1

Z G R A D A R S T V O

PRIRUČNIK ZA IZRADU ELABORATA

Doc.dr JOVANA A. MIHOLČIĆ, dipl.inž.arh.

2

1. vežba - KONSTRUKTIVNA ŠEMA

3

KONSTRUKTIVNI SISTEM

OSNOVNA PODELA KONSTRUKTIVNOG SISTEMA:

1. MASIVNI

2.SKELETNI

MASIVNI KONSTRUKTIVNI SISTEM

Masivni konstruktivni sistem je sistem u kome

se opterećenje od konstrukcije prenosi linijski

duž celog konstruktivnog zida.

Masivni konstruktivni sistem može biti:

• POPREČNI

• PODUŽNI

• KOMBINOVANI

/kombinacija skeltenog i masivnog

konst.sistema/

SKELETNI KONSTRUKTIVNI SISTEM

Konstruktivni skeletni sistem je sistem u kome se opterećenje od konstrukcije prenosi

tačkasto.

STUB + PODVLAKA zamenjuju masivni konstruktivni zid

4

ARMIRANO-BETONSKI SERKLAŽI

NALAZE SE U MASIVNIM ZIDOVIMA, SLUŽE ZA NJIHOVO SEIZMIČKO UKRUĆENJE.

DELE SE NA:

1.VERTIKALNE

2.HORIZONTALNE

VERTIKALNI AB SERKLAŽI na crtežu, u osnovama,

postavljaju se linijski-geometrijski.

Dimenzije b/h AB serklaža, određuju se zavisno od

debljine zida u kome se on postavlja.

OSNOVNA PRAVILA GDE SE AB VERTIKALNI

SERKLAŽI POSTAVLJAJU:

1. NA UKRŠTANJU DVA MASIVNA ZIDA

2. NA SUČELJAVANJU DVA MASIVNA ZIDA

3. U SLOBODNOJ DUŽINI MASIVNOG ZIDA NA 3-5M

4. NA POČETKU I NA KRAJU MASIVNOG ZIDA, ODNOSNO NA SLOBODNIM KRAJEVIMA

HORIZONTALNI AB SERKLAŽI se nalaze u

nivou tavanice, u preseku sa vertikalnim

masivnim zidovima objekta. Oni u vidu “prstena”

povezuju tavanice i masivne zidove u kojima se

nalaze i vertikalni serklaži. Tako povezani u

celinu, seizmički ukrućuju celu konstrukciju

objekta.

NAPOMENA: U KONSTRUKTIVNOJ ŠEMI AB

SERKLAŽI SE NE CRTAJU

Oni nisu konstruktivni elementi, već služe za

seizmičko ukrućenje svih konstruktivnih zidova i

tavanica.

5

PODELA TAVANICA U MASIVNOM SISTEMU

Tavanice-međuspratne konstrukcije /MK/ dele se u dve osnovne grupe:

1. Rebraste ploče:

• TM

• LMT

• SITNOREBRASTE

TAVANICE

2. Puna armiranobetonska ploča-

AB ploča

U masivnom sistemu tavanice se oslanjaju

po kraćem rasponu.

1.Rebraste tavanice

/TM,LMT,SITNOREBRASTE TAVANICE/

• Rebra su normalna na pravac pružanja

konstruktivnih zidova.

• Ose rebara su na određenom ʎ

rastojanju /može biti različitih dimenzija

u odnosu na vrstu tavanice/

• Rebra kod sitnorebrastih tavanica moraju ići po kraćem rastojanju.

NAPOMENA:

TAVANIČNA REBRA U MASIVNOM

KONSTRUKTIVNOM SISTEMU SE NE

CRTAJU U KONSTRUKTIVNOJ ŠEMI

2.Puna armiranobrtonska ploča se pruža se

po kraćem rasponu /pravac pružanja glavne

noseće armature je normalan na

konstruktivne zidove/

• Raspon se označavaju sa L

• Lmax je najveći raspon između dva

konstruktivna zida

• Lmax se uzima za proračun debljine

AB ploče.

