nro

Astronomski magazin

Dipl. ing. DR AG O DR AG O VI

A S T R O N A U T I K A

NRO

AMERIKAISTRAIVAKA

SLUBA

D. Dragovi: NRO Astronomski magazin

1

24. februar 2014.

AMERIKA ISTRAIVAKA SLUBA

* N R O * Mnogi se slau da na planeti danas ne moe ni muva da p(r)oleti a da

Amerikanci to ne saznaju. S pravom, jer SAD zvanino imaju 16 obavetajnih slubi koje brinu o vrstom snu radnike klase i potene inteligencije u SAD. Ali, isto kao i kod nas, ni tamo nisu sve slube iste

postoji Pet Velikih a danas emo upoznati jednu od njih. Zato ba nju, shvatie kad proita da su njeno glavno orue pijunski sateliti.


2

U Big Five spadaju: Centralna obavetajna agencija (CIA), Nacionalna agencija za bezbednost (NSA), Obavetajna agencija za odbranu (DIA), Geoprostorna obavetajna agencija (NGA) i Nacionalna istraivaka sluba (NRO). Kakva ekipa, kakvi nazivi! O svakoj od navedenih agencija napisani su

tomovi, a nenapisani tomovi i tomovi. Kakvi su to gutai para, obian ovek ne moe ni da se zamisli. Podaci o tome kriju se i u Americi, a mnogi kau ak i od Senata i predsednika.

Danas bih rekao neto vie o NRO, ali pre toga samo da kaem po par reenica o ostalim obavetajnim agencijama Amerike, koje su ovako ili onako upletene u sve to se u svetu geopolitike dogaa nakon Drugog svetskog rata.

CIA je jedina potpuno nezavisna obavetajna agencija u zemlji. Takoe, direktor CIA je jedini federalni slubenik u zemlji koji sme i moe da troi koliko mu se prohte. Prole godine su prijavili budet od $15 milijardi, i to samo za nevojne operacije!

NSA je najvea obavetajna agencija po pitanju budeta i osoblja. Zadatak im je globalni monitoring, prikupljanje, deifrovanje, prevoenje i analiza informacija i podataka za strane i domae obavetajne i kontraobavetajne potrebe, ukljuujui i praenje obeleenih meta na teritoriji SAD. NSA takoe brine i o zatiti vladinih informacionih i komunikacionih sistema, ali i o tajnim operacijama1 koje podrazumevaju bagovanje elektronskih sistema, subverzivne softverske sabotae, itd. Kao deo rastue prakse svestranog nadzora u zemlji, NSA, recimo, prikuplja i skladiti snimke svih telefonskih razgovora amerikih graana2 . Kao i CIA,

1 Ameri to nazivaju terminom cleandestine, ali za sline operacije oni imaju i termin covert. Kod nas su to sinonimi i znailo bi tajno, ali kod njih cleandestine znai tajni iliskriven, dok covert znai sporno, neto to se porie. U prvom sluaju se krije operacija, dok se u drugom krije identitet sponzora. 2 Pravu lavinu je pokrenuo prebeg sluvenika agencije NSA, analitiara Edvarda Snoudena, kada je svetskoj javnosti obelodanjeno brdo dokaza da SAD bezono pijuniraju vlade Brazila, Meksika, Francuske, Britanije, Kine, Nemake i panije, kao i 35 svetskih lidera. Tada je otkriveno da je preko


3

direktori agencije formalno odgovaraju samo jednom oveku u Americi direktoru Nacionalne obavetajne delatnosti (danas je to prekaljeni obavetajac, general-pukovnik James Clapper).

DIA je agencija pod patronatom Ministarstva odbrane koja slui kao glavna amerika vojna pijunska organizacija za inostranstvo. Uloga im je da prikupljaju i analiziraju obavetajne podatke iz oblasti politike, ekonomije, industrije, geografije, medicine i zdravstva stranih zemalja. Iako su vojna agencija, dve treine od oko 17.000 zaposledih ine civili, a zona njihovog interesa je daleko vea od ratnih operacija na stotine lokacija u preko od 140 zemalja. Agencija je naroito porasla posle napada na SAD 11. septembra 2001.

NGA je agencija za podrku vojnih akcija sa primarnom misijom da prikuplja, analizira i distribuira obavetajne fotografije snimljene iz kosmosa (GEOINT) radi poveavanja nacionalne sigurnosti. tab agencije se nalazi u Springfildu (Virdinija), a njihov kamus povrine 215.000 m2 predstavlja treu najveu vladinu zgradu u Vaingtonu. Iako je budet

agencije tajna, prema Snoudenovim podacima prole godine su primili najmanje $4,9 milijardi. Ova agencija je bila optuena da je CIA-i (a oni NATO komandi) dostavila stare fotografije na kojima nije bila ubeleena promena lokacije Kineske ambasade na Novom Beogradu3.

