Sistem javnog transporta putnika predstavlja osnovni logistiki podsistem grada koji obezbeuje prisustvo njegovih korisnika kao elemenata proizvodnih i drugih procesa, na mestu i u momentu gde i kada je to potrebno

Sistem javnog transporta putnika predstavlja osnovni logistiki podsistem grada koji obezbeuje prisustvo njegovih korisnika kao elemenata proizvodnih i drugih procesa, na mestu i u momentu gde i kada je to potrebno. Takoe istovremeno predstavlja i privrednu delatnost koja angauje velika sredstva uloena u resurse: vozila, zaposlene, objekte i opremu, energiju, finansije itd...Osnovne karakteristike transportnih sistema su: Ciljevi i ciljna funkcija transportnog sistema, Struktura transportnog sistema, Funkcionisanje, Organizacija i upravljanje, Efektivnost i efikasnost idr.Ciljevi sistema transporta putnika su, da se u uslovima realnog okruenja, odnosno konkretnog trita, zadovolje transportni zahtevi po obimu i kvalitetu, na optimalan nain, odnosno da se zadovolje transportni zahtevi uz maksimalnu proizvodnu, trokovnu i ekonomsku efikasnost i efektivnost i minimalne negativne uticaje na okolinu. Ciljna funkcija predstavlja kvantifikovani izraz ciljeva sistema, odnosno skup parametara koji odreuju eljeno stanje rezultat ili output sistema. Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava u okviru posmatranog transportno poslovnog sistema, odnosno skup svih vozila (vunih i prikljunih vozila) razliitih eksplataciono-tehnikih karakteristika. Funkcionisanje transportnog sistema (transportni proces) predstavlja odvijanje svih procesa, podprocesa i aktivnosti u sistemu, kao uslov za realizaciju ciljne funkcije sistema. Organizacija transportnog sistema podrazumeva projektovanje i uspostavljanje veza i odnosa izmeu procesa, podprocesa i aktivnosti u sistemu u cilju realizacije usvojenih planova, odnosno realizacije postavljene funkcije cilja. Upravljanje transportnim sistemom je sloen proces donoenja odluka, ija osnovna funkcija ima za cilj efektivno i efikasno usmeravanje podprocesa planiranja sistema, organizovanja sistema, upravljanja ljudskim resursima, voenja (uticanja) sistema i kontrole ljudskih, materijalnih, finansijskih i informacionih resursa sistema radi ostvarenja planirane ciljne funkcije sistema. Efektivnost transportnih sistema kao karakteristika organizacijskotehnolokih sistema odreena je nivoom razlikovanja ostvarenog od eljenog projektovanog cilja uzimajui u obzir utroak resursa i vremena. Efektivnost sistema se moe meriti odnosom ili razlikom izmeu eljenih i ostvarenih rezultata funkcionisanja sistema javnog transporta putnika. Javni gradski transport putnika predstavlja otvoren, sloen organizacionotehnoloki transportni sistem, sa stohastikom promenom stanja sa ciljem zadovoljenja transportnih potreba razliitih kategorija korisnika koji prua javnu uslugu unutar grada ili mesta na administrativnoj teritoriji grada pod unapred definisanim uslovima, vozilima prilagoenim i opremljenim za ovu namenu, uljkuujui i pruanje staninih usluga putnicima i operatorima (prevoznicima). Podsistem javnog gradskog transporta putnika predstavlja najznaajniji javni servis mobilnosti stanovnika urbanih podruja.Iz opisa transportne tehnologije mogu se definisati i osnovni elementi koji cine svaki transportni sistem, a to su:vozila, saobracajnice - putevi, terminali, energija, organizacija i upravljanje. Svaka od komponenti transportnog sistema je podsistem transportnog sistema, a istovremeno i sistemi za sebe koji takodje zahtevaju upravljanje. Pod transportnim potrebama se podrazumeva svako kretanje (dislokacija) objekata transporta od mesta gde takva potreba nastaje, do mesta gde ona prestaje. Opsti pokazatelj pokretljivosti objekata transporta u transportnom sistemu naziva se mobilnost i izrazava se odnosom izmedju broja ostvarenih kretanja - putovanja ili transportnog rada i broja stanovnika odredjenog podrucja u odredjenom periodu vremena. Velicina kojom se opisuje transportna potreba naziva se putovanje, mesto odakle zapocinje putovanje naziva se pocetna tacka (izvor) putovanja, a gde se zavrsava: ciljna tacka (cilj) putovanja, ili izvor i cilj putovanja. Putovanje je dakle dislokacija ljudi ili stvari koja podrazumeva kretanje od vrata do vrata. Putovanja mogu biti prosta i slozena. Prosta putovanja podrazumevaju kretanje obavljeno jednim nacinom (vidom), a slozena ako se putovanje obavi sa vise nacina (vidova) transporta. Osnovni parametri: putovanje u prostoru definisano pocetnom tackom