Kada ga je žena obavestila, da bi u određeno vreme mogli očekivati naslednika za kojim je strasno žudio, Templton Lambet se uhvatio te nade s radošću čoveka kome je sreća počela okretati leđa. Verovao je da bi sa sinom mogao ostvariti svoj nekadašnji san i stvoriti nov i zanimljiv život u divljem teksaškom kraju, zapadno od reke Pekos.Tog istog uzbudljivog dana odredio je očekivanom detetu ime: Teril, po imenu voljenog brata. Templton i Teril Lambet nasledili su od oca po jednu plantažu jedna se nalazila u Luiziani, a druga u istočnom Teksasu. Teril je dobro prolazio, dok je Templton propadao.Dete se rodilo, no bila je devojčica. To je bilo drugo razočaranje u Lambetovu životu, i to najveće. Lambet se nikada nije pomirio s tim podlim trikom sudbine. Odlučio je da smatra dete dečakom i da ga tako i odgoji. Nije mu čak ni promenio ime. No, iako je volio Teril kao kćerku, uživao je u njenim dečačkim osobinama i sklonostima prema grubljim i muškijim užicima i zabavama. To je iskorištavao u punoj meri.Lambet se pobrinuo za Teriline učitelje i školovanje čim je ona navršila petu igodinu. No, kada je devojčici bilo deset godina ponosio se najviše njenim, dečačkim sposobnostima koje je podsticao, a naročito njenom jahačkom veštinom. Teril je mogla jahati na bilo kojoj četveronožnoj životinji na plantaži.Tada je izbio građanski rat. Templton, kome je tada bilo oko četrdeset godina, stupio je u vojsku kao oficir, dok se njegov brat Teril prijavio kao prost vojnik. Za vreme ovog razdoblja polagane propasti prosperiteta Juga, gospođa Lambet preuzela je odgoj male Teril. Ona je uvek bila pod uplivom svog muža i nije mogla da utiče na svoju kćerku i da joj usadi ona svojstva koja je želela. Gospođa Lambet pripadala je jednoj staroj južnjačkoj porodici francuskog porekla, a nakon udaje doznala je, da ona nije Lambetova prva ljubav. Ponos i melankolija, spojeni s njenom ljubaznošću, branili su joj da se suprotstavlja Lambetu u njegovu nastojanju da bude sretan time, što nastoji da bar u radu i igri stvori od Teril dečaka. Ali, za vreme dugog i iscrpljujućeg rata majka je uvelike nadoknadila one osobine za koje se bojala da ih Teril ne poseduje. Pred kraj rata, kada je Teril bilo petnaest godina, mama je umrla, ostavljajući kćerki u nasledstvo nešto, što ni devojčina strasna žeđ za pustolovinama, ni uticaj njena oca ne bi nikada mogli iskoreniti. Lambet se vratio kući kao pukovnik, ožalošćen više svešću da će mu brat uskoro umrei, nego time što je kao plantažer potpuno propao. Teril je podlegao neizlječivoj bolesti za vreme rata, i bio je poslat kući daleko pre predaje generala Lija.Smrt žene i osiromašenje nisu mnogo više pogodili Lambeta, budući da su mu te nesreće omogućile da napusti sve i da krene prema zapadnoj granici Teksasa, prema prostranim i nepoznatim krajevima koji su mogli obogatiti čoveka još dovoljno mladog za borbu i za rad.Teksas je bio svet za sebe. Pre rata Lambet je odlazio u lov na sever do Panhandlea, i zapadno u preriju između Arkansasa i Crvene reke. On je sagledao budućnost zemlje. Bilo mu je dosta uzgajanja pamuka. Nameravao je otići na Zapad, u kraj iza mutnog i divljeg Pekosa, o kome je bio načuo privlačive glasine.Po dolasku kući pukovnik Lambet je pre svega oslobodio sve robove koji su se još nalazili na plantaži, iako se protiv istog oslobođenja robova borio. Nakdh toga izdvojio je nekoliko omiljenih konja, jedna kola i opremu, te nekoliko stvari s kojima bi se bio teška srca rastao, a potom prodao plantažu i sve na njoj. No, nije mnogo dobio od te prodaje.Tada je stigla vest o bratovoj smrti, i s njom nasledstvo koje bi mu omogućilo da nastavi s plantažerskim radom. No, Lambetu je bilo dosta rodnih i nerodnih godina. Zemlja je bila siromašna, i nije imao ni želje ni sposobnosti da opet pokuša da se posveti plantaži. Zapad ga je zvao. Teksašani, osiromašeni ratom, kao i ološ otpušten iz armije, kretali su na sever i na zapad, privučeni nekom magnetskom silom koja ih je prisiljavala da se sele.Lambet je otputovao preko Misisipija, i vratio se pun tužnih i neizbrisivih sećanja na brata, i sa sredstvima da ispuni svoju davnu nadu da pronađe ranč na Zapadu i da se posveti uzgoju stoke.Mnogo je robova htelo da i dalje ostane sa Lambetom. On je obratio pažnju na dvoje mlađih robova, svestan što bi mu njihova pomoć značila na riskantnom poduhvatu na koji se spremao.Ali, Sambo, ti si sada slobodan čovek uveravao je Lambet crnog momka.Da, gospodine, znam da sam slobodan. Ali, pukovniče, ne znam što ću sa slobodom.Sambov problem bio je problem i ostalih bivših robova na plantaži. Njega su na Lambetovu plantažu doveli s teksaških ravnica, bio je snažan i ozbiljan Crnac. Prilikom poslednjih hajki na bufala Lambet ga je uzeo sobom, i uvideo da je marljiv i sposoban. Osim toga mladić je spadao u retko dobre Crncekauboje. Sambo je naučio Teril da se prilepi na konja kao čičak i da baca laso. Bio je uvek vrlo privržen devojčici. Ta je činjenica navela Lambeta da ga uzme sa sobom.U redu, Sambo, uzeću te sa sobom. Ali, što ćemo s Mauri? Lambeće pokazavši na zgodnu Crnkinju koja je stajala uz Samba.Pa, pukovniče, mi smo se oženili dok vas nije bilo. Mauri me gnjavi da idemo s vama. Nemabolje kuvarice od Mauri, gospodine reče Sambo dodvoravajući se Lambetu.Lambet odluči da uzme ovo dvoje, ali ostale privržene mu Crnce nije hteo ni slušati.Svanuo je dan odlaska. Ujutro se Teril prošetala starom cestom između kanala i šumarka dostojanstvenih, mahovinom obraslih hrastova što su okružavali istrošenu gospodsku kuću, koja je pokazivala tragove vremena.Bilo je rano proleće. Zrak je bio pun slatke, mirisne tromosti Juga, kosovi su bučno i zvučno pevali, ševe i močvarni kosovi pevali su svoju oproštajnu jesensku pesmu Jugu, nebo je bilo plavo i sunce je toplo sjalo, na travi su poput dijamanata blistale kapi rose.Iza velike livade stajao je red prema cesti okrenutih trošnih starih kućica, napuštenih i tužnih. Samo iz nekih dizali su se tanki stupovi plavičasta dima, označavajući da su još nastanjene. Više nije bilo robova sa njihovim pesmama i plesom i njihovi su se vapnom obeljeni domovi polako rušili. Teril ih je poznavala celog svog života. Rastužilo ju je što mora da se oprosti s njima, ali joj je ipak bilo duboko u duši drago što su stvari krenule tim tokom, i što su robovi oslobođeni. Četiri godine rata bile su joj mutne. Želela je da sve to zaboravi, da zaboravi svu patnju i gorčinu.Kada se vratila s te svoje poslednje šetnje duž starog voljenog kanala, na čijoj su tihoj površini plivali listovi lopoča, konji su već stajali u dvorištu, a Sambo je iznosio njen mali, bakrom okovani francuski kovčeg.Gospođice Rili, učinio sam kako sam najbolje znao reče Sambo, gurnuvši kovčeg na natovarena, platnom natkrivena kola.Sambo, s čim se ti tu šuljaš iza mene? upita Lambet, oštro promatrajući scenu.Ovo je kovčeg gospođice Rili, gospodine.Rili, što je u njemu? upita njen otac.Sve moje blaigo. Toga je malo, tata! Moj nakit čipke, slike, knjige... i moje haljine.Haljine, kažeš? Rili, neće ti trebati tamo kamo idemo odvrati on promatrajući je odobravajućim pogledom. Bila je dečački odevena: pantalone uvučene u čizme, a uvojke joj je sakrivao meki šešir širokog oboda.Nikada? setno upita devojka.Mislim nikada bio je grubi odgovor. Cim odemo odavde, ti ćeš mi biti pravi sin Rili, devojka bi nam predstavljala teret, a da ne govorim o riziku za nju samu. Dalje od Santone je divlja zemlja!Tata, ja bih svakako radije bila dečak, i biću poput dečaka. Ali to me uznemirava, kad već o tome govorimo, jer ja sam... ustvari... devojka.Možeš otići tetki strogo odgovori otac.Oh, tata!... Ti znaš da volim samo tebe... i upravo sam luda da odem na Zapad... Jahati i jahati! Videti bufala, preriju, i onaj osamljeni kraj oko Pekosa o kome si mi toliko pričao. To će biti divno Ali jutros, tata, žalosna sam jer napuštamo dom.I ja sam, Rili odvrati Lambet suznih očiju.

Kćeri, da smo ostali ovde bili bismo uvek tužni. I siromašni takođe! Ali tamo ćemo pustiti nove korene u novu zemlju. Zaboravićemo prošlost. Radićemo. Sve će biti novo, čudno, divno... Znaš, Rili, ako je tačno ono što čujem, moraćemo se boriti protiv meksičkih konjokradica i Komanča!Oh, to me uzbuđuje, tata usklikne Teril. I plaši me! Trnci mi idu uz leđa! Ali ne bih htela da bude drukčije.Iz vida im se polako izgubila siva i nejasna gospodska kuća ispod ogromnih hrastova s kojih su se lelujali dugi pramenovi španske mahovine. Pošli su žutom cestom koja se protezala duž zelenog kanala.Sambo je poterao šestoro slobodnih konja i pognao svog konja za njima, a Mauri je za njim vozila velika kola s jakom zapregom belaca. Na kraju je anala Teril na svom rasnom vrancu Diksi. Otac ih dugo nije sustizao. No Teril se nije okretala.Ipak se okrenula kada su milju niz cestu stigli do zaseoka gde je bila pokopana njena majka. Očisu joj bile toliko pune suza, da je bila gotovo slepa. Dan pre oprostila se s majčinim grobom bio je to doživljaj koji ne bi mogla dvaput izdržati.Celi je dan polako prolazio, kao da mu nema kraja, i celim su putem Teril mučile uspomene na sretnu i tužnu prošlost.Lambet je polako putovao. Hteo je da na tom dugo očekivanom i priželjkivanom putovanju i nešto nauči. Veći deo života proveo je u onom malom delu Teksasa uz Luisianu i saživeo se s njegovim krajem i tradicijama. Sada je želeo da pronađe pravi Teksas, onaj Teksas koji je pao kod Alama i koji je na kraju pobedio Santa Anu, koji se širio na sever i na zapad carstvo koje se rađalo.Zato je putovao polako, zaustavljajući se u zaseocima, na putu praveći poznanstva. Katkada bi zalazak sunca zatekao njegovu malu karavanu na putu, i tada bi logorovali gde bi stali, obično gde je bilo trave i vode. Teril se to počelo sviđati. Samibo bi joj namestio ležaj pod platnom u kolima, gde joj je bilo udobno i gde se osećala sigurnom od radoznalih očiju. Za Teril je nekada bilo zabavno nositi dečačku odeću, sada je međutim bila samo još više svesna da nije ono za što se predstavlja, i da će je pre ili kasnije neko otkriti. No, inače što je veća udaljenost delila karavanu od doma, i što je vreme brže prolazilo, Teril se sve više uživi ja vala u pustolovinu.U Austinu su ostali samo jednu noć stigli su iza zalaska sunca a otputovali u zoru. Teril nije imala prilike da puno vidi, ali grad joj se ni tako nije sviđao. New Orleans bio je jedino veće mesto koje je posetila, i veoma joj se dopao, sa svojim čudnim ulicama i kućama, sa svojom francuskom atmosferom.Od Austina do San Antonija vodila je glavna staza, put kojim su išle poštanske kočije i prolazili put

nici na jug i zapad. To je Teril izvanredno zanimalo. Bila je sretna na svojoj Diksi, iako njen kontakt s ljudima nije prelazio ulogu običnog promatrača. Pričinjavalo joj je sve veću radost jahati celi dan i uvući se noću u svoj udoban ležaj u kolima. Ovako bi mogla doveka putovati.Međutim, kada su stigli u San Antonio, Teril je upala u zastrašujuće uskomešani svet, bučan, sirov, odvratan, a s druge strane uzbuđujući i čudan. Da je bar stvarno bila dečak! Izgledalo joj je neverovatno, da je smatraju dečakom. Muška odeća gotovo je potpuno sakrivala ženske oblike njena tela, a lice ju je strašno obeshrabrivalo. U hotelu gde su odseli, Teril se pogledala u ogledalo s velikim nezadovoljstvom. Njeni plavi uvojci, ljubičaste oči, i više od svega njena glatka devojačka koža tešu osobine pričlnjavale radost njenoj majci, a ni samoj Teril nisu u prošlosti bile neukusne a sad su je sve više zbunjivale, a i plašile. Ipak se razmišljanjem oslobodila straha, shvativši da za vreme puta neće biti nikakve naročite smetnje. Neće nikada dvaput sresti iste ljude.Morala je ostati u sobi, odmah do sobe svog oca, ukoliko je nije pratio otac ili Sambo. Lambet je grozničavo nešto tražio, i išao je posvuda, no, vodio je Teril sobom kad god je želela poći s njim. Ili bi je poslao u trgovinu sa Sambom. U tome je Teril uživala, jer je imala novaca, a trošenje novca joj je pružalo veliki užitak. Jedino je Sambo bio nezgodan. Dečačke čizme i pantalone nisu za njega izmenile njegovu obožavanu gospodaricu.Sambo, prestani me zvati gospođice Rili protestirala je Teril. Zovi me gospodin Rili.Svakako hoću, gospođice Rili,, kada promislim. Ali vi ste ono što jeste i nikada nećete biti ono što niste.Jednog dana praćena Sambom otišla je niz ulicu dalje no obično. Prizor koji su pružali jahači, kola i poštanske kočije ispunjavao ju je sve većom radošću. Sve ju je to podsećalo na divlju, otvorenu teksašku zemlju o kojoj je toliko bila čula.

Privukao ju je jedan mali dućan, ali nije ušla kada je prvi put prošla pored njega, jer se nalazio pokraj bučne krčme, pred kojom je stajalo nekoliko prašnjavih vitkih konja, čiji su se vlasnici očito nalazili u krčmi. Konačno je Teril popustila napasti i ušla u dućan, gde je ubrzo zaboravila na Samba. Kada je nakupovala toliko toga, da je osetila grižnju savesti, najednom se setila Crnca. U dućanu ga nije bilo. Tada bučni glasovi izvana povećaše njen nemir. Istrčala je van. Sambo je nije čekao.Teril požuri niz ulicu, ugledavši nekolicinu ljudi, koji su se užurbano kretali upravo ispred nje. Kad je stigla do vratiju krčme ona se otvoriše i kroz njih natraške izađe jedan čovek, sudari se s njom i obori je na zemlju. Paketi joj izleteše iz ruku. Teril se Ijutito diže i skupi stvari, više ljutita nego preplašena pogleda. Najednom se sledi.Čovek je u svakoj ruci držao po jedan revolver, uperio ih nisko u širom otvorena vrata. Teril u krčmi ugleda ljude, od kojih se jedan previ jao na podu.Mislim, da je to sve izjavi čovek s revolverima, hladnim glasom. Kad sledeći put budeš varao na kartama, neće to biti u igri s Pekosom Smitom.Prišao je Teril. Sine, odveži mi konja Onog dorata. I dovedi ga ovamo naredi on.Teril nespretno posluša. Stavljajući jedan revolver za pojas, čovek se povuče dok ne udari u konja. Bio je mlad, oštra i hladna profila, napeta i nemilosrdna izgleda. Jednim korakom pope se na konja s visokog pločnika.Smit, znaćemo kada se opet pojaviš poviče grub glas iz krčme. Tada se vrata zatvoriše.Što se treseš, mali? upita Smit hladnim i otegnutim glasom, u kome je bilo i malo poruge.Ja ne zzznam, gospodine izmuca Teril, puštajući uzde. To je bio njen najbliži kontakt s jednim od tih preplanulih plećatih Teksašana. A oči ovoga bile su previše strašne, da bi ona mogla u njih gledati. Smešak je omekšao njegovo napeto, suvonjavo tvrdo lice, no, to nije izmenilo njegove svetle, prodorne oči.Pa, ja sam mu samo skinuo uho oteže Smit. Stršilo mu je kao u kunića... Hvala, sinko. Mislim krenuti.Na to kasom od jaši. S neodređenim osećanjima Teril je pogledom pratila vitki, uspravni lik. Tada se pojavi Sambo. Teril potrči prema njemu.On, Sambo!... Koliko sam se prestrašila! usklikne ona olakšano. Požurimo... kamo si otišao?I sam sam se prestrašio odvrati Crnac. Čekao sam kod onih vrata, kada je dojahao jedan od ovih divljih Teksašana. Sjahao je, ugledao me i rekao mi: »Crni, gubi se iz moje blizine«. Ja sam ga, naravno, poslušao. Tu unutra upao je u nekakav okršaj, a kada je izašao s onim velikim revolverima, još sam se gore prestrašio.»Santone«, kako su njegovi stanovnici zvali San Antonio, bio je prepun Teksašana i gomile drugih ljudi. Teril je Teksašanima smatrala visoke mršave mladiće prašnjavih čizama, tankih usana, hladna lica, sivih očiju i divovskog rasta, dok su stariji ljudi krupnijeg stasa, bili po njenu mišljenju sigurno očevi onih mladića. Najednom je bila potištena, jer je osetila, da su ti mladići nekoliko puta privukli njen pogled i pobudili zanimanje kod nje. A i Pekos Smit ju je nekako čudno uzbudio. Iako je u njoj izazvao strah i odbojnost, njegovo joj je lice stalno izlazilo pred oči.Meksikanci, kočijaši, vojnici, beskrajna i slikovita vreva ljudi sve je to pružalo Teril vrtoglav i divan prizor. To su bili ljudi iz prerije i prema očevim rečima pristizali su odasvud. Bilo je tu lovaca bufala, koji su polazili u preriju da presretnu krda bufala što se u proleće sele na sever, trgovacakonjima i stočara s fančeva, slikovitih Meksikanaca s njihovim »serapes«, uskim pantalonama i visokim sombrerima, tu i tamo

primećivao se poneki pažljiv čovek oštra pogleda, koga bi Lambet nazvao teksaškim jahačem, bilo je jahača na vitkim, divljim konjima, visokih ljudi s revolverima za pojasom, koc

^Ne brini, Slime, to on javlja komercijalne obavesti: Zapranje skalpova upotrebljavajte „ELDA ŠAMPON OD KOPRIVE«._____ I

kara, obično zgodnih muškaraca, u crnim odelima i s crnim šeširima, hladna lica, i na kraju čitava reka otrcanih, slomljenih, premda ne i beznačajnih, često pijanih ljudi, duge kose, neobrijanih, nesmiljenih i bednih. Teril se bojala susresti njihove vučje poglede. To je, prema Lambetovim rečima, bio ološ koji je ostao od vojske žrtvovane za izgubljeni cilj. Lambet je takođe primetio i naglasio da želi za sobom zauvek ostaviti takve ljude, kao i sve što ga podseća na rat.Rili, imam sat vremena reče joj otac trećeg dana njihova boravka u San Antoniju. Mislim, da ne bismo smeli propustiti da vidimo Alamo. Dok Teksas postoji, Alamo će biti svetinja. Svaki bi dečak bar jednom morao posetiti taj oltar junaštva i patriotizma.Teril je znala tu povest kao i svaki teksaški dečak. Tapkala je uz oca, koji je hodao dugim koracima. Ubrzo su bili na pragu historijske građevine. Lambet je tu i pre bio. Neki njegov daljnji rođak pao je u toj bici. Poveo je Teril naokolo i pokazao joj gde i kako su opsednuti odbijali napade toliko dugo s tolikim gubicima za neprijatelja.Santa Ana je sobom vodio četiri hiljade meksikanskih vojnika tumačio je Lambet. Iznenadili su Amerikance jurišem pred zoru. No, dvaput su ih odbili uz ogromne gubitke, i izgledalo je kao da će se Meksikanci povući. Ali ih je Santa Ana naterao na još jedan napad. Penjali su se uz zidove, i konačno se popeli do vrha, s koga su na branioce sasuli ubitačnu vatru. Tada su provalili vrata tvrđave i probili južni zid. Bio je to pakao... U ovoj je sobi ubijen na svom krevetu Bovi, koji je bio bolestan... Tamo je poginuo Trejvis za svojim topom... A ovde je pao Dejvi Kroket sa gomilom mrtvih oko sebe... Rili, ni svom sinu ne bih želeo slavniju smrt... Teksašani su svi poginuli. Bilo ih je sto osamdeset i dva. Ubili su hiljadu i šesto Santa Aninih vojnika. Takvi su bili Teksašani onih dana.Oh, veličanstveno! usklikne Teril. Ali, to me i užasava. Kao da ih gledam kako se bore.., To mora da nam je u krvi, tata.Da... Nemoj nikada zaboraviti Alamo, Rili. Nemoj nikada zaboraviti tu teksašku baštinu. Mi smo Južnjaci izgubili građanski rat, ali slava oslobađanja Teksasa od španskog gospodstva pripađaće uvek nama.Naizmence zamišljena i uzbuđena, Teril se sa ocem vratila u grad. Kasnije je tog dana doživela nešto, što ju je takođe uzbudilo, ali posve drukčije. Lambet ju je poveo u veliku trgovinu opreme, gde joj je kupio crno meksikansko sedlo s tapadoresima, srebrom optočenim žvalama i mamuzama, riatu, jahaće rukavice, šal i sombrero toliko velik, da se pod njim Teril osećala kao pod teškim oblakom.Sada ćeš biti kauiboj ponosno će Lambet. Teril spazi da otac kupuje i revolvere i municiju, iako je sobom bio ponio svoje oružje, kupio je i noževe, pojaseve, sekire, mali pištolj za nju u stvari toliko toga, da je Teril stala sumnjati da li će kola moći sve to poneti. No, ubrzo je doznala da su kupljena druga, i to veća kola, kojima je trebalo da upravlja Sambo, sa dve zaprege.Rili, mislim da ti to sada mogu reći najavi joj otac. Odustao sam od plana da idem glavnom cestom. Previše je putnika, a mnogo i takvih koje nije poželjno sresti zapadno od Santona! Krenućemo s nekim lovcima bufala s kojima sam se upoznao i putovaćemo neko vreme s njima. Lovićeš sa mnom bufala. Upoznaćemo preriju.Dva dana kasnije krenuli su sa ovećom karavanom, jer je pored njihovih bilo još šest kola sa osam ljudi, od kojih doduše nijedan nije bio na konju. Bili su to iskusni lovci bufala, poznavali su kraj, i lovili bufala za meso i kože. Na Terilino veliko olakšanje, u grupi nije bilo nijednog mlađeg čoveka.Krenuli su severozapadno uz rečicu, duž čijih je obala raslo prekrasno drveće. Teksašani su vozili vrlo oštrim tempom. Prvog su dana do zalaza sunca prešli sigurno tridesetak milja. Sambo je s teškimkolima stigao tek kad je zapao mrak, što je zabrinulo Lambeta.Lovci su se dobroćudno ophodili prema Teril, ali je bila sigurna da nijedan od njih nije naslutio njenu tajnu. Te se večeri odvažila i sela blizu logorske vatre, te slušala razgovor ljudi. Bili su to veseli ljudi, većinom stočari i uzgajivači konja. Jedan je od njih bio teksaški jahač, i pričao je jezive priče, od kojih se Teril naježila koža. Neki je stočar s reke Brazos mnogo pričao o Lanu Estakadu i o Komancima. Za vreme jednog lovačkog pohoda on je sa svojim prijateljima logorovao Uz Crvenu reku i umalo da nisu ostali bez skalpova.Ti Komanči postaju opaki zatrese on kudravom glavom. I to ih baš ovo ubijanje bufala ljuti. Jednog će dana Teksas morati da se reši ne samo Komanča, već i Arapahosa, kajova, Šajena i možda svih prerijskih Indijanaca.Pa, mislim da je prerano i da se nalazimo previše južno, da bi ovde u ovo doba godine naišli na Komanče primeti drugi. Krda bufala koja stižu sa Rio Grande ne dosežu do Crvene reke.Naići ćemo na bufala s ove strane Kolorada odvrati lovac crvenog lica. A to je vraški dobro, jer reku nije baš lako pregaziti. Našem bi prijatelju Lambetu bilo teško.Ne, mogao bih preći Kolorado. Samo, ne poznajem kraj zapadno od Kolorada.S obzirom na osećaje koje je u Teril pobudilo to ravnodušno pričanje o ratobornim Indijancima, Lanu Estakadu, opasnim rekama, bufalima u begu i slično, ona bi se doista mogla smatrati dečakom. Ali,dok je ležala u krevetu i nije mogla zaspati, nametala joj se činjenica da je devojka i obuzimali su je ženski osećaji koje nije mogla odagnati. S druge strane, celo je njeno biće bilo ispunjeno drhtavom i veselom životnom radošću.Nekoliko dana kasnije Teril je jahala nešto iza drugih kola sa Sambom, kad joj se učinilo da čuje nešto neobično.Poslušaj, Sambo prošapta, okrećući se prema jugu Da li ju je 'čulo sluha varalo?Ne^čujem ništa , odvrati Crnac.Možda sam se prevarila... Ne! Evo opet.Nije to ništa, gos'n Rili, mislim da čujete nešto kao grmljavinu. Upravo to, Sambo... Poput tutnja grmljavine.Slušai!I'Još ništa ne čujem. Možda otuda nadolaziSambo to ne može biti obična grmljavina uzbuđeno poviče Teril. Ovo ne prestaje. Traje neprekidno... Postaje glasnije. ■Do vraga! Sada čujem, gos'n Rili odvrati Crnac. Znam šta je to, To su bufala! To je glavno krdo sigurno kao što se ja zovem Sambo.Glavno krdo!... Oh, onaj lovac Hadkins, mora da je pogrešio. Rekao je, da još nije vreme nadolaska glavnog krda.Nadolaze, i to trkom, gos'n Rili.Tutanj je postajao sve glasniji, stalniji i dublji i bilo je u njemu nečeg pretećeg. Lambet i tovarni konji nestali su u oblaku prašine Teril se učini da bufala ubrzavaju trk, da se sve više zbijaju, da smanjuju udaljenost do kola.Oh Sambo, da li su to bufala u begu? poviče Teril, najednom preplašena. Šta je s tatom? Šta ćemo učiniti?Ne znam, gospođice. Ja sam čuo za bufala u begu, ali nikada nisam to video. Ovo postaje opasno, Svakako. Treba da požurimo.Sambo potrči i okrene Maurijinu zapregu u smeru kretanja bufala. Tada poviče Terili da sjaši s konja i popne se na Maurijina kola.Sto da učinim sa Diksi? zavrišta TerilVodite ga dok možete, poviče Sambo i potrči ka svojim kolima. Devojka se pobojala da neće stići do Maurijinih kola već će morati opet uzjahati. No, ipak je stigla do kola i skočila u njih svejednako vodeći konja za

uzde koje su na sreću foile duge. Diksi je kasao iza kola, toliko blizu, da ga je na momente mogla dohvatiti. Tada ugleda Sambovu zapregu, koja ih je dostizala u galopu. Kada se našao tik uz Terilina konja, Crnac uspori da uskladi hod svoje zaprege sa Maurijinom. i I ^Teril se prestrašeno ogledala levo i desno. Struja bufala zgusnula se oko njih, na jedva sto metara od kola. Crne i smeđe životinje poskakivale su kao jedna. Gusta žuta prašina pokrivala je sve. Iza kola talasalo se more dlakavih glava i crnih hrptova. Iako joj je srce bilo u grlu, prizor je uzbuđivao Teril. Tutanj se pretvori u zaglušnu huku. Shvatila je, da je Sambova namera bila, da svoja velika kola održava iza Maurijinih, koja su bila manja, te da održi korak zajedno s bufalima u nadi da će se krdo razdvajati iza njih. No, koliko će dugo konji izdržati tempo, čak i ako ne podivljaju i napuste kola koja će onda bufala sigurno smrviti? Teril je čula priče o celim karavanima koje su bufala pregazili i utapkali u preriju. Njen je konj naćulio uši, a očima je divlje kolutao. Da nije bilo Teril uz njega, i da nije držala uzde, bio bi pobegao.Ubrzo je Teril primetila da zaprege više ne održavaju jednak razmak između kola i bufala. Krdo je od tromog kasa prešlo u pravi galop, a prostor između kola i prvih redova bufala smanjio se na polovicu pređašnjeg. Raširenih očiju Teril ugleda kako se polako spajaju dva zida dlakavih hrptova. Iza Sambovih kola nije bilo slobodnog prostora samo gusta, nadolazeća, dlakava masa. Sambo je izbuljio oči toliko, da mu se videlo samo belo. Urlao je na konje, no Teril nije mogla čuti ni reči.Huka i topot behu zaglušni i crno more hrptova propinjalo se i gutalo slobodan prostor oko kola. Terili se činilo da bi mogla dobaciti sombrero do onih dlakavih hrptova. Noge i kopita bufala više se nisu videli. Postalo joj je hladno i skoro joj je pozlilo od straha, kada je shvatila da veća brzina, promena od pitomog kasa na divlji galop, jurnjava slepog čopora, sve to znači da bufala beže i da se ona i dvojeCrnaca nalaze usred jurećeg krda. Izgubljeni su, bufala će ih zgaziti. Zatvorila je oči da se pomoli, no nije mogla a da ih ne otvori opet.Spazila je da je Mauri izgubila kontrolu nad konjima, Kola su i dalje jurila ispred (bufala, ljuljala su se i klatila toliko, da je Teril skoro ispala. Diksi je držao korak s kolima. Sambovi konji su se sjajno držali, još uvek pod kontrolom, plamenih očiju i isplaženih jezika. Teril ugleda Crnca kako se okreće i puca u jureće bufala. Crveni plamen iz revolvera sukljao je ravno u pomahnitale životinje. Bufala su i dalje besno galopirali uz zaglušnu huku, svakog časa preteći da prevrnu kola.Ukočena od užasa, držeći se za kola što su poskakivala, Teril sad spazi da se bufala primiču samim točkovima. Oblak prašine što se podigao gušio ju je i zaslepljivao. Samba je videla kao kroz neku izmaglicu, premda je još posve dobro videla plamen što je tu i tamo sukljao iz njegova revolvera. No, nije više ništa čula. Pogled joj se ukočio. U tom vrtlogu osećala se sitnom. Zadah životinja ispunio joj je nosnice. Obuzeo ju je strašan osećaj kao da je nošena nekakvom poplavom. Konji i kola držali su korak s jurećim bufalima. Diksi je mahnito skakala, na momente gotovo udarala u kola. Malo dalje od točka komešale su se ogromne, dlakave, rogate životinje, koje su pojačavale njen strah.Bilo je nepodnošljivo. Teril je predosećala da će uskoro pasti pod kopita u galopu. Neće još dugo. Konji će pasti ili napraviti pogrešan korak, a onda i.. Opet je kroz prašinu ugledala crveni bljesak iz Sambova revolvera. Međutim zid crnih hrptova se na obe strane stao razmicati, razdvajati. Malopomalo, taj se prostor proširio. Teril se okrene. Krdo se razdvojilo; Nejasno je zapazila da se krdo ispred neke sive kosine razdvaja i širi ustranu u obliku slova Y.Terilina čula u tom momentu kao da su zatajila, neko je vreme bila opsednuta i užasnim strahom i nadom. No, kola su se polako zaustavila, zaonesla i gotovo prevrnula. Teril je zaklopila oči na rubu živčanog sloma.No, nije se ništa dogodilo. Nije se začuo tresak... njeno telo nisu stala gaziti kopita. Opet je čula. Do njenih je ušiju opet dopirala strahovita huka. Osetila je, da se kola pod njom tresu. Otvorila je oči. Kola su stajala na maloj kosini. Mauri je bila dovela kola na travnatu stranu niske stenovite glavice. Konji Sambove zaprege, prašni i obliveni penom, dahtali su pored Teril, dok je Sambo sišao s kola i pridržavao njena konja. Nalevo je i dalje galopirala crna gomila dlakavih bufala. Brežuljak je skrivao desnu stranu. Teril oseti, da je ta zapreka razdvojila krdo i spasila njih. Od olakšanja, gotovo je izgubila svest.Huka je i dalje trajala, postepeno jenjavajući i pretvarajući se u sve slabiji tutanj. Tlo se prestalo tresti. Za sat vremena bufalima nije bilo ni traga, čula se jedino duboka grmljavina krda u daljini.Nebesa su nam bila naklonjena, gospođice Rili reče Sambo, vodeći Diksi. Popeo se na sedište kola, zazvao Mauri i krenuo natrag na stazu kroz prašinu koja se polako slegala. Prošlo je međutim dugo, dok se Teril popela opet u sedlo. Kada se sva prašina izgubila i slegla ugledali su u daljini Ljambeta s konjima.S udaljena vrha istočnog grebena reka Kolorado ličila je na zelenu zmiju sa svetlom prugom posred leđa, što vijuga prostranom žutom ravnicom. Na jutarnjem suncu jasno su se raspoznavale crne pruge i tačke kao i smeđi prostori. Severno od reke videlo se samo nekoliko tamnih mrlja, dok su se južno pružale dokle god je dosezao pogled, u upadljivom kontrastu sa žutom i sivom prerijom, te se gubile u purpurnom obzorju.Te su tamne mrlje bili bufala. U raštrkanom čelu krda bilo ih je na hiljade, a celom prerijom prema jugu bilo ih je na milijune. Godišnja proletna seoba na sever bila je već u punom toku.Lovci su oduševljeno dreknuli. Lambet dojaše do Teril. Crne su mu se oči sjajile. Bio se potpuno izmenio. Sunce, vetar i rad već su pomalo izbrisali tragove tuge s njegova lica,Rili, evo ih likujući joj je dobacio. Sto kažeš na ovaj prizor?__Veličanstveno! odvrati Teril ispod glasa.Vozila se pored Samba na kolima. Diksi je šepala. Nakon što je isprobala dva konja, na čiji hod nije bila navikla, bilo joj je drago da se bar za nekoliko dana oslobodi sedla.Gospođice Rili, vi morate danas ubiti svog prvog bufala izjavi Crnac.Sambo, ne želim opet pucati iz one henrijevke _ nasmeje se Teril.Krivo ste je držali, previše labavo objasni Sambo. Skoro vas je oborila.lako su išli nizbrdo, stigli su do Kolorada tek kasno popodne. Hadkins, vođa ekspedicije, izabrao je za logorište jedan pošumljeni zaton na reci. Raskvašen teren i uspravan drveni stup odavali su, da je to mesto bilo i pre korišćeno u iste svrhe. Lišće na drveću bilo je napola izraslo, trava se zelenila, dražesno cveće dugačkih peteljki lelujalo se, a reka je tiho žuborila uz obalu.Vi momci uredite logor dok se ja vratim s bizonskim hrptom naredi Hadkins, i ode, noseći svoju pušku koju je nazivao »puškom na iglu«. Teril se čudila što bi to moglo da znači, jer je puška po veličini pre ličila na top.Sedela je na kolima i promatrala ljude. Stizanje na novo logorište i smeštavanje sve ju je više privlačilo. No, da joj se taj život na otvorenom i nije sviđao, bila bi ga ipak rado prihvatila zbog promene na zdravlju i raspoloženju njena oca. Kako li je odlučno okrenuo leđa propasti i tuzi! Nije bio prekaljen, no izvršavao je svoj deo posla. Sambo se pak najviše izmenio. Na plantaži nije se razlikovao od drugih Crnaca, osim kada je jahao. Ovde se on našao u svom elementu, napustila ga je sva lenjost berača pamuka. Nosio je čizme i radno odelo. Za uskim bedrima visio mu je pripasan revolver. Njegova se snaga najbolje isticala kada je cepao drva i nosio teške cepanice. Zviždao je dok je radio, i poput Mauri s uživanjem je prihvatio novi način života.Ubrzo Terili priđe otac, noseći henrijevku.Rili, od sada nosi ovo sobom dok jašeš, dok si na kolima, dok spavaš, uvek i svugde.Ali, tata, ja se nje bojim branila se Teril.Pukovnik Lambet se nasmeje, ali je bio nepopustljiv. Rili, dalje na zapad upašćemo u opasne predele. Indijanci, zločinci, razbojnici, Meksikanci! Možda ćemo morati da se borimo za život. Red Turner je već bio preko Pećosa. Pričao mi je danas da je to divlji kraj. Stoke ima na hiljade grla, njena' vrednost upravo počinje da se pokazuje... Zato dođi i

malo vežbaj. Strpaj ručnik pod košulju na mestu gde ti puška udara o rame.

Pošla je za ocem do obale reke, gde joj je on pokazao kako se ona glomazna puška puni i drži, kako se cilja i puca. Stisla je zube no ipak je osećala neku slast u navaljivanju svog oca i nastojala je da mu bar na taj način bude sin. Ispalila je pet metaka, držeći pušku svom snagom. Prvi pucanj nije bio tako loš, no zrno je prošlo daleko od cilja. Drugi i treći.put bilo je bolje. Sa poslednja dva metka, na očevo zadovoljstvo, pogodila je crnu tačku na suprotnoj obali reke, koju joj je otac odredio za cilj. Kako je on to sve uzimao k srcu! Za njega to zaizvesno nije bila igrarija.Sambo će ti očistiti pušku reče otac. Ali i to moraš naučiti. Dobro je upoznaj. Nauči se njome vešto rukovati. Što češće samo ciljaj na predmete, ne moraš pucati. I tako se možeš naučiti da gađaš, a da ne trošiš metke.Hadkins se vratio s plećkom s kojega su se pravili bifteci lovcima veoma slasni i cenjeni; Lambet je pokazao da ih i on voli. To su veče proveli u veselom raspoloženju. Neko je izvadio krčag rakije i dodao ga uokolo. Teril je srce na čas stalo. Uplašila se, da će je otac ponuditi neka jednom otpije. No, on ipak nije prešao granice razuma u svojoj opsesiji da Teril smatra sinom.Sinko, kako ti se sviđa biftek s hrpta bufala? ■ Hadkins veselo upita Teril.Ima okus divljači odvrati Teril ali mi se svakako sviđa.Rano je otišla na spavanje umorna od celog dana provedenog u vožnji na drmusavim kolima. Telo ju je na nekoliko mesta bolelo pri samom dodiru. San joj je brzo došao. U neko doba noći ona se probudi što je inače u nje bilo retko. Neki je šum uznemirio njen počinak. Ali je logor bio umotan u tamu i tih. Šuštanje lišća i žubor vode sigurno je nisu uznemirili. Uto joj krv sledi urlik s druge obale reke. Sela je na ležaju, tresući se celim telom prva joj je pomisao bila da su ih napali Komanči, odkojih su toliko strahovali. Urlik se opet začuo, taj put nešto drukčiji. Ličio je na pseći lavež, no bio je daleko dublji, čudniji, vatreniji i tužniji. Iznad logora začuše se odgovori, i na to hor oštrih i reskih laveža. Teril se odmah seti vukova i kojota, za koje su lovci pričali da u čoporima slede bufala. S olakšanjem je opet legla i stala slušati. Ali je još dugo drhtala, dok je konačno nije opet obuzeo san.Sambo, a ne njen otac, poveo je Teril da izbliza pogleda bufala i pokuša jednog ubiti. Lambet je bio otišao s lovcima.Gospođice Rili...Reci (gospodine Rili, đavole crni prekide ga Teril, pola u šali, pola u zbilji. Svakako, opet sam zaboravio ■skrušeno odvrati Sambo. Pa, gos'n Rili, neće vam biti nimalo teško ubiti bufala. A biće vraški drago pukovniku.Ni dečak ne bi bio nestrpljiviji od Teril, niti manje uplašen. Kaskala je pored Crnca, noseći tešku pušku, napetih očiju i ušiju. Uz put je gledala ptice i kuniće, a ubrzo je prvi put ugledala divlje ćurane i jelene. Iznenadilo ju je koliko su te životinje pitome. Tada začu prasak pušaka daleko iza travnatog grebena. Sambo reče da to lovci pucaju i da će uskoro izbliza ugledati bufala.Najednom je Sambo povuče u zaklon drveća i duž ivice šume do jednog debla. To je bilo na zavoju reke, i Teril je otuda gledala u padinu koja se postepeno dizala od obale.Nailazi grupa bufala, gos'n Rili reče Sambo, pregledavajući svoju pušku.Čujem gaćan je po vodi uzbuđeno odvrati Teril.Aha. To je nekoliko bufala. Gaze preko reke i ubrzo će izaći na onaj sprud.Dlakava, golema životinja najedared izađe na videlo upravo ispred Teril. Devojci se jezik zalepio za nepce. Bio je to ogroman mužjak. Još jedan izađe iz plitke vode, a za njim se desetine dlakavih i grbavih bufala popeše na suvi sprud. Neki

su bili crni, a neki smeđi. Terili se učini da iza ovih vidi manje bufala. Ćula ih je kako dahću, trljaju se jedan o drugog, osećala im je miris.Nasloni pušku ovde, gospođice Rili prošapta Sambo. Drži je čvrsto i ciljaj nisko.Ali... ali, ovo je kao da ubijam kravu prosvedovala je Teril.Jasno, ali će tvom tati biti drago.Neće li oni nasrnuti na nas?__ Ni govora, gospođice, neće se ni pomaći. Neboj se. Ovde se možemo sakriti... Ne zaboravi. Drži je čvrsto i ciljaj nisko.Dva su se osećanja borila u Terilinoj duši. Jače je od njih prevladalo i ona se saže nad pušku, stisnu je čvrsto, žmirne jednim okom, nasumce nanišani na široku, dlakavu, pokretljivu masu i povuče obarač. Trzaj je obori na kolena, a dim je zaslepi. Uto se začu prasak Sambove puške.On, nadam se da sam promašila povičeTeril.A baš nisi gospođice Rili... Pogledaj! Onaj tamo pokušava da se digne. Prostrelien je skroz... Eto, opet pada, gospođice Rili... baš se koprca Gle što se trza! Zar nećeš pogledati, devojko?Teril je htela pogledati, no, nije mogla. Spusti pušku na deblo i sruši se kraj njega, trljajući rame i boreći se sa strahom.__ Mrtvi!... Oba su mrtva. Mi smo pravi lovci,gos'n Rili, zbilja jesmo! Baš će tvom tati biti vraški drago!__ Gde su ostali? prestrašeno zadrhta Teril.__ Izgubili su se iza zavoja. Pogledaj, gos'n Rili... Onaj bliže tebi je tvoj. Nije li crn i sjajan? Eto ti bizonske kože, i odmah ćemo je odrati.Ne., nećemo oštro će Teril, još uvek drhteći. Ipak je smogla hrabrosti da proviri iza debla. Na niti sto koraka nepomično je na pesku ležao ogroman crn bizon. Iza njega i nešto ulevo ležao je još jedan. Teril oseti divlje uzbuđenje, no odmah zatim i teskobu.

Hoćeš li mi pomoći da oderem tog tvog bufala? upita Crnac.Odrati... jadnu životinju uskliknu Teril. Ne, to nikako neću. Dosta mi je strašno već samo to što smo je... ubili.Kako hoćeš, gospođice. Ali ti kažem da ćeš se tamo kamo idemo ubrzo osloboditi gađenja od smrti i krvi filozofski odvrati Sambo, pa zamoli Teril neka ga samo pričeka i sam ode prema bufalima. Ona ga je gledala kako izvlači oštar nož i spušta se na kolena. Svrnula je pogled.Šumarak je bio miran i tih. Teril sebi pronađe travnato mesto u seni kroz koju su probijale sunčane zrake. Zrak je bio pun mirisa cveća i svuda je virilo svetloplavo cveće. Devojka ubrzo oseti kako iz nje nestaju strah I gađenje. Onaj je bizon bio prvo živo biće koje je ona svi jesno ubila. Osetila je istinu u iSambovim "rečima prožetim praktičnim duhom, no još nije bila kadra da na to misli. Na koncu konca, ona nije muškarac, i nikada neće biti muškarac.Ptice, veverice i kunići joj ubrzo priđoše. Na njoj nije bilo ničega što bi ih prestrašilo, pa su oko nje stali grickati travu i javljati se živahnim krikovima. Promatrala je te lepe životinjice, kadli je prenu šuštanje u grmu i nekakav čudan zvuk, nalik na putputput. To su se javljali divlji ćurani. Bili su blizu. Ubrzo se pojavio ogroman ćuran, bronzane boje, osut pegama, s purpurnom kesom na vratu i crvenom krestom. Što se dostojanstveno kočoperio! Zaustavio se pod drvetom i uzeo čeprkati po lišću i travi. Za njim dođoše i drugi ćurani, od kojih su neki bili manji ii slabiji, manje upadljivih boja ali i divljeg držanja. To su bile ženke. Prišle su Terili i znatiželjno je zagledale i otišle daljeg uz ono svoje putputput. Osećajući neko nejasno zadovoljstvo, devojka je puštala pogledu neka luta unaokolo. Bilo joj je krivo kada joj je Sambo narušio čar momenta. Probijao se kroz grmlje, pognut pod teškim teretom.Gos'n Rili, gde si dozivao je.

Teril ustane i dtgnuvši pušku potr Ča k njemu.Aha, tu si. Već me bilo strah da su te Komanči ščepali... Evo ti kože, gospođice. Pogledaj!

Na tlu je ležala teška, crna bizonska koža. Sambo odloži pušku i raširi divnu kožu na travi. Teril nije mogla verovati svojim očima.Nisam video lepše izjavi Crnac. Uzmi moju pušku, gospođice, da odnesem ovu prokleto tešku kožu do logora. Posle ću dovući i meso.Ubrzo su stigli u. logor, iz koga su izbivali svega nekoliko sati. Mauri je još uvek bila sama. Kada joj je Sambo pokazao kožu i pohvalio Terilinu hrabrost, Crnkinja je zakolutala isvojim lepim očima.Nebesa! I to je tvoje delo, Rili? Prosto na verujem. Svakako! A i žao mi je što je taj moj bezvredni muž učinio ubojicu od tebe.Sredinom popodneva vrati se nekoliko lovaca da zapregnu kola i da u logor dovezu lovinu. Lambet je u logor dojahao u zalaz sunca, znojan i prašan, konj mu je bio potpuno iscrpljen. Viknuo je neka mu donesu vode. Tek Sto se oprao kadli primeti veliku bizonsku kožu, koju je Sambo vešto rastegao, na mestu gde je morala odmah privući pažnju.Pazi ti njega! uzviknu Lambet Bio si u lovu.Da, gospodine. Da, pukovniče, bio sam. Nije li lepa koža?Lepše nisam video izjavi Lambet, gladeć: sjajnu dlaku. A ni veće... Slušaj, Sambo, daj mi je.Jako mi je žao, pukovniče odvrati Sambo tresući kudravom glavom. Ali to nikako ne mogu.Zar si je već dao Rili? Sambo svečano zaniječe.Ne, gospodine, nisam. Gospođica Rili je ubila bufala s kojeg je ta koža. Jednim hicem, pukovniče. Oborila je najvećeg mužjaka u krdu.Teril!Da, tata odvrati Teril, izlazeći iz svog skrovišta.

Da li ovaj Crnac laže? Jesi li ti ustrelila bufala?Jesam, tatice ležerno će ona. Učinilo mi se kao da ubijam kravu. Pa, mislim da lov na bufala nije ništa naročito.Otac oduševljeno krikne i snažno je zagrli. Kada su se i ostali lovci vratili, on ponosno najavi Rilin podvig, koji je zbilja bio važniji od mnogih drugih napetih događaja dana. Grupa je ubila devetnaest bufala, i to biranih po vrednosti kože. U stvari više se tog dana i nije mogla odrati, raseći i dovesti u logor. Meso nisu mogli ostaviti u preriji, jer bi ga kojoti razneli. Lambet je ubio tri bufala i bio je oduševljen. Volio je lov i nije se njime nikada bavio kao sada. Logor je i pre foio veseo, no te se večeri Terili učinilo da se našla u cirkusu. Možda su lovci malo previše popili iz krčaga, no bili su vrlo zabavni. Do ponoći su rastezali i na kolce pričvršćivali bizonske kože.Za mene nema boljeg života! poviče Hadkins. Šteta što ćemo za još jedan ovakav dan biti krcati. Vraški ih je lako umlatiti!Tri dana nakon ovog uspešnog početka lovci su se ujutro spremili na povratak u San Antonio. Lambetov je put išao dalje, zapadno od Kolorada. Putevi lovaca i pionira su se razdvajali. Od tog je logora za Lambeta počinjalo pravo putovanje.Držite se vašeg pravca i ne 'Skrećite s njega. Četiri dana osamdeset milja do reke San Saba ■ savetovao je Lambeta lovac Red Turner. Tada skrenite na zapad i držite oči dobro otvorene.Lovci su se veselo i ljubazno oprostili od Teril. Od mnogobrojnih oproštajnih pozdrava devojka je bila sigurna da neće zaboraviti reči starog Teksašanina Hadkinsa.Zbogom, sinko. Drži se puške i pazi na svoju kovrčavu kosu.