A sad da konano kaem neto vie o Nacionalnoj istraivakoj slubi NRO (National Reconnaissance Office), ije se upravne zgrade nalaze u Virdiniji, neposredno pored vaingtonskog aerodroma Dulles. Poto ja nisam Snouden ili neto slino, u pisanju e mi obilato pomoi podaci dostupni sa neta. Mnogi termini su veini nepoznati, pa e ih biti potrebno dodatno objasniti. Morae da se piu (i itaju) fusnote. Sreom, nita nije ifrovano.

Dakle, za potrebe amerike drave, NRO se bavi konstruisanjem, pravljenjem i korienjem supertajnih pijunskih satelita (nekada su u tom poslu korieni pijunski avioni), pribavljajui obavetajne informacije drugim agencijama, a posebno UUUUobavetajne signale4 (SIGINT) za NSA, obavetajne fotografije5 (IMINT) za NGA, i obavetajna merenja i obeleja6 (MASINT) za DIA.

Yahooa (i drugih drutvenih mrea) sprovoen i video-nadzor civila. Postojanje takvog pijunskog programa ekskluzivno je obelodanio britanski Gardijan, jer je glavnu ulogu u ovoj igri igrao britanski partner NSA, sluba zvana GCHQ (Centrala optih komunikacija). Iz iznetih podataka nije jasno u kom obimu je NSA partner, ali nekoliko injenica, ukljuujui i glavnu: Britanci imaju mnogo manje zakonskih restrikcija za prismotru, a da, s druge strane, softver za analizu poseduju sadmo Amerikanci sugerie na podelu uloga. 3 Bombardovanje je izvedeno 7. maja 1999. sa 5 navoenih JDAM bombi izbaenih sa bombardera B-2. Klinton se kasnije izvinio za greku. Tada je poginulo 3 Kineza a ranjeno njih 20. 4 Misli se na tzv. presretanje signala, bilo izmeu ljudi ("communications intelligence"COMINT), bilo elektronskih signala koji se ne koriste za direktnu komunikaciju ("electronic intelligence"ELINT). Poto su osetljive informacije najee ifrovane, agencija se najee susree sa kriptanalizom. U njihovoj brani, termin signal ukljuuje, izmeu ostalog, audio, video, govorne, fotografske, komunikacione, geofizike, sonarne, radarske, medicinske i muzike signale. 5 Obavetajna disciplina za prikupljanje informacija putem fotografisanja iz satelita ili aviona. esto se kombinuje sa informacijama dobijenim preko radarskih i elektro-optikih senzora. Amerikanci su jo pre 40 godina lansirali seriju pijunskih satelita KH-11 istog proizvoaa (Lockheed) i slinih karakteristika (~2,4 m) kao Hablov teleskop. Ruski sateliti slinih osobina se nazivaju i . 6 Tehnika grana prikupljanja pijunskih informacija (postoje od 1986.), koja se bavi otkrivanjem, praenjem, identifikacijom ili opisom obeleja (karakteristika) fiksnih ili dinamikih ciljnih izvora. To esto


4

Direktorka NRO je Indijanka iz Misurija, Betty J. Sapp. Karijeru je poela u Vazduhoplovstvu, bavei se razliitim menaderskim poslovima, ukljuujui implementaciju sistema Milstar7 za Pentagon, ili satelitskog komunikacionog sistema FLTSATCOM za radiovezu izmeu podmornica, brodova, aviona i zemaljskih Mornarikih stanica. Kasnije je prela u CIA-u, da bi 2005. postala zamenik direktora u NRO, odgovorna za planiranje budeta, financijske operacije i procene trokova. Oigledno zadovoljan njenim zalaganjem, Obama ju je 2012. postavio za direktorku, postavi tako tek druga ena na kljunom poloaju u nekoj obavetajnoj agenciji u zemlji. Opisuju je kao pametnu i izuzetno profesionalnu, kao roenog vou koji se struno ve dokazao u svom polju rada.

Za svoj rad odgovorna je jedino Direktoru Nacionalne obavetajne delatnosti, generalu Clapperu, i Sekretaru odbrane Chucku Hagelu. Gospoa Sapp radi i kao Pomoni sekretar Ratnog vazduhoplovstva (Obavetajna svenirska tehnologija). Taan broj zaposlenih u NRO dravna je tajna, ali se barata brojkom od 3000 ljudi, regrutovanih uglavnom iz Ratnog vazduhoplovstva, CIA, NGA, NSA i Ratne mornarice. Dvopartijska dravna komisija je 1996. objavila da NRO ima najvei budet od svih obavetajnih agencija i da praktino nema dravnih slubenika jer veinu poslova obavljaju desetine hiljada lanova personala vojne industrije.