• Debljina AB ploče se dobija iz formule:

dp= Lmax/30 ili dp=Lmax/35

dpmin= 8 cm

NAPOMENA:

RASPON JE RASTOJANJE IZMEĐU DVA KONSTRUKTIVNA ZIDA

MAX. RASPON U MASIVNOM SISTEMU JE Lmax=6.0m

6

ŠEMA PRENOSA OPTEREĆENJA KOD SITNOREBRASTIH TAVANICA

Ivično rebro prima upola manje

opterećenja u odnosu na

unutrašnje opterećeno rebro.

PREGRADNI ZIDOVI

Pregradni zidovi, čiji je pravac pružanja normalan na pravac pružanja rebara, ne

predstavljaju problem u prenosu opterećenja sa zidova na tavanicu

Pregradni zidovi koji su PARALELNI PRAVCU pružanja rebara tavanice predstavljaju

problem pri prenosu opterećenja sa zidova na tavanicu.

7

REŠENJA PRENOSA OPTEREĆENJA PREGRADNIH ZIDOVA U MASIVNOM SISTEMU

1. Umetanjem podvlake ispod pregradnog zida kod

sitnorebraste tavnice, tako što se rebro udvostruči. Slučaj

kada se pregradni zid nalazi blizu nosećeg rebra.

2. Umetanjem skrivene podvlake, na mestu ispod pregradnog

zida, kod TM I LMT tavanica

3. Na mestu ispod pregradnog zida debljina ploče se duplira.

NAPOMENA

• AB PLOČE MOGU PRIHVATITI OPTEREĆENJE OD PREGRADNOG ZIDA, TAKO

DA SE PODVLAKE ISPOD NJIH NE STAVLJAJU

• Kod TM, LMT tavnica nije potrebno postavljati podvlake, ako se ploča tavanice

/min 4cm/ proračuna na dodatno opterećenje od pregradnih zidova po celoj

svojoj površini

STEPENIŠNE PLOČE

1.STEPENIŠTE OD KOLENASTIH PLOČA- KOLENASTO STEPENIŠTE

čine ga dve kolenaste AB ploče, sa uklještenim osloncima u konstruktivnim zidovima

-debljina AB ploče se proračunava iz obrazca:

dp=Lst/25 ,

min dp=8cm

8

2.AB STEPENICE SA PODESNIM NOSAČIMA

Podesne grede su razapete između dva

konstruktivna zida-oslonca i one nose

stepenišne ploče.

JEDNOKRAKO STEPENIŠTE

1. Stepenište je uklješteno između dva

konstruktivna zida

2. Stepenište se oslanja na podvlake

razapete između dva konstruktivna zida.

9

2. vežba OSNOVA PRIZEMLJA I SPRATA

OSNOVA PRIZEMLJA

OSNOVA SPRATA

10

OSNOVA JE PRILOG U ARH.PROJEKTU KOJI SE CRTA TAKO ŠTO SE UVODI

HORIZONTALNA RAVAN.

ONA PRESECA OBJEKAT NA ODREĐENOJ VISINI (OBIČNO NA 1M OD KOTE

GOTOVOG PODA), TAKO DA SEČE SVE OTVORE (PROZORE, VRATA). TADA SE CRTA

ORTOGONALNI CRTEŽ-OSNOVA KOJI JE PRESEK ZADATE HORIZONTALNE RAVNI I

OBJEKTA.