putovanja i zavrsnom - ciljnom tackom putovanja, odnosno rastojanjem izmedju ovih tacaka koje se naziva duzina putovanja, a u vremenu: trenutkom nastanka potrebe, trenutkom zavrsetka putovanja, odnosno vremenom trajanja putovanja. Struktura duzine odnosno vremena putovanja zavisi od izabranog nacina transporta i obuhvata sva rastojanja odnosno vremena koja se utrose za realizaciju potrebe. Za najslozenije putovanje za robu odnosno posiljke, sa aspekta korisnika transportne usluge, ona obuhvataju u najopstijem slucaju: vremena utrosena na pristup u sistem, vreme cekanja na uslugu, vreme transporta i vreme od sistema do ciljne tacke putovanja. Analogno tome u duzinu putovanja ulaze duzina predjena do ulaska/izlaska iz tranportnog sistema i duzina prevoza koja predstavlja rastojanje izmedju izlazne stanice i ulazne stanice u transportnom sistemu. Odnos duzine i vremena putovanja predstavlja brzinu putovanja, koja predstavlja jednu od osnovnih karakteristika kvaliteta usluge transportnog sitema. Pojedinacni zahtevi koji se javljaju na odredjenom podrucju koje opsluzuje transportni sistem, sabiraju se tako da se izmedju pojedinih tacaka formiraju potoci potreba. Transportni zahtevi nastaju na mestu gde putnici ili roba ulaze u izabrani transportni podsistem (ulazna stanica - US), a zavrsavaju na mestu gde izlaze iz sistema (izlazna stanica - IS). Mesta gde roba ili putnici ulaze/izlaze ili menjaju transportno sredstvo u/iz transportnog sistema nazivaju se ulazna (US) odnosno izlazna (IS) stanica (terminal).Osnovne kvantitativne karakteristike transportnih zahteva od znacaja definisanje potrebnih kapaciteta su: kolicine robe (broj) posiljki koje ulaze odnosno izlaze iz sistema, na terminalu-stanici: intenzitet potoka zahteva ili protok zahteva na terminalu stanici i srednja vrednost protoka robe; (zahtevani) obim transporta; (zahtevani) obim transportnog rada; srednja duzina transporta.Pod pojmom grada podrazumevamo urbanizovanu povrsinu koja se sastoji iz centralnog-kontinualno izgradjenog podrucja grada i niza prigradskih naselja i manjih gradova koji gravitiraju centralnom gradskog podrucju. Promena strukture grada izrazava se u sve vecem sirenju i odlivu stanovnika sa uzeg gradskog podrucja posebno iz centralne zone prema perifernim delovima grada i prigradskim naseljima. Restriktivne mere na dalju ekspanziju individualnog saobracaja: finansijske restrikcije; poskupljenje naknade za parkiranje putnickih automobila na podrucjima izrazitog zahteva za parking prostorom; fiskalne restrikcije; povecanje poreza na gorivo i vozilo; zabrana koriscenja odredjenih gradskih podrucja za putnicke automobile; uvodjenje pesackih zona i njihovo opsluzivanje sredstvima jgpp. Linijski prevoz predstavlja specifican vid prevoza, u kome vozila cirkulisu izmedju dve krajnje stanice po unapred utvrdjenoj trasi i utvrdjenom redu voznje, zaustavljajuci se pri tome na svim stajalistima na kojim aputnici ulaze/izlaze iz vozila. Svaka linija ima svoju oznaku i naziv. Oznaka linije je najcesce izrazena arapskim brojevima a za naziv linije se uzima naziv pocetnog i zavrsnog terminusa. Oznaka i naziv linije moraju da budu postavljeni na vozilima i stanicnim oznakama. Jedna linija predstavlja podsistem u sistemu javnog gradskog putnickog prevoza ciji je osnovni cilj prevoz putnika koji gravitiraju pojedinim stajalistima sa odredjenom brzinom, tacnoscu,,, uz minimalne troskove. Linija jgpp definisana je sa dve grupe elemenata: staticki i dinamicki elementi linije. Staticki el linije su: trasa, duzina, terminusi, stajalista, gravitaciono podrucje. Trasa linije je unapred utvrdjena putanja koju vozila koriste za kretanje izmedju 2 terminusa. Nju cine povrsinske saobracajnice, podzemne deonice tuneli ili nadzemne deonice. Terminus linije je pocetna odnosno zavrsna tacka kretanja vozila duz linije. Stajalista predstavljaju obelezena mesta na liniji na kojim se vozila jgpp zaustavljaju i koja su prilagodjena i organizovana za ulazak/izlazak putnika. Postavljanje stajalista duz linije podrazumeva razjasnjenje 3 glavna problema: br stajalista na liniji koji se utvrdjuje preko prosecnog medjustanicnog rastojanja; lokacija stajalista; opremanje stajalista. Dinamicki el linije utvrdjuju se redom voznje koji se menja periodicno u skladu sa promenama prevoznih zahteva na liniji. To su: br vozila na liniji; vreme putovanja i obrta. Izvedeni dinamicki el su: brzina; interval i frekvencija na liniji; prevozna sposobnost na liniji ili odredjenom koridoru mreze.