ZADATAK

Nacionalna istraivaka sluba razvija i upravlja kosmikim istraivakim sistemima, sa zadatkom da za potrebe amerike nacionalne sigurnosti sprovodi obavetajne aktivnosti. Takoe koordinira sakupljanje i analiziranje informacija sa izviakih (mi to nazivamo pijunskih) satelita i aviona koje prikupljaju razliiti vojni servisi i CIA. Agencija predstavlja segment DoD, tj. Ministarstva odbrane, a finansira se preko Nacionalnog Istraivakog Programa, koji je zapravo deo ireg Nacionalnog Obavetajnog Programa.

NRO tesno sarauje sa obavetajnim i kosmikim partnerima, u koje spadaju CIA, NSA, NGA, DIA, Amerika Strateka Komanda8 (USSTRATCOM), Pomorska Istraivaka Laboratorija9 (NRL) i sline agencije i organizacije. Poseduju razgranatu mrei zemaljskih stanica irom sveta koje prikupljaju i distribuiraju obavetajne podatke dobijene sa satelita. Prema Asia Times Online, jedna od vanijih misija NRO satelita jeste praenje, kako to oni kau, neamerikih podmornica na patrolnim i trenanim misijama irom svetskih mora i okeana.

ukljuuje radarsko, nuklearno, hemijsko i bioloko pijuniranje. Nije neobino da se njihov rad preklapa sa radom drugih tehnikih obavetajnih grana. 7 Konstelacija od 6 vojnih stratekih i taktikih relejnih satelita lansiranih 1994-2003, koji su trebali da osiguraju sigurnu i otpornu na ometanje komunikacionu svetsku mreu za potrebe US Armije. 8 Samo jedna od devet vojnih komandi Ministarstva odbrane. Zadueni su za kosmike operacije, odbranu od projektila, globalnu kontrolu i komandu, nadgledanje i izvianje, strateki nuklearni arsenal i oruje za masovno unitenje. 9 Istraivaka laboratorija za primenu i tehnoloki razvoj novih projekata. Godinje troe oko milijardu dolara. U Americi su trea institucija po broju patenata vezanih za nanotehnologiju, iza IBM i Kalifornijskog univerziteta. Trenutno rade na supersnanim laserima, daljinskim detonacijama, pojaalima ekstremno visoke frekvencije velike snage, detektovanju sakrivemih nuklearnih materijala, grafenskim ureajima, akustinom fokusiranju, arktikim vremenskim prognozama, milisekundskim pulsarima, virtuelnim centrima za voenje operacija, mehanikim nano-rezonatorima, fotonskim kristalima, organskoj opto-elektronici, samosastavljajuim nanostrukturama, itd. Njihov je bio prvi ameriki satelitski program Vanguard. Prvi satelit programa, lansiran 1958, jo uvek je u orbiti. Bio je to prvi satelit na svetu na solarni pogon. Njihov je bio i prvi US pijunski satelit GRAB I. Oni su smislili i testirali sistem globalni pozicioni sistem GPS. Prvi su napravili radar, prvi su obogaivali uranijum, napravili koncept niklearne podmornica, nuklearne motore za avione i jo stotine uda. Opaka ekipa!


5

Amblem izviakog satelita USA-247, odn. NROL-39 (NRO Launch 39). Lansiran je u

decembru 2013. zajedno sa jo 13 malih pijunskih ELINT satelita. Javnost je posebno bila upoznata s ovom misijom ba zbog ovog amblema. Kada je 2013. Edward Snowden

razotkrio globalnu pijunsku mreu Amerike, uperenu i protiv saveznikih zemalja pa ak

i samih Amerikanaca, mnogi su glasno kritikovali ovakav logotip.

ISTORIJAT

NRO je osnovan 25. avgusta 1960. godine, nakon nedovoljnih uspeha prve generacije pijunskih satelita Ratnog vazduhoplovstva10. Takvu ideju je na specijalnom veu za Nacionalnu Sigurnost izneo tadanji predsednik Ajzenhauer i ona je odmah prihvaena, a njene aktivnosti su koordinisali CIA i komanda Vazduhoplovstva.

Prvi satelitski izviaki zadatak nove agencije bio je program Corona11, o ijem je postojanju svet upoznat tek 1995. godina, iako se sa lansiranjem satelita prestalo jo u maju 1972. Corona sateliti su koristili kapsule sa automatski razvijanim filmovima koji su izbacivani iz satelita, a koje su u vazduhu hvatali vojni avioni. Prvo takvo uspeno hvatanje iz kosmosa (Discoverer XIII) obavljeno je 12. avgusta 1960, a prve slike iz kosmosa viene su 6 dana kasnije. Rezolucija je bila oko 8 metara, da bi kasnije porasla na 2 metra. Pojedinane fotografije su pokrivale povrinu od oko 16193 km. Poslednja Corona, 145. po redu, lansirana je krajem maja 1972. godine. itav projekat je progutao vie milijardi (dananjih) dolara.