PODELA ZIDOVA MASIVNOM SISTEMU

I. PO FUNKCIJI:

• SPOLJNI-FASADNI ZIDOVI

• UNUTRAŠNJI ZIDOVI

II. PO KONSTRUKCIJI:

• KONSTRUKTIVNI ZIDOVI

• NEKONSTRUKTIVNI ZIDOVI

KONSTRUKTIVNI MASIVNI ZIDOVI mogu biti:

• FASADNI KONSTRUKTIVNI ZID /F.K.Z./

• UNUTRAŠNJI KONSTRUKTIVNI ZID /U.K.Z./

NEKONSTRUKTIVNI MASIVNI ZIDOVI mogu biti:

• FASADNI ZID /F.Z/

• PREGRADNI ZID

NAPOMENA :

PREGRADNI ZIDOVI PREGRAĐUJU UNUTRAŠNJI PROSTOR, NISU KONSTRUKTIVNI,

NE PRENOSE OPTEREĆENJE, OBIČNO SE IZRAĐUJU OD OPEKE.

/opeka, dz=6.5cm ili 12cm, a mogu se raditi i od šupljeg giter bloka, montažnih bet.blokova,

gips kartona i dr. građ.materijala/

11

KONSTRUKTIVNI FASADNI ZID, F.K.Z.

SENDIVIĆ ZID- tkz. troslojni masivni zid

sastoji se iz fasadnog, termičkog i konstruktivnog dela

UNUTRAŠNJI KONSTRUKTIVNI ZID/U.K.Z./

• obično se izrađuje od opekarskog bloka debljine

19;25;29 cm, ili od opeke 25 cm

• to je konstruktivni zid, koji prenosi opterećenje

ravnomerno celom svojom dužinom

• nema termički deo, jer se nalazi unutar objekta

• f-ja : pregrađuje unutrašnji prostor

PREGRADNI ZID

• f-ja:pregrađuje unutrašnji prostor

• ne učestvuje u prenosu opterećenja, konstruktivno ne

nosi ništa

• radi se najčešće od opeke

debljine 12 ili 6,5 cm, tkz.”zid na kant“

NAPOMENA:

Fasadni konstruktivni zid od opeke, deb. 38 cm, se danas ne zida često, obično se sreće pri

rekonstrukcijama starih objekata.

12

STEPENIŠTE

Osnovna funkcija je vertikalna komunikacija izmedju spratova u objektu.

Podela stepeništa:

1. po mestu na objektu: dele se na unutrašnje i spoljašnje

2. po mestu u zgradi: spratne glavne, interne, podrumske i tavanske

3. prema broju krakova neprekinutih podestom:

jednokrake, dvokrake, trokrake, četvorokrake i višekrake.

4. prema obliku: prave, dvostruke pod uglom, zavojite, spiralne, spiralne sa vretenom,

kombinonavne

5. po konstrukciji: izbor konstrukcije stepeništa zavisi od konstruktivnog sklopa

samog objekta ( masivni ili skeletni sklop)

6. prema otpornosti na dajestvo velikih temperatura (požara): vatrozaprečni,

vatrootporni, viskoko vatrootporni delovi stepenišne konstrukcije.

7. prema materijalu od koga se grade: opeka, drvo, kamen, beton, armirani beton,

metal, staklo

8. prema nagibu: postoje stepenice sa različitim nagibima, u zavisnosti od namene i

mesta gde se nalaze u objektu.

NA SVAKOM KRAKU STEPENIŠTA SE OBAVEZNO PIŠE FORMULA

nxh/b

/koliko ima visina u kraku, kolika je

širina i visina gazišta?/

ZA PORODIČNE KUĆE OPTIMALNA ŠIRINA I

VISINA GAZIŠTA JE : h/b=17/29cm

DOZVOLJENI RASPONI DIMENZIJA su:

bmin=25cm, bmax=30cm;

hmin=16.0cm, hmax=19.5cm

PRORAČUN STEPENIŠTA

n=H/17,

h=H/n, usv h

2h+b=61-63, usvaja se b

/širina gazišta mora biti ceo broj u cm/

H - spratna visina

n – to je paran broj kod dvokrakog stepeništa, za

njegovu vrednost se najčešće uzima 16 ili 18

(2x8 ili 2x9 visina za oba kraka)

