo): / ’Moji mrtvidrugovi ... tre{we u Kini ...’ “ Bilo je to „(Jedinoono {to sam u krvi svojoj vezano / za ovu bezmernuzemqu skriveno u wu neznan doneo) ...“, dodaje pe-snik. „Da: / Sve je pri~a ... / A tu je kraj / I ove /(Mutne / I zaobilazne) / O tre{wama u Kini / O ko-jima je u ’Lamentu’ pevao Crwanski / (Da bi iz svogdavnog nekog Kouden Bi~a / nevidqivom svojom ru-kom ba{ moje srce / mo`da u Jang Xou ovom zamalona astal / izvadio) ...“

Ili pesma broj 20 u zbirci Slu~ajni memoari

(1978), koja govori o prepisci sa Milo{em Crwan-skim dok je ìveo u Londonu. Rai~kovi} navodi od-lomke re~i Crwanskog zabeleènih na papiri}imakoje je te no}i pesnik „Kamene uspavanke“ prebiraosede}i na patosu svoje sobe. „Gadne su bile / One /Glupave / Ru`ne / Zbirke pesama mog vremena / Pune{tamparskih gre{aka / Kao na{i hoteli puni ste-nica ...“ ili „U na{im porodicama / Bolest / Poredtoliko ostalog / Igra tako stra{nu ulogu ... “

Ali osobeno zna~ewe imaju ove re~i Crwanskogkoje je Rai~kovi} sloìo kao stihove: „Kaìte jojda je udati se za pesnika / Vrlo lako / Za to je po-trebno / Samo / Plemenito srce / Teè je ìveti sapesnikom ...“, uz dodatak na kraju pisma: „Da treba /Zaista / Da veruje / U nevidqive veze i me|u nepo-znatima ...“. Ove „nevidqive veze i me|u nepoznati-ma“, naime, zna~e ono {to je Crwanski imenovaokao sumatraizam.

Ovu temu Rai~kovi} na poetski na~in doti~e upesmi „Mala pesma o velikom cvetu“ ~iji je podna-slov „Jedan botani~ki podatak kao novi i nemiliprilog nekim ranijim zamislima o sumatraizmu“, akoja se nalazi u zbirci Stihovi iz dnevnika 1985 –1990 (1990). „U vla`nim predelima ostrva Sumatre/ (Koja je svojim / Opojnim imenom / Razbolela pe-snika Crwanskog / I preko wega / Jo{ dva nara{ta-ja) / Raste jedna prizemna biqka: / Reflezia arnoldi.“Ova biqka ima najve}i cvet na svetu – pre~nika je-dan metar – sa pupoqkom veli~ine glave kupusa. Me-|utim, uprkos svojoj izuzetnoj lepoti ona ima izu-zetno neprijatan miris.

3.

Posebno je zanimqiv, dakle, Rai~kovi}ev stavprema sumatraizmu Milo{a Crwanskog. U

kwizi Portreti pesnika autor je jasno izrekaosvoj stav o ovoj temi:

„Jedini pravi izlaz za svoj duhovni, pa ~ak i te-lesni totalitet, ovaj pesnik kao da je napipavao sa-mo u onim trenucima kada se identifikovao sa pri-rodom: u stapawu sa pejzaòm. Crwanski nije otkri-vao ugao prema prirodi, nego iz we, ugao ka ìvotu.Jaka erotska nit, tako vidna ili pak skriveno pri-sutna u svoj poeziji ovog pesnika, nalazi se uplete-na i u osnovi wegovog pevawa o prirodi. Takozvanipesnikov sumatraizam izdvojio ga je i u ovoj obla-sti na{e poezije.“

U obimnoj studiji Poezija Crwanskog i srpskopesni{tvo (1971) Aleksandar Petrov je pisao da jeRai~kovi} „jedini pesnik prve posleratne genera-cije srpskih pesnika koji je Crwanskovu poezijustvarala~ki produìo“. On se, prema Petrovu, na-dovezuje na sumatraisti~ku poeziju:

„U pesmama u kojima Rai~kovi} stremi poisto-ve}ewu sa svetom prirode, u kojima se, prividno bar,ostvaruje u prirodi kao bi}e prirode, prepoznaje se,u su{tini, Crwanskova sumatraisti~ka vizija sve-op{teg identiteta i sveop{te povezanosti.“

Za ovu svoju tvrdwu Petrov kao primer navodipesmu „Kamena uspavanka“, nalaze}i da je Rai~kovi-}eva vizija ti{ine, upokojewa, op{teg skamewiva-wa srodna viziji snega i leda kod Crwanskog. Namase ovakvo tuma~ewe ~ini spoqa{nim i pogre{nim.

I pored na prvi pogled velike srodnosti u odno-su prema prirodi izme|u ova dva pesnika, ~ini namse da je wihov doìvqaj sveta upravo suprotan. Zaovu tvrdwu najboqe je po}i od Rai~kovi}eve pesme„Toplo je sad u Nici“ iz zbirke Zapisi (1971), kojanam se ~ini kao otvorena polemika sa sumatrai-zmom Milo{a Crwanskog.

Da bi skrenuo pa`wu na polemi~ku notu sa „Su-matrom“ Crwanskog, Rai~kovi} u igru uvodi susednoostrvo jugoisto~ne Azije – Borneo: „Toplo je sad uNici / I sja Borneo“. Umesto sne`nih vrhova Uralaiz „Sumatre“, ovde je re~ o toploj Nici sa jugaFrancuske.

Umesto sveop{tih veza, su{tinskih za sumatra-izam Crwanskog, kod Rai~kovi}a „Trepere u mozgusamo / Daleka mesta: Antili ...“ Da bi jo{ vi{e na-glasio ovu suprotstavqenost Crwanskom, on dodaje:„Nikada ne biti tamo / Gde nismo bili“, {to je opetotvorena aluzija, sa protivnim, polemi~ki intoni-ranim zna~ewem, na ve} pomiwani stih iz pesme„Vetri“ Milo{a Crwanskog.

Rai~kovi} ne ose}a te veze u svetu, pa raj i pa-kao, ne{to {to nadilazi ovozemaqsku stvarnost,doìvqava prisnije od dalekih mesta planete nakojoj obitavamo. „Bliì su meni i raj i ad / No Ob,Jenisej, Lena. / A Tawganika, Wasa, âd / Samo su se-na ...“

Ovakvo antisumatraisti~ko raspoloèwe iska-zano je i u Rai~kovi}evoj ranoj pesmi „Kamena uspa-vanka“, koju Petrov, kako smo napomenuli, navodikao primer sumatraizma.

Da je Crwanski govorio tek o nekim vezama usvetu, on bi samo ponavqao ~iwenicu davna{wegiskustva i to ne bi predstavqalo ni{ta novo nitibi se moglo shvatiti kao neko pomena vredno otkri-}e. Ali on je ukazivao na postojawe skrivenih, sva-kodnevnom iskustvu nepoznatih veza koje ~ine da sei najudaqeniji delovi na{e ekumene ~ine srodnim ipovezanim u jednu celinu. I to je upravo ono {to jepesnik imenovao kao sumatraizam. Pretpostavkaovakvog vi|ewa sveta, isprepletanog nervima skri-venih i nevidqivih veza, jeste dinamika ìvotakoji damara i nevidqivo povezuje tihe i sne`ne vr-hove Urala, rumeni potok u Sremu, crvene korale udalekim morima, Sumatru negde u Indoneziji.@ivot je, me|utim, ne{to {to prolazi, nezausta-vqivo. Makar prolazio kao prole}e, kako se jednomprilikom sre}no izrazo pesnik. Bez ove ìvotnedinamike i prolaznosti ne bi bila mogu}a ni zami-sao sumatraizma.

Osnovni doìvqaj u Rai~kovi}evoj pesmi „Ka-mena uspavanka“ upravo je suprotan. Ovde je re~ otome da se prolaznost zaustavi u svom toku. Da seìvot ovekove~i. Ali ìvot koji ne prolazi nijeìvot, zaustavqeni tok je smrt. Pesnik bi èleonemogu}e: da sa~uva ìvot tako {to bi ga zaustavio,okamenio: „Zaustavi se biqko i ne veni“. On bi dauspava i okameni sve na svetu, kako je {ta gde zate-~eno, a time i da zaustavi pulsaciju ìvota i poki-da one vidqive i nevidqive, sumatraisti~ke vezesvih stvari na svetu. Po svom dubqem smislu, s ob-zirom na uzornu pesmu Crwanskog, dakle,Rai~kovi}eva „Kamena uspavanka“ mogla bise nasloviti „Anti–Sumatra“.

Ilija Mari}

ANTISUMATRAIZAM STEVANA RAI^KOVI]A

kw

i`

evn

im

agaz

in

11

proza

kw

i`

evn

i m

agaz

in

10

proza

neg i daqe pada na planini Jelici,sitan, u rojevima, no{en vetrom.Jo{ dva dana nas deli od onog datu-ma koji je zapisan na umrlici tre}e-pozivca Jelesija Milutinovi}a, po-tomka jedne hercegova~ke hajdu~kefamilije, ta legenda se prenosi s

kolena na koleno, od samog Baje Pivqanina, iakotu nema nikavih pisanih dokaza, nikakvih izvodaiz mati~nih kwiga. Samo legende, puste legende,koje ve} wemu, Jelesiju Milutinovi}u, ni{ta nezna~e... Pogotovo ne sada, dok nepodno{qiva bolrije po wemu, ispod te otekline ~iju zategnutostpovremeno proverava, ona {kirpi na dodir, kaosve` sneg pod nogama {kripi. Dah truleì se {i-ri na toj uzvi{ici, nadomak rova, u kojem je bora-vio dok nije pogo|en i dok se nije na wega obru{i-la zemqa. U po~etku, mirisala mu je prijatno, natek uzoranu wivu, na korewe prese~eno ralom. âkje pomislio kako ga je ba{ zemqa spasla od smrti,i da tu ~ak ima i neke bo`je promisli. On, seqak,preìvqava kao neko seme tek kad bude zakopan,rojile su mu se takve misli za koje nikada nije mo-gao ni pretpostaviti da }e mu se javiti, ~ak i kadabi ga mu~ila nesanica, ili je silom ostajao budanu {tali, dok bi se krava telila, ili ovca jagwila,misli o ìvotu, produètku vrste, o svim onimradwama koje su bile pravdane bo`jim zapovesti-ma, a iza kojih je stajala wegova, Jelesijeva, trpe-qivost i èqa da istraje na svom imawu, i da gauve}a, ako moè, da se izbori, na primer, i za onu,od tasta mu obe}anu, wivu, da kona~no bude wego-va...

Izvukli su ga iz nanosa zemqe, u~inilo mu se,za trenutak, dok su ga podizali, da vidi nekakvogzeca {}u}urenog u rovu, ali to je bio {lem na gla-vi vojnika lica okrenutog zemqi. I sada moè davidi kako se, zaka~en ne~ijom rukom, {lem ru{i sglave tog, uvi|a naknadno, mrtvog vojnika, zatimkako se {lem kotrqa, kratko, niz nanos zemqe, kaoda beì od te glave koju je dotle {titio, tog teme-na i potiqka pod lepom ne`nom kosom, kosom kojaje tek nicala, kao ìto... Te slike blede, i on se umislima opet vra}a na svoje imawe, sad s nekom è-qom, ma koliko nerealnom, da istraje na tom ima-wu i da ga uve}a kupovinom nove zemqe od onih ko-ji je nisu cenili, da se izbori za wivu koju mu du-guje tast, ili za onu livadu koju mu svojata ro|enibrat, {to on sve trpi zarad mira u ku}i. Brat o ko-jem ne voli da misli, koji se odelio od wega davno,i koji samo zato {to je ~etiri godine stariji od

wega, nije mobilisan. Sve to izaziva u wemu ose}a-we nepravde, i zavisti, {to da ne. Ali, zavist jebezna~ajna ovde, u ti{ini napu{tenog bojnog po-qa. Mir, odjednom je svestan te re~i, {ta ona zna-~i, na primer sada kad je napu{ten od svih, i onda,u onom zati{ju izme|u paqbi, za vreme kojeg su we-ga, Jelesija, izvla~ili iz rova, presekav{i mu ma-kazama, ne zna ta~no koju nogavicu te nazovi uni-forme skrpqene od wegovih, doma}ih ~ojanih ~ak-{ira i dràvnog, vojni~kog koporana. Izvukli gagologlavog, jer mu je {ajka~a negde skliznula s gla-ve, mo`da uronila u poroznu meku me{avinu raz-rivene zemqe i snega. Ose}ao je prste ledenog ve-tra u svojoj od znoja vla`noj kosi, sedoj i progru{a-noj, zatim onaj rovovsko–podrumski miris, nalikma miris proklijalog krompira, u nozdrvama svogbamburastog nosa, ~ija bamburastost se u famili-ji prenosila s kolena na koleno, i bockavost svojebrade, poput bockavosti strwike, te brade koju jemogao da dodirne, jer obe ruke su mu bile pokretne,za razliku od nogu, i pri tom podizawu primeti ta-nak polumesec svoje burme koji ga, opet, po nu`no-sti jednog povezivawa, uzro~no posledi~nog, dovo-di ne do wegove ène Smiqke, ve} do one wihovenazoviven~ane fotografije. Fotografije, na kojojsu, naravno, oboje, s izvesnim detaqima na gardero-bi dodatim na sugestiju fotografa, koji je timeisticao svoje, ve} razgla{eno u Roànstvu i okol-nim selima, ume}e docrtavawa delova ven~ane gar-derobe na fotografijama, ~ak i po dve tri godinekasnije snimqenim, obi~no na va{arima, delovakoje }e (Jelesije uglavnom s qutwom, a Smiqka sodobravawem u du{i), celog svog veka posmatratii gotovo ih ve} doìvqavati kao stvarne, na pri-mer, te docrtane revere na guwu, i ne{to nalik nakravatu oko grkqana, kao i beli ven~i} na Smiq-kinoj glavi, ven~i} iz kojeg je izvirao nekakav (to-kom vremena poùteli) penasti veo ~iji je zadatakbio da delimi~no prikrije jednu seosku, vezenu ko-{uqu od belog platna.

Mogao je da vidi fantomsko lelujawe tog svoglica s fotografije u pomr~ini ove {ume, ovog dr-ve}a u ~ijem podno`ju leì ostavqen na trulimnosilima, pod nastre{nicom od grawa, jo{ naonom mestu gde su ga spustili nakon {to je izvu~eniz rova. Prelazi prstima preko lica, da oseti we-govu realnost, suvu vrelu zategnutost jagodica, ra-pavost brade, koja ni~e, raste, ne obaziru}i se nato {to on, wen vlasnik, nestaje... Zauvek odlazi.Kuda? Kao da ne zna kuda!

Ipak, poku{ava ne{to. Le|ima se odupire o

stablo, pri tom ga zasipaju mrtva iverja kore. Po-lako se izdiè, noge se vuku za wim, ostavqajuvre}ast trag u snegu... Ali za{to to ~ini, da li jeto poku{aj bekstva, ve} se kolebao, kao da bi gaspaslo to pomerawe, kao da opasnost nije u wemusamom ve} u mestu na kojem leì, mestu koje nemanikavu mo}, koje ga prima i otpu{ta ravnodu{no.Da, zemqa je ravnodu{na, odjednom je svestan toga,ona mu ne moè ni pomo}i ni odmo}i, pa ipak ve-ruje u wu, stamenost wenu. Stamena. Jedna kojaumire i druga koja se ra|a. U istoj godini, hiqadudevetsto devetoj, kov~eg i kolevka. Vidi taj kov-~eg, u stvari obi~an sanduk od ~amovine, ~amac zaonaj svet, koji jo{ miri{e na jelovinu, oguqenu,nepoklopqen mrtva~ki sanduk, s pokojnicom, we-

nim telom nepomi~-nim, i licem nepomi~-nim, ~ija je koà zateg-nuta preko nosa, jagodi-ca i brade, raspeta kaopreko nekog rama od ko-sti. Mrtva~ka koà we-gove majke Stamene togprole}nog dana 1909,koà jedne izmu~enestarice, koja je nadì-vela muà punih devet-naest godina, da bi po-sle we, iste godine, do-{la na svet druga Sta-mena, wegova, Jelesije-va, }erka Stamena. Za-vijena u pelene od gla-ve do pete, larva, ~ijipla~ niko ne moè daprigu{i, ni strpqivo,ni ve} ubrzo nervozno,~ak grubo quqawe ni-ske, kratke kolevke ukojoj leì, kolevke ~au-re, spoqa uglancane odpodbadawa nogom, ustvari stopalom, ne-strpqivih starijih se-stara, \uke, Milojke,An|e, Stanke, ilionim, u prolazu, gotovonasilni~kim udarimabrata Krste, tada jedi-nog brata, jer je onajprvenac, onaj mali Lu-

ka, umro ugu{en gnojem na krajnicima.Jelesije doziva brojke, ra~una... Proverava

da li ga jo{ drì pam}ewe: Koliko je imao we-gov otac Simeun kad je umro, ako je umro 1890. aro|en 1838, ili o~ev otac Matija ~ija godina ro-|ewa je samo pribli`no odre|ena, hiqadu sedam-sto devedeset i neka, s tim da je zasigurno oti-{ao s ovog sveta tri godine nakon Jelesijevogro|ewa. Povremeno se gubi u datumima, ~ak i uredosledima dolaska na svet svoje ro|ene dece.Ti dani, te godine, umarali su ga, postajali muodurni. Nerazumqivi. Nestvarni. âk i lica ko-ja su mu dolazila pred o~i, izgledala sumu sve neshvatqivija, i kao potpuno stra-na...

Milica Mi}i} Dimovska

SNEG I DAQE PADA NAPLANINI JELICI

S

kw

i`

evn

im

agaz

in

13

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

12

esej

ruh je ro|en u pepelu, na kamenu. Sta-riji je od pisma. Wegovu pro{lost ot-krivamo u tragovima koji su nerazgo-vijetni. Povijest mu biqeè svjedocikoji nisu pouzdani. Pri~a o kruhuoslawa se i na pro{lost i na povi-jest, spoti~u}i se o jednu ili o drugu.

Kruh je proizvod prirode i kulture. Prisutan je ustvarnosti i mitu. Istodobno je tvar i simbol. Po-primio je zna~ewa svjetovna i sveta, postao zname-nom prolaznoga i vje~noga ìvota. Vjere su ga blago-slivqale i slavile, puk ga je {tovao i zakliwao se uw.

Izobiqe kruha odaje blagostawe i plodnost, we-gova oskudica nesre}u i bijedu. Bio je naizmjenceuvjetom mira ili uzrokom pobune, zalogom nade ilirazlogom o~aja. Jedni su ga stjecali u muci, drugi raz-bacivali u obijesti. Vladari su ga nastojali priskr-biti podanicima kako bi sa~uvali vlast, gladni supodanici svrgavali vladare. Uloga kruha u sudbinicarstava jadna je i veli~anstvena.

Wegova prva imena urezana su u glinene plo~e, naizumrlim jezicima. Sa~uvana su u ru{evinama grado-va kojih odavno nema. Kruh se mijesio od svih ìtari-ca, boqih i lo{ijih, prvih i posqedwih – od p{eni-ce, raì ili je~ma, a tako|er od prosa, pira, sirka,~ak i zobi, nakon otkri}a Novoga Svijeta i od kuku-ruza. Opeka je vjerojatno posluìla kao uzor onometko je najprije ispekao poga~u. Glina i tijesto – ze-mqa iz koje ìto ni~e i bra{no u koje se wegovo zr-we pretvara – na{li su se na vatri jedno uz drugo,prije povijesnoga vremena, s onu stranu legendi.

Ostat }e mo`da zauvijek tajnom gdje i kad je izra-stao prvi klas. Wegova je qepota privla~ila pogledei pobu|ivala pozornost. ôvjek je prepoznao u raspo-redu zrnâ – u wihovu poretku unutar klasa – primjersklada i mjere, mo`da i jednakosti. Vrste ìtarica iwihova kakvo}a vjerojatno su potaknule i unaprijedi-le osje}aj za razliku i shva}awe hijerarhije.

@ito je mnogo starije od kruha. Tragovi su muprona|eni na raznim stranama svijeta, napose sred„plodnoga polumjeseca“, u Mezopotamiji, uz koritaEufrata i Tigrisa. Osnovna vrsta p{enice niknulaje vjerojatno na Rogu Afrike, izme|u Velikoga morai Mora Trske, nadomak Asmare, Aksuma i Adis Abe-be. Na etiopskim i eritrejskim visoravnima presta-je suha i pustiwska Afrika, zrak je svjeìji, zemqarahlija. U blizini izvire Plavi Nil te mukotrpnosilazi u korito koje }e podijeliti s drugom maticom~udotvorne rijeke.

Podrijetlo ìta prekrivaju tajne i prate sporo-vi. Nova otkri}a potvr|uju ili opovrgavaju prethod-na. Vjerovalo se da su ìtarice dospjele do starogaEgipta samo s Bliskoga istoka, ali drì se da im tonije bio jedini put. Otkrivene su pougqene sjemenkeprosa i sirka i u zapadnom dijelu afri~ke pustiwe, u

oazi Farafra, na ogwi{tu starom mo`da osam tisu-}a godina – netko je ve} tu, neko}, sijao i èo. Egipat-skoj su civilizaciji dala stanovit doprinos i pu-stiwska plemena, koja su prilazila Nilu i zadràva-la se uza w. Sahara je neko} bila savana, mjestimicezelena, ispresijecana potocima. I Beduini su stari-ji od povijesti.

Rasprava o ìtu i kruhu nagla{ava preobrazbunomada u sjedioca, lovca u pastira, jednoga i drugogau ratara – sukob Kaina i Abela. Nomadi su se selilis lovi{ta na lovi{te, od jednog pa{waka do drugoga.Sjedioci su pak kr~ili poqe i orali ga. I jedni idrugi su divqa~ sve vi{e zamjewivali stokom, mesniobrok dopuwavali biqnim. Na grafitima otkrive-nim u spiqama gdje su se sklawali nomadi, prevlada-vaju duge i isprekidane crte koje, reklo bi se, odne-kud ishode i nekamo vode; ratarski su pak znakoviskloniji oblinama, ome|enu prostoru u kojem se nazi-re sredi{te, neka vrsta meandra, moglo bi se re}i li-vade. Spiqu }e sve vi{e nadomje{tati sojenica.

Klinasti znaci kojima je zapisan Ep o Gilgame{uotkrivaju nam kako je te{ko bilo junaku po imenu En-kidu prihvatiti kruh: „br|anin..., koji je brstio tra-ve zajedno s gazelama i srkao mlijeko divqih zvije-ri..., ni{ta nije znao o obradi zemqe...; iznenadio sekad je okusio kruh.“ Dug je bio put od sirova do kuha-na zrna, od prijesna do pe~ena objeda. Kruh je s ogwi-{ta, iz àri i pepela, prenesen na trpezu. ôvjek ko-ji ga je ku{ao vi{e nije bio isti kao prije. Na{ao sena pragu povijesti.

Ledinu je vaqalo pripremiti za sjetvu – bila jezatrpana svakojakim rasliwem, trwem, pijeskom. Ra-tari su promatrali uzorano poqe i o~ekivali urod.Upirali su pogled prema nebu pribojavaju}i se da imne propadne usjev. Zemqa i nebo zadavali su pitawane daju}i odgovore. Nastali su prvi mitovi o ~ovjekui wegovu podrijetlu, o tijelu i wegovoj smrtnosti. Irad se podijelio – livada je zapala mu{karca, vrtpripao èni. Eva je ubrala u edenskome vrtu jabukukoju je ponudila Adamu. Sna{la ih je oboje bo`ja ka-zna. Potraìli su zajedno spas. Mu{karac je po~eosijati i èti, èna mijesiti i pe}i. „@ene pomno mi-je{aju bijela bra{na pripremaju}i èteocu ve~eru“,zapis je iz Ilijade. Autor velikoga epa isticao jerazliku izme|u onih koji jedu kruh („kruhojeda“) ahranu sole i onih – „barbara“ („lotofaga“, „galato-faga“ i wima sli~nih) – kojima su i kruh i sol nezna-ni.

Putopisac Pauzanija prenio je potomstvu legen-du po kojoj je nepoznati ratar, pet stoqe}a prije Kri-stova ro|ewa, u bitci kraj Maratona, odigrao presud-nu ulogu: nasrnuo je na premo}ne Perzijance ma{u}iralom i wi{u}i tijelo poput kosca. Nitko nije znaotko je ni odakle je taj ~ovjek, ~ak se ni Delfijsko pro-ro~i{te nije oglasilo. Izvjesno je jedino to da jeumio orati zemqu i kositi ìto. Pobjedu nad barbar-

stvom iznijela je nova civilizacija, kojoj je dao obi-qe`je kruh. Uza w su se vezali i mit i utopija. „Kruhpripada mitologiji“, rije~i su Hipokratove. ProrokIsaija nagovijestio je doba u kojem }e „kova~i zamije-niti ma~eve plugom a kopqa srpom“. Nebo nije usli-{alo proro~anske rije~i, zemqa se na wih oglu{ila.One nisu zaustavile krv prolivenu kopqem i ma~em,ali su pruìle podr{ku vjere ora~u i èteocu, ìtui kruhu.

Razni su nametnici, biqni i ìvotiwski, ugro-àvali i kruh, i ìto, i klasje, i bra{no. Wihova suimena postala znaci zla i {tete: kukoq, quq i korov,spomenuti su u svetim kwigama kao i snijet, koja setako|er zove r|om ili ~a|i, pa pqeva i plijesan, ska-kavci, gusjenice, mi{evi, napose {takori i razniglodavci koji gade i pro`diru sjeme i wegov plod, cr-vi koji izjedaju koru i sredinu kao mrtvo tijelo. Mno-go je {teto~ina kojima ni ne znamo imena.

Odvajawe klasja od kukoqa i korova, zrwa od pqe-ve i slame, bra{na od mekiwe i truwa, ~isto}e od ne-~isti, postupci su koji traju i usavr{avaju se tisu}-qe}ima. U pepelu ugaslih ogwi{ta ostalo je prema-lo tragova. Boqe su sa~uvani u grobnicama, uz urne isarkofage, u piramidama – tamo gdje su se ~ovjekovotijelo i duh opra{tali sa ìvotom i gdje je kruh kri-jepio nadu u vje~ni ìvot. I pro{lost i povijest qu-di i qudskih zajednica, kao i legende i pri~e {to ihprate i dopuwuju, mogle bi se mo`da podijeliti naone koje su nastale prije kruha i one koje su ga prati-le. „Univerzum zapo~iwe od kruha“, rije~i su Pitago-rine, koje je u davnim vremenima ~uo i zapisao mudriDiogen Laertije.

Pretpostavke da su mravi pruìli ~ovjeku pri-mjer kako se mogu skupqati i spremati zrna ìtari-ca u~inile su se mnogima vjerojatnim. Bez obzira nato koliko ih je te{ko dokazati, one ra|aju stanoviteusporedbe, figure, metafore. Poqodjelci i wihoveobiteqi morali su ~esto biti, da bi opstali, „mar-qivi kao mravi“; mnogo ih je bilo na poqu i na gumnu„poput mràva“; pravi ~ovjek ne bi „ni mrava zgazio“.Mravi skupqaju i nose na sebi mrvice kruha, koje suponekad ve}e i teè od wihova tijela. Oni su doistaprimjerni.

Kruh je istodobno op}i pojam i ostvarewe togapojma u mno{tvu konkretnih ina~ica. Ima vi{e zavi-~aja ali nema ni naciju ni dràvu. Nacija poznaje ra-zne vrste kruha, u dràvi se hqebovi razlikuju odgrada do grada, od jedne pokrajine do druge: na Rodosu,Cipru i Kreti, na Sardiniji i Siciliji, u Kairu iAleksandriji, u Dubrovniku i Rijeci na isto~noj oba-li Jadrana, u Veneciji i Raveni na zapadnoj, na Major-ki i na Menorki. Zemqe u kojima kruha nema dovoqnonesretne su. Nisu sretne ni one u kojima ima samo we-ga. Ne od samoga kruha, zavjetna je poruka.

Nara{taji su ostavqali i prenosili potomstvuznawa o ìtu i kruhu, oru|a koja su izumili, sredstvakojima su se sluìli. Izgled i namjena pojedinihpredmeta odaju sli~nost i srodnost: na}ve u kojima setijesto mijesi nalik su kolijevci u kojoj se ziba novo-ro|en~e, posteqi u koju lijeèmo, lijesu u koji }e nasna kraju netko pole}i; sli~ni su im barka i ~un pomo-}u kojih pre|osmo s jedne obale na drugu; bliski su poizgledu i svrsi sito, cjedilo i mreà – u qudskomeoku je i mre`nica. Razdobqa kroz koja su prolazilaraznovrsna pomagala bila su duga i neizvjesna: odkresiva i vatre do ogwi{ta i pe}i; od motike i jele-

wih rogova, kojima se najprije oralo, do pravoga rala,leme{a, pluga; od kamenoga sje~iva do kovanoga noà,srpa, kose; od stupe ili `rvwa – kojima su mo`da bi-le uzorom qudske ili ìvotiwske ~equsti – do mlin-skoga kamena i mlina, koji su pokretali su`wi ilimagarci, vode i vjetrovi. Sva su ta sredstva i pomaga-la obiqeìla, svako od wih na svoj na~in, pro{losti povijest kruha. Tijelu i wegovim potrebama sluì-li su tako|er kr~ag i vr~, amfora u kojoj se ìto pre-nosilo, vre}a, ko{ara, korito, kotao. Posude od glineili metalni kalupi u kru{noj pe}i, ozidanoj kame-nom ili obloènoj opekom, davali su kruhu oblik, sa-stav, postojawe. Nu|en je na gozbi ili izlagan na ol-taru, uz pjesmu ili molitvu. Oru|a su boqe sa~uvanaod samoga kruha. Tijelo kruha je smrtno.

Sjetve i ètve obiqeène su godi{wim dobima,razdobqima su{nim i vla`nim, mjesecima s maweili vi{e ki{e, vjetra, mraza. Ra` se neko} sijala udolini Nila potkraj jeseni a èla sredinom proqe}a– budu}i da je brzo dozrijevala, ostavqala je na poqumjesta drugim usjevima. Zvijezda koju su Egip}ani zva-li Sotis – vjerojatno Sirius – navije{tala je visokvodostaj rijeke i plodonosnu poplavu poqa. P{enicaje bacana u brazde poslije jesewskih ki{a kako bi jojse klasje moglo pokositi do qeta. Prinos se dovodiotako|er u vezu s ciklusima Zodijaka, poloàjima sun-ca, mjeseca, sazvije`|a. Nadomak sjevernih obala Me-diterana sjetva p{enice odvijala bi se u znaku Djevi-ce a ètva u znaku Lava. Je~mu je ciklus kra}i, zapo-~iwao je gotovo u isto vrijeme, pod Djevicom, a zavr-{avao pod Rakom. Zrewe raì jo{ je brè, traje odOvna do Lava, stotiwak dana. Razdobqu Djevice, kadnebo posje}uju zvijezde repatice a zemqu arhan|eli,pridavala su se posebna zna~ewa, ponekad dvosmisle-na. Vjerovawe da mjesec i wegove mijene utje~u na ti-jesto te napose na kvas u wemu, sli~no kao {to tvoreplime ili oseke na moru, nije posve i{~eznulo. Odtakvih predaja nastaju pripovijesti.

Te{ko je potvrditi je li doista simbol islama –mladi mjesec sa zvijezdom u sredini – nastao za vrije-me no}nih radova na wivama kraj pustiwe koje su da-wu izloène vru}inama. Sija~i i èteoci gledali sus pobo`no{}u i nadom zvjezdano nebo i mjese~eve mi-jene. Poslanik me|utim nije odredio spomenuti svetiznak, koji je stariji od islamske vjere. Na prvim za-stavama muslimana vijorila se [ehada, koja u nekimzemqama i danas sluì kao grb, ispisana na zelenojpodlozi drevnom arapskom kaligrafijom: La ila illella-hu Muhammedun resulullahu („Alah je jedini Bog, Muha-med je wegov poslanik“). Tu je vrijedan spomena iutjecaj drevnih lunarnih kalendara, po kojima je Le-vant mjerio vrijeme i brojao godine, kao i „zvijezdapastira“ {to zatreperi u kasnome sumraku i ugasneranom zorom. Od zodija~kih znakova i poloàja nebe-skih tijela va`nije je sàmo vjerovawe da su takvi zna-kovi i poloàji dostojni po{tovawa i vjere. Te{koje pri tom zamisliti da dani qetnih èga jednako kaoi zimskih studeni nisu povezani, mo`da na neki ta-janstven ili nepojmqiv na~in, i s kruhom, i s na{imtijelom.

Odnos prema vlastitu tijelu nije isti u svakojìvotnoj dobi. Nije jednak dawu i no}u, na poslu i udokolici, u pustiwi i na obali. Kruh moè biti po-srednikom u na~inu na koji pojedine veze tije-la i duha nastaju, bivaju, prolaze. Anaksagoranam je ostavio zapis o tome: „Promatramo

Predrag Matvejevi}

KRUH I TIJELO

K

kw

i`

evn

im

agaz

in

15

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

14

esej

kruh. Sa~iwen je od biqne tvari, nudi hranuna{emu tijelu. Ali tijelo ~ovjeka i ìvogabi}a sastoji se od mnogobrojnih elemenata:koè, mesa, ìla, tetiva, kosti, pokosnice,

dlake. Kako je uop}e mogu}e da takva mnoìna stvariproizlazi iz jednoli~nih sastojaka kruha? Budu}i danije posrijedi mijewawe svojstava, preostaje nam je-dino da prihvatimo kako su mnogobrojni oblici tva-ri {to je sadràna u qudskome tijelu prisutni beziznimke u kruhu koji jedemo.“ Taj se navod nalazi u jed-nom starom prijevodu koji je ovdje kori{ten; prevo-dilac mu dodaje tuma~ewe, po kojemu gr~ki mudrac ideod kruha do ìta, od ìta prema zemqi, od jednoga idrugoga prema vodi, vatri, prvim elementima i na~e-lima. Tako se tijelo ili prehrana povezuju i s tempe-ramentima: sangvini~nim i koleri~nim, flegmati~-nim i melankoli~nim. Razli~iti temperamenti ne je-du obi~no drugi kruh – jedu ga na druk~iji na~in. UGrgura iz Nise u Kapadokiji, ranokr{}anskoga mi-slioca i propovjednika, nalazi se gotovo isti stavspram kruha kao u Anaksagore: „Mi na neki na~insmijemo vidjeti u kruhu qudsko tijelo, jer on, kad u|eu na{e tijelo, postaje doista tijelom ~ovjekovim“. Usvim zajednicama u kojima se kruhu ukazuje po{tova-we, poznat je obi~aj da ga se ne polijeè nauznak. Sta-vqa ga se na wegovu dowu stranu, ravno i nikako druk-~ije. Ako padne, vaqa ga pa`qivo podi}i, a tamo gdjese najvi{e cijeni i poqubiti. (Jeste li primijetilikako je gotovo ne~ujna kri{ka kruha kad iz ruke pad-ne na pod – je li mo`da i to neki znak?) U arapskimse zemqama sa~uvao obi~aj da se na nekoliko mjestautisne palac u lepiwu kako bi se lak{e prelomila ada se pri tom ne reè. Ne treba zanemariti ni mrvi-ce. Dobro je, ako ni{ta drugo, prepustiti ih pticamada ih pozobqu. Tako su postupali sveci, pustiwaci,proroci. Polagawe ruku na kruh prastari je obred. Uwemu je sadràn blagoslov, posve}ewe, molitva.

Najstarija imena koja je pismo uspjelo spasiti odzaborava odaju razne na~ine na koje se kruh pripra-vqao, vrste ìta koje su kori{tene, za~ine koji su mudodavani. Znanost nije uspjela pro~itati sve naziveispisane na glinenim ili bakrenim plo~icamaAsurbanipalove biblioteke, a i mnogi hijeroglifinisu dovoqno jasni. Prema gr~kim izvorima, pristu-pa~nijima i ~itqivijima, moè se zakqu~iti da je eu-kryphies pe~en pod pepelom, aphtopyres na èravici,obalies me|u plo~ama, kribanite pod zvonom, da se or-toyolanos mijesio s vinom, lekythites s uqem, destreptitiesi s uqem i s mlijekom i s paprom. Prvi je kola~ bio smedom – u Heladi se zvao melitates. U tijesto su pone-kad umije{eni tako|er smrvqeni orasi ili bajami,suhe smokve i datuqe, roga~i, kesteni te razni drugiplodovi i mirodije koji pogoduju tijelu, razmjeni tva-ri u wemu, probavi. U sirotiwskom kruhu ~esto je bi-lo i onoga {to ne bi trebalo da bude.