Iako se Lambet udaljio od reke Kolorado, još je uvek nailazio na bufala.Tokom prvog dana putovanja karavan su često zadržavali čopori velikih dlakavih životinja. Bufala su uz put pasli. Kada bi se kakvom krdu približila kola ili konji, ono bi kasom skrenulo u stranu ili pohitalo napred i potom bi nastavilo da pase. Ali, kada bi se ljudima isprečio veći broj bufala, onda je karavan morao stati i čekati da životinje prođu dalje.Bezbroj su puta bufala bili na domet puške, no njih prisustvo putnika ništa nije brinulo. Nisu bili divlji.Konji su se navikli na blizinu ovih golemih životinja, pa se više nisu bojali, i nisu zastajkivali. Jedino je Diksi ćulila uši čim bi se približila novom čoporu bufala. Lambet je jahao napred, uvek na oprezu, kao pravi izviđač. Teril je po nekoliko sati janala, zatim se vraćala na kola pored Samba koji bi gotovo spavao s uzdama u rukama.Teril je bila na kolima, kada su ugledali do tada najveću skupinu bufala. Stisnuće nas primeti Sambo. Ako pukovnik ne pripazi, odvojiće ga od nas.Sambo, zar je još uvek opasno? uznemireno upita Teril, promatrajući raštrkane grupice bufala i crnu masu iza njih. Oni sada pitomo izgledaju.Ne, mislim da nema bojazni. Glavno je krdo iza nas i južnije.Bože! Ako to nije glavno krdo, onda koliko je tek ono po foroju?xCrni se dokle pogled doseže... Eto! Upravo kako sam rekao. Tata ti je odvojen od nas.Lambet je s konjima bio daleko napred, pa je čopor bufala upao između njega i kola. Potom još jedan čopor skrenu iza kola, i Teril uoči da su opkoljeni. Pojas crnih hrptova između nje i Lambeta proširio se na pola milje. Sambo siđe s kola da uveri Mauri da nema opasnosti. Teril, međutim, ispočetka nije mogla tome verovati, ali kako se ništa nije događalo, već su bufala mirno i neprekidno prolazili spreda i straga, njen je strah postepeno popuštao. Na nekoliko stotina koraka iza kola krdo se razdvajalo, pa su dve struje tekle pored kola. Pri pomisli na panični beg bufala, Teril zadrhti. No, ujednačeno trupkanje se nije menjalo. Zrak se ispunio prašinom i oštrim vonj em životinja.Taj je deo krda prolazio čitav sat. Sambo je i dalje vozio. Kada se prašina slegla, ugledali su Lambeta K'dje ih čeka s konjima. Ispred njih je ravnica bila čista. Iza njih i prema jugu polagano se kotrljao oblak prašine, koji se ubrzo slegao, ponovo otkrivajući dugu hordu što se svojim crnilom isticala na sivilu prerije.Kasnije su sretali samo neznatne, raštrkane grupice bufala. Predveče im je bilo jasno da su glavno krdo prošli. Valovita je prerija bila svukuda ista, samo sto se prema zapadu postepeno dizala. Lambet se najednom izgubio iza jednog grebena. Kada su kola prešla greben Teril ugleda vrbama oivičenu udovcu, gde je Lambet odlučio da te noći logoru je.Na preriju je već padao mrak kada je Sambo pritegao uzde pored vrba gde je Lambet sputavao konje. Teril je još malo posedela na kolima. Opasnosti dana bile su prošle. Kojoti su zavijali na drugom kraju uđolice. Melankolična čamotinja obavijala je mesto. Tedni koji su prošli izgledali su Terili poput godina. Bile su to već stare uspomene koje su bledile. Setivši ih se uzdahnula je, ali je svejedno žudno iščekivala budućnost. Pred njom je ležao rad i život! Teril skoči s kola, osećajući nekakav suptilan prekid između sebe i starog doma. Bilo je krajnje Zapadno od

vreme, da svoj um i snagu upotrebi da pomogne ocu u velikom poduhvatu što ga je poduzeo.. Fijuk i udar Sambo ve sekire u sivoj zori bio je Terili znak da ustane i počne nov, značajan dan. Sambo na nju izbeči svoje volovske oči. Što li si tako rano ustala, gospođice Rili?Da radim, Sambo. Da pomognem tati da bude pionir. Da postanem kauboj... Crnče, ne zovi me više gospođicom Rili. Ja sam muško!Muško! No, to je smešno. Kako si to najednom postala muško?Naišao je otac i Teril se postidi, jer je on čuo njene reči. Oči mu zaplamtiše nekim crnim plamenom u kojem se krila tuga. Bilo je nečeg neobičnog i konačnog u poljupcu što ga dade devojci. Nikada je više nije poljubio.Kad se sunce diglo bili su već na putu prema purpurnom horizontu. Staze nije bilo. Lambet ih je vodio krivudavim pravcem preko prerije, držeći se najravnijeg terena i pres jecajući jaruge i isušena rečna korita.

Bilo je već leto. Zelen prostirac trave za pašu prekrivao je tlo. Zaklonjena mesta bila su posuta cvećem. Oko potoka skupljali su se jeleni, uopšte svuda oko vode pulsirao je život.Tog se dana Teril zauvek utisla u dušu veličina Teksasa i značenje samoće. Posvuda se talasala prerija, beskrajna i samotna. Divlje životinje, sokoli i gavrani, tamna jata divljih golubova, nejasno crne pruge iza karavana, u dolini Kolorada sve je to samo naglašavalo čamotinju.Sat za satom kotači kola utiskivali su trag u plodnoj zemlji, a purpurno obzorje što ih je dozivalo bilo je uvek isto. Teril je čas jahala, čas vozila Sambova kola, čas i hodala, ali ništa nije menjalo večnu monotoniju teksaške prerije. Zaboravila je na Komanče i ostale opasnosti za koje je čula. Tu i tamo osetila je gde joj duh luta, kao u kakvu zanosu, ni sama ne bi znala koliko dugo. U tom je bilo nečeg'udnog i divnog. Ali je najveći deo vremena promatrala, slušala i u se upijala dojmove.Svaki je dan bio u dlaku isti kao prethodni i Teril je izgubila osećaj za vreme. Mogla se setiti samo događaja, kao na primer kiše koja ju je ■močila do kože, i kako je bilo prijatno sušiti se na uncu, i jakog vetra koji im je puhao u lice čitav i odan dan i opasnog gaza na reci posutoj peščanim sprudovima, za koju je Lambet bio siguran da je Mano, po pričanju Reda Turnera, pritoka Kolorada, na svega nekoliko dana puta od San Sabe koji treba i.i leži na.severu.Severno od Lana prešli su stazu koja je išla s toka na zapad. Tu je Lambet dugo oklevao. Smeo ■■ Staza je morala nekamo voditi. Konačno je krenuo 'lalje prema San Sabi. Na nekim logorištima nisu imali vode, a naIrugim su imali i vode i trave. Noću su uz logorskuatru Lambet i Sambo razgovarali o tome sve goremproblemu. Što su više izlazili iz velike doline, vrelai potoci bili su sve ređi. Ubrzo će morati da se držei jeka i staza, a to je značilo i veći rizik no dotada. Na Lanu Estakadu žive Komanči, više severnoKiove, a zapadno Jicarilo Apaši. Da, gospodine složi se Sambo prilikom razgovora o neizbeživoj opasnosti. To je uglavnom tvar sreće, pukovniče. No, Teksas je velik kao čitava vmlja Jenkija.U julu su naišli na San Sabu, lepu reku štonavodnjava divan kraj koji Lambet nije želeo napufiti. Držeći se leve obale, naišli su na gaz. RedTurner je obavestio Lambeta da će tamo naići natazu. Na njoj su primetili tragove kotača. Danimami išli tom stazom, dok nisu stigli do mesta gde serečice ulijevaju u San Sabu. Po tome su znali da;o nalaze u gornjem slivu reke. Na tom su deluprerije zapazili i stoku.Istog dana uvečer ulogoriše se pokraj jednog ranr.'i. Lambet se odmah upoznao s rančerom. Zvao se Hotcof i bio je iz Misourija. Imao je i suseda, ali lm je bilo malo i bili su međusobno veoma udaljeni.

Stoku nije niko dirao, ali je konje bilo teško čuvati ) od pljački Komanča. Rančer je Lambeta savetovao i neka odabere mesto za svoj ranč negde uz San Sabu. Uslovi za uzgoj stoke bili su povoljni. Kod ! Menardsvilea, na dan jahanja u pravcu zapada, bilo je raskršće staza, gde će se jednog dana razviti veliko naselje. Prema severu nalazio se Lano Estakado, gola visoravan poznata samo Indijancima, koju belci treba u svakom slučaju da izbegavaju. Staza koju su Španci označili kroz peščana bespuća Lana Estakada donela je smrt mnogim naseljenicima. Hetcof je malo znao o kraju uz Pekos, ali je i samo to ime krilo nekakvo zlokobno značenje.Teril se uzbudila na pomisao da će opet videti grad. Ali Menardsvile ju je razočarao, jer se sastojao od svega nekoliko glinenih kuća, koje su se gubile u beskrajnoj preriji. Tamo je Teksašanin po imenu Bartlet vodio trgovačku stanicu, gde je s vremena na vreme dovozio zalihe. Poslovao je i sa stokom, što je u to doba bilo tek u začetku. Stoke je bilo mnogo i bila je jeftina.Lambet je u Menardsvileu logorovao sedam dana, odmarao se, kupovao zalihe, krpao opremu i skupljao obaveštenja. Na odlasku su mu kola bila dupkom punapo Bartletovim rečima divan plen za Komanče.Na malim platnom pokrivenim kolicima Teril je sada imala manje mesta i udobnosti. Više je nisu smetali vetar i sunce, postala je čvrsta i jaka. Nije gubila na težini jer je još uvek rasla. Kako je po, stala viša i krupnija, to je lakše izigravala muškarca.^ Često bi s čuđenjem i žaljenjem gledala svoje ruke, još uvek lepe, ali otvrdnule od rada, sve tvrđih dlanova i zlaćano preplanulih nadlanica. Tu i tamo rezala je svoje buntovne kovrčave uvojke, ali nikada prekratko. Brinuli su je mršavi obrazi i gruba koža,, što je nekada priželjkivala, brinuo ju je i pogled tamnoplavih očiju koje su je ozbiljno promatrale s malog zrcala.Staza koju je Lambet odabrao zapadno od Menardsvilea vodila je severozapadno vrlo neprohodnimkrajem, golim i tek mestimično plodnim.. U taj su kraj doprli i naseljenici. Nekoliko stočara koji su tu došli pre rata imali su toliko stoke, da im se nije dalo ni žigosati je.Lambet odluči da kupi stoke koliko mu treba da počne s uzgojem. Jedan rančer po imenu Wakefield, koji ni sam nije znao koliko grla dugoroge stoke poseduje, prodao je Lambetu stoku po ponuđenoj ceni, i još mu posudio par svojih kauboja. Bio je protiv toga da Lambet ode u kraj oko Pekosa. Krasan kraj za stočarenje rekao je no divalj, surov i samotan, a jednog će dana sigurno biti osin je gnezdo kradljivaca stoke.Kada je prvi put izbliza ugledala teksaško dugorogo govedo, Teril se čudno osećala. Po ogromnim, široko razmaknutim i krivim rogovima to je meksikansko govedo dobilo ime. Sve druge osobine te životinje bile su zasenjene veličinom rogova. Terili je bilo suđeno da upozna pravu prirodu ovih čuvenih teksaških goveda. Za jedan jedini dan ona je postala kauboj.Kod svakog ranča Lambet je povećavao svoje krdo, a kod svakog logorovanja po nekoliko bi glava izbeglo straži i vratilo se kući. Ipak je krdo raslo i razmerno tome otežavao se posao teranja sve većeg broja goveda. To je naravno smanjilo brzinu putovanja sad su prelazili svega četvrtinu ranijeg dnevnog puta.Krajem augusta Lamibetov karavan i njegova stoka našli su se na rubu bespuća Zapadnog Teksasa. Išli su uz rub južnog dela Lana Estakada, bezvodnog peščanog područja bez rastinja, koje je samo nagoveštavalo, nejasno i primamljivo, svoju neprohodnu i smrtonosnu prirodu.Sr etose jednog lutalicu u potrazi za mestom gde bi se naselio i spasiše mu život. Bio je došao iz Panhandlea, preko suve visoravni, no nije mogao objasniti ni kuda ni gde. Rado se pridružio Lambetu, da mu pomogne da goni sve veće stado. Sada se iUmbrthovim' goveđim«, koj« šu gonili mi za koja su se brinuli što su bolje mogli, putem stala priključivati i druga stoka. Lambet to nije mogao izbeći, jer nije imao svog žiga. Nije mogao iz stada izdvajati ona goveda za koja je platio i ona koja su se sama pridružila. Tako je u stvari postao i protiv volje kradljivac stoke, na što ga je i Wakefield ozbiljno upozorio i odmah potom ublažio žaoku svojih reči, izjavivši u smehu, da su svi stočari, na ovom ili onom stupnju svog poslovanja, prisvajali tuđu stoku.Dva posuđena kauboja imala su toliko posla, da je Teril retko dolazila s njima u neposredan kontakt. Jedan je bio Meksikanac, tamnoput, kosih očiju, već u godinama, toliko tih i šutljiv, da je i razgovor s njim, a kamoli prijateljstvo bilo nešto naizgled nedostižno. Drugi je kauboj

bio tipičan Teksašanm, odrastao u preriji. Bio je grub i neodgojen, ali se Terili dopadao i ona mu se divila. Mnogo je naučila promatrajući ta dva čoveka. Kod poslednjeg ranča kojeg su prošli, Lambet je karavani dodao jednog dečaka, čija je dužnost bila da upravlja velikim kolima, a Sambo je pomagao pri gonjenju stoke. Nije bilo dana a da Teril nije ujutro napola iščekivala da stada više nema, da se razbeglo. No, i karavan i stoka i dalje su nastavljali svoj put na zapad, i uvek su nalazili pasišta pri kraju dnevnog puta. Imali su i sreću, da gotovo uvek naiđu na vodu. česte kiše to su zapravo bile letne oluje olakšavale su im put u kraju koji je bio sve više suv.Stigao je i septembar. Bar tako je Teril računala. Noći su bile sveže, a u zoru je zrak već pomalo štipao obraze. Teril je često provodila noćne sate s ocem čuvajući krdo. Bili su to divni časovi. Kauboj Meksikanac je pevao pokadkad krdu nekakve čudne španske pesme tog kraja. Dok je stoka spavala i odmarala se, straže su se izmenjivale svaka četiri sata Sambo i stivi (Teksašanin) izmenjivali su se s Lambetom i Meksikancem. I Teril je služila svoje i ona je učestvovala u stražarenju. Na sreću, ništa nije uznemirivalo dugoroga goveda.Danima je Berilin pogled bludio do nejasnih plavičastih brežuljaka do još nejasnijih i plavičastijih planina, koje su se poput sablasti uzdizale iznad mutnog horizonta. stivi je smatrao da Pekos prolazi preko tih brda i da to moraju biti planine Guadaloupe. Do onih visova protezala se i uspinjala bledožuta ravan. Goleti Lana Estakada neprimetno su odmicale. Lambet je imao sreću što je pronalazio rečna korita kojima je mogao ići. Terao je stoku polako, jedva dvanaestak milja na dan, i postepeno je usporavao što je kraj bivao krševitiji.Oktobar. Lambetov karavan našao se u samotnom i pustom kraju. Nije bilo nikakvih znakova po kojima bi se ravnali, ni pravca nije bilo, osim na zapad. Ali je taj pravac često bilo nemoguće držati zbog krševitog terena.Plavičasti brežuljci koje su ugledali iz daljine bili su stenoviti i grebenasti. Između njih je Pekos sebi probijao put. Lambetu su savetovali da bilo gde izbije na reku, i da potom pođe na zapad prema gazu Horshed, koga su već pred stotinu godina upotrebljavali Španci.Njihov je položaj već bivao veoma ozbiljan kadli naiđoše na vodu kod Fiat Roka, i tako se opet ispasiše. Nakon dva dana logorovanja bez vode opet je nađoše kod Wild China. Tu se ionako jedva raspoznajna staza gubila u stenama. Ali je Meksikanac, na kome je ležala odgovornost da ih provede tim krajem, i dalje pouzdano vodio karavan.Između oštrog, škriljevitog kamenja bilo je dovoljno trave, ali toliko naretko, da je stoka morala prilično lutati da bi se na jela. To je još više uspo^ ravalo hod karavana. No, Lambetov optimizam nije ni najmanje popuštao. Pred njim je bila vizija bu dućnosti koju ništa nije moglo zamagliti. Bodrio je ljude obećavajući im nagradu i pri poslu vršio čuda za čoveka, koji je nekada bio vlasnik plantaže na Jugu. Taj doživljaj, naravno, nije mu mogao povratititoladost, koja je bila nepovratno u prolosti, ali mu je ponovo dao snagu i volju.Sto se tiče Teril, sedam meseci u preriji fizički ju je izmenilo. Kao da je uvek bila u sedlu i na sedištu kola. Dugi dani pod suncem koje je pržilo, uz oštar vetar što nosi prašinu i pesak, na kiši i mrazu, na samotnoj straži noću, dok vukovi zavijaju a kojoti cvile, naporno jahanje kamenitim grebenima da bi se skrenulo i povelo stado što ne zna kamo će sve je to Teril postalo uobičajeno.Međutim Meksikanac je zalutao. Peščane jaruge koje je trebalo preći i koje su otežavale put, stoka koja je usporavala hod jer je morala pasti, klanci koji su prelazili u provalije i koje je trebalo zaobilaziti sve je to smelo vodiča. Lambet je volio da sa stokom logoru je u kakvom klancu ili u kakvoj udolini između dva grebena, što je bilo daleko povoljnije od vrhova grebena.Dva su dana bili bez vode, osim one što su čuvali za konje. Stoka je trpela. Bilo ju je sve teže voditi. Kauboji su imali vrlo malo vremena za odmorgotovo nisu ni spavali. Trećeg dana, spustivši se s jednog grebena, naišli su na bolje ugaženu stazu, koja je vodila s juga na sever. Kiša je gotovo posve isprala tragove kopita, koji su mogli biti i veoma stari.Lambet je hteo da krene na jug. No Meksikanac je zatresao glavom. To je loše senor. Pustinja. Voda sutra. Rio Pekos rekao je i pokazao na sever.Sledeće se noći nađoše u vrlo teškom položaju. Imali su samo dve čuturice vode! Konji su jadno izgledali. Stoka je padala duž puta. Još jedan vreo dan bez vode ili kiše i sudbina stoke bila bi zapečaćena. Za ljude je to značilo užasne patnje, a verovatno i smrt.Te se noći Teril setila svojih molitava, i u snu joj se pojavilo majčino lice.Lambeti je krenuo karavan u samu zoru, nadajući se da će naići na vodu pre nego što sunce opetpriprži. Staza je vodila sve dublje u divljinu kamena i kaktusa, sparušenog drveća i sive zemlje. Doduše, još uvek je bilo trave, no stoka više nije pasla.Iako je njihov položaj bio opasan, izgledalo je da Lambetova sreća nije sasvim iščezla. Pre no što je sunce počelo pržiti, prekriše ga tamni oblaci. Hvatajući se toga, kao što se utopljenik hvata slamke, ljudi su stali nesmiljeno goniti stoku.Tmurni oblaci koji su prekrili nebo kao da su bili deo divljeg i čudnog kraja, koji je svakom daljnjom miljom postajao sve neobični]i.Teril, koja je upravljala manjim kolima, primetila je da se stoka u dugoj povorci sve više uznemiruje. Dok se pre lenjo vukla stazom, spuštenih glava i isplaženih jezika, gotovo potpuno iscrpljena, sada je najednom celo stado živnulo. Tu i tamo zamukala bi pokoja krava, Krdo je počelo kasati. Daleko napred, Meksikanac i drugi kauboj nisu ga mogli zadržati. Nisu to zapravo ni pokušali. Mahnito su mahali Sambu i Lambetu, koji su ise nalazili pozadi. Teril se pobojala da nešto nije u redu. Kako li će svršiti taj strašni put, pitala se.Uto je krdo poput jednog bića podivljalo i nestalo u oblaku prašine. Lambet je jašio pognute glave. Sambo mu je prišao kao da ga uteši za gubitak.Teren se počeo spuštati. Teril je bila prisiljena da uzdama zadržava zapregu, koju je takođe zahvatio nemir. Iza oblaka prašine ocrtavala se prema tmurnom nebu nepravilna crta krševitih stena i grebena. Teril nije mogla da išta dalje razabere. Kuda je otišla stoka? Sto ju je poplašilo? Stado je nestalo, a s njim i nada je iščezla. Sve je bilo gotovo, okončano je, napetost beskonačnih nedelja gonjenja stada dugoroge stoke. Terilinog oca je sada očekivao teži zadatak da spasi ljude i konje.Devojka pade u ponor očaja. Sve se vreme držala hrabro, verujući da će se njene molitve ispuniti. No, sada je popustila. Njihova će sudbina biti sudbina mnogih koji su otišli u tu prokletu divljinu primameni pionirskim snovima. Bilo bi bolje da su pegkruli u borbi s Kojoanima.'Sustigla je oca i Samba i uto primeti gde ge Meksikanac okrenuo u sedlu i primaknuvši šake ustima nešto povikao. No, premda nije razumela niti jedne reči, shvatila je da se približava nekakva nova opasnost. Na to se iz jedne jaruge pojavi nekoliko jahača. Isprva se Teril pobojala da su Indijanci toliko su im konji bili crni, vitki i divlji.Tek kada je vođa onih jahača sam prišao karavanu, Teril je razabrala da su to belci. No, kako li su opako izgledali! Vođa je bio sumnjičav. Na jabuci sedla nije imao puške. Kauboj Meksikanac pored Lambeta zaustavi konja.Gazda, ovo je kradljivac stoke, ako sam ikada jednog video reče Sambo. Napašće nas, sigurno kao dan.Jahač se približio i zastao na nekoliko koraka od kola. Najednom se Teril žestoko trgne, prepoznavši u njemu Pekosa Smita, mladog Teksašanina koji je izišao iz krčme u San Antoniu s revolverima u rukama!ko ste vi i šta radite ovde? kratko upita on, oštro promotrivši sve putnike, konačno zaustavljajući pogled na Lambetu.Ja se zovem Lambet. Zalutali smo. A moja je stoka pobegla odvrati Lambet.Kamo ste pošli kada ste zalutali?Na gaz Horshed na Pekosu.Onda ste skrenuli s pravca. Horshed je istočno odavde.Rekli su nam da idemo na sever bez obzira da li idemo stazom ili ne.Bilo je očito da jahač sumnja u njihovu družinu. A potom pozove Samba: Crnče, siđi s konja i dođi ovamo.Sambo žurno posluša.Gde li sam te video?Ne znam, gospodine, no i ja sam vas video pre odvrati Sambo.U Santonu, zar ne?

Da, gospodine. Ja sam stajao pred jednom krčmom, a vi ste mi rekli neka se gubim.Mislim da te se sećam jahač ce, i ponovo pogleda Lambeta. No, to konačno nije ni važno. Lambet, rekao bih da vam mogu verovati. Ali ovom vašem Meksikancu ne. Poznajem ga. Kako ste došli do njega?Upitani objasni kako mu je kauboj posuđen za putovanje preko Pekosa i kruto dometne: Ja sam pukovnik Templton Lambet. Za koga me vi smatrate?Dobar dan, Pekos Smit u tom času progovori Teril, osećajući da bi mogla smanjiti napetost situacije.No!... A ko si ti? začuđeno uzviknu jahač, prodorno je motreći.Pukovnik mi je otac!Tako! Otkad me poznaješ?Ja sam bio... mene ste oborili onoga dana u Santonu kada ste izlazili iz krčme Naredili ste mi da vam dovedem konja... I rekli ste mi kako ste onom čoveku samo odstrelili uho... da mu je stršilo kao u kunića.Nek me đavo nosi! uzviknu jahač. Sećam se sada... No, ti si se svakako mnogo promenio, mali. Obratio se Lambetu: Tragamo za družinom kradljivaca stoke s Rio Granda. Mislili smo možda da su naišli na koga s kolima. Zao mi je što smo vas smetali, pukovniče. Okrenite kola i odvešću vas do gaza.Je li daleko? zabrinuto upita Lambet.Pa, podosta, uzevši u obzir u kakvom su vam stanju konji. Ali, nekako ćete već stići.Iako put nije dugo trajao, Teril je bilo jasno, da bi se oni nepovratno izgubili u labirintu vrelih jaruga i grebena, da ih Pekos nije izveo iz njega. Konje su tako reći jedva podstakli da se popnu do useka na vrhu sive stene. Jahač je zastao, čekajući da se karavan popne.Rio Pekos! povikao je i pokazao nadole.Na njegov poziv jahači dogalopiraše. Trgnuvši se i zajecavši od zahvalnosti, Teril potera zapregu. Sambo je s jahao, okrenuč se i mahnuo joj rukom, jedva je Uspela zaustaviti zapregu pored jahača.:Dobri nas je bog spasio reče Sambo i požuri natrag do Mauri.Rili... on nas je doveo... do reke! duboko uzbuđen usklikne Lambet. Evo! Ovo je gaz Horshed... na reci Pekos. A pogledaj tamo...Teril pogleda s uzvisine. Upravo u tom času kroz sive oblake probilo se bledo sunčano svetlo i zasjalo na krivudavoj srebrnoj reci, koja je na tom mestu pravila zavoj u obliku konjske glave. Tekla je iz sive i zelene divljine i dalje se probijala kroz usek u dalekom stenju.Prednji deo stada stigao je do vode. Stoka je bila osetila blizinu vode i to ju je nateralo u beg. Na reci su se belasali peščani sprudovi.Teril je opet došla do daha. Radost izbavljenja je na čas u njoj zagušila nekakvo osećanje što ju je bilo pogodilo poput fijuka biča, a koje još nije shvatala. Buljila je u oca, pa u ostale jahače. Pekos Smit je odlazio. Adios i sretno! povikao je i odgalopirao. Odostrag se zaori Sambov gromki i veseli pozdrav.Posvuda su stazom bile razasute lubanje i kosti životinja. To je nekada morala biti prometna staza. Konji, goveda same kosti! Na steni se nalazila sablasna volovska lubanja, neobično dugih rogovaputokaz koji je pristajao gazu. Mesto je bilo pusto, sivo i samotno, potpuna samoća, nigde ni traga nikakvim životinjama, čak ni pticama. Protezalo se u beskonačnost, Na istoku se dizala siva crta verovatno padina Lana Estakada.Devojčin je pogled (bio uperen na zapad.! Od tih je reči dugo živela, činilo joj se beskonačno dugo, jer su one značile dom! Ali, da li može pomišljati, da bi joj ovaj sablasan i neobičan kraj mogao ikada biti dom?Nizvodno od gaza Horshed reka je menjala tok, ali je ubrzo opet ekretala na svoj glavni pravac ptmo, jugu. Dominirala je tom divlje monotonom iveličanstvenom scenom. U tom beskonačnom prostranstvu milje nisu ništa značile. Zelenilo i sivilo duž obala reke, bili su samo varke, na zapad i na jug dizali su se goli grebeni, ponosni i ozbiljni u svojoj veličini. Između njih zjapili su purpurni klanci, tajnoviti i nedosežni, neprohodni i životinjama i ljudima. Nigde zelenih livada kojima se Teril nadala u svojim snovima! Svukud sivi kamen, siva zemlja, osim razasutih grupica kaktusa i kržljavih drveća, na beskrajnim padinama.Srce joj se steglo. Ja sam na koncu konca samo žena, pomislila je. Voli otvorenu teksašku preriju, kojom su išli preko hiljadu milja ali zar može voleti tu varljivu pustinju? Volela je rečna korita Crvene reke, Babine, Brazosa, Kolorada i San Sabe. Bili su to otvoreni prostori puni boje, života, lepota. Ali Rio Pekos, usprkos srebrnastom odsjaju, belkastim i žutkastim obalama izgledao je hladan, varljiv, prava čamotinja na svom samotničkom putu proz pustoš.Oh, tata! uzvikne Teril, svi jesna svog prvog razočaranja povedi me natrag!... Ovaj strašni Pekos nikada nam neće biti dom!§

Kaubojima na ranču Hildovih predstavio se kao Pekos Smit. Nije im trebalo dugo da ustanove da je on najbolji jahač, najbolji strelac i najbolji krotitelj u jugozapadnom Teksasu. No, to je bilo po prilici sve što su ikada doznali o njegovoj prošlosti.Stigao je uz reku s goničem stoke Mek Kiverom, koji je imao ugovor za isporuku stoke u Santa Feu u Novom Meksiku. Španski gradovi Santa Fe, Taos, Las Vegas i Albuquerque postajali su sve bolja stočna tržišta za goveda. Vojničke tvrđave još su više ubrzavale taj razvoj. Stočari uzdaj ući se u eventualnu vojnu zaštitu protiv pljački od strane Indijanaca sledili su odvažnije naseljenike u južni deo Novog Meksika i Zapadnog Teksasa. U to doba većina je stoke dolazila s Rio Granda.Na povratku se Mek Kiver zaustavio na ranču Hildovih. Nedostajao mu je jedan od njegovih kršnih kauboja: utvrđeno je da Smita nema.Ostavili smo Smita u Santu Feu objašnjavao je gonič stoke. Zakačio se s nekim čovekom, i kao uvek nakon obračuna, napio se. Nismo ga mogli čekati. No mislim da će nas ubrzo stići.Prgav kauboj, taj Smit? upita Bili Hild, jedan od rančerove braće.Uopšte nije. Prijaznijeg momka od njega nema odvrati Mek Kiver, samo što se često zabadaju u njega, izgleda, ili on pak uvek skače u pomoć nekome u nevolji. A prokleto je brz s revolverom.Tako su se braća Hild upoznali sa Smitom. Nekoliko dana iza toga on je navratio na ranč stasit, nasmešen, drzak pravi punokrvni Teksašanin. Bilu Hildu bio je simpatičan, te mu rančer kome su trebali kauboji, ponudi posao. Pa, prihvatio bih tvoju ponudu otegao je Smit. meku se to neće sviđati. Ali je bio bezobrazan u Santa Feu i ispsovao me na pasja kola.Mek Kiver mi je pričao da si tamo ubio jednog čoveka polako doda Hild, promatrajući kauboja. U stvari, rekao je da si ubio još jednog čoveka.Dovraga i mek i njegove priče mrzovoljno će kauboj. On uvek nađe da priča o meni.Hildu se učini da bi bilo bolje ne ispitivati dalje kauboja, usprkos znatiželji koju je u njemu pobudio Smit. No, Hildovo je iskusno oko primetilo na kauboju neštc što je izazvalo još jedno pitanje. Da li si ikada radio za Meksikanca?Da. Za Don Felipa Gonzalesa spremno odgovori Smit. Otac je poginuo u ratu, a obitelj se raspala. Don Felipe je bio naš stari znanac, te sam tako otišao preko Rio Granda i jahao za njega, četiri ili pet godina. Ne sećam se tačno koliko dugo. Bio sam tamo sve dok me nisu poterali natrag preko reke!Ni Hildovim i ostalim kaubojima nije Pekos nikada ništa više pričao o sebi.Pažljivo promatrajući kauboja, Hild je primetio da njegov izgled opovrgava ono nešto dečačko što izbija iz njegove bezbrižnosti i ležernosti. Mora da mu je bilo oko trideset godina, što je za kauboja u Teksasu predstavljalo zrelost. Bio je nešto viši nego srednje visine, a ne toliko mršav i vitak poput većine kauboja, zbog širokih ramena i punih mišićavih udova. Impresionirao je Hilda kao izvanredan jahač. Svi kožni predmeti na njemu i njegovom konju bili su već otrcani i izglačani od upotrebe, a naročito sedlo i korice revolvera koji mu je visio nisko na

levom, bedru. Drška od slonovače njegovog revolvera bila je požutela od starosti. Metalni delovi opreme, kao i puška, sjajili su se skoro belim sjajem. istrošenog i izglačanog čelika. Sedlo, uzde, mamuze i crni sombrero bili su španske izrade, ukrašeni srebrom, i da nisu bili toliko stari, bili bi mnoge kauboj e naveli nakrađu.iSmit, primljen si rekao je najzad Bili Hed. Bilo mu je čudno što mu je trebalo toliko vremena da se odluči. Imaš divnog konja. Grdno se varam ako nije arapske krvi. Pazi na njega. Bilo da se radi o ovoj družini, bilo o Komančima, imaćeš vraškog posla da ga zadržiš.Pa, činčo ima krila, niko ga ne može prestići otegne kauboj, tapšući izmorenog i prašnjavog konja. Hild, zbilja ti hvala na poslu.Nema na čemu. Ima premalo ljudi. A ti mi izgledaš dobar momak. Nego, Smit, ako te opet onako čudnovato zasvrbi desnica i poželiš da potegneš revolver, ti se bolje prihvati sekire, šta misliš, ha? 'Nikad više, šefe. Ja sam ti bolestan tip. Alkohol i ja smo raskrstili otegne kaubojj, smeškom odgovarajući na ležerno dobačen zahtev.Onda je sve u redu zaključi Bili Hild. Slučajno je Hildova sestra Meri neopaženo svrata promatrala dvojicu ljudi. Bilo joj je tek šesnaest godina, i bila je kao i braća pred nepuno vremena ostala siroče. Braća su se njome veoma ponosila, iako je predstavljala priličnu smetnju u njihovom miru.Oh, Bily! uskliknula je, crnih očiju punih nestašluka to je najzgodniji kauboj što sam ga videla otkako sam došla na Zapad!Prokletstvo! uzvikne Hild. Da sam to znao, ne bih ga nikada primio... Meri, ako ti baciš oko na njega gotovo je sa stočarenjem u ovom kraju.Kada je Hild opet video Smita setio se Merijine ocene i oštrije promotrio stranca. Za Teksašanina Smit nije bio neobičan tip, iako su kod njega teksaške crte bile pojačane. U mnogih je Teksašana kosa pojačane boje i usko lice, plavo i sivo oko, ali je u Smita kosa bila boje lana, a toliko dugačka da su mu uvojci virili ispod sombrera. Lice mu je bilo poput bronzane maske, koja bi najednom oživela im bi progovorio ili se nasmešio. Profil mu je bio oštar, hladan poput stene, i začudo Smit je izprofila bio još zgodrii. Najizraženije pak bile su mu oči, kao pegave i bledosive boje, a izvanredno prodorne. Usne mu behu oštro ocrtane, s nekim izrazom gorčine, no to se retko primećivalo jer se ponajviše smešio uz veselu i bezbrižnu priču, i otkrivao bele zube.Sledećeg dana Bili Hild upita svog brata što misli o novom kauboju.Izgleda mi dobar. Simpatičan momak, kladio bih se u to odvrati Džon Hild. Pravi Teksašanin.Meri se već zaljubila u njega.Bože! Što da učinimo, Bili? Da je pošaljemo natrag tetki Hild?Do vraga, ne! Ostaće pa makar se svi okrenuli naglavce. Možda će je ovaj momak ukrotiti.Ne znam ozbiljno odvrati Džon. Meri pokušava da ga zadobije, a to nije šala. Želim da se ona ovde naseli i da se uda za dobrog čoveka. Ali ovaj Pekos ima reputaciju revolveraša, Bili. Jesi li to znao?Mek Kiver mi je pričao da je Pekos ubio još jednog čoveka potvrdi stariji brat zamišljeno.Sendi mi je pričao još više nadometne Džon. On kaže da je malo bolje zagledao revolver tog tipa Pekosa. Ima šest zareza na kundaku, a jedan je sasvim svež.Šest... A ja sam mislio da ih je još više. Nema smisla da stvaramo probleme, Džon. Ovo je na koncu konca takva zemlja, trebalo bi da se radujemo što je takav Teksašanin među nama.Svakako. Niti mi izgleda verovatno da će se Meri zbilja zatreskati u čoveka koji je prolio ljudsku krv. Iako nam je sestra, prilično je izbirljiva. No, mogla bi flertovati s tipom, a od Meri nema gore kokete na ovom svetu.I samo flertovanje je dovoljna nesreća odvrati Bili. Mene najviše brine kakav će to dojam stvoriti kod naše družine. Ti znaš, Džon, da se svaki naš nada da će on oženiti Meri.

Mnogi su se razgovori o Pekosu Smitu vodili između braće i njihovih kauboja. Bio je to osamljen kraj i stranaca, osim onih koje je trebalo izbegavati, bilo je malo i bili su nadaleko raštrkani. No, mišljenje tih ljudi 'bilo je daleko od istine, osim što se ticalo Smita kao kauboja. Konj činčo opravdao je svoj izgled i ponos svog gospodara. Pekos je sam za sebe bio družina. Nikada nije znao kraja poslu. Jahao ji krotio konje poput slavnog Rodrigueza. Sambreri ■svih kauboja u družini bili su puni rupa dokaza Pekosove streljačke veštine. Pekos se nije mogao odupreti bilo kakvoj okladi. 'Retko bi promašio sombrero bačen u zrak, a često bi ga dva puta pogodio pre no što bi pao na zemlju. Nije nikada nikome davao svoj revolver, kojeg je volio koliko i svog « konja. Pekos je Hildovima došao kao naručen. Kauj boji su bili retki, stoke je bilo mnogo, a isto tako i kradljivaca stoke, kao i konjokradica Komanča. Dugo pre no što je Mek Kiver opet došao ha sever s krdom, Pekos je zadobio poštovanje ne samo družine ranča H H, koji je pripadao Hildovima, već i družine ranča X Bar, koji je pripadao obližnjemrančeru.Osobito u vezi s opštim poštovanjem kojim je bio okružen, čudno je bilo kod Pekosa to, što je izbegavao kontakt s ljudima, osim s kaubojima s kojima je radio ili s onima sa susednog ranča. Jedne je večeri Meri Hild priredila zabavu na koju su bili pozvani svi obitavaoci tog kraja. Neko je morao te noći stražariti kod stoke, i Pekos je zamenio za to određenog kauboja. Meri Hild je bila besna na njega, i izgrdila ga je sutradan kada je slučajno naišao na nju kod obora.Pa, ja upravo ni pojma nemam kako da ugodim damama Pekos je otežući po teksaški, govorio Sendiu Me Clainu.Ha! Slušaj ti, tajnoviti stvore jele bi ti iz' ruke da im daš priliku. iSendi, ti si ono što u Koloradu zovu loco.Jesam li? A šta je to?To ti je nekakav korov od kojeg konji pošašave kad ga pojedu.Pekos, jesi li ti vezan za koju ženu? Mislim, jesi li možda oženjen?Ja? Santa Maria!Da li onda mrziš žene? Je li ti zbog kakve puklo srce? Slušaj Pekos, mene ne zavarava tvoj smeh, zviždanje i zafrkavanje. Ti si tužan čovek.Ne, Sendi, srce mi još nije puklo, ali, prokletstvo, ne treba mu puno.Bili Hild i njegov brat konačno su došli do određenog zaključka zašto je Pekos onako čudnovato povučen.Najpre sam mislio da je Pekos od onih tipova što beže od teksaških jahača reče Bili. No, promenio sam mišljenje. Taj čovek nije nikada učinio nikakvo zlo u svom životu. Iz dobre je porodice, to se vidi, i. imao je briga u životu.Bili, slažem se s tobom. Štaviše, kada bi i postojao šerif ili teksaški jahač koji ibi gonio Pekosa, taj ih ne bi nikada izbegavao. Ali ne bih volio da budem šerif koji bi ga hteo uhapsiti, naravno, kada bi se radilo fer okršaju,Prevarili smo se u njemu što se tiče Meri, zar ne? Prokleto dobra lekcija za tu našu damicu. Nadam se samo, da se neće do ušiju zaljubiti u Pekosa.Pa, i da se zaljubi ne bi dugo trajalo Ne, Pekos je jedan od onih lutajućih kauboja što svagde očaraju žene. Nisam ih mnogo sreo u životu. Teksas je jedina zemlja gde nalaziš takve tipove.Na povratku iz Santa Fea Mek Kiver je proveo noć na ranču Hildovih. Raspitao se za svog bivšeg kauboja i zaželeo da ga vidi. Ali Pekosa nisu mogli pronaći.'Mislim da mu se ovde sviđa i želi da ostane završi,gonič stoke, vragolasto pogledavši Meri, koja pocrveni kao rak.Sigurna sam, da niko od nas ne želi da on ostane odvratila je, prkosno dižući bradu.

Moj je gubitak vaš dobitak, ljudi rezignirano se Mek Kiver. Nema 'boljeg čoveka od Smita.Da je na ranču H H postojala bilo kakva sumnja što se tiče Smitova ugleda, ta ju je preporuka definitivno raspršila.Nije dugo prošlo i Pekos Smit je opravdao svoj nadimak, ukoliko to već ranije nije učinio. Poput Indijanca, pamtio je svaku stazu, gustiš, rečno korito ili guduru. Njegov je mozak nagonski upijao u se sliku svakog mesta.Od kanjona Kastl Cap do granice Novog Meksika, kraj oko Rio Pekosa postao je njegovo intimno vlasništvo. Braća Hild nisu znala da li imaju dvadeset ili trideset hiljada grla stoke. Pekos Smit imao je bolju predodžbu o njihovoj stoci no bilo ko, a po njegovim izveštajima, broj nežigosanih jednogodaca, teladi i bikova što se skrivahu u gušticima uz rečna korita ili uz Pekos, penjao se na hiljade grla.Doduše, Bili Hild nije potpuno verovao tim izveštajima, ali je njegov brat ozbiljno razmišljao o njima. Poput svih rančera tog doba, bili su veoma nepažljivi kod žigosanja stoke. U stvari, nisu imali ni ljudstva ni vremena da pročešljaju kraj u potrazi za nežigosanim grlima. Cene stoci su rasle, budućnost je mnogo obećavala. Novaca je međutim bilo malo. Teksas se tek oporavljao nakon ratnih pustošenja. Braća Hild su se snalazila što su bolje mogla i um jela. U kraju oko Pekosa pojaviše se kradljivci stoke. Dugoroga goveda doišlasu najpre s Rio Granda, a za njima dođoše i kradljivci. Nigde nije bilo takvih zamašnih krađa stoke, kao duž meksikanske granice. To je bio jedan od razloga zašto su se Teksašani poput Hildovih povukli u zabačeni]e krajeve.No, do tog su vremana rančevi X Bar, H H i drugi ostali pošteđeni od kradljivaca. Bar ih nisu osetili. Svaki je rančer gubio stoku, kao što je s druge strane prisvajao nešto stoke koja mu zapravo nije pripadala. Međutim, nije bilo nikakvih osetnih pljački.Preko goniča stoke Mek Kivera Hildovi su pronašli priliku koju su tražili i čekali, to jest oveće tržište za svoju stoku. Mek Kiver je od njih kupovao veliki broj grla koje je gonio do španskih naselja u Novom Meksiku i do vojnih štabova. Opširne vojne operacije protiv Indijanaca bile su već u toku. Glasine o gradnji železnice kroz Novi Meksiko i Teksas sve su se više širile. Sve u svemu, Hildovi su se nadali sve većem tržištu, većim cenama, i smerali da jednom sami gone svoja krda na tržište.U tu svrhu Pekos Smit je dobio drugi posao postao je njihov čovek s posebnim dužnostima. Primio je zadatak nećkajući se, a kada su ga upitali zašto mu se ne sviđa neodređeno je odgovorio da je taj posao previše odgovoran. Dužnost mu je bila da obilazi kraj, što dulje moguće, i ne samo da vodi brigu o stoci Hildovih, već da ispita opšte uslove, prouči metode drugih rančera, i da promatra kako oni okupljaju stoku. To je još više povećalo njegovo i onako dobro poznavanje kraja.Po povratku s jednog takvog putovanja, u jesen druge godine službe kod Hildovih, upao je u neizbežne neugodnosti, koje su ga stalno pratile na njegovu životnom putu.Stigao je na ranč rano ujutro. Najpre se oprao, pa je zapalio cigaretu i uživao u odmoru koji mu je bio preko potreban. Najednom iz rančerske kuće izađe Sendi McClain i žurno pođe prema njemu. Pekosu je bilo jasno, da nešto nije u redu, još i pre no što mu je Sendi prišao toliko da mu je mogao razabrati lice. Spoznao je to po Sendievu polu užurbanom polu suzdržljivom koraku. (Kada je Sendi stigao do trema brvnare stisnutih usana i smeđih očiju punih vatre Pekos prokune ispod glasa.Pekos, neko će vraški da plati reče Sendi.A ko će to plaćati? mirno i lenjo otegne Pekos.Ne znam još, ali se tebi zlo piše. I želeo bih da ti pre svega nešto kažem: dođe li do obračuna ja sam uz tebe.Hvala, iSendi, to je lepo od tebe, ali obično se ja sam brinem za svoje obračune. Kako bi bilo da mi kažeš o čemu se radi?Poznaješ li onog Samtera, nadzornika kod Bikmena?Svakako. Bio sam kod gaza Maber pre nepuna dva meseca odvrati Pekos, skidajući noge s klupe. Baš su okupljali stoku. Ne samo što sam bio tamo, već sam i ostao premda me Samter nije baš najlepše gledao.Pekos, stvari loše stoje. Samter je ovde, s trojicom iz svoje družine nakresan je, Pekos. Besan je i bezobrazan.O čemu se radi?Nisam čuo, Ali mogu pretpostaviti. Bili je sav potišten, i ljut kao ris, koliko sam mogao videti. Poslao rne po tebe.Nekoliko časaka je Pekos i dalje sedeo, bez reči, stisnutih obrva i oborena pogleda, potom^ izvuče revolver, otvori ga, izvadi metak iz džepa i ubaci ga u praznu komoru. Tada ustane i utakne revolver u korice. Šutke pođe ka rančerskoj kući, a Sendi je pošao uz njega, nešto nesuvislo pričajući.Četiri osedlana konja sa spuštenim uzdama stajala su na otvorenom prostoru ispod kuće. Pekos krene malo ulevo da ne bi oštro zaokrenuo iza ugla.Ne mešajte se u ovo, Sendi naredi.Ali, to je četiri na jednoga, Pekosdobacimu Sendi. Osim toga Samter te izgleda ne pozna, bar toliko sam mogao zaključiti iz njegova govora. Nešto slutim, Pekos. Neće biti od štete ako vide da imaš nekoga uza se.Pekos mu odgovori kretnjom koja je bila dovoljno rečita. Sendi se odmače udesno. Cuo se glasan govor. Cas kasnije Pekos izađe na otvoreno, gde je imao pregled situacije. Prva osoba koju je ugledao bila je Meri Hild.Idi u kuću naredi joj Bili Hild.Idi do vraga! ljutito odvrati Meri. Bila je zajapurena i uzbuđena, i žestoko se trgnula kada js ugledala Pekosa.

Bili!... Ovde je tiho je viknula.Pekos promotri prizor. Samter, visoki stočar s rupcem crvenim poput lica mu, stajao je ispred trojice kauboja čiji stav nije bio baš najmiroljubiviji. Okrenuvši se u stranu, Bili Hild pozove brata: Ovo nije za nju. Odvuci je unutra.Neka ostane. Možda će štogod čuti odvrati Džon.Ja jesam nešto čula, i to je vraška laž jarosno prasne Meri.Držanje Bila Hilda naglo se promenilo čim je ugledao Pekosa.Samter, evo Pekosa, neka sam za sebe govori. Mislimo da nemaš pravo. Ako želiš poslušati glas razuma, nećeš hitati pred rudu.Prokletstvo!... Da li mi to pretiš Bili Hild? grubo odgovori posetilac.Ni najmanje. Samo te savetujem.Meni ne treba saveta. U ovom sam kraju duže od tebe.Naravno, ali ne poznaješ Pekosa Smita.Pekos! Gde li je dobio taj nadimak?Ne znam, imao ga je kada je došao. Pekos se zaustavi na nekoliko koraka od njih.Šefe, što se ovde događa?Sramota me da ti kažem, Pekos, i kunem ti se da ovo ne bih nikada učinio, da sam mogao nagovoriti Samtera da ode.Hvala, Hild Makni se u stranu i prepusti to meni.Bili žurno posluša savet, ali su se i ona tri kauboja iza Samtera pomakla dalje od ovoga.Pogledavši stočara, Pekos shvati sve. Nije tu biio nikakvog nesporazuma. Samter je odluku donio pre no što je došao na ranč Hildovih, a još ju je pojačao pićem.Poznaješ li me, Smit? upita Samter zapovedničkim i odlučnim, ali ne i razmetljivim tonom.Nisam imao čast, senor hladno odvrati Pekos. Kada sam vas posetio kod gaza Marber n'ste mi

dali prilike da vas upoznam. A mislim da nisam ni puno izgubio.

Možda nisi usput ni čuo o žigosanju zalutale stoke?To mi je dobro poznato.Bili Hild nije mogao izdržati, a da se ne umeša u razgovor.Pekos me je izvestio. Ranč H H gubi nešto nežigosane stoke.Ah, tako? podrugljivo će Samter. Bio je ljut i nije se dao smiriti.Slušaj, Samter prasnu Hild, konačno izgubivši strpljenje ti si došao da praviš gužvu, a bogami dobićeš više no što si tražio.Da li ti opravdavaš žigosanje zalutale stoke sarkastično upita Samter.Šefe, molim te prepusti ovu stvar meni upadne Pekos.U redu, Samter, sam si sebi prostro postelju. Nemam više šta da kažem zaključi Hild i povuče se.Pekos dva puta zakorači i stade na dvatri jarda od jarosnog stočara. Svi prisutni osim Samtera morali su osetiti koliko hladne i zastrašujuće pretnje ima u ovom njegovom pokretu. Samo varljiv podsticaj alkohola mogao je zaslepiti odraslog Teksašanina toliko, da ne oseti neposrednu opasnost. Kao da je neka određena misao sprečila Samtera, da zrelo razmišlja.Samter, kod gaza Marber nekako si me krivo gledao.Jasno da jesam.Da nije bilo zbog mog gazde, bio bih te još tada izazvao u tvojoj vlastitoj kući. To je za mene bila uvreda.No, podnio si je. A da nije Hildovih, bio bih te proterao s ranča.To su bile odlučujuće reči njima je bilo rešeno sve, osim ishoda obračuna. No, stočar je očito bio ili preglup ili previše tvrdoglav, da to oseti. Jedan

od njegovih ljudi učini pokret kao da će se umešati, no, odmah se obuzda. Njih trojica se nervozno odmakoše u stranu, kao da žele izbeći domašaju Pekosovih prodornih očiju. Ali ibi im to uspelo tek ako bi se pretvorili u zrak.Konačno, u Samterov zamagljeni mozak prodre značenje Pekosove šutnje, njegove napetosti i sabranosti. Međutim već je bilo prekasno.Pekos Smit zapreti Samter ti poznaješ Kurta Wiliamsa i Wese Adamsa, kauboje s ranča X Bar?Poznajem ih.■Oni su janali za Don Felipa, dole na Rio Grandu.I ja sam.No, to baš nije preporuka ni za tebe ni za njih. ; i ; j:■■.! ; sjSirotinja ne može birati. Morao sam raditi, da bih živeo... Pređi na.stvar. Hajde!Wiliamsa i Adamsa sam otpustio sa ranča X Bar.To mi nije ništa novo.Viđeni su gde žigošu nezigosanu zalutalu stoku na mom području. Samter, mislim da ne preterujem ako kažem, da ta zalutala stoka nije tvoja.Ne, ne preteruješ. Ali se meni sviđa da je prisvojim, iTo je tvoja stvar, samo bih rekao, da je to prilično opasno po zdravlje na Pekosu!Samter je svoju srdžbu pojačao užurbanim govorom ali ga to nije oslobodilo grča'što ga je u njemu izazvao Pekos.Došao sam ovamo, da se pobrinem da te otpuste sa ranča H H poviče stočar.Ne, može. Ja sam odlazim.Zar? Otkada?Od pre dve minute.■Lukav si ti tip, Smit odvrati Samter, razdražen do ruganja. Onda ću ja tebe proterati iz ovoga kraja.

