SADR.ZAJ

YU ISSN 0032·9002

Dr. Stevan Lilic Terazlje 4.5

11000 Beograd

Strana Dr St�aa1 Lilic: INFORMATICKA TEHNOLOGIJA I PRAVO - 3 Prof. dr Sime Ivanjko: UNUTRASNJE ORGANIZIRANJE PODUZECA - 12 Mr Miodrag Micovic: STATUSNE PROMENE PREDUZECA - - -. - 20 M Xhevdet N�suh: ZAKLJuC1v AkJE tJGOVORA O GRAflENJU - ; - 27Dufan Lazarevic: TEHNICKI KADROVI I UNAPREDENJE POSLO-VANJA RADNE ORGANIZACIJE - - - - - 36

tz sudske.prakse:

PRAkSA USTAVNIH SUDOVAPRIVREDNI SPOROVI -GRADANSKI SPOROVIPRIVREDNI PRESTUPINovi t>ropisi

.PitahJa 1 odgovorl

- - 55

- - 60

- - 64

- - 71

- - 76

-1- 78

1 9 1.8 9.

Dr STEVAN Uue· INFORMATICKA tl:HN6LOGIJA I PhAVd

Od pocetka pedesetih godina - kada su s-e pojavili prvi eiektrotiskai digitalni racunari, tehrtoloske inovacije se svakim danom i t1 svakom

pogledu sve vise tazvijaju. U VTeme pojave prvih kompjutera, slozenost troskovi elektronskie obrade ,pod.ataka, og.ranicavali su njihovti primen.U rvenstveno na eks,perimentalna nauona i vojna istrazivanja. U meduvre- en'll, inform.aticka tehnologija-- ciji je neprikosnoveni simboi kompjliter,toliko je uznapredovala, da Je 1zazvala dramationi pteokret u tazoju tehnologije kako tokotrt sezidesetih i seda,mdesetih godina - pojlivom tzv. d�uge i trece generacije kompjutera, tako i tokom osamdesetih godina

- pojavom cetvtte generaoije peraonaJmih kompjutera (,,PC") i , 1per-kompjutera ,pete generacije. Dalje pers,pektive idu u pravcu razvo­

t seste generacije kompjutera na osnovama tzv. molekularne elektronike. Osnovna karakteristika lmmpj'litera je njegova memor.ija, tj. mogtic­

ost pamcenja i ouvanja podataka, koja ga bitno razlhlruje od svih dosa­asnjih ljudskih izuma i tv,orevina.

,,Tokom oetvrt veka od pojave prvih komercijaln:Lh ddgitalnih kal-k latora ( ... ) postoji raipidna i stalna proliferacija uredaja za obradu po-

d taka. ( ... ) Kom,pjuteri su vec ,odavin10 pr,eirasli svoju prvobitnu ulogli ktronskih kalkulatora za obavljanj.e komplikovanih naucnih zadataka, a mnogobtojne ,nacine postali osnova rasprostranjenih vise-namen�kih tnultimedijalnih poslovnih, dtzavnih i obr.azovnih informaciohih siste-

. 1:1

Oroo lrompJutera pocele sU ,se tazvijati i potpuno hove oblast1 prav informatike - od re1ativno lako man1pu1ativnih i ,,,prijateljskih" (user

- riendly) persona1nih kompjiutera i s:istema za kancelarijske i kttcne potr be, do kompleksnih (naoionaln·ih i trasnacionalnih) ipravnih itn�or_macidn h sistema - CREDOC, QU1C/LAW, lRETIJ, JURIS, ITALIGUERE,

ROLEX, LEX-IS, WESTLAW, EURONET, INTERDOC, PRAV0-1 Hd.

,,Resu1tat prooes.a lnioijalne obrade (pravnih) podataiklt je pronaia­nje osnovhih pravnih izvora. Ovi izv10ri nalaze se k.aio pisana pravHa taznim z.akontma, propisima, sudskim ocHuikama itd. Tumacenjem ovlh redhi, pravnik l.loblicava pravnu normu. ( ... ) Ovaj integralni postupak

•Dr Stevain ti1·ic, .profesor Pravinog faikulteta, Beo�rad.1 .Aatur R. MiHer: ,,'I'he AsS81ll1t On Rrlrvacy - Computers, Data Banks atid

,ssiers",The Uinlvers.ity of Michi.goo Rress, Ann A1.1bor, 1971, ,posehno glaiva ,,Ct.i­netic Revolution" sbr. 9-24.