Usporedo s materijalnim oznakama javqaju se, ve}u najstarijim zapisima, nazivi koji upu}uju na vrijed-nosti, duhovne, moralne, dru{tvene: „kruh ìvota“,„kruh suza“, „kruh ugo{}ewa“, „vje~ni“, „blagoslo-vqeni“ i „`rtveni“ kruh te „kruh za mrtve“ na Mrtvidan, tvrd i tuàn, „sveti kruh“ na Sve Svete, sve~an igorak. Neke su ìtarice smatrane nedostojnim kruha,poput ovsa ili zobi. Priroda je uspostavila svoju hi-jerarhiju, koju su okolnosti ~esto morale zanemari-ti.

Rast i kakvo}a ìta najvi{e ovise o vrsti zemqe

i wezinoj plodnosti. Crna je zemqa najizda{nija. Nawoj je vjerojatno uspijevala slavna „emerska“ p{eni-ca, koja je i{~eznula. Wezina zrna, na|ena me|u zido-vima piramide u Da{uru, stara su tko zna koliko ti-su}qe}a. U novije vrijeme, gotovo su posve izumrlep{eni~ne vrste koje neko} bijahu poznate i cijewenene samo na Bliskome Istoku, „{umera“, „bjelica Je-mama“, jemenski „ales“ i jo{ neke. I ìtarice imaju,kao i qudsko tijelo, svoj vijek i svoj kraj – i one susmrtne.

Egip}ani su zvali plodnu crnicu oko Nila khemi– od toga korijena, preko gr~kih idioma, dolazi i imekemije. O kemijskim sastavima i procesima u nastaja-wu kruha malo su znali – a i danas rijetko znaju vi{e– ve}ina onih koji ga mijese, peku, prodaju: o odnosu irazmjeru „proteina i ugqi~nih hidrata“, o {krobukoji u bra{nu postaje qepqiv te prelazi djelomice u{e}er, {e}er u alkohol, a alkohol, zajedno s ugqi~-nim plinom, stvara paru i nadima tijesto, uzdiè ga,otvara {upqine u wemu; kako pri tome kvas poti~erast, sredina biva svjetlijom i mek{om a kora se „ka-ramelizira“ i ~vrsne pa napokon kruh dobija oblik iboju, okus i miris.

Mirisi kruha ~esto se spomiwu s nostalgijom ilisentimentalno{}u. Wih ne }utimo samo nosnicama,nego i sje}awem. Poznati su nam jo{ od djetiwstva imladosti, biv{i i sada{wi su me|usobno povezani.Oni su u nama odavno. Postoje stanovita znawa tijela– ono ne samo osje}a, nego i poznaje, prepoznaje.

I boje kruha ponekad dovode u nedoumicu: bijelikruh nije sav bijel niti je crni posve crn. Tako suozna~eni i nazvani jo{ u dalekoj pro{losti. U Egip-tu, u raznim dinastijama koje su neko} wime vladale,bilo je faraona ne samo svijetle nego i tamne puti,koji su potjecali iz Nubije ili Etiopije. Boja wiho-va tijela, po svemu sude}i, nije utjecala na izbor kru-ha, bjeqega ili crnijega, niti sjemena od kojeg samaboja ovisi. U Evropi su narodi bjeqe puti na sjeveru~esto bili skloniji „crnome kruhu“ ne samo zato {tosu u wihovim krajevima ra` ili je~am boqe uspijeva-li od p{enice. Tamnopute je stanovnike Juga vi{eprivla~io „bijeli kruh“. Arapska je lepiwa bila go-tovo prozra~na, takva je i ostala. Kruh nadilazi raz-like puti, koè, samoga tijela.

Razni obi~aji, obredi, ~ak i zakoni povezani su sodnosom kruha i tijela. Na Bliskom istoku i u wego-voj okolici, u gr~kim gradovima i na otocima, napo-se Kreti i Cipru, u Magrebu i Ma{reku tako|er, è-nama je bilo zabraweno mijesiti tijesto za vrijememjese~nice. Tamo gdje je kruh pravqen u ve}im koli-~inama, mu{karci su morali obrijati ruke do iznadlakata, navu}i posebnu haqu i pokriti krpom i kapomramena i kosu kako ni vlas ni kap znoja ne bi pali utijesto. Samo je ~isto tijelo smjelo pri}i na}vama ikru{noj pe}i. Razne mjere i savjeti koje odre|uje ilipropisuje higijena – posredstvom vjere ili obi~aja,medicine ili zakona – uspostavit }e nove odnose pre-ma tijelu te pridonijeti da mu se posveti ve}a brigai boqa wega. Od davnih vremena svijest o blagotvor-nu utjecaju higijene na zdravqe i qepotu {irila seod Istoka prema Zapadu. I kruh je imao udjela na to-me putu, wegovo po{tivawe i vjerovawe u w.

Od nara{taja do nara{taja ponavqaju se kretwe igeste onih koji kruh pripremaju, mijese, peku. Nekadsu to ~inili, u velikim javnim pekarnicama, mu{kar-ci, jaki i izdr`qivi. Supruge su se pokazale podob-

nijima za taj posao u ku}i i obiteqi. Opisi i slikepokazuju kako se tijelo nagiwe i nadnosi nad na}ve ukojima se mije{aju bra{no, voda i sol, zajedno s kva-som ili bez wega. U piramidama su sa~uvani kipi}ikoji predstavqaju ènu koja mijesi, obnaènu, u polo-àju koji nije li{en zavodqivosti. Teìna tijelaprenosi se s le|a i ramena na ruke i lakte, s ruku ilakata na {ake i dlanove, sa {aka i dlanova na prste.Nimalo bra{na ne smije ostati ugru{ano, u grumeni-ma stranima tijestu. Mjera i ritam se stalno uskla-|uju, izvawski se u~inak dopuwuje unutra{wim. @en-sko tijelo, koje se u zaostalijim zajednicama pot~i-wavalo mu{koj voqi, u takvu se poslu osloba|a i po-staje samostalnim. Na kraju nastupaju trenuci bla-ènstva, ajme prolaznoga. Sija~i i kosa~i previjajuse u struku na sli~an na~in, isturaju grudi, ma{u i za-mahuju rukama i {akama, gledaju preda se, osvr}u sepovremeno da vide koliki su dio puta pre{li i padali im sjeme u brazde. Kao da se svi ti pokreti – iènski i mu{ki – postupno gube i i{~ezavaju.

Ruke su dio tijela koji je najbliì kruhu i u naj-tje{woj vezi s wim: ruke koje mijese, siju, àwu, rukekoje u re{etu odvajaju ìto od pqeve, a u situ bra{nood mekiwe, ruke koje sabiru i one koje prosipaju, hi-tre i mlade ruke, stare i usporene, one koje prose ione koje darivaju, ruke koje nude kruh zajedno sa soquu znak mira i prijateqstva, Kristove ruke koje lomei dijele kruh na Posqedwoj ve~eri. Postoji stanovitjezik ruku, koji je ponekad rje~it. U~enici su prepo-znali uskrsloga Krista u Emausu upravo po wegovimgestama – po na~inu na koji je uzimao kruh, lomio ga,dijelio. I od tih se gesta tijelo odvikava. Ono bezwih ostaje siroma{nije.

Voda i wezin sastav presu|uju ~esto o kakvo}ikruha. Od jednaka ìta i bra{na, od iste soli i kva-sa, on ne}e biti jednak ni isti ako je voda druk~ija: jeli iz potoka ili iz bunara, s izvora ili s u{}a rije-ke, s dna ili povr{ine jezera, iz bujica koje naglo si-laze s brda ili pak pritoka koje mirno teku ravni-com. Morskom se vodom kruhovi ne mijese – more seteè rastvara od obi~ne vode, ne hlapi na isti na~in,ne spaja se jednako. Tijelo ga ne prihva}a mo`da i za-to {to ne taì è|.

Kakvo}a kruha ovisi i o vrsti drveta kojim se lo-ì kru{na pe} ili ogwi{te. Naj~e{}e se uzima cje-panica od stabla {to raste u obli`wem kraju, tamogdje uspijeva i samo ìto. Hrasta i bukve, jasena, ja-blana ili brijesta mawe je uz more nego u zale|u. Gra-ba, ~esvine, smreke i makije ima posvuda u primorju,osim u pustiwi. Breze je malo uz obalu, a bor se rijet-ko rabi, vjerojatno zbog smole koja u wemu zaostaje.êmpres se {tedi, mo`da iz po{tovawa prema mje-stima gdje raste – uz grobqa i bogomoqe. Jela daje vi-{e plamena nego {to ostavqa àra, gotovo sva sago-ri. Libanonski su cedar u stara vremena ~uvali zagradwu brodova, ali su wegova kora ili strugotine –po{to su ve} istesane grede i daske za kobilicu ilipalubu – rabqene i u kru{noj pe}i. Divqa maslinadobro gori i ugodno miri{e, osobito kad joj se granepa`qivo rasijeku te ostave stanovito vrijeme da ihsunce i vjetar sasu{e. Netom se èravica zarumeni,iskusni bi pekar znao na wu bacati rukovet kakve mi-risne trave, kaduqe, lavande, ru`marina. Beduini upustiwi peku lepiwe na kamenim plo~ama ili stvrd-nutu pijesku, sluè}i se àrom od sagorjele devinebalege. Tako se ~inilo jo{ u biblijskim vremenima.

Vidari su odavno spoznali da i plijesan na kori kru-ha ima qekovit u~inak – privijali bi je na tijelo ka-ko bi mu rane zacijelile.

Kvas je osobito vaàn u sastavu kruha. Najstari-ji je onaj pivski, koji su poznavali i rabili ve} sta-ri Babilonci i Egip}ani, a koji su @idovi upoznaliu zemqi faraona, za vrijeme izgona. Drì se da je pr-vi kvas nastao slu~ajno, kad je netko, zabunom ili upijanstvu, izlio pehar piva na na}ve pune tijesta. Ne-ki taj ~in pripisuju nespretnoj èni, neki pripitommu{karcu. Nikad ne}emo saznati tko je to bio. U ra-zna doba nastale su i razli~ite vrste pravqewa i ko-ri{tewa kvasa. Uz wegovo stvarno zna~ewe pridava-no mu je i ono simboli~no. Razlike izme|u beskvasno-ga kruha, azimoga, i kvasnoga obiqeìle su vjere aponegdje i potaknule sukobe me|u wima. Jedni su sma-trali da je kvas poticajan i zdrav za tijelo, drugi supak upozoravali da je {kodqiv ili pak da navodi nagrijeh. Freska „Sudwega dana“ u Sikstinskoj kapeliprikazuje ènu, zdvojnu i upla{enu, kako u ruci sti-{}e grumen~i} kvasa – kao da je u nedoumici vodi lion u raj ili u pakao. „Kvas osvete“ spomiwe se i u sve-tim kwigama. Nikakav kvas ne diè tijesto od kuku-ruzna bra{na – kukuruz i kvas nisu rodom iz istogakraja.

I kad se od prevelike vru}ine kruh u pe}niciraspukne, ne izgubi se wegov okus. Marko Aurelije jezabiqeìo u komentarima „pisanim samome sebi“,prije nego {to ga je smrt zatekla u staroj Vindoboni:„Vaqa primijetiti kako uzgredne posqedice koje seprirodno javqaju, imaju ponekad u sebi ne~ega ugod-nog i privla~nog: kad se kruh pe~e i na nekim mjesti-ma raspukne, {to se doga|a usprkos pekarskom umije-}u, nastale pukotine dobiju poseban izgled i na nekina~in potaknu pohlepnu èqu da ga jedemo (cupiditasedendi).“ To su slabine na tijelu kruha, koje neki sma-traju najukusnijima. Imperatorov je zapis nastao udoba kad je pekarstvo u starome Rimu uznapredovalo ipostalo zahtjevnim.

Javne su pekare nicale na trgovima gradova i se-la. Pretvarale su se, kao i gumna, u mjesta susreta isastanaka. Uz wih su se prepri~avali doga|aji – komese ra|a dijete a kome umire roditeq, tko k}er udaje atko sina èni. Na tijesto koje se unosilo u pe}nicuutiskivao se posebnim ìgom, kamenim, drevnim, me-talnim, znak pripadnosti – ime, grb, kri`. Kruh je~esto na svome tijelu nosio vlastiti kri`.

Geometrija je od po~etka pratila razvoj kruha iutjecala na wegov oblik: krug, kvadrat, kocka, kugla,piramida itd. Pu~ko umije}e i napose folklor poda-rili su mu u raznim prigodama druga obiqe`ja: figu-re poput la|e, ribe, jajeta, polumjeseca, lutke, plete-nice, ku}ice, qudskoga tijela. Kipi}i od kru{nogatijesta, bojeni jarkim i naivnim bojama, na{li su seu jaslicama, u crkvi, na va{aru. Zatvorenici su pra-vili, od mekote, figure {aha, dame, trik–traka, a qu-biteqi igara na sre}u, napose karta{i, glave „kra-qa“, „de~ka“ ili fatalne „pikove dame“. Kruh jeigrao va`nu ulogu ne samo u igrama tijela, nego i du-ha.

I rasprave o plesu i wegovu kruhu seù u dalekupro{lost. Profili plesa~a, mu{ki i osobito èn-ski, na{li su mjesta na crteìma i skulpturama, naanti~kim vazama i reqefima. Nakon biblij-skoga prelaska Crvenoga mora Mirjam je uze-la bubaw te zaplesala zajedno sa svojim dru-

kw

i`

evn

im

agaz

in

17

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

16

esej

ìcama. U starome Egiptu plesa~ice bijahuvrlo razgoli}ene. U Ilijadi se spomiwe Me-rion i „wegov plesa~ki dar“. Lakedemowanisu od Kastora i Poluksa nau~ili plesati „ka-

riatiku“. Fea~ani bijahu na glasu kao qubiteqi ple-sa – ti su vje{ti pomorci prenosili svoju strast naobale koje su otkrivali. Primjera je mnogo od davnihdana do dana{wice. Prije velikih i napornih nastu-pa plesa~ima je preporu~ivano da jedu {to vi{e kru-ha kako bi im tijelo ostalo gipko, pokretqivo, neop-tere}eno. I rimski atleti uzimahu prije natjecawaodgovaraju}u koli~inu tvrda i opora kruha – zvanogapanis athletarum – naj~e{}e raèna ili je~mena, obi~-no bez kvasa kako im se ne bi omekoputili mi{i}i.Kruh i tijelo su tako sura|ivali i dopuwavali se i uritmu i u naporu.

Od Hipokrata i Galena do modernih vremena kruhje bio i ostao va`nim u svim vrstama dijete. Ona spa-ja mudrost ìvota i iskustvo medicine. U woj se uzdr-ànost razlikuje od posta. Nastojawa da se temeqitoprovede rijetko su uspje{na, tijelo se na odre|enomstupwu odricawa odupire. Akron, koji je neko} zasno-vao nauk o dijetalnoj prehrani u Sirakuzi, na{ao jepremalo sqedbenika na Siciliji. Slavna Salerni-tanska {kola (Flos Medicinae Salerni) pribjegla je sti-hovima nalaù}i „svima da se naviknu dràti dijetu“(„Omnibus assuetam jubeo servare diaetam“), preporu~u-ju}i pri tom „kruh topao i ne previ{e star, kvasan idobro ispe~en“. Sli~ne je savjete nudila i ~uvena{kola u Montpelieru, u prozi. Tijelo koje se podvrg-ne dijeti izlaè se sukobu voqe i poroka.

Gladi su morile gotovo sve obale Mediterana iwihova zale|a. U Gilgame{u se spomiwu „sedam godi-na su{e u Uruku, kad ni u ìtnoj qusci nije bilo zr-na“. I u Talmudu i Bibliji rije~ je o „sedam mr{avihkrava“ ili „sedam gladnih godina“. U Starom Zavjetu,„Qetopisi“ se sje}aju vremena „kad u zemqi zavladaglad, kuga, snijet i r|a i kad navale skakavci, gusjeni-ce... te kad nai|e kakva druga nevoqa ili bole{tina“.Bizantski polihistor Prokopije, na prijelomu sta-roga i sredwega vijeka, opisuje gomile onih koji su,bez kruha, „omr{avjeli i poùtjeli u licu“ te nekime|u wima ~ak pribjegavaju qudo`derstvu.

U islamiziranome Egiptu, u doba vladavine I{-dija, nailazila su tako|er razdobqa gladi, jedno goreod drugoga: godine 341. i 343. po Hixri, 352. i 360. ta-ko|er. Oskudice ìtom redale su se zbog niska vodo-staja Nila, sukoba posjednika i robova, potkupqivo-sti ~inovnika, iscrpqivawa seqaka, pobuna beduina,{takora koji su uni{tavali usjeve, epidemija koje suodnosile ìvote. „Tijela umrlih nije se dospijevaloopremiti i pokopati“, biqeì stara arapska kroni-ka. Za vladavine El-Mustansira glad je trajala punihsedam godina – brojka sedam se i tu povezuje s gla|u,sa slabim urodom, s nesre}om. Pomor stanovni{tvanastavio se pod vla{}u Fatimida, u doba sultanata El-Nasira Muhameda bin Kaluana – bilo je to uosmom stoqe}u po Hixri, ~etrnaestom po gregorijan-skom kalendaru. Povjesnici biqeè da su uza svakupekaru stajala po ~etiri ~uvara oboruàna te{kimmaqevima, spremna da obuzdaju otima~e ìta i bra-{na te za{tite mlinare i pekare. Nesre}a je popri-mila jo{ teè oblike pod sultanatom El-Muejid [ej-ha, kad je pomrla gotovo polovica stanovni{tva. Jadi bijeda skovale su arapske izraze za kruh koji se jeou takvim prilikama: „majmunski kruh“ (hubz el–kurud),

„pasji kruh“ (hubz el–kelb), „medvje|i kruh“ (hubzel–dubb). Prijatequ ili gostu, kojemu se èqelo una-to~ svemu osigurati goli ìvot, davana je „lepiwajamstva“ (regifu emanin): to je mo`da bio prvi habeascorpus u sredwem vijeku. I danas u Egiptu, na arap-skom i koptskom jeziku, ay{ zna~i istodobno i kruh, iìvot, ponegdje i tijelo.

U doba najve}e gladi i najgore neima{tine mqe-lo se i mijesilo sve {to je moglo biti nalik ìtu ibra{nu. Koristile su se ne samo najlo{ije vrste ì-tarica, poput pira, heqde, zobi ili prosa. Dodavalesu im se mrve maka, ìra, roga~a i kestena, slanutka,boba i le}e, sjemenke sezama, so~ivice, kima, korijan-dra, anisa, na ju`nim mediteranskim obalama ~ak isasu{ene banane ili datuqe. Takve su smjese izaziva-le, u tijelu i u duhu, tromost, bunovnost, vrtoglavicu.Povorke izgladwelih besku}nika, prosjaka, skitnicavukle su se, glaviwale i teturale od sela do sela, odjednog sajma do drugoga, ne bi li nekako iznudili ilioteli koricu kruha. Poguban je bio u~inak nekih vr-sta korova i korijewa, trava i kopriva koje su se ra-bile zajedno s divqim mahunarkama i grahoricama, unekim krajevima ~ak i s piqevinom, pijeskom pa i ze-mqom. Satrti, zgwe~eni ili samqeveni, takvi su sesastojci pretvarali u neku vrstu bra{na ili ka{e dabi se na kraju poku{ali umijesiti, skuhati ili ispe-}i. Uzrokovali su groznice i more, buncawa i nesani-ce, privi|ewa vje{tica ili vampira, „crnih an|ela“,tlapwe o dalekim putovawima, sretne i nesretne uto-pije. Hodo~asnike koji su, odlaze}i u Svetu Zemquili se vra}aju}i iz we, skrenuli s puta i na{li sepred piramidama opsjedale su sli~ne halucinacije:grobnice u koje su poloèna tijela faraona smatralisu golemima hambarima, punim ìta. [irile su seposvuda epidemije, {krofule, padavice, suhi ka{aq,dijareja, delirij, crna kuga s crvenim „bubonima“.Muhe, u{i i stjenice, brodske posade na povracima uluke prenosile su zaraze s jednoga kontinenta na dru-gi. Povjesnici biqeè da je Evropa izgubila tre}inustanovni{tva u sedam godina, izme|u 1346. i 1353.„ôvjek je ono {to jede“, ponavqali su mudraci. Bezpravoga, naravnoga kruha stradavalo je tijelo ~ovje-kovo, on sâm.

U zatvorima se neko} davalo, osobito uznicimakoji su bili najstroè ka`weni, samo kruh i voda.Osuditi nekoga na „kruh i vodu“ bio je dugo – i ostaoje – sinonim za robiju. Tijelo je mr{avjelo i slabi-lo, ali se unato~ svemu uspijevalo, ponekad dosta du-go, odràti u ìvotu zahvaquju}i sastojcima koji sumu najnu`niji: kojih ima i u najcrwem i u najsuhqemkruhu.

Medicina je nastojala prite}i u pomo} izgladwe-lima i oboqelima. Ve} je Hipokrat uo~io kako seglad i bolest izraàvaju u pokretima onih istih ru-ku koje kruh tvore – „ruku pred licem, ruku u prazni-ni, ruku koje skupqaju, ruku koje odvajaju“ ...Lije~nicii qekarnici Sredwega vijeka davali su savjete i pro-pisivali upute onemo}alima: Praecepta contra famem.Napisan je i „Banket neishrawenih“ (Banchetto de’malcibati). U komedijama koje su se izvodile u gradovi-ma kojima je harale neda}e, giullare je davao licimaimena poput „Gospo|a Glad“, „Gospar Zavijalo“, su-pruga „Ruglo“ (Derisio), obiteq „Bijeda“ i tome sli~-no. U posebnim predstavama koje su nazvane Dvorommirakula kruha nije bilo na trpezama. Izmi{qena„zemqa dembelija“ (pays de Cocagne) u kojoj ima svega

i sva~ega u izobiqu, pretvarala se u karneval. Proce-sije su postajale sprovodi, samostani ubo`nice, mo-litve tu`balice, hodo~asnici mu~enici, isposnicile{evi. Mudraci su navije{tali kraj svijeta. Kroni-~ari su dopisivali Apokalipsu. Bijeda se, na otvore-noj sceni, poistovjetila s pu~kim teatrom.

I pikareskni je roman u [pawolskoj svjedoksli~nih uvjeta i okolnosti. Picaro napu{ta zavi~ajprije svega da bi do{ao do kruha, odlazi ni sam ne znakamo, obilazi tr`nice i sajmove, uvijek spreman dazgrabi ili „zdipi“ (picar) {to stigne. Protuhe su na-zivane „izgubqenim kruhom“ (pan perdido) a prosjaci„skakavcima“. Vaqalo je ishoditi posebnu dozvolu zaprosja~ewe, gotovo kao za bludni~ewe – na takvoj jedozvoli bilo strogo ograni~eno podru~je za koje jevrijedila. „Kruha i koride“ (pan y toros), {pawolska jeina~ica stare latinske izreke. Kwièvnost i povi-jest sa~uvale su lik studenta koji poznaje djela Ari-stotela ili Avicene, ali mu to ne pomaè da utaìglad . On nekamo ùri, u potrazi za ne~im, prije sve-ga za kruhom, na le|ima nosi kabanicu a na glavi kapu,po ~emu je dio dobio ime capigorristas. Kronike biqe-è da su madridske tr`nice bile vi{e puta posve po-harane. „Vitez tu`noga lika“ juri{ao je na vjetrewa-~e – mo`da i zato {to nisu samqele dovoqno bra{naza gladne. Wegov je pratilac na magarcu bio naj~e{}eprazna stomaka. Crijeva su zavijala u wegovoj utrobi.

Slikari nisu zaostajali za piscima. Prikaziva-li su blijeda lica i iskola~ene bjeloo~nice, iznemo-gla tijela i ispruène ruke. El Greko nije predo~iosamo askezu i zanos vjere: od Bizanta i Krete na kojojse rodio do Kastiqe i Toleda gdje se skrasio imao jepriliku vidjeti strahote gladnih godina. I rano fi-rentinsko slikarstvo pretrpjelo je i izrazilo svojedoba oskudice. Mleta~ki su slikari bili vedriji –Serenissima je trgovala s raznim obalama Mediterana,~ak i Crnoga mora, uvozila i preprodavala ìto tetako izbjegla sablast gladi, premda ne i kugu. U dobaRenesanse, obnaène ènske figure zauzele su dostaprostora na platnu, ali se pitawe kruha time nije ri-je{ilo: wihova je tijela oslikala èqa, ~esto i nei-ma{tina. Na bizantskim ikonama s kraja sredwegavijeka i po~etkom novoga sveci su nalik isposnici-ma. Zanos se nazire na wihovu licu, ali im je tijelopokuweno.

Prilikom masovnoga izgona iz [pawolske,@idovi su bili izloèni ne samo gladi nego i javnomsramo}ewu koje je nametnuo inkvizicijski auto–da–fé.Optuìvani su ne jedino zbog toga {to im nedostaje„~isto}a krvi“ (limpieza de sangre), nego i zato {to è-le uvesti „svoje obrede me|u kr{}ane, objavquju}ipo~etak Pashe i dijele}i azimi kruh“. @eqni koma-di}a tvrde mornarske lepiwe, stradavali su i umira-li po |enove{kim galijama koje su ih prebacivale uTursko carstvo, Magreb, na Balkan, u Istambul,Smirnu, Solun, Sarajevo. Progoweni su u ime vjereIsusa Krista, @idova iz plemena Davidovog. Sefar-di i Marani nisu pri tom zaboravqali vlastiti kruh– sve vrste mace i na~ine na koje su ih pripravqaliwihovi preci. Dio izbjeglica dospio je i u sjevernekrajeve, gdje su, unato~ svemu, boqe primqeni. U Am-sterdamu se ~uo glas Baruha Spinoze: Deus sive natura.Kr{}anin Rembrant slikao je iznemogla tijela svo-jih ìdovskih sugra|ana. Ukrasio je crteìma djelorabina Menaseha ben Izraela, s kojim je podijeliokruh prijateqstva.

Razdobqa koja su slijedila nisu uspijevala, una-to~ razvoju i napretku, izbje}i ku{we i neda}e pro-{lih vremena. Jedne je godine bilo previ{e ki{e,druge je harala su{a, tre}e ledio mraz. Ovdje je sjemestrunulo u zemqi, ondje se klasje povilo prije ètve,na jednoj i na drugoj strani stradala je qetina. Kro-nike su ponovo biqeìle gladne godine. Crnim suslovima zapisana u kalendarima qeta 1420, 1693,1816, 1819. i jo{ neka. Godine 1709. oduìla se zima dosredine proqe}a i uni{tila mlado ìto: prouzro~i-la je ponovo stotine tisu}a smrti. Nai{la su nova„ledena doba“, kra}a od nekada{wih, ali tako|er po-gubna. Zahva}ala su ne samo sjeverne krajeve nego imediteranske obale, otoke poput Sardinije, Majorke,dijelove Sicilije, ~ak i Cipra. Izgladwela i izmu-~ena tijelesa susretala su se u stvarnosti i uobrazi-qi.

Pomorci i pustolovi zaplovili su u Indije s na-dom da }e tamo otkriti bogata poqa riè. Na{li sukukuruz, koji se lako uzgaja, bez pluga i orawa, rastebrzo a zrwe mu je izda{no. Donijeli su ga zajedno skrumpirom te tako nadomjestili kruh i ublaìliglad u Starome Svijetu.

Strojevi su u modernim vremenima zamijenili ru-ke sija~â i ètelaca, posao mlinarâ i pekarâ, pomo}èna i doma}ica. Proizvodwa kruha se „industrija-lizirala“ a sam proizvod banalizirao. Vergilije jebio mo`da prvi me|u pjesnicima koji su poàlili{to kruh, pripreman za stanovni{tvo goleme prije-stolnice Carstva, nema vi{e isti ukus kao onaj more-tum koji je upoznao kao dje~ak u svome mantovanskomzavi~aju. Mnogo stoqe}a poslije wega Gistav Flober}e uzviknuti u svom neobi~nom Rje~niku (des idéesreçues): „I ne zna se kakve su sve prqav{tine (saletés)u kruhu!“ Tijelo to osje}a, lije~i se od toga, miri sasudbinom, ponekad i buni.

Kruh je bio u dugim razdobqima, ponegdje sve dodanas, osnovna hrana ~ovjekova, a ono {to se s wimejelo bilo je ~esto dopuna: prilog, prismok, companati-co. Uloge su se promijenile – kruh prestaje biti osno-vom prehrane i sve vi{e postaje dodatkom. Po tome serazlikuju siroma{ni i bogati svijet: koliko im jekruh jedno a koliko drugo? Na{e je tijelo tako|er su-o~eno s time.

ôvjekova povijest i pro{lost, pro{lost i povi-jest kruha odvijaju se usporedo ali se ne svode jedna nadrugu. U wihovu odnosu zapo~iwala su i zavr{avalarazdobqa sklada i nereda, kontinuiteta i prekida.Materijalna povijest kruha, ako se tako moè nazva-ti, boqe je poznata od one duhovne. Duhovna povijestspaja znawe o kruhu i vjerovawe u w. Prisutnost tije-la u jednoj i drugoj postavqa bitna pitawa: „[to mo-è tijelo?“, uzvikivao je filozof. Ono ne moè bezkruha. Qudsko je bi}e utjelovqeno. „Kruh pri~a povi-jest. Niknuo je kao ìto. Zemqa ga je porodila. Ki{anatopila. ôvjekov trud ga je iznio na gumno“ – takoje propovijedao sveti Augustin. Kruh i tijelo sjedi-wuju se u pri~esti, trans–supstancijaciji, euharisti-ji, u nastojawu vjere da ~ovjeka izbavi od zla i spasi.Mislioci i prosvjetiteqi potrudili su se u moder-nim vremenima da kruhu daju zna~ewe koje je vi{e la-i~ko i svjetovno. Postao je dru{tvenim zahtjevom.U{ao je u politi~ke programe. Potkrijepio voqu dase svijet oslobodi i promijeni.

(Uvodno poglavqe kwige Kruh Mediterana – svje-tovni i sveti)

kw

i`

evn

im

agaz

in

19

proza

kw

i`

evn

i m

agaz

in

18

poezija

@ALOBNA PJESAN O TRO[NOJSUDBI SVETE LUKI]A

Onaj ìvot koji potro{imoumrtvqen sje}awemtreperi kao zvijezda Danicau ~asima grkimkad si slutio smirewe.

Sje}awe, pokajawe snohvatice,puteqak koji jo{ treba pre}ia zelena livada pod jesewim suncemtreperi u li{}u poùtjelomna stablu koje se osipa.

A onaj ìvot koji istro{imozale|en sje}awemtreperi kao zvijezda Danicakad te pomireweu ~asovima grkimprenosi u bezmerje.

PJESAN O @ALOBNOJ SUDBIHUSEINA TAHMI[Î]A

Posred poqa, moj ìvote, zelena livada,na livadi, smrti moja, izvor vode pitke,izvor vode, tugo moja, su|aje proklele,auklele, pjesmo moja, i mene i tebe.

Nije ìvot, pobratime, samo poqe pre}ire~e rapsod, sapatni~e, àlom pjevaju}i,ve} je ìvot, saputni~e, izvor vodu piti,izvor vodu, prijatequ, na zelenoj livadi.

Posred poqa, moj ìvote, zelena livada,na livadi, smrti na{a, izvor vode hladne,izvor vode, pjesmo na{a, bra}a zagadila,otrovala, ìva rano, i mene i tebe.

OPELO ZA PRIJATEQE

Kako god da misli{ svoje dobabudi se u nutrini ga|ewea pretvara{ se u sopstvenog robakoji trpi ogavno kla|ewesvega {to je od demonske rukeza~eto u svijetu oko tebejer gleda{ na ekranu tu|e brukepa ti po primozgu savjest grebeustima |avoqim da svjedo~i{o tome da si opojna pio vinas mrtvim prijateqima da usko~i{u vrijeme pro{lo zauvijek jer pri~inajeste da ni~eg nema vi{e od onoga{to bija{e ìvot koji smo voqelii platili bratstvom od ovogasvijeta ne znaju} da smo oboqeliod uklete dovoqnosti ìvotapretvaraju} se lagano ali zasigurnou grka stra{ila bezbo`noga skotau koji nas je demon opa~ine gurno.

O, mrtvi prijateqi jo{ uvijek mojisamo moji u sje}awu dok slu{am na ekranukako govorite mrtvim glasovima kojiodlaze u zaborav jer ne mogu da stanuu usud bola a ga|ewe na dobau kojem ìvjesmo kao ìvi le{evi{to se kre}u iz utrobe grobado groba utrobe kao mi{evijer misli{ vrijeme istro{enosa prijateqima kojih vi{e nijea zna{ zasigurno da nije ispro{enomiropomazawe bola koji i ne spijeve} stalno opomiwe tvoju du{u hududa }e istost uvijek ostati u umqui da je patwa qudska posve zaludujer svijet traje u demonskom bezumqua kad god misli{ svoju bqutavu dobbudi se ga|ewe u gwiloj nutrinijer bratstvo na{e pretvara{ u kob{to sluti neumitno du{e u nigdini.

Vuk Krwevi}

POMEN

oliko puta su se ponavqali ti kora-ci, tupi udarci, prigu{eni uzdasi, ja-ukawe. Navikao sam da ustajem usredno}i i da bdim do jutra. Sada je gustamagla, samo se dimwak fabrike poputrakete diè iz magle. Listam stare~asopise. Pisawe mi ne polazi za ru-

kom.Kao da se svaka re~ ruga sivilu i turobnosti no-

}i. Uti{am radio. Nedavno sam iznajmio ovu sobu,osamnaesta selidba posledwih godina. Svakom odtih selibi poku{avao sam da se oslobodim ose}ajavezanosti, ali nemir u meni nije dao da ostanem nina jednom mestu vi{e od mesec-dva.

Preturam po starim ~asopisima koje sam na{aou hodniku. Intervju s Romanom Polanskim.

No` u vodi. Kada ~ovek postane krhak?Laù oni koji kaù da ìve na rubu ìvota. Ili

ìvi{ zato {to moè{, ili vegetira{. S vremenana vreme ~ujem brektawe autobusa, koji odlaze iz ga-raè prema gradu.

Posle ~etiri sata autobusi postaju sve glasniji.Od pre izvesnog vremena opsednut sam autobusima ivozovima. @ivim kao mi{. A opet sam ukqu~en.

Bojim se dvosmislenosti u zna~ewu re~i. êstonemaju teìne, ìvot te~e u prazno, bez smisla.

Plati}e{ za sve.Zahvalan sam èni koja mi je dala do znawa da je

moja sagorela nutrina okamewena.Kada se to dogodilo?Mojim ro|ewem, ra|a se i moja smrt.Dok hodam po sobi, u ruci mi je ve~ito cigareta;

ta nu`nost je umiruju}a. Pet sati sna mi je dovoqno.Na pragu sam ìvota, sve ovo vreme stojim pred

wim.Se}awa blede, re~i proma{uju. Platio sam za

dva meseca unapred.Kako ìve mi{evi?Plati}e{ za sve.Najboqe mi je kada se pome{am s gomilom. Broj

tri mi se ~ini glup, jer wime ne mogu da zapo~nemre~enicu.

Ve~eras su zaklali kom{iju. Malo posle jeda-nest sati.

Nikada nisam bio tako blizu smrti, ra|awu smr-ti.

Deset centimetara debeo zid me je delio od tog~oveka kojeg su ve~eras odneli u plehanom kov~egu.

Jata podsme{qivih ptica }e te pratiti i sleta-ti ti na grudi.

Sve se odigralo tiho, neprimetno.Ispitivali su me.

Koliko dugo stanujete ovde? Za{to niste prija-vqeni?

Da li ste ~uli neke glasove, {umove? Da li stepoznavali `rtvu?

Javite se u petak istra`nom odeqewu.A spasa ne}e biti nikada, ni u ~asovima mira ni

u ~asovima nemira.Sve stvari mogu da spakujem u putnu torbu. Tuce

kwiga, prqavi pe{kir, ne{to rubqa i mala portablpisa}a ma{ina.