Neobičan I prebrz oku nevidljiv bio je Pekosov pokret. Kao da je hteo skočiti i najednom se zaustavi u pol pokreta. Iz celog njegovog bića od jedared je stala izbijati sva ona strašna napetost.Ti... idiote! Da me proteraš iz ovoga kraja? O čemu li to brbljaš?Samter je opet otišao predaleko. Uzmaka nije bilo. Crveno na njegovu licu počelo se gubiti, ustupajući mestu olovnom sivilu.Ti si zajedno s njima žigosao zalutalu stoku.ko me optužuje? oštro poviče Pekos. Samter ispusti nerazgovetan krik, pun srdžbe nasebe i na Pekosa srdžbe što je shvatio da je krivo prosudio svog protivnika. Ruka mu se grčevito trže. Šaka mu posegne za revolverom.Kao udarcem biča Pekos potegne i u istom trenu opali. Samterovo telo najednom se opusti. Glava mu padne na prsa. Zaljuljao se. Poput tigra Pekos skoči kraj čoveka što Je padao i okrene se kaubojima s naperenim revolverom, spreman da ponovo, okine.Je li iko od vas uz njega? resko poviče.Smit, mi tu nismo ništa krivi promuklo odgovori onaj koji je hteo da prekine Sawteila. Poštenja mi... nismo... hteli da se toliko prenagli.Pokretom ruke Pekos ga prekine, i pogledom pokaže svoj trojici neka od jašu. Potom se okrenuo, Bili Hild je klečao pored Samtera.Sendi je trkom prilazio, a Džon Hild je pokušavao da odatle odvuče devojku koja je bila sva bleda. Mrtav!... Prostreljen kroz srce!... Pekos, ovo je zbilja slabo uzvikne Bili.Čuo si ga! Pekosu je glas za ječao kao čelik po ledu.Svakako. No, do vraga, čoveče, nisam očekivao da ćeš ga ubiti odvrati Hild, naglo se dižući.Ti veruješ...Ne, Pekos ni časa žurno je prosvedovao Hild, dižući ruku. Poštenja mi. Džon i ja milimo da si pošten i čist. Mek Kiver se kleo tvojim imenom. Ova prokleta budala Samter mora da je bio pijan. Rekao sam mu... Pekos, nemoj da štagod nama zameraš.Pekos je pustio revolver, i stao je nemirno hodati amotamo. Očima je neprestano streljao na sve strane. Hladnokrvnost njegova kao da je posve nestala. Razbarušene kose vrtio se u krug kao divlja vijer. Sendi mu se približi, i oklevajući zastane.Pekos, morao si ga umlatiti uzvikne on. Morao si. Mi smo svi uz tebe. Samter je sam sebe osudio na propast.Ona trojica su već bili poj anali konje i spremali se da pođu. Jedan od njih pozove Hilda: Poslaćemo kola po njega.U redu, samo što pre odvrati Hild. Pekos utakne revolver u korice, i tim gestom kaoda se zgurio. Prestao se vrtiti kao divlja zvijer. Na znojnom licu izbile mu pege, kojih do toga trena nije nikad bilo. Kosa mu je bila mokra. Saže se da podigne sombrero koji mu je pao kada je skočio da se suoči sa Samterovom pratnjom.Bili, nisam li ti rekao da mi ne daješ da obilazim rančeve? upita.Znam da si mi rekao, Pekos. Žao mi je. Ali verujem da smo ovo mogli izbeći.I previše sam video, Bili. A pokušao sam... nije važno... zahvaljujem tebi i Džonu što ste me toliko dugo držali ovde i što ste me branili pred on'm kukavičkim lažovom.Smisao njegovih reči bio je Hildu jasan. Bar jeizgledalo kao da nagađa istinu Pekos je naišao nav one kauboje kavgadžije pri nekakvom prljavom poslu.Pokušao im je objasniti, da ne valja što rade i šutio

je o tome.Slušaj, Pekos. Samter je znao nešto o Wiliamsu i Adamsu. Nameravao je da te blefira da ti progovoriš ■ nije te poznavao.Je si li čuo nešto o Kurtu i Wesu?Jesam. Više nego jednom. Sumnjam na njih, Pekos.Kauboj diže ruke. Proklete budale!U to se Meri Hild otrže od brata i pritrči Pekosu. Bila je još uvek bleda i drhtala je, no hrabro se držala.Pekos, znam da nisi lopov izbije iz nje. Smešak je na čas poterao ozbiljnost s njegovatmurnog lica.Gospođice Meri, drago mi je da to čujem.,. Nemam, doma, porodice, ni prijatelja, i kada opet počnem lutati biće mi milo setiti se da ste svi vi ovde verovali u mene.Jesmo, Pekos, oh jesmo izmuca ona. Nemoj govoriti da nemaš prijatelja dom... Ne ostavljaj nas, Pekos.Ne mogu ostati. To bi moglo naškoditi vašoj braći. Ovi će kauboj i pričati kako me je Bili podržao. Još će svašta i izmisliti. Da ostanem...Meri, on ima pravo upadne Bili. Koliko god da mi je žao, Pekos mora napustiti ranč H H.Svakako. Svaka igra nosi sobom i posledice gorko, dodade Pekos.Ne govori, tako, momče zamoli ga Hild koji je u tom njegovom mirenju sa sudbinom osetio prizvuk onog beznađa koje je toliko dobrih teksaških mladića dovelo na krivi put. Surovo je bilo što je u toj velikoj državi, opustošenoj ratovima i preplavljenoj upropaštenim starim i mladim ljudima postojala veoma sitna razlika između dobra i zla.Oh, divlji, kauboj u! strasno uzviknu Meri. To nije pravo prema sebi... prema nama prema meni!... Pekos, ti si tako... divan mladić. Nemoj da te užas što si ubio još jednog čoveka natera... natera na... On je to zaslužio. Bio je gad. Ja... ja bih ga sama mogla ubiti... Bili... Džon recite nešto Tu je devojka izgubila reč. Bilo je shvatljivo njeno uzbuđenje, no ni njena mladost niti šok što je pred njom ubijen čovek nisu bili jedini razlog osećajima što iz nje izbiše.Pekos, mislim da je najbolje da ostaneš promuklo će Bili. Ja ću otići k Merberu i dokazatitvoju nevinost objasniti da je Samter bio pijan i da te on prisilo na obračun.Ne, Bili, to ne možeš odvrati Pekos. Ja sam i pre bio povod razmiricama i ne želim da to i ovde budem.Pekos! prošapta devojka.Kauboj se okrete njoj. U njemu je iznenađujuće otkriće nadvladalo njegovu zahvalnost. Gospođice Meri, hvala vam Obećavam vam... ako me išta održi na ispravnom putu od sada dalje... to ćete biti vi... vaše poverenje... vaša dobrota. Adios.Ispružio je ruku kao da želi stisnuti njenu, ali je brže povuče i naglo se udalji. Sendi mekClain potrči pored njega,Adios, Pekos! usklikne devojka. Drži se ispravnog puta... i vrati se... jednog dana.

Ubrzo je, međutim, ispalo da ni slatka uspomena na Meri Hild, ni prezir prema kradljivcima stoke, niti dano obećanje ne mogu Pekosa održati na ispravnom putu.U Teksasu u onom ranom stadiju uzgoja stoke, žigosanje zalutale nežigosane stoke nije bio zločin. Svi rančeri su to višemanje radili, jer nisu nikada bili apsolutno sigurni da li telad pripada njima ili ne. Nije bilo nikakvog načina, da se razazna ko je vlasnik teleta, u koliko se ono nije našlo uz već žigosanu kravu. A ako tele, ili jednogoče ili dvogoče nisu bili žigosani žigom jednog ranča, dobivali su vremenom žig nekog drugog ranča.Ali je u svom srcu Pekos Smit znao da je po prvi put u životu skrenuo sa staze poštenja. S gorčinom je razmišljao, da je u to bio više gurnut nego što je sam poskliznuo. A šta je mogao učiniti? Kod ranča X Bar odbili su ga s isprikom da im ne treba ljudi, isto se dogodilo na jednom ranču preko granice, u Novomeksiku. Razum mu je govorio da krene dalje na jug i da opet radi za Mek Kivera, ili kojeg drugog stočara, ili ičak za Don Felipa. No, njegov ponos i gorko ubeđenje da mora slediti svoj put, skrenuše ga drugim pravcem. Odluči da se pridruži Kurtu Wiliamsu i Wesu Adamsu, koji su doista trgovali nežigosanom stokom. Nije »bilo zakona koji bi to zabranio. Nije bilo ni zapreke, osim revolvera, a odvažni potezi, kao što je to bio Samterov, behu više iznimka nego pravilo. Pekos je sebe tešio da će se ograničiti na žigosanje nežigosane stoke, i skupiti svoje vlastito krdo, ili sačuvati svoj deo zarade, pa

se posle neće morati da bavi njemu omraženim sumnjivim poslovima.Wiliams i Adams nisu mu hteli reći gde im je tržište, samo mu dadoše do znanja da je sigurno. Pekosa to nije ni zanimalo. U Novom Meksiku bilo je rančera koji su kupovali stoku bez pitanja. Neki su vladini kupci radili direktno s kradljivcima stoke. Sve je na jugozapadu Teksasa bilo spremno za početak unosnog poslovanja sa stokom. Pekos je to tako dobro osetio, da je pomišljao kako je zaista šteta što već sam nema oveće stado za početak.Pošao je tragom dvojice bivših kauboja s ranča X Bar u gušticima oko Pekosa i pridružio im se.Dva kauboja imala su više konja i bogatu opremu. Pojačani Pekosom, postali su izvanredna skupina. Pekos je bolje od ikojeg kauboja u Teksasu umio pronaći nežigosanu stoku. Guštici u gudurama bili su prepuni stoke koja na sebi nikada nije osetila žig. Poduhvati Wiliamsa i Adamsa bili su Pekosu predrski i on ih se žacao. Ta su dvojica kauboja bila na putu da ubrzo postanu pravi kradljivci stoke. Pekos je zaključio da sebi ne može dozvoliti da se s njima predugo druži. S druge strane, morao je riskirati.Slušajte, vi bagro razularena rekao im je, Ja mogu skupiti na hiljade nežigosanih grla južno odavde. Težak je to posao i zahteva vremena, ali je siguran i ne može nas dovesti u nezgodan položaj.Skupljaćemo uzput odvrati Wes Adams, mlad kauboj gruba lica, lakomislen i silovit.Pekos ima dobrih ideja, Wes upadne Wiliams, koji je bio razumniji i oprezniji. Moramo izabrati sredinu.Ako morate obrađivati ove gustiše što baš nije najpametnije bilo bi najbolje skupiti krdo od sto ili manje grla i odagnati ga jednom mesečno vašim kupcima.Sto grla i jednom mesečno? Ban! prezrivo će Adams.Ja se slažem s Pekosom zamišljeno će Wiliams. Osim toga, nije baš mnogo sigurno.Pa, šta, kada nam postane vruće pod tabanima promenićemo taktiku odvrati Pekos. Žigosaćemo stoku žigom koji niko nikada nije video i baciti stoku na pašnjake. Nijedan rančer neće znati da je to naš žig. Kasnije, kada stoka odraste, skupićemo krdo i goniti ga bez puno rizika.Wes, to je dobra ideja pokuša Wiliams ubediti Adamsa, koji se na kraju grubo složio.Trio je prionuo poslu. Sami su hvatali i žigosali stoku, Pekos je žigosao koliko oba njegova dva druga zajedno. Za nekoliko dana skupili su krdo od preko stotinu grla. Wiliams i Adams pošli su s tim krdom na jug. Očekivali su da će preći oko deset milja dnevno, koja bi ih brzina za manje od sedam dana dovela do njihova tržišta. Pekos je ostao u logoru, odakle je i dalje hvatao i žigosao goveda. Žalio je što sam nije mogao ući u tu igru, što je zahtevalo konje i opremu, a naročito tržište, ukoliko sebi ne bi mogao dozvoliti da pričeka dok mu grla odrastu. Dopadao mu se život u samoći i zavolio je Rio Pekos. To mu je sada bilo sklonište.Drugovi se vratiše za određeno vreme, i Pekos je bio bogatiji za oko dve stotine dolara, bilo je to više novaca no što je ikada odjednom posedovao. Oduševljenje mu je bilo kratka veka setio se da taj novac nije zarađen poštenim radom i znojem.Za daleko kraće vreme od mesec dana Wes Adams je nagovorio Wiliamsa da ponovo gone stoku na sever, sa svim grlima koja su njih trojica žigosali. Pekos je bio protiv toga, no uzalud. Razmišljao je koji od dva puta da izabere prvo, da izazove svađu s Adamsom i da ga ubije, drugo, da svoje partnere bez daljnjeg otpora pusti na opasni put. Drugi put mu se više sviđao. Morao se odupirati 'čudovišnoj težnji da se laća

revolvera. Bude li budno čuvao stražu za vreme njihova odsustva i bude li spreman na sve ako njegove drugove budu sledili, što je izgledalo najverovatnije možda njega neće uhvatiti. S druge strane, razmišljao je, ako se oni nikada ne vrate, tim ibolje; tada bi uzeo opremu i pošao u divljiji kraj južnije na Pekosu.

Adams i Wiliams se ipak vratiše. Bili su iskusni i izdržljivi jahači, lukavi i snalazijivi, a mora da su imali i jatake duž staze. Osim toga, putovali su uglavnom noću. Tako je za Pekosa situacija ostala ista jedino što je imao veću gomilu novčanica.Od kasnog leta, pa preko cele jeseni i zime, ta su dva neumorna jahača deset puta gonila stoku na tržište u Novom Meksiku. U proleće su postali drskiji što se i moglo očekivati od takvih tipova, pogotovo ohrabrenih uspehom. Osim toga, Adams se vraćao bazdeći po alkoholu. Zato se Pekos nije začudio kada se negde u aprilu ova dvojica nisu na vreme vratila sa gonjenja stoke. Nije bio ni zabrinut ni ožalošćen. Bio je ionako odlučio da bez obzira ma što bilo njemu ta »tura« ljude poslednja.Toliko je novaca imao, da se nije usuđivao da ga broji; sigurno dovoljno da negde osnuje svoj vlastiti ranč. Sviđao mu se kraj gde Pekos utiče u Rio Grande samo to je dugo bilo područje meksikanskih pljačkaša, a njemu je Meksikanaca bilo preko glave. Dugo je razmišljao o.svojim budućim planovima. Bilo je dobro što je dozvolio da Adams i Wiliams gone stoku na tržište što je, na koncu konca, bila njihova želja; predosećao je da bi i on mogao biti upleten ukoliko bi ova dvojica preterala i bila uhvaćena. U tom slučaju morao bi samo da se negde sakrije godinu dana dok se sve ne zaboravi. Teksas je bio preogroman, prepust, prebrzo se menjao u pravo stočarsko carstvo da bi se iko dugo sećao nekoliko nežigosanih goveda. Bilo je na hiljade pravih kradijivaca stoke kojih se trebalo rešiti. Tu i tamo je Pekos sumnjao u svoje drugove. Nije im mnoge trebalo da od žigosanja nežigosane stoke pređu na preinačavanje žigova. A to je bio pravi lopovluk. Čim nežigosane stoke bude manje, što je već bio slučaj i što je Pekos primetio jašući niz reku, Adams i Wiliams neće se baš nećkati da pređu na prežigosavanje stoke.Kad je prošao čitav tedan od vremena predviđenog za povratak te dvojice, Pekos je već bio si ZapadriQ od P^cosa guran da im se dogodila neka nesreća. Možda su ih uhvatili; možda su prodali poslednje krdo i odlutali drugamo ne obazirući se na to da Pekosu dadu njegov deo. Adams se ne bi skanjivao, ali Wiliams nije izgledao kao čovek koji bi učinio tako nešto.Ipak je Pekos preselio svoje logorište. Izabrao je gotovo nepristupačno skrovište nekoliko milja niže od ranijeg mesta. Odvukao je većinu zaliha, koje su se brzo smanjivale i tamo ostavio tovarne konje i činča. Gust šumar ak zatvarao je ulaz male prostrane gudure prema Pekosu, u kojoj je vode i trave bilo u izobilju. U guduru se nije moglo ući s donje strane gusto isprepletenog šiblja, a nije bilo opasnosti da bi kakvi progonitelji tragali na tom mestu, jer u nju nisu vodili nikakvi tragovi, ni konja, ni stoke. Pekos se takođe nije bojao da bi mu skrovište mogli otkriti s gornje strane.Otuda je izlazio svaki dan, s puškom i punim džepom municije, i šuljao se polako i oprezno do starog logorišta. Kada se njegovi drugovi vrate već će im objasniti zašto je ovako postupio.Četvrtog jutra nakon što je napustio stari logor, primetio je na istočnoj obali reke grupicu Indijanaca. Jedva je nazreo vitke spodobe i mustange kako prelaze u gustiš s visoke obale, no to mu je bilo dovoljno. Bila je to konačna nagrada za njegovu stalnu i nepogrešivu opreznost. S dolaskom proleća Kajove i Komanči silazili su s Lana Estakada na pljačkaške pohode po Zapadnom Teksasu.Pekos je neko vreme razmišljao. Indijanci su možda išli uz reku, na povratku s pljačkaškog pohoda. Na drugoj strani vodila je indijanska staza. Logor što su ga trojica lovaca nežigosane stoke bila izabrala bio je u jednoj nedubokoj guduri, dobro zaklonjenoj sa zapadne strane Pekosa, no otkrivenoj s druge strane. Ako su se Wiliams i Adams vratili u toku noći, Indijanci će ih otkriti po konjima i dimu logorske vatre.Oprezno se skrivajući, Pekos pođe prema starom logoru. Prešao je više od dve milje kada njegovo

oštro oko razabere nekakvo kretanje pri ulazu u jedan klanac na istočnoj obali. Grupa Indijanaca na konju bio je odmah siguran da su Komanči izjanali su iz jaruge i ušli u reku. Niz polugolih divljaka. Nabrojio ih je Reka je na tom mestu bila plitka i mogla se pregaziti pri proletnom vodostaju. Pekos ih je netremice promatrao. Više no jednom su mu ti obojeni đavoli skoro skinuli skalp. Pregazili su reku bez poteškoća i nestali.Pola milje uz reku otvarala se gudura u kojoj je ležao logor kamo je Pekos krenuo. iZnao je da se tamo na konju ne može doći. Međutim, između neprohodne obale i mesta gde su Indijanci pregazili reku nalaziio se šipražje. Možda su oni nameravali da tuda zaobiđu. Bilo kako bilo, smerali su neko zlo.Istim putem Pekos se vrati do jednog šumarka odakle se mogao udaljiti od rečnog korita. Čim je izbio iz uvale krenuo je u stenje i grmlje, hitajući dok nije stigao do klanca kojim je očekivao da će se popeti Indijanci. Napredovao je vrlo oprezno. No, oni nisu tuda prošli. To je značilo da su gotovo sigurno krenuli prema starom logoru.To mesto nije više bilo daleko i Pekos bi zaizvesno stigao tamo pre Komanča kad bi riskirao i prešao nešto otvoreniji teren. Prvi mu je impuls bio da riskira sve da upozori drugove, ukoliko su oni stigli. No, razum je prevladavao. On ih je isto tako mogao upozoriti s vrha gudure, odanle bi uz to bio u daleko povoljnijem položaju da im pomogne da odbiju predstojeći napad.Nekoliko je časaka krzmao. Nadao se, da mu se drugovi nisu vratili, ali ga je držalo nekakvo čudno predosećanje i uverenje da su oni tamo. Adams se verovatno ispavl ju je nakon prijančevanja i duga puta, a Wiliams nije pak oprezan čovek, bar ne u tom logoru u gušticima oko Pekosa.Neka je slutnja Pekosa ne samo sprečavala da nešto hitno poduzme, već ga je prisiljavala na dug zaobilazan put pod okriljem guštare. Trebalo je samo

da se prikuči južnoj steni gudure, gde bi bio na sigurnom, jer je teren na tom mestu bio veoma krševit.Dok se približavao svom cilju učini mu se da čuje udaljeno rzanje konja. Stao je napeto iščekujući. Bilo je već kasno jutro, čisto i bistro; ni oblačka na nebu, a sunčeve zrake su svojom toplinom već nagoveštale skoro leto. Visoko nad logorom kružili su lešinari. Te su sablasne ptice Pekosu oduvek smetale. Jednom mu je neki protivnik sarkastički prorekao, da će jednog dana biti ihrana lešinarima. To se proročanstvo, doduše, ispunilo na proroku, no Pe~ cos ga nije nikada zaboravio. Ove ptičurine predskazuju smrt i lešine koje će se ubrzo naći na nekom određenom mestu. Ose su oko njega zujale, dok je čučao među stenama i slušao. Pošao je dalje, napetih ušiju i očiju. Ubrzo se njegovo oklevanje pokazalo opravdanim. iDim. »Ovo dim miriše«, šapnuo je.

To je značilo da su se Wiliams i Adams vratili. Hladan predosećaj tragedije obuze Pekosa tragedije koju nije mogao objasniti neposrednom opasnošću što je pretila njegovim drugovima. To čuvstvo nije mogao shvatiti, ali ga je tako osećao. No, zar je mogao objasniti osećaj koji ga je obuzeo kada je ugledao lešinare? Trojica doibro zaklonjenih ljudi mogli ibi se odupreti većoj grupi Indijanaca od one koju je Pekos video kako prelazi reku.Konačno je stigao do gudure, no nešto dalje od logora koji se nalazio iza zavoja, van njegova pogleda. Bio je primoran da se probija dalje navrh kamenite stene gudure, preko krša, kroz gusto šiblje i poput noža oštre bodlje »leohuquila«, između stena ispremetanih kao u kakvom labirintu.Ubrzo mu nesta daha, jer nije bio vičan penjanju, a put mu je bio vrlo naporan. Dahtajući, sav obliven znojem, pomislio je da je najbolje malo se odmoriti. Znao je da će mu uibrzo trebati i dah i bistra čula.Kada je nastavio put duž stene gudure, nije bio siguran na kom bi mestu trebalo da proviri dole

u gudure. Ubrzo je primetio stup plavičasta dima koji se lenjo dizao iz gudure. Bio se udaljio od logora. Još bolje jer se tako sada nalazi između svojih drugova i Komanča koji se okolo ušuljaju.Spustio se na kolena i četvornoške otpuzao do tuba stene. Nije dugo išao kadli najednom začuje krik koji ga prikuje na mesto i sledi mu krv u žilama. Iz njega je sad umesto vrućeg izbio hladan znoj.Prokletstvo! Je li to bio konj ili čovek? tiho je prošaptao. Uto je njegov osetljiv sluh razabrao ljudske glasove. Štogod se događa ispod njega, Konianči se sigurno još nisu pojavili. Zato je požurio k rubu stene i izbio kroz jedan prosek sakriven grmljem. Tu bi ga bilo teško primetiti; mogao je brzo uteći, a potera je bar za neko vreme bila terenom otežana.Vođen glasovima, Pekos se podigao da poviri dole. Gotovo inu oči ispadoše kada je ugledao prizor: Na konju, koga drže četiri čoveka, Adams psuje, urla i preklinje, oko vrata mu je laso, čiji je kraj prebačen preko grane jednog drveta.Zaprepašteni Pekos skrene pogled na jedan crni lik što se trzao. Obešen čovek! Wiliams! Bacakao se jezovito smešno. Pekos je razabrao njegovo izobličeno lice, izbuljene oči, otvorena usta i isplaženi jezik.Učas mu je sve bilo jasno. Adamsa i Wiliamsa uhvatili su stočari koji su obračunavali s kradljivcima stoke. Vešali su ih. Pekos je bio načuo za to brzo krojenje pravde što se počelo primenjivati u Teksasu. Krv mu se načas sledila u žilama, i ponovo uzavrela. On sigurno nikad neće dozvoliti da mu neko nabaci omču oko vrata.Sva su petorica vikala, ali se Adamsov glas čuo iznad svih ostalih. Pekos je shvatio da kukavica pokušava da se molbama ili novcem izbavi zle sudbine. Budala! Ne poznaje Teksašane!Najednom je Pekosu brzinom munje sinulo, da je i on upleten u ovu tragediju. Iako nikada nije Ađamsu verovao niti ga volio, njegov je saveznik. Udružio se s ovom dvojicom, pomagao im da žigošu nežigosanu stoku; delio je s njima nepoštenu zaradu. Sebe on nije držao za kradljivca stoke, ali je bilo užasno očito, da ovi stočari Adamsa i Wiliamsa svakako smatraju takvima.To je bilo ono neizbežno čega se Pekos bojao. Ubio je Samtera jer je bio nepravedno optužen. Bude li sada ubijao, u obranu svojih drugova koji su stavljeni van zakona, i sam će biti odmetnik.Odmah je donio odluku. Njegov kodeks časti nije mu pružao izbora. Digao je pušku, siguran da će Adamsu spasiti život.Diži ga! puče glasina vođe grupe, koji i sam potegne uže, a dvojica njegovih ljudi priđu mu da mu pomognu.Dok je Pekos hvatao vođu na nišan, Adamsa su već napola podigli iz sedla.Uto se ispod Pekosa zdesna začu gromki pucanj. Vođa grupe koja je vešala Adamsa promuklo krikne. Ispustivši uže, zatetura se i pade koliko je dug i širok u travu.Još Adams nije ni pao u sedlo, a već odjeknu čitav plotun, praćen stravičnim ratnim krikom Komanča.Pekos se sav ukoči. Spusti pušku promatrajućiužasan prizor pred sobom. Još jedan stočar pade.Adamsov konj poskoči, zbaci jahača pa se izvrne na leđa i najednom se smiri.Adams je bio ranjen. Pokušao je da puzi, još uvek s omčom oko vrata. Uže, prebačeno preko grane, zakačilo se negde na drvetu. Dok se Adams grčevito trzao da se oslobodi bio je opet pogođen i pao je na lice. Treći stočar skočio je iza drveta. Četvrti je pao pre nego što se uspeo zakloniti iza stene. No, nije bio mrtav. Iako slomljene noge, spustio se iza ubijenog konja.Iza drveta dizali su se oblaci plavičastog dima. Pekos je promatrao kako čovek što se zaklonio iza konja vadi iz korica pušku, nišani i puca.Pekos ispuza iz zaklona i stane na prikladnije mesto s kojem je imao bolji pregled scene. Sreća je bila na njegovoj strani. Pekos je gledao Komanče kako sq šuljaju i klize između stena u šumarak koji se nalazio uz samu stenu gudure, koja je odjekivala od njihovih pobedničkih krikova. Ohrabreni uspehom iznenadnog napada, jurišali su. Pucali su što su više i brže mogli, i tresak pušaka toio je toliki da je Pekos jedva razabirao brzu vatru dvojice stočara.U tom je času Pekos mrko ušao u okršaj. Njega nisu mogli primetiti, a njegova puška manjeg kalibra jedva se čula u onoj tresci težih pušaka. Poslednji red Komanča pojavio se na jedva pedeset stopa pod njim. Naciljavši u crvena leđa, Pekos povuče obarač, a onda pogledom potraži sledećeg Indijanca. Opalio je sedam metaka za manje od dve minute.Opet je napunio pušku, i primetio da se prednji red Indijanaca raširio ulevo i udesno. Njih šestorica krvožedno jurnuše iz šumarka. Strele su poput munja parale zrak i zabadale se u lešinu konja ili u drvo.Stočar koji je pucao iza drveta najednom zatetura i Pekos spazi gde ovome strela strši iz trbuha. Neki ga je lukavi crvenokožac uspeo zdesna pogoditi. Jednog za drugim, stočar ubije trojicu prvih Komanča koji su jurišali. Ostali pobegoše.Na to Pekos opet stupi u akciju i ubije Indijanca koji mu je bio najbliži. To mu je sbio pogrešan korak, jer se na taj način otkrio. Druga dva Indijanca na otvorenom primetiše ga i pobegoše duž ruba gustiša, vrištii poput demona. Preostalih četiripet Komanča šuljahu se ovdeonde između stena i preko čistina između grmlja. Pekos pogodi još jednog, ali je bio siguran da ga nije uibio.Najednom, urlanje prestane. Pekos je znao da je napad odfbijen i da se pretvorio u beg. Komanfii su bez sumnje pretpostavljali, da su belim ljudima stigla pojačanja. Ni znaka, niti glasa! Gudura je postala sablasno tiha. Pekos spazi stočara koji je izišao iza drveta kako pada na kolena. Puška koja se dimila ispade mu iz ruku i on šakama uhvati strelu Što mu je visila iz trbuha. Pao je licem napred i tako još dublje zaterao strelu. Pekos svrne pogled na onog ranjenog, zaklonjenog iza konja. Nije ga mogao videti, ali je spazio njegovu pušku koja je pala ispred lešine konja i koban znak. Tog časa poslednji put se trgnuo Wiliams, koji je visio na konopcu, i taj je trzaj najubedljivije pokazao koliko je kratka bila strašna bitka.

Nije bilo bojazni da će se ono nekoliko preostalih Komanča vratiti. Ipak se Pekos ponovo popeo na rub stene i potrčao do litice koja se strmo spuštala na reku. Spazio je Indijance gde užurbano na nekoliko stotina jarda ispod njega nagone konje u vodu. Bilo je pet jahača, od kojih je jedan pridržavao šestog, ozbiljno ranjenog, na konju.Udaljenost je bila predaleka da bi mogao tačno naciljati, no, da bi bar pospešio njihovo povlačenje, Pekos opali još sedam puta iz svog zaklona. Svi su meci podbacili za nekoliko stopa, podižući bele vodoskoke, ali su imali efekta kao da su pogodili cilj. Komanči mahnito pojuriše preko reke i nestadoše u šumarku na suprotnoj obali.Ponovo napunivši pušku, Pekos se vrati do mesta iznad logora s koga se mogao spustiti na stene u guduru. Najpre je oprezno ustanovio da se u blizini ne nalazi još kakav ranjeni Indijanac, i potom požurio do mesta vešan ja.Užasnije scene Pekos nije video, iako su tragični okršaji u Teksasu bili česta i uobičajena slika. Wiliams na konopcu, modra lica; mrtvi konj načičkan strelama; stočar što je ležao potrbuške, dok mu je iz leđa stršio krvavi vrh strele to su bili najsablasniji i najužasniji detalji.Svi mrtvi! promrlja Pekos. Uto ga nečije krkljanje upozori da nije tako. To nije bio Adams, niti ubijeni čovek iza konja bio je to onaj sa strelom u trbuhu.Priskočivši mu, Pekos ga okrene na bok. Bio je to njemu nepoznat muškarac srednje dobi, i po svoj pri

lici ne Teksašanin. Premda živ i pri svesti, bilo je očito da je umirao. Buncao je i tražio vode. Pekos pojuri do zavežljaja koje je bio smestio uz stenu gudure, zgrabi posudu i požuri da je na izvoru napuni.Čas kasnije davao je čoveku da pije, pridržavajući mu glavu. Sad mu je bilo posve jasno, da je čovek smrtno ranjen.Otišli su muklo će ranjenik.Da. Gledao sam ih kako prelaze reku.Prokleti psi... Koliko smo ih udesili?

Mislim jedanaest i jednog ranjenog.Jesi li sam?Da. Bilo mi je lako jer sam bio gore na steni.Pa, oni su nama pokvarili ovo vešanje... a ti se njima pokvario igru... Mislim da je fer... Jesu li ljudi iz moje družine svi mrtvi?Da, a strah me da ni ti nećeš dugo.U to se možeš komotno kladiti... Daj mi još vode.Hoćeš li da ti kome šta poručim? upita Pekos.Ne, samo ukoliko sretneš Pekosa Smita ovaj će čvrsto pogledavši bledoplavim očima Pekosa.To je veoma lako, jer sam ja Smit.Ti si prežigosavao stoku s Wiliamsom i Adamsom?Nisam!... Znači, zato ste ih vešali... Prevarili su me. Ja sam se s njim nagodio da žigošemo samo nežigosanu stoku.Onda su te svakako prevarili. Hildovi su te hvalili, Smit. Pazi: Brin Samter, brat Beckanovog nadzornika koga si ubio na ranču Hildovih ima te na zubu.Brin Samter? Uopšte ga ne poznajem. Kako izgleda?Isti brat, kao da su dvojnici... Slušaj, Pekos. Brzo ću umrei pa ne smeta da ti nešto kažem. Kako sam ja shvatio, Brin Samter je krao stoku vlastitom bratu. Zato ga je nahuškao na tebe, kaošto je to i pre radio s drugima Daj mi još vode.Tako! A zašto je izabrao baš mene? upita Pekos dajući umirućem preostalu vodu.Govori se da je Brenn imao izgleda kod Hildovih to jest kod devojke dok nisi ti. stigao.Bili mi to nikada nije pričao zaprepašteno uzviknu Pekos.Ali je istina... Smit... Kao da se smračuje hladno mi je.Bedno je... crknuti ovde... s indijanskom strelicom u trbuhu rastuži se Pekos.Takva je sudbina izdahta umirući. Bože drago mi je... da me više ne peče.Daj, kraj ti je blizu.Smit, činiš mi se... predobar momak... za kradljivca stoke... kao što su bili ti tipovi s kojima si se udružio.Ako sam kradljivac, oni su me takvim učinili usplamti Pekos.Sad su oni mrtvi... i niko neće čuti jza ovo. Okani se tog posla Smit.Bolan je krik Pekosu zamro na usnama. Stočarev pogled bio je nezaboravan u njemu je ljubaznost prema neznancu koga je progonio ustupila mesto crnoj spoznaji vlastite samotne smrti. Uto ga svest napusti i tren kasnije on se strese, zakašlje i umre. Prestao je disati.Pekos ustade i obazre se. Misli su mu brzo radile. Te će stočare kadtad neko slediti. Najpametnije da sve ostavi tačno kako je bilo. Doduše, vešti tragači mogu posumnjati da je još neko prisustvovao ovom pokolju, pogotovo ako budu dovoljno lukavi da primete gde su Komanči ustreljeni odozgo, sa sfjene gudure; ipak, zaključio je Pekos, najmudrije ji da ostavi sve lešine kako leže.Na njima nije bilo ničega što bi želeo, osim novca za koji je znao da će ga naći na Adamsu i WiUiarasu. Uzeo je novac Wiliamsa je odvezao i spustio ga na tlo. Ponovo promislivši, uzeo je Adamsovu pušku,kutiju municije i vreću živežnih namirnica. Sve to, zajedno s njegovom vlastitom puškom, predstavljalo je prilično težak teret, koga je trebao preneti do svog logora.Uz česte zastoje da se odmori, prešao je one tri milje za nešto manje od dva sata. Bilo je već podne. Odlučio je da se odmah spremi i udari na jug. Stotinu milja niz Pekos i on će biti u drugom svetu, bar što se tiče Brina Samtera i njegove sorte. Setio se Don Felipa i Mek Kivera. Obojicu je želeo izbeći, iz veoma različitih razloga. Doduše, da sretne goniča stoke ne bi ništa menjalo na stvari, no volio je da se ne sretne ni s jednim starim poznanikom.Prvo naselje na putu bilo mu je Orlovo gnezdo, koje se nalazilo upravo iznad, mesta gde reka Pekos utiče u Rio Grande. Mesto se verovatno bilo povećalo za sve te godine otkako je Pekos pošao na sever.Brzo je oseđlao Crnca i natovario drugog konja. Nije znao kamo će sa svim novcem '.što ga je imao. Nije ga mogao svega nositi na sebi, jer bi to bio preglomazan teret, vidljiv i opasan ukoliko bi sreo kakve jahače. Najzad je iz dvanaest ismotaka novčanica odabrao sve one krupnije i spremio ih u duboke džepove na odeći. Ostatak je sakrio u podstavu svog debelog kaputa, koji je privezao za sedlo. Oznojio se xd pustog uzbuđenja rukujući svim tim novcem. Ali, premda ga svakako nije ukrao, nikako nije mogao sebi sugerirati da je do tog novca došao poštenim putem. A u stvari sve se svodilo na to da je nekoliko teksaških rančeva zajedno izgubilo izvestan broj grla, dok je on skupio ono malo bogatstvo.Još nikada nije pošao na dug put uz toliko napeta čula. Znao je da će moći slobodnije 'disati i gledati samo napred tek, kada između njega i logora s mrtvacima bude kakvih dvadesetak milja.Te je noći logorovao na jednom mestu preko puta kojeg je bio Alkali Lake na istočnoj obali reke, koju je poznavao slabije od zapadne cbcile.Na istoj, suprotnoj, istočnoj obali nalazio se i Adoibe Wels, do kojeg je došao nakon još jednogdana puta. Dalje su ležali Frazierov gaz, kraj kojeg je smotreno prošao noću, pa Daperova okuka i Crvene stene, sve opasna mesta na istočnoj obali reke. Joiš deset sati jahanja, pa je stigao do kanjona Kastl Gap, nadomak najpoznatijem, naopasnijem, a istodobno najosamljenijem mestu na Rio Pekosu ■ starom gazu Španjolaca, Horshedu.Iako je Pekos volio tamna osamljena mesta, nije trpio taj sablasni gaz. Nije čak hteo ni da logoru je tamo, već je nastavio put kroz divljinu krivudavih i strmih grebena obraslih grmijem, ispresecanih nedubokim klancima. U ovom sumornom delu Pekosa bilo je malo kanjona. Veličanstvene stene bile su u dugim razmacima ispresecane usecima. Tu i tamo je sa svoje staze mogao videti suprotnu stranu kanjona, ivicu visoke klisure i deo padine obrasle retkim šipražjem, te gole stene što su poput rebara išle do vrha klisure. No, veći deo puta staza se daleko prema zapadu udaljavala od reke.Težak kraj za konje i stoku, činčo glasno će Pekos. Ali trave ima, a i vode. Ništa rančera ne može sprečiti da se obogati, osim lenjosti, Meksikanaca i crvenih.Dva dana kasnije, Pekos otkrije da ni te zapreke nisu sprečile rančere da u tom krševitom kraju uzgajaju stoku. Broj krava i bikova, okupljenih na jednom mestu nije bio velik, ali je nakon dana puta ukupan broj stoke bio iznenađujući. Mnogo ga nije iznenadilo, što je video jako malo teladi, premda je ta činjenica bila značajna.Međutim, rančerima nije bilo ni traga ni glasa. Kauboji su verovatno morali prelaziti preko pedeset milja, da bi okupili stoku. Pekos im nije zavideo na takvom poslu u takvom kraju. Što je više napredovao "na jug, nailazeći sve više na stoku, shvatao je da se negde u ovom delu Pekosa nalazi idealno mesto gde bi mogao ostvariti svoj dugo gajeni plan. No, nije još bio dovoljno južno, iako je po svom računanju prešao oko sto milja. Doduše, staze su krivudale. Pekos je išao dalje. Ne smije zaboravit: da se mora pritajiti nekoliko meseci pre no što

počne sa stočarenjem. Sledećih je dana otkrio da put kojim putuje na jug nije isti onaj kojim je došao na sever.Zato se nije iznenadio, niti mu je bilo žao kada se iz velike udoline popeo na više zemljište, i kada je u daljini razabrao kolibe Orlovskognezda, građene od ilovače i sivog kamena, poluskrivene među zelenim drvećem. Iza njih je padala gigantska klisura ispod koje je bučao Rio Grande. Pekos pomisli da je ovako možda i bolje nešto nepredviđeno oduvek ga je vodilo na njegovim samotničkim putevima.Na prvi pogled Orlovsko gnezdo se nije primetno izmenilo; međutim, prišavši bliže naselju, Pekos spazi neke glinene kuće, kojih ranije nije bilo i novu sivu drvenu građevinu, uz nisku trgovačku postaju, sagrađenu pola od kamena pola od ilovače, koju jo vodio Dale Ševlin.

U to doba dana stanovnici naselja, a naročito Meksikanci, malo su se motali unaokolo. Daleko n:z široku ulicu Pekos spazi jedna kola, a od ugla Ševlinove postaje do nove kuće bilo je privezano pet šest pospanih konja.U seni grupe drveća Pekos sjaha. Privezujući konje ogleda se ne bi li spazio igde ikoga kod koga bi se mogao raspitati. Dvojio je da bi ga Ševlin prepoznao, a bilo je vrlo malo verovatno da će S tu sresti s Felipom. Svakako je želeo da ga ne poznaju, ali su se želji suprotstavljale neke teškoće. Bio je gotovo bez namirnica i gladan; osim toga nije mogao večno izbegavati naselja i ljude. Ovde mora iskušati svoje živce.Seo je u hlad. Po svemu sudeći Orlovsko gnezdo se odmaralo. Ubrzo primeti Meksikanca daleko niz ulicu prema Rio Grandu koji je tekao u klisuri iza naselja. Začuo je glasove koji su dopirali iz Ševlinove postaje. Jedna su vrata vodila u samu postaju, a druga u krčmu, no Pekos nije mogao razabrati kroz koja su se čuli glasovi. Nekoliko je ljudi razgovaralo, očito svi najednom. Pekosu je biJj

smešno. Čudni li su ljudi, mislio je, uvek se svađaju zbog trica, naročito ako nešto popiju.Čas kasnije nekoliko ljudi izađe iz postaje. Ispred svih istrčao je na ulicu bosonog dečak, okrećući se i ogledajući preko ramena. Nije bio uplašen, ali se videlo da je uzbuđen.Pekos mu priđe. Slušaj, sine, šta se ovde događa?Dečak se trgne, jer nije ranije primetio kauboja. Upravo, se spremao pobeći, ali ga Pekosov prijateljski osmeh ohrabri.Uh, ja... nisam vas ni video.Nije ni čudo, sine. Napeto si gledao tamo unutra. Šta li se to događa u postaji Dalea Ševlina?Ševlina više nema.: Ama nemoj? Šta mu se. dogodilo?Dobio je nož u leđa. Šteta. Dale je bio pošten čovek. Jesu li njegovi bili ovde?Da, ali ih je oterao Don Felipe. Njegove su sada i trgovina i krčma.Ma nemoj! Zar tako? To mi je zbilja novo... Je li Don Felipe ovde?Nije gospodine. On je najviše u Rokfortu; kažu da tamo prodaje stoku goničima što idu Chishol niskom stazom.A ko vodi krčmu i postaju?Neki čovek iz New Orleansa. Zovemo ga Frenohy. Zapravo se zove Conrad Brasi. Dva Meks.'kanca i jedan belac rade za njega. Ne znam kako se belac zove. Tek je stigao u Orlovsko gnezdo.Hodi ovamo, Džony ubedljivo reče Pekos. Ja sam.kauboj, Teksašanin, i naravno tvoj prijatelj. Slušaj, u džepu imam dolar koji me smeta. Hoćeš li ga?I te kako odvrati dečak, širom otvorenih očiju, približavajući se Pekosu sa sve manjim nepoverenjem.Evo ti. Sad mi još nešto kaži. Odmaram se i strašno sam osamljen. Dobro je čuti nešto novosti

nastavi Pekos. Tako, Don Felipe petlja po Orlovskom gnezdu. Je li to mešanac, ili Meksikanac?Više je belac nego Meksikanac. Ali je ipak' mešanac odvrati dečak, značajno "upirući lukave sive oči u Pekosove. Mali je očito spadao među one Teksašane, koji su mrzili sve što je meksikansko.Kakav je položaj Don Felipa u Orlovskom gnezdu?■ Gospodine moj, skoro je sve ovo njegovo, ali ga niko ne voli. Ubio je sedam njih, a trojica su bili belci.Ama, nemoj! mora da je gadan tip izjavi Pekos hineći čuđenje. U stvari, i začudio se malo, jer je Felipe, kada ga je Pekos napustio, imao na duši samo četiri ubistva, a od ubijenih je samo jedan bio belac, i to neki stranac. Kažeš da Don Felipe prodaje stoku goničima na Chisholmskoj stazi. Jesi H čuo. nešot o Mek Kiveru? On je običavao ovuda goniti stoku.Da li tvoj tata tvrdi da Don Felipovl kauboji žigošu nežigosanu stoku, ili da menjaju žigove? ravnodušno upita Pekos.Dečak je oklevao s odgovorom, što je Pekosu bilo potpuno dovoljno i značajno.Ja... ja... On nije nikada to rekao dečak će najzad mucajući. Zaboga gospodine, neka vam ne padne na pamet...Sine, ja sam samo glasno mislio. Zaboravi da sam te pitao... Da li ovde uz reku radi još koji stočar?Da, gospodine. Iz Novog Meksika. Kaže da se zove Samter. Čudno ime.Pekos se sav sitno strese, kao da je njime munjevito prošla struja. Samter! Predosećao je još ranije da će imati posla s tim imenom. Zna se, dečaka nije ispitivao tek toliko da mu prođe vreme, ali u tome nije bilo mnogo više radoznalosti. Više je volio da izbegne Don Felipa, nego da se njihovi pute vi opet ukrste. Međutim, njegova su pitanja urodila plodom. Pekos se sad stvarno zainteresirao i misli ga zaokupiše.ko je ona krupna crnja tamo preko? upita, samo da navede dečaka da i dalje priča. Je li pijan?On, ne gospodine! To je Sambo, dobar Crnac, malo je takvih. Došao je ovamo kao kauboj, s pukovnikom Lambetom, koga su ubili pre, godinu dana.Lambet. Pazi!... Ta, za njega sam čuo... Ako nije pijan, zašto je ovako pokunjen?Zbog toga što je Brasi zatvorio Terila jer nije imao novaca da plati dug. To je bilo jučer. Sambo je ovamo stigao jutros. No, ne može ništa učiniti. Nema oružja. Izbacili su ga što stvara gužvu zbog Terila.■A ko je Teril?Terip je najbolji mladić što je ikada stupio nogom u Orlovsko gnezdo. Ne dolazi ovamo često. Možda jednom mesečno. Sin je pukovnika Lambeta, a sada Crnčev gospodar. Imaju ranč negde uzvodno uz Pekos. Tata kaže da je Lambet bio bogat stokom pre par godina. Nije hteo da prodaje po šest dolara po grlu. A sada je veći deo njegove stoke nestao. Toliko su siromašni da ne mogu platiti ni za hranu.Stoka nestala? čini mi se da sam i pre čuo nešto slično. Nestala, kamo sine?Dečak se nasmeje. Vi ste zapadno od Piosa, gospodine.Znam! Zamalo da zaboravim otegne Pekos. Evo ti još jedan dolar.Oh, hvala, gospodine. Nikada nisam imao toliko novaca. Mora da ste strašno bogati... Oh, ako jeste platite Terilov račun i izvucite ga odande!Izvući otkuda? Ovde nema zatvora.Ima, kako da ne... Brasi se naziva zatvorom. To je kolibica iza postaje. Sanker tamo baca i pijane mešance. Teril je sada zatvoren s jednim takvim.Ovo je sve zanimljivije, sine. Da li je taj Brasi i šerif?Uf, kakav šerif. On se samo igra šerifa. Nema zakona zapadno od Piosa, senor. Ali Brasi zna da nema šale s Teksašanima. Zapadno od Pekos«

Aha, shvatam. Baš ću otići da odande izvučem tvog prijatelja Terila otegnuto će Pekos dižući se.Dečak ga zadivljeno i zahvalno pogleda, i otrči, dokazujući time da je bez obzira na ishod situacijej najpametnije dati petama vetra.Pekos polako priđe ojađenom Crncu. Razmišljao! je uzput kako na sve moguće načine upada u doživljaje. Lekcije mu ne koriste. Kudgod se okrene nailazi sebičnost, pokvarenost, gramzivost; brutalnost, prolij jevanje krvi i ubistva. Gjegod se nešto takvo pojavi,' uvek neko,dete, žena ili čovek trpi zbog smrti voljenih bića, boli ili žalosti.

Premda je poput svih južnjaka prezirao Crnce, Pekos je imao prilike upoznati i takve crne robove koji su bili vredni koliko bilo koji belac. Ovaj čovek, Sambo bio je pravi lik kauboja, i Pekos ga se seti. Gledajući Crnčeve čizme i mamuze Pekos se uveri da ne greši. Uostalom, kauboj Crnac je gotovo bio bela vrana. Prepoznavši Crnca, Pekosovo je veliko srce bilo još spremi je na sućut.Zdravo, Sambo! Šta ti je? ljubazno upita Pekos.Naglo se trgnuvši iz svoje sumorne tuge, Crnac zakoluta očima i odmeri Pekosa od glave do pete, zaustavivši na čas pogled na revolveru koji je značajno nisko visio na Pekosovu levom bedru.Jest, gospodine, ja sam Sambo, gospodine. Sto ste rekli?Jedan mi je dečak rekao da si u teškom položaju.Bože, gospodine, jesmo, jesmo. Strašno teškom Ali, izvinite, gospodine, ko ste vi? Čini mi se da vas poznajem.Sambo, ja sam ti prijatelj u nevolji odvrati Pekos, stavivši ruku na Crnčevo rame. Kako je to učinio, Meksikanac i belac koje je primetio kako izlaze iz postaje vratiše se žurno unutra.Čoveče, dajte mi revolver, pa ću vam verovati da ste mi prijatelj naglo provali iz Crnca.Sta bi učinio, Sambo?SUbio bih tog prokletog Brasija, budite sigurni.To bi te samo uvalilo u veće neprilike, Sambo. Makni se s tih vrati ju... Ne boj se. Samo mi ispričaj sve, brzo i otvoreno. Na ove Pekosove reči Crnac se sabrao. Da, sad znam otkud me se sećate, gospodine. Ja sam Sambo, kauboj pukovnika Lambeta, na koga ste naišli kada je zalutao kod gaza Horshed. Došli smo ovamo iz Istočnog Teksasa, ima skoro pet godina. Doterali smo krdo stoke, a pred dve godine imali smo skoro deset hiljada grla... Pukovnik Lambet nije hteo prodavati kada je za to bilo vreme. Pronašli su nas kradljivci stoke, gospodine, i ubili ga oni ili neko drugi. Sada smo siromašni... Sin gospodara Lambeta, gos'n Teril jučer je sam dojahao ovamo. Nismo to znali sve do jutros. Onda sam i ja dojurio, skoro sam ubio konja. Brasi me je nečim udario po glavi. Zatvorio je gos'n Rila u onu glinenu kolibu s nekim mešancem... Dajte mi revolver, čoveče, i pokazaću vam šta ću uraditi.Polako, Sambo. Zašto je Brasi zatvorio mladog Terila?Kaže, da mu je pukovnik Lambet dužan. To je samo isprika, iza koje se kriju onaj prokleti Don Felipe i njegov ortak, Brin Samter. Oni su bili uzvodno, od nas i hteli su da isteraju pukovnika Lambeta. Nisu mogli, i sumnjam da je ta družina udesila pukovnika. Moja žena, Mauri, to zna, gospodine. Videla je to u snu... Pokrali su većinu naše stoke, gospodine, a sada su na nišan uzeli gos'n Rila.No, Sambo, pođi sa mnom mirno odvrati Pekos, okrenuvši se prema vratima postaje. Nakanio je odmah da izbavi mladog Lambeta, samo je hteo da najpre čuje Crnčevu priču, da bi sve još jednom proverio. Sagledao je sav značaj ovog slučaja i sebi postavio određeni cilj.Ušao je u trgovinu. Od njegovog poslednjeg poseta Orlovskom gnezdu bila se povećala. Dućan je bio zakrčen svakovrsnom robom, tako da je jedva bilo

mesta za prolaz. Neki se Meksikanac gradio kao da radi, ali po pogledu njegovih sjajnih očiju što ga je kradimice bacao Pekos je znao šta ga zapravo zanima. Iza šanka stajao je čovek u košulji, debeo i bled, crna retka kosa padala mu preko čela, gotovo do samih krupnih, satanskih očiju. Imao je dug i uzan nos, mala usta, i šiljatu bradu s jamicom u sredini.Godinama je jedna od osnovnih Pekosovih navika bila promatrati ljude i munjevito ih oceniti jednim pogledom. Tome je u nekim slučajevima i mogao zahvaliti što je još živ.Zdravo. Jesi li ti Brasi? otegne Pekos.

Pekosu je novi poslovođa jedine trgovine u Orlovskom gnezdu najviše ličio na Kreoloa kockara iz New Orleansa.Da, ja sam Brasi. Što želite? odvrati on, s nekakvim naglaskom koji, međutim, ipak nije bio crnački.Ja sam u nekakvom srodstvu s Lambetovima hladno će Pekos. Ne baš krvnom, doduše. Upravo sam stigao iz Istočnog Teksasa. Zabrinula me vest, da je pukovnik mrtav i da je mladi Teril zatvoren u nekoj tvojoj šupi. Šta kažeš na ovo drugo, Brasi?To se tebe ne tiče.I te kako me se tiče, Brasi polako otpovrne Pekos. Videlo se da Brasi ne poznaje ljude Pekosova kova, niti je sposoban da im se suprotstavi. Varao ga je Pekosov bezbrižan i ležeran stav. Prešao sam dug put da vidim mladog Terila. Mora da je već dobrano uzrastao. Želim da ga vidim.Ne možeš ga videti.Kojim si ga pravom zatvorio u tu šupu s jednim pijanim mešancem?Brasi oštro pogleda Pekosa. Bilo je očito da s Pekosom nije mogao razgovarati na ravnoj nozi. Na Pekosu je bilo nečega što je sputavalo njegovu volju, no Brasi to nije znao. Nije dugo živeo.Sambo kaže da se radi o nekom dugu nastavi Pekos, pokazujući na Crnca koji je fiksirao Brasija.Da, Lambet mi duguje za zimsku zalihu hrane.Koliko?