'u�blicavan.ja ,ptaVlh·e odluke, mora .biti adekvatno ptimen.jen 'i pti hgtad ...

nji kompjuterizovanih sistema, tatko da pos,toj,i mogu6noot modifikacije predhodno.g zaklju�a

1 odnosno mogu6nost ukljuciva.nj-a prredhodmog zak-

ljucka u nakhadi.li�

I u nasoj ze,mlji, nakon prvih �pionirskih) pol�usaja izgradnje ekspe­rimentalnih ,pravnih informaoi·onih sistema (YUSPI-EM),3 sve vise :ima projekata ove vrsrte . Jedan od tih je i projekt PRIS, P,ravosudni infor­madoni .S'istern Jugoslavi}e�4 kojd ;predstavlja osnov za 'razmatranje o pri­stupanju etapnoj moder.nizaciji inf ormacionog sistema za potrebe pra­vosuda i d.rugih drustvenih· subje.kiaita kioji se bave izucavahjem, stvara­njem ;i prfrnenom pirava. Pored PRIS-a i ·u SR S.rbiji u toku je iraid na izradi projekta infor.macionog sistema opstrinske uprave.5 Efekti lmji tre

; fba da se post1-gnu prim·enom ·informatioke tehnologije 1na podrucju prav l_j pravosuda su visestruki . U obla.sti }�P!I'!l»isanja, efekti se ispd1javaj

kroz stvaranje sav-rem€'Ilog, _jedinstv,enog i, pre svega, efikas.nog piravnog informacionog sistema koji ce biti u stanju da se su1pro-istavi ,,poplavi." pravnih infocmaclja sa kojom su suoceni praikticno sv!i ucesnici u prav·· nom saohracaju: kako gradani i :privredrti siubjekti, tako i dirzavni orgRni i samoupravne 2ajednice. · U ovoj poplavi, medutim, najvis·e se ,,clave" prav,nici i pravne sluzbe u svojoj svaikodnevnoj pratk'9i-situacija postaje jos teza, na,rocirto za pravnike u privredi, koji uvodenjem dinamicke i trzisne orij,entacije .pr.ivr,ede, treba da svojim fi.rmama i organizacijama,pruz.e kvalitetne i blagovremene ,,ipravne us-luge". Od kvalit,eta odluka pravnika u · pnivredinim i dru,gim preduzecima i ustanovama, u najvecoj meri ce zavisiti i uspesnost poslova111ja i ostvariv:anja dobiti. Iinformacioni sistem za potrebe pr-avnika i pravosuda tneba da im.a jugoslovenski ka­rakter i da se zasniva na jediinstveni,m m-etodoloskim osnovama[Na- bvaj nacin se .postize konzisten.tnoot i uinutrasnja uskladenost sistema, odnosno izbegava visestr.uko ev!identirainje i prikiupljanje, ,kao i nepotrebna i ne­r�ci<:n.a1na obra?a, cuva:1je i ,p�enos is?-h podataka � inf�rmacijar·c5snov:--­n1 c1lJ svakog 1nformacionog s1st€ma Je unap!'ledenJe efiiik:asnost tada u oblasti koju sistem obuhvata. Prema tome, opsti cilj jednog pravnog in­formacionog sistema jeste unapredenj,e ukupnog prav,nog poretka: kako normativne delatnosti, tako i oblasrt primene prava. U tom .smislui i iz­gradnja PB.ts-a tireba da omoguci i dop:rimese:

1. unaprediva.hjll i razvijahju pravnog i pravosudnog sistema uskl�tlu sa razvbj.errt utkiltt>nih dtUstvenih odnosa, dntstve.hini potreba:rha i opretl-elj�njima; · •1

2. sistematskom .pracenju i stalnom uv1du u stanje postojeceg nor-mativnog i stvarnog. pravn·og poretika; 1 -------

'

. 2 J. Bi.111g, ,,Haindibodk of Legal Irnformation Retiri·eva,l", Amsterdam-New

York-Oxford, 1984, stir. 21-23. .

3 J.ugbsloVenskl sJstern ,pravihilt d<t1fovmacija - �penimenta.ln.i rtnodel (YUSPJ--EM), Insbibuit za jiaMno 'lup:rarvo - Pra'Vlna fa.Jculiteta v LjuJblj.a:nl, 1972.