h – visina gazišta,

b – širina gazišta se dobija iz obrazca 2h+b = 61 – 65

13

IZRAČUNAVANJE SPRATNE VISINE

1. SPRATNA VISINA

visina od gotovog poda jedne etaže do gotovog poda

sledeće etaže

2. ČISTA VISINA

visina od gotovog poda do plafona

H sprata=čista visina + plafon + tavanica + pod etaže

POZICIONIRANJE OSNOVE PRIZEMLJA I SPRATA

• u osnovu prizemlja preneti sve pozicije iz konstruktivne šeme

tavanice, stepeništa, balkona, tremova, stubova…

• potom dodati pozicije AB serklaža iznad otvora,nadprozornika i nadvratnika

• prvo se pozicioniraju nadprozornici, pa nadvratnici, tako što se brojevi pozicija

nastavljaju iz konst.šeme za datu etažu

• broj pozicije se menja tj.zavisi od modularne širine otvora, prozora i vrata

• pozicioniraju se nadvratnici i nadprozornici koji se nalaze u masivnim zidovima.

• u pregradnim zidovima d=12cm nadvratnici se nepozicioniraju

kod prozora upisati koliki je parapet (najčešće: PAR 90)

PARAPET je deo zida ispod otvora do kote poda.On je standardno 90cm, a u WC-u ili

kupatilu je od 120-150cm.

PRINCIPI KOTIRANJA OSNOVA

SPOLJNE KOTNE LINIJE ;

I.KOTIRANJE SPOLJAŠNJIH MERA

OTVORA U ZIDOVIMA

II. PRELOMA NA FASADI

III. KOTIRANJE UKUPNE DUŽINE ILI

ŠIRINE OBJEKTA

14

UNUTRAŠNJE KOTNE LINIJE;

I.KOTIRANJE UNUTRAŠNJIH MERA OTVORA I NJIHOVO UDALJENJE OD

ZIDOVA

II: PRELOMI ZIDOVA

II.KOTIRANJE UKUPNE DUŽINE, ŠIRINE OD ZIDA DO ZIDA

KOTNE CRTE SE CRTAJU POD UGLOM 45°

VISINSKE KOTE

SIMBOL VISINSKE KOTE ZA OSNOVU SIMBOL VISINSKE KOTE ZA PRESEK

DETALJI OTVORA - PROZORA I VRATA U OSNOVAMA

1gr.FASADA OD FASADNE OPEKE 2gr. FASADA-PLEMENITI MALTER

15

VRATA U UNUTRAŠNJEM KONSTRUKTIVNOM ZIDU

DIMNJAK

1. ZIDANI DIMNJAK OD OPEKE U ZIDU OD OPEKE

Zadati dimnjak ima dva dimnjačka priključka- crtaju se na istom mestu u osnovi prizemlja,

osnovi sprata i osnovi temelja.

Zidani dimnjak od opeke sa radi sa dva kanala 20x20cm.

Šunt dimnjak je sastavljen od montažnih blokova i radi se uz zid od bloka.

Mesto dimnjaka je obično uz konstruktivne ili fasadne zidove u zajedničkim prostorijama

(dnevna soba, kuhinja, trpezarija,…)

2. ŠUNT DIMNJAK- MONTAŽNI DIMNJAK U ZIDU OD GITER BLOKA

NAPOMENA:

ORJENTACIONO MESTO DIMNJAKA JE ZADATO U ZADATKU

ZID OD OPEKE

16

SANITARIJE

Simboli sanitarija koji se ucrtavaju u osnovama crteža u određenoj razmeri /dimenzije u cm/

TABELA PROSTORIJA

17

3.vežba-OSNOVA TEMELJA

TRAKASTI TEMELJ SE SASTOJI OD TEMELJNOG

ZIDA I TEMELJNE STOPE

TEMELJNI ZID PRIMA I PRENOSI

OPTERĆENJA NA TEMELJNU STOPU ,KOJA

UKUPNO OPTEREĆENJE OD

KONSTRUKCIJE PRENOSI I “PREDAJE”

ZEMLJI.