Da, radio zamalo da zaboravim.Ne interesuje me ko i za{to, nije va`no. On je

mrtav.Plati}e{ za sve.Neko lupkawe me trgne iz transa.Dim cigarete lebdi iznad plafona.Navikao sam da ~ekam na jutra. Na neki na~in,

~udi me razo~arawe koje se ponavqa.Osvr}em se po sobi.Neko telo leì u mom krevetu.Nepomi~no je.Da li sam ja ubijao?

(1984)

Sa slovena~kog preveo Predrag Crnkovi}

Frawo Fran~i~

MAGLA

K

kw

i`

evn

im

agaz

in

21

iz ~asopisa

kw

i`

evn

i m

agaz

in

20

iz ~asopisa

ko kaèm da je Danilo Ki{ bio pe-snik, mislim da ne}u re}i ni{ta no-vo. Pesnikom ga nije ~inilo to {toje gotovo do pred samu smrt pisao pe-sme, ve} ga pesnikom ~ine wegovashvatawa uloge poezije i pesnika usvetu u kojem je ìveo. On je od tek-

stova prikaza, eseja i studija objavqenih krajem pe-desetih i po~etkom {ezdesetih godina do tekstova ipredgovora pesni~kim antologijama sedamdesetih iosamdesetih godina pro{log veka kontinuiranorazmi{qao i pisao o poeziji i pesnicima. Tako je iwegova esejistika dobrim delom posve}ena temi iproblemima poezije.

Kao i toliki drugi pisci pre i posle wega, Ki{je kwièvnu avanturu zapo~eo kao pesnik. U svojojkratkoj autobiografiji re}i }e: „U gimnaziji samnastavio da pi{em pesme i da prevodim ma|arske,ruske i francuske pesnike, u prvom redu radi stil-ske i jezi~ke ve`be: spremao sam se za pesnika i iz-u~avao kwièvni zanat.“ No, ~ak i kasnije, kad jeprividno napustio ili boqe re}i napu{tao pisawepoezije, ostajao je pesnik jer wegove proze gotovouvek imaju izrazito poetski, ili pomalo starinskire~eno, lirski naboj. Pa i istan~ani kwièvni po-stupak i odnos prema jeziku i re~ima, zna~i bri-`qiv odabir re~i, poigravawe zna~ewskim kontek-stima, nijansirawe zna~ewa, kod wega su bliìkwièvnom postupku nekog pesnika nego proznogpisca.

Od teksta „O inspiraciji“ iz 1958. godine, pa doteksta „Varijacije na sredwoevropske teme“ iz1986. godine, i to do jedanaeste varijacije gde pi{eo poeziji ma|arskog pesnika \er|a Petrija, ~ijupoeziju je prevodio, moèmo pratiti evoluciju Ki-{ovih poimawa poezije i pesnika. U po~etku on pe-snika shvata kao pesnika-romanti~ara koga recimopersonifikuju [andor Petefi, Lamartin, Bajron.I ve} tu je vidqiva ona dobro znana Ki{ova opozi-cija homo poeticus – homo politicus. Svaki od pomenu-tih pesnika bio je homo poeticus koji je u trenutkumogao da se pretvori u tribuna i postane homo poli-ticus. Ovakvi pesnici su „teolozi slobode“, prome-tejski likovi, {turm und drangovski juri{nici unebo. To su pesnici u kojima se, kako kaè Ki{,„otelotvorilo wihovo vreme, koji su sve dru{tve-no-politi~ke i umetni~ke tendencije svog doba sa-èli u re~ i delo“. Poezija pesnika o kojima tako|epi{e, dakle, visoko estetizovana i dekadentna poe-zija Bodlera, Verlena, Endrea Adija, predstavqaìvu ilustraciju doba krize poezije i epohe koja jenastupila posle kraha romantizma i wegovih viso-kih estetskih i eti~kih ideala. U kasnim osamdese-tim godinama Ki{ pi{e o poeziji Petrija, koja je

radikalno prekinula be~ku i pe{tansku tradicijupoezije kao emanacije lepog, pa kaè „Poezija je ru-`na kao stvarnost. I ta se stvarnost ne da, dakle,‘opevati’, u woj i o woj moè se samo mumlati, bun-cati, lajati i povra}ati, u woj nema bekstva ’u samo-}u’, nema ’lepih predela’, platonskih qubavi, ushi-}ewa“. Da bi zavr{io: „Petrijeva poezija nije, me-|utim, poezija protesta; ona ni{ta ne traì, ona nenosi nikakvu poruku, ona nema nikakvih revandika-cija; ona èli da bude, i ona jeste, trenutni snimakma|arske pusto{i.“

âk i letimi~an pogled na Ki{ovo prozno stva-rawe pokazuje da on u svojim prozama figuru pesni-ka koristi ili kao figuru pomo}u koje karakteri-zuje lik koji „nije od ovoga sveta“, dakle da bi nagla-sio rascepqenost nekog kwièvnog junaka izme|ustvarnosti i fantazija ili da bi predstavio odnosstvaraoca i dru{tvene realnosti. Tako Eduard Sam,junak romana Ba{ta, pepeo, s jedne strane u sebiima ne{to neukrotivo, buntovno-pesni~ko, a sa dru-ge strane predstavqen je ironi~no kao skoro nespo-soban za sudare sa svakodnevnim ìvotom. U pri~i„Kratka biografija A. A. Darmolatova(1892–1968)“ iz kwige Grobnica za Borisa Davido-vi~a i pri~i „Crvene marke sa likom Lewina“ izkwige Enciklopedija mrtvih, kao i u posthumnoobjavqenoj pri~i „Pesnik“, Ki{ na vi{e na~inaironi{e ili problematizuje temu pesnika i poezi-je, kao i odnos hipersenzibilnog pesnika-stvaraocai sveta, kao i ideologije i poezije, to jest stvarno-sti i poezije.

Danilo Ki{ je u odre|enom trenutku svesnoprestao da pi{e poeziju i opredelio se za prozu.Mnogo godina kasnije, u jednom intervjuu on je napitawe, da li je objavqivao stihove, rekao da je ob-javqivao i tome je jo{ dodao: „...Sre}om, nemamzbirku, ali sam objavio, recimo, dvadesetak pesamame|u kojima ima jedno dve kojih se ne stidim.“ I jo{je na neumoqivo strogi i intelektualno po{ten na-~in objasnio svoj odnos prema poeziji rekav{i: „Jasam se spremao za pesnika, ali sam primetio da to{to èlim da kaèm, to {to me izaziva, ipak moguboqe re}i u prozi. Zbog toga sam nastavio i nasta-vqam da prevodim poeziju kao neku vrstu nadoknadeza taj hendikep {to ne mogu da sam pi{em vaqanestihove. Sre}om, zbog toga {to mi o~igledno nekavrsta jake racionalnosti vaqda smeta. Razmi{qaosam {ta mi to nedostaje da budem pesnik.“ „Trebaimati neku marginu nejasnog u izraàvawu i u mi-slima. To zapravo i jeste poezija, to traèwe zvukai smisla koji se negde dopuwuju, a koji nisu sasvimzvuk, sasvim muzika, ni sasvim smisao. Eto, nisamuspeo da na|em tu ravnoteù.“ A na drugom mestu jerekao: „Mnogo sam prevodio poeziju sa francuskog,

ma|arskog i ruskog jer sam frustrirani pesnik. Po-~eo sam kao pesnik (mada, sre}om, nisam objavio ni-jednu kwigu svojih pesama), ali sam na kraju shvatioda bi poezija koju bih ja pisao bila lo{a i da u pro-zi mogu mnogo boqe da izrazim sebe, bilo da se ra-di o romanu, kratkoj pri~i ili eseju. Uvek }u veomazavideti pesnicima a sebe vidim kao propalog pe-snika. Ja sam jedan od onih prevodilaca koji svojepoetske impulse ostvaruju prevode}i poeziju.“

Ki{ se veoma bri`qivo i sistemati~no bavioprevo|ewem poezije. Smatra se da wegovi prevodiobuhvataju vi{e od deset hiqada stihova. Prevo|e-wu se posve}ivao iskqu~ivo iz li~nih a ne iz vank-wièvnih razloga. Tako je prevodio samo pesme ipesnike koji su odgovarali wegovom senzibilitetu.Ma|arskog pesnika Adija je otkrio kad je imaoosamnaest godina. Negde je izjavio da je zbog Adijaistro{io lirski mladala~ki naboj ili, kako je ci-ni~no dodao, Adi ga je kastrirao kao pesnika. UAdijevoj lirici na{ao je po jednu pesmu za svakosvoje du{evno stawe. I tad je pomislio, ~emu ondada pi{e pesme. Stoga je radije prevodio poeziju.

Ki{ova poezija mewala se od najranije intimi-sti~ko lirske faze za koju je karakteristi~na pe-sma „Opro{taj s majkom“ iz 1953. godine, pisana „nana~in starinski“, do posthumno objavqene kongeni-jalne satiri~ne poeme „Pesnik revolucije na pred-sedni~kom brodu.“ Ova promena kao da je tekla pa-ralelno sa wegovim promenama u shvatawu uloge ismisla poezije. Pojednostavqeno re~eno, put ovepromene vodio je od Sergeja Jesewina do \er|a Pe-trija.

Dakle, Danilo Ki{ je, zapravo, pisao pesme itokom {ezdesetih godina pro{log veka pa i kasni-je. Posledwe wegovo pesni~ko ali i kwièvno ogla-{avawe u novinama bilo je objavqivawe pesme „Navest o smrti gospo|e M.T.“ u listu „Politika“ avgu-sta 1989. godine. Pesma je bila posve}ena istaknutojbeogradskoj pozori{noj li~nosti, Miri Trailo-vi}, i bila je, o paradoksa, svojevrsni autonekrolog.Objavqena nekoliko meseci pre Ki{ove smrti, onanije kurtoazno-prigodna pesma o smrti jedne javneli~nosti i autorove prijateqice, ve} pesma koja usebi ima ne~eg proro~anskog. U woj se autor, neiz-le~ivo bolestan, obra}a smrti, ruga joj se, ironi{eje, da bi u posledwa dva stiha do{ao do mirewa sawom: „Kakav dobro obavqen posao, Smrti, /kakavuspeh,/sru{iti takvu tvr|avu!/Po`derati tolikomesa,/skrckati toliko kostiju/za tako kratko vre-me./Po`derati toliku energiju,/brzo, kao kad se is-pu{i cigareta./Kakav je to bio posao, Smrti,/kakvademonstracija sile./(Kao da ti ne bismo/verovalina re~.)“ Ovom pesmom Ki{ je zapravo zatvoriokrug posve}en temi smrti, koja je uostalom jedna odglavnih tema wegovih proznih dela. O tome da jeKi{ pisao i poetske tekstove koji su dosta druga~i-ji od onih lirskih svedo~i posmrtno objavqena sa-tiri~na poema „Pesnik revolucije na predsedni~-kom brodu.“ To je razorna i estetski subverzivna sa-tira koja pokazuje wegovo jezi~ko majstorstvo. Oovoj poemi sa mnogo humornih obrta i elemenata pe-snik Predrag ûdi}, prire|iva~ kwige Pesama iprevoda Danila Ki{a, kaè da se bitno razlikuje

od autorovih ranih stihova. Ovo je poema sa jasnimaluzijama na odre|ene qude i doga|aje (od JosipaBroza do Dobrice ]osi}a), to je vinaverovska je-zi~ka avantura, blistavo poigravawe jezi~kim slo-jevima, dijalektima, politi~kim frazama nedodir-qivog politi~kog vrha, to je slika komunisti~kogplove}eg dvora i dvorjana, izvanredno uobli~enapesma o gluposti i korumpiranosti tog dvora i, ka-ko kaè ûdi}, to je sve {to }e ostati u istorijiovog naroda od tih istorijskih putovawa.

U nekim Ki{ovim pesmama napisanim pedesetihi {ezdesetih godina pro{log veka prepoznajemo ti-pi~ne odlike wegovog stila: baroknu slikovitost,ironiju, erudiciju. Ove pesme pokazuju da on nikadanije do kraja potisnuo i u sebi ugu{io pesnika. Za-nimqivo je da te pesme lepo korespondiraju sa wego-vim proznim tvorevinama koje su nastajale u pri-bli`no istim periodima. Takve su, recimo, pesme„Zalazak sunca“, ili pesma „\ubri{te“ koja je svoje-vrsni inventar odnosno spisak predmeta |ubri{ta ipredstavqa univerzalnu sliku civilizacije u kojojmrtvi predmeti i odba~ene stvari potiskuju qudskabi}a. Mo`da ovu pesmu, koja aludira na stvarala-{tvo Leonida [ejke, treba ~itati u kontekstu onda-{wih teza Mi{ela Fukoa o smrti ~oveka. Ina~e,varijacije na temu odba~enih predmeta nalazimo i uromanima Ba{ta, pepeo i Pe{~anik. Opis zalaskasunca u istoimenoj pesmi dat je ironi~no i vizuelnoupe~atqivo: „Uzeti jednu zrelu pomoranxu (s ko-rom)/I dve tri kri{ke limuna zrelog/Onda iskopa-ti prstima crvene meke zemqe/ i sve to dobro izme-{ati.“ Ki{ je bio daroviti crta~ pa je veoma zna~aj-na i karakteristi~na pikturalna, likovna odnosnovizuelna dimenzija wegovih pesama i proza. Mislimda je pesma „Mrtva priroda s ribom“ doìvela, kakobi on rekao, milost skoro savr{enog uobli~ewa, imo`da je jedna od najboqih wegovih pesama, a bezsumwe je inspirisana slikarstvom starih flaman-skih majstora: „Rentgenski snimak sve}e: re-bra./Sve}wak: katedrala od srebra.//Na porcelanudrhturi krvav komad jetre./Posoqenih rana izdi{ujesetre.//Limuna ùta, miri{qava koà./Beli zevtawira. Odsjaj noà.//Ko te~ni kau~uk cedi sesir./Rujnih jabuka biblijski mir.//U ogledalu so-ba–dvojnik trepti./Na plamen sve}e sle}e no}nileptir.“ Ovu pesmu sam vi|ao u raznim stranim an-tologijama isto~noevropske poezije pa mi je ào dapesme Danila Ki{a nisam video uvr{tene u na{eantologije poezije. Pesme Ive Andri}a mogu}e jevideti u raznim antologijama poezije, ali Ki{ovihpesama, naàlost, u wima nema. Siguran sam da bineki budu}i antologi~ari poezije morali u svoje an-tologije da uvrste i neke wegove pesme.

Pesni~ko i poezija su neodvojivi od dela DanilaKi{a. A wegov odnos prema poeziji u stvari je jedanod kqu~eva za tuma~ewe celokupnog wegovog dela.Prema tome, pouzdano moèmo re}i da on nije bio nipropali, ni frustrirani pesnik, kako je tvrdio, ve}ono {to je u predgovoru francuskog izdawa romanaPe{~anik lepo i ta~no napisao pisac Pjotr Ravi~:„... pesnik celim svojim bi}em, ~ak i svojompojavom, pokretima, re~ima“.

(Iz ~asopisa Poezija, br. 39, 2007)

Milan \or|evi}

PESNIK DANILO KI[

A

kw

i`

evn

im

agaz

in

23

proza

kw

i`

evn

i m

agaz

in

22

proza

vi su nervozno i{~ekivali da sepopnem, prièqkuju}i neskrivenomoj skori pad. To se i dogodilo.Ipak, ne toliko uobi~ajeno, redov-no, uhodano, ponajmawe brzo. Dogo-dilo se da sam padao van svih o~eki-vawa dugo; bezmalo ve~nost je po-

trajao taj moj nervozno i{~ekivani pad. Zapravo,dibidus sam smorio kibicere; iznureni, negoduju-}i, odlazili su kud koji, histeri~no odmahuju}irukama; iza wih je ostajala gomila odba~enog |u-breta (kakvo se u~estalo na|e kod ~ekalaca), ule-pqena pquva~kom kao tutkalom.

Kad kona~no padnem, bi}e to samo lak i udobanspust, bez aterirawa jer gomila |ubreta je zauzi-mala pozama{nu povr{, dokle mi je dosezao po-gled. Ali, do pada ima jo{ podosta, mislio samopu{teno, usporeno mlataraju}i ra{irenim ruka-ma u pernata krila. Nastojao sam koliko-toliko daopravdam i{~ekivawa prizemqa{â, upiwao se izpetnih ìla da zauzmem pti~ju pozu (ili sam ba-rem verovao da je zauzimam), strmoglavquju}i sepravac u najzbijeniju gomilu, koja se sad, dok seraspliwavam u prise}awima na Da Vin~ijeve cr-teè i makete fantazmagori~nih pti~urina, vid-no proredila.

Dodu{e, ostala je nekolicina najupornijih;mogu lepo iz pti~je perspektive da im prebrojimtemena: jedno, dva, tri, ~etiri, pet, {est – gricka-ju zanoktice i nokte, pquckaju izgrickano, trqka-

ju mokre dlanove o butine; nogama besno od{utku-ju ulepqene humke; posle su im ostaci izderanehartije lepr{ali sa vr{aka cipela ili bi se po-sesivno obmotavali oko no`nih listova, {to ih jedodatno razdraìvalo; ~uo bih odonuda i pokojuso~nu psovku, prigu{enu batom nogu; strelovitose uspiwala, kao prasak rasprskavala oko mojihhipersenzitivnih u{nih {koqki, ali mi to, za~u-do, ovaj put nimalo nije smetalo.

Privikao sam se ~ak i na neuobi~ajeno dugo pa-dawe; odsustvo gravitacionih sila me nije zbuwi-valo, ~ak ni bajkovito lebduckawe jo{. Na {ta sesve ìv stvor ne}e privi}i, i{~u|avao sam se; nakratkotrajnom i{~u|avawu se sve uglavnom i zavr-{avalo. Pad mi je pri~iwavao osobito zadovoq-stvo i to mi je bilo sasvim dovoqno. Jedino me go-milica razo~aranih kibicera pomalo zabriwava;rovare po dowem stomaku kao krtice, i bilo bifer da bar najupornijim priredim o~ekivani pri-zor zbog kojeg su propustili i posledwi tramvajjer, evo, moj slobodni pad uplivi{e u novi dan, po-no} je odavno pro{la, uli~ni ~ista~i raskr~ujuhumke |ubreta, prte ih u xakove, odnose nekuda.

Izdrìte, jo{ malo, samo {to nisam – paaaoo-oooo! hteo sam da im doviknem ali mi je naprasnoponestalo daha; o}utah kao riba sad ve} pra}akaju-}i se odnekuda slepqenim nogama u skliska pera-ja. Nisam siguran – letim li ili plivam, o padawudakako vi{e nije moglo biti ni pomena. Svejedno,novo iskustvo razvuklo mi je usne u razdragan kez;kezim se dodatno obradovan spoznajom kako toodavno nisam ~inio; dumam, ne vredi, ne mogu jasnoda se setim kada li sam se posledwi put smejao na-~inom iskrenog smeja~a.

Misli mi uporno podgurkuje nekakav licemer-ni poltron; odeven je kao i ja, li~i na mene, zapra-vo neodoqivo mu wu{ka podse}a na moju i od togprizora me spopada jeza. Ali, priznajem, prijatanneki, taj moj novope~eni kez, milina mi od wega,razgoni ~ak i jezu. I, iako neiskusan po tom pita-wu, verujem da me je naprasno skolala sre}a. Pol-tron je zaklopio {akama lice, glavu zagwurio po-kajni~ki me|u noge, pada uporedo sa mnom; usputtuguje. @ao mi ga najednom; nespretwakovi}u nepolazi za rukom (niti za nogom) da zauzme pozu zapad te lebdi u mestu kao kakav besmisleni lebde-}i objekat, kvari mi prosek, i ako nameravam ko-na~no da do~ekam pad, svakako bih morao da otka-~im zabu{anta.

Jedno, dva, tri... tri – teme? drvo!, no dobro,nije lo{e ni tri, bez drveta. Tri kibicera, dakle,i daqe i{~ekuju; ruke su sad uvukli duboko u xepo-ve, povremenim cupkawem odràvaju budnost,ostavqeni na pometenoj ~istini kao kakvi kameni

samci. Slepa nada ih ne napu{ta, i sad bih smestamorao ne{to da preduzmem, bilo {ta, napravimtobo` skandal, pogibeqni gaf ili kakav dobarizazov akrobate, kona~no, bar malo im priu{timod o~ekivanog zadovoqstva.

A kako bi bilo da strmoglavim licemernogpoltrona – sasvim prikladan prizor, uzgred, zau-vek se otarasim napasti {to mi samovoqno mutqapo mozgu jer, ~vrsto sam bio odlu~io, od no}as usvoje srce propu{tam samo wu. Dovoqno je daumilnim sme{kom kurvinski pro{apu}e lozinku:s–r–e–}–a i ja bih bez razmi{qawa otkatan~iovratanca svojega srca. Izvolite, gospojice Sre}o,Sre}ice, samo napred, pravac – tu, jo{ bih usrdnokruìo kaìprstom po levoj polovini grudnog ko-{a.

Na brzinu proveravam stawe stvari s kezom,odli~no, tu je, ne mrda, moj je. Ja, Smeja~! obrado-van sam.

Poltron je zaokupqen tugovawem. Slepac!Glavu i daqe drì zarinutu me|u raskre~ene nogei mogao bi sad sasvim olako da se otkotrqa neku-da, tako savinut u tugaqivo klupko, daleko, {todaqe od nas.

Opa! jedan od trojice kibicera upravo je pao,kolena su mu ~asom klecnula i – paf! Glava muostala zarivena u sveè opalo li{}e; uskoro bimoglo svega da ga prekrije jer je u me|uvremenu po-

~eo da duva severac i li{}e je lepr{alo naokolokao paperje. A mo`da su mi krila popustila, raz-desila se pa odkojekuda ispadaju {arena percad.Da me barem glasne ìce nisu izdale, priupitaobih uqudno, pokajni~ki licemernog poltrona, ne~ini li mu se lisje kao paperje. A i da me nisu iz-dale, taj me vi{e ne bi ~uo. Eno ga, kotrqa se, zli-kovac, brzinom svetlosti, nestaje mi iz vidokruga;odli~no! Tu`ni par~i}i mu poispadali, pa batr-gavo kaskaju za wim. Jedna beda mawe, mislim alisumwam.

Mislim i na dva preostala kibicera; priqu-bili se jedan uz drugog, odràvaju ravnoteù, nerazabirem, nije li ostao jedan ili su ipak dvojica.Svejedno, Jedan ali vredan ili Jedan k’o nijedan.Prezirem krajnosti i ugojene crve sumwe i pravoje ~udo ko mi ih sad, u odsustvu licemernog poltro-na, gura u mozak. Taj je bez sumwe daleko odmaglio,raspr{io obogaqenu par~ad tugovana po vazduhu ibestraga zbrisao.

Uspeo sam da padnem u momentu kada su se dvo-jica kibicera bez svesti skqokali jedan prekodrugog, taman pred zabezeknuta lica prido{licakoji su brzinom suàvali krug uokolo ìve humke.Nisam mogao da odvojim pogled od opsewuju}egprizora.

êkam. êkamo. êkaju. Priliku. Da sepridignem. Pridignemo. Pridignu.

Laura Barna

PAD

S

kw

i`

evn

im

agaz

in

25

poezija

kw

i`

evn

i m

agaz

in

24

poezija

preko beskrajnog krajolikaumor se prikrada, siv kao februaru Strindbergovom Stockholmu, Sedra

Bergen, 1879,siv kao konvoji na ledenom moru ka

Murmansku 1942.

ne, ne govorim o ne~em pojedina~nomumor nije ne{to pojedina~no, to je jezik,ali u pojedina~nom osje}a se ne{to

pojedina~no,kad umor se prikrada, k meni se prikrada,

„Sing Cuckoo sing, Death is a Comedy!“

Mislioci koji su znali istinu nestado{eispod pastrmki u The Adirondacks,mije{aju}i jezersku kristalno ~istu vodu sa American Burbon u qubqeno pi}e

i kad su studenti u Berlinu u suzavcuzastali na tren, otkrili su,suzavcu uprkos, kako di{u na druk~iji na~in,od 1965 di{emo na druk~iji na~in;

ne nervozno ve} mirnije, gledamo istinipravo u o~i, i laèmo tekkad poku{amo govoriti, Central Park,za nedeqnih ve~eri mogu se vidjeti hipici

kako goli igraju u travi, san qetwe no}i,Prospero svojim {tapom ~ak ne moè za~aratioluju {to se negdje ru{i, u ti{ini.

Skolimowski: „Polish Analytical Philosphy“

izvje{tava u fusnotama o sudbinama,internirawu,

pogubqewima koja su vr{ena nad razumnim u ovom stoqe}u.

Tek su ludaci preostali i gramatikanam vi{e ne moè postavqati isti zahtjev

kao do 1963; „ sad }emo i}i u podzemqe“,

sad ple{u budale uza svoje ~egrtaqke,zadwa evropska inteligencijaumrla je u var{avskom getu 1942. i mi,

koji jo{ ~itamo wihove kwige, jedva da znamo

da su nestali („Polish Analytical Philosophy“),i da smo sami, i bez gramatike,~ak i bez we, i u dobu nerazumnommoramo vjerovati u na{e ludilo,

i da }e ono zasijatikao neka plavobijela lampa, i ho}e dakako,ali lampa nije sve, i sem togajesmo li ikad znali {ta mislimo?

Oni misle u nama i slu{amo ih, do oluje,~ija mutna buka raste, i jedro,koje po~iwe hvatati zvuke udaqewe,àgor u sali za ru~avawe u Oneida Communitys,

za vrijeme izvje{taja o Fort Sumteru,ili u Chaconnu za Rameusova „Dardanusa“jedna asonansa u koju niko ne vjeruje,Chladeniusova teorija metafore, odrìva,

i niko vi{e ne moè spasiti drugogau odnosu i redu, ni{ta.Umor se prikrada, neka vrstaprikradaju}eg umora kao prije tropskognevremena,

{izofrenija biva na~in ìvqewa,i zdraviji a ne zaludniji poku{aj„da se na|e prava boja glasa“.Sing Cuckoo sing, Death is a Comedy!

Iz dje~a~ke ùte sobe zasu{e me slike,sipile su kao ki{a, dizale se kao pticeiz proqe}nog mo~vari{ta, dizale se i

nestajale,li{ene qubavi, s tako praznim cvrkutima!

Sitne, sitne slike, sitni sitni redovi,od sitnih slova, alfabet filosofa,Koji nikad ne doseè, filozofi{to sve vrijeme pri~aju o ne~emu drugom,

stra{ni miris pisoara u {kolskom dvori{tu,pomije{an s mirisom topola, osje}aweda cijelo je djetiwstvo bilo okruèno

neprijateqima,i osje}aj da se vaqa poga|ati za mir,

oni smrdqivi pisoari, onaj mr{avi ekstra u~iteq,

koji tu~e, izblijedela lica, sa crnim rukavicama.

Neprijatno sivobijelo svjetlo; osje}amo li stravu

boqe kao djeca, ili mawe sakrivamo?

Isti vow je bio prvo {to sam osjetio1968, u vrijem turisti~ke posjete Oswiezcimu,lokomotiva je brehtala u dimu, dje~ji strah,uvijek isti plavobijeli dani, i strah,

ledenobijeli kao u ledenom moru, mrkidimovi brodovqa,na putu sam ka Mumansku sa lednim konvojem,Murmansk 1942, od dvjesta brodova samo

}e ~etiri,samo }e ~etiri dospjeti do luke, Murmansk:

filosofi ne èle objasniti,za{to je stvarnost nestvarna,ne èle objasniti: sedmoro djece ulazi u xunglu,iz nepoznatog su naroda, sedmoro djece

ide u redu, sa rukama ispred,poloènim na ramenima jedno drugom,opona{aju li to voz? A ako ne,ako nisu nikad voz vidjeli, {ta onda

opona{aju?

Umor se prikrada.Shvatam svoj ìvot kao kompromise,umorne kompromise, kompromisi{to grade nestvarno: nesigurni ~uvar

u blijedim salama ludnice, okruèn{izofreni~arima. Nakon nekoliko decenijaneke se situacije o~igledno ponavqaju~ak se i qudi ponavqaju

(i kukavi~luk se tako|e ponavqa)i na novim licima ponavqaju isti qudiisti nedostatak u promi{qawu kao prije:moramo, stoga, vjerovati u ludilo

i ja dakle ovdje nisam zborio o sebi,ludilo nije ne{to pojedina~no, to je jezik,ali u pojedin~anom osje}a se pojedina~no,kad ludilo stiè kradom,

(od 1965. no}u sawamo druk~ije)stiè tako|e do mene, i puha,sli~no ma~ki iz bajke u srebrnom uglu, idekao ma~ak iz bajke, u ~izmama od sedam miqa,

i ma~ak ide i ide, u komitetima se {apu}e,i mirisi, vow urina i smrti,

i topole, konvoj plovi ka Mumarsku,prelije}u Island tovari atomskog oru`ja,

u ~etiri slabo ~itane zbirke govori jedan pjesnik,

o dubini, o procijepu, „ i to se ne ~uje“i slike se diù kao ptice, padaju kao snijeg,u jednom podzemnom hangaru atomskog

oru`ja u Kansasu,

ima neka mikroskopska gre{ka u kretwi vremenskoj,

aktiviran je fini mehanizam, otkucava,„i to se ne ~uje“, i ma~ak ide,postoji strah i strah, i nije

to strah {to se umire, ve} strah {to se ìvi, strah od svoje vlastite hladno}e,onih malih laì i neodlu~nostii zbog toga Harold Lloyd

u svom najboqem djelu, na kraju, u vrtlo`noj fugi,

„Sekvence fasadnog uspona“ izgleda prestravqen,

trenutak pri kraju, kada visi,jedan santimetar iznad trotoara, i ne usu|uje se,

ne usu|uje se da pogleda dole, i ma~ak ide,u svojim ~izmama, i samo jednom kao da sam opazio, kako se u zlatnoj pozadini,glava nazire, kako me je neko pogledao

„nad dubinom“, sa crnim o~ima,to ste bili Vi, nepoznata qepoticei bilo je vrlo mirno, ~udnovatosijalo je zeleno kamewe u tvome pojasu,

i moje ludilo dobilo je tajni smisaood Va{e qepote, proìmaju} poput silne patwe deceniju umora,i ~itaju} umor poput slova,

i ma~ak ide, i sve se smirilo:sefardijska dama s draguqima u pojasu,to ste Vi, prijeìte me kroz oluju, i usred olujne fuge sve zastaje,

velika kazaqka na satu spasava me,visim sa kazaqke sata koji kuca,znamo da smrt se moè masovno proizvoditii na~in na koji mi se svi obra}aju, svi,

jo{ od dje~jih godina, pokazuje da su lagali,svi imaju isti izraz sa kojim bi da sakrijune{to {to je ve} izdato, svi osim Vas, i ma~akide u svojim ~izmama,

Lars Gustafson

SYMPHONIE PHANTASTIQUE

kw

i`

evn

im

agaz

in

27

poezija

kw

i`

evn

i m

agaz

in

26

poezija

nauka, vje{tina, tajnesame od sebe ìvot napunile.

„Petko“ bje{e samo jedan od mnogih likova fantazije.

Ve} se bio nau~io koliko je lakostvoriti jedan glas iz ni{tavila,zrak mu dati, nau~iti ga da govori

i da se, u pravome trenu, u havu povrati. Iz vulkanskih kratera dizala se,pri zati{ju,tanka vlahka dima, i za nekih dana,ti{ina mu se ~inila mehani~kom.

S neskladnim kretwama pitome su ìvotiwe travu pasle.

Uza suhe, metalne udare prskali su valio obalu, ondje gdje sad kamen zve~i.I to je bilo isto ostrvo. S nebom mqe~no

bijelim.

Nikakvi {panski pomorci ne stigo{e,nikakvi uro|enici,nikakvki brodovi. Ali ve} sijed i poluslijep,jednoga se dana nenadno prisje}ada jednom je u mladosti opazio trag stopala.

Ispranih prije mnogih decenija, nestalih!

I kad ih je, onda, opazio,bilo je to bez straha ili nade:

bio je to znak nalik mno{tvu drugih.I tek sada, pri kraju ìvota,

shvata, u snu, sadrìnu.

Sedamnaest godina ~amio je Robinson na ostrvu.Toliko je vaqalo stra}iti ìvota prije no je razumio da znak onaj

od stranca je bio u pijesku ostavqen.

AZIJSKI PSI

Azijski ùti psi, sitni ùti psilaju od brega do brega,i lave` se vu~e s plavim dimomsve dubqe u kontinent najstariji.

Petnaest ili {esnaest ratova sada je u toku,nezavisno jedan od drugoga, ovog jutra,ali ovaj plavi i lagani dimotima se s bijelog, nakiselog hqeba dok

se pe~e.

Sje}am se iz Bostona ne~ega kiselog,{to postoji u samome zraku, ne~eg suhog,{to grebe sva ~ula, ovdje vowa dimi pse}i lave` ide od mjesta do mjesta,

i zami{qam historiju kao jedno jutro,neku vrstu sivog i duga~kog jutrakada ki{a visi vrlo nisko, li{}e dr{}e,obe{eno rubqe klep}e na konopcu,

gvozdeni klinac hr|a u starom drvetui sve ~eka i sve nedostaje:vrapci se re|aju, dijagonalno, na nekakvoj preostaloj telefonskoj ìci,

Abstrakte mengenlehre, oni èle dokazati,ne{to o svom broju, ali jedan nedostaje, nedostaje samo jedan, samo jedan vrabac

nedostaje,i onda se slika raspliwava i sliva u drugu.

„Historija je ne{to {to se èli razrije{iti.“

Vi vidite, qepotice, koliko ja malo znam,jo{ uvijek malo, nekoliko kapqipreostalih iza onih {to su pili, nekoliko

kapqina dnu jedne zahr|ale, prastare kutla~e.

Preveo sa {vedskog i bele{ku napisao

Refik Li~ina

preko mora, preko zone sumraka i linije datuma,demarkacione linije, minskog poqa,~uvarnih torweva,ma~ak ide, svojim mekanim koracima u no},brzo }e svitawe...

ZNACI

ZNACI, sitni sitni znaci, stiù potajice,re|aju se jedan iza drugog, nekoliko mrqa, koje je memla nagrdila ili se nekom krv prolila, katran ili smola, skoro je

~itqivo

sa trulog papira, nesigurnih vlakana,papirus ili obi~na pogu`vana kesa{to je pozadugo leàla u vla`nom zemqi{tu,ponegdje moramo naga|ati, ali pa`qivo,veoma pa`qivo, ina~e }e se raspadnuti.Tanko sje}awe na papiru izblijedelom na sjaju nebeskom (pod kuhiwskim stolom 1939) dje~ja mutna mora pred ra{}ewem,vjetar kroz drve}e, visoko drve}e, ~avke(u dizawu). Tajanstvena konzerva sa

„Boì}wim lijekom“jedan djeda mraz drì konzervu s deda mrazomkoji drì konzervu s deda mrazom (itd.)Crte` Christophera Pohlemsa za Blankstöts–igru(sa qudima sitnim kao muhe koji idu gore dole)crna pletenica kose (koju sam nekad doticao)demoni na zidu Notre Dame sa duga~kim

jezicima

(koji mi se cijelo vrijeme smiju,kao djeca u {kolskom dvori{tu, vow urina,kao kriti~ari pjesniku koji nema prijateqa,wihovi crveni jezici, krila od mesa usnica,

pomi~u sedok se smiju, sve dok se sva {kolska dvori{ta

na svijetu ne napune smijehom: kad je vrlo snaàn smrt je vrlo blizu, i sve biva nijemo,dok na kraju ne nestane i tek jezici ostanu

u kretwi.Da je svijet znao kako se nagrdno smijaoi kako su one igle...I to su{tina je smijeha: da on zna).ZNACI, sitni znaci, stiù kradom i nevoqno ili voqno moram pro~itati:srebrno svjetlo iznad poznatog zemqi{ta.Laste koje lete izme| naherenih {upa.Brodica {to je otplovila sa zadatkom,

zaboravqena u maju,i sad trune nijemo u memqivoj travi,ta mlaka voda gdje ki{a pada,ta olovna boja vode mlake, vrtlozi u vodi pod johamakoji nali~e sporim vrtlozima u sje}awu,tajanstvenim vrtlozima u srcu {to tako|e stojesasvim nepomi~no.