4 Koncepdja Bravosudnog i.infornn�cionog sistema Ju,goslaMije (·PRIS), Naort, Save�ni sskretairljat za 'ptal\}'bsude i oP�·andzaciju saivezne UJp,raive - Zavod za lintor-1tnatikt1 saveronH orgia.lia i Saive:zm1i sud, Beog·ta-d, sepliembair 1986. •

11 O:p�tt l)rC>jelkt dirlfbrrt-Uiolctnog �istema orga1na uipriarve �tine (s,k,racena vcr-zija), Institut Mdhaj1Jo P,upln, Beo�rad, maj 198'i'.

4

. 3. prav.iLhoj jedinstv�hoj primeni zakona, propisa i samoupravnih opstih akata; ,,. ·!-'

..

4. jacanj:u i utvrsciva-nju ustavno.sti ,i zakonitosti;

5. jacanju pravne sigurnosti;

6. potpunoj i brzoj informisanosti i ubrzanju procesa · odlucivanja;

7. ras.::erecenju pravosiudnih orgaina od poslova i zadataka koji seuz prionenu Tai?Unara mogu brze, 1akse i efikasnije izvrsa.vati;

8. ve6oj javnos.ti rada, s obzirom na otvorenost sistema prema· gra­c1a:nima i drugii,m stibjekliima;

9. neposrednom uvidu,-i samim titn vecem pro?Jimanju pravne teo.­rije i prakse;

10. sagled.avanju i analiziiranju pojava i problema koji se javljajuprilikom utvrdi�anja i primene pravnih normi.6

Najnovija. dosrtignuca na podirucju pravne informatitke kre6u se upravcu konstrurisam,ia visoko sofistici.ranih, tj. intel�gentnih pravnih in­form<1cionih sistema (legal ex,pert systems) pr.im,enom tzv. vestaoke inte­ligencije (artificial intellig·eneie ,,AI") uz tehnolosku podirsku super­-kompjutera pete generacije.

� · ,.Mogu6nost izgradnje ,1intel1gentnog" pravnog informacionog siste-:7

ma. ti. informacionog sistema koji na nek.i nacin ,,razume pojmove" odt:= I dene pravne obl.asti, veoma p.rivlaci paznju u poslednje v.reme. ( ... ) Inte­resovanje za inteligentne sisteme v·eldikhn delom proistice iz zelje da se prevazidti postojeci sistemi za prionalazenje pr.avnih do.kwnenata (legal

/_ dokumen,t retrieval)· koj.i Se jos uvek oslanjaju iskljuaivo na· te.hnikti ! pu-nog teksta . i k}jJcnih tieci."7

I ., _ _/ - U oblasti prava, ogmmni potast ,,.kompjuterskog okiruzenja" l�red-' sta vlja izazov tradicionalnoj pravnoj doktrtiJn.i ne samo u ,,klasicnimF ob­

lastima kao sto su ugovomo, stv.at.no, patentno i autorsko pravo, ve� i na novim podrucjima kao sto je privatnost, zasbita licnih podartaka ti Jom­pjuterizovamim informacionim sistemi,ma, tJrans,nacionalni as,pektd pr�nosapoda .. tak.a i sl.

'. \ .. .

.

,,Sta je to toliko poS<ehno ll vezi kompjrutera da bas oni predstiivlja­ju pravni izazov? Za ve6inu sadashjih, a i buducih korisniika, korri�juter je obavljen ve1om misterije. Razlog tome nije sam·o oko1nost da sti ,kom­pjuteri relativno. skru·pi, hiti okolnost da proseon.a osoba ·u sustini 'ti.e ra-

,.

I ' 1 't f

n Koncepcija P.rarvooudnog imormacionog slstema Jugosla'Vlje (P.RlS),· · Nacrt,str. 17. . .

7 Throne McCa,rty: ,,I1nteli1gent Legiail Information Systems-Rroblems , a,nd Prospects", Rutgers CQ'InPUter & Technology Law Jou11nal, Vohnne 9, No 2, io83, str. 265-266. , ·

5

t/lf

�ume lehno1ogiju stvorenti oko rtjih, pa cak hi iritiraju6i zargoh koji ko .. tisle kompjuterskJ sttuonjad.