10 Recimo programi SAMOS (Satellite and Missile Observation System) i MIDAS (Missile Defense Alarm System), oba usmerena protiv SSSR-a i njihovih nuklearnih pretnji. 11 Strateki program CIA-e za fotografisanje ciljeva u SSSR-u i Kini. Moda su poznatiji pod nazivom Key Hole, tj. KH, tj. 1010. Od 1959. do 1972. lansirano je 144 satelita, od kojih su 102 poslala upotrebljive fotografije. Svaki satelit je nosio po 10 km filma koji su vraani na zemlju u specijalnim kontejnerima. Leteli su na visini oko 160 km.


6

pijunski satelit prve generacije tipa SAMOS sa poetka ezdesetih. Lansirani su raketama Atlas-LV3 Agena-A. Radni vek satelita 10 dana, orbita: 557 km x 474 km, 97.4. Ukupno je lansirano 17 satelita.

Corona je startovala 1956. pod nazivom Discoverer. Posle obaranja pijunskog aviona U2 iznad

SSSR-a u maju 1960, satelitski program je snano ubrzan.

Od maja 1962. do avgusta 1964. godine, NRO je sproveo 12 misija za mapiranje kao deo sistema Argon (KH-5). Satelite je proizvodio Lockheed, a najmanje 7 je zavreno neuspehom. Sateliti su bili teki do 1500 kg, a slike su stizale na Zemlju najkasnije nedelju dana nakon fotografisanja. Zbog slabe optike rezolucije Itekovih kamera "E-5", 1963. je pokrenut napredniji program, nazvan Lanyard (KH-6), koji je imao 100 puta jau rezoluciju. Naalost, samo jedna misija je protekla uspeno, dok su preostale dve propale.

Sve misije posle 1972. su i danas strogo poverljive, a delovi mnogih prethodnih programa su nedostupni civilnoj javnosti.


7

Levo: iraki institut za serume i vakcine u Al-amiriji snimljen amerikim istraivakim satelitom 2002. Desno: satelitski snimak sirijskih tenkova koji naputaju grad posle napada na provinciju Daraa 2012.

POSTOJANJE

Prvi novinarski izvetaji o postojanju NRO javili su se 1971. godine. Prvi zvanini izvetaj o NRO pojavio se u izvetaju komitetu Senata u oktobru 1973, gde je nedvosmisleno obelodanjeno postojanje ove slube. itavih 25 godina od osnivanja, 1985. godine, u New York Timesu su objavljeni detalji o operacijama NRO. Prema preporuci tadanjeg direktora Obavetajnih delatnosti, Roberta Gatesa, zamenik Sekretara Odbrane je tek u septembru 1992. godine skinuo veo tajnosti sa postojanja NRO.

KONTROVERZE O FINANSIRANJU

Novinari Washington Posta su u septembru 1995. objavili da agencija NRO raspolae sa neutroenim sredstvima u vrednosti izmeu $1 milijarde i $1,7 milijardi, ne obavetavajui o tome ni CIA, ni Pentagon, ni Kongres. Godinu dana pre toga, CIA je vrila istragu o finansijama agencije jer se govorilo da je NRO potroila $300 miliona neprijavljenih sredstava za izgradnju nove upravne zgrade u Chantillyju, u Virdiniji.

Upravne zgrade taba NRO u Chantillyju. Ve godinama ih optuuju da ilegalno prikupljaju poverljive line podatke graana., meu koja

spadaju korienje droga, uznemiravanje maloletnika, pokuaji samoubistva, depresije i

seksualne devijacije, i sl.


8

Tada je otkriveno da je NRO akumulirao preko $3,8 milijardi (dananjih $5,8 mld.) sredstava, ali se ne zna kako je to zavreno. Zna se da su sve optube protiv NRO potvrene, a da nije pomoglo ni sakrivanje pojedinih dokumenata kao dravnih tajni. Prema izjavi biveg Generalnog savetnika CIA-e (njihovog glavnog advokata), Jeffrey Smitha, koji je vodio istragu, NRO je godinama prikupljala znaajna sredstva koja je uvala za crne dane.

Zanimljivo je da su postojanje nove zgrade taba NRO otkrili lanovi Zajednice amerikih naunika12, koji su nekako nabavili tehnike planove budue zgrade sa dozvolom za gradnju. Posle napada na Trgovinski centar u Njujorku 2001. godine, ti papiri su proglaeni za dravnu tajnu i nestali su.