ROBINSON SE SPREMA

Sedamnaest godina ~amio je Robinson na ostrvu.

Ono je bivalo sve vi{e i vi{e ostrvo:sa najvi{eg vrha vidjeo je horizontkako okruùje cijelo more

kako mlije~no bijeli horizont i moreklize jedno preko drugog. Znawekoje je za sobom ostavio,dje~a~ki nemir, morske mijene uz

brodsko korito,

tovari {to se ru~e u trgova~ke ku}e,suha zveka lopte, koju par dje~akau sutonu o zid tu~e, bivali su sve vi{e i vi{e tu|e znawe,jedan davno san odsawan, ni{ta vi{e.

Sedamnest godina ~amio je Robinskon na ostrvu.

S dje~a~kim àrom iznova je svijet gradio.Zar ga ne vidimo kako ìvahno ide kroz gustu, zelenu {umu!

Isprva je na ostrvu postojalo sretno vrijeme,vrijeme kad su znawe i alat,

Lars Gustafson ro|en je 1936. godine uVesterosu. Studirao je estetiku, sociologi-ju i filosofiju na univerzitetu u Upsali.Bio je jedan od osniva~a studentstog kwi-èvnog kluba „Siesta“ pri kojem mu i izla-zi prva kwiga, kratki poetski roman Vägvila(Putni odmor). Dvije godine docnije obja-vquje roman Poeten Brombergs sista dagar ochdöd (Zadwi dani i smrt pjesnika Bromber-ga) koji se smatra wegovim istinskim debit-antskim djelom.

Kwièvna produkcija Larsa Gustafsonaje zastra{uju}a i broji oko 80 kwiga. Wego-vo intelektualno i umjetni~ko intersovaweje raznovrsno i kre}e se od politi~kih po-lemika i pamfleta, preko porodi~nih pou~-nih leksikona, filosofskih raspri, puto-pisa, memoara, matemati~kih radova, eseja,pa sve do romana i pjesni~kih zbirki pre-vedenih na dvadeset jezika u svijetu.

Lars Gustafson je dobitnik brojnihskandinavskih i svjetskih kwièvnih na-grada i priznawa.

kw

i`

evn

im

agaz

in

29

putopis

kw

i`

evn

i m

agaz

in

28

putopis

ek {to su iz vidokruga i{~ezli gro-madni obrisi Svetog Pantelejmona,i, gotovo neosetno, po~eli da seukrupwuju i nadvisuju {umoviti ob-ronci i prevoji Velike Vigle, pla-ninskog masiva {to se kao ki~mapruà uzdu` Svete Gore, kao kakva

svetlucava {koqka isplavqena na pe{~ano àloiza talasa koji se povla~i, ukazuje se Dafni, glav-na svetogorska luka. Kako joj se trajekt priblià-va, za razliku od ostalih svetogorskih pristana,sve je o~itija ìvost na obali. U produètku ove-}eg zaklonitog mola, na po{irokom betonskomplatou uokvirenom nizom nepretencioznih skrom-nih prizemqu{a i jednospratnica od tesanog kame-na, ure{enih drvenim tremovima, terasama i per-golama, kupi se mno{tvo civila i monaha sa ran~e-vima i torbama. Po strani, pri cesti koja se blagouspiwe uzbrdo, kao relikti kakvog znanog al teknastupaju}eg doba, parkirana su dva autobusa.

Ima ne~eg sve~arskog u pristajawu broda u lu-ku. Putnici na~i~kani na ograde paluba znati-èqno piqe u razastrti front luke ispred kogave}ina prisutnih stoji uz obalu i piqi u brod ko-

ji pristaje. Izme|u dva susretqiva pogleda pre~ise tiha povr{ina vode koja osetno kra}a i ni{tane obe}ava. Ali nagove{tava. Za jedne kraj.

Za druge po~etak. Putovawa! I nema neposred-nijeg i ushi}enijeg iskrcavawa. âk i kad vas tamona obali niko ne ~eka. Jer sva tajna u prisnom jedoticawu ~vrstog tla; trenutku kad se istupi iz uz-brektale utrobe broda, a sve vas uokolo ozarenoposmatra i ozareno{}u svojom daje vam za pravo. Isve luke sveta pripadaju svima, i nijedna nije ista,i svaka je, za razliku od ostalih stani~nih postaja,ogledalo trajawa...

Dafni, koga ~ine gostionica sa terasom, po-{ta, carinarnica, konak za monahe, dve prodavnicenajosnovnijih potrep{tina i nekoliko omawih po-mo}nih objekata, uokru`ni makijom koja se spu{tado mora, izgra|en je u 19. veku, na posedu manasti-ra Ksiropotama, skrivenog u brdima, na putu za Ka-reju, kad dotada{wi karejski pristan kod ruskogmanastira nije vi{e mogao da udovoqi naraslimpotrebama. Brod se prazni i svi hrle preko mola,kroz kordon onih koji ~ekaju da se ukrcaju, ka par-kiranim autobusima. Povici. @urba. Nepotrebnii besmisleni u ovom svetu zakriqenom beskrajnimspokojem koga ne mogu naru{iti ni hirovi pobe-snelog mora, ni bezo~nosti uolujenog neba. Ali,spontani i doneseni odnekud iz nekog belog sveta.Samo raskre~ene noge u cokulama i prekr{teneruke na le|ima nepomi~nih policajaca na moluodaju da je, za sada, potro{a~koj auri globalnog sve-ta ovde zaista jedina granica.

* * *

Jedan autobus ve} je zaposednut i voza~ ùstro za-klapa kapke pobo~nih prtqa`nika. Ulazimo u

drugi, i dok se provla~imo uskim prolazom izme|uposedalih putnika i nasumice se uvaqujemo u naj-blià slobodna sedi{ta, prvi autobus ve} odmi~egrabe}i uzbrdo i za sobom ostavqaju}i vijore pra-{ine. Kareja, iliti Orahovica, kako se, u sredwo-vekovnim srpskim spisima, naslovqava po {umar-cima oraha kojih odavno vi{e nema, nalazi se goto-vo na samoj sredini svetogorskog poluostrva, nawegovim severo-isto~nim padinama. Tek {to se iz-makne uzbrdo, iz pristana, autobus usporava. Krajputa, gde god to teren iole dozvoqava, hrpe su pe-ska i {odera, me{alice za beton. O~ito, u toku suopse`ni radovi na pro{irewu i rekonstrukcijikolovoza.

Put od Dafni do Kareje nalik je putu od Iva-wice do Hilandara, samo {to je duì i vrletnijijer savla|uje ve}i uspon do planinskog prevoja.Kad se uspon gotovo savlada, kroz grawe cerova i

borova ukraj puta, za kratko, ukazuju se, s desna, napo{irokoj zaravni, kamenim plo~ama plitko ukro-vqene zidine manastira Ksiropotama koji odatlesmerno nadzire prostranu modrinu Singitika. Ne-velik, uokruèn terasastim senokosima, masliwa-cima i vinogradima, po predawu, najstariji je ma-nastir na Svetoj Gori. Osnovan u 5. veku, za vlada-vine gr~ke kraqice Pulherije, sagra|en je na me-stu gde je bila anti~ka varo{ Stratonika, o ~ijemposotojawu svedo~e ostaci kamene plastike ugra-|eni u manastirske zidove, koji se naravno, ne mo-gu razaznati iz autobusa. Ali ponekad je dovoqno iznati... Tek {to je manastirski kompleks ostao zanama, autobus se zaustavqa. Ulazi putnik za koga seodmah ispostavqa da i nije neki putnik ve} kon-dukter koji je svoj posao obavio u prvom autobusu, asada ga nastavqa u na{em; gr~ka prakti~nost usvom elementarnom obliku.

* * *

Inapokon, Kareja. Steci{te svih svetogorskihstaza i puteva, vratolomnih, vrletnih, uple-

tenih u vrzine, kojima se pe{ke stiè do manasti-ra i skitova. Dok se autobus klatara i lomata viju-gavom cestom naniè, u daqini se u nedogled modriEgejsko more. Izlistava se u plavet nebesku bezijednog obla~ka i razvla{}uje svaku qudsku nakanuda se bude svoj, svoj kao kamen ukraj puta, kao kipa-ris usred makije i dra~a. Na ~as, poèli ~ovek damu se podredi i da ga nadi|e, u isti mah. Vaqda jeuvek tako, kad se suo~avamo sa svojom vreme{no-{}u pred ogledalom vlastitog iskona. Onda se sveuru{i u tri~avost ugnutih, ubogih, uzglobqenih,namreènih qudskih krovi{ta, koja se, odnekud,odozdo, kao iz sredi{ta nedoglednog prostranstvaisijavaju kroz {umsko grawe i pred kojima smo jo{bespomo}niji, jer, ispod kqastih krovi{ta saì-maju se tajne o istinoqubivosti stvarawa i traja-wa. Jer, prostranstvo nas poistove}uje sa svetomizvan smrti. Jer, ~ovekomernost nam predo~avasvet u smrti, u kojoj nema kraja...

* * *

Autobus se zaustavqa na kamenom poplo~anoj za-ravni, ili platou, uokruènom kiparisima,

kamenim podzidima i maslinama, koji bi mogao dabude i pjaceta, ali nije, jer, izvesno, iznu|en jepriseglom potrebom, nedomi{qen u kontekstuokruèwa: krzava i beskutna balkanska postaja ot-kuda se nadaqe produàva pe{ke; i svetogorskapriqe`nost duhovnom, s osetnom dozom omalova-àvawa pojavnog sveta. Stigli smo gde smo se upu-tili, ako se tako moè re}i, po{to sve nali~i ne-kakvom iznenadnom vihoru kojim smo u àru znati-èqe poneseni, i omajani, a on nas odjednom osta-vqa da se snalazimo u nepoznatom okruèwu, koje,na prvi pogled, nije negostoqubivo, ali je, o~ito,u~aureno u sopstvene igrokaze. Podne je. Sve se uja-rilo i trepti u svom sparnom spokoju. Sa plavet-nilom kao oreolom na ugnutim krovi{tima od cre-pa ili kamenih plo~a. Bi}e kako Bog da. A Bog jemilostiv, i u zape}ak ne}e vr}i na{a hodo~asna

o~ekivawa, jer, ovde, usred ovog obi~nog vrelogjunskog dana, nema mnogo mogu}nosti. Ako ste nena-javqeni i na platou vas ne ~eka odbor za do~ek,ve} ste samovoqni namernici, ophrvani znatiè-qom i potragom za korenima vlastitog sopstva, dr-ìte se uputstava koje ste poneli u primozgu a ko-ja sad naizust iskrsavaju iako su neva`na i odavnozanemarena. Osvr}emo se unaokolo i pogledom tra-ìmo ~esmu koja je tu negde, odmah na samom po~et-ku jedine karejske ulice koja se odatle nenametqi-vo otvara.

Od omalterisanog zida ~esme, natkriveneplitkim zasvo|em od lima, uz koju je prislowenajavna digitalna telefonska govornica, do kr~me,iliti hotela gde se mogu iznajmiti sobe, jo{ jepar koraka. A koraci su spontani, laki i ne`ni,gotovo mona{ki, kao da se kora~a po nimbusima,stratusima, cirusima, kojima ovde, sada, ni traganema. Srda~an momak, za pultom koji improvizuje{ank, Bugarin, ispisuje nam cenu sobe na komadi}uhartije, pruà sobni kqu~ bez broja, i izvodi nasna ulicu, pa kroz uski prolaz vodi iza ku}e gde suspoqne jednokrake stepenice kojima se pewemo nasprat. Iz neke od unizanih dvori{nih {upa brek-}e motor generatora.

Soba je jednostavna, prostrana, belo okre~enasa tri gvozdene posteqe i dva prozora od kojih je-dan gleda na plato autobuske postaje, a drugi naulicu. Ostavqamo prtqag i slazimo na okrepu,iliti ru~ak. Kr~ma kao i sve balkanskekr~me, ni gora, ni boqa, sa nekoliko stolo-va bez stolwaka u jednoj prostoriji i osta-

Zoran Bundalo

PUTOVAWE NA ATOS

T

kw

i`

evn

im

agaz

in

31

putopis

kw

i`

evn

i m

agaz

in

30

putopis

kqenim vitrinama sa spravqenim jelima udrugoj. Izbor nije veliki, ali je koli~in-ski neograni~en: ~orbast pasuq, prebra-

nac, pekarski krompir, so~ivo... i, naravno, reci-na i pivo, uzo, votka i neizbe`na koka kola. I Sve-ta Gora se, naoko, stidqivo, globalizuje.

* * *

Prostor, u svom esencijalnom pojavnom obliku,odre|uje nas, defini{e nam vlastito ose}awe

postojanosti, sopstva. I uti~e na na{e emocional-no stawe, na na{u spremnost da se pamti i zabora-vqa. Ali, iako u ~oveka prvo be{e re~, svest o pro-storu morala je nastati pre jezika i, stoga smo naj-~e{}e nemi od ushi}ewa ili zapawenosti pred we-govom sirovom o~evidno{}u kojoj je mera: sklad.Svoje okvire i granice prostori plote i gomilajusamo u qudskim o~ima, ~iji produèni subjekti,prsti qudske ruke, tek linijom uspevaju da ozna~e ipredstave taj autenti~no razli~it raspored uvekistih elemenata koji ih ovaplo}uju. Jezik je tu, ~i-ni se, nemo}an – on nema mo} da zasniva prostorneokvire, ve} ih samo, odve} zasnovane, reprodukuje;zauzvrat, jedino jeziku je dato da izrazi mogu}nostpostojawa vi{edimenzionalnih svetova, gde su sveprisutne dimenzije, bez obzira na wihov broj, me-}usobno upravne jedna na drugu – jer, ono {to poje-dina~ne prostore ~ini razli~itim i posebnim ni-su samo razmere, niti samo sadràji, ve} harmonij-ske kompozicije wihovih grani~nih vrednosti us-postavqene neumitnim protokom vremena. Neode-qivi od tokova doga|awa, iako indiferentni u od-

nosu na wihove posledice, prostori najupe~atqi-vije odslikavaju ta ista doga|awa: prostor ku}nogpraga, pe}ine, pijace, sakralni prostor, mitski,me|uplanetarni ili galakti~ki... Iako uvek samofragment jedinstvenog op{teg prostora, svakispoznajni prostorni okvir svojevrsni je otisaktrajawa, i neumitno se, na koncu konca, u qudskomobliku, okon~ava grobnom humkom. Jer svest o pro-storu je u ~oveka, i jedino u ~oveka, a ovozemaqskiqudski ìvot je vremenski ograni~ena agonija ukojoj, ma {ta da se ~ini, ~ini se jedino unutar pro-stornih okvira. I, tu, naravno, ne moè da se sta-vi ta~ka. Jer, prostori koji nas uokruùju, oli~a-vaju ume}a i ose}awa svojih stvoriteqa, pa bilioni, il sama priroda, il tek puki zbir qudskih ru-ku i graditeqskih nazora, i kao takvi, samim svo-jim postawem, predstavqaju neporecive memori-jalne }elije istorijskih tokova. Koje, razgranate iizgrnute, ~ekaju da budu spoznate, kako bi se ulan-~ale u kontinuitet koji nas ovaplo}uje... i bez ka-rika koje nedostaju... Uzaludan je poku{aj da seutekne, ako igda do wega do|e, jer ~ovek se, in-stinktivno, uvek vra}a prostoru svoje samosve-sti...

Elem, Kareja, prestonica jedinstvene mona{kedràve, Svete Gore Atoske, utisnuta u sredi{tesvetogorskog poluostrva na oko 1000 m nad morem,sa svojim vizurama na pu~inu Egeja i siluetom gro-madnog Atosa koja se preko dana muti s porastomsparine, a s ve~eri i jutrom bistri i izo{trava,tipi~no je balkansko naseqe ogrnuto u rasko{anpla{t zelenila. Sa svojim prizemqima od tesanogkamena il stolarskih rezbarija ofarbanih u pla-vo i spratovima naj~e{}e omalterisanim i okre-~enim koje prema nebu oivi~uju plitke strehe kro-vi{ta, skupila se oko jedne ulice i jednog trga po-plo~anih kamenom; skupila i, u isti mah, rasula po{umovitim obroncima i padinama uokolo te isteulice i istog trga. A u ulicu se zgurali du}ani pu-ni svakodnevnih potrep{tina, mona{kih rukotvo-rina od mirisnog {im{irovog drveta, turisti~-kih razglednica, ikona i kopija ~udotvornih sveto-gorskih ikona, teolo{kih kwiga, kandila, kadio-nica, brojanica, sve}a, tamjana... Tu su i po{ta, idve gostionice sa sobama za izdavawe, na suprot-nim krajevima ulice, pa guvernerov dom, policij-

ska stanica, ambulanta. A prostranim trgom, {tose otvara negde na sredini ulice koja ga tangira,dominiraju zvonik Saborne protatske crkve Uspe-wa Presvete Bogorodice i masivna ~etvorostranasredwovekovna kula od tesanika na koju je nadogra-|ena zgrada Protata sa koje vijore zastave Gr~ke iSvete Gore Atoske. Tu, na trgu, koji je zapravo po-plo~an ophodnik oko hrama i porte odeqenih oni-skim poligonalnim zidom od okerastog plo~astogkamena, zagledanom u nepregledni spokoj koji upot-puwuju uzwihani skutovi mona{kih mantija u pro-lazu, ~oveku se, kao na dlanu, raskriquje pravoli-nijska spiralnost vremena: ono {to jeste, to je bi-lo; ono {to }e biti, to jeste. I tu je beskraj. Ni na-pred, ni nazad, ve} jedna ista sabornost koja se oli-~ava u molitvi, u iskazu koji ponavqa obred traja-wa.

* * *

Saborni hram Uspewa Presvete Bogorodice,skromnih dimenzija, bazilikalne osnove, sa

izdvojenim zvonikom, o~ito iz nekog skorijeg vre-mena, najstariji je sakralni objekat na Svetpj Go-ri, i prema predawu osnovao ga je 335. godine Kon-stantin Veliki, iste godine kada i crkvu SvetogGroba u Jerusalimu. Postradao u poàru, hram jeobnovqen u 10. veku, za vreme vladavine imperato-ra Nikifora Foke. U 13. veku hram su razorili ka-talonci, a ponovo ga obnovili bugarski carevi.

Sada – dok se gnezdim u svom slatkom, gre{nom,zadovoqstvu {to stojim, trun pod kapom nebeskom,pred zdawem koje me nadilazi, ne svojim trajawem uvremenu, ve} svakim svojim ugra|enim zrncem ma-terijala koji, od ruku neznanih sa~iwen, zna~ewetvori, i u isti mah veli~a, i mene i nepreglednetraja{nosti kojom smo obeleèni, i dok se gromad-ni Atos, sa podvi`nicima svojim, u mutnoj daqinimodri , hram zaogr}u skele. Rekonstrui{u se fasa-de. Tako, unutar obodnih zidova, ostaju mi nedo-stupne freske iz 14. veka, i sa gorweg dela oltara,svetiwa Kareje, ~udotrvorna ikona Majke BoìjeDostojno jest. [to oko sevom ne obgrli, ne zna~ida je uskra}eno spoznaji. Uskra}en ostajem za bli-skost, koju samo postojanstvo ipak nadokna|uje...

* * *

Ividqivi svet iznova se razlistava u svojaskra}ewa: travku izme|u kamenova, oquspinu

okre~enog zida, vijor leptira nad plitkom stre-hom, il smeran korak u sandalama. I to je nepono-vqivo. Ponavqaju se samo obrasci, pravila pona-{awa i ustrojeni doslusi, koje smo ustoli~ili danas prevazilaze kako bismo bili spokojni. I traj-ni. Da se pronosimo iz jednog oblika u drugi, bezpredrasuda i nespokojstva.

Upu}ujemo se uzbrdo, uskom, gotovo kozjom sta-zom, koja vrluda izme|u sronulih ku}i{ta i ograd-nih podzida preko kojih se preliva gusto zelenilo,tu i tamo oro{eno cvetovima jasmina i ruà.Skromna, gotovo sirotiwska dvori{ta odaju har-moniju ruke koja ih odràva i prirodnog sklopa ne-ba i zemqe koji ne seè daqe od onog {to je nu`no.

O~ito, stvarni svet ovde se odvija u dubokom po-sve}ewu uravnoteènosti duhovnog koje je op{te ive~no i materijalnog koje je tro{no i u tro{nostisvojoj dato od Boga. Uspiwemo se i pogledima i{~e-kujemo trenutak, nestvaran i otre`wuju}i, kad }e-mo se sa ~itkim bezdnom suo~iti, koji smo mi sami,sami u sebi, raspeti izme|u legendi i svesti o teh-nolo{koj stvarnosti, niza{ta uskra}eni, pa opetzbrkani i osuje}eni... Savina posnica, tipikarni-ca.

Ukraj kratke kamenom poplo~ane zaravni, ot-kud se Kareja, kao na tacni, pogledu nudi, sa svoji-ma konacima, kelijama i ba{tama, balkonima, kro-vi{tima i visokim dimwacima, nevelika spratnaku}a od grubo otesanog kamena sa uravwenim spoj-nicama. Sniska drvena ulazna vrata nad kojima se usuncu qeska plitka, ukrovqena i ostakqena, pove-lika drvena vitrina u kojoj je freska Bogorodice,i kratka streha orubqena olukom od pocinkovanoglima koji se u trenu, u ovoj ti{ini, ukazuje kao ne-naslu}eno savr{enstvo, a moglo bi da bude i druk-~ije. Tik uz dovratnik ulaznih vrata vidna oznaka:fotos mobilnog telefona unakrst precrtan. Po-vla~im uzicu koja pokre}e unutra{we zvono. Muk.Niko se ne odziva. Ponovo trzam uzicu. Ishod jeisti. Nesumwivo, do{li smo u neprili~an ~as, ne-zvani.

Od Savine isposnice puteqak nastavqa daqe,uzbrdo, kroz razbokoreno rastiwe i uspuzale vre-è, ka Hilandarskom konaku, jednom od di~nijihzdawa Kareje, sagra|enom 1876, za koga nam je re~e-no da je pod skelama, da se rekonstrui{e. Zadrà-vamo se koliko da kroz objektive, na filmske tra-ke, utrpamo orija{ku siluetu Atosa {to se u ~i-stoj vedrini razgromadio iznad {umovitih obro-naka i svojim kamenim {iqatim temenom na suncubqeska i, dok omorina jewava i tihne, odlu~ujemose za posetu Kutlumu{u, gr~kom manastiru koga je u12. veku osnovao Aleksej Komnin. Upu}ujemo senizbrdo, puteqkom kojim smo do{li, a u kraji~kusvesti javqa se zlo}udna namisao da }e nas, tamonegde u nigdini, u bespogovornoj zavisnosti odtehnolo{ke zornosti, Atos sa fotosa motriti kaobilo koji planinski obris sa ovih prozu-klih balkanskih strana. U svakom slu~aju,svrati}emo sutra, prekosutra. Ima dana...

kw

i`

evn

im

agaz

in

33

tribina skd

kw

i`

evn

i m

agaz

in

32

gradski }o{ak

Od ovog meseca vlasnici wujor{kih pasa nosi}e, pored xepne maramice, i naro~ite kese, u koje }e

deponovati uli~ni izmet svojih {ti}enika...(DNEVNIK, 1978)

tranci pasaèri, u poseti BeograduXIX veka, sticali su utisak da u we-mu ìvi vi{e pasa nego Srba, i da,shodno tome, psi privredno boqestoje.

Nisu bili daleko od istine.Turci su pse smatrali bogumilim

ìvotiwama, dok su na hri{}ane gledali s maweentuzijazma. Srpska en posostis, procentualna hati-{erifska autonomija, mawe im je konverirala odpse}e potpune zavisnosti. Povrh svega, Srbi su bi-li krunski deo neprirodnog Isto~nog pitawa, apsi samo – od Alaha date prirode. Stoga su u Oto-manskoj imperiji psi uìvali sve gra|anske pri-vilegije, od kojih su izvesne delili s grkocincar-skom trgova~kom kolonijom, dok su o wima Srbimogli samo da snevaju.

Na Balkanu, jo{ od zlatnih pela{kih vremenapoluostrvu ~uda, niko ni s kim ne moè ve~no u mi-ru i prijateqstvu ìveti. Tako su Turci, posleSrpskog i Romejskog carstva, do{li najzad u sukobi s Pse}im. Otvorilo se najposle i takozvano„Pse}e isto~no pitawe“.

Me|u beogradskim psima, mahom nahodima so-kaka, slobodne prirode i kakodemonskog podzemqa,u bliskom srodstvu s vukovima Dedije i Vra~ara, uvelikoj modi be{e besnilo. U ina~e besnom vekupse}e besnilo se ne bi ni primetilo da se jedna odzveroobraznih xukela nije usudila ugristi dete ne-kog stranca na proputovawu. [ta je tu pse}u zadri-baldu navelo da preko hleba i{te poga~u, da poredtoliko neza{ti}enih doma}ih hri{}ana nasrne na~oveka s evropskim paso-{em, o kome se staralasvita me|unarodnih za-kona, konvencija i obi-~aja, ne moè se pouzdanoznati. Platon bi, jama~-no, tvrdio da mu je prete-rana demokratija udari-la u glavu i iz toga izvu-kao jo{ jedan dokaz o{tetnosti slobode za iz-vesne vrste ìvih bi}a.Markuze bi, naprotiv, utom ~inu video demon-straciju protiv uskra}i-vawa slobode, i svihostalih insuficijenci-ja, kojima je, u jednom

qudskom, antropocentri~nom svetu, izloèna pse-}a lumpenrasa. Mi ne}emo tragati za razlozima.Razlozi su uvek sumwivi tamo gde su posledice ta-ko jasne i nesre}ne.

Kako se u to doba, sve {to se kod nas zbivalo,doga|alo u vezi s nekom stranom Potencijom iliGarantnom dràvom – naj~e{}e Turskom, Austri-jom, Rusijom – i tada je, blagodare}i o{trom de-mar{u ugriène Velike sile, kojoj zbog ugleda ne-}emo pomiwati ime, do{lo do promene pse}eg sta-tusa u Srbiji. U dilemi izme|u Neba koje je pse{titilo i Zapada koji ih se pla{io, Muhafiz be-ogradski odlu~i da se psi proteraju iz grada, ona-ko kako se danas ~ini s takozvanim disidentima –kako se i gde ko zatekne.

Pohvatani psi su potovareni u {ajke i odveze-ni Dunavom u pravcu Smedereva, s tim da budu isto-vareni na teritoriji ]esarije.

Jedan hroni~ar, prema Paunovi}u (Beogradkroz vekove, str. 509), ovako opisuje pse}e izgnan-stvo:

„Na ~etvrt sata od Beograda, sakupqeni psi izraznih krajeva varo{i i grada stado{e se uzajam-no napadati i do ispred Smedereva napravi{e ~i-tavu klanicu. (Podvukao B. P.) Tada se jedan odwih usudi da preko ograde {ajke sko~i u reku. Zawim to namah, uz neopisiv lave`, u~ine i drugi, teza nekoliko trenutaka, na op{te zaprepa{}ewevozara, sve tri {ajke ostado{e prazne, a duga kolo-na pasa dohvati se obale i krenu za Beograd. Nijemnogo vremena trebalo, pa da u samo predve~erje,duga kolona pasa izvr{i pobedonosan juri{ i na|ese na ulicama Beograda traè}i svoje gazde...“

Ono {to Srbima nije po{lo za rukom, u~inilisu psi. Porazili su nezaja`qive prohteve Velikihsila, izigrali wihovu premuntesku politiku i re-

{ili svoje pse}e „Isto~-no pitawe“, s kojim se mijo{ i danas patimo.

A {ta su dobili zapou~an primer od bal-kanskih naroda?

Jednu r|avu naviku.Tradicionalna ne-

slo`nost balkanskogsveta vaspitala je i bal-kanske pse u netoleran-ciji prema svakom ko ni-je iz iste ku}e, iste uli-ce, istog kraja, iste va-ro{i, istog okruga iliiste zemqe.

(Kwièvnost,br. 1, 1979)

Borislav Peki}

PSI I SRBI

Ovaj razgovor bimogao da bude o kwiziBoìdara Mandi}a,Plasti~ni um, koja seupravo pojavila iz{tampe, ali ja }u setruditi da razgovor bu-de o wegovom celokup-nom stvarala{tvu, i nesamo o tome, nego i owegovom na~inu mi-{qewa, rekao bih fi-lozofskom stavu u re-alnosti, o wegovom sve-do~ewu o stvarnosti ukojoj svi ìvimo, i sva-kako o ne~emu {to jemo`da wegova intima.Svi znamo da „Porodi-ca bistrih potoka“ ovegodine slavi 30 godina postojawa. Mo`da bi, zapo~etak, bilo dobro da nam prosto kaè nekoli-ko re~i o tom jubileju. Zapravo i ne znam {ta tare~ ta~no zna~i, ali upotrebqavaju je za ovakve,lepe, sve~ane godi{wice. Nadam se da }ete opro-stiti ovo „nu`no zaga|ivawe“ srpskog jezika tu-|icama, stranim re~ima, protiv ~ega se ina~e bo-rim. Dakle, nekoliko re~i o toj godi{wici.

„Porodica bistrih potoka“ moje je li~noostvarewe, u smislu da sam zapo~eo ve} negde70–ih godina avangardnim projektima u novosad-skoj kulturi, nastavio 1977. u selu Brezovica, podplaninom Rudnik, gde eto jo{ egzistiramo i ì-vimo, nastoje}i da stvorimo jednu druga~iju kul-turu nego {to je kultura civilizacijskog karak-tera u smislu u kome civilizacija sve vi{e po-tvr|uje da ono {to je zapo~ela i – nije. To zna~ida civilizacija sve vi{e postaje pretwa po ì-vot, po kulturu, po umetnost, po du{u. U tom smi-slu mi ìvimo jednu vrstu estetike divqizma,zna~i, ne{to {to je protiv civilizcije i ne{to{to je mo`da do sredine dvadesetog veka o~eki-valo pozitivnu konotaciju. Sada civilizacijskoba{ i nije tako prijatno, ni terminolo{ki, nistvarnosno, u suo~avawu sa qudima koji razmi-{qaju da ovaj svet mora da opstane, da ovu plane-tu treba sa~uvati, da treba sa~uvati umetnost, datreba sa~uvati duh i du{u. Zna~i, civilizacija jekrenula u jednom koristoqubivom pravcu. U tomsmislu mi smo napravili jedno ostrvo, pre tride-set godina, ostrvo individualne i pojedina~nekulture ìvqewa. Nastojimo da na{ dom uvek bu-de otvoren, da je svako dobrodo{ao, da qudima nenapla}ujemo dolazak i razgovor, jer ~esto smo sa-

mi nagra|eni razgova-raju}i sa razli~itimqudima koji nas pose}u-ju. U osnovi, to je presvega za{tita i borbaza prirodu, to je umet-nost, otvorenost domai siroma{tvo kao jednakategorija koja preva-zilazi ekonomsku bedu.Zna~i, ja se borim pro-tiv jedne vrste, tako dakaèm, beskrupulozneekonomije koja insisti-ra samo na bogatstvu,koja impresionira i za-vodi savremeni svet re-~ima da je bogatsvo ciqi put kojim treba i}i.Mi se borimo na razli-

~ite na~ine. Kada bih mogao nekako u dve-tri re-~i da sa`mem, to je jedan put od trideset godinana kojem negujemo kult umetnosti i kult gostoqu-bqa.

Znam da i ti voli{ igru re~ima. Gledam na-slov kwige Plasti~ni um. Naga|am {ta bi totrebalo da bude, ta metafora je jaka, udara odmahna pravo mesto. Ali da li Plasti~ni um po tvommi{qewu neminovno ra|a plasti~nu umetnostili „plasti~ni um“ zapravo na neki na~in osuje-}uje umetnost svake vrste i onesposobqava homo-sapiensa da se bavi tom duhovnom nadgradwom.

Plasti~ni um je prvo jedna asocijacija nakwigu êslava Milo{a Zarobqeni um koja je pe-desetih godina bila kultna kwiga u svetu, govo-re}i o intelektualcima koji su se prikrivali,„ketmanizovali“, naspram tada represivnih dr-àvnih sistema. Ona asocira i na jednu pedago-{ku kwigu Matije Montesolija, Upijaju}i um.Evo, ja sam nadenuo ime Plasti~ni um – grupieseja koji su, uslovno re~eno, sa antikapitali-sti~kim i anticivilizacijskim stavovima, netoliko prate}i sociolo{ka doga|awa u svetu, jertoga ve} ima dosta rasprostrawenog po dnevnoj{tampi, sociolo{kim kwigama itd. Plastika jezagospodarila ~ovekom i impresionirala ga utom smislu da ga ona vodi ka nekoj vrsti lako}e,pragmatizma. S jedne strane ona jeste jedan trì-{ni predlog. S druge strane taj plasti~ni pred-log je odveo ~oveka iznad svega u plasti~nu ose-}ajnost, to zna~i u bezose}aj. Zna~i, mi se susre-}emo sa savremenim ~ovekom koji vi{e nesaose}a sa ~ovekom, koji vi{e ne saose}asa prostorom u kojem ìvi, sa ìvim bi-

CIVILIZACIJA PLASTIKESa Boìdarem Mandi}em razgovarao Qubivoje R{umovi}

Boìdar Mandi} Qubivoje R{umovi}

TRIBINA „SKD KWIGA +“

S

?

:

?

:

kw

i`

evn

im

agaz

in

35

tribina skd

kw

i`

evn

i m

agaz

in

34

tribina skd

}ima, ~ovekom koji prolazi otu|en i odsamog sebe. Ta, da kaèm, plastikokulturatoliko je obuzela ~oveka da ona zaista po-

~iwe da dominira i umetno{}u, pa mi danas uumetnosti prepoznajemo jedno obezdu{ewe, jednuvrstu sinteze izme|u spektakla i estetike, izme-|u umetnosti i uìvawa. Tako ne{to nikad nijebilo u umetni~koj praksi, jer su umetnici uveknastojali da budu kontrapunkturalni u odnosu nadru{tvo, na vreme, na svoj individualitet, nasvoj identitet. Uvek su umetnici bili pobuweni-ci. Danas mi u velikoj meri prepoznajemo jednuvrstu kulturolo{ke umetnosti, umesto da prepo-znajemo umetni~ku kulturu. Zna~i, umetnost kojaje zasnovana na novcu, na evrima, umetnost kojadiktira {qa{te}u pojavnost, vrstu zanatstva ko-je se {tancuje, koja se mnoì i omamquje {irokemase. Moèmo, na primer, prepoznati kwige, pa~ak i autore koji sve vi{e li~e jedni na druge.Potom, dela pozori{ne kulture, likovne kultu-re, nemaju osobenost, nemaju autohtonost. U tomsmislu to je za mene jedna vrsta plasti~ne kultu-re. Ja eksplicitno govorim da tome ne pripadam.Plasti~ni um je zbirka eseja o obi~nom ~oveku,ona govori o tome da se moè ìveti druga~ije.

Ako ve} ànrovski odre|ujemo kwigu Pla-sti~ni um, oti{ao bih malo daqe. Rekao bih, daje to u stvari tvoj krik, mada to u ànrovskim po-delama ne postoji, ali da je to jedna vrsta pesamau prozi, otprilike kao Bodlerov Splin Parizai kao neke druge kwige koje su izme|u publici-stike, rekao bih, i prave poezije. [ekspir je re-kao da je „pesnik jedini pravi ~ovek“. [ta mi-sli{, uop{te, o pozivu pesnika, o zadatku pesni-ka? Dakle, mesto i poloàj pesnika, tog jedinog„istinskog ~oveka“ u savremenom svetu i u ovomdobu?