Otpor kompjuteru, cini se prio.railazi, pre sv,ega, iz jednog osecaja nelagodnosti koji se ispoljava kao osecaj gubibka uticaja nad sopstvenim postupcima. Pisaca masina, te1efon, fotokopir.ni aparat, kao i elektrohski kalkulator su svojevremeno takode primani sa velikim ipodozrenjeni. lpak, cini se da su ovi raniji _uredaji izazivali manje trauma, s obzirom cia su obavljali specificne operacij-e i time manje II'emetili ustaljene tad-ne to­kove. U svakom sH.tcajtt, korisnik je d.spoljavao vidljivu kontroltl nad ovakvini Uredajima harem j,e u stainju da nesto vidd i ptocita l ( ... )

Medutim, lmmpjuteni �kao i ljrudi) mogu memorisati podatke i obra­divati ih a da to nije vidljivo. Ovo ih cini mo6nim, tajainstvenim i poten­cionalno nepredvidivim, i s toga, svaikako ,,o,pasnim". Ne svodi se, me­dutim, kompjuter samo na inogti6nost memorisanjie podataika - mdguc­nost kompjrutera da praktiono bez ogranicenja u vremehu i postortl re­produkuje podatke i to u besk,onacnim vairijantama, zapravo j,e taj iza­zov."8

Nov.a iehhologija ne samo da veoma utice na prom,enu nacihti ha­seg svakodneV1I1og �ivota, vec isto tako utice i na formlranje novih pog­leda i perspektiva. Sa pravne tacke g1edista, normativna resenja koja pro­isticu ,i koja st1 vezana za primenru informatic.ke tehnoiogi·je moraju se ;ozbiljno, temeljno i blagovremeno postaviti i TesHi na jedan racionalan i ef.ikasan nacin kojim ce se postci prava mera izmedu .posledica lkoje su prou2rokovane trenutnim raspolaganjem i koriscenjem i audio i vizuel­nih jnformaoija sirom naseg plane�arnog ,,elek!tronskog sela", 1sa j'ednc sfrane, i pob:,ebom da se istov1r.emeno obezbede svi pravni, psiholoskd. :i drug,i uslovii za ostva,rivanje licne s1obode izbora i opredeljehja pojedin­ca, sa driug.e.9

I - . Pravna p.itanja u vez1 primene infornnaitioke tehnologije mogu bitf dvojaka. P.re svega, mogu biti pitanja pravno-tehniokog karaktera, k.ao sto je, recimo, pitanje pravne snage i identifikacije pravinog dokum�mta koji je sacinjen i premei putem uredaja ,,elekkonske .poste'.' feledronic mail) - recin1o, u aJUtomatizovanoj elekbronskoj pravnoj kancelariji. L0

Sistem elektrons,ke poste kordsti kompjuternke terminale koj.i su poveza­ni sa nekom komuniiikacionom m,r·ezom (pre sv-ega, telefonskiom) i prehosi poruke direktno od terminala do terminala.11 Pored toga, pravna pHanja mogu biti i konoeptualne prirode, kao sto su ona koja se have istraziva­njem podirucja donosenja sudskih odliuka (ipresuda, resenja i sl.) prime­nom inteligentnih pravnih eks.pertnih sistema, kao ,,s1edeceg koraka na­pred".12 Osnovna ideja (inteHgentnog kiompjuterskiog; sistema je U tome

8 David Am<lrews: ,,The E.egal Cliailfonige Posed iby The New Technology", Jurlmetmics Jouir.nal, Volume 24, N2 1, Fall 1983, str. 43-4.

' Josh Wilson: ,,Elecbrondc ViHage: Infomnation Technology Oreates New Space'', Computer/Law Journal, Vol. VI, N2 2, Fall 1985, s'br. 385.

10 Rilohard Immel: ,,The Automated Office - Myth VeI'Sllls Rea .. Idty, Popular Cotnputlng, May, 1983. str. 7. 1'

11 Fjodor Riu1Jlc: ,,I,nforma.Uzaclja .uiredskog ·rada ,prlmjenom lrn:formadjsko-ko­munlkaclonlih sLtema", Piraksa, btr. 3, 1989, Beogmd, str. 9-16.

n Richard V. de M1ul<ler & Helen M. Gruibby: ,,Senbencing .by Compuler: A Step Forwa'l"d?" Law/Techonology, Vol•ume 17, No 1, lsl Quarter 1!)84.

6

:to kompjut.er postavlja pitanja korisniku u vezi odredenog s1ucaja (bi1o s .vamog, bilo hipote.ti�nog) povodom ikojeg korisnilc treba d.a donese qdluku. Na osnovu datih odgovora, kompjuter postavlja nova i ponavlja neka ranije postavljena pitanja. Na k,raj,u, kom.pjuter fo.rmuLise jedntt iii vise odlu.ka koje mogu - ali rte moraju, da proi.steknu ·ilz neposrednih postavljenih piitanja odnosno, zak.ljucaka.1� 1 ,

Il.