U MASIVNOM SISTEMU TRAKASTE

TEMELJE POSTAVLJAMO ISPOD SVIH

ZIDOVA, SEM ISPOD PREGRADNIH ZIDOVA

/ONI NE UČESTVUJU U PRENOSU

OPTEREĆENJA/ .

18

TRAKASTI TEMELJI SE PROSTIRU SE U VIDU “TRAKA” ISPOD MASIVNIH ZIDOVA

AKSONOMETRIJA TRAKASTIH TEMELJA

DOZVOLJENA DUBINA FUNDIRANJA

Df=-0.80m

Dubina fundiranja, za našu klimatsku zonu znači

da temeljna stopa mora biti ukopana na -0.80m od

zadate kote terena

IZRAČUNAVANJE VISINE TEM.STOPE OD

NEARMIRANOG BETONA a- širina temeljnog zida

b- širina temeljne stope

α je ugao pod kojim se prenosi opterećenje i zavisi od materijala

od koga je pravljena stopa

ZA NEARMIRANI BETON , =50-60°

ZA KAMEN, =60-70°

ZA ARMIRANI BETON, =40-50°

19

Dimenzionisanje visine H temeljne stope od nab.betona se radi na tako što se dobijena dimenzija visine

zaokružuje na prvi veći broj koji je deljiv sa 5.

Npr; H=61,3cm Husv=65cm

H=66,5cm Husv=70cm

NAPOMENA: U ZADATKU ZADATA

MIN.VISINA ZA ARM.BETONSKU STOPU je

Husv=30 cm

AKSONOMETRIJSKI PRIKAZ ULIVANJA TEMELJA

“ULIVANJE TRAKASTIH TEMELJA”

TRKASTI TEMELJI SA STOPAMA RAZLIČITIH VISINA

H1>H2, temelj sa visinom stope H1 “uplivava “u temelj visine stopeH2

TEMELJ ISPOD DIMNJAKA - kod dimnjaka temeljna stopa se proširuje za po 20cm

1.DIMNJAK UZ K.F.Z,U.K.Z,.F.Z

2. DIMNJAK KOJI STOJI UZ PREGRADNI ZID- FUNDIRA SE KAO TEMELJ SAMAC

20

OBJAŠNJENJE I PODACI ZA REŠAVANJE

ZADATKA

DIMENZIJE TEMELJNIH STOPA za zadatak su:

• Unutrašnji konst.zid,U.K.Z =80 cm

• Fasadni konst.zid, F.K.Z.=70 cm

• Fasadni zid, F.Z.=60 cm

• Stepenišni temelj , širine b=30 cm

• Prošitenje temelj.stope po 20cm

• Visina temeljne stope za arm.betonske temelje,

H=30cm

• Kota terena je zadata u tabeli postavke zadatka

OBORENI PRESECI U OSNOVI TEMELJA

NAPOMENA: OBORENI PRESECI TEMELJA TREBA DA

SADRŽE KOTE, VISINSKE KOTE, OPISE PODOVA,

ŠRAFURE GRAĐ.MATERIJALA, OZNAKU ZA DATI

TEMELJ T1,T2,T3,...

21

KOTIRANJE OSNOVE TEMELJA

Osnova temelja se kotira sa po dve spoljne i tri unutrašnje

kotne linije u horizontalnom i vertikalnom pravcu na crtežu Spoljna kota kotira:

1.proširenje temeljne stope i dužinu temeljnog zida

2.ukupnu dužinu tem. stope

Unutrašnja kota kotira:

1.širinu temeljnih zidova i rastojanje između njih

2.širinu tem.zida i i prepuste sa strane temeljne stope

3.ukupnu širinu temeljne stope

DVA MOGUĆA NAČINA CRTANJA

VERTIKALNIH SERKLAŽA U OSNOVI TEMELJA:

1.