Jako verujem u pesnika, ~oveka koji liri~kideluje, zna~i nije vezan samo za ovu stvarnost, ne-go crpi svoje tekstove, svoju delatnost iz meta-fizi~kog sveta, iz idealisti~kog sveta, iz jednoglepotnog sveta koji mu je uvek nadokna|ivao gru-bost realnosti. Danas je poezija potisnuta, de-gradirana, skrajnuta, stavqena u jedan margina-lizovan kulturni projekat. U tom smislu ona jemeni jo{ draà, jo{ va`nija i jo{ se vi{e bavimwome. Ja sam po~eo kao pesnik, pisao sam poeziju,pa sam onda pisao lirske tekstove, te tekstovenajvi{e volim da pi{em. I daqe objavqujem tek-stove takve vrste, ali ~ini mi se da se stvarnostovoga sveta enormno pogor{ala. Sada se bavimkrik–literaturom. U pravu si, zaista su ovo tek-stovi koji kri~e upravo protiv jednog neodgovor-nog ~ove~anstva, protiv jednog civilizacijskogritma i tempa u kojem su tako da kaèm amalgami-rani novac, brzina, tehnologija. Zna~i, samo ne-koliko informacija, nekoliko elemenata koji su~oveka doveli u najinferiorniji oblik postoja-wa. Mi danas zaista imamo nekoliko onih senten-ci – ~ovek je ~oveku vuk; ~ovek je ~oveku ~ovek;~ovek je ~oveku Bog. Danas zaista vidimo – ~ovekje ~oveku plastika. Pored jednog materijalnogbogatstva, mi vidimo usamqenost ~oveka, vidimo

~oveka koji svake nedeqe ide kod psihoterapeutaili se neurobiolo{ki hrani medikamentima. Vo-lim da kaèm da je pesnik tu da bi svet spasao, ane da bi ga popravio ili promenio. Zaista ne mo-è da ga promeni. Ali, postoji poetika koja se re-perkutuje, odraàva u ìvotu. Za mene kwièv-nost nije zbir napisanih re~enica, dobijenih na-grada, objavqenih kwiga, nego odgovornost na-spram stida postojawa i odgovornost naspram le-pote re~i.

„Biti duhovan, sve vi{e shvatam, zna~i pora-|ati prole}a u sebi“. A Jan Parandovski kaè uAlhemiji re~i – „Poezija je prole}e na{e du-{e“.

Mi, eto, kao da krademo jedni od drugih!Jesi li to ukrao?Ne, ne, zaista. Stvaram tako {to prime}ujem

unutra{wim i spoqa{wim okom. Imam zaistajednu lepu anegdotu. Ovih dana pro~itao jednupredivnu kwigu Kultura cinizma. Robert Sil-vers, ameri~ki sociolog, naime, pi{e gotovoisto kao ja. Jako mi je drago kad prepoznam qudekoji sli~no razmi{qaju. Moj urednik u „Danas“-u, Zdravko Huber, ~esto kaè: „Vidi se da ~ita{svetsku literaturu“. Ja, naravno, to pre}utim,jer pripadam tom primitivnom oku koje pre sve-ga promatra unutra{wu i spoqa{wu stvarnost.Tako nastaju moji tekstovi, moje drame. Mislimda moje tekstove, moje likovne radove, moje pred-stave, ne moè niko drugi napisati. Ali sigurnoda postoje sli~ne, komparativne, pa ~ak i iden-ti~ne re~enice. Jako se trudim da ne prepisujem,naravno to je postmodernisti~ki mehanizam,zna~i kroz konstrukciju, kroz eklekticizam do-}i do novog teksta, preraditi tekst itd. Mene ja-ko zanima upravo to iskorewewe umetnosti, toda idem iz rezona, da idem iz ~vrstog stava, presvega neznawa {ta ~inim. I mogu vam re}i dasvoje tekstove retko ~itam. Stvarala~ki ~in, ve-liki deo vere u neznawe, u beskona~nost, u tajeteri~ki svet u koji ja vi{e verujem nego u ovajtvrdi, koji moè{ da dodirne{, ali i da nastra-da{.

Evo sad jednog pitawa koje }e biti uvod za jed-no drugo pitawe. Pitawe glasi: „Za{to ti, od to-liko drugih zanimawa kojima si se bavio, pi-{e{?“

Pisawe je postalo moja opsesija. Po~eo samvrlo mlad da pi{em, 1969. sam objavio prve krat-ke tekstove u novosadskom studentskom listu„Indeks“. Rano sam po~eo da se bavim umetno{}ui razo~arao se – deset godina sam bio u apstinen-ciji ~itawa i pisawa, zna~i nisam ~itao i pisao,ali ~ini mi se da su me biqke vratile pismenojkulturi. Ja pripadam toj floralnoj poetici. Mi-slim da biqke vi{e pi{u od mene, one govore umeni, one su te s kojima ìvim u obiqu i zagrqa-ju. One su me naterale da progovorim tim unutra-{wim glasom i ~ini mi se da bez pisawa vi{e nebih mogao da ìvim. Pisawe je moj jutarwi ritu-al. Obi~no pi{em u jutarwim ~asovima. Pre to-ga prebri{em patos, bez toga ne bih mogao da sed-nem za pisa}u ma{inu. U svakom slu~aju pisawe

ose}am kao jednu vrstu individualne odgovorno-sti.

Pro~itao sam negde da Gi de Mopasan nije mo-gao da napi{e nijednu re~enicu dok ne sedne zasvoj sto i svoju desnu nogu ne stavi u jednu rupu utepihu koji je bio ispod wegovog stola. Dakle,tvoje brisawe patosa u stvari je ta Mopasanovarupa u tepihu. Pitawe koje sam ti postavio kaouvod ti~e se nagona. Tako se zove tvoja posledwapredstava koju si uradio. Nagon postoji u svakom~oveku. Vaqda je to neki prirodni imperativ ko-ji imamo i dok on funkcioni{e, dok ~oveka terana ne{to, dotle i ~ovek funkcioni{e, radi,stvara itd. Kad se pritaji, ~ovek se umrtvi. Pi-sawe je tako|e jedna vrsta zadovoqavawa tog ne-kog unutra{weg zahteva, odnosno nagona. Da li utvojoj predstavi Nagon postoji ta vrsta objedi-wavawa poezije i scene, i da li to moè da se raz-dvoji? Da li je, dakle, tvoja predstava, u stvari,neki posluàvnik – izvolite publiko, to je mojapoetika?

Pa, jeste, sigurno. Zaista ne razlikujem po-zori{te, likovnost, pismenost, pa ~ak i medije uposledwe vreme. Ali u svakom slu~aju si nazna-~io – „nagoni“. Sama re~ govori – nagoni te nane{to. Veliki sam pobornik nagona, pogotovunagona za ìvot. Volim nagone zato {to su oniupisani u ~oveku i ako ih dobro motivi{emo,oni su zaista podsticaj nas samih da ne prestane-mo da stvaramo. Ta predstava, Nagoni, po{topredstavqa jedan avangardni iskorak u pozori-{tu, nije jo{ lako tuma~ena. Dosta qudi ju je gle-dalo, pet puta smo to igrali, igramo mi na{epredstave i po dvadeset puta, kao {to je „Teataru teatru“, ali vidim da gledaoci slabo razumeva-ju na{e simbole, na{e poetske poruke, na{e kri-ke na sceni, jer je to jedna vrsta tr~e}eg, verbal-nog teatra. Uvek se pomalo podsetim Andrea@ida koji je govorio: „îtao~e, nemoj me odmahrazumeti“. Ja se bavim jednom iskrenom umetno-{}u u kojoj iskazujem svoje estetske stavove.Kroz tu jednu vrstu pozori{nih predstava pre-pli}em neke svoje literarne radove, razmi{qamo pokretu kao nekom novom pismu na sceni, raz-mi{qam o atmosferi i ritmu. Meni je uvek naj-va`nije, po{to u mojim pozori{nim predstava-ma moè da igra svako, da glumci do|u na predsta-vu. Ako do|u, predstava je ve} ura|ena. Sve pred-stave pa i Nagoni zasnovane su na velikoj ener-giji, na velikoj radosti, ne toliko na zanatstvu,na ponavqawu. Svaka na{a predstava je i novavrsta pozori{nog dela. Na neki na~in tako po-stupam i sa literaturom, s tim {to mi se ~ini dasam u literaturi nekako najtradicionalniji,najrazumqiviji. Za moje likovne radove jo{ nepostoji teorija koja ih prati i tuma~i, a oko po-zori{ta malo je qudi koji reaguju. Mi ~esto do-ìvqavamo neka paradoksalna iskustva – igramou Narodnom pozori{tu avangardne predstave, aproterivani smo sa Bitefa. Imam ose}awe da jeavangardni umetnik tek onda avangardan kad gaavangardisti ne razumeju.

Neki pisci kaù da pi{u, stvaraju, da bi po-

begli od svog svakodnevnog, profanog ìvota.[ta misli{ o tome?

Sigurno da je beg u unutra{wost jedan od be-gova, ali ja nisam pobegao nego oti{ao u divqi-nu, u {umu, i tamo sam proveo nekih tridesetakgodina. Od {ume nisam morao da beìm, nego samje prenosio u poetiku, pi{u}i u svojim tekstovi-ma o mravima, da`devwacima koje oboàvam, ostenama, o miru, ti{ini, o praznini, zna~i svimonim antiurbanim elementima koji su sami po se-bi poeti~ni. U velikoj meri sam donosio, resoci-jalizovao svoj odlazak u prirodu, tako {to sampisao, i zaboravqene prizore stavqao qudimaponovo u se}awe. Recimo, urbani, mladi qudi,skoro i ne znaju {ta je priroda, ne znaju {ta je va-tra, {ta je ogaw, ne znaju o tim starim elementi-ma, tako da sam ja na neki na~in jedna vrsta sveti-onika i prozora naturalne kulture.

Govori{ kao da je tvoj zadatak da edukuje{, daobu~i{, da pou~i{, da prikaè{ ~itaocima, od-nosno svojoj publici, ne{to {to eventualno neznaju. Me|utim, mnogi teoreti~ari raznih poe-tika tvrde da to nije prevashodni tvoj zadatak,nego naprosto, ti traì{ teme.

Sigurno. Mislim da je pisawe i uop{te umet-nost jedna bogomdana osobina. Ki{ je govorio„Bogojavqawe“. Verujem da se sve ovo {to stva-ram na jedan unutra{wi na~in toliko pojavquje umeni, kondenzovano, i ja samo to iznosim. To {toiznesem i donesem. Zna~i, nemam te didakti~keosobine. Tako|e, zaista verujem i ponavqam, akoumetnici spasu lepotu, lepota }e sigurno spasi-ti svet. ôvek jo{ veruje u mega–destruktivnusnagu, ali nije ona ja~a od poetske, konstruktiv-ne, graditeqske snage koju nose ìvotiwe, mine-rali, biqke i pesnici. Kad kaèm pesnici, nemislim bukvalno – pesni~ki autori, nego pesni-ci koji imaju vizije, jer je pesni{tvo u velikojmeri zasnovano na imanentnim slikama nad koji-ma ni sam pesnik nema kontrolu. S druge strane,retko }ete nekog sresti, ~ak ni intelektualcakoji }e znati kuda je svet krenuo. Mi smo jedna ma-la paradigma, koja kaè da se moè ìveti druga-~ije, da se moè ìveti skromno, da se moè ì-veti u sadejstvu sa prirodom, sa umetnicima. Utom smislu mi i pravimo intimne sesije, dovodi-mo qude, odnosimo prirodu qudima.

Sad bih se malo vratio na re~i. Na to tolikosavremeno i svakodnevno zalagawe za }irilicu,za ~istotu jezika itd. Koliko je to produktivno,ako se sloìmo da je re~ sestra mi{qewa, da jere~ put? Tako, metafori~no re~eno, re~ je pru-èna ruka, re~ je, kako bih rekao, instrument zarazumevawe me|u qudima. U krajwoj liniji, za-{to ne bi na svetu postojao samo jedan jezik, uto-pisti~ki re~eno, ne mora da bude srpski, moè dabude i engleski, nije va`no. Zna~i, upotrebastranih re~i. Ne}u da kaèm da ti voli{, aliupotrebqava{ dosta strane re~i, tu|ice, ~ak bihrekao da pravi{ od imenica neke pridevske vrda-lame, pridevske imenice, zapravo od pri-deva pravi{ imenice itd. U svakom slu~a-ju, igra{ se na neki na~in re~ima. Pro~i-

?

:

?

:?:

?

:

?

:

?

:

?

:

?

kw

i`

evn

im

agaz

in

37

ogledalo

kw

i`

evn

i m

agaz

in

36

tribina skd

tao sam nekoliko tekstova o tome da je ito jedna vrsta zaga|ewa; zaga|ewa jezi-kom, pa samim tim i zaga|ewa, ako kaèmo

da je re~ sestra mi{qewa, onda u obrnutom prav-cu i zaga|ivawe mi{qewa, razmi{qawa itd.

Oboàvam re~i, zaista, jer mislim da je re~ta po~etna stvarala~ka inicijacija od koje je na-stao ceo svet. Kada se kondenzuju vreme i prostornastaje re~. Verujem u takvu vrstu re~i, koja si-gurno doìvqava tragediju sa Vavilonskom ku-lom gde se lomi i dolazi do deobe nacija, re~i,itd. {to tako|e po{tujem, ali me zanima ta uni-verzalna re~ koja dolazi iz kosmosa. Takva re~ nedonosi uslovno zna~ewe. Volim re~i zato {toone stvaraju narativni zagrqaj, a ne, kako bi seto reklo, zna~ewsku kulturu. Li~no mislim da~ovek moè pomo}u re~i najboqe da se razume.Naàlost, on se najvi{e ne razume preko re~i –vidimo sukobe, sva|e itd. Zaboravqa se da re~ no-si prazvuk stvarawa i mnogo dubqih vrednosti odonoga {to je donela ova civilizacija od 20.000godina ili ovaj savremeni lingvisti~ki postu-pak. U tom smislu za mene je re~ ne{to {to bihosetio kao neku vrstu hrama u kome postoji zvuk,u kome postoji zna~ewe koje ja oboàvam, ali iz-nad svega to kosmi~ko ritmovawe i vibracije po-mo}u kojih qudi komuniciraju ne razumi{qaju}i.Me|utim, kada donosimo, na nesvestan na~in, sa-mo tu vrstu topline kosmi~kog ra|awa, re~ samapo sebi dolazi u emancipaciju. Zna~i, dolazi doemancipacije onoga {to si kao autor samo doneo,prepisao sa nesvesnih duhovnih tabli u koje ja ve-rujem da su egzistentnije ~ak od ovog sveta, akoni{ta, dugoro~nije nisu.

Da li ti onda sebe smatra{ metafizi~arem?Pa, volim da sam metafizi~ki realista, i

obrnuto. Uop{te, jako me zanima spajawe, sinege-za. To radim pogotovu u likovnosti – kamen, drvo,balega, vuna. I re~i spajam. Mislim da je re~ bo-ànska odrednica, a da je re~enica stvaraonicakoja je nastala od ~oveka. ôvek je taj koji spajare~i, zna~i, od maltera zavisi koja je vrsta pe-sni~kog rafiniteta uloèna u jedno pesni~ko de-lo. Verujem da su re~enice i re~i od jednog poseb-nog soja kome pesnik vi{e pripada nego {to onewemu pripadaju. Zna~i, zanima me da budem jednavrsta transformatora, propulzivnosti tih svihsvetova koji se onda oblikuju u govoru, u pisme-nost, u telesnost, u pokretnost, a da je u osnovipotraga za tom dubinom. Ona se nalazi pre svegau eti~kim, iskrenim, hrabrim predavawem timsvetovima. Nadam da to nikada ne}u napustiti.

Odli~no, ako {kolski znamo da se metafizi-ka bavi Bogom i slobodom voqe.

Jako po{tujem misao. Ali, vi{e pu{tam jedanprotok re~i i misli za koje kaèm da su moji go-spodari. U tom smislu, ja verujem u metafizikukao svetlost, koja kada pro|e kroz nas, kroz jednuvrstu gr~a pretvara se u ispoqeno, mogao bih dakaèm i materijalno. U svakom slu~aju, zanimame da budem taj sluga, koji artikuli{e izgovore-no, koji artikuli{e pismeno, a da nema velikukontrolu nad time. Mnogo sam zadovoqniji kada

oslobodim metafizi~ke postulate, ne{to {to jeudaqeno, ne{to {to ima svoju platformu, negokad sam baratam time. Nemam neku veliku kon-trolu nad umetni~kim delom i time se prosto ma-lo i ponosim, moram da kaèm. Jako volim umet-nost koja dolazi iz neznawa, kao u onom kadrufilma „Rubqov“ kad dete od 15 godina pravi zvo-no, me{a kalaj, bakar, bronzu i onda pla~e, kaè:„Boè, ja ne znam da napravim zvono“. E, tako imene zanima, da ne znam da napravim, ali da seprepustim znawima koja prodru kroz mene, koja seostvare kroz umetni~ko delo, bilo da je to pozo-ri{te, bilo da je likovnost, bilo da je literatu-ra. U tom smislu, jako po{tujem Artoa, Grotov-skog, Ev|eniju, [eknera itd. ali, ono {to ja ra-dim je pre svega, tako da kaèm, najdeprufundira-niji oblik, zna~i de prufundis, iz najdubqe dubinestvaran. Imam jako velika poverewa, potpoma-èm da delo dobije tu vrstu komunikcije i to jejedno pitawe koje si ti zapo~eo, a ja nisam na we-ga odgovorio. Ja sam dugo bio u intimi stvarawa,intimnoj komuni, intimnim kwièvnim ve~e-rima, intimnim pisawima, a onda sam u jednomtrenutku osetio da samo umetni~ko delo traìda komunicira. Tako da sam ja sad neka vrsta me-naxera koji potpomaè.

Da li je umetnik instrument, na kome neka si-la, hajde da kaèmo taj Bog metafizi~ki, Bogstvaralac, izvija neke melodije, smi{qa nekeburgije itd. ili to {to mi zovemo inspiracijom,ili je to samo neko boànsko nadahnu}e ili izne-na|ewa du{e kako [iler to naziva? [ta je uop-{te stvaralac? Da li stvaralac treba da ~eka taiznena|ewa du{e, odnosno inspiraciju, nazovito kako ho}e{, nadahnu}e, ili kao instrument ~e-ka da neko na wemu zatambura? Ili treba da ide ususret tome, da slu{a svoj nagon, da se upravqaprema tom nagonu, rizikuju}i, jer nagoni i umet-nika kao i svakog ~oveka mogu da odvedu i u bespu-}e, i u razne situacije koje nisu dobre?

Pa, mislim da je u pitawu odnos. Kao {to in-spiracija ide ka nama i stvaralac treba da ide kawoj, tek u tom interakcijskom odnosu stvara sejedna vrsta dinamizma, odnosno tempa, stvarala~-kog kontinuiteta. Sigurno da bi inspiracija, sa-ma po sebi, bila lo{a, ako je bleskovita samo uosamnaestoj, devetnaestoj godini. Ali, ako si tiuslovno re~eno posve}enik takvih bleskova, ondadolazi do umnoàvawa. Ja verujem u jednu vrstupoeticus fabera, zna~i ~oveka koji stvara, koji radi.Recimo, kao {to moram da obra|ujem ba{tu, kao{to moram da plevim, kao {to sadim itd. Posto-ji jedna posve}enost, prosto neobja{wivog ka-raktera, kako taj svet dolazi ka meni i kako jaidem k wemu. Kad kaèm neobja{wivog, to je zato{to je toliko prelep da ga pomalo ne treba nirazotkrivati. To je jedna unutra{wa toplina, toje jedno ose}awe koje je povezano sa celovitim bi-}em. Ne{to {to se zove ispoqavawe ne moramozvati umetnost, moèmo zvati kreativni rad, mo-èmo zvati stvarawe. Meni je jako staloda bilo {ta {to ~inim, ne ~inim bez teunutra{we podr{ke.

GOTESKNI PARKINSON

Svetislav Basara, Uspon i padParkinsonove bolesti, Dereta, Beograd 2006

Svetislav Basara je od svojih po~etaka pisac ko-ji inovira prozne forme i èstoko provocira.

U tom pogledu nije izuzetak ni wegov najnoviji ro-man, nagra|en NIN-ovom nagradom za najboqe ro-maneskno ostvarewe na srpskom jeziku u 2006. godi-ni. Bio sam jedan od trojice ~lanova peto~lanogNIN-ovog ìrija koji su svoj glas dali ovome pi-scu. Za{to? Zato {to je rije~ o djelu pisanom ru-kom suverenog autora koji se hvata u ko{tac s ne-kim funadmentalnim pitawima moderne civiliza-cije i izgledima qudske sudbine u woj. Basara je,naravno, krajwe kriti~an i cini~an prema toj ci-vilizaciji koja je napustila qudske i boànskemjere i u kojoj se svaka radikalna pobuna zavr{avaslomom svojeglavog, nonkonformisti~kog junaka.

Demjan Lavrentjevi~ Parkinson, glavni junakromana, krajwe je ~udna, zapravo groteskna figura.Taj Rus {kotskog porijekla, ~ija je bolest (parkin-sonizam) „pala u zaborav“, propovijeda bolest nasmrt kao jedini lijek za oboqelo ~ovje~anstvo. Onje crni vizionar i buntovnik – wegova pobuna od-nosi se na modernu nau~no-tehni~ku revoluciju isve revolucije (posebno Lewinovu) koje su nastoja-le da ~ovjeka usre}e. Stoga je, poslije nekih svjet-skih avantura, i zavr{io u staqinisti~kom logo-ru na Kolimi, da bi bio otkriven tek nakon raspa-da sovjetske imperije. U romanu su sna`no obliko-vane wegove „reakcionarne“, mistikom proèteteorije protiv Kopernikova heliocentri~kog si-stema (kojim je Zemqa srozana na svemirsku „pro-vinciju“), protiv modernih gradova-moloha (jer suiza{li iz sredwovjekovnih, zidom zadatih okvi-ra), ideologije napretka i „imperijalizma zdra-vih“. Bio je dospio ~ak i do Kemala Ataturka,predlaù}i mu neku bizarnu reformu turskog al-fabeta. U romanu se pojavquju i likovi mislilacai pisaca kao {to su Jakob Beme (s pone{to rasteg-nutom, ne ba{ funkcionalnom pri~om), Dostojev-ski, Lu Salome, Nabokov. Pisac vje{to ali i hiro-vito povezuje stvarne i izmi{qene dokumente, li-kove i pojmove koje samo wegova groteskna imagi-nacija moè da spoji. Zbog toga se ovaj roman ne}esvakom dopasti, ali Basara i ne pi{e da se dopad-ne, ve} prije da uznemirava. Tu je on sasvim kod ku-}e – pravi majstor provokacije.

ZAPAMTIMO: IVANÎCA \ERI]

Ivan~ica \eri}, Bosanci tr~e po~asni krug, Rende, Beograd 2006

Ivan~ica \eri}: ro|ena 1969. u Sisku, odraslau Prijedoru, studirala u Zagrebu, 1992. oti-

{la u Kanadu (Vankuver), gdje i danas ìvi. Ovo jewen drugi roman i odmah da kaèm – pravo otkri-}e! \eri}eva je ime koje vaqa zapamtiti.

Radwa romana odvija se izme|u izmi{qenogkraji{kog Tromuka (fabrike celuloze i keksa upu-}uju na Prijedor) i Vankuvera, u kojem se obrelo ja-to kraji{kih izbjeglica, likova romana. Glavna ju-nakiwa je visprena Tromu~anka, direktorica mar-ketinga u firmi za proizvodwu i instalacije medi-cinske tehnologije. Wena poslovna putovawa i su-sreti u romanu su ipak mawe va`ni od susreta sabolesnim bratom, wegovim i wenim drugovima izmladosti, koji su sa bosanskih i hrvatskih rati{tadevedestih godina pro{log vijeka izvukli ìvuglavu (ne uvijek i sve dijelove tijela) i napustilidomovine koje su zahtijevale da se za wih gine.@ivot tih brodolomnika optere}en je ne samo pro-blemima integracije u potpuno druga~iju sredinu(\eri}eva se duhovito poigrava zavi~ajnim idio-mom i jezi~kim kli{eima obiju sredina), zdrav-stvenim i drugim neda}ama, ve} i sje}awima na ono{to se zbilo u ro|enoj zemqi. Romansijerka stalnopriziva slike iz djetiwstva i mladosti u ukletomTromuku (mora da mu je ime skovano iz trojnog mýkao po~iwenim zlodjelima), miksuju}i ih sa prizori-ma s druge strane planete. Ipak, u fokusu su ratnemuke tromu~kih momaka koji su pro{li kroz total-no ludilo bratoubila~kog rata. \eri}eva sredstvi-ma ironije secira tu pretu`nu pri~u, koju prisnopoznaje, ne li{avaju}i je stoga ni nostalgi~nih to-nova (bosanska du{a „miri{e“).

Da je ne{to kra}i, i sa mal~ice rje|im varira-wem nekih fraza i popijevki, roman bi bio jo{efektniji, ali je to i ovako jedan od najboqih pro-{logodi{wih romana na srpskom jeziku.

ROMAN O MLADOM TESLI

Vladimir Pi{talo, Tesla, mladost, Politika, Narodna kwiga, Beograd 2006

Nikola Tesla, taj apsolutni pronala-za~ki genije, li~nost u svakom pogledu

Stevan Tonti}

DESET KRATKIH RECENZIJAO deset romana iz 2006

:

?:

?

:

?

:

kw

i`

evn

im

agaz

in

39

ogledalo

kw

i`

evn

i m

agaz

in

38

ogledalo

fascinantna, javqa se i kao inspiracijapjesni~kih djela, dramski lik ili junak bi-ografskih romana. Dara Sekuli}, na pri-

mjer, objavila je prije dvije godine zbirku pjesamaBrat moj Tesla, nadahnutu Teslinim vizijama iprizorima iz wegovog ìvota.

Vladimir Pi{talo (beogradski pisac ro|en1960. u Sarajevu, danas predava~ ameri~ke istorijena jednom ameri~kom univerzitetu) odlu~io se zaveliku, detaqno razra|enu pri~u o Teslinoj ì-votnoj i izumiteqskoj avanturi. Roman o djetiw-stvu i mladosti ~udesnika iz li~kog Smiqana („USmiqanu bo`je stvarawe jo{ je trajalo“) prvi jedio zama{nijeg djela u nastajawu – planirane tri-logije.

Prate}i Teslin razvojni put od malih nogu uporodici oca Milutina, prosvije}enog pravoslav-nog sve{tenika, kroz {kolovawe, rane otkriva-la~ke slutwe i ideje u Gospi}u, Karlovcu, Gracu,Pragu, Budimpe{ti i Parizu (nemirni duh nije senigdje dugo zadràvao), sve do odlaska brodom zaAmeriku, Pi{talo iznova pokazuje da je jedan odnajinventivnijih savremenih srpskih pisaca. We-gov roman krcat je pjesni~kim slikama i ~udesnimpredstavama o prirodi elektriciteta i drugim ko-smi~kim fenomenima. Pisac te slike i predstavekao da izmamquje iz visokonaponske umne aktivno-sti samog Tesle. Svojim poetskim, ~esto u metafo-re zbijenim re~enicama, Pi{talo uspje{no skra-}uje put i do unutra{wih snimaka pokretqivogNikolina duha i do samog ~itaoca. To je zgusnuta,poezijom i ma{tom nabijena proza (s aromati~nimleksi~kim nadjevcima iz Teslina zavi~aja), ~ijikvalitet raste sa intelektualnim i duhovnim uz-rastawem boànski nadarenog pronalaza~a, sa we-govim ranim nemirima i krizama, mladi}kim po-rocima i sukobima sa okolinom koja ga ne razumi-je. Proza koja na najqep{im mjestima svjetluca ivarni~i! Proza koja ne dosa|uje op{irnim opisi-ma i esejiziranim razglabawima o Teslinim pro-vokativnim i za~u|uju}im idejama i projektima.

Pi{talov Tesla kaè na jednom mjestu za ot-kri}e da je to sami „poqubac Boga“. A Bog je, nemasumwe, Teslu poqubio ~im je ovaj ugledao svjetlodana, mada nije iskuqu~eno da se Tesla mnogo putau ìvotu, neshva}en i usamqen, na kraju i osiro-tio, osje}ao upravo kao od Boga napu{teni. No, otome }emo sigurno ~itati u nastavcima romana saTeslom u Americi, kojima se ~italac moè unapri-jed radovati.

BOLEST OD DUHA I QEPOTE

Sawa Domazet, Azil, Zavod za uxbenike, Beograd 2006.

Sawa Domazet je jedna od novih zvijezda na srp-skom kwièvnom nebu koje je u punom kontrastu

sa na{im zemaqskim mrakom. Wen roman Ko pla~e(2005) okruwen je nagradom „Me{a Selimovi}“, ave} je poznata i kao dramski pisac, esejista i kri-ti~ar sa prefiwenim estetskim ~ulom i stilom.

Azil je upravo „najestetskiji“, stilski najra-sko{niji roman objavqen na srpskom jeziku 2006.godine. Me|utim, u tom grmu leì i „zec“ nekihmana ove, u osnovi, vanredno lijepe kwige.

Glavni junaci romana, slikar Andrej i iscjeli-teq Aleksandar, ìve u jednom ostrvskom azilublizu Krfa, uto~i{tu osoba koje su pobjegle izsvijeta stvarnosti koja im je tu|a. To su bolesnici„{to su do te mere bili uroweni u neku od svojihparalelnih realnosti“, iako „savr{eno inteli-gentni i normalni, vedri qudi“, ali se nikako ni-su uklapali u surovu, autoritarnu qudsku „zajedni-cu mrava“. Andrej i Aleksandar (simbioza bole-snika i iscjeliteqa) opsjednuti su qubavqu i qe-potom, umjetno{}u kao iskupqenim ìvotom, vas-krsewem i spasewem du{e. Tu su i dvije ène ma-gi~ne qepote i privla~nosti, Andrejeve stvarne ifantazmagori~ne qubavnice, koje hrane wegovu du-boku sjetu, depresiju i ludilo, u nekom ~udnom sa-dejstvu sa stalno prisutnim progoniteqima, timmodernim istrebqiva~ima Duha i Qepote kao opa-sne zaraze. Nesre}ni azilanti izloèni su bru-talnom lovu „na rasko{nu snagu ènstvenosti i nagenijalno u mu{kom rodu“. (Ovo malo podsje}a nateoriju o „ludilu genija“ u represivnom dru{tvu,ali ne smeta.)

Roman je strukturiran po „vertikalnoj“ i „ho-rizontalnoj“ ravni – slici krsta. A neka va`napoglavqa nazvana su imenima draguqa, od nefritapreko zlata do jaspisa. Kwiga pomalo i li~i na je-zi~ko–stilsku draguqarnicu, na krasnu narativ-nu tkanicu od metafora, pore|ewa i slika bqe-{tavih boja, koje otkrivaju veliku jezikotvornuinvenciju spisateqice i wen kultivisani pjesni~-ki dar. U devet desetina teksta ~italac uìva utome sjaju, ali mu pretenciozna metafori~nost iz-raza u bizarno „lijepim“ kombinacijama slike izvuka na mnogim stranicama kvari zadovoqstvolektire. S tim |in|uvama svoje umjetnosti pripo-vijedawa autorica zapada u estetizanstki automa-nirizam, klize}i s terena lijepog pisawa u {qa-{te}e poetizacije koje samo kompromituju istin-ski sjaj wenog stila. [teta! To se moglo lako izbje-}i da je kwiga imala stroèg urednika.

SATIRA O NOVINARU, IMITATORU GANDIJA

Mirko Demi}, Sluge hirovitog lu~ono{e, Agora, Zrewanin 2006

Mirko Demi}, autor pet kwiga proze, ìvio jeprije rata u Hrvatskoj, a danas je stanovnik

Kragujevca. Roman Sluge hirovitog lu~ono{e ba-vi se upravo Kragujevcem s kraja tridesetih i po-~etka ~ertrdesetih godina pro{log vijeka, ili po-bliè: jednim ~udnim, na svoj na~in „angaòvanim“novinarem iz tog vremena i prilikama dru{tve-nog i javnog ìvota u kojem je taj svojeglavac rev-nosno sudjelovao. Rije~ je o satiri~kom romanu onovinaru Milovanu R. Pantovi}u Gandiju – imeGandi prigrlio je kao samoproklamovani borac za

qudska prava i istrebqiva~ poroka, „krivih Dri-na ispravqa~“ i „sirotiwska majka“, za{titnikponiènih i uvrije|enih... S wim je i wegov najva-`niji saradnik Aleksandar V. Gaji}, zvani Kquna,koji je zbog svog „internacionalnog“ anga`manaetiketiran kao „izrod“ i „tu|a slugerawa“. A De-mi} svoj roman navodno gradi na nedovr{enom ro-manu o Gandiju i Kquni iz pera Jovana Kanele, no-vinara koji je iz Hrvatske (kao i Demi}) protjeranu Srbiju, a koga }e za vrijeme bombardovawa odstrane NATO–a ubiti na ulici tipovi kojima seKanelino pisawe nije svi|alo. Bio je, kao i mnogiu Milo{evi}evo vrijeme, etiketiran „petokolo-na{em“ i „mudnijalistom“. U romanu je, poredglavnog junaka Gandija i saradnika mu Kqune, samKanela od neuspje{nog Gandijeva biografa pretvo-ren u tre}u tragikomi~nu figuru, opisiva~a i„slugu“ nekada{wih, jo{ tragikomi~nijih, junakakragujeva~ke javnosti.

Bizarni imitator Mahatme Gandija izdavao jedva lista u kojima je pribijao na „stub srama“ sva-ku pojavu i li~nost koje mu nisu bile po voqi.Imao je mnogo neprijateqa, dobijao batine, a pa-`wu privla~io ve} svojom fizi~kom pojavom (sajednom nogom od „~iste bukovine“). Taj ~udak je na-pla}ivao svoje razgovore, kam~e}i i na taj na~inpare za sirotiwu. S nadolaze}im raspadom onda-{we Jugoslavije, preobratio se od „jugosloven-skog“ u „srpskog Gandija“. Nesre}nik je i sam stra-dao u stra{nom masakru gra|ana Kragujevca.

Demi} je vrlo inteligentno uobli~io, sred-stvima fine ironije i satire, portret ovog ~uda-ka, sredine i vremena u kojima je ìvio. Napisao jeaktuelan i gorko {aqiv roman, ~ije vrline dalekopreteù nad nekim manama (svaka glava se {ablon-ski zavr{ava saop{tewem „Sa Gandijevog telek-sa“, a pi{~evi ~esti ironi~ni komentari pone{toometaju glavni tok naracije).

ISKRENOST KAO STIL

Sr|an Vaqarevi}, Komo, Samizdat B92, Beograd 2006

Sr|an Vaqarevi} (1967), koji je debitovao roma-nom List na korici hleba (1990) danas je sva-

kako jedan od zanimqivijih i privla~nijih „novihglasova“ u srpskoj prozi. Ta proza se, kao i wegovapoezija, odlikuje izrazitom jednostavno{}u i ne-posredno{}u izraza zasnovanog (po rije~ima samogautora) na „iskrenom i otvorenom“ preno{ewu do-ìvqaja koje pjesni~kome „ja“ (ili pi{~evim juna-cima) nudi svakodnevni ìvot u dru{tvu ozna~e-nom dubokom krizom svih vrijednosti. Radikalniautsajderski otklon u odnosu na intelektualno ipoeti~ki pretenciozne stilove nekih prethodni-ka, u~inio je leèrni Vaqarevi}ev stil privla~-nim za mnoge, naro~ito mlade ~itaoce, kod kojih onve} ima status „kultnog“ pisca. Dodu{e, kwièvnikultovi, zna se, brzo se grade i ru{e – vezani su zaodre|eni preovla|uju}i ukus i „duh vremena“, ne zastroga estetska mjerila vrijednosti.