Slozenost, kao osnoVln.a karakiteristika savremenog sveb:11

ispoljava � ', prie svega, u vrtoglavom povecarnju broja izviora koji svakog ttenutka

nerisu ogtomne' ko1icine informadja - od naj1razlim1lijih oblashl indi-idualne i drustvehe aktivnosti, preko obrazovanja, nauke i tehnologlje,

� e do kom,pleksnih ekonomskih, administrativnih i pravnih s.istema na­onalnih ptivreda javnih slu.zl?i i pravnog poretka. U samom sredistti

( e poplave ,, treceg taiasa" nal.azi se najikaraikteristion.iji fenomen savte-enog post-industmijskog sveta - irnformacija.14

,,Infor-mac.iju · n�je laiko def.iinisati, s obzirom da se ovom izrazl\l p.ti­aju razlicita znaoenja. Tako, koristi se za oznacavanje odredenih o.pera­

c ja u prooesu ruipravljaJnja, zattin moze se odnos.iti na obavestenja kioja sadrzana u knjigama, dokumentima, clancima, noviinama, raznovrsnim

videncijama i dosijeima koja se mogu obradivati elektron.sk:im putem ltd. ' bog toga je voorria vazno ihformacije razlikovati od podataka. Dok se

odata,k odnosi na cinjenice ili ipojmove kojd. mogu btti formalizovani -· kao takvd. podobni za komunikadonu maniipulaciju, inform.acija ntizno

odrazumeva ,,smisao", odnosno ,,znacenje" koje se tom pod.atku pridaje.va distinkcija mozda se najbolje izrazava na taj nacin sto ce se infor-1acija odrediti kao podatak kojim se pr·enosi odredeno znacenje."l5

Za razliku od inforanacije, �a podatak (data) se maze reci da pred­vlja neku vrstu ,,osnovne sirovine" koja se nakon abrade (tj. ,,proce­

iranja"), piretva.ra u ,,d:nformaaiju". Informacije se mogu koristiti u naJ­azlicitije svrhe, odnosno r·egistrovati i cuvati u kompjuberizovanim in­Ofl!llacionim sistemima. S toga su 1 akronimi ,,AOP" (,,aiutomatska obrada odataka"), odnosno, ,,EOP" (,,•elektronsika obrada podataka"), postali '3i­on:imi za savremena ,,informaticka drustva", tj. drustva u kojima se

· eHke k9licine najrazUcitijih poda,taka obraduju auto,matskim, o�nosno,lektronskim putem.

,.Postoje tri osnovna faiktora koja sac.injavaju nase nova, -pretezho judski stvoreno,. okrttzenje, i koja, �ema tom€, determinisu i kvalitet

13 Sterva,n Lilic: ,,Export Systems and Purbliic Adminls,tratdan: ''I'he CiHzeh's n;flouence", Europea1t1 Coordination Center for Heseairch and Dooutinerltaitiditi in So­ial Scieinc,es, Conference on ,,Lnformabion Technology and the Servk.e Orien.tahlon f P.ubli�a Adminis�ration", Kassel, (26-28. November, i988). I

14 Vidd· A. Melezenek/.A. Konnhauzer/L. Sburrm: ,,Teclm•iik \l,100 1nformat.l.ons­esellschavt" (It11fom1ation, Technology and Society), iLeuhttu!l1l'Tl Verlag, .1987. l dr .

• ta G. B. F. Niblett: ,bi,gitail !information am.d The Rrdvacy -Rroblem", Or,ga,mui-ion for Economic Co-operaition aind Development, Paris, 1971, sbr. 9.

7

1.ivota ( Prvl Je maierija, drugi je energija, a tree! je infotmacija. ·eva tri rakto;l su t.t tnedusobnoj vezi. Zalihe ma,terije i energ.ije na ovoj I planetist! ogtanifene, tro�ehje materije i energije ine moie se beskonacno pove­cavati bet ug.f-ofavanja samog opstanka Vlrste. Medutim, zaliha informa­clja, od kojih zavisi UobMcava.nje materiJe i energije, potencijal,no je bes­konacna."t6

Porastom slozenosti industrijskih i drustvenih sistema, mogu se uociti cive ka-rakterLc,ticne tendencij,e - sa jedne straine, uocava se porast drzavne i administrativne intervencije, a sa druge, veLiki drzavni i admi­tj_fsttativni organizaciohi sistemi PQStaju modeli industrijskim preduzeci-