1. tem.stopa i tem.zid su u preseku

2. tem.stopa je u preseku, a tem.zid u izgledu

OPISI U OBORENIM PRESECIMA

UNUTAR KUĆE, POD PRIZEMLJA: POD TERASE, TREMOVI:

PARKET 2,5 cm TERACO 3 cm

CEM.ESTRIH 3,5 cm SLOJ ZA PAD 3cm

PVC HIDROIZOLACIJA 1 cm

TERMOIZOLACIJA 5 cm AB PLOČA 10 cm

HIDROIZOLACIJA 1 cm ŠLJUNAK 10 cm

ARM .BET.PLOČA 10 cm NASIP (potrebno je izračunati debljinu sloja)

ŠLJUNAK 10 cm

NASIP-ZEMLJA (potrebno je izračunati debljinu sloja)

TROTOARI:

NEARMIRANI BETON 10CM

ŠLJUNAK 10 CM

NAPOMENA:

PORED OSNOVE TEMELJA I OBORENIH PRESEKA NACRTATI I LEGENDU MATERIJALA

2.

22

POVEZIVANJE TEMELJA SAMCA SA TEMELJNOM GREDOM:

23

4.vežba-RAVNI KROVOVI

1.ODVODNJAVANJE PREKO HORIZONTALNIH OLUKA na strehama

2.ODVODNJAVANJE PREKO SLIVNIKA-TAČKASTO ODVODNJAVANJE

ODVOD VODE PREKO SLIVNIKA U KIŠNE VERTIKALE UNUTAR OBJEKTA. KIŠNE VERTIKALE SE

PRIKLJUČUJU DIREKTNO NA KANALIZACIONU MREŽU

ODVODNJAVANJE PREKO RIGOLE: NA SPOLJA – KROZ NADZIDAK PREKO NA UNUTRA-PREKO SLIVNIKA I KIŠNIH

VERTIKALNIH OLUKA POSTAVLJENIH VERTIKALA POSTAVLJENIH U OBJEKTU

NA FASADI I PRIKLJUČUJE SE NA KUĆNU

KANALIZACIJU

24

HORIZONTALNI OLUCI:

RADE SE OD LIMA ILI AB BETONA

OBLIK : POLUKRUŽNI ILI ČETVRTAST

ŠIRINA : OD 13-20 CM, (16-25CM)

PAD: OD 0,5 MIN, ILI O,8-1%, KA VERTIKALNIM OLUCIMA

O.8-1cm² POPREĆ.PRESEKA OLUKA ODGOVARA 1m² PRIPADAJUĆE POVRŠINE KROVA

OLUČNE VERTIKALE:

PRIMAJU VODU IZ HORIZ.OLUKA, RIGOLE I ODVODE JE U KANALIZACIJU

POSTAVLJAJU SE VERTIKALNO SA SPOLJNE STRANE OBJEKTA UZ FASADU

RADE SE OD LIMA, BAKRA

OBLIK CEVI: KRUŽNI (7,5 ;10;12;15 cm), KVADRATNI (10/10; 12/12 ili 15/15 cm),

PRAVOUGAONI,...

MAX.RASTOJANJE IZMEĐU DVA VERTIKALNA OLUKA JE 30m, A OPTIMALNO JE 10-15m

1cm² POPREČNOG PRESEKA OLUKA ODGOVARA 1m² PRIPADAJUĆE POVRŠINE KROVA

KIšNE VERTIKALE U OBJEKTU:

SPROVODE VODU KROZ OBJEKAT, UZ ZIDOVE ILI KROZ VERTIKALNE INSTALACIONE

KANALE. TO SU STANDARDNE KANALIZACIONE CEVI PREČNIKA Ø100, Ø125, Ø150MM

PRORAČUN POTREBNOG BROJA KIŠNIH VERTIKALA U ODNOSU NA POVRŠINU

KROVA

, gde je n br.potrebnih olučnih vertikala

PRIMER REŠAVANJA SLOŽENOG RAVNOG KROVA NA TRI RAZLIČITA NAČINA:

25

PRIMER ODVODNJAVANJA PREKO SPOLJNIH OLUKA:

PRIMER ODVODNJAVANJA KROVA PREKO RIGOLE:

26

PRIMER ODVODNJAVANJA KROVA PREKO SLIVNIKA:

DETALJ HORIZONTALNOG BETONSKOG OLUKA (neprohodan krov):

Termika 10cm

27

DETALJ NAZITKA NEPROHODNOG KROVA:

DETALJ: FASADA - PLEMENITI MALTER, KROV – PROHODAN

28

DETALJ RIGOLE:

PRORAČUN NEPOZNATOG NAGIBA

1.5% : 100 = Δ : L, gde je Δ=1,5% x L/ 100

X : 100 = Δ : L1, nepoznat nagib X= 100x Δ/ L1

IZRAČUNATI;

1.H min- MIN.VISINSKA KOTA, KOD OLUKA, SLIVNIKA ILI RIGOLE

Hmin= Hsprata+čista visina+ MK+plafon+svi slojevi ravnog krova (24cm)

2.H max- MAX. VISINSKA KOTA KOD NAZIDKA ILI KOD OLUKA

Hmax= Hmin+Δ

29

OBJAŠNJENJE I OPIS SLOJEVA RAVNOG KROVA:

• 1.SLOJ ZA PAD:

FUNKCIJA JE: OMOGUĆAVA ODVOD VODE DO OLUKA ILI SLIVNIKA

RADI SE OD NABIJENOG ILI LAKOG BETONA, MIN. 4CM DEBLJINE KOD SLIVNOG

MESTA,OLUKA ILI SLIVNIKA, DEBLJINA DRUGOG KRAJ ZAVISIĆE OD NAGIBA I DUŽINE

RAVNI KROVA

• 2.SLOJ ZA RASTEREĆENJE PRITISKA VODENE PARE

FUNKCIJA : SPREČAVANJE PRODORE VLAGE IZ UNUTRAŠNJEG PROSTORA ISPOD KROVA

DA DODJE DO PARNE BRANE

RADI SE OD OD BITUMENSKE PERFORIRANE TRAKE SA RUPAMA . SA DR.STRANE

BITUMENSKA TRAKA JE POSUTA KRUPNIM PESKOM, KOJA SE DIREKTNO LEPI ZA SLOJ ZA

PAD.

PREKO SE ZAPTIVA PREMAZOM OD VRUĆEG BITUMENA KOJI PROLAZI KROZ

PERFORACIJE I LEPI BITUMENSKU TRAKU PREKO 40% ZA PODLOGU ISPOD.

• PARNA BRANA

FUNKCIJA: SPREČAVA PRODOR VODENE PARE IZ PROSTORIJA ISPOD KROVA DA DOĐE U

KONTAKT SA TERMIKOM

RADI SE OD METALNIH FOLIJA OBLOŽENIH BITUMENSKOM SMESOM, UGRAĐUJE SE

HLADNIM ILI TOPLIM POSTUPKOM, NJIHOVA DEBLJINA SE ODREĐUJE PRORAČUNOM

DIFUZIJE VODENE PARE,...

• 3. TERMOIZOLACIJA

FUNKCIJA: TERMIČAKA ZAŠTITA OD GUBITKA TOPLOTE ZIMI I ZAGREVANJA LETI U

PROSTORIJAMA ISPOD KROVA

RADI SE OD TERMOIZOLACIONIH PLOČA/ EKSPANDIRANA PLUTA, MINERALNA ILI STAKLENA

VUNA,PLOČE OD DRVENIH VLAKANA, PLOČE OD DRVENE VUNE,PLOČE OD PRESOVANE

SLAME,...POSTAVLJAJU SE U DEBLJINAMA PROPISANIM PO TREMIČKOM PRORAČUNU

• 4. PVC FOLIJA , ILI BITUMENSKA HARTIJA

FUNKCIJA : ZAŠTITA TERMOIZOLACIJE OD PRODORA VODE IZ CEMENTNE KOŠULJICE PRI

NJENOM POSTAVLJANJU

• 5.CEMENTNA KOŠULJICA

FUNKCIJA : RAVNA PODLOGA ZA HIDRIZOLACIJU KROVA, RADI SE DEBLJINE OKO 3 CM.