Future Imagery Architecture

Tokom 1999. godine, NRO je uloio $425 miliona u zajedniki projekat sa Boeingom nazvan Future Imagery Architecture (FIA) sa ciljem stvaranja nove generacije optikih i radarskih imaging satelita. Prema podacima NRO, 2002. je procenjeno da je projekat daleko od realizacije i da im nedostaje jo $2-3 milijarde. Vlada je vrila pritisak da se projekat dovri, ali nakon dodatnih par godina, nekoliko panel-diskusija i milijardi gotovinskih sredstava, projekat je stopiran, a u NY Timesu je osvanuo lanak u kome je ujdurma nazvana najpektakularnijim i najskupljim promaajem u 50 godina dugoj istoriji amerikih projekata pijunskih satelita.13

Pogled iz blizine na vrh rakete Atlas V (501) sa FIA-radarskimsatelitom NROL-41 Topaz 1.

Raketa je imala nadimak Gladys. Poster je izdat u ast 50-godinjice postojanja NRO.

12 Nezavisna organizacija FAS, koja je namera da uz pomo nauke i analiza uine svet sigurnijim. FAS su 1945. formirali naunici koji su radili na prvoj atomskoj bombi (Projekat Manfatan). Danas imaju 86 sponzora i hiljade zaposlenih, ali mi stvarno nije jasno ta rade jer je Zemlja u loijem stanju nego ikad u istoriji. Veliki broj analitiara sve ee pominje da je Amerika spremna ak i na globalni rat da bi se spasila ekonomskog kolapsa i recesije. 13 Uprkos otkazivanju optike komponente projekta, radarska komponenta, nazvana Topaz, nastavljena je, sa tri satelita poslata u orbiti do decembra 2013. godine. Poslednji je USA-247, iji amblem sa hobotnicom sam ve prikazao u tekstu. U januaru 2011. NRO je obelodanila da su u okviru FIA napravljena dva kompletna teleskopa snage Hablovog teleskopa i jedno primarno ogledalo koja sada mogu da se prodaju nekoj civilnoj agenciji (o tome sam tada pisao za ovaj sajt). Analitiari su ubeeni da se radi o vojnim satelitima linije KH-11 KENNAN lansiranim jo od 1976, koji su danas prevazieni po pitanju karakteristika. NASA je 2012. kupila satelite i rezervne delove, proitao sam da postoje ak planovi da se zbog visoke rezolucije jedan poalje i na Mars!


9

11. SEPTEMBAR

Prema onome to je vlada u Vaingtonu opisala kao neobinu koincidenciju, NRO je ba za 11. septembar 2001. planirao vebu, koja je ak ukljuivala sluajni udar putnikog aviona u jedan od njihovih objekata. Prema planu vebe, posle pada aviona trebalo je da sve stepenice i liftovi u pogoenoj zgradi budu blokirani, to bi zaposlene nateralo da pronalaze alternativne naine za evakuaciju iz novonastale situacije. Kada su posle napada u Americi poele da bujaju konspirativne teorije o napadu 9/11, ovo je bio jedan od tegova na njihovom tasu. Pred napad, veina zaposlenih u tabu NRO bila je evakuisana14, a direktori sklonjeni na sigurno mesto. Vebu je vodio ovek iz CIA, John Fulton, direktor NRO-ovog Odelenja za strateke ratne igre15 (Strategic War Gaming Division).

Slika zapadnog krila Pentagona posle udara. Skepticima ni tada a ni danas nije jasno kako je onoliki

avion (Boeing 757, raspona krila 38 metara) mogao da nestane u tako malom otvoru i kako je mogue da se nigde na slikama ne vide tragovi trupa aviona.

OD SREDINE PROLE DECENIJE DO DANAS

U januaru 2008. godine, amerika vlada je obelodanila da e tokom nekoliko narednih meseci jedan pijunski satelit koji je lansirala NRO neplanirano i nekontrolisano ui u Zemljinu atmosferu. Amaterski astronomi koji iz hobija prate

14 Prema satnici vebe, jedan manji putniki avion bi oko 9:32 kao bajagi udario u kulu 4 taba NRO, koji se nalazi samo par kilometara od vaingtonskog aerodroma. Poto je zgrada Pentagona pogoena u 9:37, to znai da se udar iz scenarija dogodio samo pet minuta pre stvarnog napada na Pentagon, koji se nalazi samo 40 km od sedita NRO. 15 Potpomognuta supersnanim raunarima, agencija simulira razliite ratne scenarije i posmatra dugorone konsekvence.