Nije važno,Važno je, i to prokleto mnogo oštrije će Pekos. Ako si šerif ili teksaški jahač, pokaži značku.To Brasi naravno nije mogao učiniti, što je Pekos vrlo dobro znao.Aha. Igraš se zakona, je li? Video sam to i pre u Teksasu. To nije zdravo, ako želiš dugo živeti... Koliko ti dečak duguje?Dve stotine... i deset dolara s mukom izusti Brasi.Pekos izbroji novac iz pozamašnog snopa novčanica i dobaci ga Brasi ju. Nije mu izbegao gramzivi sjaj u požudnim očima čoveka; niti su mu izbegle druge značajne stvari. Trgovina Dale Ševlina postala je sumnjiva jazbina. Za poluotvorenim vratima, koja su vodila u krčmu neko je prisluškivao ili možda promatrao.■ Napiši mi potvrdu reče Pekos, posegnuvši iza sebe za prvom stvari koju bi mogao baciti. Napipao je vreću soli, tešku najmanje deset funti. Brzinom munje Pekos je baci na vrata. Razgovetno su se čula tri udara vreće u vrata, vrata o nešto mekano i konačno tup pad nečega na pod. Iza vrata, koja su se širom otvorila, ležao je čovek koji je pokušavao ustati, pridržavajući nos iz kojeg mu je krv curila.Slušaj ti reče Pekos. Kako ću do vraga znati da prisluškuješ iza tih vratiju? Kakvu li to jazbinu vodiš Brasi?Ovaj skupi novčanice rukama koje nisu baš bile mirne, potom olovkom nažvrlja nešto na komadiću papira.Evo ti potvrda. Samo zadržaću mladog Lambeta dok ne dođe Felipe.Ti to samo misliš. Slušaj, otkud znaš da ja nisam teksaški rendžer?Oni ne zalaze bubne Brasi, koji je očito bio kao na iglama i nije mu bilo najugodnije.Pa, svašta se još može dogoditi. Pomisli na to otpovrne kauboj ledenim tonom Sambo, zgrabi tu sekiru i pođi sa mnom.Pekos natraške izađe iz dućana. Prezir prema ljudima koje je Felipe okupljao oko sebe nije ga učinio neopreznim. Sambo je išao pred njim.Znao sam to, šefe, bio sam u to siguran reče Crnac kolutajući očima.Šta si to znao, Sambo?Da je Brasi kukavica kakvih nema. Pazio sam ja na njega. Bio bih ga smlavio da je nešto pokušao.Pa, i ja sam ga promatrao. To je prljava družina, Sambo. Neće oni dugo ovde... Pokaži mi tu ćorku gde su strpali tvog mladog Lambeta.

Iza trgovine, nešto dalje, stajala je nova, mala glinena kolilba, čija su drvena vrata bila zatvorena lancem i lokotom. Pekos obiđe kolibu, čudeći se kuda li ulazi zrak u nju. Sambo zalupa na vrata.Gos'n Rili, jesi li unutra? poviče dubokim i mekanim glasom.Oh, Sambo!... Ako me... ne izvučeš odavde ubrzo ću umrei začuo se žalostan odgovor.Reci mu da se makne s vratiju. Moramo ih srušiti naredi Pekos.Makni se s vrata, mili, jer ću ih razvaliti. Pekos je očekivao da će se Brasi na neki načinumešati, čak možda i pripucati iz dućana. Međutim odanle nije došao nikakav znak da koga zanima što Sambo lomi vrata.Gde si gos'n Rili? poviče Crnac zadihan kao kovački meh.Očekujući da prepozna dečaka koga se pokušavao setiti, Pekos spazi gde na sunce teturajući izlazi vitak, lepo građen, njemu posve neznan mladić. Imao je na sebi otrcan sivi kaput, radno odelo i visoke čizme. Bio je sav prašnjav i blatan. Otrcani crni sombrero bio mu je natučen na glavu, upola skrivajući velike oči, čiju boju Pekos nije mogao razabrati, i suncem preplanulo lice finih crta. Kroz rupu na sormbreru virio je čuperak sjajne kose, a i uz obod izvirivali su prkosni uvojci. Pekos pomisli kako Sambo ima pravo kada se brine za ovako zgodnog mladića.

Sambo, gotovo sam se ugušio dahne mladi Lambet.Gde je onaj mešanac koga su strpali s tobom?Pustili su ga jutros, još uvek pijanog.Uto Lambet primeti Pekosa i lagano se trgne." Pekos oseti na sebi pogled tih čudnovatih velikih očiju; mladić ga je časakdva gledao, potom opet svrnuo pogled na Samba.Rili, ovom se gospodinu moraš zahvaliti što si se izvukao toplo reče Crnac.On, hvala gospodine prihvati mladić, čudnovato promatrajući Pekosa, Glas mu je odavao duboku zahvalnost, a držanje mu bilo pomalo sra^ mežljivo.Gos'n Rili, ovako se to dogodilo. Tek sam jutros otkrio da si otišao od kuće progovori Sambo. Tada sam krenuo. Što sam jurio! Brasi me lupio po glavi i izbacio iz dućana. Hteo sam ga ubiti, kadli naiđe ovaj naš stari prijatelj. Izgleda da mu je tvoj mali prijatelj Bobby pričao o nama. Reče mi da će te izvući odavde. Ušli smo u dućan. Onaj kukavica Brasi podvio je rep. Tvoj je dug u trgovini plaćen, a video si i sam kako smo razvalili vrata.Dug plaćen!... Sambo, je si li ga ti platio?Ja? Nebesa! Ne, gos'n Rili, on je to učinio. Smeškajući se, Pekos je gledao i slušao ovudvojicu. Kako ponekad malo treba da bi ljudi bili sretni! Lambet se naglo okrenuo, plamtećeg lica i svetlih očiju, i Pekos uto oseti da ovaj susret u sebi nosi nešto značajno, što on još nije mogao dokučiti.Pekos Smit!... Sećam te se. Kako... što je ovo lepo od tebe, Pekos! uskliknu mladi Lambet, pružajući mu ruku. Bila je mala u usporedbi sa Pekosovom, no ipak tvrda i jaka. Ja sam Teril Lambet. Sećaš li me se?Da, mislim da te se sećam... sada odvrati Pekos.Molim te, reci mi gde živiš... gde te mogu naći. Kako da ti inače vratim dug?

Za to ne treba uopšte da se brineš.Ali ne, ja hoću da ti ga vratim... Zadužio si nas obojicu. Molim te, reci mi gde živiš.Višemanje uvek na istom mestu, Lambet razvuče Pekos.On, ti se šališ nasmeje se Lambet.Gos'n Rili, baš govori kao pravi Teksašanin i držanje mu je kao da je s Pekosa umeša se Sambo sa smeškom.Dakako odvrati Teril. Sambo, ja sam jučer ovamo dojahao na svom poni ju. Ostavio sam ga pred trgovinom. Možda je kod Bobbva.Prešli su široku ulicu, s Pekosom na čelu. Zaobišli su postaju i Pekos se uveri, da su mu konji na mestu gde ih je ostavio.Lambet, hteo bih da nešto s tobom raspravim reče Pekos. Kako bi bilo da sednemo ovde u hlad.Drage volje odvrati mladić. Sambo, pođi k Bobbvu. Vidi kod koga je moj poni... Gladan sam i žedan.Jedna se misao ukorenila u Pekosu i nikako ga nije htela napustiti, premda ju je pokušao istisnuti. Nešto što se razmahalo tokom događaja razgovora sa dečakom Boibbvem, pa s Crncem Sarnbom i susreta s mladim Lambetom. Pekosu se ukazala jedna prilika.Lepo je ovde počne Pekos, kada su seli u hlad, na travu nedaleko njegovih konja, Dečak što ga zoveš Bobby nešto mi je pričao, a i tvoj Crnac. Radoznao sam, Lambet, i hteo bih ti postaviti nekoliko pitanja.Samo pitaj. Izgleda da kod sviju pobuđujem radoznalost. Nije ni čudo. Inače šutim kao zaliven, No, ti si nešto drugo i reći ću ti sve što... što mogu.Ti si iz Istočnog Teksasa?Da. Živeli smo na plantaži blizu granice Luisiane. Rat je mog oca upropastio... Majka je umrla pre nego se on vratio kući. Sve je propalo. Tata je

odlučio da krenemo na zapad. Kada smo bili spremni da pođemo, umro mi je stric i on je bio u ratui ostavio tati nešto novaca. Ipak je tata ostao na tome da krene. Oslobodio je robove. Sambo i njegova žena, Mauri, nisu hteli da nas ostave... Pošli smo kolima i osam konja. Osam meseci sam jahao i vozio preko celog Teksasa. Pri koncu puta tata je skupio nešto teksaške dugoroge stoke! Ti si na nas naišao kada smo zalutali u Pekosu. Pošto si nas poveo na gaz Horshed prešli smo Pekos i pošli niz reku s ove strane, kroz gustiše i gudure, dok tata nije našao mesto koje mu je odgovaralo... Tada smo počeli stvarati ranč. Pred dve godine imali smo oko deset hiljada grla. Bili smo bogati. Ali tata nije hteo prodavati. Tada smo primetili da nam stoka nestaje. Spazili smo u šumarcima jahače. Tata se posvadio s nekim mešancem stočarom, zove se Don Filipe. Dvaput su pucali na Samba... I tada... tada... Oh, što me boli... kad se setim toga.Ubili su ti tatu blago ga prekide Pekos, dok je mladić oborio glavu.. Da... mučki su ga ubili nastavi Lambet.Pronašli su ga sa strelicom u telu. Felipe i njegovi kauboji rekoše da je to delo Komanča. Ali ja znam čije je to delo. Mnogo su se puta Indijanci pojavljivali na stenama nad rekom preko puta našeg doma. Promatrali su nas. Ponekad bi pripucali iz pušaka i odapinjali strele. No, ni meci ni strele nisu dosezali ni do pola reke. Indijanci nisu mogli pregaziti reku na mnogo milja uzvodno i nizvodno od našeg ranča. Nisu nikada ni pokušavali. Zato znam da Komanči nisu ubili mog tatu. Od tog se vremena sreća okrenula protiv nas. Felipe je sebi našao partnera grubijana imenom Samter koji me gonio. Sambo i ja nismo mogli da pazimo na stoku. Znate, naše je područje dvadeset milja uzvodno i još više nizvodno. A za niskog vodostaja naša je stoka prelazila reku. Ima je na stotine, možda i na hiljade pod istočnom klisurom Pekosa. To je moja stoka. No, kako da dođem do nje? Nema sumnje da će ih jednog dana pokupiti Felipe i Samter... Oh, Smit, upozo

rili su me neka to ne kažem, jer u stvari ne mogu ništa dokazati... ali sam ja video gde Felipovi kauboji kradu našu stoku. Prežigosavaju je!... Odnedavna sve je gore. Ostali smo bez namirnica. Tata se zbog toga zadužio. Zimus sam se i ja morao zadužiti. Brasi nije hteo da za uzvrat uzme stoku... Konačno, i najgore napali su me pokušali da me uhvate... Oh, ne bih ti mogao ispričati ni polovicu... Jučer me onaj odurni Brasi zgrabio... silom me odvukao u onu smrdljivu kolibu zatvorio me u nju... Eto, Smit, jesam li odgovorio na sva tvoja pitanja koja si mislio postaviti?

Zovi me Pekos zamišljeno odvrati kauboj. Mučna je to priča, Teril, gotovo toliko koliko i moja. No, do vraga! Ne mogu da shvatim kako nisi, kao potomak stare teksaške obitelji, ubio onog prokletog mešanca i njegovog partnera. Imaš već punih petnaest godina, zar ne?Da, odvrati Teril sa smeškom punih petnaest.Znači, dovoljno si star da rukuješ revolverom.Ja znam da rukujem vatrenim oružjem. Već sam ubijao bufala, jelene, vukove, pantere, besne stare bikove. Ali nikada nisam pucao na... čoveka. Bio bih doduše i to učinio da nam nisu ukrali oružje.Teril, sve mi se čini, da ću zbog tebe morati da se obračunam s Felipom i Samterom tihim će glasom Pekos, pomišljajući kako mu je jako malo trebalo da spozna, da mu je to suđeno.Smit!... Pekos, ne misliš valjda ozbiljno? poviče dečak.Još nikada nisam bio toliko ozbiljan... eliš li čuti nešto o meni? otegne Pekos.Da šapne Lambet, očito nadvladan osećajima. ;Hoćeš li se zakleti, da nikome nećeš pričati što ću ti reći?Kunem se, Pekos uzbuđeno će Teril.■^Slušaj, nisi ti jedino siroče u Teksasu... I ja sam iz stare teksaške obitelji, Teril. Nisam imao prilike da se mnogo školujem, da osetim šta je to

dom. Odrastao sam kao kauboj. Godine koje sam proveo u Meksiku bile su za mene i loše i dobre... Prvi put prošao sam ovuda pred nekoliko godina s goničem stoke Mek Kiverom. Kada sam poslednji put jahao za njega, gore u Santa Feu opet me zasvrbela šaka. Do vraga, šta ćeš, kada se uvek nađe neki tip kome je do pucanja... Poslednji mi je posao bio na ranču H H, uz reku. Bio sam gotovo sretan. Bila je tu i devojka koja mi se vraški sviđala, no nikada nisam smogao hrabrosti da joj to kažem. I onog dana kad sam morao otići... Ali, to te neće zanimati, a možda sam zbilja pogrešio... Bilo kako bilo, neki me Samter, baš brat tog Brina Samtera koji te proganja, optužio da krademo stoku. Naravno, morao sam ga ubiti. Sve to me toliko razjarilo da sam stao osećati kako bih zbilja mogao učiniti nešto prljavo kao što je krasti stoku, kada sam već za to optužen. I tako sam se pridružio dvojici kauboj a i počeo s njima krasti stoku.Teril se na to zaprepasti. U uzbuđenju mladić skine s glave stari sombrero i uze ga gužvati u rukama. Tada ga Pekos prvi put dobro zagleda. Bio je iznenađujuće mlad. Na njegovim čistim, suncem opaljenim obrazima nije bilo ni traga bradi niti ikakvim mrljama. Izgledao je zapravo kao kakva zgodna devojka, iako je imao oštro ocrtanu bradu i tužne, pomalo stroge crte oko usana. Velike oči bile su mu tamnoplave boje, gotovo ljubičaste.Pa, zapravo mene savest optužuje da sam kradljivac nadostavi Pekos. Ali, u stvari nisam bio baš pravi kradljivac, Teril. Bavio sam se žigosanjem nežigosane stoke, a ti znaš, da to nije krađa. Ćinio je to svaki stočar u Teksasu. U tome je jedino nevaljalo bilo to, što sam znao da nijedno od te teladi ne može biti moje. U tome je stvar. Kauboj koji ima svoje krdo može to da čini čak i s nekim zadovoljstvom. Ali ja to svakako nisam mogao... Ipak, time sam se bavio čitave prošle zime. Moji su partneri gonili stoku na svoje tržište u Novom Meksiku, dok sam ja ostajao u logoru. Ali, poslednji put sledili su ih do našeg logora. Ja nisam bio tamo. Pazio sam

na grupicu crvenokožaca koja je prelazila reku. Da ne duljim kada sam se došuljao natrag do logora, ugledao sam četiri stočara koji su bili veoma zaposleni s mojim partnerima. Jednog su već bili obesili, a drugome je bila omča oko vrata. Upravo su ga vešali kada je ispod mene izbio pakao. Komanči su se došuljali do logora. Nastala je gadna borba. Ja sam učestvovao sa vrha klisure. Kada su preostali Indijanci pobegli, pronašao sam samo jednog na životu, a i taj je umirao. Ispričao mi je da su moji partneri prežigosavali stoku. Shvataš, oni su me varali, jer ja nikada nisam video nijedno grlo koje su gonili na tržište, osim onih što sam ih sam žigosao. To me je učinilo lopovom iako to u stvari nisam. Šta ti misliš jesam li lopov ili ne?Ne, nisi lopov... u duši iz duše odvrati Teril. Tata je takođe žigosao nežigosanu telad. Nije to smatrao nepoštenim, a niti ja ne smatram.Hvala ti, mladiću. Mnogo se bolje osećam, kad sam to skinuo sa savesti. Ja bih sada tebe zamolio da me zaposliš.Zaposlim! poput jeke odvrati Teril.Naravno. Ne volim se hvalisati, ali ti mogu reći da nema stvari koju ne znam što se tiče stoke. Kladim se da bi u gudurama uz reku pronašao hiljade goveda o čijem postojanju nisi nikada ni sanjao.Misliš da jašeš za mene? Da budeš moj kauboj?Tako je. Mislim da ti je kauboj potreban otegne Pekos, zadovoljan dojmom što ga u mladića stvoriše najpre njegova priča, a potom predlog.To bi bilo... divno... Ali, ja nemam novaca. 'Pa, verovaću ti.Verovaćeš mi?Svakako, ako i ti budeš meni verovao.A šta da ti verujem?:Da nisam lopov. Da želim naći dom u nekom osamljenom šumarku uz reku, raditi, i mnogo toga zaboraviti.To ti verujem, samo ako si siguran da se neće za tobom pojaviti kakvi stočari s namerom da te obese.Teril, u to baš nisam sasvim siguran. Tu je taj Brin Samter. Onaj mi je stočar pred smrt ispričao da je Samteri krao stoku svomvlastitom bratu. Šta na to kažeš? I da je on nahuškao brata neka me otera s ranča na kojem sam radio, i iz celog kraja. Taj Brin Samter može se i ovde pojaviti, kao što se njegov brat pojavio na ranču Hildovih. No, to me ništa ne smeta, jer sam siguran da ću se ionako obračunati s njim.Taj mladi Teksašanin je nekako zbunjivao i smeo Pekosa, stvarao je u njem nekakvo neobično uzibuđenje, no on se ponadao da će se s vremenom toga otresti. Zaključio je da se mladić izvesno još nije oporavio od šoka očeve smrti. U to i bez majke sam, uz dvoje Crnaca; kauboji ga pljačkaju, a lopovski stočari progone. Mnogo toga mu se može oprostiti. Osim toga, mladi Lambet nije odrastao na divljem jugozapadu Države Osamljene Zvezde.Baš se nadam da ubiješ Samtera i tog Felipea najednom bukne Teril, nakon duge stanke. Lice mu je posivilo, a iz očiju izbila takva ljuta vatra, da se Pekos iznenadio zbog promene koju je upravo bio poželeo da vidi.Znači, namešten sam upita Pekos isto toliko vatreno.Dakako! Mislim da nisam našao samo kauboja, već i prijatelja. Evo ti ruke.Bio je skinuo rukavicu. Na dodir malog tvrdog dlana i snažan stisak vitkih prstiju topla uzbuđujuća struja prođe Pekosovim žilama.Što se tiče prijateljstva, nadam se da će to biti uzajamno odvrati Pekos. A ako nam dobro pođe, ako povećam tvoje krdo i kupim pola tvog ranča hoćeš li me uzeti za ortaka?Pekos, mislim da se samo nebo... No, nije važno što mislim odgovori Lambet, sav u rečitom žaru, ali najednom zastade. Da, uzeću te.

Njihov živ i iskren razgovor prekide Snmbov dolazak. Crnac je vodio ponija na kojem Je »Jedio djtčak Bobby.Eto nas gos'n Rili sretno poviče Sambo. Sreća nam se okrenula.Primi hranu da mogu sići zaplštao J© Bobby.Po dolasku živahnog Bobbva i oduševljenog Samba, koji su sobom doneli obilnu hranu i piće, Teril je ušutio, a Pekos je opet osetio onu čudnu povučenost mladića. Jasno, razmišljao je Pekos, od momka se ne može očekivati da brblja i skače od veselja, kad je upola mrtav od gladi, ali ima tu još nečega.Uzevši i sam malo hrane, Pekos je razmišljao. Shvatao je da je donio značajnu i iznenađujuću Odluku. Za njega zapreka nije bilo, njegovo sve veće oduševljenje ih je odstranilo. Njega nisu uhvatili, da prežigosava stoku. Wiliams i Adams su mrtvi, a s njima je izginula i cela

potera koja ih je sledila. On je slobodan. Šta je za njega hvastav kavgadžija poput Brina iSamtera? Unapred je upozoren, i to mnogo znači. Šta se tiče Don Felipa mešanac je opasan kao zmija u travi. Ali ni prvi, ni drugi ne mogu nimalo zabrinuti Pekosa Smita.Deset godina je Pekos živeo višemanje u borbi. To je Teksas. Bez zla nema dobroga. Tom kraju suđeno je da doživi mnogo štošta uzbudljivog, čim krda postanu sve brojnija. Rančeri i naseljenici tragaće za travom, kao vukovi za plenom. Kauboji će pohrliti na Pekos. A isto će učiniti i paraziti Zapada. Pekos je sagledao budućnost. Kratko vreme što ga je proveo van zakona bilo mu je i više nego dovoljno da mu se smuiči. Nikada više! Neka ga pokušaju optužiti. Nema šerifa koji bi imao pravo da mu na ruke natakne lisice, niti suda u Teksasu koji bi podržao takvog šerifa. Od te divne spoznaje krv mu je stala brže kolati. Kako mali događaj može čoveku izmeniti životni put! Mnogo duguje Bobbvu i Sambu, a najviše tom neobičnom siročetu, kome očito nije

mesto u toj divljini. No, da nije bilo mladićeve nesreće, on, Pekos, i dalje bi lutao. Teril mu je nekako drag. Terilu treba zaštitnik, čovek koji će ga izvežbati i probuditi one teksaške osobine koje mora da su skrivene u njemu. Pekos se osećao više no sposoban za tu ulogu.Baš si bio gladan reče Sambo.Gde li si samo strpao svu tu hranu?I bio sam gladan prizna Teril. Ali, nisam valjda sam sve pojeo. Tu je Boibbv, a i Pekos.Pekos? Kakav je to nadimak? začudi se Bobby. Pekos znači puno toga ' i ubijanje, i pakao, i puno grozota.Tako je Bobby otegne Pekos, vadeći jedan dolar. Evo ti još jednog.Uh!... Ja sam bogat, Teril, bogat! A za što je ovaj? razveselio se Bobby.Pa, da neko vreme ne pričaš o meni i mom imenu.Svakako odvrati Bobby, lukave su mu se očice zakrijesile. Silan si ti.Ljudi, hajde da otprašimo iz ovog Orlovskog gnezda predloži Pekos. Do sada nas je najmanje tuce Meksikanaca podozrivo motrilo, a da ne govorimo o Brasiju i njegovom barmanu. A gledali su nas i neki belci.Sambo, gde ti je konj? upita Teril.Ne znam, valjda je nekud odlutao.Morao bih se opskrbiti reče Pekos ali mi se ne da kupovati kod Brasija.Neću da ikada više imamo s njim posla odlučno će Teril.Na oko dvadeset milja od mog doma, uz reku, ima jedna vojna utvrda Lancaster. Retko idemo tamo, jer je preko reke i jer se okolo uvek motaju Indijanci. Ali je sada i to poželjnije od Orlovskog gnezda.A koliko ima do tvog ranča, Teril?Četiri sata ako žurimo.Pekos odveže uzde svom konju i uzjaši. Adios, Bobfoj. Neću te zaboraviti.Uh, žao mi je što odlaziš, ali mi je i drago. Teril, skoro sam toliko velik, da bih ti mogao biti kauboj.I bićeš jednog dana, Bobby. Zdravo.Teril uzjaše na ponija i pođe na čelu prema izlasku iz grada. Sledio ga je Crnac, koji jezviždukao, a otraga je išao Pekos. Pre nego što će doći do zavoja, Pekos se naglo osvrne. Ispred trgovine stajala je gomila ljudi, u čijoj se sredini isticao Brasi. Zapadno od Pecqsa

Nekoliko milja od Orlovskog gnezda odvajala se s puta prema reci jedna retko gažena staza. Tu je Sambo pronašao svog konja i preuzeo vodstvo, skrenuvši u šipražje. Otuda dalje, Pekos se osećao kao izgubljen.Videlo se da stazom, što se probijala između kaktusa, nikad nisu kola prošla, niti je njenim kamenjem ikada gazilo krdo stoke. Miljama je nije presecala nikakva druga staza, osim što su se tu i tamo videli tragovi stoke. Tek nakon duga puta neka se nejasno ocrtana staza ukrštavala s ovom. Teril objasni Pekosu da druga staza vodi na izvor Mortimer.Veći je deo puta vodio jarugama i klancima i povremeno se dizao na kri,vudave grebene s kojih je nadaleko dosezao pogled. Taj divlji kraj oko Pekosa bio je jednoličan. Tu i tamo travnjaci među stenj em i kamenjem, šipražje i kaktusi usred sivila stenja, krivudavi grebeni i gudure, samotni i jednolični sve se to protezalo bez kraja prema zapadu, i prema istoku, ogromna pustopoljina što se naizgled prostire ubeskonačnost. Tok Pekosa ocrtavao se kao crna vijugava crta, njegove su klisure ponegde bile skrivene, sama reka je tu i tamo tajnovito nestajala.Premda nije iskoristio priliku što ima društvo za razgovor, Pekosu je bilo drago što opet nije sam. Mladi Lambet jahao je veoma brzog mustanga, pa je bilo teško držati korak s njim. On i Sambo su često nestajali Pekosu iz vida iza kakve stene ili niz kakav klanac. A Pekosov je tovarni konj uz to bio umoran.Sredinom popodneva Pekos spazi prva goveda, jednog starog bika, kravu, dva jednogoca i tele. Koliko je Pekos mogao primetiti na njoj nije bilo žiga. Stoka je bila plahovitija od jelena, a nalazila se u jednom niskom, kamenitom klancu, kojim je tekao bistar potok. Od toga mesta dalje tragova stoke je bilo sve više, a sve češće su se na grebenima pojavljivala goveda. Kasnije je Pekos na nekim govedima razabrao žig L, i zaključio da moraju pripadati Lambetu. Otvorio je četvore oči kad je opet naišao na stoku, ali je na svoje sve veće iznenađenje naišao na jako mali broj žigosanih goveda.Bez sumnje je pukovnik Lambet bio jako nemaran što se tiče žigosanja stoke. Ah, pomislio je Pekos, zar bi ma koji stočar, pa čak i stari veteran sa samo jednim kaubojem i jednim dečakom, mogao žigosati makar i desetinu teladi i jednogodaca koji mu pripadaju? Prilike sli se promenile onakvo uzgajanje stoke stvar je prošlosti. Cena je stoci porasla, potražnja je velika i s vremenom će prostrani kraj primati milijun grla. Pekos je sagledao buduće bogatstvo, za sebe i za mladog Lambeta. Ima novaca da kupi stoku kojom bi nadopunio onu što je Lambetu preostala; zna uzgajati stoku, ima volje i ima potrebnu hrabrost da prekine krađu stoke na veliko. I tako je Pekos jahao dalje, zadovoljan kao retko kada.Bio je gotovo suton. Sambo je sačekao Pekosa u jednom niskom kamenitom klancu. Lambet je otišao napred, samo Pekos nije mogao videti kuda. Tlo je bilo kamenito, te se na njemu nisu mogli primetiti tragovi.Ovde skrećemo najavi Crnac. Tu se čovek lako prevari.Ja bih ovuda prošao dalje i ne bih ništa primetio odvrati Pekos. Koliko ima do reke?Zračnom linijom nije daleko. Ali mi idemo naokolo, sve niže niže, tako da bi čovek pomislio da miljama ide.Uski klanac s pokojim oštrim zavojem, krivudavo se spuštao u blagom padu. Litice su mu bile sve više. Potom je postao strmiji, tako da su jahači na nekim mestima morali sjahati i voditi konje. Pekos je oče

kivao da će se klanac proširiti, jer je poznavao gudure uz reku. Spuštali su se sve niže, te se nebo iznad njih pretvorilo u krivudavu plavu crtu. Pekos ubrzo primeti da su konji nanjušili vodu, a malo kasnije i on je na licu osetio topli, vlažni povetarac, pun miomirisa zelenila i cveća.No, i pored toga se iznenadio kada je iza jednog zavoja odjedared pred sobom ugledao zlaćanim sunčanim svetlom obasjan široki kanjon.Evo nas, šefe ponosno najavi Sambo. ■ Ovo je ranč gos'n Rila. Jedino lepo mesto na celom tom Pekosu.Nebesa! klikne Pekos i zaustavi konja da uživa u prizoru.Iza njega, daleko gore za prostranim grebenima sunce je bilo na smiraju i dugim, zlatnim zracima obasjavalo kanjon, mirni tok reke i ponad njim ogromnu, stepenastu klisuru, najviši stenoviti zid na ovoj strani reke, što se mrko i nepristupačno ustobočio usprkos svojim blještavim bojama što su se caklile na suncu.

Tamo gore Komanči jašu, deru se i pucaju na nas rege Sambo, pokazujući na nisko središte velike klisure preko puta. Ali nam ništa ne mogu, niti mogu sići.Nebesa! ponovi Pekos, brišući znoj s lica.Od mesta gde je Pekos stajao, na obe strane se u polukrug dizala klisura, gorda, okomita, nazubljena, neprohodna pri vrhu, a pri podnožju s mnoštvom raspucanih stena i gusto obraslim šipražjem. Na najširem delu suprotne su joj stene bile udaljene oko pola milje, a zatim su se ponovo primicale i stvarale gotovo kotlinu s grlićem na onom kraju, koji je ipak bio dovoljno širok da bi se onkraj njega video deo reke Pekos i njena suprotna obala koja se okomito dizala jednim zidom stene.Kotlina je bila ovalna, dvaput duža nego široka, u mnogočemu napadna, naročito po izvanrednom obilju zelenila. Upravo je ovo privuklo i na sebi prikovalo pogled Pekosa koji nikada još nije video nešto slično na ovoj samotnoj reci oivičenoj sivim klisurama.

Usred kotline pružalo se takođe ovalno pasište oivičeno drvećem i stenj em. Zelenilo mu je bilo išarano konjima i stokom. Suton je od zlaćane boje prešao na crvenu, te se klisura na istoku zarumenela, dok se purpur na klisuri bližoj Pekosu još jače isticao. Sunčevi zraci što su se okosili preko kotline davali su joj nekakvu eteričnu lepotu, bio je to prekrasan, plodan vrt u divljini onog sumornog krševitog kraja.Ima jedan veliki potok, koji nikada ne presušuje zaključi Sambo važnim tonom. Toliki je, da je skoro kao mala reka. Kada je Pekos nizak i toliko mutan da stoka iz njega ne može piti, voda na ovom potoku ostaje bistra kao kristal.Sambo opet uzjaha i stane silaziti ka kotlini između raspucanih stena. Pekos ga je sledio. Izašli ju iz šumarka vrba, rnesquite i cvatućeg šipražja na stazu koja je vodila kroz travu. Zujanje pčela, cvrkut i pev ptica u krošnjama mešali su se sa tihim mrmorom nevidljivog potočića.Prolazili su kraj bikova koji ovde nisu bili divlji. Pri donjem delu kotline bilo je više stotina goveda. Samo kotlina, ne uzimajući u obzir beskrajne prostore oko nje, mogla je uzdržavati stočara kome nije bilo stalo do bogatstva.U međuvremenu je sunce zašlo, plamene boje gasnule su u sivilo koje je sve više tamnilo i koje je tom monotonom skrovištu opet dalo njegovo pravo obilježje dela sumornog kraja oko Pekosa.Već se sumrak počeo hvatati kotline, i reci davati hladan čelični odsjaj, kad su Sambo Pekos ugledali kolibu na obali. Bila je na prilično visokom mestu i s nje se pružao lep vidik, na drugu obalu i niz reku. Nešto otraga i po strani kolibe nalazila se još jedna manja koliba.Evo nas, i baš mi je drago poviče Sambo, Mauri, ženo nevaljala, gde si? Ne znaš ljude dočekati kako treba?Na vratima kolibe pojavi se krupna Crnkinja prijazna lica, s crvenim rupcem na glavi.Tako, vratio si se, lenji stvore uzviknu ona, toliko kolutajući očima, da su joj se beloočnici

belasale u polumraku. Spasio si sebi život što si doveo našeg Terila kući.Da, vratio sam se, srce, i to zahvaljujući ovom gospodinu zadovoljno joj odvrati Sambo. Mauri, upoznaj se s pravim Teksašaninom, gospodinom Pekosom Smitom.Gospodine Smit, drago mi je što vam mogu zaželiti dobrodošlicu prihvati Crnkinja. Sjašite i uđite. Ima šunke, jaja i mleka za gladne ljude.■ Hvala, gospođo Sambo odgovori Pekos silž zeći sa sedla. Brzim i sigurnim rukama odveže sv pozamašni kaput s unkaša i izvuče pušku, te ih poloi na kamene stepenice trema, pa rasedla činča, Sambo to isto učini s tovarnim konjem.Koliba je bila duga, sazdana od grubih ali čvrstih brvana i kolaca; pukotine između brvana bile su ispunjene ilovačom koju je sunce isušilo. Koliba je imala troja vrata, kroz koja se izlazilo na trem, i nekoliko prozora koji su mogli služiti i kao puškarnice. Krov je bio nizak i malo kos, te je pokrivao i trem, ali ipak nije doticao zidove, tako da je bilo dovoljno mesta za potkrovlje. Pekos je položio sedlo i zavežljaj na trem, gde je primetio klupu na kojoj su stajali drveno vedro, železni palj, lavor i sapun, a na zidu su o klinove bili okačeni čisti, beli ručnici. Kada je poslednji put video tako nešto? Vedro je bilo puno kristalno bistre ledene vode, bez ikakvog okusa. Pekos se napi je i uveri se u tačnost Sambove tvrdnje u pogledu vode. Potom je oprao lice i ruke, te je svom oduševljenju pridodao i telesno osveženje. Okrenuo se i spazio gde na vratima stoji gologlav Teril.Pekos Smit sramežljivo reče, dobrodošao na Lambetov ranč.Teril... sekira nam je pala u med! uzviknu Pekos, da bi pokazao koliko ceni dobrodošlicu, kao i priliku koju mu je pružio ovaj slučajni susret.Misliš? Sviđa li ti se moja osamljena kotlina?To je raj! Ne bih nikad verovao, da se tako nešto može naći uz Pekos.

Uđi. Večera je gotova. Možda nisi očekivao da ću biti gladan posle onog ručka što nam ga je dao Bobby, ali ipak jesam.Ja nisam bio naročito gladan sve dok gospođa Sambo nije spomenula šunku s jajima. Gotovo sam zaboravio da takve stvari postoje.Unutrašnjost kolibe je kao u svim takvim nastambama bila mračna, osim pokraj otvorenog ognjišta. Velika je prostorija bila istovremeno i kuihdnja i dnevna soba. Na kraju prostorije bila su jedna vrata što su vodila u drugu sobu. Pekos je seo za stol prekriven sniježno belim stolnjakom, i postavljen srebrnim priborom za jelo. Na stolu je" bila večera čiji je miomiris svedočio da bi bila i kralja dostojna.Na Terilu se opažalo da je dobro odgojen, premda nenaviknut na društvo. Ako je situacija predstavljala novost Pekosu, kako li se tek dečak morao osećati? Ovde je Pekos primetio, više no ikada pre otkako je oslobodio Terila, njegovu čudnu smetenost i povučenost, ukoliko to nije bila i prava stidi jivost. Pekos bi najradije hteo prasnuti u srdačan smeh, pljesnuti dečaka po ramenu i narugati mu se na takvom držanju i to gde?, najdivnije reke na Teksasu. No, nešto ga je sprečavalo da to učini. Mladi Lambet sigurno je proveo samotno detinjstvo, tužno dečaštvo, a sada je još i siroče. Trebaće vremena da se s njim upozna, i Pekos zaključi da je najbolje držati se po strani i sačekati neka se intimnost sama od sebe razvije. Kauboji njegovog tipa redovito nisu bili grubi momci, a Pekos je tako i tako bio miran čovek.Za vreme jela jedva su izmenili pokoju rijeS. Pekos je tamanio večeru na najveće zadovoljstvo kuvarice.Još koja ovakva večera i ja ću se razmaziti pohvalio ju je Pekos.Hrane imamo, iako smo siromašni odvrati Teril. Uzgajamo gotovo sve...Imali smo uzbudljiv dan, i ja sam pospan. Ako nemaš ništa protiv, smestio bih ise u potkrovlju. Zračno j@j a i mesto idealno za osmatra£tisu,

U redu brzo se složi dečak. Sambo ja tamo spavao otkako su ubili tatu, da me noću nije strah. Sad se on može vratiti u svoju kolibu.Da. Nadam se da će mojim dolaskom ovamo sve ići na bolje.On, znam da hoće, Pekos odvrati Terili. Ako nikada, danas sam imao sreću.Da, setio sam se nečega. Vama ovde očito ne preti glad, a ti si ipak riskirao i odjahao u Orlovsko gnezdo po namirnice. Objasni mi zašto?Pekos, nisam išao po namirnice, jer bih inače uzeo tovarnog konja.Da, tako je. Idem da legnem. Laku noć.■Sačekaj! Rekao si da nam je sekira pala u med... Neću moći da zaspem ako mi ne objasniš šta si time mislio.Pekos se nasmeja. Ti si čudan mladić. No, da ti objasnim... Ovaj je kraj najbolji za stočarenje na čitavom Pekosu. Ti i tvoj tata trebali ste čoveka koji bi znao voditi ranč. Sambo je dobar Crnac. Ali tebi treba čovek vešt s revolverom. I taj je stigao. Iako je to smešna procena, da bubnem pa da kažem kako imaš još oko hiljadu grla. Kad budeš ove godine žigosao nežigosnu telad, taj će broj porasti za više nego dvostruko. Znaci, imaćeš recimo, dve i po hiljade grla. Dogodine pet hiljada, a za dve godine deset hiljada. Pazi, uzimamo u obzir žigosanje nežigosane stoke uzvodno i nizvodno dokle možemo stići. Za tri godine bez po muke dvadeset hiljada grla. I tako dalje. Dvogoci se sada prodaju po šest dolara. Svaki će Teksašanin lako uočiti da će uzgajanje stoke spasiti Teksas. Cene stoci će sve više rasti. Ali, budimo

rezervirani, i recimo da se cene neće dizati. Za četiri godine ipak ćemo imati vrednost od preko sto hiljada dolara. A kladio bih se u šta bilo, da će ta svota zapravo biti dvostruko veća.Pekos! zvonkim glasom krikne Teril.Nema tu »Pekosa«! Već znaš da Pekos možeAluzija na izmišljenu ličnost „Pekos Bili" na američkom Zapadu, pandan barunu Minhauzenu, koji je tobož sam prokopao fdo Grande,Svašta značiti. Ali sam ti ja rekao istinu, Teril. Deset godina čekamovakvu priliku.Oh, hvala nebesima da si... došao na vreme! uzvikne uzbuđeni dečak.Slušaj, mladiću, ti si još uvek smeten. Za večeras dosta je razgovora odvrati Pekos, najednom iznenađen svojom brigom. Teril je stajao uz kameni dimnjak van kruga svetla s razgorelih klada koje je Sambo nešto ranije stavio na vatru. U tami su Terilove široke, tamne oči bile još izraziti je.Nisam smeten Već već ne mogu ti objasniti, ali ti mogu reći da.... bih se obesio ako bih još dugo ostao u onom Brasijevom zatvoru.Uh, sine, preteravaš zapanji se_ Pekos. Ne, on se ne bi usudio da te dugo drži. Hteo te samo poplašiti.... da odeš posuditi novac.To ti misliš usplamti dečak. Brasi je samo plaćenik Don Felipa. On radi strašne stvari. Nema dugo, u onoj kolibi držao je zatočenu devojku,Devojku!... Pa kakvi su, do vraga, belci u Orlovskom gnezdu da tako nešto dozvole?Ona je bila... Meksikanka odgovori Teril krzmajući i završi kao da se ugrizao za jezik.Svejedno zagunđa Pekos. Ja ću se malo zainteresirati s tim..Pekos izađe i dozove: Hej, Sambo, hodi ovamo, pomozi mi.Toliko se brzo Sambo pojavio, da se lako mogla posumnjati da je u blizini prisluškivao.Vi se popnite uz ljestve, a ja ću vam dodati ćebad predloži Crnac.Dodaj ml najpre "kaput i pušku odvrati Pekos, pošto se popeo u potkrovlje i klekao na neravni pod brvana. Gore je bilo toliko mračno da se ništa nije razabiralo.Bacite mi moju ćebad, Pekos.Pošto je neko vreme pipao u tami, Pekos nađe ležaj koji se sastojao samo od nekoliko teških ćebsta. On ih zgrabi i baci dole. Začuo se prigušen uzvik Crnca kojije očito pao. Pekos izviri i ug'eda Sarnba, gde mlatara sa sve četiri da se oslobodi će

badi. Ono tumbanje i Crnčevo kukanje dovedoše i Mauri na scenu.Zaboga! Ludi Crnče, šta to radiš?Gubi se, ženo!Izvini, Sambo dovikne mu Pekos. Mislio sad da gledaš.Ta, gledao sam, ali mi svejedno nije pomoglo. Vi ste pravi kauboj, gos'n Pecois, baš pravi kauboj.Čas kasnije Pekos je već prostro sebi ležaj u mračnom potkrovlju, a svoj dragoceni kaput složio kao jastuk. Nije odmah legao, već je najpre dugo gledao prema reci. Nije ju mogao dobro videti, ali mu se činilo da reka mora biti ona bleda, krivudava, široka crta što se proteže ispod crne klisure. Ponad grebena, bele zvezde su mu žmirkanjem slale svoju hladnu i strogu poruku. Napevši uši začuo je tihi žubor vode uz trskama obraslu obalu. Na ovoj strani reke kriknula je sova, a iz daljine joj se oglasio odgovor. Stoka i konji bili su mirni.Pekos napipa svežnjeve novca u kaputu. U njegovoj se savesti javi sitan glas. Da li je bio potpuno iskren u priči koju je ispričao mladom Lambetu? Ljutito je odbacio to pitanje. S tim je načiistu. Može svakome pogledati u oči, s rukom na revolveru, i zakleti se da nije lopov. Doduše, ako je toliko dugo vremena živeo slobodnim, divljim životom kauboj a koji se malo obazire na zakon, i ako je zbog toga otupio njegov smisao za pravo i krivo, sada je došlo vreme da to ispravi. Na to je legao i odmah zaspao, što je značilo da mu savest nije previše opterećena.Probudio se neuobičajeno kasno, možda zbog osećaja sigurnosti što ga je imao. Sunce se dizalo nad usek daleko niz reku, koja je bila nalik kakvoj srebrnastoj stazi.Dole se pojavio Sambo s naramkom granja za potpalu. Lepo jutro poviče Pekos, navlačeći čizme.Baš jeste. Još jednom se veselim što sam živI ja,.. Gde nam je gazda, Sambo? trnSigurno još spava. Mauri ga je dvaput zvnlu Inače se gotovo uvek rano diže.Pekos legne potrbuške i opruzi glavu preko rul»:i poda. Otvorena vrata kolibe bila isu mu nešto ulevo. Hej, Teril on drekne.Da da čuo se brz, uplašen povik iz druge sobe.Ispadaj iz kreveta. Jutro je. Danas i sve dane koji slede imamo posla preko glave... Ima da se najašemo, momče. Zar može biti štogod lepše?Iznenađen nekim čuvstvom što ga teraše da zapeva, Pekos siđe niz ljestve. Umio se, iščetkao kudravu kosu, i opipao svoju oštru bradu. Jednog će se dama obrijati, ako ništa drugo, a ono radi ugodnog osećaja što ga čovek ima kad mu je lice čisto i glatko. Lagan povetarac terao je po reci zlaćane i crvenkaste talasiće. Jato divljih gusaka letelo je uzvodno. Na zelenim obalama gomilala se stoka. Terilov se mustang primakao gotovo do samog trema. Na sve strane je bilo peradi.Sambo, ima li još kakav izlaz iz ove kotline? upita Pekos.Jasno da ima.. Može se kolima doći do vrha klisure. Nije baš nekakav naročiti put, no mi smo često prošli njime.Znači, imamo i kola?Naravno tamo gore, na vrhu. I opremu, sve je lepo sakriveno u grmlju. Pukovnik Lambet je ta kola kupio pred tri godine.Jesi li ih ikada vozio do Orlovskog gnezda?Jesam, gospodine, ali je to dug put naokolo. Do vojne utvrde možemo stići za dva dana.U redu, krećemo odmah.Začuvši iza sebe zvonki korak Pekos se okrene. Bio je to Teril, u gadno pohabanom odelu.Brojutro, Pekos. Uh, što si ine uplašio!Digao si se, mladiću? Pa, zabrinuo sam se. Znaš kako je, ako ćeš raditi sa mnom, biće teškog posla... Teril Lamibet, spavaš li ti u tom starom SGHibreru? sa smehom odvrati Teril.Svi na doručak pozove ih Mauri. Dnevna soba bila je obasjana suncem. Pekos jeseo za stol. Pogled mu je klizio od rumenog Terila do zidova, a prelazio preko grubog kuvinjskog ormara, na lonce i tave na vatri, domaće pokućstvo, kože i rogove iznad primitivnog ognjišta, i stare puške »lienrijevke«. Zaključio je da su Lambetovi u sebi imali pionirskog duha, no ne i pionirske snalažljivosti.Pekos, čuo sam kako Sambu govoriš da ćemo odmah nekamo krenuti upita Teril, kratko ga pogledavši svojim dubokim očima.Šta ti kažeš? Jahaćemo. I Sambo i njegova žena neka pode s nama Mauri imadete.Zar? Pa, neka ga uzme sobom, ako želi. Odvešćerno se do utvrde kako se već zove polako, logorujući uz put, i tako ćemo napuniti kola da će pucati pod teretom.

Pekos, ti si... najsilniji kauboj što sam ga ikada sreo. Jučer si mi snovima napunio glavu. No, jutros sam posve budan.Do vraga, mladiću, zbilja izgledaš bolje. Nisi toliko bled... Reci, da li štogod ne valja u mom planu?Sve je u redu. Plan ti daje čoveku poleta. Samo, nemam kredita u Camp Lancasteru, čak i kada bih se usudio da se opet zadužim.Čuj, mali, tvoj partner ima nešto paraotegne Pekos.Hoćeš da mi posudiš novac?Ne. Ja ga investiram u tvoj ranč. Kupiću namirnice, oruđe, puške, municiju, stoku, konje, sve što nam treba i što. se može kupiti u ovom bogom prokletom kraju.Teril obori glavu, ali je Pekos ipak uspeo spaziti kako su mu se obrazi zažarili.Teril, nemoj se vređati i ne budi ohol promenjenim tonom nadostavi Pekos. Želim ti pomoći i znam da ne mogu ništa izgubiti. Rekao si da mi veruješ, iako ne vidim razloga zašto bi mi verovao za tako kratko vreme. Ne!

Zbilja ti... verujem. Ali ja... nadvladali su me osećaji. Sve mi izgleda prelepo da bi bilo istinito. Nemoj misliti da sam ohol... ili nezahvalan Ja mogao bih vrištati. Mogao bih psovati!No, to je dobro. Samo ti onako, dobro, po teksaški opsuj.Nek... ! hrabro opisuje Teril, ali nije prirodno zvučila iz njegovih usta; i videlo se da tome nije vičan.Sambo se gromko nasmeje. Hahaha! Bože Ženo, jesi li ovo čula?Naravno, i stid me je uvređeno će Mauri. Teril nikada nije psovao, a niće sada početi da psuje.Žao mi je gospođo Sambo reče Pekos. Ali, verujte mi, sada kad sam ga čuo ibolje se osećam. Slušaj sinko, uzmi olovku i papir. Je li ti znaš pisati?Nisam tolika neznalica koliko ti misliš i koliko izgledam prosvedovao je Teril.Mladiću, poslušaj me. Treba da znaš kada se šalim, što je višemanje redovito, a kada sam ljut, što se ne događa često. Jučer uopšte nisam bio ljut... Nego, ako si ti ovde živeo pet godina i ako ti je sada petnaest, kako si do vraga mogao da se školuješ?ko ti je rekao da mi je petnaest godina? » Mislio sam. Nisi valjda stariji?Čini mi se da jesam, nešto malo suvo odvrati Teril. Neka, moje godine nisu važne. Samo što, senor Pekos Smit, ja nisamdete koga se može vući za nos... Idem po papir i olovku.Ako ti je krivo što se s tobom šalim, raspustićemo sada na licu mesta naš ortakluk. Šta kažeš?Uopšte mi nije krivo.Do vraga, siguran sam da jeste.Stali su nabrajati koje su im zalihe i kakva oprema potrebni za ranč i pri tom je Teril pokazao razvijen osećaj za štednju. Međutim, pošto je spisak sastavljen Pekos će: A sad metni x i četiri iza toga.X i četiri?

Da, to znači puta četiri... Slušaj, Sambo ti moraš znati šta imaš i šta nemaš. Odgovori mi na pitanja, a ti Teril, piši šta ja kažem.Pošto je preinačeni spisak najzad sastavljen, Sambo je bio oduševljen, a Teril zaprepašten. Sambo se okrene ženi: Mauri, od toga (čoveka mi se muti u glavi. Ako nije lud, onda sada gledamo u pravog sveca.Mauri je odlučila da ostane kod kuće s detetom. Ali, čuješ, propalice, da si mi donio čarape, haljinu i cipele a ako zaboraviš na moj duhan ne pojavljuj mi se više na oči.Penjanje uskim klancem uz stazu, preko džombastog krša, s konjima i zapregom, podmazivanje kola i popravljanje opreme, oduzeli su Pekosu i Sambu toliko vremena da su pošli tek u podne, Sambo je krenuo neravnim terenom, na kojem nije bilo nikakvih tragova kotača. Teril nije poznavao taj put, tako da su on i Pekos išli za kolima.Mladiću, trebalo ibi da nosiš revolver i naučiš njime baratati savetovao je Pekos dečaka.Rekao sam ti da znam pucati.No, evo ti ovaj, pa mi pokaži odvrati Pekos dodajući mu svoj revolver, što nikada nije napravio otkako je revolver postao delom njega. Pazi, moraš palcem napeti kokot.Da pucam s konja?Naravno! Ako naiđeš na kakvu lopužu hoćeš li uljudno sići s konja i ucmekati ga sa zemlje?Sreo sam jednom dva bandita i pobegao što sam brže mogao i znao.Tvoj odgoj upravo počinje. Digni cev revolvera u vis i drži palac na kokotu. Tada naglo spusti cev naglim trzajem. Od toga će kokot sam odapeti i revolver će opaliti, budi siguran. Moraš nekako nagađati gde ti je meta, a ne u nju ciljati. To kada ti je čovek blizu, ali kad je podalje onda moraš nišaniti.Dobro. Ako me Spon odbaci na drvo biće to na tvoju dušu odvrati Teril i podiže revolver kako

mu je Pekos rekao. Bang! Mustang poskoči i golOVO zbaci jahača. Trebalo je par časaka dok se smirio.Evo ti tvoj revolver reče Teril vraćajući ga Pekosu. Zamalo da mi odbije ruku s ramena.No, bilo kako bilo, pogodio si stenu, i to je dobro. Dosta za sada, dok ne stignemo kući.Pekos je uočio kako se Samibo drži vrhova grebena i retko prelazi klance. Cim su stigli na vrh, konji su brže išli. Ulogorili su se uz klisuru gde je bilo vode. Po Sambovim rečima prešli su više od petnaest milja. Odmah posle večere Teril prostre sebi ležaj u kolima i uvuče se u njega. Pekos je još čitav sat razgovarao sa Crncem, da bi od Samba doznao sve što je ovaj znao o stoci, kradljivcima stoke i sve što se tiče tog kraja.Sledećeg su dana naišli na dobro ugaženu stazu koja je nedavno bila upotrebljena. Krivudala je grebenima, uglavnom naniže. Kasno navečer ulogorili su se na zapadnoj obali reke. Pekosu je bilo lakše kad je začuo žubor vode na plićaku, što je njemu značilo da prelaz na gazu sutradan neće biti težak. Sledećeg jutra, još pre no što se nebo zarumenilo, bili su preko reke i terali dobrom stazom prema vojnom logoru.