U romanu Komo opisan je jednomjese~ni bora-vak jednog savremenog beogradskog pisca u luksu-znoj vili blizu istoimenog jezera u Italiji. Siro-ti pisac (o~ito sam Vaqarevi}) iz tu`ne zemqeSrbije dospio je tamo kao stipendista Rokfelero-ve fondacije, obrev{i se u {arenom, elitnom ko-liko i bizarnom dru{tvu nau~nika i umjetnika samnogih strana svijeta. Svako iz tog dru{tva radina nekom projektu, a projekt srpskog pisca je – no-vi roman. Wemu se, me|utim, uop{te ne pi{e u to-me povla{}enom ambijentu; sve svoje vrijeme kori-sti na druèwa u vili uz zama{ne koli~ine pi}a(burbon, vino), na izlete i {etwe po okolini, na„razgovore“ sa svojom „simpatijom“ ({ankericom ujednom bistrou koja ne zna nijedan strani jezik parazgovaraju prave}i crteè „sadràja“ na koje mi-sle). Kwiga sa mnogo jednostavno i lijepo datih su-sreta i scena, sa poezijom i humorom situacija, ne-pretencioznim opisima i opu{tenim dijalozima,u stilu prostodu{nog o~u|avawa svakodnevnih,~ak banalnih, vi{ekratno ponavqanih zbivawa. Utome i jeste dra` Vaqarevi}eva romana: djelujekao iskren i leèran dnevnik zbivawa u vili ioko we, bez stilizacije i poze. [armantno, lako~itqivo {tivo, sa nekim zaista uzbudqivim stra-nicama (npr. onima o zlatnom orlu), ali i ponekom„nepodno{qivo lako“ napisanom re~enicom: mno-go {ta ovdje je samo „lepo“. Taj {arm ipak nije do-voqan da ovu lijepu kwigu proglasimo izuzetnimostvarewem. Nepretencioznost s kojom je pisanakao da nije ni ra~unala na najvi{i umjetni~ki do-met.

MUKE S IDENTITETOM

Vida Ogwenovi}, Prequbnici, Stubovi kulture, Beograd 2006

Ovo je, poslije Ku}e mrtvih mirisa (1995), dru-gi roman Vide Ogwenovi}, donedavno poznati-

je po svojim dramama i pripovjeda~kim zbirkama.No ona je svakako ve} respektabilno ime i me|u sa-vremenim srpskim romansijerima, a za Prequbni-ke je dobila i nagradu Narodne biblioteke Srbijekao za najboqu kwigu iz 2006. u mreì javnih bi-blioteka.

Glavna junakiwa romana, Amalija Koji}, sred-wovje~na prevoditeqica s engleskog i autorka jed-ne kwige o Virxiniji Vulf, zapada poslije razvo-da (mu` ju je ostavio i na{ao drugu) u duboku psi-hi~ku krizu. Napu{ta i posao u beogradskom izda-va~kom preduze}u, povla~i se u roditeqski dom uprovincijskoj varo{i, neprestano nemo}no mozga-ju}i o svojoj nezavidnoj, kriti~noj situaciji te osrodni~kim odnosima unutar svoje familije. Tom„bezizlaznom misaonom kovitlacu“ junakiwe, sosje}awem doìvqenog „emocionalnog infarkta“,Ogwenovi}eva posve}uje mnoge stranice romana.Junakiwa se tu stalno podvrgava nekoj vrsti svoje-ru~ne i mu~ne psihoanalize, {to prvu tre-}inu romana ~ini donekle monotonom, ne-ke stranice mo`da i suvi{nim, jer stvar-

kw

i`

evn

im

agaz

in

41

ogledalo

kw

i`

evn

i m

agaz

in

40

ogledalo

nih i uzbudqivih doga|aja tu gotovo i ne-ma. Roman }e dobiti na ìvosti i zani-mqivosti kada nesre}na Amalija sazna da

su je „roditeqi“ kojima se vratila adoptirali kadje imala 10 mjeseci, i kad otkrije da je wen biv{imu` oènio suprugu wenog novootkrivenog polu-brata, sina prirodne majke koju }e (tek da je upo-zna) jedva prona}i negdje u dubokoj provinciji. Ot-kri}a se dramati~no produbquju: majka }e joj saop-{titi da ju je vanbra~no napravio neki slovena~kivojnik. Amalija tako nalazi uzrok i potvrdu svoga„zbr~kanog identiteta“ u tom svijetu ra{irenogbluda i prequbni{tva („Nemoral se ovde prenosis kolena na koleno“, vi~e „otac“ Koji}.) No za raz-liku od svog biv{eg muà, lijepo (patrijarhalno!)vaspitana Amalija nije sposobna za prestup pre-qube a time ni za mogu}i izlaz iz psihi~ke krize,nazna~en iznenadnom ponudom jednog zgodnog, u wuzaqubqenog ro|aka! Tako se roman postepeno raz-vio u dramati~nu, vje{to vo|enu i oblikovanu pri-~u o mukama sa sopstvenim identitetom i srodni-cima. Pri~u koja je u isti mah i fini psiholo{kitraktat o krvnom i izbornom srodstvu, o prinuditradicionalnih moralnih normi i o slobodi quba-vi. Uza sve, treba posebno ista}i odwegovan i pre-cizan jezik Prequbnika.

ROMAN ZA JEZI^KE SLADOKUSCE

Radovan Beli Markovi}, Kavaleri starog premera, Politika, Narodnakwiga, Beograd 2006

Roman Radovana Belog Markovi}a Kavaleristarog premera prije svega je –jezi~ki roman.

I ~udan i ~udesan roman, sastavqen navodno od na-|enih rukoveti „spremqenih notata, na osnovuzimwih pri~a i pisanog gradiva iz Starog vaqev-skog katastra“. Skupqa~ tih rukoveti o osobewa~-kim likovima starovremskih geometara posprdnose naziva „drven–piscem“, kome je ipak majva`nijeda se ta gra|a za „kolubarskog zemqomerstva budu-}u Kroniku“ objavi u zami{qenom „Almanahu Ze-mqomerske oba sveta visoke kolegije“, uz svu slo-bodu postupawa sa wom: moè da se „po voqi nasvet izdaje, pod kojim bilo naslovom, kojim godimenom ili pseudonimi~no (...), bez zazora, strep-we, nepredvidimih du{evnih inkomodacija i dru-gog {to osetqiva ~oveka navodi da se namrtvo opi-ja“. Bila bi to neka vrsta jezi~ki dokraja arhaizo-vanih poeti~no-podsmje{qivih „zadu{nica“ ili„podrobnih ìtija“ junacima-~udacima kolubar-skog zemqomjerstva, ~ije likove Radovan BeliMarkovi} gradi i oìvqava sa rijetkom stra{}u ipredano{}u.

Od po~etnog poglavqa u kojem kratko a duhovi-to portreti{e petnaestak „kavalera starog pre-mera“ pa do zavr{ne re~enice koja kaè da su kraji po~etak romana „kako gde i kako za koga“, Marko-vi} svom ~itaocu nudi krajwe otvoreno djelo bezklasi~ne fabule i ciqno vo|enog toka naracije,djelo ~ije ~estice na okupu drì podvi`ni~ka je-

zikotvorna voqa i snaga pisca i poetsko-humorniefekti radikalno arhaizovanog jezika. Pisac tu,po rije~ima jednog kriti~ara, „ukr{ta kvazi-nau~-ne re~i i doma}e arhaizme“, koriste}i i mnoge tu-|ice, poglavito germanizme. To veliko, katkad in-geniozno katkad tek artificijelno, uvijek „regre-sivno“ ili „regenerativno“ usmjereno jezi~ko tvo-ra{tvo izaziva – i pored toga {to su mnoge rije~inerazumqive ili jedva ~itqive – smije{ak jezi~kiosjetqivog ~itaoca na svakoj stranici kwige.Markovi}eva arhaizacija jezika toliko odudara oddana{weg jezi~kog standarda, da ve} time pruà,

ali tek za jezi~ke sladokusce – odre|eno „zadovoq-stvo u tekstu“. Za druge ~itaoce, a ne vjerujem da ihje premnogo, to zadovoqstvo dolazi iz komi~nihsituacija zlosre}nih zemqomjeraca. Ostalima –{ta Bog s romanom da! Dok kavaleri – premjerava-ju}i provincijske puste i zabiti – saware i o pre-mjeravawu same Ekumene! ûdni i ~udesni zemqo-mjerci kojima Markovi} diè svoj literarno-je-zi~ki spomenik.

DNEVNIK POD BOMBAMA

Slobodan Voji~i}, No}, soba, àr-ptice i Bog, Filip Vi{wi}, Beograd 2006

Jedno od boqih kwièvnih djela o bombardovawuBeograda od strane NATO–pakta 1999. poti~e iz

pera Slobodana Voji~i}a (1943), nedovoqno pozna-tog autora koji je prije ovog objavio jo{ dva roma-na i tri kwige pripovjedaka.

U svom i neobi~no i poeti~no naslovqenom„romanu–dnevniku o 75 no}i“, Voji~i} opisuje zbi-vawa, vi{e unutarwa no spoqna, u jednoj beograd-skoj porodici, u wenom kvartu pa i u cijelom gra-du, za vrijeme dvoipomjese~nog bombardovawa odstrane tzv. Zapadne vojne alijanse. Cjelina tekstarazdijeqena je na 75 kratkih poglavqa, naslovqe-nih po istom principu (imenuje se redni broj no}ii glavni doga|aj, npr: „DESETA NO] ili KAKOSE KALIO ÊLIK“). Te relativno zasebne, hro-nolo{ki i sièjno u roman ~vrsto ulan~ane malepri~e i po~iwu (osim prve i posqedwe) po {ablo-nu iz Hiqadu i jedne no}i („A kad nastade drugano}...“) – i ovdje je dakako rije~ o izbjegavawu pri-jete}e smrti i psiholo{kom „nadmudrivawu“ s NA-TO–vim bombama. Glavni junak, koji je i sam pisac,kaè na po~etku desete no}i: „Boè, toliko be{emirno na nebu da nisam mogao da sakrijem svoj ne-mir. U èlucu kao da mi je bomba sa daqinskim ak-tivirawem. Bil & kompanija vole da iznenade. Vo-le da udare kad se najmawe nada{.“ Uz pisca je i we-gova èna, ~ime se igra sa stalno o~ekivanim uà-savaju}im udarom komplikuje. Sin im je ve} mobi-lisan, a sam pisac angaòvan kao raznova~ mobili-zacijskih poziva na adrese na kojima uglavnom nemoè da na|e nikoga. Uz tu svakodnevnu, krajwe ne-ugodnu i opasnu radnu obavezu, pisac vodi dnevniko svemu {to se zbiva, rade}i i na jednom romanu o„Biv{em oficiru biv{e vojske“ (znamo i koje!) iwegovim mukama sa samim sobom (~ini mu se dasmrdi) i sa svojom ènom. Iako se no}ne situacijeu stanu i okolini u osnovi ponavqaju (sirene, pra-}ewe vijesti, susreti s kom{ijama, silasci u sklo-ni{te itd.), {to proizvodi neku vrstu monotonijesamih zbivawa, roman od mogu}e dosade spasavaprecizno detaqisti~ko predstavqawe fizi~kih idu{evnih pokreta junaka, i objektivirana, blagoironi~na psiholo{ka analiza stawa u koje su juna-ci, grad i zemqa zapali. Pisac je izbjegao pateti-ku i retoriku koju sre}emo kod „patriotski“ anga-òvanih autora, znaju}i da umjetnost nije mjesto za

tu vrstu samodokazivawa. Ukratko, nepretencio-zna a odli~no pisana proza; da je ne{to saètijabila bi jo{ efektnija.

MRTVE DU[E BUHENVALDA

Ivan Ivawi, ôvek od pepela, Stubovi kulture, Beograd 2006

Ivan Ivawi (1929) autor je desetak romana, ne-koliko pripovjeda~kih i publicisti~kih

zbirki, kao i kwige eseja Nema~ke teme. Wegov ro-man ôvek od pepela bavi se bitno wema~kom te-mom – `rtvama poznatog koncentracionog logoraBuhenvald. Buhenvald leì pored Vajmara, u Vajma-ru je ìvio najve}i wema~ki pjesnik – Gete. Zarima „wema~kije“ teme od ove?!

U biqe{ci o piscu stoji da je Ivawi (dje~akod 15 – 16 qeta) 1944. i 1945. godinu proveo „kao Je-vrejin u koncentracionim logorima Au{vic i Bu-henvald, kao i u radnim komandosima Buhenvalda.“Nijemci su poslije rata ostatke Buhenvalda na br-du Etersberg pretvorili u memorijalni centar.Preìvjele logora{e pozivali su o godi{wicamaoslobo|ewa logora da na licu mjesta u~estvuju u„ritualima sje}awa“ na preìvqene uàse. Tako jei Ivawi mnogo puta posjetio Memorijalni centarBuhenvald. Naravno, i Vajmar. Wegov roman teme-qi se na doìvqajima preìvjelog logora{a kaoposjetioca Memorijalnog centra (posqedwa posje-ta 2006. godine). Glavni junak i narator romana jetako sam pisac, ukoliko ne uzmemo da je glavni ju-nak svih konclogora bila zapravo sama Smrt kojase tu samoprodukovala na ne~uveno inventivan iplodan, industrijski na~in. Ba{ kao pravi „maj-stor iz Wema~ke“ (Celan).

Najzna~ajniji doga|aj u romanu jeste otkri}e701 urne sa pepelom spaqenih le{eva logora{a.Te urne su otkrivene tek 1997. me|u gredama dotra-jalog krova biv{eg krematorijuma. Po{to su bileotvorene, pepeo je najve}im dijelom ve} bio izvje-trio, a ostaci su uz ekumensku ceremoniju sahra-weni u zajedni~ku grobnicu.

Predstava pepela u koji su spaqivawem pretvo-reni toliki qudski le{evi razbudila je pi{~evufantaziju kao rijetko kada, na provokativan ikwièvno plodotvoran na~in. (Ivawi je tako pre-vladao isku{ewa memoarsko-feqtonisti~ke pro-ze o logoru, mada se pismo tih ànrova osje}a u ro-manu.) Iz pahuqica pepela javqaju se glasovi bu-henvaldskih „mrtvih du{a“. Nastaje svojevrsnofluidno bi}e, oblak, avet koja uznemirava savjestìvih („Napa{}emo wihovu zaboravnost, ja~atisnagu wihovog se}awa“).To bi}e postaje fantomski„~ovek od pepela“, tvorevina ma{te koju sam pisacupore|uje sa Homunkulom iz Geteova Fausta.

Interesantno je da se u romanu pojavquje iHorhe Semprun, logora{ i potowi slavni pisac,kojeg Ivawi, za~udo, predstavqa u vrlo neprijate-nom kontekstu, kao „jednog od wih“, budu}ida je Semprun, igrom sudbine, i sam odlu~i-vao o ìvotu i smrti u logoru.

kw

i`

evn

im

agaz

in

43

~itawe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

42

~itawe

Natalija Ludo{ki

RASVETQAVAWE@IVOTA SRBA UPRO[LOSTI

Miroslav Timotijevi},Ra|awe moderne privatnosti: privatniìvot Srba u Habzbur{koj monarhijiod kraja 17. do po~etka19. veka, Clio, Beograd,2006.

U~iniv{id o m a } o j

javnosti do-stupnom (po-~ev od 2000.godine) edici-ju Istorijap r i v a t n o gìvota Fi-lipa Arijesai @orà Di-bija, izdava~-ka ku}a Clio podstakla je ~ita-la~ku radoznalost za relativnonov pravac istoriografskih is-traìvawa. Kada je, zatim, pru-ìla mogu}nost i doma}imistori~arima da publikuju svojestudije o razli~itim sferamaprivatnosti vezanim za ìvotSrba, izdava~ki poduhvat ukazaose ne samo interesantnim ve}zna~ajnim i podsticajnim i zamnogovrsna istraìvawa u sfe-ri istorije kulture. I dok suprve dve kwige iz ove edicije:Privatni ìvot u srpskim ze-mqama sredweg veka (2004) iPrivatni ìvot u srpskim ze-mqama u osvit modernog doba(2005) imale zborni~ki karak-ter, tre}a u nizu, kwiga Ra|awemoderne srpske privatnosti,studija je homogene struktureprepoznatqivog autorskog ruko-pisa Miroslava Timotijevi}a.

Kwiga predstavqa pro{i-renu verziju (na preko {eststotina strana) istraìva~kihuvida koje je Timotijevi} izlo-ìo u zborniku Privatni ì-vot u srpskim zemqama u osvitmodernog doba (prire|iva~aAleksandra Foti}a) pod naslo-vom U Habsbur{koj monarhiji:

od baroka do prosvetiteq-stva u poglavqima Vernik ipodanik, Individualna pri-vatnost, Privatnost poro-dice, Doma}i prostor i Dru-èwe: izme|u privatnog i jav-nog. Navedenih pet tematskihdeonica autor je u svojoj kwizidopunio i preoblikovao u se-dam poglavqa.

U Predgovoru Timotijevi}predo~ava teorijska polazi{tasvog istraìvawa (zasnovana,prevashodno, na iskustvima Fi-lipa Arijesa i Jirgena Haber-masa), vremenski i prostorniokvir u kome se ra|a modernaprivatnost srpske etnije (odkraja 17. do po~etka 19. veka me-|u ìvqem nastawenim u pro-storu evropskog civilizacij-skog kruga), metodolo{ki kon-cept, istraìva~ke ciqeve(„Ambicija nam je bila da najednom reprezentativnom regi-onalnom modelu istraìmo po-javu moderne privatnosti i wenuticaj na uobli~avawe moder-nog privatnog ìvota“), istra-ìva~ku strategiju usmerenu narasvetqavawe odnosa izme|umoderne privatnosti (stawasvesti o privatnom) i privat-nog ìvota (primene te svesti usvakodnevici)...

U prvom poglavqu naslo-vqenom Pojedinac kao vernik ipodanik ukazano je na dva osnov-na ~inioca konstituisawa mo-derne svesti o privatnosti iprivatnom ìvotu Srba u Hab-zbur{koj monarhiji: verske idràvne reforme. Vo|ene ide-jom o disciplini, dve institu-cije – crkva i dràva – teè dareguli{u kako javni, tako i pri-vatni ìvot pojedinca. Prva,nastoje}i da formira podobnogvernika, druga – uzornog poda-nika. Aspekti verskih reformiopisani su kroz ìvot u paro-hijskoj zajednici, odlaske u cr-kvu, po{tovawe svetih tajni,hri{}anske vrline, privatnupobo`nost, suzbijawe sujeverja,hodo~asni~ku praksu. S drugestrane, u duhu politike prosve-}enog apsolutizma, dràva na-stoji da zavede disciplinu, redi rad, obrazuje podanike, razvi-je privatne i javne vrline. (Do-sitej Obradovi}, na primer, de-le}i vrline na privatne i jav-

ne, isti~e, me|u wima „trudoqu-bije“, odn. privrènost radu,vrlinu koja „se nije nalazilame|u starim hri{}anskim vr-linama, a weno uvo|ewe u redosnovnih eti~kih vrednostiproizvod je novog, prosvetiteq-skog odnosa prema kultu rada,osnovi ekonomskog blagostawapojedinca i wegove porodice, asamim tim i dràve“, saznajemoiz kwige.)

Pod naslovom Ka novoj in-dividualnosti autor nas upo-znaje sa evolucijom poimawasveta od onog karakteristi~nogza baroknog ~oveka (po kome jesvet pozori{te sa predestini-ranom ulogom pojedinca u we-mu), do suprotnog, aktivisti~-kog poimawa sveta nove gra|an-ske klase u ~ijem su sredi{tudva principa: li~na sloboda ivoqa. Tako se, osim zahteva no-vog doba za novim vernikom ipodanikom, formira, spontano,i zahtev za prosve}enim gra|a-ninom. „Sredstvo pomo}u kojegje novonastalo gra|anstvo srp-ske etnije u Habzbur{koj mo-narhiji videlo mogu}nost usva-jawa novih ideala bila je urba-na kultura. Ukqu~iti se u redkultivisanih, gospode, {to jezna~ilo prevazi}i prostotu se-oskog stanovni{tva i pribli-ìti se plemstvu u {to ve}ojmeri, bio je op{ti imperativcelokupne novovekovne gra|an-ske klase u {irim evropskimokvirima, pa i one u Habzbur-{koj monarhiji“. Taj proces naj-uo~qiviji je u urbanim naseobi-nama Srba u Habsbur{koj mo-narhiji (Pan~evu, Temi{varu,Budimu, Pe{ti, Ostrogonu,Stonom Beogradu, Segedinu,Somboru, Novom Sadu, Osijeku,Karlovcima). Sticawe svesti opotrebi usvajawa kulturnog ka-pitala putem vaspitawa i obra-zovawa uticalo je i na izmewenritam svakodnevice, poimaweìvotnog doba i svesti o vre-menu, potrebu za sigurno{}u.Procesi individualizacije vo-dili su i u samo}u i otu|ivawepojedinca te je u kwizi ukazanoi na radikalne manifestacijetih pojava: sama~ki i mona{kiìvot, ìvot marginalaca.

Pojavnost tela, tre}e jepoglavqe u kome je predstavqen

nov, druga~iji odnos prema fi-zi~koj pojavnosti pojedincaoli~en u nastojawu za prevlada-vawem striktne dihotomije te-la i duha. Karakteristike poi-mawa i iskazivawa telesnostido~arane su (opisane i likov-nim prilozima ilustrovane)kroz odevawe u funkciji dru-{tvenog statusa i identitetali~nosti, navike koje se ti~uukra{avawa, kroz modu, odnosprema hrani i navikama za trpe-zom, tzv. sitna zadovoqstva,seksualnost, poroke; kona~no,tro{nost tela (higijenske na-vike, zdravqe, bolest i le~ewe,smrt...)

Na Skrovitost du{e – kojanije vi{e okrenuta iskqu~ivoBogu, ve} se vezuje i za zemaqskestvari i manifestuje posred-stvom telesnog – autor upu}ujerazmatraju}i razvoj kategorijakao {to su ose}ajnost, stid, sen-timentalnost, verovawe u sud-binu, tajne. Posebne stranice uvezi sa tim posve}ene su mestukwige, procesu formirawa ~i-tala~ke publike i nastanka pri-vatnih biblioteka, pisawu iprepisivawu, privatnoj prepi-sci, pojavi dnevni~ke, memoar-ske i autobiografske literatu-re u prosve}eno doba.

Privatnost porodicepredstavqena je opisima struk-ture i uobli~avawa moderne po-rodi~ne zajednice, braka, mu-{karca i wegovih primarnihuloga doma}ina, supruga i oca,wegovom autoritetu i ~asti,slobodnom vremenu, èni kaosupruzi, doma}ici i majci, ulo-zi u vo|ewu doma}instva, wenomu~e{}u u javnom ìvotu i ak-tivnostima u slobodno vreme.Podrobno je opisan i druga~ijiodnos prema deci u odnosu natradicionalnu ruralnu patri-jarhalnu zajednicu, wihovo uvo-|ewe u sredi{te porodi~nogìvota, odrastawe, poloàj ivaspitawe ènske dece, sudbinusiro~adi i, uop{te, porodi~neodnose. Daqe, u okviru ìvotapod istim porodi~nim krovom,ukazano je i na mesto {egrta ikalfi, stanara i posluge.

[esto poglavwe posve}enoje privatnom prostoru koji seodvija unutar porodi~nog doma,ideolo{ki strukturiranog gra-

da, gra|anske i seoske ku}e,plemi}kih dvoraca. Do~aranisu unutra{wost gra|anskog do-ma, te`wa za udobno{}u, ele-menti sakralizacije gra|anskogdoma, funkcija porodi~nih por-treta i slika, ba{ta kao deo do-ma i wegove privatnosti.

Posledwa celina tematizu-je forme pro{irene privatno-sti: gostoprimstvo, porodi~nai li~na slavqa, druèwa i pri-jateqstva, razmenu poklona, su-kobe, razli~ite forme izlaza-ka u javnost: {etwu, balove, iz-lete, putovawa, susrete sa veli-kim svetom evropskih presto-nica.

U svojoj studiji o saobraà-vawu kulturnih obrazaca Srbasredweevropskom kulturnomkrugu Miroslav Timotijevi}oslawao se u prvom redu na do-kumentarnu gra|u (svedo~ewasavremenika Johana HristofaBaren{tajna u spisu O rasija-nom rascijanskom narodu, Fri-driha Vilhema fon Taubea ukwizi Istorijski i geograf-ski opis Kraqevine Slavonijei Vojvodstva Srema i Franca[tefana Engela u Opisu Kra-qevine Slavonije i VojvodstvaSrema...), kwièvne izvore (me-moaristiku – Simeona Pi{~e-vi}a, Save Tekelije, GerasimaZeli}a, Dositeja Obradovi}a,Pavla Solari}a, Jakova Igwa-tovi}a –, pou~no–moralisti~ketraktate, pisma, srpsku gra|an-sku poeziju), istoriografiju.

Kwigom Ra|awe moderneprivatnosti istori~ar umet-nosti Miroslav Timotijevi}uvr{}uje se u plejadu onih stva-ralaca koji se simultano, a su-vereno, kre}u ne iskqu~ivo po-qem svoje uske profesionalneopredeqenosti ve} komplek-snom sferom humanistike.

Pisana jezikom neoptere}e-nim odlikama nau~nog stila,Timotijevi}eva studija nosi za-vodqivost publicisti~kog{tiva (o ~emu svedo~i i obja-vqivawe fragmenata iz we uobliku feqtona u dnevnoj{tampi). Istovremeno, opre-mqena indeksom i bibliogra-fijom, funkcionalna je i neza-obilazna za daqa istra-ìvawa u oblasti studi-ja kulture.

Aleksandra \uri~i}

GOSPODIN KREK

Huan Oktavio Prens, Gospodin Krek, Prosve-ta, Beograd, 2007

Dok ~itamon e ~ i j e

kwièvno de-lo neminovnose niù aso-cijacije ini-cirane na{omli~nom arhi-vom pro~ita-nog. Bez zlu-radosti i bezprepotencije,one la`ne skromnosti koju Er-nesto Sabato naziva sujetaskromnosti – ili bi bar takotrebalo da bude. Ali upravo tavrsta sujete navodi na zakqu-~ak da je cela plejada ju`noame-ri~kih pisaca koji su napre~ac,ili kao Huan Oktavio Prens(La Plata, 1932), sporije osvaja-li svet, iza{la iz SabatovogTunela preuzimaju}i tvrdi is-povedni ton i naturalisti~kunaraciju koja steè, ali ne ubi-ja.

Atmosferom teskobe proètje roman Gospodin Krek od prvogtrenutka, prve scene u kojoj glav-ni junak, korektni i uspe{niagent osigurawa dolazi kod dvestare sestre-bliznakiwe da biiznajmio stan wihovog pokojnogoca, premudrog ornitologa Sal-geira. Misterija Krekovog mo-tiva u tom trenutku po~iwe, alise do kraja romana ne razre{ava.Jer, Krek je iznajmio stan da bibio sam, pobegao od stvarnostikoju ne moè da podnese i sa~uvaosvoj integritet. Zatvorenost usvoj svet i pasivnost u odnosu naolovno vreme argentinske dik-tature glavne su osobine kojimanam se gospodin Krek predsta-vqa drè}i se po strani sve dokto moè. Poku{aj da se bude neu-tralan i korektan prema svimapokaza}e se jalovim, jer diktatu-ra ne {tedi nikog, pa ni neutral-ne, naprotiv, oni postaju prve`rtve montiranih pro-cesa i akteri policij-skih dosijea, wihova pa-

kw

i`

evn

im

agaz

in

45

~itawe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

44

~itawe

sivnost izaziva najve}esumwe paranoidne vla-sti.

Usamqeni~ki ìvot je pri-vid, jer, saznajemo, Krek ima po-rodicu i na fonu te ~iweniceon postaje antijunak, destrukti-van prema svojim najbliìma~ije ìvote obeleàva utapaju-}i se u svoje distopijske odred-nice.

No, Kreka ni wegovih sapat-nika ne bi bilo bez vojske dou-{nika, poslu{nih i zahvalnihslugu reìma koje je tako lakoregrutovati svugde, od portirni-ce do ministarske kancelarije(tu se neminovno name}e slikaportirke koja bez milosti progo-ni novinara Pereiru, sposobneda jednom rukom prì ru~ak adrugom telefonira policiji upoznatom romanu Antonija Tabu-kija). Ili, kao {to u pozori-{nom komadu Pandorina kutijakaè Goran Markovi} – lako jeregrutovati policijskog dou-{nika, dovoqno je saznati {tajedan ambiciozan ~ovek àrkoèli.

Tako se dru{tvo raslojava nazara}ene strane, tri tabora kojePrens simboli~no prikazuje usceni sahrane mladog UmbertaLeive Gomeza. Pobuwenici, voj-ska, i narod koji je u sredini sasvojom patwom i potrebom daskloni glavu, da za{titi ìvotiskazan kroz krik majke koja sa-borce svoga sina naziva istin-skim ubicama, kroz izvrnutu lo-giku koju name}e zlo – da se nistepobunili, ne bi bilo mrtvih.Krik koji je postao legenda krozvi{egodi{we proteste majki izBuenos Ajresa koje su traìlesvoje nestale. Apoliti~nostqudskog, roditeqskog bola po-staje najjasnija poruka Prensakoji se u tokovima trostruke na-racije – pisac, gospodin Krek iwegova supruga Rozario – mae-stralno distancira od Krekovihpostupaka, od wegovog antiheroj-stva koji u zavr{noj sceni nesta-jawa nosi i sna`nu crtu egoizmamogu}eg samo ~oveku koji nemapro{lost, a ni budu}nost, kojiìvi u sada{wem apsurdnom tre-nutku ose}aju}i da mu ni on nezna~i ni{ta. Bizarnost prisu-stva jedne ìrafe koju trebaosigurati ne popravqa situaci-

ju. Iako se trudi da postane pri-jateq makar sa direktorom zoo-lo{kog vrta u koji pristiù no-vi stanovnici, Krek u tome neuspeva i ostaje zarobqen u svombezna|u.

Kao slikar dru{tvenih slo-jeva, lucidni posmatra~ i dobarkriti~ar onoga {to pamti,Prens prikazuje i malogra|an-{tinu koja hrani svaki totali-tarizam – oli~ewe su sestreSalgeiro, uzorne gra|anke i ~u-vari poretka, ma kakav da je. Sa-ma ideja o bliznakiwama ~ini seda ilustruje ideju uniformno-sti, bezli~nosti na kojoj funk-cioni{e malogra|an{tina,upla{ena i nemilosrdna u istimah.

Istim tempom kojim se go-spodin Krek tranformi{e u an-ti–junaka, wegova supruga Roza-rio postaje prava junakiwa, pre-laze}i put od tihe doma}ice doistinskog borca spremnog da iz-drì sve, pa i definitivni ne-stanak wenog (ne)vernog muà.Wena borba za ìvot po~ela je utrenutku kada je uspela da rodi}erku. Krek nije verovao u ì-vot ni toliko da se potomstvu ra-duje, da ostane i ìvi sa wima.Suprotstavqawe wihovih prin-cipa – bitka za opstanak koju vo-di Rozario i bitka za utrnu}ekoju vodi Krek – stavqa ih na su-protne strane. Zato trenutak ka-da Krek i{~ezava (~ini nam se –kao gospodin sa polucilindromna Magritovim slikama) nijetrenutak smrti i za wegovu ènujer je ona uspela da nau~i kakoìveti i bez wega.

Najve}e razo~arewe Rozariodoìvqava kad sazna da Krek uiznajmqenom stanu nije radioba{ ni{ta. Da je imao qubavni-cu, da je slikao ili pisao, jeoili pio, da je prou~avao svetptica pokojnog Salgeira u ~iji jestan–muzej u{ao, Rozario bi toprihvatila jer bi to zna~ilo ì-vot, a ne nestanak. Na taj na~inKrek bi bio prijem~iviji i za~itaoca koji bi postao sau~esnikjedne qubavne avanture ili sa-patnik u wegovoj rastrzanosti.Ali Prens ve{to izbegava kli-{etizirane zaplete, popu{taju-}i neodoqivosti trilera samo usceni Krekovog izlaska iz zatvo-ra.

Preìveti ne zna~i i ìve-ti, poru~uju nam obojica, a {tazna~i ìveti to mora svako odnas da otkrije sam.

Na kraju je ostala ti{ina,onaj prvi ispit Rozarijine hra-brosti u vozu za La Platu, zane-melost pred pitawima smislaìvota i smrti i pravo svakog daodabere svoj put, ali i obaveza datime ne povredi one koji ga vole.Gospodin Krek je, ipak, to ura-dio.

Prevod Gordane ]irjani} od-likuje se cizelirano{}u i po-{tewem jedne iskusne spisateq-ske ruke i dobrog poznavaoca{panskog. Kao npr. u re~enicikojom se sestre Salgeiro jadajupolicijskom isledniku da su

ostale da presvla~e svece...{to bismo mi rekli da ple-

tu sede, neudate, same, ~uvarkeporodi~nih uspomena itd.

Osobenosti biografije pi-sca dodaju izvesna autobiograf-ska obele`ja romanu. Prens jero|en u Argentini, ali je napu-{ta 1975. godine kao politi~kiemigrant, zatim u dva navrata do1978. ìvi u Beogradu rade}ikao profesor i lektor za {pan-ski jezik i posle toga defini-tivno se nastawuje u Trstu. HuanOktavio Prens je jedan od najpo-znatijih ju`noameri~kih pesni-ka i prozaista, a prevo|en je nasve velike svetske jezike. Stiho-ve je objavqivao u vi{e ovda-{wih kwièvnih ~asopisa, uprevodu Gordane ]irjani}, a po-etsku zbirku mu je krajem sedam-desetih objavio Vasko Popa. Uprevodu na na{ jezik postoji iwegov roman Obezglavqen–pri-~a o Inosensiju Onestu. Pren-sova majka ro|ena je u Istri(prezivala se Bla{kovi}).

Wegov junak Rodolfo Krekro|en je u jednom selu nedalekood Pazina, ali je dolaskom u Ar-gentinu svoje poreklo ostavio zasobom, podse}aju}i se detiwstvai mladosti u Istri samo jednom –kad majka pismom javi da je otacpreminuo. I to je sve, s obziromda emigrantski ìvot mora daponi{ti pro{lost, ne ra~unana budu}nost, bori se za svakidan opstanka, ili, kao gospodinKrek, odustane od ìvo-ta koji je poni{tio samsebe.

Mileta A}imovi} Ivkov

LICA STRAHA

Ana Ristovi}, Oko nule,Narodna biblioteka„Stefan Prvoven~ani“,Kraqevo, 2006

Razvoj poet-skog pisma

Ane Ristovi}kretao se odbajkolikog imitopejskog,o~u|avaju}eguobli~a~ava-wa efektnihpoetskih sli-ka i opisa,preko asocija-tivnog i intertekstualnog rela-cionirawa sa razli~itim umet-ni~kim i literarnim predlo-{cima, do takvog oblikovawapoetskog opisa u koji su domi-nantno uvedeni elementi li~nogiskustva. Odnosno, elementi ne-posredne stvarnosti u kojoj se toiskustvo za~iwalo i oblikovalo.Tako je wena nova pesni~ka kwi-ga, svedenog naslova i ~vrstogkompozicionog ustrojstva, po-svedo~ila postepenost i postoja-nost poeti~ke promene kojom suzahva}eni neki elementi wenogpesni~kog sveta. A naporedo, vi-{e i prete`nije, i elementistvarala~kog postupka koji je us-postavqen, stabilizovan i po-tvr|en u wenim prethodnim kwi-gama. On je u kwizi Oko nule po-stojanije usmeren ka uverqivomvaspostavqawu lika i obrisa ne-posredne stvarnosti, privatno-sti, pa i intime. Pri ~emu je na-rativnost, kao izabrani na~inmodelovawa poetskog teksta,preuzimala prevagu i postajalastilska konstanta. Zbog toga sewen govor sve uverqivije sin-tetski/hibridno oblikuje kaopoetsko-prozni.

Prevo|ewu ~iwenica van-tekstovne, neposredne stvarno-sti u poetski opis, Ana Risto-vi} je u ovoj kwizi pristupila izposebno izabrane stvarala~keperspektive. Melanholi~ni su-bjekat wenih, ~esto elegi~nih,pesama ogla{ava se iz „ja pozi-cije“, koja je i u prethodnim we-

nim kwigama bila veoma ~estoaktivirana. Da bi potom, pro{i-ruju}i poqe svog odnosa sa dosu-|enim mu svetom, nastojao dasvet u sebi i sebe u svetu sagledai razume i kroz naro~it dijalog.Tako, naime, on nastoji da pri-sutno/odsutnu „drugost“, kao sa-patnika i svedoka vlastite po-metenosti pred vratima egzi-stencijalnih strahova, motivi-sano i efektno prizove u svetpesme. Kao {to su neke od pesamasaop{tene i objektivno, iz per-spektive „tre}eg lica“. Tran-sformacija lirske subjektivno-sti tako se utemequje kao jo{jedna karakteristika i, na odre-|en na~in, jo{ jedna poeti~kanovina ove kwige.