.a_ma i institUcijrrurrta jaVhih sln..tzbi.17l Podaci se prikupljaju, obraduju i pre- 1

nose, odnosntl, klasif.Lku.j,u pomocu mocnih potencajala elektrionske in-l formaticke tehnologij� danasnjih kompjuter-drzava (computer states). rn _J

U savrem.ehJrtl drustvirrta, vecin.a ljudi ostavlja inf.ormaciorti trag svoje kotrturukadje sa, najrazlioitijtlm d,rzavnim organima, javni.m (npr. zdravstvet1itt1 i obtai·ovrtiim) instibucijama ,i hedrzavnim organlzacljama (npr. bankama, putnickirt1 !tgencijama, robhlm kucama). Fite rasptostra­njene upolrebe kompjutera i informaoionlh sistema, povezivanje i I uspo­stavljatt.je veze i:znrtedu pojedirnih podataka bilo je tehnicki veorria tesko izvodljivo, a cesto tt prakticnom s,mislu i nemoguce. Razlog ,ovorhe treba trafiti t1 prirodi samog materijalrnog nosioca podataka, tj. informati.ooog t11edija - p,rortalailertje i uporedivanj,e (papiirnih) dosijea ne saino stoptedstavlja tehttioki i fizickii p!:'oblem, v,ec postavlja i ozbiljna finahsijska piUtnja. Pored tog.a, vreme potr,ebho za obavljanje pojedinih operacija, po pravilu, lt velikoj meri je umanj.ivalo u.potrebnu v-rednost dobijenih itHortnlicija. Dahas, med't1titn, ko:mpj'l1terizovani inf.ormacloni si�m,i i e1ektronska kotnunikacija O!ffiogucavaju prev.azilazenje vretnenskdh i fi­nans1jskih pt�preka tako k.airakteristionih za postojece ,,pa,pirne si.st:e­me '' .19 Ihfotmatioka tehnologija i kompjttterizovani informadoni sistemi omoguca\raju trenuunu i potpunu obradu informacij.a - lzv. integralnu obtadu pod�taka.

,,(Pokazalo) se da sustins�i znacaj automatsk,e abrade podatak� po­mocu moderne ihfortnacijske tehnologije hije satno u hrzihi izvodenja racuns.kih :i drt.tgih ,logiclclh operacija, vec: pre svega, u mogucnosH i111te-

19 Edrvin B. ,Pa:tiker: ,,lnfd'tmatdoh and Socl�ty", tl zbornHw, ,,Evol,ubion df anInformation Society", tdlted by A. E. CaWlk-ell, 19116, str. 46.

17 Vidi Euge111 Pusic: ,,U!P:raN.ni sistemi", Zagreb, 1906; Radmrila Stoja1t1ovic: ,,Veliik.i ekonomski sistemi", Beogra<l, 19,·a. i dr.

18 Daivid Burnham: ,,The Rise of 'Dhe Computer State", New Yor1k, 1979, st.r. 7. 11 U n�tm uslovdma sltuaoljA je jo§ ,slozenjja". Eyo ,Jo§ ,jednog piri.mera lz

nepresu§ne antologije tr.agi--O<omiC:,niih sdtuacl ja koje nazi,vaimo ,,nasa posla". Povodom usvaja,nJa Nacrta ·(saveznog) zia1kona o deviznom iposlovanj,u i .pita­

nja slohod111og 1\J1Voza automobila za nase giradarne, dneVlna stampa donosi koment.ar: ,,Ako bd. h4:!krlm shtfajem jugoslovensktl giradrni pofeli <lia uvoze automobil,6 ra7.­

nih proizvodafa·, !koji se :h1su do stttl txrodava'li na na�em irlistu, onda pi ,ipirema sa­da§nj!m 'PI'O!Pislma o hotnologacljl, bilo potrebno za s,vako vozilo pc' 120 ikilogll'amat,ttpl,oo. Procenjuje se da bi grad11nl uvezli oko 30.0000 vo:llila, sto zli.afi da bl za tet>ar>ire za sva votl.la b11a t,otrebha jedna ·kompo�icija od 36 ·vagona.'1\ (,,PolHiijca", 11.jUIJ"ll 198.9), I 'll '

8

grisane obrade medusobno povezainih pojedinacnih e1ementamti.h podata­ka koji nastaju iz veoma razliaitih izvora, a tako agregovane informacije mogu se na zahtev dobiibi za samo nekoliko sekundi. Piri danasnjem sta­nju razvoja savremene tehnologije i organiizacije rinformadonih sistema, mog.u6e je da se ovakvi sistemi medrusohno povezuju unutar tako velikih podrucja, kao sto su javna uprava, privreda i nauka."20

III.