Od jednog starog pešadijskog narednika Pekos je doznao da u utvrdi Lancaster logoruje Četvrti konjički puk koji je operirao protiv neprijateljski raspoloženih Indijanaca; u to vreme nalazi se negde na Lanu Estakadu.Još bila je to stara utvrda. Tu je logorovao poručnik N. F. Smit, a je poručnik Michler jfcrasirao stazu na koju je Pekos naišao zapadno od reke. Unutar starih kamenih zidova pored vojnog magazina bila je i trgovačka postaja. Visoki dimnjaci predstavljali su na milje daleko uočljive putokaze.Sve je Pekos zapažao i upijao u sebe dok je pomagao Terilu i Sambu da kupe stvari po dugom spisku. Na kamenim stepenicama i u trgovinama besposličarili su Indijanci, mrki, i bojama namazani. Nisu bili Komanči, smatralo ih se miroljubivima, ali im Pekos ne bi nikako verovao u susretu na osamljenom mestu.Po narednikovim rečima retko su Komanči na svojim pljačkaškim pohodima dopirali niže od gaza Horsheda. Taj je gaz, zbog isve češćeg prolaza karavana stoke, postao Indijancima omilelo mesto da u zasedi dočekuju i napadaju stočare koji su iz južnog Teksasa gonili stoku uz reku.Prošlog su meseca Komanči kod Horsheda poklali nekoliko kauboja, reče stari narednik. Rasterali su poveliko krdo stoke. Pekos je varljiva reka, mnogo goveda zaglibi u živom pesku ili se utopi za vreme poplava. A u gudurama ima na hiljade grla koja niko neće nikada svojatati.

Pekos se nije zadržavao u tvrđavi čim tu na ko natovarili kupovinu. Nije tražio pratnju do Untn, narednik mu je ipak dao tri vojnika, tri vesela momk. koji su Pekosu dali mnoštvo obaveštenja. Ispratili mi Pekosa preko reke upravo pred suton. Do prve vodr bilo je jako daleko, te su tek kasno u noć udarili logor. U blizini logora su sputali konje, pa su Pekos i Sambo naizmence čuvali stražu čitavu noć. Sledeći im je logor bio negde na stenovitim obroncima. Trećeg dana popodne stigli su nesmetano na rub klisure iznad ranča Lambet. Sutradan se Pekos dosetio da zalihe spusti niz klisuru uzetom, što im je uštedilo dosta vremena i posla.Južno od Lambetova ranča nalazilo se područje kojeg je pre stupanja u ortakluk sa Samterom svojatao Don Felipe. Kada su se njih dvojica udružili, otvoreno su se suprotstavili bilo čijem pokušaju da se naseli u tom kraju sve skroz do Đavolje reke. Po Sambovu je pričanju još nekoliko stočara uzgajalo stoku na obe strane reke. Budući da je stoka lutala uz Pekos, nadaleko uzvodno i nizvodno, dolazilo je do mešanja stada. Uz to su istrajni stočari na ovom području nalazili i prilično mnogo nežigosane teladi.Stoga Pekos veselo dobaci Terilu i Sambu: Onog časa kada na nežigosano govedo utisnemo naš žig, bogatiji smo za šest dolara.U gudure severno od ranča nisu ni zalazili, jer tu nisu doprli ni kauboji Don Felipa, već su sve svoje napore usredsredili na rečni kanjon i na gudure što su ga presecale. Uz te su gudure išli do samog kraja, te.su u gustišu nalazili na pretek teladi i jednogodaca koji nisu znali šta je to žig.Na poslu se nisu odvajali, odnosno Pekos nije dopuštao da mu se Teril izgubi iz vida, tako da su prosečno dnevno žigosali svega šest grla. No, taj je broj uvelike zadovoljavao Pekosa, i veselio Terila koji je postajao sve otvoreniji i manje povučen. Misleći o tome, Pekos zaključi da se Teril oslobodio neke

vrste straha od njega. No, Pecois se nije mnogo brinuo za drugo osim za prikupljanje stoke. Znao je gde će pronaći zalutala nežigosana goveda, koja su mogli pronaći i kauboji Don Felipa samo da su se trudili koliko treba.Stiglo je leto, vruće i sparno, a s njim i letne oluje. Posao je postajao sve teži. Dambet je imao svega nekoliko konja, što znači da čak ni uz pomoć j^ecosova dva nije ih bilo dovoljno za težak posao.Zato su se tu i tamo konji po cio dan odmarali, a za to su vreme Pekos i njegova dva druga radili na ranču. Svuda je bilo ponešto da se popravi, a kada se s tim svršilo, došlo je na red doterivanje. Pekos je bio neumoran, te je Sambo često izplažena jezika dahtao kao pas od umora.Ispalo je da je Teril bio manje prekaljen i izdržljiv no što je izgledalo. No, s obzirom da je bio još nedorastao i još nije osetio težak posao kome su kauboji bili vični, zaslužio je Pekosovu pohvalu. Obrazi su mu nešto upali, ponešto mu splasnuše i obline na telu koje je njegova nepodobna i preširoka odeća i inače slabo skrivala.Oko podne jednog mirnog sparnog augustovskog dana, nakon napornog jutarnjeg rada provedenog u poteri za nekim divljim govedima odmarali su se u hladu na obali reke. Pekosu je bilo vruće; Sambo se znojio i dahtao poput parnog stroja; no, Teril je najviše trpio od posla i vrućine. Zahvaljujući Pekosu izveštio se baratanju lasom i strašno se time ponosio. Mogao je za kratko vreme dostići, lasom uhvatiti, oboriti i vezati tele. Ali je žigosanje uvek bila stvar Pekosa ili Samba. Pekos je dečaka često zbog toga grdio, dok mu Teril, koga nije bilo teško razdražiti, nije odvratio odgovorom koji je Pekosa iznenadio i na koga nije znao kako da odgovori: Uf, spržena dlaka i meso smrde!Peoos je samo zaprepašteno pogledao mladića.Toga dana Terilu je lice bilo crveno poput vatre i mokro kao da ga je neko gurnuo u vodu.

Budalo mala! uzvikne Pekos. Zato tklneš kaput?Nemam košulja kao ti. Moje su od tu kog materijala. Mauri mi ih je sašila. Kad bih proAuo kroz grmlje bez kaputa rasparale bi se u krpice.Kaput o kojem je Teril govorio i protiv kojeg se Pekos bunio bio je kratak Terilu i veoma širok.Uz obalu nalazila se plosnata stena, o koju se odbijala sveža i zelena rečna voda. Teril legne na stenu da se napi je. Za šalu raspoloženi Pekos odjedared bešumno priskoči i Terilu gurne glavu pod vodu. Dečak je gotovo pao u reku; kada se uspravio, jarosno se obrecnuo na Pekosa: Budalo! Guraš me u vodu, a ja ne znam plivati!Bože! Što si mi dao ideju! Plivati! Idemo se kupati poviče Pekos. Bio sam prokleto prelijen da se toga setim.Ne, nećemo se kupati izjavi Teril.Zar se nikada ne kupaš, prljavko?Da, ali ne danas uvređeno odvrati Teril.Hajde, Teril, obećajem ti da te neću gurati pod vodu Pekos će i poične se skidati. Kada je sa sebe skinuo košulju primetio je da se Teril već izgubio u šumarku. Pekos se nasmeje, misleći da je uvredio osetljivog dečaka. Skinuo je sa sebe ostatak odeće i bacio se u vodu.Sambo, zašto se ti ne okupaš? Baš je fino i sveže dozove ga Pekos.Previše posla. A ovog sam se leta već okupao. Pao sam u neku rupu.Kada je Pekos izašao iz vode i počeo se oblačiti Terila još uvek nije bilo u blizini. Pojavio se nakon dobrih pola sata.Teril, stari druže, žao mi je što sam te gurnuo pod vodu. Zar ne shvataš šalu? Do vraga, što si ti čudan! Nećeš da se kupaš pored ovakve vrućine!Kupao bih se ja... samo me stid da se skidam pred tobom i Sarnbom.Aha, u tom je dakle stvar... Teril, nisam

fc,znao da si toliko sramežljiv. Odsad ćemo se Sambo i ja udaljiti tako da se i ti možeš okupati.Taj je događaj setio Pekosa na neke momente koji su ga začudili kod Terila. No u poslednje vri] jeme dečak je postao manje povučen, a toliko marljiv, i tako mu je očito bilo drago što je s Pekosom, te je k tome toliko obećavao, da ga je Pekos jako ■ zavolio. Činilo mu se kao da odgaja tog dečaka koji i dalje ostaje detinjast. Međutim, bilo je granica koje Pekos nije mogao preći; njemu se činilo beznadežnim da od Terila stvara prekaljenog kauboja.Usprkos tom uverenju Pekos je još više zavolio Terila, zbog osećaja zaštite i gotovo roditeljske brige koje je ovaj u njemu pobuđivao. Dečaka je pomalo napuštao strah od samoće i katkada je izgledao posve sretan. Naravno to je Pekosa još više privuklo. Dani su prolazili, ispunjeni radom na otvorenom a Teril i Pekos postajali su sve prisniji.U izvesnoj meri Teril je podnosio Pekosove šale. Desilo se međutim jednog dana da je Pekos naišao na Terila gde potrbuške leži na travi, toliko zaokupljen promatranjem cveća što mu je bila navika da nije čuo korak svog starijeg druga. Iznebuha je Pekos,skočio na njega, seo mu na leđa i čeličnim prstima zagolicao ga po rebrima. Isprva je Pekos pomislio da se Teril onoliko koprca i dahće zato što ne podnosi ono golicanje, ali je ubrzo shvatio da se dečak ne smije, niti se bori zbog toga što mu je Pekos zabio prste u rebra. Pustio je dečaka, a Teril se jarasno uspravi.Ako to ikad ponovo učiniš... otpustiću te! drekne Teril.Otpustićeš me? zaprepašteno ponovi Pekos.Da, otpustiću te! Zar baš nimalo ne poštuješ čoveka? Već sam ti rekao da izludim ako me neko golica.Da, da, sad se sećam. Do vraga, Teril, zar ne mogu s tobom onako kako bih s bilo kojim dečakom?

Zna se da ne možeš.I ti bi me otpustio bi li, poštenja ti?Morao bih nešto učiniti.... da da sebe zaštitim gušeći se odvrati Teril.Ali meni je ovo postao dom... ovaj rane Lambet, i ti si mi veoma drag!Oh, slagao sam. Ne bih... ništa mogao bez tebe bubne Teril, sad u jednom drugom raspoloženju i otrča prema kući. Pekosu je laknulo. Bilo mu je drago, a na neki nerazjašnjivi način bio je i tronut. Ali, istog mu je časa sinulo da će između njega i Terila pre ili kasnije doći do sukoba. Pitanje je samo vremena, mesta i povoda; nije bilo nikakvog smisla da se to pokuša izbeći.Dečak je bio vrlo promenljive ćudi. To je Pekosa najviše čudilo. Međutim, to uglavnom nije uticalo niti smetalo radu, što je na koncu konca bio Pekosov osnovni cilj. Katkad je Teril, misleći da je sam na obali reke ili klisure, pevao iz sveg glasa. Pri tom, Pekos mu nikada nije prišao toliko blizu da bi jasno razabrao pesmu, ali je uočio da je Terilov glas visok i ugodan. Katkada bi Teril opet bio raspusno veseo iako mu se pružala prilika da Pekosa pecka bez bojazni od odmazde, onda bi to nesmiljeno činio. Dešavalo se pak ponekad da bude veoma melankoličan i tada mu se nije moglo prići; u tim je časovima iz njegovih očiju i na njegovim stisnutim usnama izbijala tolika tuga i seta da ga je Pekos drage volje puštao na miru. A katkada, doduše veoma retko, ali obično u sumrak ili kada bi sedeli u seni, te mu lice nije bilo vidljivo, Teril je radoznalo ispitivao Pekosa da li je imao ljubavnih doživljaja.Mali, đavo da te nosi, već sam ti rekao da nisam imao ljubavi dobroćudno nestrpljivo bi btpovrnuo Pekos.Hajde, ne laži. Lep, naočit kauboj kao ti, pa da nije imao ljubavi! Pekos Smit, nećeš me uveriti da nisi imao....'Nu, reci de, šta? Paklenski si znatiželjan. Reci de, šta?Ženu, možda. Dragane, ko zna koliko njih, a sigurno kao sunce puno onih crnookih, zavodljivih meksikatnskih namiguša.

IGle, ti njega! I ti si mi tobože neki fini dečak koji se stidi da se pred drugima skida i kupa!... Imaš krivo mišljenje o meni, Teril Lambet. Nisam imao nikakvu meksikansku aiamigušu. Niti sam imao ženu. Da, smešno, ali je tako. U tome sam najdalje dopro na ranču H H... s onom Meri Hild. Bio sam se malo zacopao u nju, ali joj to nisam rekao. Verovatno me volela, momci su govorili da je tako. No, ja sam znao da ću pre ili kasnije već nekoga ucmekati, pa ću opet morati da uzmem put pod noge. I upravo se tako desilo.Oprosti mi, Pekos. Samo sam... samo sam bio radoznao... Ali, kako ti kažeš, treba onda samo očekivati da ubiješ Brina Samtera ili Don Felipa, pa ćeš opet uzeti put pod noge?Pekos pak nije bio glup, a da ne uoči izvesnu, veoma skrivenu notu gorčine u dečakovu glasu. Dirnula ga. Nalazili su se ispod stabala, na putu kući, dok se u kotlini već sumrak hvatao. Pekos segne rukom i stisne Terilu rame.Zar ti nisam već rekao da te neću ostaviti? Zar bi bilo pošteno od mene da se uortačim s tobom, ako bih računao na odlazak jednog dana? Ne, to se neće desiti. Ukoliko dođe do pucnjave sa Samterom i Don Felipom, što je neminovno budu li dolazili da njuškaju ovde, to će biti radi tvog dobra.Dečak ništa ne odgovori, već u muku produžiše jahati.S vremena na vreme Teril je bio tmuran i to je bilo jedino njegovo raspoloženje koje je Pekos nekako teško podnosio. Bez ikakviih bar Pekosu shvatljivih razloga, Teril bi se stao duriti i natmurio bi se kao malo razmaženodete. Desilo se tako jednog dana da je Teril bio takva raspoloženja upravo kad je Pekos bio očajan koliko čovek samo može biti. Naime, cio dan sve mu je išlo naopako, pa je čak i usijanim žigom opekao prst. Ni po jada, da to nije bio kažiprst desne ruke! Ozbiljna stvar! Doduše, mogao je i levom rukom prilično dobro pucati, ali bi se ipak našao u krasnom sosu ako bi naletio na kakve kauboje gde menjaju žig na TeriUovoj stoci.Njih se dvojica sporečkaše oko odlaska u Camp Lancaster. Pekos je želeo odložiti put, i to je mirno opravdavao, premda nije spominjao i opeklinu na prstu najvažniji argument. Teril zabaci glavu koja mu taj put beše nepokrivena inače večno prisutnim, otrcanim sombrerom i reče neka ga đavo nosi ako on neće poći sam sa Sambom.E, nećeš! kratko odbije Pekos.Hoću!Pazi, molim te!ko će me sprečiti?Pa, ako si već takva blesava tikva, znaj da će to uraditi tvoj stari Pekos Smit.Blesava tikva!?.., Idem! Bilo bi dobro znati ko je gazda na ranču Lambet.Ti si gospodar ranča, Teril, jer ja imam samo pola udela u stoci. Ali nada mnom ne možeš gazdovati.Ja ti i jesam gazda.Čuj mali, bež tamo i pusti me na miru. Dosadan si. Zar ne vidiš da imam posla?Teril iščupa Pekosu iz ruku široki kožni pojas što ga je on prepravljao da bi u njemu nosio novac i baci ga daleko na obalu.Đavole mali! naljuti se Pekos.Ne vređaj me, to ti je prvo, a drugo, kad govorim o poslu onda me slušaj! uspali se Teril.Da te ne vređam? Baš hoću! I evo ti još: kad se ovako ponašaš kao sada, onda si nalik tvrdoglavom i podmuklom magaretu što se rita, razumeš li me? Osim toga si strašno uobražen i ćaknut, udarilo ■ti u glavu da budeš gazda. Čuj, pa ti ne bi mogao biti gazda ni telcu, i to nežigosanom. Došao si mi navrh glave. Sve mi se čini da ću te izlupati.Izlupati me? vrisne Teril. Kako se usuđuješ I uz to opali Pekosu vruć šamar.To je bila kap zbog koje se čaša izlila. Pekosove ■duge ruke samo sunuše. Čvrsto nakaii da provede u delo svoju pretnju, on zgrabi Terila za ramena. Ali ■ga nagla bol u prstu natera da promeni odluku. Jednim trzajem, okrene Terila kao čigru, a zatim

ga lupi nogom u stražnjicu. Takav udarac nije kod kauboja predstavljao ništa neuobičajeno ni grubo. Terila je udarac malko odigao s tla, potom se on opruzi koliko je dug i širok. Zapanjujući hitro Teril skoči opet na noge. Oči su mu toliko sijevale, da je Pekosu stao dah. Mnogo mu se puta desilo da su ga u besu gledale kakve lepe oči ove ili one boje, ali još nikada nije video takve čarobne oči kao Terilove tog časa.Ubiću te!Bež s mirom, tele malo otegne Pekos. Nesnosno vrišteći, Teril doista pobeže, te gaPekos više ne vidje sve do sutona. Bio je na reci, promatrao je poslednji rumeni odsev sunca, kadli izbije Teril i priđe mu blizu.Pekos. Glas mu je bio molećiv.Jest.Ovaj... izvini... Imao si pravo... to sam i zaslužio. Planuo sam. Nekad sam i s tatom bio takav. Zao mi je.Uz pomoć svoja dva pratioca, Pekos je prošao cio kraj uz reku dvadeset milja južno od ranča, a prešao je i padine na zapadu u gotovo istoj širini. Nade su mu se više nego ispunile. Utisnuli su žig ranča TL na više od sedam stotina nežigosanih grla. Što će to biti gadan udarac Don Felipu i njegovom novom ortaku, a da ne govorimo o onim rančerima što žive u Orlovom gnezdu i čija je stoka raštrkana uz reku! Ubrzo će kauboji svih tih stočara na sve strane okupljati stoku. Tada će doći do menjanja žiga, ako ne bude i štogod gore pomišljao je Pekos.Za ta tri vruća letna meseca Pekos nije nigde video ni sene Indijancu, niti je naišao na kakve tragove oko reke ili na padinama. Ali je znao da će dobri poznavaoci ovih terena odabrati proleće i jesen za svoje operacije. Neće proći dugo, pa se može svašta očekivati.

Pri kraju augusta povremene oluje razblažiše žegu. ranču su dobro došle. Cak i dobro navodnjena kotlina bila je posivela od prašine i žege. No, kiše su stvorile čudo.Kad se vraćao s pustih padina, ili s jahanja uz neizmenljivo monotonu, samotnu, tihu reku sivih obala, Pekosu se činilo da je ulaskom u zelenu kotlinu zakoračio u sasvim drugi svet. Meseci jahanja obalama reke Pekos morali su negativno uticati na svakog čoveka tu nije bilo spasa. Međutim, Lambetov ranč predstavljao je protutežu takvom pogubnom uticaju. Lepota noći u takvu kraju nadoknađivala je kauboju dnevni psihički umor. Sambo nije osećao ništa ni vreme, ni žegu, ni hladnoću, ni samoću. »Dokle god imam duhana za žvakanje, meni je lepo«, govorio je Crnac. Terilove je osećaje pak bilo teško pogoditi, pa se Pekos okanio toga. No, mladić se nikad nije požalio na težak rad, čamotinju i pustoš rečnih obala.Kako se spremao na dugo i daleko jahanje uz reku, od kojeg je mnogo očekivao, Pekos je savetovao da se konjima da sedam dana odmora. Za to su vreme Pekos i njegovi drugovi podigli branu na potoku, blizu ušća kotline, i tako stvorili lepo jezerce od kojeg prokopaše kanal s rukavcima što su se granali gotovo širom celog ranča. Teril je govorio kako mu je otac oduvek nameravao tako nešto učiniti. ■Ta promena umesto beskonačnog sedenja u sedlu i jahanja po kamenitim, džombastim, mrtvo^ sivim obalama, rad na vlastitim nogama, uz bistru, tekuću vodu, gde se oči odmaraju na svilenastom zelenilu, cveću i jesenjim rumenilom ogrnutim puzavicama i vrbama toliko je blagotvorno delovala na ljude, da je Pekos zaključio što češće joj pribeći.S ruba klisure plutali su beli oblaci preko plavog nebeskog svoda nad kotlinom, potom se zgušnjavali, menjali, tamneli, dok bi najzad iz kakvog teškog i crnog oblaka provalila kiša kao iz kabla i osula po ranču. U isto vreme sunce bi kroz kakvu pukotinu među oblacima sijalo, nebo se plavilo tu i tamo, a s

visokih litica lučno se izvijala i preko reke padala ili se u kanjonu gubila veličanstvena duga.Vidi se da dolazi krasno vreme reče Teril. Naplatićemo se za sve zlo.Šteta je da ne uživamo u njemu dočeka Pekos. Ali, smislio sam nešto, samo ako bude izvedivo. Najbolje da uzmemo hranu i ćebad, pa da najednom prođemo po nekoliko gustiša uz reku, potom se vratimo na mali odmor.Teril se s tim složi.Gadno ćeš se provesti na tom jahanju uz reku Sambo dobaci Terilu.Bilo je Pekosu suđeno da još štošta dozna o reci po kojoj je dobio ime.U kraju što ga je bio upoznao goneći stoku s Me Kiverom, nije bilo gustiša, već samo blagih brežuljaka što su vodili do prostrane visoravni.Od kraja oko Hildova ranča reka je i u gornjem i u donjem toku duboko izrovala sebi korito u tamnocrvenoj zemlji i tu nije bilo mnogo prilaza kojima bi stoka mogla sići na pojilo.Dio reke koji je Pekos sad ispitivao bio je najgori i najopasniji. Ni po čemu se nije znalo da je reka u blizini. Retki cedrovi bili su zabijeni duboko u dnu uska i strma kanjona visokih zidina. Tragovi stoke vodili su na svega nekoliko prilaza kojima se moglo sići na vodu.Tu i tamo Sambo je prenio Pekosu sve što je znao o reci i što je od drugih čuo. U Pekosu je zaglavilo mnogo čitavih krda stoke, a da se udavi po koje govedo, ili čak više grla zajedno to je bila uobičajena pojava. Gazova je bilo tako malo i toliko udaljenih, da su ljudi često pokušali na krivom mestu i u zlo vreme preći reku, pa bi ih brza struja odvukla pod kakvu stenu gde bi našli smrt.Postavljajući zasede kod gaza Horshed, koji je bio najopasniji i najvažniji prelaz preko reke, Indijanci su pobili mnoge družine goniča stoke i njihova stada rasterali u gustiše. Čak i u slučaju da napad Indijanaca bude odbijen, stoka bi nagnala u paničan beg i tako se povećavao broj odlutalih grla.

Pekos je smatrao da se većina te izgubljene stokea što se toga tiče u tom je kraju sva stoka bila izgubljena, i morala se ne samo pronaći, već i hvatatipolako, pasući udaljava prema jugu.Za tri tedna jahanja po onim gadnim terenima, odmarajući se samo nedeljom kod kuće, Pekos je ne samo našao i žigosao mnoga nežigosana grla, već je uz težak rad uspeo proceniti broj zalutale stoke, koji ga je iznenadio, i spoznao što može i šta ne može učiniti. Samo uz rečicu Indipendence, koja je ležala između ranča Lambet i Camp Lancastera, bilo je stoke dovoljno da se Pekos i Teril obogate. Pokazalo se da se Pekosova predviđanja budućeg bogatstva zaista podudaraju sa stvarnošću. Noću, pokraj logorske vatre, on bi se raspričao o tom aspektu posla i u Terilu je nalazio zahvalnog i očaranog slušača.Pazi, drugaru govorio je Pekos jednom takvom prilikom budi siguran da ti ne bih želeo naduvati nade u budućnost u prazno, pa da se posle razočaraš, ali neka ga đavo nosi, kad sve sračunam uvek ispada da ćemo grdne pare namlatiti.Pekos, ti si me već dosad ispunio takvim nadama, da mi se čini kao da jašem na oblacima, a ne na konju odvratio je Teril.Pa, ja stojim na onom što sam rekao Pekos će uvereno. Na proleće imaćemo dvadeset pet hiljada grla sa žigom TL. Imamo rane, vodu i pašnjake. Ovaj će kraj večito hraniti stoku, i to sto puta više stoke nego što je sada ima. Vraški je golem i divlji. Znaš li ti da u Teksasu nema kraja koji bi se u tome mogao meriti s ovim našim krajem. Ovde trave ne manjka. Ta vražja sivozelenožuta reka još se nikad nije presušila. Momče, na konju smo!Ali, Pekos, ti zaboravljaš Don Felipa i Samtera. Ovde ti je lako zaboraviti sve. Ja čak ne uspevam da vodim računa o danima. No ti, Pekos, s tvojim pričama o bogatstvu, podsećaš me na jadnog tatu i njegove nade. A onda se setim onih podmuklih đavola koji su mi oteli stoku, pa su hteli i mene

oteti... Ovako neće dugo, Pekos. Pre nego oktobar prođe mi ćemo platiti za sve ove bezbrižne dane.Dugo je Pekos šutio. Mladić je pametno govorio, ali nije imao ni pojma, koga ima za ortaka. Prirodno, Pekos je znao da će se suočiti s teškim opasnostima. Razmišljao je o njima poređom, i k tom dodao još neke teško moguće, ali koje su mu pale na pamet. No, nijedna opasnost nije za njega predstavljala neku veliku prepreku! Jedno mu se moglo desiti da dobije metak u leđa. Samo kad bi mogao opet biti onako mrko i trezno oprezan kao što je ranije bio! Ali ne možeš biti takav i sretan uz to! Ovom siročetu, ovom finom i simpatičnom mladiću, koji toliko obećava, duguje toliko da od njegove glave otkloni svaku nesreću.Čuj Teril, fino momče moje reče on odmereno ti ne znaš što ja znam. Da bih te ubedio, moram malo biti neskroman... Ja sam jednom jahao za Don Felipa. i ^:Zar je to moguće!? usklikne Teril zapanjeno, trgnuvši glavom tako da mu crvenkasti odsev plamena zaigra na preplanulom licu.I te kako! I kad me taj prljavko vidi i prepozna, crno će mu lice pozeleneti, one male svinjske oči iskočiće mu, a pletenice video si kako plete kosu? je ' de? one će mu se nakostrešiti. Znaš, sinko?Da, znam odvrati Teril ozbiljno.No, idemo dalje. Don Felipe ima iste kauboje koje je pre imao, samo što mu ih nedostaje nekoliko, njih đvatri koji zaizvesno ne jašu više ni za koga na ovom svetu. Hehe! Da znaš kako me oni dobro znaju! Dobro, to ćeš jednog dana svojim očima videti, pa se više nećeš sekirati... Sad dolazimo na Brina Samtera. Teril, što se njega tiče, ne gubim ni sekunde sna. Je li i to shvataš?Ne, ne shvatam... ko si ti, Pekos? 'Tvoj ortak, i to je dovoljno. A sad čuj i ovo: dogodine, na proleće ili najkasnije na jesen, ukoliko ne budemo imali briga zbog družine FelipeSamter, ići ćemo na jug, do Rio Grande. Naći ćemo kakve

poštene kauboje, ja znam gde ih treba potražiti, kupićemo nekoliko dobrih konja, a prvenstveno nešto bikova, pa ćemo ih doterati ovamo.Oh, Pekos, opet počinješ očajno će Teril. Da li bismo oterali i prodali stoku koju imamo?Niti jedno grlo.Ali to što ti kažeš stajalo (bi nas puno novaca.Svakako, prema onom što ti shvataš da je puno. Ali ja iga imam, Teril.Gde ti je? dahne mladić u neverici.Pa, to ti moram reći; za slučaj da se meni što desi, hoću da uzmeš taj novac. Male novčanice držim u jednoj limenki u ćošku potkrovlja gde spavam; a krupne novčanice, sav ostatak, držim uza se. Evo ih.Rastvorio je košulju, otkopčao kožni pojas što Xa je bio prepravio, i pružio ga Terilu. Mislim da znaš ovaj pojas. Zbog njega te umalo ne izlupah onaj dan.To baš neću lako zaboraviti, Pekos tihim glasom odvrati mladić. Zašto si mi ovo dao?Malo pogledaj unutra.Nestrpljivim, drhtavim prstima Teril otvori pojas; a potom, do kraja zaprepašćen, razrogačenih mrkih očiju zabulji se u Pekosa.Od pedeset dolara!... od stotinu dolara... ne smijem više gledati!... celo bogatstvo!Nije baš loše, za dva mlada teksaška kauboja tzadovoljno odvrati Pekos stavljajući na se pojasi zakopčavajući košulju. Činiš mi se više zapre'pašćen nego radostan.Pekos, ako ispadne da si... lopov... to će me ubiti!Zaboga! Nisam ni stokokradica, ni pljačkaš banaka, rekao sam ti! oštro odvrati Pekos, previše uvređen a da bi uočio poseban značaj Terilovih. reči.Oktobar se primicao kraju. Za sunčanih je dana još bilo toplo, ali daleko od one letne žege. Usred

suva i kamenita kraja, ranč Lamibet je predstavljao prekrasnu sliku.Sive su klisure uvek bile iste. Njihova se samotnički sumorna boja nije nikad menjala, premda su sunčevi zraci, pri izlazu i zalazu, izvodili kratke živobojme igre po njima. U njihovu podnožju, međutim, sa zelenilom su se smenjivale žuta i zlatna boja,| uzduž celog ruba ovalne klisure, tvoreći oku prijatan nepravilan porub. Na ušću kotline, u tesnacu između klisura, bilo je puzavica s lišćem smeđe, brončane i trešnjeve boje. Preko travnatog tla kotline šarenilo se cveće.Bilo je to vreme kad patke i druge ptice zastaju u tom kraju na svom putu na jug; na plavom jezercetu i na srebrnoj reci ptice su se bućkale, na sve strane čuo se lepet bezbrojnih krila i poj mnogih ptica pevačica.Pekos je radio u rečnom kanjonu s takvim rezultatima da se Teril oduševio, a Sambo je prevrtao svojim krupnim volovskim očima.Šta sam ja rekao ponavljao je Crnac. Vidite li vi koliko ima stoke u gustišima pored reke? I ona ti zađe tamo gde ni mi ne možemo proći.Međutim, koliko god je pametni Samibo znao svega i svašta, nije imao pravo u ovom slučaju, jer je Pekos umio proterati konja kuda god je makar jedno govedo prošlo. I tako, koristeći nizak vodostaj pri kojem su im konji ipak na nekim mestima morali plivati da bi zaobišli kakvu ispupčenu okomitu stenu, njih trojica prošli su mestima gde noga belog čoveka još nije bila stupila, našli su na tuceta stoke i mnogo starih goveda koje je trebalo dugo loviti.Pekos je stoku terao u reku, pa ako se ona ne bi usudila da prepliva, a to je najčešće bivalo, hvatao ju je lasom, dovlačio na obalu, i uz Sambovu pomoć na mokrim slabinama životinja utiskivao TL usijanim žigom. Teril je ložio vatru i žario žig.Gotovo svu tu stoku terali su potom niz reku, prema ranču. Pekos je imao dalekosežne planove. Ispod ranča Lambet bilo je oko dvadeset milja gustiša, a zapadno od reke ležao je još širi pojas podoban

za pašu. Na tom prostoru jednog će dana biti na hiljade grla sa žigom TL. Svaki put kad bi on bacio laso, i svaki put kad bi Sambo i Teril uspeli da ga nabace na životinju, značilo je novih šest dolara u kasu ortaka Smit i Lambet. Divota kako je stvar hodala. I u skladu s uspehom rasla je njihova želja za radom.Ujutro ćemo ja i Samfoo preko, a ti ćeš ostati ovde reče Pekos jedne večeri, dok su jeli.Hoću đavola ostati zabrumda Teril. Pekos je tren razmišljao. Često mu je bilo teškoda Terila očuva od težih opasnosti. Ako bi mu rekao da se radi o opasnosti koja nadmašuje njegovu snagu ili veštinu jahanja tek onda bi naišao na Terilov otpor. Istovremeno se Pekos sam sebi čudio kako sada želi mladića osloboditi tegoba u koje ga je prošlih meseci naprotiv prosto gurao. Nekoliko se puta desilo da je Teril za dlaku ostao živ.Kako bi bilo da pročešljaš onaj mali gustiš upravo ispod mesta gde ćemo mi preći preko? reče on Terilu. Onuda još nismo prošli a naći će se sigurno koje grlo. Vidi šta možeš sam učiniti.Hm! izgunđa Teril oponašajući svog drugara kauboja.__Nebesa mu, bilo bi dobro da me slušaš nestrpljivo će Pekos.Da te ja slušam? Gospodine Smit, ti tražiš nemoguće. Ti bi mene zapravo morao slušati, ali to nikad ne činiš.Do đavola, Teril, ti si jošdete, a ja sam iskusan čovek. Premda priznajem da si svakim danom sve bolji.ko ti jedete?Ti si.Ja sam... ti se ne sekiraj koliko sam star. Ionako mi ne bi verovao, kad bih ti rekao. Ali ću ja poći kamo god ti pođeiš. Jasno?Uočivši da mu argument nije upalio, Pekos pribegne triku.U redu, slažem se, ti si mi gazda on će žalobno.Odustajem od žigosanja stoke na obali. Prei

više si mi drag, Teril, da bih te pustio da radiš nešto što čak i meni i Sambu predstavlja opasnost.Ovo je silno delovalo. Teril ga čudnovato pogleda i svrne oči ustranu, što je inače činio kad bi se smeo. Pekos spazi gde se mladiću steže grlo.Prema tome... tebi je stalo do mene, Pekos reče Teril.r te kako mi je stalo, kad si dobar.Molim te, nemoj to pokvariti s nekakvim »kad« i »ako«... Učiniću onako kako ti kažeš.Ustali su još mnogo pre nego je izlazeće sunce crvenilom obojilo klisuru. Kad ih je Mauri pozvala da doručkuju. Sambo je već bio pripremio konje. Ubrzo su se, u samo praskozorje, našli na putu k reci. Pošli su uz obalu ranije ugaženom stazom.Jata pataka naglo se vinuše i hitro poleteše uz kanjon; drveće je bilo krcato pticama pevačicama; lešinari su visoko na nebu lebdeli; stoka je s velikom bukom grabila u gustiš, bežeći pred jahačima.Stigoše do mesta što ga je Pekos odabrao kao najpogodnije za prelaz preko reke.Mali, tu se rastajemo najavi Pekos veselo.Ti ćeš imati posla cio dan. U suton ćemo se opet ovde naći.Mali! prezrivo istisne Teril.

Kako? Ah, da... oprosti Teril, zaboravio sam.Da, svakako, zaboravio si pakosno će Teril.Zaboravio si, ha primer, i to da Don Felipe i Samter sad mogu svakog časa banuti. A recimo da me ovde nađu i uhvate, dok ti tamo hvataš junaci?Ne, to nisam zaboravio usrdno otpovrne Pekos. Ne mogu doći uz reku, a da ih ja ne primetim.Zašto ne bi mogli? A ako bi došli i uhvatili me, onda me ni ti niti ma ko drugi ne bi više video.Cuj, mladiću, šta sad lupaš? Pekosa je uzbudio osobiti izgled i ton mladića. Teril zna nešto što on, Pekos, ne zna.Jesi li mi rekao istinu, što se tiče tih lopova? nadostavi Teril.Svakako. Je li ti to hoćeš da me uplati da bih te poveo s nama?Ne, već sam ja sam uplašen. Naučio sam se da budem s tobom, Pekos. Onda se osećam... sigurnim.U redu. Pođi sa mnom i budi siguran mrko prihvati Pekos. Dignite puške ako naiđete na duboku vodu.Ne govoreći više ništa Pekos natera činča u vodu. Pošao je dijagonalno, niz reku, prema suprotnoj obali. činčo je bio krupan i snažan konj, k tome se nekoliko dana odmarao, a vodu je volio. Prešao je bez plivanja, samo je Pekos smočio noge. Sambo je na pola puta sjahao i pošao dalje gaća ući, da olakša svom konju. Uz to je vodio Terilova konja, malog poni ja. U jednom času mu se poni otrže i okrene se da se vrati.Dobro ga zgrabi dreknuo je Pekos. Otišao si prenisko!... Tamo je duboko!... Potegni ga, hajde!Sambo je morao u vodu do grla da bi u tome uspeo, a Terilov je konj morao plivati, u čemu se nije pokazao veštim. U jednom je trenu Pekos već pomišljao da podbode činča i pođe Terilu u pomoć. Međutim, poni se dočepao plićaka i ubrzo se našao na obali, na Terilovo neizmerno veselje.Prilikom prelaza Pekos je uočio da je voda ponešto mutna. Pomislio je da ju je uzmutio konj. Međutim, mutna mu je i ispred konja bila, pa se uverio da je promenila boju dokle god mu pogled seže. To mu se nije dopalo, premda je predpostavio da je stoka negde uzvodno prelazila reku.Ona strana reke, bar po onome što je Pecoa mogao videti, bila je po mnogo čemu drugačija od zapadne strane. Klisura, premda deset puta niža od stene na zapadnoj strani, bila je neprelazna. Od obale do nje penjali su se platoi s nešto drveća.Jahali su uz samu vodu sve dok nisu stali pred uobičajenom barijerom. Mesto je bilo na par milja iznad njihova gaza. Pekosu nije bilo potrebno da se probija kroz gustiš da bi našao stoku, kao što je morao činiti u gustišu nizvodno. Tu su mu pred očima bili: telad, jednogoci, dvogoci, stari bikovi.

Zapadno qd Pecoga,Zapali vatru, momče, i ugrej žig dreknuo je gotovo uzbuđen slikom. Ovuda ima na milijune grla. Teško je hvatati ih lasom, ali ih je lako pritesniti tako da nemaju kud.Stali su brzo i ludo raditi. Teril je jurcao sad amo sad tamo, s usijanim žigom. Ubrzo je zrak vonj ao po spaljenoj koži i dlakama. Jednu grupu goveda Pekos je naterao na jedan kameni plato s kojeg životinje nisu imale kud bežati. Doduše, nisu se ni mnogo trudile videlo se da ih još niko nije gonio. Samo su se odupirali bikovi širokih rogova. Međutim, čak i za sebe u rekordnom vremenu, Pekos je uspeo sva grla iz te grupe dohvatiti i žigosati.Sedamdeset i osam pesosa za manje od sedamdeset i osam minuta ■ dreknuo. Jesam li ili nisam... Jipiii!... Slaba ti je vatra, Teril. Da nisi toliko spor, mi bi se brže obogatili.I Sambo je tog dana radom nadmašio sama sebe. Terile je, pored grejanja i nošenja žiga, imao zadatak da broji žigosanu stoku. Međutim, veoma brzo je zaboravio do kojeg je broja doišao. A ionako je Teril imao do tada najteži posao nije mu bilo lako da celo vreme ima jedan žig na vatri, a s drugim juri tamoamo. I na kraju, ne samo što nisu znali broj žiigosane stoke, već su izgubili i svaku ori, jentaciju o vremenu.Celi božji dan pevao je Sambo. Celi božji dan.Pekos, ja sam gotov vapio je Teril, i to se na njemu videlo. Daj da se odmorimo i štogod pojedemo.Ni govora. Danas se moramo strpiti. Više se ovde nećemo vraćati do idućeg leta otpovrne Pekos. Teril, drugaru stari, ne izdaj nas!Tako ohrabren, Teril stisnu zube i prevaziđe sama sebe. Micali su se nizvodno. Pekosu, uzbuđenom i skroz zauzetom radom, sati su prolazili kao minuti. Bio je ponajviše iza drveća i žbunja, daleko od pogleda na reku.Da je vreme let jelo uočili su tek kad se počeo hvatati sumrak. Sunce je upravo zamicalo za klisu

om na zapadu. Pekos je brisao oznojeno i isprljano ice, da bi mogao bolje videti. Teril se spuštao sa latoa, noseći žig koji se dimio. Tog je dana naložio ezbroj vatara.Reka nije bila zelena već nekako tamnožuta. 'ocos uoči da ta promena boje ne ovisi od zraka alazećeg sunca. Najedared mu srce poskoči. Njeovo je oštro oko zapazilo nijansu boje mulja na odi, a uho mu je uhvatilo nekakav dubok, preteći, ajevan mrmor. Nadolazio je povodanj.Zbog toga je rano ujutro voda bila nešto mutna!Opsovavši, Pekos podbode činča i potera ga preko.bunovitih platoa.iSkači na konja i teraj prodorno je vrisnuo Terilu.Mladić baci sve i odjuri k svom mustangu. Skočivši na nj, on trkom priđe Pekosu koji se spuštao.Šta se desilo?Pobogu, reka! Pogledaj je!... Teraj i pazi da konju ne polomiš noge!Odozgo je Sambo sve video i čuo. Lasom je vukao jedno tele, ali ga sad pusti.Požuri Sambo! Ako voda naraste samo za stopu, mi smo pečeni!Koliko je voda narasla, to Pekos nije znao.Ali se bio uplašio. K tome, morao je terati činča po najgorem terenu. Pola milje morali su proći da bi se vratili na mesto gde su prešli reku. činčo je osetio opasnost i sav se razigrao. Bilo je teško vladati njime. Zaždio je kroz gustiš, kamenje se pod njim kotrljalo. Nakon nekoliko minuta vratolomna jahanja Pekos se s najnižeg kamena platoa spustio na samu peščanu obalu koja je već bila upola pod vodom. Osvrnuo se i spazio Terila gde ga sledi, a za ovim još dalje Samba. Ostali deo puta do gaza Pekos je prevalio galopom.Zastao je, pogledao u reku, a uzbuđenje mu poraste. Rečni se tok posve izmenio. I kod niskog vodostaja reka je bila prilično brza, ali je sada narasla, hitro tekla, po njoj su se stvarali virovi i penušavi talasići. Njome su plutala debla i grane. Onaj pri

jeteći, mukli mrmor je izbliza imao zlokoban zvuk. U reci se ogledalo nekakvo čudnovato nebo, crnozlatasto, na kojem su rastrgani oblaci zaustavljali olujne boje sutona. Čitav prizor nabujala reka, nebo, klisure ^činio se neobično nestvarnim i punim pretnje.Prokleta ti prljava duša! dreknuo je Pekos, popretivši reci stisnutom pesnicom.Tren je razmišljao, dok je Teril terao k njemu konja koji je pljuskao po vodi. Biti odsečen od ranča predstavljalo je ozbiljnu opasnost. Gladi se ne bi trebalo bojati, pošto bi imali mesa i vode, ali svejedno Pekos nije mogao ni zamisliti da mesecima bude zatočen s one strane reke. U to doba godine, visok vodostaj značio je da će voda na takvoj visini dugo vreme ostati. Razmišljajući o tome, Pekos je pomislio kakva bi to prilika bila kradljivcima stoke i kako bi njegove nade posle propale ukoliko ne bi uspeli preći reku.U galopu je Teril dojurio i zaustavio mustanga kraj Pekosa.Pekos, šta čekaš! izustio je sav bled od uzbuđenja.

Momče, hoće li to tebi uspeti?Svakako da hoće, ukoliko odmah krenemo Voda se brzo diže.Prokleta nam sreća bila! Da se digla samo jednu stopu, ne bi bilo toliko opasno. Drž' se mene.Ponovo pogledavši reku, da bi ocenio na kojemu mestu zaci u vodu, Pekos natera činča na ( obalu. Teril podbode mustanga do mesta na nekoliko jarda iznad Pekosa. Ubrzo su zagazili u prvi plićak. Terilov je konj već morao plivati dok je Pekosov još uvek gazio. Bili su u dubokom rukavcu, ali se Teril dobro držao. Pekosu je bilo teško vladati svojim ćudljivim činčom, no, konj ubrzo opet naleti] na pličinu. Našavši se u plićaku, Pekos zaustavi činča, Spazivši da Teril teško prelazi, Pekos htedej poći upomoć, ali je u međuvremenu mustang već] isplivao iz duboke vode. No, kako je struja bila snažna,; mustangu je svejedno pretila opasnost da bude gurlnut s plićaka, pa Pekos podbode Ginca i zgrabi mustangove uzde upravo na vreme da ga izvuče iz opasnosti.Uspelo bi mi, Pekos vikne Teril.Možda bi ti uspelo, ali je to mesto vrlo gadno,, ukoliko se ova đavolja reka nije promenila. Sada prelazi dalje nešto iznad mene, tako da ako ti konj sustane ja mogu da ga dohvatim.Pekos se okrene i spazi Samiba gde je upravo pošao da zagazi u vodu.Pođi uz struju, Sambo! viknu mu.Na svoje veliko razočaranje ustanovio je da je voda pune dve stope viša nego obično, a toliko mutna i brza da je konja bilo teško terati u pravoj crti napred.Na pol puta preko reke mustang pokliznu i pade rušeći Terila iz sedla. Nakon užasnog batrganja i bućkanja dečak se ponovo pojavio na površini. Nepomično je zaplutao nauznak. U onom komešanju, mustang ga je morao udariti, a možda i povrediti.Bio je potreban ogroman napor da se na onakvoj struji činčo okrene, ali je to Pekosu ipak uspelo i on posegnu dugom rukom i zgrabi Terila na vreme pre nego ga je struja mogla odneti. Od silnog trzaja, Pekos zamalo ne ispade iz sedla. Cihco, do bokova u brzoj struji, uspeo se održati. Činilo se da je konj više besan nego uplašen, a kad ga je Pekos ponovo okrenuo on se sjajno borio da se drži puta kojim ga je jahač terao. Ali je u tome uspevao samo tamo gde je doticao dno.Strahujući da na činča ne navali prevelik teret, Pekos nije hteo da prebaci Terila preko sedla, već ga je snažnim zahvatom držao za kaput ispod same brade tako da mu glava bude van vode. Utonuvši naglo u dublju vodu, činčo gotovo potone i bi ponesen nizvodu. Sad je voda bila Pekosu do pasa. Međutim, silovito plivajući, činčo opet izroni.Samo se drži, stari moj! promuklo je viknuo Pekos, pomalo terajući konja u desno. Samo teraj! Za tebe to nije ništa, činčo!

Ali je bilo sve jasnije da je to bio veliki napor, gotovo prevelik divnom konju. Svejednako su se nalazili u dubokoj vodi, borili se i okretali. Ukoliko b; činčo uspeo da se održi i ne bude odvučen pre nego što stigne do jedne plićine prema kojoj ga je Pekos terao, bili bi spašeni.Konja tući nije uopšte trebalo. Uvidevši da će konj najzad morati da poklekne, Pekos sklizne sa sedla i držeći desnicom Teril prebaci se iza konja uhvativši se ljevicom konju za rep. S tim je Crnca oslobodio tereta pod kojim mu je pretilo da potone. Nije mu bilo teško proslediti i za sobom tegliti Pe| cosa.Međutim, Pekos nije s lakoćom držao Teril iznad vode. Dečakova glava prečestome i predugo našla pod vodom.Najedared činčo na nešto naleti, frknuvši i srljajući napred. Žuti je vir oko njega foučao i penušao se. činčo je osetio kamen pod nogama. Ponovo je srnuo napred, razbijajući valove. Crna leđa njegova izroniše. U to Pekos ispusti konju rep i sam stane na noge. Voda mu je bila do pojasa. Privukao je sebi Teril i uze ga na ruke. Osvrnuvši se spazi da je Sambo bolje prošao. On je bio ušao u vodu više uzvodno i uspeo se održati plićeg dela reke.Iznevši Teril, Pekos ga položi na travu. Onako gologlav, bled, nepomičan, zatvorenih očiju, dečak se činio mrtvim.Pekos zgrabi dečaka za kaput koji mu je (bio do vrata zakopčan,Proklet ti bio ovaj tvoj blesavi kaput! razjari se Pekos. ■Nije ni čudo da ne možeš plivati Teril!Kao pomaman Pekos rastrga mokru košulju i segnu rukom da opipa da li dečaku srce kuca. Kucalo je. Teril je još živ. Jezovit, hladan i mučan užas napusti Pekosa. Ali šta je to?Drhčućim rukama potpuno je rastvorio dečakovu košulju i zapanjeno stao. Njegov je zaprepašćen pogled pao na okrugle, kao mramor bele, lepo razvijene grudi.Nebesa! Pa ovo je žena!U tom času Teril uzdahne, a krasne joj se grudi digoše. Vraćala se k svesti. I Pekos se trže iz zaprepašćenja. Njime prođe čuvstvo kako još nikad nije osetio. Divlje hitrim rukama zatvorio je i zakopčao košulju, potom i kaput, tako ponovo krijući one izdajničke grudi.Klečeći, stao je očekivati, razmišljajući kako da Teril ne oda da je otkrio njenu tajnu. To mu neće biti teško, njemu kao čoveku koji se našao u svakojakim situacijama, ali šta će sam sa sobom sa tim svojim čudnovatim i uzavrelim čuvstvom.Teril se pomače. Iznad bledih mokrih obraza duge trepavice zatreptaše. Pekos se pripremi da sad pogleda u oči koje njemu moraju biti drugačije nego pre. Te se oči otvoriše. Ali on nije bio pripremljen na pogled taman i tajnovit, pogled kad oživljava i duh i telo, što je izbijao iz onih ljubičastih dubina lepote i osećanja.Pekos, nemoćno šapnu Teril.Tu sam zabrundao je kauboj.Reka potonuo sam... sve se oko mene smračilo... gde smo sada?Sad ležiš na travi i dolaziš k sebi. Bio si u nesvesti. Ali ni ja sam ne znam da li sam pri svesti ili nisam.■ Sambo!Pekos je bio zaboravio na Crnca. Ali se je Sambo već pojavljivao, konj mu je na izvesnoj udaljenosti gacao i izlazio na obalu.Dobro je! Sambo je sjajno prešao, Teril. A eno vidim i tvog mustanga gde malo niže izlazi iz vode.Kao ošamućena, Teril sedne i nagonski segnu rukom prema grudima gde joj se prsti zadržaše na reveru kaputa.Pekos, tebi zbilja mnogo dugujem šapne Teril. Najpre ono u Orlovskom gnezdu, gde si me spasio od ni sam ne znam čega... Potom ono

kod kuće, gde si mi unio promenu nakon užasne čame za crnih noći, a sada iz ove strašne reke... Ja, ni sam ne znam kako...Pa, zbog čega smo ortaci? upade Pekos, ponovo miran i hladnokrvan. Idem po tvog, konj a, pa ćemo polako kući. Ne čudi se, mali, svašta se čoveku događa.