Uti{ano pevawe o strahovi-ma, kao na zadatu temu, central-no je tematsko i sadrìnsko od-re|ewe ovih pesama. Tom antro-polo{kom konstantom ono je upotpunosti zna~ewski i simbo-li~ki (metafori~no) odre|eno.Tako da je tematska i motivskausredsre|enost u~inila da ovapesni~ka kwiga bude kompozici-ono i sadrìnski veoma ~vrsta,koherentna, ali je pri tom utica-la na to da se u pojedinim pesma-ma nazre gest ovladanog manira istilsko–zna~ewske jednoobra-znosti. Ipak, Oko nule je, vero-vatno, najostvarenija pesni~kakwiga Ane Ristovi}.

Prepoznavaju}i u razli~i-tim vidovima i ritualima svako-dnevnog jasno prisustvo sila po-tirawa i nestajawa osetqivi pe-sni~ki subjekt, nastoje}i da de-taqima stvarnosti pridoda este-sku funkciju i zna~aj, na posre-dan se na~in opire inerciji i de-terminizmu. Ispovedaju}i, pritom, i sopstvene razli~ite zeb-we i fobije. Tako se prisustvoni{titeqskih, entropi~nih si-la prepoznaje i u titraju}oj eks-panziji snega na praznom ekranutelevizora u pesmi „Bela buka“,u kojoj je taj motiv intenziviranasocijativnim prizivawem pro-znih stranica Dona Delila. Utoj se sugestivnoj pesmi „smrt“javqa kao „odsustvo slike“, „belabuka“. Kao {to se, u mnogo pesa-ma, wene naznake i pretwe javqa-ju u razli~itim oblicima i raz-li~itim ulogama. Od onih kojeodslikavaju „privatni pakao“ i

uo~avaju se u „negativu privatneistorije“, do onih koje su prepo-znate u svetu objektivnog, isku-stvenog: „Gde god se okrene{, svu-da haraju sve / sami virusi, hemi-je i klice“, u pesmi „Neprskano,molim“.

Opis trajawa: uspomena islika, uz intenzivnu dozu melan-holije i uti{ane, prosewene se-te, koja ne le~i ali upe~atqivoboji utisak i opredequje spozna-ju, u ovim je pesmama ~iwen takoda u wima do izraza do|u i ose}a-wa rezignacije i nespokojstva. Aoni su karakteristi~ni, ~ak ti-pi~ni, za na~in ìvita i saznaj-ni horizont savremenog pojedin-ca koji ne uspeva da u izmewenom,automatizovanom, skoro negosto-qubivom svetu, sasvim lako iuspe{no, re{i jedna~inu opstan-ka i trajawa. U svetu u kome, ka-ko je zapisano u zavr{nom stihupesme 32oC: „udobnom prazninomodi{e ~ista sre}a“.

U strahu, kojim je ozna~enasvaka pojedina~na pesma, odnosnoobeleèno svako nastojawe isvaki gest osetqivog subjekta,pristupa se i samoartikulaciji,pisawu. Zapravo, obavezuju}istrah se javqa i pri oìvqavawuporiva za pisawem, kao u pesmi„Tako lako“: „Ne pi{e{ godinudana, mo`da i vi{e, a onda, / od-jednom, svake ve~eri pesma. Iupla{i{ se“.

Objektivisti~kom saop{ta-vawu i opisivawu situacija istawa kojima strahovi daju odsud-ni pe~at tako je, u pesmama ovekwige, pristupano naro~ito ka-da se za temu, ili podtekst, uzi-mao sam proces pisawa/stvara-wa; wegova svrha, smisao, dometii sudbina. To je posebno slikovi-to i uverqivo ~iweno u pesmi„Tako svetlo, tako tamno“. U we-nu su sadrìnsku osnovu, skorodramsko-anegdotski, upisane ne-ke prepoznatqive pojedinosti izna{eg kwièvnog ìvota: kwi-èvne ve~eri u provinciji, ulo-ga kriti~ara. Pri tome je zna-~ewski efekat postignut pro-tivstavqawem nare~enim prizo-rima slika prirode, kao simbolanepatvorenosti i autenti~nevrednosti. Tako se i u ovoj, kao umnogim pesmama du`kwige, u zavr{nici, uo-~ava jasna i efektna zna-

kw

i`

evn

im

agaz

in

47

~itawe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

46

~itawe

~ewska usmerenost naonaj prepoznatqivi, ne-izmenqivi krug vredno-

sti na koji je svaki smisaono slo-jevit i estetski suptilno pro-filisan poetski govor, podsti-~u}i se wima i nanovo ih stvara-ju}i, uvek bivao upu}en. Sa name-rom da ih nanovo osvoji i potvr-di kao neophodne i vredne.

U pesmama ove kwige Ane Ri-stovi} u kojoj su, vi{e no ranije,prizori stvarnosti osvojili te-matski prostor a postupak obe-leìo ànrovski melan` koji jeproizveo obiqe pesni~kih sli-ka, potvrdilo se i weno poeti~-ko pribliàvawe osnaènoj ve-risti~koj struji u na{oj savre-menoj poeziji. Kao {to se i po-kazalo da se licu stvarnosti, vi-|enom kroz optiku strahova we-nog osetqivog, transformabil-nog subjekta moè, kao ontolo-{ki kontrapunkt, ponuditi jednaumek{ana, melaholi~na, misao-no slojevita, a asocija-tivno bogata i estetskiuverqiva, poetska pro-jekcija.

Radmila Lazi}

KWIGA O ÔVE^NOSTI

Ibrahim Haxi}, Nepro~itane i nove pesme, Prosveta, 2006

Zbirka pe-sama Ibra-

hima Haxi}aNepro~itanei nove pesme je~vrsto i pro-m i { q e n ostrukturisanakwiga, sa~i-wena od pesa-ma koje se kre-}u u istom ilisli~nom tematsko-motivskomprostoru, napisanih u rasponu odtridesetak, pa i vi{e godina.Ova kwiga predstavqa svo|ewera~una lirskog „ja“ sa pitawimakoja se, naj{ire re~eno, ti~u eg-zistirawa subjekta u otu|enomsvetu, svetu zaboravqene ili iz-gubqene lepote i poreme}enogsistema vrednosti.

Najupe~atqiviji deo ovekwige odnosi se na pitawa iden-tititeta koje pred sebe postavqalirski subjekt. Individualni,unutra{wi identitet, nije pred-met poeti~ke upitanosti, ve}ona vrsta identiteta koja seostvaruje u odnosu na kolektiv,naciju, poreklo, veru, tradiciju,jezik... Autoidentitet lirskogsubjekta Ibrahima Haxi}a nepristaje na iskqu~ivost izbora,na homogenost identiteta, na jed-no kao jedino, on bira plurali-tet kao mogu}nost. „Ja samIlir... ili Tra~anin, Mo`daKelt... a za{to ne pripadnik An-ta... iliti Sloven. [to da neTur~in, a mo`da i Semit, Pa mo-gu}e je i Ma|ar. Ko kaè da ni-sam Crnogorac? Ili stari So-rab? Star sam skro tri veka“ ka-è. Pitawe koje na kraju pesme„Poreklo“ postavqa pesnik: „Pako sam ja?“ vi{e je retori~ko pi-tawe – pravi odgovor na ovo pi-tawe ve} se nalazi u stihovimakoji mu prethode, a i u onim sti-hovima koji }e do}i kasnije, a ko-ji govore o ùdwi za novim, po-novnim, ra|awem: „Bi}u bez ro-diteqa, bez porekla, bez veroi-spovesti“ i imati „svoj sopstve-ni jezik“...

Novoro|eni ~ovek Ibrahi-ma Haxi}a ne}e biti nikakavOrvelov novo–~ovek ili Ni~e-ov Nat~ovek, nego ~ovek sa atri-butima sve~ove~nosti, koji ne}erazumeti {ta zna~i zavist, {tazna~i qubomora, {ta mr`wa iksenofobija, da parafrazirampesnika. Mo`da je taj ideali-zovani ~ovek onaj „davni ~ovek“koji ~u~i u svakom pesniku, kakoje smatrao Valeri, koji je kadarda otpo~ne stvarawe sveta „Bezubistva brata Aveqa“, i da „oresvoju i wegovu wivu“. Novoro|e-ni ~ovek Ibrahima Haxi}a od-lu~uje se za eti~nost kao vrhov-no na~elo ~ove~nosti i ìvqe-wa.

Pesni~ke slike koje kori-sti Ibrahim Haxi} u prvom, iprete`nom drugom delu kwige,slike su ideliovanog sveta, ne-vine i ~iste, takore}i iskonske„stare slike“. Wih IbrahimHaxi} priziva, za wima poseèse}aju}i se de~a{tva, govore}io èni, savetuju}i pesni-ka–prijateqa kako da kosi tra-

vu, posmatraju}i prirodu, ilisublimiraju}i svoje doìvqajei ìvotna iskustva, kao u jedin-stvenoj pesmi „Ti zna{“, u kojojkaè: „Ti si bio svugde, Ti siosetio sve... ti bi morao dazna{... znam da zna{... da li sejo{ se}a{... verovatno si pro-lazio pored plannisnke reke iosetio wen miris... da li se jo{se}a{“.

Ali, svet vi{e nije idili~-no mesto, nagove{tava nam pe-snik iz pesme u pesmu, ono jo{samo ìvi u se}awu i pesnikovojùdwi, ve} je sve vi{e „crnastvarnost“ kao u dijalo{koj pe-smi „Za{to moj prijateq pretu-ra po kantama za sme}e“, a ubrzoi mesto u kome „|avoli se kote imnoè“ („Nepomenik“). Mewaju-}i pesni~ku optiku, IbrahimHaxi} tre}i ciklus pesama za-po~iwe jednim etnografskimzapisom o \avolu, a onda i pe-smom o „Nepomeniku“ – Bo`jem„name{teniku“, nagove{tavaju-}i tako i promenu slike sveta. Upesmi „Nepomenik“, pesnik raz-igrano, jezi~ki bogato (koriste-}i mnogobrojne sinonime za |a-vola), ironizuje odnose Boga,|avola i ~oveka, sugeri{u}inam da je arhetipsko zlo kojepersonifikuje |avo – u ~oveku.„To okretno stvorewe {to sestalno preme}e I dobija raznaqudska imena Pa ima imenastra{nih ubica, Pa je ~as ti,~as ja.“, kaè pesnik. Stavqaju-}i u faustovski odnos |avola i~oveka, pesnik za sva zla okri-vquje ~oveka, nabrajaju}i, i ime-nuju}i |avolom, sve one dobronam znane toponime gde su zlaovih godina, na ovim prostori-ma, ~iwena, u ime ~oveka.

îtav tre}i ciklus ove kwi-ge je polemi~ki i kriti~ki in-toniran. Ironija, sarkazam iparodija, pesni~ke strategijekoje pesnik ovom prilikom ko-risti u funkciji su ozna~avawazla, izvrgavawa ruglu gluposti,podani{tvu, mitomanstvu, kao upesmama „Narod“, „Gazimestan“,„Heroji gra|anskog rata“... Je-zi~ke i dijalekatske varijante uizvesnom broju pesma, pesnikkoristi da naglasi sve na{e jed-nakosti, a ne razlike: „Mi smoka lice i nali~je, Mi smo kaoslika i prilika: kad ti stoji{

ispred ogledala – vidi{ mene,Isto vidim i ja tebe Kad seogledam, Mi smo izmje{ani Komaslo u vareniku... Mi smo jednolice U dva tijela“, zakqu~uje.

U najpotresnijoj zavr{nojpesmi u kwizi Ibrahima Haxi-}a „Boja okoline“, nepristajawekojim odi{e cela kwiga, pretva-ra se u rezignirano pristajawe,u odnosu na naloge vremena, pro-stora i qudi. I to odustajawe,koje pokazuje nemo} jedinke da seodupre kolektivu i wegovim„svetim pravilima“, na krajukwige stoji kao opomena svakomkolektivitetu koji ignori{epotrebe pojedinaca za razli~i-to{}u, za „izdvajawem iz gomi-le“, za „svojim sopstvenim“ jezi-kom.

Kwiga Ibrahima Haxi}akoncipirana je na suprotsta-vqenosti slika i vrednosti, na-suprot idili~nim slikama izprirode ili reminiscenicjamajedinke nad „milenijumskim is-kustvom“ godina i „su{tinomìvota“, imamo kolektivne, go-tovo mitske prizore, ratnikaisukanih „sabqi i bodeà“, na-roda koji nose slike vo|e... I makoliko cela kwiga IbrahimaHaxi}a odisala kriti~no{}uspram pojava i prilika odre|e-nog vremena i prostora, ma ko-liko im se rugala i ismevala ih,wome prevladava ton duboke re-zignacije u odnosu na nemo} je-dinke u vremenu kolektivitetai izmewenog sistema vrednosti,o kome najboqe govore stihoviupitanosti u pesmi: „Na {ta dabacim oko, prijatequ, Kaì mida ne lutam, Da ne tro{im sku-poceno vreme, Reci mi {ta je da-nas va`no....“. Sugeri{u}i namda je „sporazum sa ìvotom“ da-nas nemogu} bez poznavawa we-govih devijantnih oblika.

Ono {to kwigu Nepro~ita-ne i nove pesme Ibrahima Haxi-}a ~ini osobenom i {to je izda-vaja iz srpske pesni~ke produk-cije jesu visoki zahtevi eti~no-sti koje pred nas postavqa.Kwiga Ibrahima Haxi}a jeistovremeno nostalgi~na kwi-ga – jer nas vra}a zaboravqenimvrednostima, ali i kwiga opo-mene – jer nas pode}a nablizinu zla, u nama i okonas.

Qiqana \ur|i}

TAKO SAM TU@NA,MAMA!

Milena Markovi}, Crna ka{ika, Lom,Beograd 2007

O, bilo jetako stra-

{no i dosadnoi beznade`no~itati ovda-{we pisce, ma-ma. Zna{ dasam digla rukei buqila uprazno i da sumi se gadilesve kwige, ma-ma. I onda je Moskvi~ Igor Jar-kevi~, ba{ kad sam htela daotpqunem sve to, i kwige i kwi-gopisce, napisao pri~ku „Ruskibluz“ i zavapio: „Tako sam tuàn{to sam ruski pisac, mama. Pot-puno me je zajebala sva ova kwi-èvnost, mama. îni mi se da susvi pisci – budale, mama“. I me-ni je odjednom bilo lak{e, mnogolak{e, mama. A onda se pojavilai ta, Markovi} Milena, i zape-vala bluz, prvi srpski bluz, oh,mama. I meni su se odjednom pri-kazali i Lengston Hjuz i naduva-na Xenis sa mercedes benzom, iMahalija i rep, i sve to ovde, ma-ma. O, ne kaèm ja da je to nekoveliko otkri}e, mama, mislimto, nabrajati tu`ne stvari i nakraju zavrnuti stih tako da zvu~ikao onaj refren bez kojeg nemabluza: „Mnogo sam tuàn, mama“.Al’ Markovi} Milena ba{ ume uritmu bluza da peva i pla~e iistovremeno se do besvesti zeza.Zato ja sad pi{em ovaj bluz obeskrajnom srpskom bluzu Mar-kovi} Milene, o wene tri pe-sni~ke kwige od kojih je najtu-`nija Crna ka{ika, jer bluz imeni pripada, on oduvek pripadasvima, je l’ tako, mama. I ja samtu`na, mama, zbog srpske kwi-èvnosti, a i ina~e, mama. Jer ov-de ni~eg nema, svi prepri~avajusvoju il’ tu|u potro{enu istori-ju i religiju, il’ {tancujumerkantilnu fantastiku, ililaù o sebi na veliko, kilome-tri i kilometri laì, sve trpa-

ju u kompjutere, toliko upropa-{}enih bajtova, pa onda daj nahartiju, u kwiàru, televizija,spla~ina, sve zaostalo,„ iz dupe-ta izvu~eno“ (M. M.), folk nafi-lovano il’ trendi osaka}eno.Zna{ kako se kod nas, odavno, zatakve kaè: „Govno im se u grudi-ma stislo pa misle da je srce“, ito je to, to je to, mama. „Govmu-drari“ (M. M.), sawaju o slavikoju }e unov~iti, iz koje }e immo} ni}i, i keze se k’o makakimajmuni na trulom drvetu umet-nosti. I, o, da, mole se oni bogu,nije da nije, al’ ni to ne umeju ka-ko treba, mama, sve neki la`nibogomoqci, fal{–crkvenopev-ci, nafora–halapqivci {to za-zivaju bogorodicu i wenog ma-log, plus svetog duha i wegove be-le golubice–izaslanice. A Mi-lenine ptice su prave, mama. Od-vratni ga~ci–sra~ci sa Buleva-ra, vrapci–prosjaci i galebo-vi–strvinari, mama. I da mi vi-{e niko, posle Milene, u kwi-èvnosti ne spomene „svedeniizraz“ i sli~na srawa, mama. Mi-leninu Crnu ka{iku od sad neispu{tam iz ruku, sve dok ne bu-dem morala da ispustim i sveostalo, a nema toga mnogo, o, ne,mama! Al’ od [ekspira na ovamone ~itam dramopise, pa tako niwene, Markovi} Milene. „Godo“je bio moj posledwi poku{aj imoje posledwe pozori{te. No,ona se ne}e naqutiti na mene,mama, znam da ne}e, nije ona tekneki zablesavqeni i zadrti, ov-da{wi pisac, ona je prava bluzpeva~ica, ona je super, super re-perka, mama. Ona ume, oh, iteka-ko ume, da peva daleko od svakepozornice, o onome kad je biladevoj~ica, pa slu|ena èna, paonda kako se ra|aju deca, mama. Ikako je grozno biti mama, kada tevuku za sukwu i krv ti piju i ne-}e da te ostave na miru ~itavogìvota, oh, mama. Milenin bluznije tek gomila uspomena, pro-{lost, iluzija, fikcija, on jeprost i star kao svet, on je ve~nasada{wica, on je na{a zajedni~-ka ubistvena sudbina. On je sadai samo sada, jer uvek je sada, on jeja, i svi mi odjednom, mama. AMilena, dok peva, ne skriva nisvoj ni na{ prqavi ve{ usestine i tercine il’ lo-{e na{minkani slobod-

kw

i`

evn

im

agaz

in

49

~itawe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

48

~itawe

ni stih, ona ga razastirei gleda sve te fleke i tr-pi sav taj smrad od pele-

na do groba, i pla~e i zeza se itera nas da pla~emo i zezamo sejer bi sve drugo bila la`, mama,a pesnici najvi{e laù, oni suprapotopske kurve, o da! I bolije uvo za svetsku i srpsku istori-ju, politiku, kwièvnost, nauku,medijsku ma{ineriju, o, da, da!Koga je briga {to je neko, tamodaleko, bacio ka{iku, a neko jeovde jo{ drì kao da se drì zaslamku, sve je to isto, isto, mama.Jer trava raste, radosno raste, ume|uvremenu, mama, u svim me|u-vremenima, mama. O kako mi sedo sad fu}kalo kad neko krene dastihoklepari, okruglo, kratkoil’ duga~ko, svejedno, o kako mise povra}alo od same re~i poezi-ja, mama. A Markovi} Milena sesetila, i samo je slobodno zape-vala u ~udesnom ritmu bluza isve je opet bilo na mestu: ipopi{ani lift, i gomile ispra-`wenih fla{a piva, i tone po-pu{enih cigareta, i ono kakouve~e `dere{ jer nema{ {ta daradi{ – na televiziji je nekaameri~ka dreka, a crwe ne pevajuvi{e bluz ve} se igraju plavacai kriminalaca – i kako je bilasama i pijana, i kako se istinskimolila da je neko, bilo ko na sve-tu, voli, i sve, sve o nama, mama.Nema kod we „vi{ezna~ne simbo-like“, „uzvi{ene retorike“,stilskih cica–mica, nema udvo-ri~kih lickawa ni duhovnihcucli–varalica, sve je ubistvenidar–mar, kao na{ ìvot, uosta-lom, mama. Ona zna, ~ak, i kako semrtvi ose}aju, da, zna, eto, pro-sto zna da peva bluz, provrtela jerupu, prona{la prastaru kqu~a-onicu i otvorila je srpskim ka-lauzom, zamisli, mama. Ni{taona novo nije izmislila, Marko-vi} Milena, ba{ ni{ta, {tojest’–jest’, samo se dosetila, kaoi Jarkevi~, i u tome je caka, ma-ma. Vidi{, sve dobro u poeziji,{to se mene ti~e, krenulo je odbluza, a ne od svetog Save, mama.Zbog toga volim ~amuge, iakoba{ ne crkavam zbog svakogcrwe, mama. O da, to je to, bes-krajni srpski bluz, mama, a Mar-kovi} Milena peva: „i nema ni-{ta oko tebe/ nema ni{ta ispredtebe/ nema gore–dole/nema le-

vo–desno/ samo srce/radosno“. Ibi}e jo{ toga u Mileninim kwi-gama u nastavcima, ako se ne umo-ri, ako se k’o pas ne umori od ra-dosti i o~aja, mama, jer sve je tojedno te isto, mama, jerbeskrajan je bluz, „mami-ce“ (M. M.). Aleluja!

Dragoqub Peri}

PANOPTIKONISTORIJE JUGOSLOVENSKEKWI@EVNOSTI

(Rajko Luka~, Samrtnizagrqaj, IP Filip Vi{wi}, biblioteka Albatros, kw. 125, Beograd, 2006)

Pro{le go-dine, u

okviru zname-nite Albatro-sove edicije,pojavila se ikwiga RajkaLuka~a Sa-mrtni zagr-qaj. U mnogo~emu neobi~-na, mawe ino-vatorski usmerena, ali zato in-ventivna, „delo intuicije“, na-stala u „osobenoj umetni~kojigri ma{te i ose}awa“ (kako bito rekli osniva~i ove bibliote-ke), ova kwiga zasigurno oprav-dava svoje mesto u toj bibliote-ci.

Ve} i pri prvom, letimi~-nom pregledu, uo~ava se da suosnovne teme Luka~eve neobi~nezbirke pripovedaka – smrt ikwièvnost. Po~ev od uvodnepripovetke, „Fajront na Gvozdu“,gotovo kroza sve pripovetkeovog svojevrsnog narativnog dip-tiha, sve do pripovetke „Zagr-qaj“ (svaka sli~nost s istoime-nom Marinkovi}evom pripovet-kom je, naravno, intencionalna),promi~u poznati likovi jugoslo-venskih pisaca, kao posmrtnemaske u galeriji jedne kwièv-nosti koja je, naàlost, sa wimai sama umrla. U pripovetkamaove zbirke pojavquju se, ovoga pu-

ta kao glavni likovi, MiroslavKrleà, Simo Milutinovi} Sa-rajlija, Vuk Stefanovi} Kara-xi}, Petar Ko~i}, Danilo Ki{ ijo{ neki drugi pisci. Svi oni su,kao u muzeju vo{tanih figura,uhva}eni u kakvom karakteri-sti~nom gestu, trenutku, situa-ciji: Laza Kosti} – dok drì svoj~uveni govor u Matici srpskoj,Miroslav Krleà – pri jednomod svojih posledwih razgovora saEnesom êngi}em, ili pak fin-girani autopoetski traktat S.M. Sarajlije koji prire|uje Jan-ko M. Tasi}, najverovatnije jedanod literarnih alter–ega samogautora.

Tako|e, tu se obreo i DaniloKi{, s rukopisom jedne nedovr-{ene pripovetke Ivana Buwina.Namewuju}i upravo Ki{u ulogupronalaza~a Buwinove pri~e, au-tor kao da se poigrava sa sumwomnekih na{ih istori~ara kwi-èvnosti u Ki{a kao plagijato-ra. Ali, Danilo Ki{, ipak, osta-je u drugom planu u pripoveci, sobzirom na to da se pri~a razvi-ja na nekoliko nivoa, a najvi{eprostora, ipak, dobija rukopisna|en kod jednog uli~nog stari-nara. Buwinova nezavr{ena pri-povetka govori o ìvotu srpske,crnogorske i ruske mladeì uParizu, dok je me|u ovim Buwi-novim suvremenicima vladalaosobita moda bacawa fola, tj.obi~aja kako {to boqe nasama-riti lakoverne slu{aoce. U tomdru{tvu naro~ito se isti~e je-dan Prijedorac, Sreten Stojano-vi}, srpski vajar i boem, ali iveliki majstor u ve{tini baca-wa fola.

Ki{ ulazi u ovu pri~u kaonaredna instanca – poput Ser-vantesovog Sid Ameta Benenxe-lije, on namerava da napravipri~u – o susretu i druèwimaSretena Stojanovi}a s IvanomBuwinim. Me|utim, kako ova me-tatekstovna pri~a ne dolazi do„milosti uobli~ewa“ (kao {tose kaè u komentaru ove pripo-vetke), Rajko Luka~, kao kakav po-eta ludens, pravi pri~u o „nenapi-sanoj pri~i“.

Sli~no ovoj pripoveci, ma-nirom stilisti~ke realisti~no-sti ispripovedana je i ve}inapripovedaka prvog dela zbirke,koji nosi signifikantan naslov

– Originali i prepisi. Luka~evtekst, pri tom, funkcioni{ekao svojevrsni literarni amal-gam u kome dijalogizira autorovtekst sa tekstom predlo{ka,stvaraju}i sloènu mreù rela-cija izme|u teksta i prototek-sta. Tako se, kao u igri vi{estru-kog ogledalskog preslikavawa, ujednoj od Luka~evih pripovedakapojavquje i somnabulni lik Pe-tra Ko~i}a, posredovan se}awi-ma Milana Jovanovi}a Stojimi-rovi}a, ali i neobjavqenim Ka-zivawima Du{ana Stojimirovi-}a, Jovanovi}evog ujaka, koje jeMilan Jovanovi} Stojimirovi}koristio prilikom pisawa kwi-ge Siluete starog Beograda.Ishode}i iz ovog multiplicira-nog posredovawa, Ko~i} stiè iu prozu Rajka Luka~a, gde u svojojprepisci s bratom vaskrsava us-pomene iz bolnice, prisutne kodoba Stojimirovi}a. Pripoveda~govori iz perspektive central-ne svesti koja prati sudbinupredsmrtne prepiske Petra Ko-~i}a, koju je, uz jedno sopstvenopismo, Iliji Ko~i}u prosledioMilan Jovanovi} Stojimirovi},sve do otvarawa arhiva bawalu~-ke Udbe, kada ova pisma, po Luka-~u, bivaju (ponovo) otkrivena.

U obe pomenute pripovetke,smrt dobija specifi~nu inter-pretaciju. U pripoveci „Nena-pisana pri~a“ smrt spre~ava Ki-{a da jednu interesantnu pri~uiz ìvota i iz nesre|enih ruko-pisa pretvori u kwièvnost. Uovoj potowoj, pak, agonija ì-vqewa prerasta u literaturote-rapiju, a smrt, jednom zauvek, po-ni{tava farmakopejsku mo} pi-sawa.

Ukupno uzev, prvi deo Luka-~eve zbirke ~ine pripovetke ko-je svoj semanti~ki potencijalostvaruju korespondencijom iz-me|u prototeksta i metateksta,kao i postupcima citatnosti iskrivene citatnosti, parodira-wa i pastiìrawa.

Dati postupci naro~ito sepokazuju produktivnim u drugomdelu zbirke koji nosi naslov Pa-limpsesti i travestije, gde in-tencionalnost nije i{la nau{trb vrednosti pripovedaka. Ujednoj od pripovedaka ovog dela,„jedan neizqe~ivi citoman“ (Lu-ka~, Nav. delo, 63) citira po~ev

od Skendera Kulenovi}a, prekosvog profesora „materweg jezi-ka“, sve do oglasa u kojima se tra-è nestale osobe i sopstvenogodgovora na pismenom zadatku,inspirisanog istim (Stojankamajka Kneòpoqka). I dok se uovoj pri~i insistirawem na do-kumentarnom metodu ostvarujeprivid jednog se}awa, pripovet-ka „ûdo u Rimu“, svojevrsna ko-la`na hronika jedne prevare, pa-`qivim kombinovawem biblij-skih citata, lekarskih nalaza,novinskih feqtona i sudskihpresuda ne „prire|uje“ stvar-nost, ve}, potpunim povla~ewemautorovog glasa, dopu{ta da ì-vot sâm ispri~a jednu zanimqivupri~u, ~ime postiè svojevrsnufikcionalizaciju stvarnosti.

Sasvim osobita je, u pogleduegzistencijalne pozicije likovai mogu}ih transtekstualnih re-lacija, pripovetka „Mladi} sakwigom“. Ona govori o mladi}ukoji je, poput Ili}evog Tibula,opsednut kwigom koju tako pomno~ita da je nijednog trenutka neispu{ta iz ruku. Naratorov glasjavqa se van egzistencijalnesfere likova, kao auktorijalnipripoveda~, odnosno nevidqiviposmatra~ onog {to se zbiva.Me|utim, obrt nastaje kada mla-di}, jednog trenutka, odloìkwigu, a radoznali starci kojiga posmatraju dohvate je i nasta-ve da ~itaju na mestu na kome je~itawe prekinuto. I tada posta-je jasno otkuda se ova pripovet-ka, koja na prvi pogled ne pripa-da zbirci, tu na{la. Postupkomru{ewa rampe svet kwige u kwi-zi preplavquje pripovedanustvarnost, postaju}i wen sastav-ni deo, a neprijatni starci, upri~i o wima, kao u ogledalu,prepoznaju svoja radoznala lica.Odnos prema smrti, u ovoj pripo-veci, posredovan je prizmom li-terature, a prestanak ~itawapredstavqa krah ~itavog jednogsveta.

Svojom zanimqivo{}u i ori-ginalno{}u posebno se izdvajapripovetka „Saputnici“. Onagovori o uredniku neke izdava~-ke ku}e koji, u gunguli krcatogvoza, poku{ava jo{ jednom dapro~ita, pre kona~nog odlaska u{tampu, neki rukopis s ratnomtematikom. Nastala na fonu dru-

{tvene klime komunisti~ke Ju-goslavije, ona govori o jednommladom uredniku „marginalnihtema, memoara penzionisanogkadra i partizanske proze“, kojijadikuje „zbog prisilnog ure|i-vawa lo{e, tendenciozne kwi-èvnosti“, zapravo poku{avaju-}i (samo)zavaravawem da pobeg-ne od sopstvene odgovornosti imoralnog srozavawa, prikazuju-}i kao nametnuto ono {to je sâmtraìo u molbi prilikom prije-ma u SKJ (isto, 231, 232). I doktraje partijski sastanak na komese odlu~ivalo o wegovom prijemuu partiju, u isto vreme sahrawujuwegov kwièvni uzor – Milo{aCrwanskog. To ve~e, poku{ava-ju}i „da se iskupi“, a ujedno i dapobegne od ose}aja moralnog pr-qawa, on eskapisti~ki urawa ustranice Dnevnika o ârnojevi-}u. Pri tom, izvesnu mogu}nostmoralne rehabilitacije pred-stavqa wegovo zalagawe za jedanrukopis mladog pisca, koji on po-su|uje na ~itawe, tokom puta, jed-nom svom saputniku, KV radniku.Kavejac Dragi veoma se zainte-resuje za tekst, postaju}i takoreflektor – tekst romana i{~i-tava se iz wegove perspektive,prekidan upadicama saputnika,od kojih svako nosi neku svojupri~u, pretvaraju}i tako line-arno ~itawe u asocijativno ni-zawe i preplitawe vi{e ìvot-nih pri~a. Ali, nijedan od slu-~ajnih saputnika iz ovog kupeane moè prenebregnuti ~iweni-cu da se tu ne{to zaista dogodi-lo: Dragom tekst koji je ostavionedo~itan (jer je urednik stigaodo svog odredi{ta), urednikupri~e svojih saputnika, ostalimsaputnicima – pri~e drugih, alii reakcije na wihovo pri~awe.Niko ne odlazi iz kupea nepro-mewen. Otvarawe pasijansa i re-{avawe ukr{tenih re~i imalobi {ire simboli~ko zna~ewe –preure|ewa jednog dezorganizo-vanog sveta, stvarawem takvekonstelacije u kojoj svaka kocki-ca biva na kraju popuwena. Re{e-we posledweg nepopuwenog redaponovo vra}a putnike na wih sa-me, a identi~no je naslovu ovepripovetke.

Zbirku zatvara pri-povetka „Samrtni zagr-qaj“, svojevrstan para-

kw

i`

evn

im

agaz

in

51

~itawe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

50

~itawe

tekst (u terminologiji@erara @eneta), inspi-risan pripovetkom „Za-

grqaj“ Ranka Marinkovi}a. Ia-ko se isprva moè ~initi kao pa-sti{ Marinkovi}evog stila, po-stupka i umetni~ke zamisli, Lu-ka~ev tekst svoju vrednost ipakdobija u semanti~kom pomaku uodnosu na Marinkovi}evu pri~ukao prototekst i, uop{te, jugo-slovensku i srpsku kwièvnostkao tradiciju kojoj ovi tekstovipripadaju.

Efekat uvo|ewa tre}e di-menzije koji se ostvaruje izme|udela u delu i same okvirne pri-povetke kao konteksta, kao i sve-ta dela naspram objektivnestvarnosti prisutan je i u ovojpripoveci, a javqa se kao posle-dica identifikacije s „kwièv-nim utvarama koje neko stalnoprepoznaje kao odraz samoga se-be“ (isto, 314). Pripovetka govo-ri o piscu (koji moè biti Ma-rinkovi}), koji je, pri jednoj ne-promi{qenoj {ali, ~vrsto ste-gao popa, koga je prethodno ve}isprovocirao jednom svojom pri-~om, te mu je ovaj zapretio osve-tom, ex–boksera i jednu nadasveprgavu osobu, pri tom i naoruà-nu. I dok u svesti pisca (sli~nogili upravo Marinkovi}evog) svejasnija postaje misao da }e oboji-ca zaista tako i skon~ati „zagr-qeni kao Petar i Pavle“ (isto,315), neprimetno, dolazi i do se-manti~kog pomerawa u odnosu naMarinkovi}a – do autopoetskogosve{}ewa. Kao {to popu izpri~e postaje jasno „da se pri~abliì kraju, i to kraju koji mu sene moè dopasti“, tako i pisacuvi|a da mu „ponestaje daha da utrku sa hirovima fabule okon~adok mu se ~ini da jo{ pobje|uje“(isto, 325). Postaje svestan da, ubeskona~no, vrti „svoje zavi~aj-ne teme i likove u nadi da }e um-noàvawe negativa pove}ati{ansu da se razvije univerzalnaslika svijeta“, zaboravqaju}i daje „iz kwige u kwigu osu|en nahvatawe neuhvatqivog“ (isto,236).

No, i pored drame stvarawa,autor ove zbirke pripovedaka, udruèwu s ovim velikanima na-{e kulture koji postaju wegovikwièvni junaci, ipak, sti~e„osje}aj sigurnosti kakvu ogrom-

na hrid pruà si}u{noj {koqcina sebi“ (isto, 328). A mi, ~itao-ci, shvatamo da, poput Servante-sa, ili pak Ostera, i srpska kwi-èvnost poznaje pisca koji po-staje sopstveni kwièvni lik,kao {to se i drugi pisci odjed-nom preobra}aju u wegove liko-ve. Insistirawem na postupku,tematizovawem literarnosti,ali i izlaskom iz linearnog ti-pa naracije Luka~ ovom zbirkompripovedaka ukazuje na to da isrpsku kwièvnost zahvata de-konstruisawe postmodernisti~-kog manira, ujedno nas, poput we-govih likova s nezavr{enim ru-kopisima u rukama, osta-vqaju}i pred otvorenimpitawem: a {ta posle.

Silvija Monros–Stojakovi}

UGRIZ SMRTI

Mirjana Marin{ek Nikoli}, Tango za Evitu, Svet kwige, Beograd 2007

M a l e n acanta el

tango como nin-guna: to su re-~i ~uvenogtanga koje go-vore o tomekako ga ta iz-vesna Malenapeva kao ni-jedna.

MALENA(1942)Tekst: Omero MansiMuzika: Lusio Demare

Malena peva tango kao nijednaa svakim stihom srce svoje

zalaè,na travu predgra|a miri{e wen

glas,Malenin glas vu~e tugu,

bandoneon.Mo`da je jo{ u detiwstvu taj

glas {evepoprimio mra~ni prizvuk sokakaili je Malena ona qubav koju

jedino peva alkohol...