10

satelite sloili su se da se najverovatnije radi o Lockheed-Martinovom vojnom pijunskom satelitu USA-193 (NROL-21, tj. L-21) tekom 2.270 kg, koji se pokvario neposredno po ulasku u orbitu decembra 2006. godine. Pentagon je sredinom februara 2008. objavio da su zakljuili da im je bolje da satelit obore projektilom nego da puste da nekontrolisano padne na zemlju, verovatno na neprijateljsku teritoriju. Ta uloga je dodeljena krstarici USS Lake Erie stacioniranoj na Havajima ona je ispalila antibalistiki projektil SM-3 prepravljen u antisatelitski. Presretanje je izvreno 21. februara 2008. Ovaj potez je dodatno produbio jaz izmeu Kine i SAD, i posmatran je kao deo ubrzavanja kosmike trke izmeu SAD, Kine i Rusije. Ubrzo je usledio kineski odgovor

Lansiranje RIM-161 Standard Missile (SM-3) sa krstarice Lake Erie. Raketa na vrsto gorivo je teka

1,5 t; duina 6,55 m; prenik 0,53 m. Cena je $9-24 miliona.

U julu 2008. godine, NRO je obelodanio postojanje satelita opremljenih tzv. Synthetic Aperture Radarima16 (SAR), navodei brojne probleme u kreiranju Kosmikog Radara17 (SBR) za potrebe vojne avijacije i drugih entiteta.

U avgustu 2009, na osnovu zakona o slobodi informacija (FOIA) objavljena je kopija jednog videa pod nazivom Satellite Reconnaissance: Secret Eyes in Space. U tom videu dugom samo 7 minuta, hronoloki su navedeni podaci o ranim aktivnostima NRO, kao i mnogi programi iz prolosti.

Na Nacionalnom kosmikom simpozijumu odranom u aprilu 2010, tadanji direktor NRO, penzionisani general avijacije Bruce Carlson, izjavio je da e do kraja 2011. NRO ispuniti najagresivniji raspored lansiranja koji je ova agencija preduzela u

16 Vrsta radara koja koristi relativno kretanje antene i ciljne povrine radi obezbeivanja varijacija koherentnog signala, ime se dobija bolja prostorna rezolucija nego upotrebom konvencionalnog zranog skeniranja. Do danas je postignuta rezolucija od oko 10 cm, ultrajaki sistemi obezbeuju rezoluciju od par mm, a eksperimentalni SAR koji rade na terahercima daju u laboratorijama submilimetarsku rezoluciju. SAR imaju iroku upotrebu za daljinsko mapiranje i osmatranje povrine Zemlje (na primer, RadarSat) i drugih planeta. 17 SBR je planirana konstelasija radarskih satelita za Ministarstvo odbrane Amerike. Sistem bi trebalo da otkrije i prati avione, brodove (slino sovjetskom pijunskom programu iz sedamdesetih, -, tj. RORSAT) i suvozemne jedinicew iz kosmosa. Sateliti su trebali da nose po 3 razliita radarska senzora.


11

poslednjih 25 godina. Taj broj e biti vrlo veliki i vrlo kritini istraivaki sateliti e dospeti u orbitu u narednih dve ipo godine.

Istraivanja od 2012. godine novinarskog izdavakog giganta McClatchy otkrila su krenja etikih i pravnih granica tokom sprovoenja poligrafskih testiranja koja sprovodi personal DoD-a.

ORGANIZACIJA

Kao to sam rekao na poetku, NRO je deo DoD-a amerikog Ministarstva odbrane. Direktora NRO postavlja Sekretar odbrane (poslednjih godinu dana to je ak Hejgel) (iliti ono to bi kod nas bio Ministar odbrane, moj komija Neboja Rodi), uz pristanak direktora Nacionalne obavetajne delatnosti. Zanimljivo je da za tu postavku Kongres se nita ne pita. Prema tradiciji, ovaj poloaj se daje ili podsekretaru Vazduhoplovstva ili zameniku sekretara vazduhoplovnih snaga za kosmos, ali postavljanjem Donalda Kerra18 za direktora NRO u julu 2005. taj poloaj je sada nezavistan. U svom sastavu, agencija ima sledee direktorate: SIGINT Systems (Sisteme za obavetajne signale); Communications Systems (Komunikacione sisteme); IMINT Systems (Sisteme za obavetajne fotografije); i Advanced Systems and Technology (Napredne sisteme i tehnologije).

PROGRAMI OD A DO D

U okviru NRO, inkorporirano je nekoliko drugih organizacija:

Program A: Sekretarijat za specijalne projekte vazduhoplovstva (SAFSP). Program B: CIA-ina Uprava za Inenjering i Razvoj (OD&E).

18 Opasna njuka: zavrio elektroniku na Kornelu, a doktorirao plazmenu fiziku. Od samog poetka karijere bio je u samom vrhu obavetaknih delatnosti SAD, za koga su se zalagali i predsednici i ministri odbrane. Takoe je direktor nacionalne laboratorije Los Alamos (LANL), jedne od dve laboratorije koja se bavi proizvodnjom nuklearnog oruja.