Bila je sredina novembra. Rani su mrazevi ubili žuto lišće s vrba, cveće i rumenilo na puzavicama po stenama. Počeli su melankolični jesenji dani. Ptice i divlje patke su se već odavno oprostile sa kotlinom Lambetova ranča, a kojoti su se počeli šuljati s visina goleti, ali su se naučili da se drže gustiša i stena čuvajući se oprezno Samba, a noću su probijali tišinu svojim divljim zavijanjem.Duvao je severnjak, prvi vetar u tom dobu što je jecao na vrhovima klisura. Prema jugu skupljali su se tmurni, niski oblaci, a tu i tamo je kiša zapljuštaia po krovu brvnare.Po već stečenom običaju kad je bila sama, Teril je stajala u dovratku, očekujući Pekosa. Nalazio sa negde u kotlini. Sambo je često izjahivao u lov daleko, ali se Pekos, otkako je rečni povodanj prekinuo rad na žigosanju stoke, uglavnom držao ranča. Bilo je vreme kada bi kauboji mogli do jahati iz Orlovskog gnezda ili iz rančeva niže Terilina. Prema Terilinu pamćenju, kauboji su koristili stazu što je vodila usekom.

Njen se otac držao gostoljubivosti Jugozapada, čak i u slučaju kad bi naišli kauboji u koje je sumnjao da ga potkradaju. Bilo je sigurnije ne pokazati se sumnjičavim.Ali Pekos Smit nije ni najmanje želeo da bude gostoljubiv prema družini Don Felipa, niti prema ma kakvom sumnjivcu. Takvog se susreta Teril već odavno bojala.Negde u to vreme padao je njen rođendan. Znala je da treba da bude sreda i da će imati devetnaest godina, kolikogod to izgledalo neverovatno.

Samo što nije znala koja je to sreda. Razmišljala je da li bi to mogao biti njen dvadeseti rođendan? S teškoćom je sebe ubeđivala da ima samo devetnaest godina, te je u sebi iznovice premetala događaje što munjevito minuse u prošlosti. Što su brzo protekle godine ! Pa ipak koliko je ona toga proživela od dana kad je odjanala iz starog južnjačkog doma. Nešto, bi je slatko steglo kad god bi spazila novu mahovinu na drvetu.Mauri, koliko sam star? upitala je Crnkinju koja je bila izašla iz svoje brvnare.Dušo, imaš osamnaest godina.Ne, moram imati više. Najmanje devetnaest.Kako to da si se sad setila toga, nakon tolikih godina?Ni sama ne znam, samo znam da se osećam strašno starom.Gluposti, Rili, nisi ti stara odvrati Mauri, te se oprezno ogleda unaokolo, da vidi je li zrak čist, te šapne: Dušo, hoćeš li zauvek ostati dečak, kad si devojka?Teril je znala da je izazvala razmišljanje o jednom već davno zaboravljenom pitanju. Predbaciti Crnkinji zbog toga, i pri tom biti iskrena, to nije mogla, premda ju je i samo spominjanje njene tajne ispunjavalo strahom. Uviđala je da je sama sebe prevarila. Pošto joj je otac nestao ona je prihvatila njegovu prevaru kao jedinu moguću ličnu odbranu. Nekako je podnosila da večito živi u stalnom strahu da bude otkrivena sve do onog sudbinom određenog dana kada je izletela kroz razbijena vrata Braseova improvizirana zatvora i našla se pred Pekosom Smitom. Šta je sve proživela od onog dana!Oh, Mauri! Ne govori! Više bih volela da me zemlja proguta nego da on iznađe moju prevaru.Ali,dete moje drago, to nije prirodno. Nije pravo! Zašto si onda žena! Kako misliš da dalje skrivaš te svoje grudi? Pa evo, ovog ti trena podrhtavaju kao da je kakva želatina na pladnju.Teril pritisne ruke na uzburkane grudi. I u njoj i na njoj njen je pol izvikivao svoj zahtev. Činilo se da u tom poviku beše ne samo revolta zbog tajne nametnute telu, ne samo zbog laži u kojoj je ona živela, već je u njem bila sadržana dublja emocija, što je neprimetno u devojci rasla, dok nije silovito prevladala i njoj u lice dobacila zaprepašćujuću istinu ljubavi.Mauri, ja to moram kriti, moram jekne Teril, misleći na onu ubitačnu muku, što ju je naizmence žegla i ledeno smrzavala, što se poigravala njenim mirom, što je vrebala iza svakog njenog raspoloženja, što je u njoj probudila čežnje o kojima nikad ni sanjala nije.Ludodete, to ti ne možeš kriti uzvikne Mauri. Možda duhom nisi odrasla žena, ali telom to jesi. Gotovo sam oslepila šijući ti takvu odeću koja bi te mogla kriti. Ali sad to više ne mogu. Šta ti misliš, da Pekos sam nije slepac, naivan dečak koji nikad nije video kako žena izgleda, on bi to već davno otkrio.Oh, šta misliš, hoće li me on otkriti? očajnički izmuca Teril.Otkriće te sigurno, pre ili kasnije.Pa šta onda da radim?To ja ne znam. A zašto se toliko bojiš da te ne otkrije?Bilo bi mi... užasno...Dete, ti voliš Pekosa. To tebe boli. Zatekla te sudbina žene.Šuti! šapne Teril i pobeže.U tami svoje sobe, Teril je izmučila spoznaja koja se nikako ne bi mogla nazvati snom. Mauri ju je nazvala detetom. Ukoliko je to bilo tačno, ona je u tom času spoznaje izašla iz onog detinjstva. I kada su je lud}, stid i bezimena bol napustili, Teril je pokušala da se suoči s tom životnom krizom. Buđli Pekosu priznala da je njena muška odeća bila varka, da ju je godinama nosila isprva zato da bi udovoljila ocu, a kasnije da sebe zaštiti u toj divljoj zemlji bude li ga suočila s istinom, neće li je om zbog toga razbešnjen i povređena ponosa napustiti. Činilo joj se da bi on tako postupio. A ona bi sve drugo prihvatila, samo ne da bude ponovo prepuštena negdašnjem strahu, samotnim noćima, zastrašujućim danima, da izgubi ovu sadašnju neshvatljivu čežnju da vidi Pekosa, da ga čuje, da zna da je pokraj nje, da zadrhti pri najmanjem slučajnom dodiru i da izgara za nečim višim. 'Ne ona ne može podneti ni samu pomisao da ga izgubi.Svoju bednu tajnu moraće čuvati dokle god bude mogla, a u koliko ju neznana kob izda i Pekos je prezre zbog nimalo ženstvenog odnosa i napusti je tada neće imati ničega zbog čega bi bilo vredno živeti.U mislima se vratila na vreme za poslednjih ratnih godina kada ju je majka naprosto uvežbavala da odigra ulogu na koju ju je otac jednostavno prisiljavao. Njena je majka pogodila šta će se desiti u budućnosti. Otuda su i proistekle molitve, razgovori i lekcije prema kojima se oblikovao Terilin duševni život i zbog kojih je ona ostaladete. Međutim, njena joj je izoštrena intuicija govorila da je upravo zahvaljujući tome što je krila svoj seks pod muškom odećom uspela da dođe do takvih vanrednih i plemenitih pouka. Izigravajući dečaka ona je zapravo zavolela osamljenost koju je inače u svojim mislima smatrala omraženom. Njena je majka mudro i trezveno očekivala smrt, a zahvaljujući onome što je naučila u životu Teril je znala da će i ona biti nalik majci.No, ona je sada žena i našla se pred problemom ljubavi. Šta bi trebala učiniti da bi izbegla nesreću? Zbog ljubavi prema majci, ljubavi prema ocu, patila je i još uvek pati. Ovo je međutim nešto posve drukčije. Sad, kada joj je koprena smaknuta s očiju, i ona je to shvatila, u jednom času naći će se na nebu, a u sledećem će se već strmoglaviti u samo dno pakla. Ipak, u koliko bude prava žena naći će snagu i umeće da to prikrije. U koliko bude dovoljno mudra, Pekos to neće nikada iznaći i neće je nikada napustiti.Potom, nalik na bljesak munje u noći, nadošla joj je druga zaprepascujuća pomisao da bi ona zapravo htela da on u njoj otkrije ženu. Da ona za tim čezne gotovo isto toliko užasno koliko se plaši da se to ne desi! Između tih dviju muka ona mora živeti i boriti se premda ne znajući za što. Uporedo s ovim osećanjem tragičnog rastrzanja između dvaju duševnih stanja, njena joj je ženska intuicija došapnula da postoje nepredviđene mogućnosti, neznane suptilne sile.Na tremu je odjeknuo korak korak od koje£ se uvek uzbudila ili stresla, a od kojeg se sada ukočila u krevetu, dok joj se činilo da joj i samo srce stalo da osluškuje.Mauri, gde je taj vražji Teril? odjeknuo je Pekosov otegnuti govor kraj vrata.Ne znam olako je slagala Crnkinja.Neka ga đavo nosi! U ovoj straćari niko ništa ne zna požali se Pekos Tu ja rintam kao rob, malo mi treba da crknem, dok iSambo seta i puškara naokolo, a onaj momak ili spava ili zabušava. Daću ja otkaz ovakvom poslu.U poslednje je vreme Pekos običavao da na takav način govori, premda do tada se nije žalio. Jasno, njegova pažljivost, nepopustljiva opreznost, i nešto neodređeno što je Teril bilo toliko slatko opovrgavali su njegove reči. U tami, na svom malom krevetu, Teril je zadrhtala.Jesi li to ti?Jeste, ja sam rokne Pekos.Pekos, tebi je posve lepo ovde, pokraj nas. Ti bi bio baš blesavi idiot da nas sada kao krpe odbaciš.Čuj, ko je to tebi rekao?

Gospodar Rili ne. Sigurno ne. Već onaj moj nevaljali kukavni Crnac. On je to rekao.Tako! Mauri, istina je. Ja lažem. Mogao bih napustiti Teril taman toliko koliko bih se mogao vratiti svom starom životu opijanja, pucanja i lutanja.Gospodar Pekos, meni je to zbilja drago. Ali, recite mi, zbog čega vi to kažete?Zato što bih pukao ako ne bih nekome rekao. Sambo jurca naokolo u lov, kao da je pošenuo. A Teril cio dan leži i samo me izbegava.Niko vas ne voli, je li? Gospodar Pekos, vama je potrebna žena.Haha! Ova ti je dobra... Gospode! pa, ko bi mene uzeo, Mauri?Ti si vraški zgodan kauboj, Pekos.U koliko i jesam, to mi nikad nije koristilo. Mauri, ja zapravo nikad nisam niti imao ženu.Koliki si ti lažov!Na časnu reč, Mauri.Niti jednom muškarcu ne verujem, Pekos, bio to belac ili Crnac.Onda mi nećeš ni ovo verovati: dao bih polovinu naše stoke da imam ljubav takve fine, zgodne devojke. Takve, znaš, na koju još niko nije stavio šapu. Mislim da bih je mogao grliti i ljubiti do smrti.Pekos, budeš li skromniji, kažem ti da možeš dobiti ma koju crnooku Meksikanku.Pazi, evo ga Sambo reče Pekos na zvuk teških koraka na tremu.Gde si bio, Crnče?Bio sam u lovu, ženo.Zbog čega ideš u lov kad misi u stanju ništa da pogodiš?■ Pekos, ulovio sam finog, debelog jelena.Vrlo dobro. Ionako mi je dosadila govedina. Kad će večera?Još malo pa je gotovo. Možeš pozvati Rili.Sambo, naloži malo, da vidimo da jedemo... Hej Teril! Jeste li sigurni da je on tu? Jesmo, gospodar Pekos.Pekos opet dozove, ovaj put glasnije. Ali je Teril, sigurna u nekom svom zakašnelom ali sve jačem osećanju moći, ležala savršeno mirno i nije se odazivala.Teril!Redovito bi takav vrisak Pekosov smrtno prepla

šio Teril. Sada joj je samo naglo poterao krv u žilama., Da odgovorila je Teril pospano.Ajde, dođi.Ustavši, i pošto je stavila na sebe novu bluzu koju joj je Miauri tog dana dala, izišla je iz svoje zamračene sobice u vatrom osvetljenu dnevnu sobu.Zbog čega ovolika buka, Pekos? Posve dostojanstveno upita Teril, pa zijevne i visoko istegnu ruke, te pogleda Pekosa pravo u oči pogledom svoje novootkrivene dvostruke uloge.Ali on ju podari samo jednim kratkim pogledom.Zabrinuo sam se za tebe. Večera je gotova.Još ni jedan obed nije Terili bio toliko prijatan, toliko ispunjen užitkom pri pomisli na opasnost njene situacije i toliko jezivo ispunjen spoznajom njene laži.Mladiću, ti mnogo ne jedeš. Da li te nešto boli? upita Pekos pre no što završiše s jelom.Zar ne mogu i malo manje apetita da imam a da se ti odmah ne zabrineš? ratoborno otpovrne Teril.Sve što uradiš, a ne valja, mora me zabrinuti. Ustali su. Teril dovuče jednu grubu naslonjačuk vatri, dok je Pekos punio svoju lulu. Sambo i Mauri sedoše da pojedu svoj obrok. Pekos se najpre dugo zagleda u mrklu noć, potoni zaklopi vrata.Čuješ vetar, momče? upita dovlačeci sebi drugu naslonjaču. Noćas puše pravi svevernjak. Eno kiše! Do vraga, baš je fino i ugodno ovde. Divota je kraj vatre... Teril, da nije onih prokletih stokokradica na koje čekam, ja bih bio gotovo potpuno sretan s tobom.I ja isto šapne Teril, gledajući u plamen. Ali sam gotovo zaboravio Don Felipovu družinu. Pekos, hoće li se oni njegovi kauboj i i sada usuditi da kradu našu stoku?Svakako. Čak i kad bi znali da je ovde Pekos Smit, oni bi tražili priliku. Vidiš, na dvadeset i više milja niz reku imamo lep broj stoke i novožigosanih jednogodaca. Naš smo žig stavili na gotovo svako

nežigosano grlo na obalama reke. To će razljutiti Don Felipovu družinu. Staće da prežigosavaju stoku. Ali, mi možemo raspoznati svaki naš žig koji je prežigosan reče Teril.Znam i ja da možemo, u koliko takvo grlo ikad više vidimo. U tom grmu leži zec. Ta družina neće na našu stoku staviti drugi žig, pa je potom pustiti, prema običaju. Ona će skupiti stado i odmah ga oterati.Ne bi li trebalo da odjašemo niz reku i pogledamo? Jer, napokon oni ne moraju proći ovuda a da bi došli do obala.Dakako da ćemo otići, čim se ovaj severnjak izduva... Vidiš, sad si me nešto podjestio da pregledam i popravim tvoju pušku. Sačuvao sam je od rđe, ali je teško iz nje isterati prokleti pesak.Znaš li ti da sam ja onog dana i sam sebe nabio puna peska i vode.Sinko, onda si za dlaku izbegao smrt strese Pekos glavom.Sambo donese Pekosu pušku, i ovaj je stade čistiti. Čulo se kako u njoj škripi pesak.Mislim da bi tu pomogla vrela voda.:Pekos, zar mi ne možeš nabaviti neku manju pušku? Ova me gotovo izubije. Gadna je kao ona stara tatina puščetina.Uzeću ti na proleće kada se uputimo sa stadom.Oh, užasno je dugo do tada. Zašto ne bismo sada?I da prepustimo da nam oni razbojnici počiste stoku? To nikako. Otići ćemo na proleće, pošto mi sami svršimo čišćenje.Kad je Pekos donosio ovakve mirne zaključke poput ovoga onda mu Teril nije imala čime odgovoriti. Uz to, devojka se nije mogla 'suzdržati da ne uzdrhti. Taj je kauboj govorio o okršaju i borbi isto. onako bezbrižno kao da se radi o običnom jahanju. Zbog toga se Terilino raspoloženje promenilo, te je, ne htijući da Pekos primeti njenu klonulost otišla u krevet. Ali.san nije nikako hteo doći. Ništa nije učinila

da bi se fizički umorila, a 'čuvstva njena kao da su je pretopila u nekakvo drugo biće. Udobno je ležala ispod tople ćebadi, široko rastvorenih očiju zurila u tamu, te je namatala misli o budućnosti i Pekosu. Sad joj je on ispunjavao čitav život. Za nju više nije bilo nikoga niti ičega.U međuvremenu je svojim ćutilima osećala severnjak. Taj joj je vetar bio veoma dobro poznat, i ona ga je mrzila, naročito noću, kada je na svom vrhuncu zviždao oko brvnare i u kotlini. Zapravo, naizmenično je ječao, vriskao i grmio. U pauzama.se čulo gde Pekos priča sa Sambom. Nakon nekog vremena, svi su zvuči utihnuli, i brvnara zapade u muk. Nato stravična čamotinja kotline Lambet okomi se na Teril

kao još nikada dotad, čak ni u dalekoj prošlosti, kad je ponajpre došla ovde, nije takvu čamotinju osetila. Očajanje to govorilo joj je kako ona nije muškarac. U duboko mrkloj noći, punoj avetinjskih zvukova olujnog vetra, nabijenoj grožnjom kojom preti divljina, osećala je kako je gnana da bude žena, sa ženskom ljubavlju i žudnjom, što mora okrutno kriti, ispunjavajući satove bdjenja neumitnim i nedokučivim zahtevima koje joj postavlja život. Sutradan se severnjak izduvao i ostavio čisto nebo. Sad je bilo prijatno potražiti zaklonjena i sunčana mesta u kotlini.Teril je opet stala raditi s Pekosom i nije se plašila nikakvog posla. Nije bilo koristi biti raspoložena ovako ili onako. Da nutri, da bude turobna, ili sanjari nije joj koristilo, već jedino da potraži Pekosovo društvo koje joj je bilo istovremeno i tortura i užitak. Kad joj je on, strpljiv, ljubazan, nekako drugačiji, prilazio osećala je ludu želju da mu se baci u naručaj. To će jednog dana i učiniti; znala je da hoće. A potom neka bude potop!Bila je u stanju da obavi dnevne poslove ništa slabije od muškarca njenih godina. A obzirom da je otkrila da smirenje duha nalazi jedino u momentima kada radi sa Pekosom, ona je takav posao rado prigrlila. Inače nije nikada ništa polovično radila. Kada Zapadno od Pekos a

se taj dan već primicao kraju, bila je izgrđena zfoog preteranog rada.Pa ja mogu da nosim kladu kao ma koji mladić odvratila je u sebi se radujući njegovoj brizi a ipak svesna neke suptilne promene na njemu. Možda je ona to zamišljala. Na to se ponovo prihvatila svojih hirova, tek toliko da vidi može li ga naljutiti kao što ga je pre ljutila. Ali Pekos se ovaj put nije zaboravio: nije ju terao miti ju je nalupao,] niti je napravio ikakvu primedbu.Severnjak je prestao đuvati i topli se dani p novo vratiše. Vreme je bilo prekrasno. Raditi nć ranču predstavljalo je veliko zadovoljstvo. Teril s divila napretku postignutom na farmi i želela da bi| njen otac to mogao videti. Pekosova je zlatna rukć bila sposobna za svaki posao.Kad ćemo odjahati do reke? pitala je Teril ko zna po koji put. Ali je Pekos izbegavao direktan odgovor. Ona je zapazila da je on, premd? uvek oprezan, sada, u tom poznom novembru, bio sve smotreniji.Vreme je neprimetno prolazilo. Svake je noći Teril molila, plakala i razmišljala o svojoj tajni, a potom sanjala lude i vrtoglave snove. A svakog jutra, pošto bi se probudila, nanovo je odlučivala da tog dana ne bude takva luda i da prekine s nerazumnom i besmislenom igrarijom iz prošlosti. Ali bi nakon toga samo bila gora!Nije se nikako mogla odvojiti od Pekosa. Bila jej nesretna kad njega nije bilo u blizini. A bila je još, nesretni ja kad je bila pored njega jer su joj milje što ju je prožimalo, i užas onoga što je pretilo bili daleko nepodnošljiviji od same osamljenosti. U po; slednje je vreme otkrila u Pekosu nekakvo nov( raspoloženje, koje ranije nikad nije zapazila. Ili bio zabrinut, ili je bio malenkoličan, ili i jedno drugo, ali to u TeriHiinom prisustvu nije pokazivao) Jedino kad je mislio da je sam, onda se prepuštac takvom raspoloženju. Teril je uzela da kad gc može viri kroz pukotinu između brvana na stenj njene sobice, onda kada je navodno bila u kreveti

a Pekos je sedeo ispred vatre. Nešto s njim nije bilo u redu. Da li mu je već dosadio ovaj miran život na ranču Lambet? Na tu pomisao Teril bi se cela smrzla i stala čeznuti da se nešto dogodi, da razbojnici odnesu njihovu stoku, da neko dođe, bio to taj užasni Brin Samter, ili glavom Don Felipe. Međutim, sve je služilo samo da još jače rasplamsa vatru njene ljubavi, sve dok nije osetila kako ju ta vatra proždire.Dugo je Teril njegovala veru da je dovoljno naprosto imati Pekosa pored sebe. Ali se s vremenom pokazalo koliko je to bilo pogrešno. Ovo joj je pokazalo jedno od njenih posebno ćudljivih raspoloženja. Naime, Pekos uopšte nije podnosio da u njega neko dira, a kamo li da ga golica. Teril je to slučajno zapazila i u nekoliko se prilika koristila tobože dečačkom navikom da se iznenadno prikrade Pekosu iza leđa i svoje snažne prstiće mu zabode u rebra. Efekat je uvek bio vanredan, i nju je toliko zabavljalo, da joj je ta igra postala neodoljiva.I tako je Pekos jednom komišao kukuruz, a Teril mu se neopazice, mačjim korakom privukla iza leđa. Bio je iza obora, sedeo je na jednoj vreći. Sambo je donosio kukuruz s njive i svoje tovare spuštao pred Pekosa. Obojica su bili neizmerno ponosni svojom njivicom i kukuruzom koji im je lepo uspeo. Bio je lep, topao dan, Pekos je sedeo u košulji, komišao i kukuruz bacao na gomilu koja se žut jela.Teril se privukla tiša od miša. Našla se tik iza Pekosa, a da on ništa nije osetio. Potom je opružila svoje male, preplanule ruke, s prstima nalik na orlove kandže, i u divljoj radosti zabola mu ih među rebra.Pekos dreknu, pade s vreće i stane se mahnito batrgati, a Teril se nađe povrh njega.Đavole mali! zahripao je i zgrabio Teril.Da nije bila u vlasti drugih čuvstava, morala bi se uplašiti. Premda se od njega otrgla, njena uobičajena okretnost ju je ovaj put izdala. Kako bilo da bilo, nije pretrčala ni dvadeset koraka i već je potrbuške ;ala. Pekos se sruši na nju, sedne joj opkoračke na

leđa i zarije joj među rebra svoje duge, čeličnotvrde prste. Iz jednog tparoksizma, Teril pređe u drugi. I da nije bila škakljiva do krajnjih (granica, takav dodir Pekosovih prstiju morao bi je dovesti gotovo do ludila. Celo se vreme nešto derao na nju, ali oni nije razumela ni reči. Najzad, pljusnuo ju je po ušima i ustao. Ostala je ležati potrbuške sve dok nije došla k sebi. U svemu tome najlepše je čudo bilo, što nije.» bila besna, niti uvređena, niti prestrašena, već jedino beskrajno srećna. Kad je ustala da otrči u brvnaru, dobro se čuvala da joj on ne vidi lice. U brvnari se sakrila i stala razmišljati. Jedno je doznala samo Pekosovo prisustvo više joj nije dovoljno. Ovaj trik sa škakljanjem bio joj je samo bestidan izgovor da stavi ruke na njega. Međutim, u dubini duše je znala da nije predvidela ovakve razorne posledice i najedared je stala grčevito plakati..Prenuše je nečiji glasovi. Podigla je glavu s jastuka namočenog suzama. Zar je moguće da se Pekos tako rano vratio sa toliko važnog posla komišanja? Čula je Samba, potom nečiji tuđi joj glas, i najzad Pekosov. Odmah se požurila u sobu.Sambo je pomogao nekom jahaču da siđe s konja. Shvatila je da je neznanac ili ranjen, ili ko zna kako ozlijeđen jer je spazila krv. Tog je čoveka već negde videla, po svoj prilici u Orlovom gnezdu. Mora da je jedan od stočara koji se nalaze u ovom kraju. Pogled na Pekosa zaprepasti Teril još više nego pojava onog neznanca. Znači, tu smo nastupila je borba oko stoke, ono što je Pekos očekivao.Jeste li teško ranjeni? upitao je Pekos.Ne bih rekao pomalo slabački odvrati onaj jahač.' Ali sam celo vreme krvario kao zaklano prase... Mislim da sam dosta krvi izgubio.Pomozi mu do klupe, Sambo naloži Pekos. Teril, donesi nekoliko ručnika i kovčežić tvog tate... Mauri, spremi nam vode i čiste krpe.Pošto je žurno izvršila Pekosov nalog, Teril ne ostade na tremu da gleda šta će biti, već se povuče u brvnaru i uzme osluškivati. Dršćući, naslanjala se

na vrata. Ovo isto može se kad bilo je ona velika kukavica Dobro je začuo se Pecoaov "U" nekoliko trenutaka kasnije prum i »l# okrvavljeni, rana nije teška. Jeste li hIkuviI da još negde ranjeni? Siguran sam.Mnogo vam je krvi isteklo i zato ste tako ilubi. Mogu vam sa zadovoljstvom reći da ćete za nekoliko dana oporaviti. Mi ćemo vas ovde njegovati.Imao sam sreće. Znao sam tačno gde je Lambetov ranč, ali mi se činilo kao da nikad neću do njega doći.Mogu li da vas nešto upitam?, Svakako. Samo, dajte mi da još malo popijem. TVode iliviskija? otegne Pekos. '] Ovaj put neka bude viski... hvala. Ja sam Watson. Hal Watson. Iz Rokporta. Nekoliko godina gajim stoku. Zato sam i zaradio ovu rupu.Hal Watson? Već sam čuo to ime odvrati Pekos.Jeste li vi onaj što je proletos izvukao mladog ambeta iz Brasijeva zatvora?

Da, ja sam taj. Zovem se Smit.Od onda više niste navraćali u Orlovo gnezdo?Ne ja. Ali, pustimo to nego recite vi meni: da li vi držite stoku ovde, na reci.' Držim. Počeo sam sa hiljadu grla.Koji vam je žig?Karo. Odnosno, bio je, ali sad liči na zvezdu dvosmisleno odvrati Watson.Karo, a? Da, proletos sam video mnogo vaše stoke. Na nekih pet milja odavde, niz reku. Po svoj prilici smo žigosali i nešto vaših junadi. Hehe! Ali nisam video zvezdu utisnutu preko kara.Sve je to nedavno počelo, Smit. Mislim da ta bagra ne radi dugo.Koji su to?

INe znam. Ima belaca i Meksikanaca. Došli su na Pekos s istoka.No... Jeste li videli ljude Don Felipa?Oni rade uz reku. Bar su mi tako rekli u Orlovom gnezdu. Stafordu su zadali mnogo briga. Prodao je svu stoku žigosanu sa Yi sad gaji samo onu sa dva X.r Ta se stoka meša s našom.Smit, ima nekoliko novih žigova nad kojim se treba zamisliti. Ali, da vam najpre kažem kake sam se zadesio tamo... Pre nekih sedam dana, poša sam od kuće sa svoja dva kauboja, jednim Meksikancem i jednim belcem što sam ga onomad unajmio. Rekao je da ze zove Stine. Sad mi nije žao što je bio u dosluhu s onom bagrom. Imali smo dva tovarna konja. Došli smo do obala iznad Stafordova ranča. Dugo nisam prolazio onuda, pa sam bio veomaiznenađen. Stoke na sve strane, da ti pamet stane, ali mojih grla kao u žabe dlake. U jednom smo ždrijelu našli oko pedeset grla, tamo zatvorenih, i na to mi se oči otvoriše. Moj je sitan znak u obliku kara bio prežigosan nekakvom grubo napravljenom zvezdom! Možete zamisliti koliko sam se raspalio. Stine posa' vetova da se vratimo i na to posumnjah u njega. Znate li onu veliku guduru na nekih deset milja odavde? Nalik je ipsilonu, ima dva kraka. No, tamo vam mi naletimo na onu družinu. Imali smo šta videti! Na sve strane konji jure, lasa fijuču, telad muče, vonja spržena dlaka. A što se iznenadiše kad sam iskočio iz guštare i dreknuo!Zbilja nas je svakakvih na ovom svetu! Čoveče božji, morali ste se kriti i pustiti revolveru neka dreči! ozbiljno će Pekos.Revolver ne nosim, iz straha da ne ubijem nekoga. A to bih tad i učinio, da sam ga imao pri sebi. Dobro. Oni ne sačekaše da vide jesam li naoružan ili nisam, već odmah stadoše pucati. Stine učas nestade, a Meksikanac pade pogođen. Ja podbodem, konja. Oni mi presijeku put, pa sam morao okrenuti uz reku. Njih dvojica, obojica belci, goniše me višeod milje, pucajući za mnom da je milina. Zaista mi je bilo jasno da mi žele doći glave.Ama nemojte! suvom ironijom dočeka Pekos. Ima vas još takvih kojima treba dosta da bi shvatili izvesne stvari. Suvišno je da vas pitam da li ste Teksašanin.Da, to nije teško pogoditi. Svega sam pet godina u Teksasu... Pobegao sam tim ljudima i na jedvite jade spasio glavu. Osetio sam da sam pogođen tek kad sam spazio da sam sav mokar od krvi i kad sam se stao povoditi u sedlu... To je sve. Dajte mi još jedan gutljaj.Smrknuta čela, ruku prekrštenih na leđima, Pekos se ushodao po tremu. Takva izgleda, Terili je bio gotovo odbojan. To više nije bio onaj njen, mirni, nasmešeni i ljubazni Pekos. Zurila je u njega kao omađijana. Sad se neodređeno sećala nekih momenata što joj je on ispričao iz svog života. Ili nije u njih poverovala, ili ih je zaboravila te krvave momente. Potom joj padne na pamet on u Orlovu gnezdu; ta je slika nekako bila nalik ovom natmurenom Pekosu.Zlato, nemoj se toliko bojati reče Mauri odvlačeći je od vrata. Poslušaj ti svoju Mauri. Nikakvo zlo neće se desiti. Ja sam ti vidovita,dete moje, ne sekiraj se.Uto dođe Sambo, po običaju naizgled posve indidiferentan.Lijena veštice! Gde nam je večera? Mi smo gladni!Samfoo, bila je skoro gotova kad je taj Watson došao.Mrak je ubrzo pao. Sambo potaiče vatru što je jenjavala, a potom pomože Mauri da što pre zgotovi večeru. Teril se držala podalje od vrata, ali je videla Pekosa gde amotamo prolazi. Nešto kasnije mu Sambo doviknu:Gazda, može li taj čovek jesti?Mislim da može, Samfoo odvratio je Pekos, ušavši u sobu, te sede. Teril, žao mi je, ali ti moram reći istinu.

tlvek mi govori istinu, Pekos ona će molećivo.Dobro: znaj da ćemo izgubiti nešto stoke.Čuo sam sve što ti je rekao žurno dočeka] Teril. Pekos, ukoliko budemo gubili samo stoku, onda me nije briga. Stojimo bolje od drugih rančera.Eh, moj Teril, vidi se da još nisi odrastao! Bez ijedne reči više, Pekos na brzinu nešto malojpojede i pohita opet van.Kako se osećate, Watson?Nije loše kad mirno ležim.Ujutro će vam biti još bolje. Hteo bih rano| sutradan odjahati, pa bih vas sad još nešto upitao.Kamo ćete, Smit?Idem zaobilaznom stazom ne bih li pri izlazu I sunca preko puške pozdravio one prikane u guduri s| ruba litice.S ruba litice?Nego! Za manje od dva sata jahanja sam| tamo.Pobogu! što bih volio poći s vama!Isključeno. Vama treba odmora. Ja ću se vra| ti ti pre podneva. Recite mi tačno gde se ta dru| žina ulogorila.Usred gudure, odmah ispod raskršća.Dobro. Daleko je od ruba severne litice, ali I se ipak nadam da ću nekoga oprljiti. Uzeću dve puške, pa ću onu fukaru poplašiti i naterati je da pobegne u reku, ako ne budem postigao i nešto više. Jeste li primetili da li imaju puške?Kad promislim... ne, nisu pucali iz pušaka, inače sad ne bih sedeo ovde.Tako! A šta mi znate reći za Brasija?Nema ga više. Ubio ga je gostioničar Jade.Znao sam ja da taj neće dugo. A koji je to gostioničar?Neki novi. Mnogo je toga novog u Orlovom gnezdu. Ne biste ga prepoznali.Sta kažete? Sta je novo? Je li kogod našao zlato?

Staford kaže da je to posledica opšteg napredka u Teksasu. Stoci je cena skočila na deset dolara po grlu. Možda takvo stanje neće dugo trajati, ali Staford smatra da ipak hoće. On tvrdi da je to početak novog doba. Vi već znate kako nije bilo jako živo, niti je bilo delovanja

pljačkaša u doba kad je stoka bila retka i jeftina. Ali su se letos i jesenas stvari iz osnova izmenile. Sad se krda kreću prema severu, preko gaza Horshed u zapadni Teksas. Danas je na Stazi Ghisholm prava procesija. Komanei su u ratnom pohodu. Teksas još nikad nije kupovao toliko stoke od Meksika koliko sada, a paklenski mnogo te iste stoke biva ukradeno ili oteto i pognato natrag. Kradljivci, kockari, konjokradice, revolveraši, odmetnici, raspuštene žene, sve se to stiče i meša s naseljenicima, stočarima i vojnicima. To vam je prava seoba naroda, Smit.Hm. Zaista me iznenađuje. Ali, mislite li vi da će se sve to osetiti i ovde,?Pa, zna se da hoće! Doduše, Pekos je na zlu glasu i zabačen je kraj. Ali, ako će Teksas postati stočarsko carstvo, a Staford glavu daje da je to kao sunce sigurno, onda će u zapadnom Teksasu ubrzo biti stotinu hiljada grla gde god ih je sada hiljadu.Deset dolara po grlu! Pekos će, pa dugo i tiho zviznu. To je vraški dobar razlog da čovek čuva stoku kao oči u glavi. A ja sam gotovo to isto rekao svom mladom ortaku, Lambetu.Smit, ako uspete sačuvati polovinu, pa čak i samo trećinu svoje stoke, možete se smatrati bogatašem.Ja ne dospij em izbrojati svu telad koju žigošem, ali bi po ovakvim vestima trebalo... A, čujte, ne rekoste mi kako je ova situacija delovala na Orlovo gnezdo?Naselje se naprosto probudilo, Smit. Sad u njemu ima više od dvadeset porodica, ne računajući Meksikance. Otvorio se još jedan dućan. Prevoznici dolaze svakog tedna. I najzad, ali ne i poslednje, zakon je uspostavljen.

Zakon? Sta time hoćete reći? nekostreši se Pekos.To što sam rekao. Zakon!Teksaški jahači?Ne.Šerif?Ni to. Došao je nekakav mali, debeli čičica. Kaže da se zove sudija Roj Bin. Podigao je sebi kuću na blok dalje od lokala što ga je Brasi držao, sećate se gde? I taj sudija postavio je na kući natpis, i to ovoliki, da ga svak dobro vidi: »Sudija Roj Bin zakon«.Zakon glasom neverice, poput jeke ponovi Pekos. Za ime božje! Je li taj Bin udaren mokrom čarapom po glavi?Pa, tako se čini. On je sebe proglasio za šerifa, sudije, sud i zakon. Niko ne zna ima li kakva pismena ovlaštenja od vlade. Jedan ga upitao neka pokaže svoje dokumente, a sudija mu umesto odgovora tutnuo pod nos revolverčinu kao top golemu. Ali to još nije sve. Uza to drži gostionu, i on je lično za šankom. Prekida suđenje da bi točio piće, i prekida točenje da bi održao suđenje. Kod njega je i kockarnica, ali on upada u igru da bi uhapsio onoga koji vara. Sto mu gromova, gotovo sam bio zaboravio! Da, pored svega toga vrši venčanja.Šta, zar je i svećenik? dreknu Pekos.Ne, on to ne tvrdi. Samo kaže da je to njegovo pravo pravnika i moralna je obaveza prema zajednici.Sudija Roj Bin!... Eh, moraću posetiti tog čoveka... I on vrši venčanja? Neka me đavo nosi! Mislim da se sada mogu oženiti... ukoliko me Meri Hild bude htela!

Umalo nije vrisnula. Morala je rukom sebi zapušiti usta. Mogao je to biti i histeričan smeh, no Teril je vrlo dobro znala da u njem ne bi bilo ničeg smešnog. Odletela je u svoju sobu, spotakla se i gotovo pala u mraku, zakračunala je vrata i prepustila se. ženstvenom besu od kojeg se zapanjila.Da se oženi! planula je divlje, u mraku čupajući ćebad s kreveta i mlateći u prazno. Onu Hildovu!? A ja sam mislila da ju je zaboravio! Kučka jedna neverna, bez srca! Da, dobro mi je mama govorila, od takvih se treba čuvati!... Neka, ja sam mu gazda. On za mene radi! Ortakluk šipak! Moja zemlja, moja stoka! Nijednu drugu ne smije ženiti, osim... Oh! Oh!Spustila se na kolena i glavu zagnjurila u jastuke. Ta, Pekos ni pojma nema da je ona žensko stvorenje, da mu ona može biti žena. A gde je taj koji će njemu reći koliko ga Teril Lambet voli i obožava, više, daleko više no što bi to ijedna druga žena mogla? Ponovo ju već znana muka spopade, ovaj put hiljadu puta jača, pojačana novootkrivenim sastavnim delom te užasne spoznaje što je ljubav zove ljubomorom.Behu to njoj najteži časovi života. Najedared se začu kucanje na vrata. Ona sva zadrhti, pa se ukoči.Teril, da li si već legao? začuo se Pekosov nekako zabrinut glas.Ja jejesam... izmuca Teril.Šta je tebi,dete? Kao da si promukao.

Uložila je svu snagu u veličanstvenom naporu. Zato što mi je glava ispod ćebadi uspela je jasnim glasom odgovoriti. Šta hoćeš, Pekos?Ništa naročito. Samo sam hteo malo porazgovarati s tobom. Onaj me Watson zabrinuo.Sad ću ustati i obući se bezbojno će Teril, u sebi proklinjući svoju glupavu obmanu.Ne, nemoj, doći ću ja unutra on prihvati. Na Terilin užas što je izazvao strašnu navalu krvi, zasun pade u času kad je Pekos gurnuo vrata, verovatno nije bio dobro nabačen. Pekos uđe.U ovoj tvojoj rupici mračno je kao u rogu on otegne. Pazi, sad mi pade na pamet da još nikad nisam ušao u ovu tvoju sobicu. Čudan si i smešan mladić.Kako, je u tome uspela nije znala, samo je bila svesna da se našla na drugom kraju postelje, dobro pokrivena ćebetom, u času kad je Pecoš, spotičući se, seo na njen krevet.Sinko, samo sam ti hteo reći da ću još pre zore odjahati, pa ću se nešto duže zadržati.Ali Pekos... ne... ovaj, ne bi trebalo da idešuzvikne Teril.Pazi, drugaru: nama se sad nešto loše piše. Računao sam na to. Druge ni mema, nego da se s tim suočim. Kakva nam je korist da uzgajamo stoku ako nismo u stanju da je sačuvamo? Da si mi potreban ili da je opasno da te ostavim ovde, ja bih te sigurno poveo. Ali ja ću poći po mraku, a jahaću vraški brzo. A znaš i koliko činčo može potegnuti. Devedeset i devet posto je sigurno da ću se ipak brzo vratiti, ali, čuj Rili, mrsko mi je da ti kažem, no ukoliko se meni šta desi te se, ne vratim, ti me samo neko vreme pričekaj, pa onda pokupi Watsona i Crnce i pođi u Orlovo gnezdo. Razumeš?Bila je zanemila. Morala se odupreti impulsu koji joj je ludo terao ruke da se obavi ju njemu oko vrata. Da ga zadrži kod kuće! Pitala se bi li to njenim rukama uspelo.Znao sam da ćeš se prestrašiti on nastavi.Evo ti moj pojas s novcem. Sakrij ga ispod kreveta. U slučaju da se ja više ne pojavim, tvoj je. I savetujem ti da odeš iz ovog kraja.Da ostavim svoj dom! dahne Teril.Nego šta! Ali, ne budi takav, Teril, i ja ti to kažem da učiniš samo u slučaju da se nešto desi. I... ovaj... znaj da sam te mnogo volio, momče To jesve, drugo ti nemam reći. A sad zdravo i laku noć.Ruka mu segnu k njenoj glavi, prsti mu se uhvatiše njenih kosa i on ih malo cimnu, kao što mu beše navika činiti. Odmah potom ode. Teril se nađe ponesena takvom burom osećanja da je mislila da će ju zagušiti. No, čuvstva ju ne ubiše, i ona zaključi da je, mora biti, ogrubela.Težak pojas s novcem ležao je preko nje nalik kakvoj ruci koja ju miluje. Teril ga opipa. Debeo je i mekan pun samih banknota. Gde je došao do tolikog novca? Setila se Pekosove priče o dvojici kauboja s kojima je žigosao nežigosanu stoku, a koji su ga varali time što su u stvari

prežigosavali blago. Bila je to, ogromna razlika. Nežigosano grlo je pripadalo svakome, odnosno u najmanju ruku svakom posedniku stoke. No, prežigosavati stoku svak je znao da je to krađa.Skinula se i legla, prethodno se opasavši teškim pojasom. Njegova težina, ili pak njena spoznaja da ima na sebi nešto što pripada Pekosu, uznemiravaše je, te ga konačno strpa pod jastuk. Na to je zaspala i stadoše je proganjati strašni snovi kako Pekosa hoće da obese kao stokokradicu, a ona je izjanala na činču, jaše da se sve ruši i stiže na vreme da ga spasi ispod same omče. Na veoma romantičan način i na svoje zadovoljstvo uspeli su pobeći, ali je san produžio mučiti Teril i na javi pošto se probudila.Upravo je ponovo tonula u san, kadli začuje šum nečijeg tihog pada na tremu. To je Pekos skočio sa svoje potkrovnice. Terilin prozorčić nalikovao je maloj sivoj mrlji na crnilu stene. Podigla se na kolena da izviri van. Zvezde su bledile. Za dva sata svanuće. Pekosovi su se koraci jedva čuli, a nakon

odužeg vremena Teril ču gde se stazom hitro udaljava topot kopita. Od jahao je na svoj smrtonosni zadatak. Prestravila se, ali usprkos tome slutila je da će se na one lopovske pljačkaše s rečnih obala obrušiti teška nesreća. Ni otac njen, ni Sambo, niti ma koji stočar između gaza Horshed i Rio Granda nisu nikad predstavljali neku prepreku kradljivcima stoke. Ali je Pekos bio čovek drugog kova.Ušuljala se natrag u krevet i budna je ležala do zore, kad je zapala u nekakav polusan. Probudila ju je Mauri.Rili, je si li živa? Ili si se pak ugledala na one gradske lenj ivice?Na ovaj poziv se Teril htela odmah pojaviti, ali je trebalo najpre sakriti Pekosov pojas. Baš je težak. Pogleda ga na svetlu dobrano je zadebljao. Oh, kad bi Pekos hteo da je oženi i da je odvede u Rokport na bračno putovanje! U tom času ju nije bilo briga otkud Pekosu toliki novac.Posle doručka je izašla na trem da vidi kako je gost ranjenik proveo noć. Sedeo je i ispijao solju kave.'Brojutro, gospodine Watson. Kako ste?Zdravo, momče! dočeka je stočar. Sve u svemu, nije loše. Malo sam slab, ali će to proćiDrago mi je da se brzo oporavljate.Znaš kako je, imao sam sreće. Imao sam zaista brzog konja. Mislim da je u stanju svemu i svačemu uteći.■Hm! Video sam vašeg konja. Fina je to životinja. Ali činču ne bi nikad utekao.Činčo? Je li to tvoj konj?Oh, ne. Kamo sreće da jeste. Toje Pekosov konj.ko je to Pekos? zainteresira se Watson.Pekos Smit, moj ortak.■Smit! Ah, tako! Nikad nije pomenuo svoje ime. Gle, gle!Da li ste čuli za Peoosa?Jesam. Samo se pokušavam setiti gde. Ali mi je jutros magla u glavi, vrti mi se... Tako, ti si

mladi Lambet, je li tako? Znao U # »wv#« posla s njim. Bio je to krasan £ov)#k, nošten za ovakav kraj. Je li taćno da u i ubili?Nije, gospodine Watson tužno otiviati i rili. Strelom Komanča je ubijen, ali KA ntu manči ubili.Tako kažeš! Prvo što čujem. Da, svakakvu r.ln na ovom Pekosu. Mnogo ćemo toga još pretrpeti pre nego počnemo na miru raditi. Pre nego krene kako treba, btf će još gore no što je sada.Trebalo bi da se udružimo.Lambet, ideja nije slaba. Ali, na to još nismo spremni. Kraj je preretko naseljen. Svega je nekoliko stočara i jahača. Kraj je prostran. Predaleko smo. Svi smo i presiromaišni da bismo mogli unajmiti ljude. Sve mi se čini da se moramo ograničiti na to da ne dobijemo metak, bar za još neko vreme moramo tako.Teril uzdahnu. Možda je rančer u pravu.Dok niste vi jučer došli, mi mesecima nismo videli niti jednog jahača, a Indijanci se celog leta nisu pojavljivali. Gotovo sam zaboravio da živimo na divljem Pekosu.Eh, momče, ne raduj se, već će se sve najednom svaliti nasmeje se Watson. Ne želim biti zloguka ptica, ali me strah da... Hej, šta je onoj tvojoj crnji?Trkom iz pravca obora jurio je Sambo. Čim ga je spazila, Teril je znala da nešto ne valja. Prva joj je pomisao bila Pekos. Ne, on bi se vraćao oko podneva, ili još kasnije. Sambo dotrča do trema.Gos'n Rili... nekakvi jahači... idu Crnac će zadihano, pokazujući uz kotlinu, prema stazi što je vodila k reci.Teril priđe rubu trema. Spazila je konje i jahače. Nabrojala je petoricu jahača i nekoliko tovarnih konja. Nadolazili su stazom bili su oko pola milje daleko. Bila je to slika koje se njen otac uvek plašio, i taj je strah prešao na Teril. Ovaj put, međutim, nakon prvog, neugodnog dojma, Teril se

drugačije ponese. Da ju panika uhvati, neće Pekosu koristiti. A uostalom i ona je iz Teksasa, uz to Pekosov ortak. Promatrajući jahače što su nehajno prilazili, razmišljala je kakvi li su i šta hoće i odlučila da neće lako izaći na kraj s njom. Za cio svet ona je svejednako mladi Teril Lambet, sin pukovnika Lambeta, pa će takvu ulogu i odigrati.To nisu kauboji Sairibo će sigurnim tonom.Druge nema, no da ih primite dometne Watson.■Šta ja znam odvrati Sambo. Zašto da naiđu baš kad nema Pekosa Smita?Pa, nekako slobodno idu, ne skanjuju se zamišljeno reče Teril. Možda su to oni novi stočari o kojima je Pekos govorio.Ili su pošteni ljudi, ili zaista hladnokrvne lopuže.Kad su se jahači našli iza drveća i staje, Teril otrča u svoju sobu. Skinula je laganu bluzu, brzo navukla širok kaput i zakopčala ga do grla. Potom je utakla revolver u džep na boku. Duga je cev virila iz jedne rupe i bila je duža od ruba kaputa. Ali, možda je baš tako dobro, pomislila je. Potom zastane, da malo promisli. I Sambo i Pekos, a i ona, oduvek su iščekivali nezvane goste. U redu, neka sada dođu. Šta god oni hteli, njoj je prvo da krije svoj spol, a drugo da se suoči s događajima kako dolikuje Pekosovu ortaku.Izašla je na trem. Gde su? upita.Ili se nešto dogovaraju, ili će tamo pustiti konje reče Watson.Eno ih gde idu peške. A na sebi imaju arsenal oružja reče Sambo koji je stajao ispred trema. Potom se vrati i sede na stepenicu. Gos'n Rili, ovo nije prijateljska poseta.Uto i Teril spazi pridošlice.Jednoga dobro znam ona će brzo. Brin Samter.I ja ga znam prihvati Watson, ne baš ravnodušno. Letos sam ga upoznao, u Orlovom gni

jezdu. Pričao je o krupnim poslovima Ne bih rekao da mi se dopao, Lambet,Teril se sitno nasmeje, čime se olo ;«k« I najmanje napetosti. Ni ja ne bih it đu ml

je mio.Je li već bio ovde?Dvaput. Poslednji put sam se krio ive dok nije otišao. On je novi ortak Don Felipa.Značajno zviznuvši, Watson ušuti. Teril je promatrala posetioce gde se približavaju. Dobro se sećala visokog Samtera, njegove košulje, zasukanih rukava, crne odeće i sombrera, dugih brkova i duboko usađenih crnih očiju. Njemu zdesna gazio je nekakav malešan debeljko, rumenih obraza i svečana držanja. Ostala su trojica bili kauboji, mladi, zaraslih brada, tvrdih lica, ničim drugačiji od prosečnih kauboja iz Zapadnog Teksasa. Svi su bili naoružani do zuba, osim Samtera koji je samo imao revolver na boku. On stade na desetak koraka od trema i svojim očima kao u guštera pređe po onoj trojici pred kućom.Zdravo, ljudi.Na pozdrav je samo Watson odgovorio. Tren kasnije, Samterova se pažnja usmeri na ranjenog stočara. Onaj zdepasti neodlučno zakroči napred kad se Samter primakao tremu još za nekoliko koraka. Teril je otvorila četvore oči i sve je zapažala. Uočila je da se samo Samter ne drži nevoljko.Da li se mi znamo? upita Samter, zureći u Watsona svojim pohlepnim očima.Upoznali smo se letos, u Orlovom gnezdu. Ja sam Watson kratko odgovori stočar.Da, svakako, sećam se. Hteo sam s tobom sklopiti posao, ali si ti hteo samo gotov novac... Nešto si bled; jesi bolestan, šta li?Nije ni čudo. Juče me raniše. Išao sam da prigledam stoku, i naletio na nekakve proklete bandite. Za dlaku sam ostao živ.Samterov se izraz lica nije mnogo promenio, ali ni ono malo ne izbeže Terilinu oku. Ranjen! Razbojnici!... A gde, Watson?U

Na nekih deset milja niz reku. Pobegao sam im i stigao ovde, gotovo mrtav.Taaako. Sam, e?Ne, nisam bio sam. Imao sam dva kauboja, jednog Meksikanca i nekog Stinea. Nestali su čim je prva opalila.Činilo se da Samter nešto pretura u mislima. Teril pogodi šta će sad upitati.Je li to družina iz kraja niz reku?Ne bih rekao. Bilo je nekoliko belaca i nekoliko Meksikanaca. To je neka nova družina s one strane reke.Biće tako. Pojavljuju se svukuda. Samter se potom naglo okrene k Teril. Čuj, Lambet, rekoše mi da si se uortačio s nekakvim Hodom Smitom.Ne Hod, već Pekos, tako se zove otpovrne Teril.Gde je sada?Vani kratko odvrati Teril.Kad će se vratiti?ko će ga znati. Za sedam dana, možda.Bili obrati se Samter onom zdepastom mislim da je Smit taj tip koga tražimo. Kauboji kod Hildovih zvali su ga Pekos,Meni se čini da ima jedan Hod Smit i jedan Pekos Smit dočeka zdepasti zamišljeno. Nema smisla da ih pobrkamo. Smit koga mi tražimo je onaj što ti je brata ubio i što je s Wiliamsom i Adamsom prežigosavao stoku.Dakako. I upravo smo tome na tragu pouzdano će Samter.Izvinite me, ali ako mene pitate ja ću vam reći da ste sigurno na krivom tragu umeša se Watson.Po čemu to? skoči Samter.Dovoljno je da vam toliko kažem.Nama zaista jeste dovoljno. Jeste li vi prijatelj Hodu Smitu?Ja tog Hoda Smita ne poznajem.