Mirjana Marin{ek Niko-

li}, pak, ne pije. Ne pu{i.Samo pi{e.A i igra, vaqda zato {to je

doktorirtala informatiku.Informatika, kao i matema-

tika uop{te, stvar su ~istogritma. Mirijana pi{e kao nijed-na, pa i kad se u najnovijoj kwiziokre}e upravo tangu. Ona pi{etako da tek u poku{aju da savla-damo osnovne korake wene proze,mi kona~no shvatamo da i ~itawemoè da postane itekako sloè-na, ali ipak igra. Dodatne sinko-pe stvara sam slog kwige, jer bi~itaocu svakako bilo lak{e dase uvede u autorkin na~in vo|ewasvojih saigra~a kada bi se razli-~itim fontovima ukazivalo narazli~ite instrumente ili mu-zi~ke kqu~eve, ali i na razli~i-te planove slike kod Fride Ka-lo, slikarke koja se u prethodnojMirjaninoj kwizi pojavquje kaojedna od tri Fride iz naslova.Dakle, razli~itim fontovimabi trebalo dodatno zasen~itiplatno, dodatno ozvu~iti tangoMirjaninog ukupnog kwièvnogpostupka.

Taj postupak, me|utim, i uzate tehni~ke primedbe, zapravopotrdv|uje da, ako Malena i pevakao nijenda, to Mirijana pi{eispred svih.

Jer, Mirjana pi{e kao da suzapravo ma{ine progovorile.Pi{e kao da su qudi tek provod-nici tehnologije. I nije dalekood istine.

Nije tako davno bilo kad sunau~nici upozoravali da }e u ne-koj dalekoj, ali ipak budu}nosti,qudi postati ku}ni mezimci ro-bota. Ta budu}nost je u stvariodavno ve} po~ela. Qudi suigra~ka; ~itavi narodi tek lego-kocke.

A Mirjana, sa svojim daromjo{ i za kombinatoriku i kod je-zi~kih asociacije, svojim pisa-wem se i za to vreme ravnoprav-no naveliko igra elektronskimspravama.

Pri tom, kao i u Fridinomslu~aju, ni{ta jednostavnije ni-je bilo. Trebalo se samo doseti-ti. Mirjana se dosetila pa je na-pisala svoju kwigu o slikarki okojoj je ina~e ve} bilo sve re~e-no.

I o Eviti je sve re~eno. Pa

se opet ni{ta ne zna. Ne zna sekako je to bi}e sa svim mogu}imoteàvaju}im okolnostima ovo-ga sveta uspela da u svom pre-kratkom ìvotu preraste u oli-~ewe duha vremena za sva vreme-na.

Eva Duarte je bila siroma-{na, bila je provincijalka i bi-la je vanbra~na. Uz to, bila jeènsko. U argentinskom dru-{tvu, koje se u celoj LatinskojAmerici odlikuje time {toipak ima i jedan ìlavi gra|an-ski stale`, pedesetih godina mi-nulog veka osnovna podela na la-tifundije i bezemqa{e bila jegotovo nepremostiva, {to delujeparadoksalno, jer je pomenutisredwi sloj tada bio jo{ ponajs-na`niji. Tih godina je mlada ru-`wikava crnka stizala iz svojezabiti u mamutski velegrad, da-kle u Buenos Ajres, koji i danaspredstavqa lavqu glavu cele ze-mqe. U sredinu tada neosporava-nog mejn-strima katoli~kog mo-rala stigla je kao dete spornogporekla. Stigla je kao èna uokruèwe ukorewenih ma~o-pra-vila, pa i podaqe od javnog pona-{awa, uglavnom izuzetno u~ti-

vog prema èni kao ukrasu: krutapravila se posebno odnose naraspodelu vlasti. Uprkos takvimhendikepima, ili upravo zbogwih, Evita je preokrenula pore-dak ~iwenica i za narod prera-sla u ostvarewe nedosti`nog snamnoìne, dok za vrhunske krea-tore svetske mode naknadna pla-vu{a postaje pokretni dokazsopstvenog ume}a, a za sve ostalepoliti~are i druge kroja~e sud-bina, ukqu~uju}i tu i Perona –wenog muà, sau~esnika i supar-nika – u neugodnu a nezaobilaznustvarnost. Posle wene smrti,zlu ne trebalo, izra|eno je neko-liko kopija wenog mumificira-nog tela izjedenog leukemijom,mada godinama posle toga kao dase nad svakim kov~egom nadvilafaraonska kletva. O tome je, da-kle, sve re~eno, a naro~ito ukwizi Tomasa Eloja Martinesa,koja, napisana na osnovu vi{ede-cenijskog autorovog istraìva-wa faktografske gra|e i priku-pqawa te{ko dostupnih ili na-merno zaturenih svedo~anstava,pod naslovom Evita prevedenaje i na srpski, i to u godinama ukojima je na ovim prostorima

vladala jedna farbana crnka. Mirjana Marin{ek Nikoli}

se osvrnula na Evitu, istraìlamit o woj i svojom kwigom osve-ìla nam je zapravo svest o tomeda istina ve~ito ostaje u onomjedanaestom podatku, ako nam jerecimo deset ponu|eno na uvid.

A u stvari, preko biograf-skog predlo{ka koje autorka ko-risti i kao povod za dalekose-`na razmi{qawa o umnoènimtokovima neuhvatqivog, ona namslikovito predo~ava i tuma~istilske figure tanga i wihovenazive. Ti nazivi ve} sobompredstavqaju vrstu kra}e pe-sni~ke forme, s tim {to je orga-nizacija prozne kwige MirjaneMarin{ek Nikoli} jedan veli-ki tango po sebi. Naizgled, ni-{ta jednostavnije, nego na taj na-~in oìveti ~asove tanga i me|ustrasnim qubiteqima tog plesastrasti, i me|u sladokuscimadruga~ije kwièvne artikulaci-je uop{te. Trebalo je samo da seneko ipak i doseti i takvog smr-tonosnog ugriza, na {panskom:mordida mortal; u tangu:metafizika ukqe{tewa,po~ev od nogu...

kw

i`

evn

im

agaz

in

53

muzika

kw

i`

evn

i m

agaz

in

52

muzika

ekada velika atrakcija, ispuweninovacijama, Muzi~ki bijenale Za-greb uplovio je u mirnije vode alije, shodno vremenu i novim trendo-vima, lepezasto pro{irio svojuprogramsku koncepciju, ove godinena ~ak pet tema: MUZI^KA VEZA

SA [VEDSKOM (sa brojnim gostima: [tok-holmska kraqevska filharmonija/Alan Gilbertsa senzacionalnim truba~em Hokanom Harden-bergerom, Camerata nordica, ansambl perkusonistaKroumata, [vedska elektronska muzi~ka i plesnascena, uz prisustvo nekih od kompozitora ~ijasmo dela ~uli); KOMPOZITOR U FOKUSU (K.Penderecki sa {est kompozicija), MUZI^KASCENA (sa ~ak devet kamernih ostvarewa, me|uwima i Zora D. Isidore @ebeqan), @ENSKOKOMPOZITORSKO PISMO (36 dela) iELEKTRONSKA MUZIKA (u kasnim pono}nimsatima i u saradwi sa Multimedijalnim institu-tom MAMA u Zagrebu), pored 33 prva izvo|ewa iprevagom kamerne muzike. Ono {to je ostaviloposebno jak utisak, naro~ito na strane goste, bi-li su ve~erwi koncerti uklopqeni u redovnepretplatni~ke cikluse ~ime je savremena muzikadobila izuzetno brojnu publiku, i u dvorani Li-sinski i u muzeju Mimara. I ostali prostori bi-li su dobro pose}eni, naro~ito mladima u broj-nim lokalitetima Studentskog centra, a u tzv.Xamiji, sada Domu hrvatskih likovnih stvarala-ca, prvog dana festivala, 19. aprila, na prvomkoncertu pre podne, prisustvovali smo prvom vr-huncu ove manifestacije savremene muzike i slu-{ali izvanrednog slovenskog klarinetistu Tade-ja Keniga, koji je uz ìvu elektroniku, maestral-no svirao dve kompozicije nastale 1980–ih godi-na, klasika muzike 20. veka: Narcis Britanke TeeMasgrejv i Razgovor dvostruke senke Pjera Bu-leza. U ovom istom prostoru sa odli~nom akusti-kom, uve~e u 22 sati, nastavio se upe~atqiv po~e-tak, kada je, a povodom retrospektive 1997. pre-minulog izuzetnog slikara Ordana Petlevskog,umesto uvodnog govora, izlo`bu otvorio senzaci-onalan pijanista David Gazarov koji je bujnimimprovizacijama svirao svojih 19 preludija in-spirisanih izloènim slikama.

U proseku sa pet najrazli~itijih muzi~kihdoga|aja dnevno, koji su se odli~no uklapali i na-

dovezivali i naj~e{}e odigrali u centru grada,sa nagomilanim utiscima, 28. aprila ispratilismo ovogodi{wi Zagreba~ki muzi~ki bijenale,koji je, posle sve~anog velikog zvuka u dvoraniLisinki dan ranije, posledweg dana festivalazazvu~ao vi{e kao kamerni epilog i tada smo, po-red izuzetne na{e pijanistkiwe Nade Kolunxije(sa wenim ve} amblemati~nim programom ozvu~e-nog ènskog pisma sedam razli~itih damskihprofila), susreli i upoznali muziku i muzi~areiz Kanade, zemqe koja je zakqu~ila ovogodi{wumanifestaciju i, koja }e 2009. kao novi partner,otvoriti slede}i, 25. jubilarni Muzi~ki bijena-le u Zagrebu.

Mnogi festivali/Dani savremene muzike uEvropi u èqi da predstave uvek ne{to novo, uprili~noj meri pruàju sliku haoti~nog stawa, uspoju sa novim medijima, videom, elektroakusti-kom, kompjuterima, itd. U sada{woj fazi, pruà-ju zanimqive ideje, spoj inventivnih i brojnihnovih izraàjnih mogu}nosti, me|utim, ostala jei daqe potreba da se neko ’veliki’ prihvati spa-jawa tih medija, i onih zate~enih i novih, i stvo-ri ne{to trajnije. Na svakom festivalu (na pri-mer, bijenalskom Savremenog muzi~kog teatra uMinhenu, ili godi{wima u [tutgartu, Donaue-{ingenu) dogodi se pone{to zna~ajno, ali ima imnogo toga {to ne}e izdràti isku{ewe vreme-na – iako i to zavisi od trenutka potra`we, uku-sa publike, sposobnosti, iznad svega, izvo|a~a,ako nije ~isto elektronska (ve} snimqena) muzi-ka. I kako danas nema vi{e stilskih fioka, je-dinstvenog usmerewa u radu – zanimqivo, u eriglobalizacije, i u muzici kao i u drugim umetno-stima, izdvaja se onaj sa velikim talentom, ino-vativnom idejom, radikalnim potezima, ukratko,sna`nom stvarala~kom li~no{}u i takve domi-nantne li~nosti imamo i danas (Peter Etve{,Salvatore [arino, Magnus Lindberg, ili naj-mla|i, Sampo Hapameki, da pomenem samo wih).

I, na ovogodi{wem, 24. Zagreba~kom bijenaluimali smo sli~na iskustva. Po ugledu na Var-{avsku jesen, i ovaj festival sve vi{e neguje do-ma}e stvarala{tvo, predstavqa doma}e izvo|a~e,a donosi i ono {to se smatra trajnim u muzici. Izato je jedna od tema bila muzika istaknutog poq-skog kompozitora, K{i{tofa Pendereckog(1933) te smo tokom festivala, pored izlo`be

fotografija o wemu, pratili i raniji, ne i onaj,radikalno avangardni period, slu{ali neka ka-merna ostvarewa, a autor se predstavio i kao di-rigent svojih posledwih velikih radova. Me|u-tim, sam kaè, da ’danas Pendereckog treba po-traìti i prona}i u wegovim kamernim delima’.I u wegovom Divertimentu za violon~elo solo(maestralno ga svirao Dawulo I{izaka), ~ulismo, jo{ uvek, izuzetno kreativnog stvaraoca ko-ji u nekoliko saètih kratkih stavova (delo jo{nije dovr{eno, u nastajawu je) postavqa visokstvarala~ki standard i u zvuku, i tehnici svira-wa, tretirawu materijala i osmi{qenosti idejapoverenih ovom, autoru najdraèm instrumentu.

Gotovo na svakom Zagreba~kom bijenalu, iovog puta, ~uli smo muziku hrvatskog kompozito-ra, ’mladog’ 70–godi{waka, uvek inventivnog iinovativnog Dubravka Detonija. Od tri svetskepremijere, najupe~atqivija je bila Razgovoriptica u snu (2006) za me{oviti hor i dva klavi-ra (izvanredan Hor RTVH i sam autor sa sinomDanijelom Detonijem). I kompozitor daje svojkomentar: „Oduvek sam fasciniran pticama kojeslu{am u svom vrtu od ranog jutra kako se sva|a-ju, prave skandale, sledi pomirewe i gugutawe...U 17 neprekinutih fragmenata koji su me|usobnopovezani i kontrastni, predstavio sam ovaj svojdoìvqaj“. I to bez teksta i onomatopeja, a, opetne{to novo! Na istom koncertu ~ulo se i ostva-rewe Sofije Gubauduline Sada zauvek sneg za ka-merni hor i ansambl iz 1993. i potvrdilo svetskureputaciju ove uistinu velike kompozitorke.

U no}nim satima, upoznali smo go{}u izAmerike izuzetnu perkusionistkiwu NensiZelcman koja je, ve~e zvuka marimbe podelila sajednako odli~nom Ivanom Bili} (k}erkom kom-pozitora Igora Kuqeri}a) i predstavila se i jed-nom svojom kompozicijom U ovoj ku}i (2005), kojuje sa neverovatno rafiniranim nijansama izvelana svom instrumentu i, pored drugih jakih autorana programu te ve~eri, i za dve marimbe (X.Drukman, J. [vantner, G. [uler, A. Tomas), osta-vila najja~i utisak.

Pored velikih orkestara, doma}ih i stranih(ve} pomenutih i Zagreba~ke Muzi~ke akademijesa svojim horom), mawih, a izvrsnih ansambala (iu svetu poznat Zagreba~ki Cantus, Sonemus iz Sa-rajeva, senzacionalan Quake /Potres/ iz Sjediwe-nih dràva, Qubqanska kamerata i Vara`dinskikamerni), svirali su izuzetni kvarteti, poznatiBerlinske filharmonije i doma}i (Zagreba~kikvartet saksofona, Rucner, Porin i Sebastian)sa solistima. Svaki od wih je imao svog odabra-nog i odli~no izvedenog autora i dao i svetskepremijere. Me|u „damama“ kompozitorskog peratreba ista}i jo{ jednu Amerikanku, Sindi Mek-ti i wenu transparentnu i raspevanu kompozici-ju iz 1996. Ajn{tajnovi snovi sa Kvejk ansam-blom. A u okviru 33 prva izvo|ewa (bilo bi ih 34da nisu zakazale orguqe na po~etku koncerta Ma-rija Penzara), i pored 36 èna predstavnika naovogodiwem Zagreba~kom bijenalu, treba navestijo{ neka dela koja su dostojno predstavila svoje

autore: Litanije – 72 instrumentalne invoka-cije (2005) Rubena Radice, Ars diaboli (2007) za gu-da~ki kvartet –sa puno duha i duhovitosti, IveJosipovi}a, êtiri pjesme niza{ta (2007) San-de Majurec Zanata, Cicadas (1997) za sopran – ialt-saksofon Rusa, Efrema Podgaica, Boje jeseniza guda~ki orkestar (2002) Viktorije Borisove-Olas (1969), jedne od najja~ih èna–stvaralaca da-nas i, pored Kana|anke, Aleksine Lui (Ciklusizemqe za harmoniku i traku, 1987) senzacionalnaje bila Lori Fridman kao izvo|a~ na basklari-netu sa svojom improvizacijom.

Tri su koncerta bila posve}ena klavirskojmuzici a izvo|a~i: Katarina Krpan iz Zagreba,Sowa Radojkovi} i Nada Kolunxija iz Beograda.Wihova umetnost i ume{nost na poqu savremenemuzike dobro su poznati. Treba pomenuti zbirkuminijatura Mladena Tarbuka posve}enu Katari-ni Krpan (Kate’s Kiss) iz koje smo premijerno ~u-li prvu, zanimqivu, poduù Maj~in poqubac, kaoi saèt i evokativan Preludij i ariju mladogDra{ka Axi}a (1979) studenta kompozicije Isi-dore @ebeqan u Beogradu. Za razliku od energi-je ovih dveju pijanistkiwa, Nada Kolunxija jesvojim odnegovanim dodirom instrumenta stvori-la atmosferu neslu}ene lepote i doìvqaja, na-ro~ito sa Good Bach Jasne Veli~kovi}.

Izme|u pro{log i ovog Bijenala 2007. premi-nula su dva ugledna hrvatska kompozitora, oboji-ca direktori ranijih MBZ–a. Pored dva In memo-riam koncerta, oma` wihovom kamernom stvarawu(u Gorwem gradu), tokom festivala ~ula su se ineka wihova ve}a dela. Festival je u Nacional-nom teatru (HNK) sve~ano otvorio balet Rije~-kog kazali{ta (koreograf – gost iz Italije, Ma-teo Leva|i) i tada smo, pored Kuqeri}evog guda~-kog kvarteta Song, ~uli i odli~an Koncert zamarimbu (napisan 2001. za Ivanu Bili}); a u dru-gom delu ve~eri impresirao nas je balet na muzi-ku Hajnera Gebelsa Red Run – instrumentalne pe-sme koje, kako naslov upu}uje, vode tragi~nomkraju.

Godine 1998. Igor Kuqeri} je napisao Chansontriste –Tu`nu pesmu za guda~ki orkestar i po wojje nazvan wemu posve}en kamerni koncert. Poredove i zanimqive Sustained Sounds – Suzdrànizvuci, Zagreba~ki solisti su, sa pijanistom Fi-lipom Fakom, izveli 1976. napisane odli~ne Me-tamorfoze za klavir i guda~e, Temu sa sedam va-rijacija.

Na koncertu Stanku Horvatu In memoriampod naslovom Träumerei – Sawarewe, tokom 90 mi-nuta, predstavqena je wegova klavirska muzika,izvanredno raznolika i {iroke izraàjne pale-te, nastajala u rasponu od 40 godina. Slu{ali smoi naslovu koncerta pozajmqenu kompoziciju izHorvatovih avangardnih 70–ih godina, koja je jo{uvek izazovno zvu~ala u interpretaciji Vladi-mira Krpana, a Pavica Gvozdi}, kojoj je najve}ideo svog pijanisti~kog opusa Horvat posvetio,svirala je neka dela i danas izuzetno pro-vokativnog zvuka. Na po~etku se ~ulakratka 6–minutna Horvatova posledwa

Donata Premeru

VI[E RETROSPEKTIVA NEGO INOVACIJA24. Bijenale savremene muzike u Zagrebu

N

kw

i`

evn

im

agaz

in

55

naslovna strana

kw

i`

evn

i m

agaz

in

54

muzika

kompozicija iz 2004. Ben misurato, koju jeubedqivo i odli~no, sa puno mladala~keenergije, svirao 19–godi{wi Aqo{a Ju-

rini}, pobednik 2007. na V Me|unarodnom EPTAtakmi~ewu. A jednako mladi, Primo` Mavri} izSlovenije, svirao je Sonant iz 1969. autorov ube-dqiv li~ni protest zbog tada novog i agresi-vanog zvuk.

Najizazovnija tema ovogodi{weg 24. Zagre-ba~kog bijenala bilo je muzi~ko–scensko stvara-la{tvo, koje je ina~e, uvek intrigantno. U neko-liko prethodnih godina, na istom festivalu,imali smo jedinstvenu priliku da vidimo bogatizbor iz savremenih velikih opera (P. Etve{:Tri sestre, Tan Dun: Marko Polo, I. Kuqeri}:@ivotiwska farma, itd), pored nekoliko ma-wih formi odli~nih autora (T. Ades, M. Naj-man). Do ove, 2007, upoznali smo razna ostvarewakao sinteze naj{irih, i scenskih (vizuelnih) imuzi~kih i tekstualnih predloàka, od avan-gardnih rezova po ovoj 400–godi{woj formi dovra}awa tradiciji sa novim re{ewima. Ove go-dine, izbor je pruìo uvid u, uglavnom doma}ekamerno-muzi~ko stvarawe prete`no mladih au-tora i, iz blièg okruèwa. S obzirom na isku-stvo i poznavawe ovog ànra, o~ekivali smoinovativnija re{ewa, vi{e spajawa sa novimtehnolo{kim pronalascima primewenim i u mu-zi~ko–scenskom de{avawu, koriste}i naj{iremogu}nosti videa, kompjutera, filma, ozvu~ewa,ukratko, novi sinkretizam, spoj svih umetnostidanas. A bile su to delimi~ne sinteze i uglav-nom rekapitulacija dostignu}a u proteklih 100godina, ako ra~unamo Pri~u o vojniku (1918)Igora Stravinskog kao polaznu ta~ku, kada su se,zbog oskudnih finansijskih mogu}nosti (koja suprisutna i danas), scenska de{avawa, po svim pa-rametrima, smawila, a za koje je danas, a i ina~e,potrebna obilata ma{tovitost, inovativna kon-cepcija teatarske provenijencije i pre svega, do-bar tekstualni predloàk ili zvuk kao protago-nista koji govori za sebe.

Me|utim, vi|ene muzi~ko-scenske predstaveponudile su, pre svega, mlade autore sa svojim pr-vencima i odli~nim polaznim idejama, pokreta~-ku snagu scenskog de{avawa, sa duhovitim iliuvek aktuelnim tekstovima (Za tri lipe – Spli-}anke Mirele Ivi~evi}, Pingvini Zorana Jura-ni}a i Basne Silivija Foreti}a, iz Zagreba, naprimer) ili bez teksta (Uto~i{ta Brine Je`Brezav{~ek, iz Slovenije – sa nedovoqno arti-kulisanim spojem isto~wa~kog meditativnog ri-tuala sa eksponiranim jakim emocijama, u voka-lizama, uz gestualne komentare), kao i Kagelov’deja vu/entendu’, verbalni teatar kao politi~kimanifest (Tribun iz davne 1979); jednako u tren-du, dekonstrukciju tradicionalne forme opere unovom zabavnijem izdawu (Za tri lipe /Za trilepe dame / Mimi, Karmen i Toska, prototipovitragi~nih operskih junakiwa) i mjuzikl-parodi-ju prema Lesingovim Basnama, kao i postmoder-nisti~ki, burleskni kola` (Pingvini) – maweuspelo vi|ewe nekog budu}eg bezizglednog sveta.

Pozitivno je delovalo vra}awe na odli~nu iuvek savremenu tematiku komedije del’arte(Eto Vas Dubrov~anina, Frane \urovi}a), sadau Goldonijevoj godini, a kroz prizmu doma}eg Ma-rina Drì}a; pomiwem i Rekvijem Zlatka Tano-dija za sopran i Kymu (muzi~ki zanimqiv aliscenski oskudno i nedore~eno ’prikazan’). Muzi-ka je u svim ovim komadima, po svom habitusu, he-terogena, ona kola`na asocira na izvornik, aostala, bez individualnog pe~ata, zvu~i kao od-li~na scenska muzika i zanatski je dobro napisa-na.

I u ovom konglomeratu vedrog zvuka, najostva-renija i najozbiqnija po intenciji, zazvu~ala je70–minutna kamerna opera Zora D. (jo{ uvek nanema~kom, a ne u originalu), prva i odmah prava,Isidore @ebeqan (1967). O woj je mnogo pisano ire~eno. Treba naglasiti izuzetno poeti~an,istovremeno enigmati~an, bizaran i donekle ap-straktan tekstualni predloàk –jer prava ZoraDulijan nije postojala. Me|utim, wena qudska di-menzija i bliskost situacija odli~na su podlogaza ovaj muzi~ko-scenski hepening, ~emu su dopri-neli izvrsni peva~i me|unarodnog sastava, odli-~an orkestar pod upravom mladog Premila Pe-trovi}a, u akusti~ki sjajnoj sali ZKM–a (sada Te-atar mladih, nekada koncertna dvorana) u centruZagreba. Originalna reìja iz 2003. (sa svetskepremijere u Amsterdamu) Dejvida Pauntnija iNikole Raba (obnovio Ren Artur Braun) te{ko}e se prevazi}i, jer su i presudna uloga videa isvetla, i vertikalni i horizontalni scenski pa-rametri toliko jasni a jednostavni, da je nezami-slivo neko druga~ije vi|ewe. I, za ovu fanta-sti~nu, donekle horor pri~u, adekvatno je i veo-ma talentovano napisana muzika sasvim indivi-dualne obojenosti, sa prepoznatqivim autorki-nim rukopisom, koja poseduje i senzibiltet i spo-sobnost za neko ve}e, slede}e opersko ostvarewe,s obzirom i na to, da u mno{tvu wene odli~nescenske muzike, ve} ima gotov sjajan zvu~ni pred-loàk za na primer, Bihnerov komad „Leons i Le-na“.

Ponuda na ovogodi{wem Zagreba~kom bijena-lu bila je ogromna i raznovrsna, pored tradici-onalnih koncerata, muzi~ko-scenskih predstava,svakog dana se mogla ~uti, ponekad uz pokret pra-titi, najraznolikija elektroakusti~na muzika,poneka filmska projekcija (zbog muzike), insta-lacije i na otvorenom, na ~ije provokativne zvu-kove prolaznici nisu naro~ito reagovali, na-viknuti svakodnevno na sli~ne mehani~ke zvu~nefenomene u svom gradu. I jedan novinar iz Ne-ma~ke, podstaknut reklamnim prospektom Zagre-ba~kog bijelana „sa bodqikavim slu{alicama“ta~no je zapazio, da je „o~ekivao vi{e provokaci-ja, britkosti, a ono {to je bilo to, doga|alo se ukasnim satima“. I zakqu~uje: „Nova avangarda sedoga|a negde drugde“. Ali, zavr{i}u re~imaumetni~kog direktora Bijenala, Berislava [i-pu{a koji ispravno rezimira stawe muzi-ke danas i kaè da se „Iz haosa uvek pono-vo ra|a smisao“.

ntuitivno i imaginativno su dvaosnovna svetla na putu do ostvare-wa nadrealnog. Mo} fantazmago-ri~nog uose}avawa pojmova vo|enaunutra{wim impulsima koji levi-tiraju izme|u mediteranskih ma-

rina i vanzemaqskih prostranstava autoroveli~ne mitologije, stvaraju specifi~an re~nikslikarskih pojmova. Nagla{enog kolorita kojipreuzima vode}u ulogu ambijenta na \urovi}e-vim slikama, crte` nam ne otkriva da iza potezasna`ne retorike stoji planski postavqena aka-demi~nost. Naslu}uje se „diktat“sile Tvorca,upravo kroz izbor primordijalnih elemenatakombinovanih sa brojnim ènskim Bi}ima, unu-tar iskonskih predela. Reska sveìna i mirisi{uma, etarska uqa borova i minerali {koqkideluju gotovo li~no odgovorni za razlivene ispretno iako prenagla{eno vizuelno, prisutnetehni~ke akcente koji su neretko i nosioci teme.Uvek prisutna simbolika, paralelno u nazivu de-la, kao i u kombinovawu amblematike masonerijei angeologije hri{}anskog kulta, navode na po-misao o poruci vi{ezna~nih misli autora. Ra|a-we i Stvarawe, Sloboda i Promisao, vodiqe suka granicama sveta Ni~ega i Ne~ega kao krajno-sti u kojima nastaju i nestaju i dobro i zlo. Pa-ganska bliskost prirodi, kultovi Dodolki i Ru-salki, pri~e o baba Jagi i morskim vilama, zago-netna mo} regeneracije i vaskrsewa, isceqewa iprovi|ewa, koliko god bajkoviti, iniciraju i in-trospekciju posmatra~a kroz realnost sopstveneduhovnosti. Bez pretenciozne namere da ima pro-svetiteqsku ili vaspitnu ulogu, \urovi}evo de-lo je i vi{e nego sugestivno i time zahteva pot-punu pa`wu kojom se prosto urezuje u svest, ma ko-liko impresija bila ekstremno doìvqena u ve-likim amplitudama. Ona nije tu da se „dopadne“,ve} da „kaè“, ~ak vi{e i da „traì“ od samogposmatra~a, nego {to }e ponuditi odgovor na te-mu zadatu naslovom. Likovi sa slika, zagonetnopozivaju, halucinantno lete i ne~ujno {ume kri-lima iznad glava gledalaca koji time neminovnopostaju wen integralni deo. Poput bajke o riba-

ru Palunku, spu{taju se na dno mora i tek kad po-staju svesni sopstvene nemo}i da se odupru zavo-dqivim ~arima vilinskog sveta koji je negdeskriven u detiwstvu ili izma{tan u odrastawu,zapravo bivaju pu{teni i oslobo|eni sebe samih.Paradoksalno, da bi ìveli, moramo da se oslo-bodimo ìvota ali samo u okvirima poimawa eg-zaktnog vremena i prostora.

Upravo terminom „vizionarska umetnost“,moèmo tek nazna~iti smer u kome se kre}e \u-rovi}evo likovno istraìvawe. Elementi ange-ologije, kao simboli pri~e o vi{im sferama ko-ja nastawuju Bi}a nebeske hijerarhije, kao ekvi-valenti ideja apsoluta i savr{enstva, potvr|ujuda smo Bogu bliski samo dok promi{qamo. Sam~in stvarawa, podrazumeva realizaciju ideje, ko-ja se ostvarivawem udaqava od svog izvornog ap-soluta koji postoji u samom Umu. Zato \urovi}~esto pravi sopstvene citate u razli~itim vari-jetetima i uvek bojom sugeri{e put misli. Jakikontrasti toplih i hladnih tonova, valerske je-dinice koje vi{e predstavqaju predmet istraì-vawa unutar domena boje na nivou melodije negosuptilne prelaze me|u kontrastima i jesu dopunasugestivnosti i opomena da se ne ostaje ravnodu-{an pred ~inom i ~udom Stvarawa.

Sti~e se utisak da je geneza i pra}ewe sop-stvenog evolutivnog razvoja u samom slikaru, od-redilo smer amblematske skale. Za li~no usavr-{avawe potrebna je ideja vodiqa – Muza, a zauspeh i istrajnost na putu samospoznaje – An|eo~uvar. Oba lika, sme{tena u ~ulnost sada{wice,opisane jezikom nadrealnog doìvqaja jesu upra-vo kqu~ po kome \urovi} odgoneta enigmu sop-stvene uloge i zadatka koji mu je poveren u osvitro|ewa, upravo u trenutku spajawa Du{e sa Te-lom. Intuitivno navo|en unutra{wim impulsi-ma, on navodi druge na traèwe li~ne melodijskelestvice koja odgovara suptilnim damarima sva-ke Du{e ponaosob. Time se wegova fantazija nevezuje za puku uobraziqu, ve} za vizionarski do-ìvqaj svrhe umetnosti. Jer, kako je odavno po-znato „...stvari uvek imaju upravo onakav izgled,kakav im na{a Du{a da“.

Jasmina Petkovi}

MAGIJA I MITOLOGIJA U SVETU FANTASTIKE

@EQKA \UROVI]A

I

kw

i`

evn

i m

agaz

in

56

to~ak

tkad je izmi{qena, foto-grafija, sve vi{e i vi{e,osvaja svaki deo ìvota,samim tim i umetnost.Negde pro~itah da ono{to je zajedni~ko pam}e-wu i umetnosti, jeste spo-

sobnost odabirawa, smisao za detaqe.To, kako bi objasnio Brodski, moè bitipohvalno, posebno za prozu, ali je nesum-wivo pokudno za pam}ewe. Fotografijanam, me|utim, ne obaziru}i se na to, po-maè da potpunije, ne bih rekao, shvati-mo, ali, u svakom slu~aju, boqe zapamti-mo stvari. Jer, sekvence iz ne~ijeg ìvo-ta, ~ak neva`ne, dobijaju metafizi~kioreol u dodiru sa stvarno{}u. Pogotovoako se detaqi sa neke slike snimqene,recimo, pre pola veka, podudare sa „sit-nicama“ iz ìvota onog koji te fotogra-fije posmatra danas. Iako spada u „mr-tve predmete“ fotografija produàva ìvot.

Prethodne re~enice odnose se na ona divna iz-nena|ewa koja nam prire|uju davno napravqeneslike, zaturene po zaboravqenim spomenarima,pra{wavim atlasima, katalozima, neukori~enim~asopisima, zanemarene u porodi~nim albumima.U takvoj gomili, hteli to ili ne, postoje slikepredodre|ene da istraju u svakom vremenu a da, kaosvedoci i sau~esnici, kasnije – kao spomenici,nadgledaju protok prolaznosti. Svaki, iole tre-zveni posmatra~, koji na wih gleda sa ne pretera-nom dozom iluzija, nasmeja}e se na pomisao da su seneki od velikana, besmrtnika, uslikani u pozamaza ve~nost, gurali u tramvaju kao svi drugi qudi,stajali sa kom{ijama u redovima za hleb i mleko,ili otvarali ki{obran po ulicama u kojima ih ni-su znali ni po zanimawu, ni po poreklu, ni po ime-nu. U trenutku kad je wihov korak „zaledila“ kame-ra, ili fotografski aparat, bili su prepoznatisamo u mislima onih koji su baratali slikom. Na-zovimo ih fotografima.

U bogatoj zbirci foto-negativa za mnoge ne-znanog Riste Marjanovi}a, uzgred budi re~eno,u~enika slikarske {kole Riste i Bete Vukanovi}i kalfe poznatog beogradskog fotografa MilanaJovanovi}a, na{lo se na hiqade slika koje, sku-pqene na jednom mestu, dokumentovano ilustrujusudbonosnih pola veka ovda{we istorije, od 1910.do 1960. godine. ûdesan je i stra{an taj defilesli~ica. Nastale u treptaju mawem od sekunde onesu, u zaustavqenom pokretu, zapisale ~itavu kalva-riju jednog naroda od okupacije do slobode, od di-mova zapaqenih ku}a do proslava i sve~anosti, svepreko raznih gradova i mesta, spomenika, doga|ajai li~nosti...

Ono {to u gledawu tih fotografija uzbu|uje jeve~no zaustaqeno prisustvo qudi, i pomisao da ihvi{e nema. Vojnik koji zauvek salutira, kolo kojeigra do ve~nosti, deca doveka u naru~ju. Kao daistorija traje jedan sekund, ~ovekov ìvot minut, asve ostalo je samo – ostalo vreme.

U bogatoj kolekciji, me|u svim tim slikama,licima vladara, vojnika oslobodila ili vojnikaneprijateqa, seqaka, sve{tenika, politi~ara, na-rodnih tribuna i gra|ana, izdvaja se jedna slika, ukatalogu ozna~ena kao slika broj VI–B–460. Sni-mqeno 1930.

Nisu retke fotografije na kojima je vidqivodnos umetnika prema ìvotiwama – ima ih u ilu-strovanim magazinima, sabranim delima, memoa-rima... I na ovoj fotografiji je umetnik, pesnik,slikan kako sedi na rasklapaju}oj, ba{tenskoj sto-lici, s belom ma~kom u naru~ju. U stvari, on ìvo-tiwu ne drì u naru~ju, on je podiè kao da nam jeovog ~asa pokazuje i uverava u wenu lepotu. Slikaodi{e mirom: ~ovek i ìvotiwa u punom su skladusa okruèwem. I svetlo je takvo, senka se sakrilaispod stolice na kojoj pesnik sedi. To je jedina sli-ka nekog kwièvnika, pesnika, u mnoìni likova,snimqenih doga|aja i uslikanih gradova, i jedna odretkih koja ovog pesnika predstavqa s oreolom in-time i privatnosti. Dok je drìm u rukama, prise-}am se pesnikovih re~i da „plaha pesma grmi krajstihovane proze“, i pomi{qam kako je ovaj pesnikjedan od na{ih, prvih, koji je uo~io da je dobro upo-trebqena slika najbitniji element poezije, onajkojem ne preti nikakva opasnost – ponajmawe onaod proteklog vremena. Wegovo ime je Milan Ra-ki}.

Slobodan Zubanovi}

SLIKA BR. VI�B�460

O

ww - danilokis.orgkwi`evni magazin 3 stole}e crwanski kwi`evni maga zin 2 stole}e crwanski avle...

Documents