12

Program C: Mornarika Istraivaka Laboratorija i elementi Mornarike Grupe za Bezbednost (NAVSECGRU).

Program D: Nacionalni izviaki program (NRP) Aircraft Reconnaissance Nakon velike rekonstrukcije u agenciji 1993. godine, rasformirane su svi prograni od ! do C.

Detalji su stroga dravna tajna.

PERSONAL

2007. godine NRO je opisala sebe kao hibridnu organizaciju koja upoljava nekih 3000 ljudi, kojima se pridruuju i lanovi vojnih snaga, Centralne obavetajne agencije i civilni personal Ministarstva odbrane zemlja. Izmeu 2010. i 2012. broj zaposlenih je povean za jo stotinjak ljudi. Veina zaposlenih u NRO su privatne korporacije zaposlene po ugovoru, tako da oko $7 milijardi od agencijinih $8 milijardi budeta otpada na privatne korporacije.

Koga interesuje, ovde moa da pogleda hronologiju elnika Nacionalne istraivake slube NRO.

BUDET

NRO se finansira iz dva izvora: amerikog obavetajnog budeta19 i vojnog budeta20. 1971. godine, godinji budet je iznosio oko jedne milijarde dolara (ako se urauna inflacija, to bi bilo oko 5,8 milijardi dananjih dolara). Kongresna komisija za sprovoenje politike prema inostranstvu je 1975. objavila da NRO ima najvei budet od svih obavetajnih agencija. Od 1994, godinji budet je porastao na $6 milijardi (dananjih $9,5 mld.), a procenjuje se da je 2010. iznosio oko $15 milijardi (dananjih $16,2 mld.). Taj iznos bi odgovarao priblino jednoj petini ukupnog izdvajanja SAd za obavetajne delatnosti za 2010. godinu, koji je zvanino iznosio oko $80 milijardi. U budetu za fiskalnu 2012. godinu za nauku i tehnologiju zahtevano je poveanje budeta za NRO od skoro 6% (to je oko 600 miliona), nakon to je isti pao na oko 3% ukupnog budeta godinu dana ranije.

Budet NRO od 2004. do 2013. godine. Ovo su javni podaci, dostupni na seta, ali obzirom da se radi o pijunai i majstorima za opsenu, svi nezavisni izvori kau da u ovakvim (i slinim) prikazima uvek fali

19 Procenjuje se da je ukupan budet za sve agencije oko $80 milijardi. Danas Amerika troi vie za pijuniranje nego u najteim godinama Hladnoh rata tokom osamdesetih godina. Posle napada 11. septembra, Amerika je od 2001. do 2013. potroila preko $500 milijardi za pijuniranje. 20 Prole godine budet je iznosio preko $711 milijardi i svake godine se poveava.


13

nekoliko milijardi koje nisu uraunate jer su ili velika tajna ili ih prikazuju kao deo trokova koji ne ulaze u obrauni, i sl. Ako jedna organizacija jede 1/5 nekog budeta tog tipa zemlje kao to su SAD, onda ne

treba oekivati transparentne izvetaje.

TEHNOLOGIJA

Danas i ptica na grani zna da je tehnologija NRO mnogo naprednija od civilnog ekvivalenta. Jo tokom osamdesetih, NRO je imao satelite i softvere koji su mogli da precizno odrede kalibre tenkovskih topova. Ve sam napomenuo da je 2011. agencija donirala Nasi dva kosmika teleskopa. Iako su bila van upotrebe, instrumenti su bili tehniki superiorni u odnosu na Hablov orbitni teleskop. Tada je jedan novinar napisao: Ako su teleskopi takvog kalibra amili u skladitu, zamislite kakvi su oni koje koriste!

KOSMIKE LETILICE NRO pod svojom kontrolom ima (ili je imao) sledee letilice:

GEOINT Imaging21

Sateliti serije Keyhole Imagery intelligence: o KH-1, KH-2, KH-3, KH-4, KH-4A, KH-4B Corona (19591972), o KH-5 Argon (19611962), o KH-6 Lanyard (1963), o KH-7 Gambit (19631967), o KH-8 Gambit (19661984), o KH-9 Hexagon i Big Bird (19711986), o KH-10 Dorian (otkazano), o KH-11 Kennan (ili Kennen), Crystal, Improved Crystal, Ikon i Evolved

Enhanced CRYSTAL System (19762013), Samos foto imaging (19601962), Misty/Zirconic stealth IMINT

o Unapreeni Imaging System, Next Generation Electo-Optical (NGEO), modularni system, dizajniran za dodatna

unapreenja (u procesu razvoja).