Ljudi, mogli smo pretpostaviti dn ć«m n« tako što naići obrati se Samter svojim I) m, šireći ruke. Vi se samo smestite, rnskomn? «. Diži se, crnjo on će Sambu, džarnuvfil y,n ju, Daj nam štogod da pojedemo.Ako kaže gos'n Lambet tmurno odvruti Sambo.Momče, naredi tvom kuvaru da nam da jesti.Hajde do đavola polako će Teril, sa svog mesta u dovratku.Ha, zar nema južnjačkog gostoprimstva ovde?Za tebe, ne!Dobro, onda ćemo se sami poslužiti. Samter se okrene onom zdepastom.Bili, ovo je mladi Teril Lambet. Momče, Bili Hejnis je šerif iz Novog Meksika.Teril odmeri Bila Hejnisa. Ne bi bio nemio, kad ine bi bilo društva s kojim je došao. Premda izigravajući dečaka, Teril je sve gledala ženski intuitivnim pogledom, pronicljivošću koju daje ljubav. Hejnis je imao glatko, ponosno čelo; smeh mu je prostodušan; ali su se njegove sive oči samo na puki tren ukrstile s Terilinim prodornim pogledom.Drago mi je, mladiću reče Hejnis dobroćudnim glasom.Jeste li vi rančer? upita Teril.Bio sam ranije, sinko. Sad sam u službi građana.Da li ste došli da uhapsite Pekosa Smita?Jesam, ukoliko je to taj Hod Smit.Onda bolje idite i izbegnite neugodnosti, jer je Pekos Smit samo Pekos Smit.Brin, ovaj junačić zaizv jesno ima petlje zabrunda Hejnis.Dobro, onda uhapsi i njega bučno se nasmeje Samter. Ionako je u dosluhu sa Smitom.Da uhapsi mene! Samo neka pokuša! plane Teril.Pazi malog!Oprostite, gospodo na to će Watson, očito potaknut Terilinom odvažnošću. Da li je ovo

zvamičan nastup? Nikad nisam čuo da postoji šerij. To, doduše, nisu moja posla; najzaci, Lrambeta i Smita poznajem taman toliko koli ko i vas. Ali slutim da ste se našli na krivom tragu. Gospodine Watson naceri se Samter obzirom da ste stočar sa Pekosa, ja ću vam reći kako stoji stvar. Dakle, taj je kauboj Smit jahao za Hildove. Bio je umešan u sumnjiva posla kojima, su se bavila dva jahača, Wiliams i Adams. Moj brat, je od jahao do ranča Hildovih i od njih zatražio di otpuste Smita. I za svoj je trud dobio metak. Muči je ubijen. Zatim je taj Smit zdimio u gustiš. Njegom su kompanjoni terali mala stada na jedno tržište Novom Meksiku. Gonili su po stotinjak grla, delom'] upravo žigosanih, a delom prežigosanih. Najviše oštećen bio je Bikmen. Ja sam kod njega bio nadzor: nik. Kad je to potkradanje već trajalo otprilike pola godine, Bikmen uze tri dobra jahača i pođe tragom Wiliamsa i Adamsa u guštare oko Pekosa. Bilo: je to u kraju oko jezera Alkali, s one strane rečice] Tavan. No, nisu se vratili, niti smo šta čuli o njima;! Na to smo Hejnis i ja, s našim ljudima, krenuli traj gom. Nađosmo šest leševa u raspadanju. Na jednom] je bila omča oko vrata. To je bio Wiliams. Po pred.j njim zubima prepoznasmo Adamsa, a po odeći Bikmena.

Adams je bio ubijen metkom, a Bikmen jej imao strelu zabodenu među rebra... Ali, vraga!; Nisu ga Komanči ubili! Na jednoj konjskoj strvini biloje pobodeno nekoliko strela. Prema onom što" smo našli, evo šta smo zaključili: Taj Smit je logorovao sam. Nikamo nije išao sa svojim drugarima. Očekujući ih da se vrate nakon gonjenja stoke, naišao je na momenat kad je Wiliams već visio, a Adamsu su upravo pripremali istu sudbinu. Nastala je pucnjava i Smit je jedini ostao živ. Postarao se da posvuda pobode strele, me bi li izgledalo kao delo Komanča. Zatim je s mrtvaca uzeo novac i otišao. Mi smo išli stazom uz reku do Orlova gnezda. Tamo smo doznali da je nekakav jahač, koji je odgovarao Smitovu opisu, naišao u proleće, razvalio Brasijev zatvor, u kojem je ovaj mladić Lambet

zbog nečega sedeo, pa su njih dvojica i ovaj Crnac došli ovde, na ovaj ranč. I tako, vidite, lako je izračunati koliko je dva i dva.Samter, poslušajte što ću vam ja reći temperamentno dočeka Watson. Ovaj Pekos Smit nije onaj koga tražite.A zašto ne bi bio?Tu mora da je nešto pogrešno.Vraga pogrešno! Zar nije platio krupan račun za mladog Lambeta? Dve stotine dolara. Lambet je zbog duga bio u zatvoru. Meksikanac reče da je Smit imao vreću novčanica.I to može biti. Ali to nije bio ovaj Pekos Smit. To je Teksašanin koji se neće upuštati u prežigosavanje stoke i umorstvo radi para.Po čemu vi, kog pakla, tvrdite da to nije Hod Smit? naljuti se Samter.Pa, dokazati ne mogu. Ali bih se na to kladio. Štaviše, ne bih volio biti u koži onome koji će ga za sve to optužiti, ne bih ni za milijun.Ne biste, je li? Watson, niste mnogo uverljiv. Otkuda mi znamo da niste i vi u dogovoru sa Smitom?Samter, pored ostalog ste i prokleta luda raspali se zaprepašćeni Watson. Ja sam pošten rančer, i to zna svak na ovoj reci.Tako vi kažete! Ali mi ne znamo...Brin, previše žuriš prekide ga Hejnis mrzovoljno. Već sam ti rekao da ćemo možda hvatati zrak. Ukoliko je ipak tako, bolje da promislimo pre nego što nešto dalje poduzmemo.Na to se Samter toliko razbesni da stade gaziti goredole, sipajući kletvu za kletvom. Bio je tvrdoglav i temperamentan čovek, očito odlučan da nešto učini, i hteo se držati svoje odluke.Teril je bila užasnuta da je Pekos upravo taj koga ovi ljudi traže. Bio je zaista stokokradica. Sve one pare bile su zajednička zarada trojice kradljivaca koji su tuđoj stoci menjali žigove. U Pekosovoj priči ispušteno je nekoliko detalja koji su sada bili jasni iz onoga što je Samter kazao. Terili nije bilo teško

to učiniti. U srcu ju je nešto mučno, gadno zabolele Da li je moguće da je čovek koga ona voli lopov^ Nešto ju gonilo da se trkom izgubi, da se sakrije gd niko neće gledati njen bol, ali se to nije usudili učiniti, znajući da bi se Pekos mogao pojaviti, a oni mora prisustvovati njegovom susretu s ovim ljudinu Na pomisao na taj susret sva se stresla i morala s prisiliti da se ne miče s mesta gde se nalazila.Hejnis, je li tebe strah da izvedeš ovaj po' sao do kraja? upita Samter, pošto je završio tiradu besa.Nije me strah, ali neću da hapsim ljude za koje ne znam ni ko su, ni šta su. S tim možeš biti nacistu otpovrne Hejnis odlučno.Videlo se" da Samteru smeta prisustvo ostalih. Besnio je, grickao dugi brk i mrko gledao svog saveznika kao da sluti još kakve nepredviđene obrate na njemu.Najzad, novac je glavno što tražimo napokon iz njega provali, kao da se rešio skinuti masku. Da li se s ovim slažeš?Da, slažem se. U tome ima smisla, da d đemo do novca. Zašto se toga nisi odmah setio?Nije važno... Meni se sve čini da je taj novat tu, pred nama, u toj brvnari uspaljeno će Samter.| A nađemo li ga, imaću dokaz da je ono H Smit.Je li? Siguran si, Samter, ali to meni nije dovoljno. Kako će ti novac biti dokaz?Ja sam kupovao od Adamsa i Wiliamsa. Pla'] tio sam im za svu onu stoku. A poznajem svaku svoju] novčanicu. Hehe! Šta sad kažeš?Hejnis je bio ne samo kao gromom zigođen, već jdl u njemu postupno rastao bes.Ako je to tačno, onda imam paklenski mnog toga da kažem!Pa, tačno je, a tebi kako ti drago. Jeftino sam kupio onu ukradenu stoku, znajući da ću na njoj zaraditi. Naravno, nakanio sam poći za Adamsom i. ^Viliamsom, da im oduzmem pare natrag. Savetovao] sam im da se čuvaju gradova, da dižu koliko god vismogu stoke, da štede sve pare, i oni su se pridržali toga. Svoj bih plan glatko i izveo. Ali, dok mene nije bilo, jedan je Bikmenov kauboj naletio pravo na Adamsa i Wiliamsa kad su opet gonili jedno stado stoke. Oni ga ubiše. Zato je Bikmen pošao u poteru za njima. Šta je dalje bilo, to znaš.Samter, sve to smrdi prosvedovao je Hejnis, sav crven u licu.Zašto? Zar nisam imao posla s običnim lopovima?Jesi. I bilo bi opravdano da si kradenu stoku kupovao da bi se njom poslužio kao dokazom. Ali zato da njom trguješ! Šta bi ma to rekli stočari čiju si stoku kupovao?Baš mi se fućka šta bi rekli! Neka ih đavo nosi! Da se nešto doznalo, pustio bih neka uzmu svoju stoku natrag... Imaš li još štogod da pitaš?Mnogo mi ne koristi da išta više pitam.Ovamo smo došli da nađemo novac i obesimo tog Hoda Smita, pa ćemo to pobogu i učiniti! tresne Samter, mrka lica.Samter, strah me da nam neće poći za rukom ni jedno, ni drugo, dok ti držiš uzde u rukama otpovrne Hejnis ironično, tonom neopozive sigurnosti.Odjedared Samter trgne revolver i turi ga Sambu pod nos.Crnja, hoćeš li da te ubijem?Ne, gospodaru. To svakako ne tražim Odvrati Sambo kolutajući očima.Onda se okreni i zabij tu crnu njušku u onu gredu naloži mu Samter. Hej, Sam, donesi konopac. Brzo Evo ti ga tamo na sedlu Vas dvojica svežite ovog Crnca za gredu. Dobro ga stegnite.Za tili čas je Sambo bio svezan, pa se Samter okrene Watsonu, koji je, bled i miran, sedeo na krevetu na tremu. Watson malo trepnu kad se Saw telov revolver nehajno okrenuo prema njemu.Ovome svežite ruke i noge.'Cuj, Samter, ovo je već previše. Ja sam ranjen, a osim toga sam po strani od svega ovoga.Po strani, vraga!.. ♦ Svežite ga!

Rančerovo dalje prosvedovanje bilo je uzaludno. Tri kauboja ga u tren oka svezaše za krevet na kojem je sedeo.A sad nastavi vođa ti Sam, i ti Džek, pođite do reke. Ispod one stene je staza. Sakrijte se u grmlju i zaustavite svakoga koji naiđe. Ackeru, uzmi konja, pa skoči do onog gustiša tamo gde staza izbija iz ulaza u kotlinu. Sakrij i konja i sebe, i zaustavi svakog jahača koji naiđe. Jeste li razumeli?Jesmo. Ali mislim da bi bilo bolje da svi povedemo konje odvrati Sam.U redu, ako vam je tako lakše. Samo požurite zaključi Samter i vrati revolver u korice. Bili, sad ćemo ti i ja dobro pročešljati ovu brvnaru.i

Sva klonula, rastrzana bolom i upola ošamućena patnjom zbog nove sumnje u Pekosa, Teril je zamagljenih očiju gledala šta se zbiva i slušala razgovor između Samtera i Hejnisa. Ali, u času kad je Samter rekao da će pretražiti brvnaru, devojka savlada svoju zaslepljujuću slabost. Nije važno šta je Pekos nekad biovažno je da je sada pošten i zlatan; on je nju spasio i njen je ortak i drugar; pa čak i da su neke stvari, koje su za njega rečene, istinite, ona ga toliko voli, takvom divnom ljubavlju, da će se boriti za njega i s njim deliti udes,Hajdemo, Bili odjeknuo je Samterov glas, a pod njegovim teškim čizmama zaškripaše podnice na tremu.Ne idem ja. Pretraži sam! zlovoljno odvrati Hejris. Njemu se situacija nije dopadala. Gledajući neslaganje među ovom dvojicom, u Teril vrcnu nada.Sto mu gromova! ti si najedared šenuo, mozak ti vrane ispiše s gađenjem frknu SamterJa sam se dao unajmiti da uhapsim jednog zlikovca, a ne da stavljam glavu u torbu time što ću njuškati po brvnari. Kažem ti, ako ovde neko dobro ne otvori oči i ne pripazi, može ti se desiti da ti se najednom nađe revolver uperen u trbuh.Oh, kretenčino jedna! Momci čuvaju jedine dve staze koje vode u kotlinu. Niko nas ne može iznenaditi.To ti misliš! Ali ja se više tne uzdajem u tvoj sud.ile, ne uzdaješ se ti više u sebe, u tome je stvar! Samo što ti je taj pegavi stočar rekao dvetri reči, i ti se odmah skukavičio.

ISanvtel, takvim primedbama nećeš pripomoći da dovršimo posao, otpovrne Hejnis.to i ja vidim. U redu, ja ću sam obaviti po| sao, dok dlanom o dlan.Hoho!Ironičan smeh Hejnisa još više produbi nastali I jaz. Teril je sada bila sasvim sigurna da će se izme| đu ove dvojice izroditi sukob.Hejnis, ovaj vas je čovek celo vreme vukao I za nos, a sad, na kraju, misli da vas prevari ubaci | Teril.Šerif se sav strese, kao da je telom njegovim prošla silna struja.Dete, mnogo ne pričaš, ali kad gukneš onda je to nešto o čemu valja razmišljati dobaci Hejnis uz tvrd smeh.Lambet, začepi gubicu ili ćeš dobiti takve batine da će ti se usiriti majčino mleko zareza Samter. Hejnis, daću ti još jednu priliku. Hoćeš li pomoći da se nađe taj novac?Bah! ti si šenuo, iSamter. Da je taj Hod Smit ikad imao kakve pare one bi već davno nestale. Pa ima gotovo šest meseci od prodaje poslednjeg krda!Priznajem da nade nisu najveće, ali ti kažem da ako nađem pare ti sigurno nećeš dobiti ni prebijene krajcare od njih.Vraga paklenog neću dobiti! Samo ga ti nađi, pa ću ti ja pokazati hoću li dobiti ili neću!Samter ga je dugo gledao. Mogao bi se ti iznenaditi, i to smesta odvratio je, izmenjenim tonom, potom se okrene i zakroči prema vratima.Miči mi se s puta, Lambet on naloži.Umesto odgovora Teril ispruži ruku s revolverom koji je izvukla iz džepa i napne kokot. Samter ustukne.Zaboga!... Gle, Bili!___Ovaj mali je potegaorevolver na mene.Šerif se požuri da se udalji od Samtera.U kuću vam ne dam! zazvonio je Terilin glas. Snazi njene odlučne volje dadoše podstreka blizina onog čoveka, njegov surov izgled, zakrvavljeneinoči i ljuto zaprepašćenje na njegovu licu. Bila Jt nakana da ga ubije ukoliko pokuša ući. Istog je tren« spopade strah da će kokot pasti na praznu komoricu.Tako! Lambet, sad pokazuješ ko si i kakav si. Balavi suradnik razbojnika i ubice, je li tako?Brin Samter, ne sumnjaj da jesam Pekosov suradnik plane Teril i povuče obarač. Kokot pade uz oštar, metalan zvuk. Samter trepne. Teril ponovo nategne kokot. Pazi sad! Ubiću te... Ne možeš__Munjevito Samterova ruka sunu uvis, da revolveru skrene pravac. Teril vrisne i povuče obaraču. Revolver opali u. zrak, no zamalo da tane pogodi Samtera. Ovaj je bio zgrabio devojčinu ruku, pa joj je iz nje istrgao oružje, bacio ga za sobom i Teril silovito gurnuo u brvnaru. Teril pade i glavom teško tresne o pod.Kad je došla k sebi nađe se svezana za jednu stolicu. SawteU je bio uzeo krčag što je godinama stajao na polici, pa pošto jo pomirisao piće otpio je dug gutljaj.Aaah! Bili Hejnis ni pojma nema što je propustio.Potom je započeo pretragu prostorije, što nije dugo trajalo, jer je u njoj bilo veoma malo mesta gde bi se moglo nešto sakriti. U međuvremenu je Teril potpuno došla k sebi. Ustanovila je da je ovlaš svezana nekakvim slabim uzetom što je visio na vratima s unutrašnje strane. Svoju je malu i veštu ruku mogla iskrenuti i dohvatiti uzao, te pokušati da ga odreši. U sobi su bile dve puške, jedna njena i ta je bila nabijena. Samo da je dohvati! Na to oseti da su joj i noge svezane, za nogare stolice. Čak da i osl:bodi ruke, ne može ustati. Tren kasnije "spazi gde na stolu, nedaleko nje, leži Sambov lovački nož. Stala je promatrati onog zlikovca, dok se jednako napinjala da oslobodi ruke. Pitala se što je bilo sa Mauri? Crnkinja je najverovatnije u strahu otrčala k svojoj kolibi i detetu,

Samter je završio s premetačinom dnevne sobe. Potom je žestokom rukom stresao pregradu Teriline sobice, širom otvorio vrata i ušao u nju. Niko nikada nije ulazio u njenu sobicu. Temeljitom pretragom njena skloništa moralo bi se otkriti da nešto nije posve u redu kod Teril Lambet. No, tog trena, Teril nije uopšte mislila na to. Njoj je bio na pameti samo novac što joj ga je Pekos poverio. Žalila je što pojas nije sakrila u staji ili u kakvoj napuklini u steni litice. Samter će ga sigurno naći.Hohoho! začulo se muklo roptanje iz Teriline sobe, i odmah zatim se Samter pojavi stišćući pojas s novcem u rukama. Sav je blistao, ali je taj sjaj bio daleko od lepog. Na njegovim je očima bilo nekakve vučje gladi.Pobogu! Dočepao sam ga se! zagraktao je polažući pojas na stol. Golema mu, drhtava šaka, s mrljama nikotina na prstima, iz pojasa iščupa svežnjeve zelenih novčanica što su bile uredno nabijene.Oho! Zinao fsam ja što radim. Sve same pedesetice i stotice!... Gospodine Hod Smit, baš si mi velika štediša.Dovratak se zamrači pošto ga je ispunila široka Hejnisova spodoba. IzbuTenih očiju, šerif je bio naglo zastao, gledajući u ono što Samter radi. Tren kasnije, kao da je po nekoj čaroliji nestalo onog prvotnog zaprepašćenja.Ako me oči ne varaju, Brin, našao si ga! uskliknuo je.Zna se da sam ga našaootpbvrne Samter, mrko oduševljen. Dvadeset hiljada ima ovde. Isplatilo se doći.Prebacio je pojas i gomile novčanica sebi slijeva na stolu, udaljujući ih tako od Hejnisa, potom naspe punu solju pića iz vrča.U zdravlje tvoje zle sreće i loše pameti, Hejnis!Istrusio je piće ceremonioznorn gestom. Ah! Ovo je nešto za tebe. Popij jednu, Bili. Staro je koliko i ova brda.■činilo se kao da su potpuno zaboravili na Teril. Premda je popio punu šalicu pića, Hejnis nije smakao svoje sive oči, što su se sada caklile, s pojasa i novca na stolu.Dobra je rakija, to se vidi istisnuo je pošto se iskašljao, pa priđe bliže novcu. Brin, pogrešio sam. Dobro si ti slutio. Samo što sam ja bio ljut i zabrinut da taj Hod Smit ne ispadne možda; Pekos Smit... Je li to taj novac? ;

Jeste, ali ne vidim šta ti može koristiti da to znaš suvo odvrati Samter i stane utiskivati svežnjeve novčanica u pojas.Koristi mi, i te koliko. Strašno sam zainteresiran, jer, ukoliko ti prepoznaješ svoj novac imamo, potpuno pravo da ga uzmemo. Ja bih rekao da je najbolje da kidnemo odavde pre nego što se taj tip Pekos vrati.A zašto, Bili?Mogao bi to biti Pekos Smit!Pakla mu, pa neka bude! Što nas briga? Zar ne bi lepo izgledao da visi s konopca?Čini mi se da ti nešto ne shvataš odvrati Hejnis. Ukoliko on jeste Pekos Smit, onda neće baš šale visiti.Hoho!Čoveče, tebi su vrane posve ispile mozak.Ma hajde! To bi se pre moglo za tebe reći, Bili. Ja i te kako dobro mislim. Postoje samo dva ulaza u ovaj kanjon, a ja imam dvojicu što paze na ulaz s reke, a jednoga na stazi niz klanac. Ma otkuda došao, Smit mora naleteti na zasedu.Svejedno moramo dobro da se čuvamo. Moraš znati, da se još svašta može dogoditi... Mani se te svoje luđačke zamisli da obesiš Smita i krenimo odavde.On mi je ubio brata.Pa šta, do đavola, ako je to i učinio? škripavo drekne Hejnis. Neki kažu da to nije bilo baš nekorisno delo. Smuči mi se slušajući te koliko se hvališ svojom bratskom ljubavlju, kad si i ti sam varao vlastitog brata.

Lažeš! zagrmi Samter.Hajde, Brin, okani se glume i nemoj opovrgavati ono što i sam znaš.Što ja znam to je moja stvar mrko odbije Samter. Nego, ne dopada mi se što pred stranim osobama laješ o onome što tobože ti znaš o meni. Zaboravio si na ovog Crnca što. je svezan tamo, a i na onog stočara što kaže da se zove Watson. Previše pričaš. Uostalom nemaš niti jednog dokaza da sam ja podvalio svom bratu.Tačno je, nemam, to samo slutim. Ali se ti tiožeš na sav taj novac okladiti da to onaj kauboj Smit vrlo dobro zna. A zato si ti toliko i zapeo da ga obesiš.Hoćeš li već jedanput umuknuti? preteći će Samter.U redu, nema smisla da se dalje svađamo, kad smo već došli do novca.Smo? podrugljivo ponovi Samter.Dobro si me čuo, Brin. Pristao sam da ponovo preuzmem svoju staru dužnost šerifa iz Kamsasa samo zato da poslužim tvojim ciljevima. Dojahao sam u ovaj kraj oko Pekosa, bogu za leđima, zajedno s tobom. Evo, ovog časa, glava mi je u torbi, i znaš da sam uvučen u sve što radiš.Hejnis, ni u šta nisi uvučen. Već sam ti to rekao, i to nedavno. I opet previše laješ.Hoćeš reći da nećeš sa mnom podeliti taj novac zahripa Hejnis, a rumeno mu lice pobledi.Gubi se! Ta tvoja debela i masna njuška vređa moje osećaje odvrati iSamter i gurne Hejnisa iz brvnare. Njegova visoka spodoba na čas zamrači svetlo u brvnari. Teril spazi gde se Samterova ruka potajice primiče k revolveru. Devojci se činilo da će joj srce pući. Obračun je tu. Ove će aveti uništiti jedna drugu. Teril oslobodi desnu ruku. Samo da može ustati! Čupala je čvorove na konopcu. Oni su ljudi zaboravili na nju. Njena je puška bila naslonjena na zid, a Samter je ostavio pojas s novcem na stolu.Brin, pokvareniji si nego ma kakav mućak reče Hejnis. Ali bio ti pokvaren ili ne, ) hoću svoj deo tih para. Ti si se složio da ih podelimo.Sad je Samter već bio na tremu, tnko t« ) Teril mogla da vidi samo njegovu lijevu trunu Lijeva mu je šaka bila ukočVna, na njoj »u dugi prtl podrhtavali.Svakako. Ali si se ti uplašio i nisi ml hteo pomoći. Prema tomo, opravdano je da ne delim,Grom i pakao! Prokazaću te po celom Novom Meksiku zašišta Hejnis.Ne, nećeš, Bili.Još nisam video većeg idiota od tebe! Zar misliš da me možeš tek tako namagarčiti i uskratiti mi deo koji mi pripada u ovom poslu!Sad mislim samo jedno, Bili, a to je da nećeš nikome ništa pričati.__ Pakla!... Pucanj preseče Hejnisov krikbesa. Grmljavina jeke zaglušila je Teril. Potom joj do ušiju dopre novi prasak revolvera. Ona dvojica pucala su jedan u drugog. Kad je Teril otvorila oči, začula je' roptaj koji je dolazio s leve strane od vrata. Setila se da su, mora biti, Sambo ili Watson pogođeni. Potom zaškripaše podnice na tremu pod teškom čizmom, a zatim se začu još jedan prasak.Napeta Teril sva klone spazivši Samtera gde stupa na vrata. Upravo je u korice uvlačio revolver koji se dimio. Toliko se uspela dosetiti da Samter sigurno nije stigao da ponovo napuni revolver. U licu je bio crn i strašan. Pipao je lijevu mišicu blizu ramena gde je bila izbila mrlja krvi.Pogodio me, a? on će kao za sebe, te izvuče rubac iz džepa. Stupivši u dovratak spazi Teril. Eh, umalo te ne zaboravih, Lambet.Je li... mrtav? izusti Teril.ko? Bili? Ja tako mislim, i to za večita vremena Daj, previj mi ruku. Dohvatio je lovački nož sa stola i rasekao spone kojima su Teril bile svezane ruke, ne primećujući da joj je jedna ruka vec slobodna.U

Sto se toliko tresež, mali? Malopre bio si potpuno miran. Uh, već sam mislio da mi je kucnuo poslednji čas.S mukom je Teril uspela da sveže rubac Samteru. Ovaj zabije nož u stol i niti ne pokuša da ponovo sveže Teril.A šta sad? Aha! Još jedan gutljaj, da dođem k sebi.U času kad je zabacio glavu i nagnuo iz vrča, Teril zgrabi nož i brzinom munje odseče spone na nogama. Iz ugla oka spazio je šta ona radi. Vrč treskom pade na stol. Terilova ruka sune i dohvati pojas s novcem, te ona skoči da pobegne.Ali, u času kad je jurnula na vrata, Samter je zgrabi za peš kaputa. Toliko je žestoko trgnuo, da je ne samo vratio Teril natrag, već je gotovo strgao kaput i košulju s nje.Đavole mali! Zar moram i tebe ubiti? Slobodnom rukom istrgne pojas iz njenih sad onemoćalih šaka i 'baci ga ponovo na stol.Teril pade na kolena, gotovo u nesvesti. Prestravilo ju da bude maltene razgolićena. Samter još jače trgne iscepanu odeću, na što se ukazaše Ter~ rilima bela ramena. Za ime Boga! izustio je zaprepašćeno i t?ez daha Samter, drskim očima zureći u oblu belinu grudi koje Teril nije mogla sakriti. Pa ti si žena!Ispustio je Terilinu odeću, skljokao se na stolicu i teškim rukama uhvatio devojku za ramena. Stao ju drmusati tako, da joj se glava užasno tresla i njoj je sve zaigralo pred očima.Hajde, dođi k sebi! Ništa ti nije... Daj da te pogledam... Teril Lambet, je li?... Nek me...! Mislio sam ja da si ti i prelep dečak.Pusti me! zavapi Teril. Došao je kraj. Draže bi joj bilo da je umrla. Što su mu ruke kao od železa! Oči upaljene! Slabost iščezne. U nje je bilo više užasa nego stida. Pokušala je ustati, ali je njegove šake olovno pritisnuše i zadržaše.I ti si žena? upita Samter. A ja dolazio ovamo, dvaput,, i nisam znao da si žena?

Da... jeste. Žena sam... To mi je tata skrivio. Njemu je bilo mrsko imati ženskodete. Oblačio me u mušku odeću, još dok sam bila mala... I tako, ovde, zadržala sam to... Smiluj mi se... pusti me da se pokrijem.Onaj polutan, Felipe... on zna da si ti žensko reče Samter. Sad to shvatam. Zato je hteo da se primičem ovde... Eh, danas mi je zaista sretan dan!Prikupljenom snagom je Teril cimala svoju rastrganu odeću, pritom toliko ojađena svojom golotinjom da ju Samter pusti i baci joj krpe u lice.■■Prokleta droljica malal zahripao je u iznenadnoj provali besa. Strašno te stid što si polugola pred nepoznatim čovekom, je ' de? Kome ti to sviraš, a? Mačko podmukla, lažljiva! Živiš s onim ološem, Pekosom. Kriješ se pod muškom odećom! Trebalo bi da te do kože skinem i da te poteram ovako naokolo po kotlini!U ovom otkriću, i nedvojbeno u slici devojčinih nagih grudi, probudila se Samterova pomama. Istrgne devojci iscepani kaput iz ruku, pa dohvati košulju ali se Teril grčevito uhvati za nju.Ubij me, pa nek se svrši ona šapne.Nema ubijanja. Prelepa si da bi te čovek ubio. Ali ću izbiti živog boga u tebi ako samo mrđneš još jedanput.Da ju Samter nije kolenima stiskao, Teril bi s@ »rušila na pod.Ti ovde živiš s onim Smitom?Pomislila je kako joj je jasno šta Samter misli.Odgovori nadostavi on i bubne je grubo po glavi. Živiš s onim Smitom?Da... jeste... živim ovde.Nisi udata za njega? I voliš ga? Hofao! Zna se da ga voliš!... A poznato ti je da je razbojnik, kradljivac stoke? Rekao ti je otkud mu onoliki novac?Jeste. Ali on nije krao žigosanu stoku. On je samo uzimao nežigosanu.

Đavola! Nisi idiot. Nisi valjda progutala takvu| otrcanu laž?Je... jesam... ja mu verujem.Onda znaj da sam ja dao taj novac njemu i nje| govim drugarima. Na ruke sam mu ga dao.Ali ti si rekao... da Pekos nije bio s tim| ljudima?■ Slagao sam, da prevarim Hejnisa. Tako mi jel konveniralo... Da, živela si sa gadom kradljivim. S tim se sigurno ne možeš podičiti. Pre ili kasnije, gledala bi ga gde visi. Upravo sam se našao ovde u pravo vreme. Još si mlada. Ti ćeš to preboleti... Kad se taj tip Smit vrati, lepo ćemo mu nataći omču oko vrata. A ja ću ostati celu noć ovde, s toj bom. Sutra te vodim sa sobom.Teril je bila zanemila, a oči su joj se zamaglile.No, baš si zgodna...Odjedared je ušutio. Osluškivao je. Njegove rado| znale ruke padoše s devojčina tela.Šta je sad? izgunđao je.Teriline uši, za to dugo, beskrajno dugo vreme! stalno napete, uhvatiše odjek dalekog, brzog, ujedna| čenog topota kopita.Neko dolazi... mora da je Sam.Ustao je, a Teril klizne na pod, s glavom premaj vratima. Samter prekorači njeno telo.Sam je dobrano zaždio... Zašto li toliko goni konja?Devojka pokuša ustati, nasloni se na jedan lakat, pa opet pade. Prepoznala je topot kopita. činčo! Činilo joj se kao da oživeli duh njen tera jezivu smrt iz njena tela.Samter se u dva skoka nađe pred kućom i pogleda u daljinu. Krive je noge raširio i ustobočio se. Reklo bi se kao da mu se i sama kosa narogušila.Teril šapne: »To je Pekos!« i podigne se na jednu ruku. Obamrla ćutila njena najedared stadoše oživljavati. Ali, svejedno je bila toliko slaba da je na jedvite jade podigla krajeve iscepane košulje i pritisla njen prednji deo na grudi.

Brz topot prerastao je u tutanj.Zaboga, pa to nije Sam! drekne Suwtel Teril spazi vranca činča ozarena zlućunim »ncima sunca na smiraju. U času kad se zauKtvh.n., ispod njegovih kopita frknu zemlja i kamenje što odleti čak do stene brvnare. Činilo se kao da Je IV cos iskočio iz zraka, čizme njegove lupišc o tlo, mnmuze zazveketaše i on stade pred preneraŽenou Samtera.Nije imao šešira. Oko glave mu je bila omotana bela krpa izmrljana krvlju. Nije imao ni kaputa, ni prsluka, na njemu je bilo još krvavih mrlja. Lice mu beše kamenosivo, samo su mu oči sjale jezivim ognjem.ko si ti, kog đavola? prodorno će Pekos.Samter. Brin Samter muklo odvrati upitani. Oblizao je usne.Šta radiš ovde?Došli smo da uhapsimo nekog Hoda Smita.Tako! A ko je to došao, osim tebe?Onaj tamo, Haimes, i moji ljudi. Možda si sreo Sama, na stazi što vodi iz kotline.Možda jesam. ko je pobio ove ljude?Bila je gadna pucnjava. I Lambet se tu našla.Teril!Oh, Pekos živa sam odvrati Teril na onaj prestravljeni povik.Sambo, jesi li ti živ?Jesam, gazda, ali za dlaku. Malo mi je falilo. Watson!... ko je njega ubio? Pekos će.Mora biti da ga je pogodio zalutali metak reče Samter, a glas mu posta još hrapaviji.Rekao si da se onaj zvao Hejnis Sav je izrešetan. ko je to učinio?Pa, ja i Bili smo se malo posvađali.Ako ste došli da uhapsite mene, zbog čega ste se posvađali?Mi smo došli da uhapsimo Hoda Smita.Ovde nema nikakvog Hoda. Ja sam Pekos Smit.Pekos Smit?

Ičuo si me. Ili si možda nagluh?Jesi li mi ti ubio brata, na ranču Hildovih? Trgnuo sam brže od njega, a na to me on prisilio.

Jesi li ti bio u kompaniji s Wiliamsom i Adamsom?Jesam, ja sam taj!Onda, Pekos Smit, ja tebe tražim.I ja bih rekao. I šta misliš da učiniš?Pekos, on se kleo da će te obesiti kao van sebe odvali Sambo.Eh, Sambo, znam da sam se zabrbljao, ali sam strašno radoznao šta će ovaj čovek sada.Gazda, ovo je belo đubre užasno i ogavno postupilo prema Rilu.Teril! Je li s tobom zaista sve u redu?Jeste, Pekos... samo se bojim i snaga me izdala Strgao je sve s mene.... i otkrio da sam oh, Pekos, ne znam kako da ti kažem.Samter se trgne. On i Pekos gledali su se netremice oči u oči. Konačno je Samter osetio na što ga je Hejnis upozoravao i što mu je Watson nabacio.A šta mi to ne znaš reći? vikne Pekos devojci.Ali je devojka mukom ćutala. Naslonjena na jednu ruku, sva se ukočila, opružena na podu. No Pekos nije gledao u nju. Njegove su oči, što su žutim plamenom sjale, bile uperene u Samtera i s ovog se nisu ni za delić sekunde skidale.Smit, sve sam ti karte pročitao progovori Savvtel, tvrdim glasom krajnjeg očajnika. Teril Lambet je žena. Ti si s njom živeo, a izdavao si je za muškarca. Don Felipe je dobro slutio Trebao si devojku oženiti. Mora da je nekad bila fina i pristojna cura.Imaš li još šta? upita Pekos čudnim, gotovo nečujnim glasom. Možda je upravo ova prividna slabost osmelila Samtera. Možda je ovaj našao slamku za koju će se uhvatiti. Ukoliko natera Pekosa na bes toliki, da mu oprez popusti, možda će na tren imati prednost.No, bez obzira šta i kakva je bila, gad je obična drolja zastrugao je Samter, a telo mu ie naptlo.Kažeš!,Ona zna da si lopov, da ohifrin knufilvur stoke. I to je priznala.I Teril u to veruje?Svakako. Prozrela te. Ima dokaze, nov iTako! Napetom pogledu čoveka pomaenog ludilom moglo se činiti da je u Pekosu nešto neodredljivo puklo.Novac! Umri!I uz taj krik Samter skoči.Crven je plamen sunuo prsnulo je i odjeknulo. Digao se oblačić dima. Samteru revolver poleti u zrak. On se zanese, povede, i pade na trem, a iz srca mu šikne gust mlaz krvi.

Trgnuvši se, Pekos se ogleda unaokolo, obraćajući posebnu pažnju na usek što je vodio u kotlinu. Spazio je gde dvojica ljudi trče uzduž gustiša što se pribio ispod zapadne stene. Nespretni im koraci odadoše da se radi o kaubojima nenaviklim takvom kretanju.Tako. Znači, i s te strane je u redu zagu^Ja Pekos, polako utakne revolver u korice i okrene se Sambu.Gazda, ako nemaš ništa važnije da uradiš, molim te oslobodi me reče dobri Crnac, iskrećući glavu prema Pekosu koliko mu god bilo moguće.Pekos izvuče nož, preseče tvrd čvor na lasu i razni ota uže kojim je Sambova dugačka prilika bila sapeta. Na Sambovu se ramenu zgrušala krv od rane. Metak ga pogodio.Jesi li još negde pogođen? oštro upita Pekos. Ova ti je rana samo na površini.Gazda, da se nisam umrtvio, dobio bih ja više od onoga odvrati Crnac, pošto se oslobodio konopca. Jer je taj gospodin s crnim brkovima imao čvrstu nameru da sve živo pobije.Koliko ih je bilo, Sambo?Ja sam ih video pet.Preostala su dvojica tamo, ispod litice reče Pekos upirući prstom sve dok i Sambo nije otkrio ona dva kauboja. Nećemo ih pustiti da nam se ovuda motaju. Uzmi moju pušku, Sambo. Pođi tamo i poteraj one konje uza stazu. Neka oni ljudi vide šta radiš. Zatim opali na njih par puta iz puške, tek tako. Hajde, požuri i brzo se vrati.

Cinco je bio uzmaknuo od brvnare I )visoko podignutu glavu, dok je nervor.no gri v pitom tlo.Hajde, činčo, hajde, stari moj d», Sambo, prilazeći mu. Konj je mirno stujno, Sambo izvadio pušku iz korica na sedlu. Zi " ^ Sambo uputi i ubrzo nestane iz vida.Pekos baci još jedan pogled na jezivu sliku oko sebe, potom prekorači Samterovo telo i uđe u brvnaru.Držeći se za jednu stolicu, Teril je sedela na podu. Slobodnom je rukom držala iscepanu košulju, da pokrije grudi.Pekos! šapnula je.Je li ti dobro? oštro je upitao, kleknuvši i hvatajući je za ramena da joj glavu pridigne k svetlu. Na njenu licu nije bilo ni tračka neke boje. Prodorno joj se zagledao u oči. Iz njih je gola strava iščezavala. Na Pekosu zasja nekakvo olakšanje. Nakon kratkog, ispitivačkog pogleda, grudi mu se rašire kao da mu je mora skinuta sa srca. Ali se nije usudio da i dalje zuri u one vanredno divotne dubine njenih očiju u kojima nije bilo tajne za njega.Teril pusti stolicu i divlje se pribije uz Pekosa. Glavu je spustila na njegove grudi.Pekos! Pekos!šaptala je..Da, Pekos je, nego ko? Vidim, nisam se vratio na vreme Imaš modricu ina slepoočici.Udario me.Da li te još gde udario?Ruku mi je iskrenuo.Tukla si se s njim?Trgla sam revolver... na njega odvrati Teril, sve življe. Htela sam ga ubiti. Ali me on zgrabio za ruku... uhvatio me... Nisam pala u nesvest. Osetila sam kako me veže za stolicu... Kasnije sam oslobodila ruke, a kad je on stao piti oslobodila sam i noge, pa sam dohvatila pojas i poletela Ali me on uhvatio... Onda mi je iscepao kaput i košulju... i otkrio__oh, Pekos!U tom času upade Mauri. Očima je izbezumljeno kolutala.Gos'n Pekos, oni su nam đavli preokrenuli kuću naopako... Rili, zlato moje, reci je li ti dobro? Dobro mi je, Mauri.Bazi mi na Teril reče Pekos Crnkinji i ustade.Oh, Pekos... ne idi! zavapi Teril, gladeći mu kolena.Stisnuta srca i s teškom je mukom gledao u ono slatko, pustim strahom zasenjeno lice.Dete moje, neću daleko on će žurno. Moram počistiti tu gužvu vani....a Samfoo je pošao da potera ostatke one zgadi je.Oslobodio je kolena od onih ruku što su ga čvrsto stiskale, i izađe, sav potresen i ošamućen. Trebalo mu je mnogo snage volje da savlada trenutak slabosti, da mirno priđe opakom poslu što ga očekuje, da skupi snagu kojom će seboriti protiv mučnine što će sigurno uslediti.

Pekos je pogledom pretražio suprotnu stranu kotline. Tamo je stoka, zajedno s konjima, u panici bežala. Potom se začulo gde Saribo puca. Dobro bi bilo, pomislio je Pekos, da malo pogleda šta se tamo događa. činčo mu priđe, na što se Pekos seti da pogleda ima li kakve rane. Konj je na boku imao masnicu koja gaje na dodir bolela.No, stari moj, sva sreća da si ovako brz. Pošto je prešao drveće što je skrivalo pogled ukotlinu, Pekos spazi Samba gde se vraća stazom. Crnac je, videlo se, oterao konje daleko, van vidokruga. Pekos ga sačeka, naprežući oči ne bi li gde spazio poslednje tragove ostataka Samterove bande. Teško dišući, Crnac stiže.Gazda jednoga sam sigurno zakačio.Tim bolje, Sambo. U svakom slučaju se ta fukara neće više motati ovuda. Ja sam udesio onoga što me čekao u zasedi na stazi.: To je bio Sam, čuo sam onu mrcinu od Samtera kako ga tako zove. On me najviše zabrinjavao. Kako si ga primetio?Još sam bio daleko od i kotlinu, kad sam primetio svi su prikani bili u Orlovom gnezdu i. su skrenuli našom stazom, postao uu sam ušao u guduru, činčo je ili video ili mut kog konja. Stoga sam kod onog bodljikavo« skrenuo sa staze. Pametno sam napravio, jer mu u i vo tamo čekala zaseda. Onaj je pucao na mene. se, ja sam mu vratio milo za drago, i još s dodatkom. Potom sam poterao činča stazom kao da nas svi đavoli gone, i stigao ovde.Boga sam celo vreme molio da što pre stigneš. Kad sam već izgubio svaku nadu, onda si se pojavio, Pekos.Hteo bih da mi kasnije ispričaš sve kako je bilo zamišljeno će Pekos. Moraćemo najpre podići groblje na ranču Lambet. Grobove s nadgrobnim kamenom. Da, dobra ideja... Tamo, na onoj ravni. Nećemo duboko kopati, tek toliko da ih pokrijemo.Tako su u razgovoru ponovo prišli brvnari.Pretraži ih Sambo. Uzmi sva dokumenta, revolvere, satove, novac, sve što je vredno da se čuva i sve to spremi u jednu vrećicu. Može se desiti da jednom naiđe kakav njihov rođak, ili prijatelj, pa ukoliko ne bude bezobrazan i ne bude tražio gužvu, daćemo mu te stvari... Zao mi je onog stočara Watsona.Gazda, meni se čini da to nije bilo slučajno reče Sambo.Šta to?To što je Watson ubijen. Jer u onoj opštoj pucnjavi, kad je i meni rame okrznuto, video sam da je živ. Nakon toga je odjeknuo još jedan pucanj i on se opustio, onako vezan.Gle, gle!... Samter je zaključio da je Watson previše video i čuo. Ubio ga, pa neka izgleda kao slučajno.Tačno tako. Taj je Samter bio zaista crni đavo.Da, prednjačio je i među najgorom sortom Ali, neka, pustimo priču za kasnije, kad završimo posao, Sambo.

Jesi li ranjen, gazda? upita Crnac.Kad sam virio iznad ruba litice, jedan od onih kauboja me okačio po glavi. Ova posekotina ovde je od jahanja kroz gustiš. Ne boj se, neće mi se apetit pokvariti... Sambo, treba ti tovarni konj i komad starog platna. Ja ću uzeti lopatu i otići da kopam grobove.Da, odmah. Evo ti puška, gazda. Nemoj ići bez nje... nikad se ne zna. »Quien safoe«, kao^što Meksikanci kažu.Tako je. Sambo, pošto odneseš ove leševe, neka Mauri ispere krv.Premda je znao da mu puška neće biti potrebna, Pekos je ipak ponese, te natovaren njom i teškim alatom prišao je zaravni koju je izabrao za groblje. Slučajno se nalazila na mestu gde nije mogla pretiti nikakva opasnost od zasede s ruba litice.Zapeo je raditi iz petnih žila i za nešto više od sata iskopao je tri plitke jame. Teško je dahtao, bio je okupan u znoju. Ne samo to, već je težak rad delovao i na njegov mrkotmurni duh i donelo mu je ono osećanje ledene mučnine u dnu želuca što je uvek prethodilo mrtvačkom raspoloženju. Zapravo, volio bi da ima što više teškog posla. Pomislio je da se mora još svim i svačim pomučiti pre no što ga to raspoloženje mine.U mislimaga prekide Sambo koji stiže vodeći konja preko čijih je leđa visela lešina vezana i umotana u platno.Koji je ovaj? upita Pekos.Samter odvrati Sambo, bez ikakvih ceremonija bacajući lešinu s konja. Pekos, pogodio si ga u samo srce... i još nešto da ti kažem: na sebi je imao pojas pun nabijen parama.Zar? Sad si me podsetio na moj novac. Gde je, Sambo?Kod Teril... Gazda, trebao si da vidiš ■Hajde, trk natrag po drugog prekide ga Pekos. Još se uvek nije osećao u takvom raspoloženju da bi mogao slušati Sambovu priču.

No, Samter, rct I«« i poAlo )« jahao, sad ćeš ovde trunu i t»r niti vniti si imao soli u glavi.Onako brzo i temeljito kako J« ubio Pekos ga je i pokopao. Potom stade ui sve dok nađe oduži kamen koji jednini bode čelo groba. Ime na kamenu će kasniju iJoš dva puta se Sambo pojavio sa svojim teretom, potom ostade da pomogne Pekosu sve dok ni»u završili posao.Već je bila polovica popodneva kad je Pečo« umornim korakom pošao natrag k brvnari. Šok Je minuo, onako kako je i za ranijih prilika dolazio i nestajao; no, mučnina je tek veoma sporo odlazila. Pekos se prekalio na još jednoj tvrdoj kušnji divljeg graničnog pojasa Teksasa. Ovakve se stvari moraju događati. On sebe smatra pionirom. Zna čemu čovek mora gledati u oči i šta sve mora činiti da bi mogao steći mir u ovoj pustoši oko reke Pekos.Razmišljao je kako mora pogledati u oči još jednom teškom poslu, za njega još gorem, kojeg je izbegavao. Nije znao kako da se pripremi za predstojeći razgovor sa Teril. Mogao je samo prepustiti času' neka mu donese rešenje. U njegovu uznemirenu duhu samo se jedno čuvstvo čisto i jasno odvajalo, i održavalo ga poput jedine luke spasa. Njegova velika simpatija za Teril Lambet'h kao dečaka pretvorila se u strašnu ljubav prema Teril Lambet devojci. Najlakše bi mu bilo da otvoreno priznanje toga odgodi u nedogled. Uz svoju tajnu bio je sretan. Nije znao kakva će se promena desiti sada, kada je Terilina tajna otkrivena. Znao je samo to da ga je ona, dok je izigravala dečaka, tražila, imala poverenja u njega, u njemu tražila oslonac, na izvestan način on joj je bio drag, ali sad, kao devojka...Prvi čovek koji je Terili iščupao tajnu isto je tako u njoj usadio nekakvo uverenje o Pekosovoj krivici. To je bio udarac. Bolio je Pekosa. Ogorčavao ga je. Kao da je kakav nož vrtao po staroj rani. Možda je on u svojim zaključcima bio naivan, nelogičan, nepotpun možda je on doista običan lopov.

Rešenju tog pitanja ne može izbeći, mora mu prići i u sebi i pred Teril; a najbolje da to učini i s jednim i s drugim smesta.Primaći se sada brvnari bilo mu je teže nego da je u njoj bilo deset onakvih kakav je bio Samter. Strahovit mu je napor bio potreban, premda ni sam nije znao kakve vrste. Znao je samo jedno, da ići mora; da se u tu brvnaru vratiti mora, da tamo mora raditi, jesti i spavati, da Teril mora sto puta dnevno pogledati u oči. I takva predodžba je u njemu izazivala buru što mu je dath oduzimala.Sve tragove boja Samtoo i Mauri su već počistili i istrli. Stara brvnara činila se samotnom i dremljivom kao uvek. Sambo je bio odnio grubi krevet koji se nalazio na tremu.Dok se Pekos krzmajući, zadržavao pred brvnarom, Sambo ga dozove s vrata:Gazda, šta ću da radim sa svim ovim stvarima?Na to se Pekos prisili da uđe. Jedan je kraj stola bio pretrpan revolverima, opasačima nabijenim mecima, satovima, noževima, lisnicama i jednim širokim, crnim pojasom za novac.