Razvojem elektronike i praitece tehnologije, znatno su se .povecale tehhicke · mogucnosti ,pracenja i nadzora natl pojedinim obld.cima licnog ponasanja. Naroi!ilto smo proteklih desetak godina sved,oci ekspanzije so­fisticirane tehnologije za elektronski nadzoc i pracenje ponasanja poje­clinca (elddronic survedllance). Pitanja pravne zastite lionih podataka gra­dana narocito doiaz;e do izrazaja u ,obavljanju delatnosii (v,odenje evi­dencija, pracenja stainja i sl.) organa i organizacija javne uprave u oU.viru kojih se Lt sve vecoj meri koriste mocn sredstva novih tehno1ogija.2 i

U ovakvi:m okolnostirria, postojece pravne insbituoije - od1 -z-ak-o----· nodavnih do stidskih, nisu u stanju da odrze korak sa tazyojem tehno­lu�kih inovacija. Zbog toga je neophodno 9-a se pr,iUko:m razmatranja pravnih pitanja u uslovima razvijene inform.aticke tehnologi.Je, a narocito pl'i njihovom zakonodav-nom reguhisainju, pronade i uspootavl prava me-ra izmedu mogucnosli ostvarivanja i zastite sloboda i prava gradaria, sa jedne, i potreba drusrtvene zajednice da (koriscenjem savremenih elek­tronskih Ltredaja) osigura ostvarenje javnog interesa, sa druge strane. Pored toga, razvitak kompjuterske tehnologije obrade podataka nuzno olvara i pitanje preispibivanja nekiih posfojecih pravn,ih koncepcija. Tra­dicionalne pravne kategorlje, kao sto su, recimo, tigovod, lmovinski · dd·­nosi, auto.rsko i patentno p,ravo i njihova zasrtita, voqenje sltizbenih evi­

dencija i izdavanje javnih asprav,a itd. odjednom SU Se na'sli ll •bitno izmenjenim okolnostima i novom konte.kstu. Sa druge stra.ne, savremeni pravni zivot suocava nas sa novirm pravnim institucijama - od tzv. pra­va privatnosti (right to privacy) i zastite podataka (data 'protection) do 1.rans.nacionalnog prenosa podataka (transnabi,onal data flow) .

. Pravnici, pre sveg.a µ razvijenim zemljama, v,ec skoro dve decen,Gc upotrebljavaju racunare kako bi povecali efikasnost i kvaiitet svog rada. Kao sto se mbze predpostavdti, kampjuteti u radu pravnika prvo s.u upot­rebljeni u SAD pooetkom sedamd.esetih godina. Aclvokati i d.rugi: prav­nici, lada st.t pretezno koristili. terminale (Lexis ill Westlaw Sistema) potno-1Cll kojih sll itna1i pristupa j,a;vnim bazama podataika, koje stt se ,pre Jvega odnosle na zl:itrke sltds,kih pre.SJUtla, kao neo:phodne fakbore t.t sii.ste1nt1 pre­cendentnog prava. Pravi preokret nastao je osamdesetih godina, prodorom licnih racunara kao deoentralizovanih i samostalnih ,,radnih stranica", koje nisu bile u neposrednoj vezi sa centralnim kompjuterom. Prakticno

�0 Lov.ro Sturm: ,,Pira'Vlni as,pe�tl m1�tite podata•ka Lt savr,emel1dm l,nfohmiclo­nim sistemima", Ainaild ·P,rarv,nog falkuM.eta u Beogiradu, b.r. 6. 1986, str. 652.

�1 Slevain Lllic: ,,Data Protection and New Technologies l•n .P'U:b1ic Admf,nfatra­tion", Zborrilrk .pravinog faJkulteta ru Zagrebu, br. 6, 1088, str. 193-805 .

9

• fl•

ne inogtl s·e 11av�sti svi rrtoguci poslovi koje bi ptavn1k ili pravna siuzba mogla obavljati t1z pomoc kotnpjutera.