KOŠULJICA SE OBAVEZNO DELI DILATACIONIM RAZDELNICAMA

• 6.HIDROIZOLACIJA

30

FUNKCIJA: SPEČAVA PRODOR VLAGE I VODE I UJEDNO ŠTITI OD VODE I ATMOSFERALIJA

SVE SLOJEVE RAVNOG KROVA, KAO I UNUTRAŠNJE PROSTORIJE ISPOD KROVA.

RADI SE OD BITUMENSKIH MATERIJALA I TO U VIDU ODREĐENOG BROJA PREMAZA U

ZAVISNOSTI OD NAMENA KROVA, NAGIBA KROVNIH RAVNI, KLIMATSKIH FAKTORA I

PRIMENJENIH MATERIJALA .

MOGU SE PRIMENJIVATI I MATERIJALI NA BAZI PLASTIČNIH MASA. ONI SE LEPE SE

PREKLOPOM OD PO 5CM ILI ZAVARENJEM SA PREKLOPOM OD 1,5 CM, TRAJNI SU,

ELASTIČNI I LAKO SE OBRAĐUJU

• 7.ZAŠTITNI SLOJ HIDROIZOLACIJE

ŠLJUNAK UTPOLJEN U BITUMNSKI PREMAZ DEBLJINE OD 3- 5CM - NEPROHODAN KROV

• 8.HODAJUĆA PODLOGA

ZA PROHODAN KROV U SLOJ PESKA 2-3CM, UMESTO ŠLJUNKA- NEPROHODAN KROV, SE

POSTAVLJAJU KAMENE ILI BETONSKA PLOČE( DIMENZIJA 30X30X3CM)

5.vežba-PRESEK

31

ŠEMATSKI PRIKAZ OBORENOG PRESEKA

OBORENI PRESEK SADRŽI:

• DEO OBORENIH PRESEKA TEMELJA

32

• DEO OSNOVE PRIZEMLJA SA OTVORIMA U ZIDOVIMA

• SPRAT /POTKROVLJE/

• KROVNU KONSTRUKCIJU /RAVAN KROV/

ŠEMATSKI PRIKAZ PLANA ARMATURE PROSTE ARMIRANO BETONSKE PLOČE

SITNOREBRASTA MEĐUSPRATNA ARMIRANO BETONSKA KONSTRUKCIJA

• RASPON – Lx=3 -12m

33

• RAZMAK REBARA – λ=40-80cm

• R rebra ≤Lx/20

• ŠIRINA REBRA Br=7 – 12cm

• DP=4 – 6cm

IZGLED SITNOREBRASTE TAVANICE U MAIVNOM KONSTRUKTIVNOM ZIDU

TM TAVANICA

34

AKSONOMETRIJSKI PRIKAZ TM TAVANICE

OSNOVA I PRESECI TM TAVANICE

e=20

LMT TAVANICA

35

e=28/38cm

AKSONOMETRIJSKI PRIKAZ LMT TAVANICE

LMT opekarski punioci izrađuju se u dve standardne dimenzije širine 28 I 38cm.

Osovinsko rastojanje između dve fert gredice je 40/50cm.

OSNOVA I PRESECI LMT MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE

STEPENIŠTE

36

KONSTRUKCIJA STEPENIŠTA SA

PODESNIM NOSAČIMA /GREDAMA/

KONSTRUKCIJA STEPENIŠTA SA JEDNOSTRUKOM KOLENASTOM

PLOČOM

OTVORI U ZIDOVIMA

/VRATA/PROZORI/

37

38