21 GEOINT skraenica od Geospatial Intelligence, tj. geoprostorno obavetajno fotografisanje. Prema reima direktora agencije NGA, generala J.R. Clappera, zvanina definicija GEOINT-a je korienje i analiza slika i geoprostornih informacija da opiu, procene i virtuelno prikau fizike karakteristike i geografske reference aktivnosti na Zemlji. Ukratko, GEOINT prikazuje ta se deava na Zemlji.


14

Satelit KH-9 Hexagon tokom instaliranja u pogonu Lockheeda. Bio je poznat i kao Big Bird ili

Keyhole-9. od 20 pokuaja lansiranja za NRO, svi sem jedan su bili uspeni. Ukupno su kotali oko $3,5 milijarde. Foto-film je slat na Zemlju u specijalnoj kapsuli. Rezolucija je bila bolja od 60 cm. Sateliti

su bili teki 11.400 kg


15

Stadion Superdome u Nju Orleansu pre i posle harikena Katrina, pokazuje upotrebu specijalizovanih

softvera.

GEOINT Radar

Lacrosse/Onyx radar imaging (1988) TOPAZ (15) i TOPAZ Block 2

SIGINT

Samos-F SIGINT (19621971) Poppy ELINT program (19621971) nastavak Naval Research Laboratory's GRAB

(19601961) Jumpseat (19711983) i Trumpet (19942008) SIGINT Canyon (19681977), Vortex/Chalet (19781989) i Mercury (19941998)

SIGINT ukljuujui COMINT Rhyolite/Aquacade (19701978), Magnum/Orion (19851990), i Mentor (1995

2010) SIGINT NEMESIS (High Altitude) ORION (High Altitude) RAVEN (High Altitude) INTRUDER (Low Altitude) SIGINT High Altitude Replenishment Program (SHARP)


16

Serija Poppy satelita za lov sovjetskih radarskih instalacija i plovila po morima. Sateliti su lansirani od

1962. do 1977. na nisku orbitu. Program je obelodanjen tek 2005. ali jo uvek su mnogi detalji nedostupni.

Jedan od tajanstvenih pijunskih satelita NRO na zadatku. Zadatak mu je da svojim senzorima

detektuje infracrvenu emisiju na Zemlji koju stvaraju snani izvori toplote. Tokom Pustinjske Oluje ovakvi sateliti su otkrivali lansiranja irakih projektila Scud i na vreme obavetavali


17

snage u Izraelu i S. Arabiji. Na slici se vidi primarni senzor (dole levo) upravljen ka Zemlji, dok su zvezdani senzori prikazani gore i desno.

Kosmika Komunikacija Quasar, komunikacioni relej

Od NROL-1 do NROL-66 razliiti tajni sateliti. NROL je skraeno od National Reconnaissance Office Launch.

Ova lista je verovatno nekompletna, zbog tajnovite prirode mnogih NRO letilica.

NMIS mrea

NRO Management Information System (NMIS) predstavlja raunarsku mreu koja slui za distribuciju NRO podataka sa oznakom Top Secret. Sistem je poznat i kao Government Wide Area Network (GWAN).

LOKACIJE

U oktobru 2008. godine, NRO je obelodanijo postojanje pet svojih zemaljskih stanica: tri u SAD (novi Meksiko, Kolorado i Vaington), jedna u Australiji i jedna u engleskoj.

Postrojenja za prikupljanje aeronautikih podataka u Vojnoj bazi Bucklay u Koloradu (ADF-C). To je

jedna od baza US Vazduhoplovne kosmike komande odakle su voeni svi ameriki ratovi u poslednje vreme.


18

SRBIJA?

Iako se radi o jednoj od najtajnijih amerikih obavetajnih organizacija, nema sumnje da se iz brojnih akcija i sporednih podataka da zakljuiti da je NRO bio vrlo aktivan u operacijama vezanim za raspad Jugoslavije, kao i tokom celokupne vojne kampanje NATO snaga poetkom devedesetih i konstantnog pritiska vezanog za otcepljenje Kosova. Prema njihovim (dostupnim) podacima, poetkom dve hiljadite godine u Bosni i Hercegovini je bilo 3.116 amerikih vojnika, a u Srbiji sa Kosovom 5.679. U njihovoj literaturi pie da e rat na Kosovu ui u anale kao prvi rat u XXI veku koji je zapoet iz kosmosa. Kae se da su u vazdunoj kampanji od marta do juna 1999. godine ameriki stealth bombarderi imali preko 38.000 letova iznad Srbije a lansiranje navoenih projektila i vie-manje precizno bombardovanje omoguavali su pijunski sateliti i GPS sa satelitima smetenim u orbiti.

GEOINT Imaging

nro

Documents