Evo1

prlinera tatli1 koji bi se pravni poslov.i mogli ef.ikasnijel • 1�ko-

hothicnij� i kvtll4tetn1!je obav1jabi pomo6tt komipjutera: · · · ,it · - po tlb-H1sku,· ,na posao, praVJnik ,,piita" kompjuter kakav· je 'dfn.ev­

ni raspoted tada, koje sast�unke ima i koje stranke tveba <la primi, aa ii istice rok sa podnosenja neke predstavke (nipr. prigovora: tuzbe, zahtevi i sl.);

- na ekra,nu kornpjuteta, svakom pravniku na njegovom radhommestu, pojavi se dnevni raspored obaveza - pojedine obaveze u odrede­nom rokU s·e ,potvrdtijtl, odnosno uikoliko se ne potv.rde, kompj,tUer auto­matski upozoravci (npr. scla pravne sluzbe), lm.ko usled nedolaska }ednog pravhikg_ 11e bi bio propUsteh rok ttd;

- kompjuterski terrni�al istovremeno s1uzi inosno te1efaks Ur;edaj, a po prlrodi stvar.i maze biti

kao teleprinter,; od­na hon-stop ,,dezUr-1 stvu" · - --' '

- korisceh,iem odgov,airajucih programa (pre sv,ega za obradu tek-sta}, na ,,sistemur., mogu istovremeno raditi vii.se lica - tako, jedan prav­nik moze sastavTjati tekst wnvestlci.on0g ili nekog drugog ugovora, tako sta ce u postojec�m inodelu menja1rl. elemente prema specificnim okolno­stima slLtcaja, drugi pravrtik moze pruzatd informiaciju radniku iz organi­z:icije o njegov.i:tji satnottipravnim ipravima i obavezama, pravima iz tac:1-nog odnosa, s·odjhlnog osi.�uranja j sl., treci pravndk, preko odgovarajuce ban ke poda taika zakonskih tekstova 1i propisa, po si,s1temu ,,kljucne reci", aulomatski pretrazuje u kojim p:riapisima se nalaze obaveze te orgartiz:::i­cije po pitanjima .poreza i doprinosa, dozvola i sl.;

- pravnik zaduzen za spo1jinotrg,ovinsko poslovanJe moze se direk­lno preko odgovaraju6ih telefonskih ,(sa.telitsJdh) veza u,kljiumvati u bazu podataka pojedi.nih zemalja ;i sazniavati o uslov.iima izvoza ti. tu zemlju, stanJe na berzama, ttenutni ,tecaj va1ute irtxl.; , · :, .

- itd., itd., itd.

IV.

Kao odgovor na ova i �uga pitainja vezana za pti·men,u inforn1a­ticke tehnologije, posebno kompjutera, ti oblasti prava, neophodno je sto pre, kako bi se koliko-toldko uhvahio korak sa razvijenim sv�tom, pristu­piti strucnom i sistematskom razmatranju aktueJmih ,irrnplikacija razvoja informaticke tehhologije u obiastrl. prava, i posebno mesto i ulogu prav­nika u komunikaciji sa kompjuterizovanim tnformacionim sistemirtia.

Rezultati do kojih bi se dosl'O (analize, izves'tajd, preporuke i sl.) odmah bi se mogli ukljttcivati u posto}e6e 1poslovanje .privreclnih subje­kata (posebno sa mogticnosbima koje predvida nov Zakon o preduze6ihia), rad pravosudruih i upravnih orgaiml, kao i u p.rograme nastavtnih i slruc-nih disciplina na fakt.tltetima i skolama. ·

Kao aikadem-sld odgovor lzazovti koji informaticka tehnologija pted-

·stavija pravu1

pored razvijahja i prosirivanja vec postoJecih progtama

10

i

pravrie informaHke, bi.lo bi veotna upuimo, a svetska iskllstva to potvt­duju, pristupiti uoblioavanju ,,infomiacijskog prava", kao jedne nbve i sav,remene pr.avne disoiJpline koja hi, obogacivanjem ,postojecih nastavhih plaoova i programa praV1nih fakulteta sa najtnovijim teorljskim saztHihji­ma i praktitnim dostigrtucima iz ove oblasti u svetu, ne s:amo u potpu:­nosti stavila teziste na pravne aspekte primene li:nformaticke tehnoiogije u pravu, vec bi sigumo doprinela k.aiko ,,inforrnatickom opismenjavahju'� pra'vnika, taioo i prevazilazetijit.i logickog formalizma i normativistioke dogmaticrtosti, hazalost tako karak-tetisticnih za sadasnji stTtichi �tofil

'"h 1

k na�1. pravn1 a.

Ako 1ihiale petsoti!11ni fracttifar, Ht ste zaint�resovani zd rdtt' ttlif'\Jetnu, pisHe \11.Brtt. · '1>acerho vam poti-ebnrt obavestertja t ,odgo\rbtiH na vasa pitanja. , : ',

· 11