Izgleda da su Samter i ta bitanga od šerifa bili posve dobro opremljeni reče Sambo. No, Watson nije imao pri sebi ništa.Sambo, zar misliš da je onaj tip bio zaista šerif? upita Pekos, rukom važući pojas s novcem.Pa, po mom mišljenju možda jeste jednom bio. Čuo sam ih da nešto spominju Kansas. Ali je sada sigurno bio šerif taman toliko koliko sam i ja. Najzad, gazda, sami su se izdali da im je to bio potreban trik.Tačno. No, spremi sve te stvari nekamo, tako da zaboravimo na sve ovo.Gazda, ne bih želeo da na sebe preuzmem odgovornost za ovaj novac.U redu. Onda ću ga ja spremiti. Čekaj da vidimo gde.Pekos se ogleda po prostoriji.

iPri dnu kamina im« )ltn tiamtfi li » ■«« izvaditi reče Sambo, te se prtgn I pkamen.Pravo mesto. Samo malo ruskoj Sambo Pekos će.Učas posla sakriše pojas s novcem, a ( m,.» Pekos spremi u jednom kutu na polici, i » Jt to učinio, Pekosu je malo odlanulo. Maurc polet« spremati večeru: na vatri su bili lonci i šenMauri, je li ti voda vruća? začuo se jedan glas, Terilin glas, ali nekako drugačiji.Jeste, dušo, vruća je. Na stolu ti je ručnik. Požuridete, što pre previj Pekosa, jer je večera ubrzo gotova.Na svu sreću, Pekosu je u blizini bila jedna stolica na koju se nemoćno skljokao. Začuo je korake.Pekos, dozvoli da ti previj em rane upitao je onaj mekani, izmenjeni glas.Rane?! Ah, da, zašto ne, ukoliko je to vredno truda.Zar ne vidiš koliko strašno izgledaš u toj krvavoj košulji i s tim rupcem? reče Teril.Biće da je tako. Zaboravio sam.Teril se pojavi, obiđe stol i na njem položi neke stvari. Pekos ne podiže pogleda, premda ju je dobro video. Bila je to Teril, a ipak nije bila Teril. Iste čizmice s izlizanim pantalonama nemarno uvučenim u sare! Ali, umesto večnog širokog kaputa ili košulje, nosila je nešto belo na sebi. I ne gledajući, spazio je to.Pekos, imaš li drugu košulju? upitala je, stojeći kraj njega i držeći mu jednu ruku na ramenu, tako da se sav uzbudio.Da, imam drugu, u potkrovlju. Kasnije ću je obući.Ova je gotova. Danas ti je bio zlosretan dan za košulju. Nasmejala se čarobnim, sitnim smehom, dubokim, grlenim, od kojeg su Pekosa srsi prošli do samih peta. Od čega je takva promena na ovom biću što ga toliko dugo poznaje?I

Isekla mu je izderani i krvavi rukav upravo ispod samog ramena.Ovo neće biti rana od metkareče ona.To sam se ja posekao na kamenu.Hitrim, veštim rukama Teril ispere ranu, premaza je nekim melemom, pa je čvrsto previ je.A ovo na glavi? Strah me i gledati u to!Dobro, pusti to Teril, ukoliko ti je muka da gledaš. Sambo će to meni urediti.Ja, ću ti je previti. Namočila je ručnik u toplu vodu, skinula je krvlju skraćenu krpu i isprala ranu za koju je Pekos bio siguran da se sastojala od obične čvoruge.Oh, Gospode! šapnula je devojka posve tiho, kao da joj to dopire iz dubine duše samo inč niže i za mene više ne bi bilo života!Ali, Teril, o mojoj je glavi reč reče Pekos ponešto tupo. Ove su njene reči izazvale novu buru u njemu.Sad se Teril dugo zadržala s previjanjem rane. Njen dodir nije bio toliko siguran kao ranije, nije bio toliko miran. Pekos oseti gde njeni prsti drhte na njegovom čelu. Naginjala se nad njim, čas na jednu, čas na drugu stranu. Bilo je tu nekog lakog, mekanog dodira od kojeg su njegovi preuzbuđeni živci jezivo treperili. Nije se usudio da podigne polusklopIjene oči. Kao u kakvoj magli gledao je belu odeću, što mu je bila preblizu da bi je jasno raspoznao. No, devojčine su lepo uobličene mišice bile do ramena gole, na zglavku zlaćane boje, a iznad njega mlečno bele. Kad se jednom nagla nad njim, da se pomuči omatanjem zavoja oko potiljka, trebalo je samo malko da spusti ruke pa da se nađu oko njegova vrata. Toliko je bolno, toliko čežnjivo Pekos to zaželeo, da kad je došao k sebi pomislio je da je poludio.Taaako! Neće ti se smaći, ukoliko budeš mirne spavao reče ona.Spavao! Ovde ja više neću spavati... Hvala ti, Teril, zaista si dobar lekar.Bez ikakvog određenog cilja, izašao je van. Da je produžio koračati, bio bi u stanju i nesvijesno produžiti pravo na obalu i uri u r!J#H "' čanstvenim je bojama sunco Kinjeka je zapadala u polumrak, n.stoj vrpci sa srebrnkastim pormdizala i u se upijala zlatni bes suma n.i lina je ležala okupana širokim zraclmu I r»koprenama.Kamo su otišli pretnja, opasnost, sin život što su se krili iza lepote i čamotinjo kn,, Pekosa? Pekosu se pričinila vizija već poznatu rima jer im je snove ispunjavala vizija o jinlnum vremenu kada će i težak život kauboja i stočara, i surovost divljine, i prolivanje krvi pljačkaša i osvetnika, i napadi Komanča, sve nestati i nastupiti period sigurnosti i poverenja prema susedima s jedne i druge strane, period, mirnog domaćeg ognjišta i bogatstva što ga pružaju bezbrojna stada stoke. To je bilo obećanje što ga je pružao divotno lepi suton. Da nije toga, sve bi nade i sva stremljenja prema takvom cilju bili uzaludni. No, prostrani kraj oko Pekosa moraće uvek ostati samotan, siv, u muk zavijen, vreo poput peći leti, leden zimi, kad ujeda ljuti severnjak, mora ostati pusta zemlja što se miljama pruža od brežuljka do brežuljka, sa svojim divljim pasištima za bezbrojnu stoku, s kojih lešinari i kojoti neće nikad nestati. Upravo takva kakva je bila, ta je zemlja vezivala Pekosa za sebe. Da nije bilo ljudi kao Watson, i žena kao Teril, Pekos bi izdao san pionira da krvlju upiše svoje ime na toj granici. Tako su nešto već učinili ljudi bolji od njega. Teksas je bio bojište, bojište natopljeno krvlju od reke do reke. Nije bilo Teksašanina koji ne bi bio rođeni borac, i nije bilo Teksašanina koji bi nađživeo bez borbe! Snivajući o domu, samo su bolji pobeđivali smrt. Jednog će dana proći ovo vreme revolvera i omči, prežigosanog žiga i odmetnika krvava pogleda.U tom času oduševljenja, Pekos je spoznao da je oduvek bio na pravoj stazi. Ukoliko je tu i tamo zagubio trag, u duhu ga je zadržao, i uvek se ponovo vraćao da nogom stupi tamo gde treba. S gor

činom mora spoznati svoj put iz prošlosti; a pre nego te njegove korake prašina prekrije, možda će ih biti još više i gorih, ali ni^ad više neće učiniti niti jedan[ jedini pogrešan korak.Jedan ga je glas dozvao na večeru bio je to I onaj isti, izmenjeni glas. Okrenuvši se da se vrati u brvnaru, spazio je gde se nešto belo pomaklo s vraj ta. Teril ga je motrila.Rešen da bude sasvim prirodan, Pekos uđe u I brvnaru. Da je bio dovoljno pametan i "hrabar da preduhitri događaje, ne bi nikad bilo nikakvog razloga da se stidi ovog tragičnog dana.

Sambo je bio naložio vatru čvornatim cepanicama mesquitea, o čemu su svedočili miomiris i crvenkasto svetlo. Teril je sedela na drugom kraju stola, kao uvek. Ali je inače sve bilo drugačije.Njena je kosa sad bila po sredini razdeljena, valovita, i po bpi je podsećala na rečne valove kad zraci sunca na smiraju padnu na njih. Lice joj je bilo bledo kao da nikad sunca nije videlo. Oči su joj bile široke, tamne, iskrile su se, kao dva prozora iza kojih vrca hiljadu emocija. A ispod njih ležale su sene, duboke i tajnovite, što im pojačava čar. Ali onu uznemirujuću promenu od dečaka u devojku hi je donosio samo izgled lica. Bela haljina! Bila je starinska u poređenju s onima što ih je Meri Hild nosila i nije dobro pristajala devojci. Bila je to haljina za devojčicu, a sad ju je nosila zrela devojka. Malo je bila otvorena na vrhu, bez sumnje zato što ju Teril nije mogla zakopčati, i pomalo je otkrivala lepu liniju njena vrata. Oblina grudi je uzibudila Pekosa, istovremeno ga nešto žacnulo kad se setio svog nenamernog oskvrnuća.Dugo je ukočeno zurio. Možda njegov pogled, ili nešto u tom pogledu, izazva navalu krvi u Teriline obraze. Ona je bila nervozna, stidljiva, ali su joj oči žudno počivale na njemu. Čega ima da se boji na njemu? Sad on zna, a ona ne smije nikad doznati da je njemu već odavno poznata njena tajna. Na to se setio onoga što je Samter njoj rekao, i njegova osećanja pretrpeše promenu.

Ne mogu jesti onu ćt, i I... i, neprijatno mi je... P« ljut možda?Nemoj ništa da misliš otpovu.grubo. I sam je bio zaokupljen svakak Sta da radi, kad ga ona onako gleda, onakvim furtio« vato žudnim pogledom?Ali, Pekos, ako... ovaj... ne budemo govorili biće još teže ona će na to, svojstvenim patosomU pomoć im dođe Sambo, koji je sedeo ispred vatre.Gazda, mene mnogo interesira kako si zaradio tu ranu na glavi.Reći ću ti spremno dočeka Pekos, kao nikad željan da nešto priča.Hajde, Pekos, ispričaj nam željno dometne Teril.Sačekajte, da najpre popijem kavu on odvrati, pa ustane da zapali meksikansku cigaru, jednu od nekoliko što ih je ispušio od poslednjeg puta u Camp Lancaster. Otprilike je sunce izlazilo kad sam se našao u kanjonu. Našao sam onu družinu na mestu koje mi je Watson opisao. Pomislio sam da ih poplašim, ukoliko ne budem mogao učiniti više. Smislio sam i kako da to izvedem. Ona je gamad taman doručkovala, kad sam u njih opalio sedam hitaca. Izdaleka je to bilo, ali sam opet jednog skinuo. Vrisnuo je da je bila milina čuti ga. Trebalo je da ih vidite, kako su stali skakati jedan preko drugog! Potom otrčim natrag do konja, skočim na nj, pa zaždijem što sam brže mogao rubom litice. Tu udarim u kamen. Dobro. Skočio sam s drugom puškom i pošao dalje rubom litice. Sad sam im bio još bliže nego prvi put. Stao sam opet pucati, koliko god sam brže mogao puniti pušku. Moj je plan odlično upalio. Banda je pomislila da je opkoljena u kanjonu. Kako su im konji bili spremni, oni ih pojahaše i kroz gustiš poteraše prema reci. Dok sam se prevrtao rubom litice, jedan me od njih pogodi. No, otperjali su svom brzinom k reci, i mislim da se neć^t uskoro vraćati.

Sambo, zar je i tebi apetit nestao kao što je Pekosu i Rili? upita Mauri. Jer onda je večera zaista propala.Ne sekiraj se, ženo, ne sekiraj se otpovrne Crnac. Neće ti hrana ostati. Gladan sam toliko da bih i celog konja pojeo.Činilo se kao da nekakva sreća čas obuzima, a čas napušta Teril. U jednom je trenu iz nje zračila mladalačka žudnja, a u sledećem je tupo gledala pred sobom, kao da visi između nade i zelbnje. Pekos je bio svestan njenog i nehotičnog poziva upućenog njemu. Od toga se osećao krivim. Dok je on pričao šta se s njim dogodilo, Teril ga je slušala široko otvorenih očiju, upijala je svaku njegovu reč, pokazivala sav svoj strah i uzbuđenje.Pognat neizvesnošću i okrutno silnom čežnjom, Pekos pođe na trem, gde sede u mraku. Kakve li tišine u kotlini! Iz tame se čulo duboko mrmorenje reke. S visina je jedan kojot zavijao. Ukoliko su tog dana ovim krajem prošle pohlepa, strast i smrt, sada im nije bilo nikakvog traga. Pitao se hoće li Teril doći za njim. Šta su pokazivale njene geste, njeni hrabri i čeznutljivi pogledi? Shvatala je da je pogrešila što u njega nije imala poverenja. Savest ju je pekla. Ili je to bilo nešto drugo? Mogao se praviti tvrda srca, mogao se držati na odstojanju, ali bi to bila podvala. Koliki su beskrajni časovi prošli od tog jutra! Glava ga je bolela od rane. Tu i tamo bi mu se s usana oteo uzdah, gotovo jecaj nesvestan odraz onog podmuklog stiska što ga je oko srca osećao. Ima li on pravo da osluškuje onaj mir, ima li pravo da razmišlja o tihom mraku što se spušta, i da misli posvećuje divnoj devojci što mu je poverena na čuvanje kad je tog dana na sve strane delio smrt? Ali ne, to su bili samo časovi, beskrajni doduše, no ipak časovi koji sada pripadaju prošlosti. Život ponovo cvate, raste buja i svega ga obuhvata.Podnice na tremu zaškripaše pod nečijim laganim korakom. Teril je izašla, prišla mu i sela kraj njega, blizu onog mesta gde je Samter pao.Glas joj je bio tih: Pekos.

^h Nervozna sam... opet me spopada onaj stari strah od mraka... Hoćeš li mi dopustiti da sedim kraj tebe?Da.Rastegao je taj »da«, ali je i u tome bila jedna laž. Sela mu je posve blizu i stala zuriti u mrak što se Spuštao. Ukoliko se užasavala mesta, i onoga što je tog dana izbegla, to nije pokazivala. Njen profil, iza kojeg je pozadinu činila crna stena, kao da je bio isklesan iz mramora bio je čist, jasan, nadasve plemenit, i tužan koliko je i život njen bio. Pekos nije mogao verovati stvarnosti nije mogao verovati da su ga njegova lutanja, njegova surova ruka, njegova verna služba slabm i unesrećenim, na kraju doveli ovde, u ovu osamljenu kotlinu, kraj ove devojke lepe i dobre kao anđeo.■ Teril, hajde na spavanje on najedarod bubne.Zapanjila se.Zar moram? upitala je. Činilo se kao da je ovim pitanjem zauvek nestalo tvrdoglavog dečaka Terila. U njem je bilo nekog nagoveštaja da je. Pekosova reč postala zakon koji se ne smije kršiti.Kako ti đraigo. Ali si toliko bleda i slaba. Tretalo bi da odspavaš... Pekos, noćas ne mogu zaspati ako ti... ako isam kraj tebe. Nije mogao odgovoriti. Teško mu bilo ne samo jasno govoriti, već i jasno misliti. Bio je na kraju snaga. Srce kao da mu se širilo od ogromne ljubavi koja se oslobađala i koja ga je dok joj se on predavao naprosto razarala, u neposrednoj blizini ove toliko žive devojke što je u njega napeto gledala.Mogu li ostati? upitala je.Možeš.Rub suprotne litice bio je ocrtan jednom svetlom prugom. Iza njih se mesec dizao. Teril se primače još bliže Pekosu. Na tren se njena bojažljiva ruk'a zavukla pod njegovu mišku, ali ju je hitro povukla.

Uhvatio je njen pogled kojim mu je motrila lice što ga je držao kruto okrenutog litici.Pekos, sva sam napeta... gorim. A vidi što su mi ruke ledene.Položila ih je u njegovu šaku. Bile su poput leda. Jedna se njena šaka malo zadrža u njegovoj, ali odmah potom pade, kad ne oseti odgovora na njegovu dlanu.Imaš vrućicu reče on. Šta ćeš, Teril, nije tebi mladoj bilo lako ono što se danas desilo.Užasno! Samo kad se setim! Da sam imala metak više, ubila bih ga! Volela bih da jesam.Čudno, Teril. Zašto bi volela?Onda ne bi mogao pričati...

Ah, tako!Pekos je pomislio da je ona htela reći kako Samter ne bi mogao odati njenu tajnu. To se činilo prirodnim. Zbog dvostrukog života kojim je živela, Teril je osećala nekakav preterani stid.Neko je vreme ćutala, a toplina koja je između njih strujila činila se čudnom u poređenju s njenim hladnim rukama.Na liticise svetla pruga pretvorila u široku belu vrpcu mesečine što se spuštala i neprimetno smanjivala tamu u kotlini. U mrklini se sova oglasila, a kukci su neprestano žalobno zujali.Pošto su završili svoj posao, i Sarnbo i Mauri izađoše na trem. Mauri je poželela Terili laku noć, ali se Sambo malo zadržao.Ljudi, nešto vam moram reći reče on. Vi znate da mi je žena vidovita. Ona kaže da će se iz ovog strašnog dana izroditi dobro.Iz njenih usta u božje uši, Sambo uzvikne Teril.Pa to se zna, Sambo otegne Pekos. Jer je mnogo zla pokopano pod zemljom.Tako je, Pekos, tako je... A sad, laku noć, gazda Pekos. I neka te Bog blagoslovi, gospođice Rili.Sambo pođe prema svojoj kolibi i mesečina mu osvetli crnu glavu.

On, bila sam jošdete kad mi je poslednji put rekao »gospođice Rili« šapne Teril i bolno i radosno. Možda je upravo taj tren iz prošlosti udario u strune injenih zanemoćalih i zamrznutih emocija, jer ona odjedared zgrabi njegovu ruku, pade na kolena, priđe bliže i podiže lice. Pekosu srce poskoči u grlo.Pekos, jedini prijatelju moj ljut si... hladan... odbijaš me, kad ja želim... kad je meni toliko potrebno...Da, biće da je tako bubne Pekos. Koliko će dugo izdržati ovaj njen stisak? Šta će ona učiniti? Zar nije slep, lud, glup kauboj koji nikad nije naučio da poznaje žene?Ali ja to ne mogu podneti za jecala je ©na stišćući se uz njega. Je li to zato što mi ona zvijer iscepala odeću i videla da nisam muškarac?Biće odvrati Pekos, mehanički.Ali ja tu nisam kriva, Pekos, kao što nisam kriva što sam žensko. Za tebe sam se borila, da tvoj novac spasim. I zgrabila sam ga, i pokušala pobeći. Ali me uhvatio za kaput i košulju... i iscepao mi iih.Možda ti nisi kriva. Ali si bila tu i on te video polugolu. Nećeš poreći da je od tebe hteo napraviti drolju Pekos će, posve svestan koliko su mu reči lude i nerazumne.Ne, dragi Pekos. Samo, prekasno sam uvidela da je bolje pustiti ga neka nosi novac. Ali nisam... ti si došao na vreme da me spasiš.U celom životu Pekos nije imao ničeg što bi bilo vredno koliko hiljadi deo ovog momenta. Zbog čega ona sve ovo govori. Doći će i na to. Može li on izbegavanjem odgovara produljiti ovaj čas kad pretpostavlja da će mu o ljubavi govoriti? Da ga produlji možda samo zbog toga da još ne čuje neizbežnu istinu: koliko ona njega voli ali kao brata, ili zaštitnika. Nakon vrtoglavih visina nadanja, može li podneti takav pad? No, mora je podbadati da govori.Šta foi bilo da nisam došao na vreme? 'Onda bi m« našao mrtvu.litiDobro, sva ova naša priča nema svrhe. Ja sam došao na vreme, a ti nisi mrtva. Ali bih više volio da si mrtva, nego da me smatraš za podlog lopova i kradljivca stoke.Oh, Pekos! ona za vapi.Tu je bila bolna tačka. Pogodio je. Ono što je njega mučilo, tištilo je i nju. Odgurnuo ju je, gotovo surovo. Ali nije pomoglo. Ona se povede i uhvati se za njegove ruke.Teril Lambet, i ti si poverovala da sam ja lopov? mrko je upitao, hvatajući je tvrdim šakama.'Jesam, jesam... Strašno je, ali ti ne mogu lagati. Poverovala sam... On je bio siguran. Činilo se da sve zna. Prepoznao je novac... novčanice koje imaš. Kleo se kako ti ih je on lično dao. Neka mi bude oprošteno, ali sam poverovala da je tako.Uh! hrapavo istisne Pekos.__ Ali sad je to gotovo! Bol me ubijala... Ali,Pekos, dragi, dragi Pekos, nemoj me gledati tako mrko i strašno. Slušaj me. Onog časa kad sam te opet ugledala onog istog trena... znala sam da je S.awtelzlikovac, da to nisi ti. Osetila sam. Videla sam ti to u očima... Zbog ovoga mi oprosti.Ali si poverovala on tvrdo plane.rJesam, ali sad više ne verujem. Zar me ne možeš razumeti?Razumem te toliko, da sam silno povređen,Ali, zar je jedna povreda važna?ti si me izneverila.Pekos!Izdala si svog ortaka.Nije baš tako.Dvolična si.Ne, ne! To ne priznajem. I da je, i da jeste bilo tako, ja bih se opet držala tebe.Kao očaran Pekos je gledao u nju. Mesec je već odavno skočio iznad ruba litice i upravo se pojavljivao iza brvnare. Njegov je srebrnasti sjaj počivao na Terilinu licu. Usprkos ovoj golemoj prepreci što ju je Pekos podigao između sebe i Teril, činilo se da devojci ipak nešto daje snage. Neizmernoj tuzi uilinjenim očima nijr bih. krt)» « »»!) Mio Imunoj vernosti. Pripadala )t lista na olujnom vetru. Al u grani s koje se nije hljolIzneverila «ri me, T«' produži i njegov se ncpulv I« s tim optužbama. U ća»u iumije, III"U srcu, nikad!Ja sam TekKuAunln. Kradljivcu koji krade kravu, ili crnog koji kradu K ■ I i drugog bih vešao. A ti si poverovala tlu i ja j.p.uUm među takve,Ali sam ti to priznala. Mogla sam slagati ona uzviknu, gnana do očajanja.Nikad ti nije bilo stalo do mene.Oh, kako to možeš reći! Pekos Smit, ja te volim od časa kad sam te prvi put videla!Možda kao starijeg brata.__Ne, već sam te volela kao što može voletidevojka koja još ne zna šta je ljubav. Kao devojka koja mora kriti svoj spol i svoju žudnju. Kao devojka koja se pretvara u ženu. Oh, da nije bilo moje tajne, možda te nikad ne bih toliko volela.Teril, bila si lažni dečak. Toliko si se uživela u laži, da sad ne možeš živeti bez njih!Pekos, ja te ljubim! slomljeno je kriknula. Duh joj je posustao, kao i snaga što je nestala.Lepa varalice!Još jednom je pokušala da ga slabim rukama uhvati.

Ako me ti ne voliš... ne preostaje mi drugonego... u reku Ne laži!Pekos, zar si takav, kao od kamena? Moj Pekos Varala si me ■Ne, nisam. "■izdala si me, potom!Smiluj mi se! Poverovala si da sam taiOprosti mi. Srce mi se para. Imam samo tebe na celom ovom svetu.Više nije mogao izdržati. Privukao ju je na grudi i njene je klonule ruke podigao sebi oko vrata.Dobro, nema smisla da se dalje natežemo reče glasom toliko izmenjenim, da se činilo kao da je neko drugi progovorio. Mirno mu je ležala na rukama, ali je on znao da je pri svesti. Gledao je u njene široke, tamne oči. Osećao je kako se polako, iz njenih grudi toplina prikrada u njegove, i kako njoj ubrzano tuče srce.Pekos šapnula je. ~Tu sam.Opraštaš mi?Samo sam te hteo kazniti zbog pomanjkanja vere u mene. Jadna moja mala!On, stani! Pekos. To će me zaista ubiti. Nemoj mi reći... da si sve ovo samo onako rekao Pa, u jednom času tako sam i mislio. Bio sam ljut. Ali ti nisam sVe rekao, imam još nešto.A šta to?Da si moja draga.Onda, znači da me voliš?Odgovorio joj je celovom kojim je poljubio njene slatke, sveže usne. Na to je dobio nagradu netraženu, neočekivanu, kao što je bilo neočekivano i ono blago ljubavi. Jer je sve što je u Teril Lambet bilo urođeno, sva njena stlačena ženstvenost, svi osećaji toliko dugo nijekani, patnje samotnih godina u tom divljem kraju, u kojem se ona našla zatvorena kao među tvrdim zidinama kakva manastira, i sva čežnja koju je takav život mogao samo do vrhunca dovesti sve je to sad u njoj prekinulo sve spone, srušilo sve brane, da bi provalilo u jednom prepuštanju čistom kao što joj je misao bila, u prepuštanju u kojem je slepo tražila usne njegove da ih ljubi i ruke njegove da je grle, uvek iznova i sve silni je.Najzad je njeno ljupko lice klonulo među njegove ruke ali više nije bilo bledo, niti očajem zgrčeno.Pekos, otkud me možei toliko... voleti, Iima svega nekoliko sati što znai du som Itnn?Pa, sigurno se to čini preteranom ljubavi; za ovoliko kratko vreme on otegnu. Ali )« dudo moja, istina u tome da te ja sve više volim od onog časa kad sam otkrio da si žena.Osupnula se i od zaprepašćenja poskočila.Pekos Smit!... Huljo jedna! Nebesa!... A kad si to otkrio?Draga Rili onog dana kad sam te spazio iz reke.Onog dana... onog dana! Crvenilom razbuktalo lice sakrila je na njegove grudi i 'čvrsto se stisla uz njih. Svejedno, glavno da me voliš.I»

Pekosu je bilo svejedno da li posetio Rokport ili ma koji drugi grad, ali je uvideo da je taj stočarski grad, u to doba na vrhuncu svog uspona, skroznaskroz nepodoban za Teril.Sličan grad Pekos još nije video. Činilo se kao da su ga sa tri strane opkolila stada, a s četvrte bučni zaliv. Glavnom ulicom moglo se jahati, voziti ili šetati u ma koje doba dana i do duboko u noć, ali je to zaizv jesno predstavljalo prilično naporan poduhvat.Hotel Gulf, gde je Pekos unajmio sobe po strahovito visokoj ceni, ličio je na košnicu. U njemu su se vrtela ista lica koja su sačinjavala gomilu na ulicinaseljenici, stočari, kauboj i, lovci na bufala, vojnici, raznorazni putnici, desperadosi i raznobojna gomila parazita što na tuđoj grbači žive. Premda je bio decembar, grad je bio nabijen žegom i prašinom. Kako li tek izgleda u augustu? pomišljao je Pekos.Pekosa zaraziše duh gomile, gužva i gungula. On, običan kauboj, pustolovrevolveraš, postao je delom te gomile. Među svetinom spazio je žene i kćeri naseljenika što su se tek zaputili u veliku avanturu koju je Teril već doživela.Đavo da ga nosi, Teril rekao je devojciovako nešto nisam očekivao. Znaš, kad gledam te mlade ljude i žene razmišljam o onom šta ih očekuje, jer je nama to već dobro poznato. No, osećam da u njima ž^vi nešto veliko i divno. Oni će svoj zadatak izvršiti. U tome se ne varam, dovoljno mi je tim ljudima pogledati u oči. Znaš, zato i jesam živ, jer sam u stanju da vidim šta ljudi misle,rI ja se uzbuđujem na onu sliku, Pecon li da bih volela ići s njima. Sigurna sam da « mladi ljudi umiju boriti.Video sam među njima mnoštvo Tek»i»»»A ko su oni muškarci bleda lica ucr jelima i one žene onako nakinđurene u šar« liinama?Mnogo me pitaš, draga moja odvi 'ti i ' neodređeno. U svakom slučaju, siguran »m (Ju ] to gadan soj. No, Teril, ti mene ne napu taj niti n; minut. A budem li ja ma kuda pošao sam, zaključaću te ovde vl sobi.Nećeš ti mene ostaviti ovde samu niti na tren, to ti ja kažem. Šta misliš, da ću pustiti takvog zgodnog kauboj a, još nakrcanog parama, da se po onoj gomili seta sam? Nisam luda!Ti mi baš mnogo ne laskaš. Izgledaš. kaodete, ali ipak razmišljaš kao zrela žena.Pekos, ja zavisim od tebe ona će mu slatko, A zar ti ne zavisiš od mene?Zaboga, zavisim! Da nemam tebe, sad bih negde pio, kartao se, možda ispucao koji metak i šta ti ja znam šta bih sve radio. Nasreću, sve je to sad prošlost i toliko sam sretan, da mi se čini da sam pijan.Ja sam toliko sretna, da me je strah.Volio bih, da je sudija Roj Bin bio kod kuće. Onda mene ne bi bilo strah. Šta hoćeš reći, Pekos? ona će, zacrvenivši se. Čini mi se da smo došli ovde da kupujemostoku.Neka, ništa posebno nisam hteo reći... dobro, pođimo. Ovde ima dosta dućana i možda nađemo kakve haljine za kojima toliko žudiš.Međutim, nakon napornog guranja kroz gomilu od jednog dućana do drugog, nisu uspeli naći nikakvu gotovu žensku odeću kakvu je Teril želela, Robe je bilo na pretek, i dobrih stvari, ali gotovih haljina nije bilo. I tako su se ponovo morali zadovoljiti muškom odećom. Sa svog veselog pohoda vratiše se u hotel s jednim parom izrojtaniih meksikanskiih čizama, srebrnim mamužma, somforerom od mekane kože, koji

je na Teril čarobno stajao te je Pekos zbog toa vrištao od veselja, raznim vrpcama, košuljama u raznim bojama, jednim kaputom i drugim stvarima. Dok se Teril ushićivala nad ovim kupovinama poput kakva deteta, Pekos joj kratko reče neka se obuče dok on na čas pođe u ured prizemno.Pekos se bio uznemirio jer je primetio da su ga u gradu sledila dva muškarca. Doduše, to nije bilo ništa neuobičajeno u ma kojem gusto naseljenom mestu na granici. Ali, Pekosu se učinilo, da su ona dvojica teksaški rendžeri. A s takvim ljudima ne može tek tako da se igra. Zašto su ga sledili? Odlučio je da mu to bude prvi korak da dobije odgovor na to pitanje.Primakao se službeniku na recepciji i upitao ga ima li u gradu teksaških rendžera..Ovde se nalazi kapetan Mokmni sa nekoliko svojih rendžera glasio je odgovor. Rade na slučaju krađe stoke onog Big Brewstera.Gde bih ga mogao naći?Malo pre je došao ovde. Video sam ga priie nekoliko minuta.Foaje je bio pun sveta. Nešto kasnije Pekosu su pokazali kapetana Mek kinlija. Bio je to čovek srednjeg rasta, izgleda poput većine Teksašana, tvrda lica plemenitih crta i prodornih očiju. Pekos priđe i s poštovanj'em zastane neko vreme čekajući da kapetan završi razgovor sa dvojicom ljudi koji su očito bili stočari.Izvor te, gospodine? upita MeKini.Jeste li vi kapetan Mek kinli?Za Teksašanina, a naročito za jahača rendžera bilo je posve logično, da na takvo pitanje ne dobije odgovor istog trena. Kapetan Mek kinli je časak razmišljao.Jesam najzad odvrati.Kapetane, mislim da su me dvojica vaših rendžera sledili po celom gradu.A ko ste vi?Bacaš Smit,Po kapetanovu držanju, Pekos je odmah uvideo da je mudro postupio što je prišao rendžeru. Uz to je dobio još jednu potvrdu značaja svog imena.Dođite k meni naglo je odvratio Mek kinli.Pekos je umio smesta uočiti važnost susreta s čovekom. I tako je u ovom slučaju zaključio da je ovaj susret, bez obzira na konačan ishod, za njega povoljan, inače ne bi jedan kapetan teksaških rendžera hodnikom išao ispred osumnjičena čoveka.Ušli su u jednu dobro osvetljenu sobu u uglu zgrade.Drago mi je što ste me potražili reče Me kinli, nudeći Pekosa da sedne.Dvojica Teksašana pogledaše se pravo u oči. Pekosu se onaj čovek dopao, u njemu je video poštena i borbena rendžera. Uočio je takođe da je kao retko kada izložen oštrom ispitivačkom pogledu.Hoćete li mi dozvoliti da pogledam vaš revolver?Kapetane, nisam navikao na takve stvari. Ali, u ovom slučaju Pekos pruži revolver s drškom napred. Mek kinli ga prihvati s izrazom čoveka koji vrlo dobro zna šta revolver predstavlja jednom Teksašaninu. Pažljivo je pogledao držak.Sedam zareza... sve stari primetio je.Kapetane, mogao sam onomad dodati još tri zareza, ali sam imao razloga da se toga okanim.Kapetan vrati revolver, takođe pružajući držak napred.Smit, o vama sam čuo i dobrog i lošeg.Dakako. Šta ćete, živeo sam pravim životom jednog raspuštenog kauboja.Da li vi slučajno imate kakve veze sa Bradingtonom Smitom? On je bio rendžer pre rata.Imam. Brad mi je bio ujak.Veoma zanimljivo. Znači, vi ste iz vrlo stare teksaške^ porodice Smit, ovde imam jedno pismo koje se odnosi na vas reče Mek kinli, tražeći među hrpom papira. Evo ga. Piše mi ga neki stočar koji posluje s one strane nove granice Novog Meksika.| Samter... Brin Samter. Poznajete li ga?Pa, mislim da sam ga poznavao mirnoj odvrati Pekos. Usprkos uspomenama što mu ih je dočaralo Samterovo ime, Pekos je ostao posve staložen [ i hladan.Biste li hteli pročitati to pismo?Ne. Mogu vam gotovo od reči do reči reći šta| je u njemu, kapetane.Dobro, učinite to. Dajte mi vašu verziju. Si moje strane mogu vam reći, da su vas moji ljudi pratili upravo zbog onoga što sadrži ovo pismo. Sad shvatam. A otkud su me poznali?Slinger vas poznaje. Jef Slinger. Mogu vam sa zadovoljstvom dodati da se on zaklinje, da ne veruje niti jedne reči iz ovog pisma.Jef Slinger! Je li on rendžer?Nego šta je. Deset godina je u službi.Neka ga vrag nosi, nikada mi to nije rekao. Pre nekoliko godina bio sam mu pri ruci u jednoj gužvi što ju je imao s nekim konjokradicama Meksikancima. Slučajno sam naletio. Nekoliko dana smo logorovali na Rio Grande.Prema tome, on može reći koju dobru reč za Vas. No, koja je vaša verzija ovoga što Samter piše?Pokušao je da zametne svoj trag, kapetane odgovori Pekos i ukratko opisa Samterovu vezu sa Wiliamsom i Adamsom i njegove poduhvate.Savršeno se poklapa s nekim informacijama koje sam nedavno dobio od jednog goniča stoke. Najbolje da tog Samtera potražimo.Kapetane, ako ga potražite, moraćete ga iskopati odvrati Pekos s mrkim osmehom.~ Kako to? upita rendžer premda je savršeno dobro shvatio.Samtera više nema.Vi ste ga ubili!Kapetane, volio bih poreći takvu sumnjivu čast, ali ne mogu.Najbolje da mi ispričate kako je do toga došlo ■. ako hoćete.Sada je Pekos, naravno, m«»ini u ! )»»»» čati taj događaj i nije nlAtu ii;».iio. | «» zadržao na opisu samog rwn£n i umb«' »Hl ročito trudio da kapetanu pruži »inu ■ se svotama novca radilo.Ima li svedoka o toj Sav !«'loIma. Pre i posle moj. »..lw»ki.Crnici i mladi Lambet" ■;. Da, gospodine.Dobro za vas, za slučaj tla se budi« ma lutdn; ponovo prekapalo po ovom predmetu. Ali, do toga će i teško doći... Smit, da li je mladi Lambet onaj I dečak što su ga moji rendžeri videli s vama?Da, to je. Volio bih da ga dovedem do vas, kapetane.To svakako učinite.U svom olakšanju i oduševljenju Pekos pojuri k Terilovoj sobi takvom silinom da udari u vrata.

ko je?Pekos. Požuri!Ušavši, Pekos uoči da je Teril čas pre sedela na podu. Otvorila mu je vrata držeći jednu čizmu u ruci. Na sebi je imala sve novokupljene stvari. Zbilja je izgledala čarobno, toliko čarobno da je Pekos pomislio da će ga oči zaboleti.__ Kako ti izgledam? ona živo upita.Devojko, nije mi baš drago da ti kažem, moglo ^ bi ti udariti u glavu... Daj da ti navučem tu. čizmu."Nove su, uz to malo tesne... uh!... Pekos, da li si siguran da sam...Sve je dobro. Nemoj me srušiti. Zgužvaćeš se. Skini kaput. Tako. Sad si devojka, usprkos pantalonamaPremda ko god nije slep može videti...Neću da ih nosim plane Teril.__ Draga moja, moraš ih nositi, inače ne možemomaknuti iz ove sobe.Onda nemoj zbijati šale na moj račun naduri se ona. Kamo me vodiš?Opet sam imao sreću. Ovde je jedan kapetan rendžera. Otišao sam k njemu. Smatrao sam, da će mi koristiti da mu kažem za Samtera. Mogu ti reći da je

bio veoma fin. Zatražio je da se upozna s mladim Lambetom.S mladim Lambetom!'Neki njegovi rendžeri videli su te sa mnom. Držali su te za dečaka. A ja sam i kapetana pustio neka tako misli. Biće smešno. A sad, budi slatka i prijazna kao što umiješ biti. Umiljata. Razumeš? Ja se neću ljutiti.Teril je odmah shvatila da će doživeti nešto novo i na to se pripremila.Pošto je pokucao, Pekos uđe. Rendžer je sedeo za svojim stolom.Kapetane MeKinli, ovo je moj drugar, mladi Lambet najavi Pekos s užitkom gledajući u kapetanove izbuljene oči.Kako ste, kapetane MeKinli? reče Teril s pravim tonom poštovanja.Rendžer žurno ustane i zagleda se kao da nije bio siguran u ono što je video sedeći.Mladi Lambet! Ah, takor Kako ste vi? Eh, Sniith, pa ovo nije dečak!Kapetane, pa ja vam nisam rekao da je mladi Lambet dečak sporo će Pekos. To je devojka kao što vidite. Teril Lambet. Da, vidim. Pa, drago mi je što sam se s vama upoznao, gospođice Lambet galantno se nakloni kapetan. U njegovim očima umesto zaprepašćenja zasvetli zadovoljstvo. Da li to idete na rodeo danas?I meni je drago što sam se upoznala s vama, kapetane Mek kinli sramežljivo odvrati Teril. Znate, ja sam dugo vremena izigravala dečaka, a ni sada nismo mogli naći podobnu žensku odeću, pa sam nastavila sa starom igrom.Teril Lambet? Tog se prezimena sećam. Da li ste u rodu pukovniku Templtonu Lambetu?Njegova kći.ko bi rekao! usklikne kapetan, duboko uzbuđen. Njegova kći! Templton i ja smo bili prijatelji. Bili smo zajedno u ratu. Posle rata više nisam nikada o njemu čuo. Gde je sada?Mrtav je, kapetane odgovori Teril gledajući neodređeno kroz prozor. Bio je ubijen. Moja» je majka još ranije umrla, a otac, upropašten posle rata, krenuo je sa mnom u zapadni Teksas. Naselilif smo se na reci Pekos, ispod gaza Horshed. U to vreme imala sam nepunih petnaest godina... NaS je ranč u samotnom kraju. Ali krasan za uzgoj stoke. Međutim, dođoše kradljivci stoke. Pred nepune dve godine ubiše tatu. Izveli su to tako da izgleda kao delo Komanča. Naravno, nemam nikakvih dokaza,_ ali mislim da su u to bili umešani prsti Brina Samtera i njegova ortaka Don Felipa. Pokušali su i mene ukrasti, kao što su učinili s mojom stokom, da nije bilo Pekosa.Žao mi je, verujte mi,reče MeKinli. Toliko sam se radovao da doznam nešto o Templtonu Da, tužna je vaša priča, šta ćete, takav je Teksas u ova gadna vremena... I vi ste živeli sami u tom divljem kraju oko Pekosa? Gotovo je neverovatno za devojku vašeg odgoja. Da, sama sa svojim Crncima, Sambom i Maurix sve do proletos, kad je Pekos došao. No, imajte na umu, da me svak smatrao muškarcem.Uto Pekos upadne: Kapetane, mladi Lambet postaće gospođa Smit.To sam i mislio. Vrlo romantično! Teril, čestitam vam. Želim vam svaku sreću. Ali... ali ovaj Pekos...Prilično zbunjen, kapetan zastade.Kapetane Mek Kinli, da Pekos nije kakav jeste, ne bi me nikad spasio otpovrne Teril, ponosno dižući glavu. Nisu bile potrebne reči da izraze svu ljubav i poverenje što izbehu iz nje.Teril, konačno i meni je drago da je Pekos takav uzbuđeno pritvrdi MeKinli. Mislim da bi i moj stari prijatelj bio takođe zadovoljan.Okrene se Pekosu i pruži mu ruku.Upamtite, da je devojka koju ženite iz jedne odnajboljih teksaških loza. Uz to, retko sam kada video tako krasnu devojku. Očito je da je dobra i fina toliko koliko je lepa. Da li shvatate koliko morate biti sretni? Doduše, premda ste kauboj i revolveraš, i vi potičete iz stare teksaške porodice. Pekos, nadam se da ćete se pokazati dostojnim ove veze.Kapetane, i ja se sam ufam da će tako biti polako i uzbuđeno odgovori Pekos.Kasnije je Pekos otišao da kupi revolvere, puške, municiju, noževe, sve same najnovije modele, i preko potrebnu odeću za sebe, uz to nova sedla i razne druge potrepštine.Sreo je naseljenike, goniče stoke, stočare i rančere od kojih je koješta doznao. Naseljenicima je isto tako koristilo da porazgovaraju s Pekosom. Našao se i sa džefom Slingerom i s njim se prijateljski izrazgovarao. Kapetan Mek kinli bio je spreman da mu čini usluge, a bio je naročito ljubazan prema Teril. I tako, kad je završio zadatak zbog kojeg se zadržavao u Rokportu, kapetan je Pekosu ostavio Slingera i još jednog rendžera, iskusnog borca imenom Džonson. Ova dvojica dobiše zadatak da Pekosa prate na dugom putu sa stokom.Slinger je poznavao jednog stočara, nekog Hadsona, koji je držao stoku na reci Frio i koji je želeo prodati sve do poslednjeg grla. Bio je neženja, već u zamaklim godinama, željan malo mira i bezbrižnosti. Slinger je tog stočara slučajno upoznao u Rokportu za vreme Pekosova boravka. Uglavili su sastanak. Po izgledu je Hadson bio pravi tip čoveka s visoravni oko Brazosa, živih sokolovih očiju, i na prvi je pogled ulijevao poverenje.No, još mi je ostalo oko dve hiljade grla, sve sami plemeniti dugorogi reče Hadson.Hoćete li ih prodati? upita Pekos.Već bih to odavno učinio, kad bih znao šta ću sa svojim dečacima. Naime, imam dva nećaka koji su se odgojili na konjima, a naročito uživaju u teranju stoke.A koliko imate kauboj a osim tih dečaka?Dvojicu. Već su odavno sa mnom i bilo bi mi mrsko da ih gledam kako odlaze sa goničima stoke.IDodge i AblU'u«diće.Da li bi ta kakvu ja želim?

Prema ton«Družinu ml nih strelaca, y.n Pekosa.Zapadno od i ■ ' u celom Teksasu mo.H.r naći Črlvm.tu iml, od njih.Ako njih uzmem., hoćete li prodati stoku?U takvom slučaju hoću. U dodžu mogu dobili deset dolara po grlu,Verujem, ali to je u dodžu.Dobro, da dođemo do najniže cene... po osam dolara.Posao je sklopljen, Slinger obeća Pekosu da će mu naći još dvojicu kauboj a za koje on lično može svakako jamčiti. Ta su dvojica trebala da pođu k Hadsonu, gde će se stoka okupiti i pripremiti do dolaska Pekosa, koji će platiti što duguje i oterati stado.To znači, da ćemo preko gaza Horshed zamislio se Pekos.iSmitih, to vam je najbolji put. Zapadna staza vam je gora. Mestimično nema paše. Vode je malo i na veoma udaljenim mestima. Moj se ranč nalazi daleko na gornjem toku Frija. Od njega vam vodi u ovo vreme dobra staza sve do starog španskog puta koji skreće na zapad za" Pekos. Uz osmoricu dobrih ljudi, i dobro naoružanih, ne berite brigu zbog Indijanaca. I nećete niti jedno tele izgubiti.Neka tako bude. Hadson, hvala vam lepo. Dugo je vremena trebalo Pekosu da porazmislišta još treba kupiti i poneti na ranč Lambet. Želeo je Teril i stvoriti dom sa svim udobnostima mogućim u onoj divljini. Od tih je kupovina Teril dva dana živela kao u snu. Usprkos tome što se za sve oduševljavala i svemu se radovala, ipak je bila od pomoći i veoma razumna kod izbora stvari.

Kupiše troja kola, jedna nova a ostala stara, i dvanaest konja sve po vrlo niskoj ceni. Ali kad su kola, inače prilično velika, do sedala nakrcana stvarima, predstavljala su zajedno s teretom vrednost od nekoliko hiljada dolara, isključujući Terilino skupoceno blago. Uz to treba dodati Pekosovu opremu i hranu za godinu dana. Kola su bila teško nakrcana nameštajem, oruđem, posteljinom, daskama, čizmama, odećom, posuđem, svetiljkama, uljem i tolikim potrebnim stvarima, da ih Pekos nije pamtio.Nebesa mu! koža mi se ježi kad pomislim da s takvim teretom moram pregaziti reku govorio je Pekos nešto zaprepašćen, a nešto i radostanPa, može vam se desiti da vam se koža naježi još pre nego dođete do reke kratko dobac| Džonson.Jednog ranog jutra napustiše Rokport. Slinger Džonson i Pekos vodili su svaki po jedna kola. činčc je bio vezan iza Pekosovih kola. Opet u svojim rim plavim pantalonama i u kaputu, sa starim pohabanim sombrerom kojeg je ko zna gde našla, na svom mu' stangu, Teril je anala pored Pekos a u čijim je radosnim očima opet bila dečak.Hadsonovi pašnjaci obuhvatali su gornji sliv reke Frio. Bio je to krševit, ali lep kraj i Pekos mu se divio.Istog dana kad je Pekos stigao sa svojim kolima, u krasno zaklonjenoj dolini primećena su bubala. U dolini je inače paslo dve hiljade grla dugoroge stoke koje je Pekos kupio.Bufala su retko išla na zapad do kraja oko reke Pekos ali su neka izolirana stada, kako je Hadson objasnio, po svoj prilici odvojena od glavnog krda zbog hajke na njih, ponekad dolutala i do reke Frio. Zbog toga, još pre Pekosova dolaska, Hadson je već bio smislio da ga povede u lov na bufala.Po Hadsonovoj kući videlo se da tu živi neženja i čovek navikao na življenje u prirodi. Bila je smeštena u jednoj udolici između dviju okruglih glavica, i oko nje je vetar stalno duvao. Teril reče kako bi od toga izludela.Zar zbog vetra! zaprepastio se stari Teksašanin. Pa meni bi bilo neobično kad ne bi bilo vetra.Zaboga, otkud ovde severnjak? ubaci Pekos. Hadson, mi živimo u kotlini gde retko kada duva. Prašine nema. Nikad nije jako hladno, pa čak kada i severnjak naleti.Da, u našem Teksasu toliko je raznolikosti, da se nikad ne možeš dovoljno naučiti odvrati rančer.Već na prvi pogled Pekos je bio veoma zadovoljan izgledom družine koju je najmio uz pomoć džefa Slingera i Hadsona. Dva Hadsonova nećaka, braća Džon i Abe Slaughter bili su tipični Teksašani, rođeni iodgojeni u prirodi, krupne ljudine od šest stopa, jedan drugom nalik kao da su blizanci. Teksas Džek imao je malu okruglu glavu, dobroćudno lice i kaubojski krive noge, davao je dojam čoveka kojeg je vredno imati za prijatelja a izbegavati ga kao neprijatelja. Lovelace Hali, takođe Teksašanin, crvenokosi dugajlija, crnih očiju, bio je Pekosu dosad neznan tip čoveka; rekao je da je »pravi vrag s konjima, govedima i na drugim gadnim poslovima«. Ova su dvojica bila goniči stoke i njih je doveo Slinger. Hadsonova ostala dva kauboja bila su posve drugog tipa: jedan je bio Meksikanac, a drugi Crnac. Prvi, Lano, bio je vitak jahač, mrke kože, tamniji od Indijanca, i na sebi je nosio veoma vidljiv pečat iskusnog jahača. Crnac se zvao Luisiana. Zapravo, tako ga Hadson zvao, jer mu drugog imena nije znao. Bio je srednjeg rasta, ali divno razvijen i imao je prijatno lepo lice. To je bio sekstet kojim je Pekos, koji se retko varao kod ocene ljudi, bio veoma zadovoljan.Prijatelji rekao im je Pekos prisno pre nego se nagodimo, da vam samo ovo kažem: kako mi je Hadson rekao, nijedan ne poznaje kraj. Ne bih bio pošten prema vama ako vam ne bih rekao da je to nešto tvrđe od najtvrđeg oraha. Gadan je to kraj celo vreme, a najgadniji zimi, leti pak užasan. Zabačen je više no i jedan drugi kraj Teksasa. Čak ni Lano Estakado nije toliko pust i zabačen, S jedne i druge strane reke Pekos sama siva, krševita brda i klisure. Tu i tamo zaluta lešinar, ili kojot, a i jelen, ali retko. U nižim delovima njegovim ima divljih konja, ali na onih pedeset milja moga kraja nema ih mnogo. Komanča ima uvek, a zalutaju i Kajove i Apaši. Vojnici retko kad dođu, takoreći ijednom u sto godina. Kradljivci opasni, ima ih sve više. Moraćemo da se borimo. Zakona nema, osim jednog čiče u Orlovom gnezdu, zove se sudija Bin, a pravi je drumski razbojnik.Zastane na čas da se odmori i da ljudi malo promisle o onome što im je rekao.Ali, s druge strane, kraj je za uzgoj stoke najsilniji kraj na ovoj kugli zema'jIskoj. Ja imam velike planove. Sve sam sračunao. Imam dovoljno trave, vode i stoke za početak. Prema tome, šta mi treba? Treba mi tvrda, odvažna, na sve spremna družina koja će se i s đavlom uhvatiti u koštac. Biću vam zahvalan ukoliko mi ovo stado oterate do tamo. Ali bih želeo i da ostanete. Za prave ljude tamo ima budućnosti. Ukoliko uspem, a sigurno bih uspeo sa vama spremnim na sve i na svaki okršaj, ja eu vam dati izvestan procenat, ili ću vam pomoći da i vi sami podignete svoj ranč. To je sve. Porazmislite malo o tome, dok se ne upoznamo malo bolje.Kasnije je Hadson rekao Pekosu kako je čuo Lovelace Hala gde govori svojim drugarima: ■ Prijatelji, nemamo šta da izgubimo, a možemo sve dobiti. Dopale su mi se Pekosove reči, vidi se da je takav čovek kakav je i strelac.'Sutradan su pošli u lov na bufala. Ubili su šest bufala. Dva je ubio rendžer Džonson, koji je imao iskustva u takvoj vrsti lova, tri su ubili kauboji, a preostali, šesti, bufalo, pao je zaslugom Pekosa i Teril.Njih dvoje galantno su jedan drugome ustupali zaslugu za to delo. Spor je rešio Hadson koji je dobacio: Ja sam video gde je bizon poklekao na Terilin metak. Budite uvereni, imam dobre oči.. Teril, ponesi tu kožu reče Pekos.Šta ćemo s ostalim kožama i mesom? Ja ne znam kamo ćemo s tim.Do đavola, nije mi ni na pamet palo da ću sobom vući nekakve kože i meso odvrati Pekos. Naprosto nemamo mesta. Hadson, hoćete li mi prodati jedna kola i zapregu?

Neću, ali ću vam ih pokloniti.Polovica sledećeg dana prošla je u deranju bufala i sečenju mesa. A preksutradan, u zoru, Pekosov kara van kola, jahača i stoke pošao je na svoj dug, spor put.Kola su polako napredovala. Pekos je vozio jedna kola, a Teril mu je sedela uz bok. Razgovarali su i gradili planove", sanjali o budućnosti i divili se ogromnom stadu koje je ispred njih paslo polako

se krećući i koje nije bilo nimalo divlje obzirom na svoju pasminu. Zbog sporog tempa putovanja Teril je zadrijemala, a najzad je i zaspala kada je Pekos zaustavio kola da bi u podnožju jednog brežuljka odmorio konje. Čim se probudila prvo joj je bilo da pogleda da li je na svom mestu njen dragocen sanduk, inače brižno sakriven i zaštićen u kolima.Pekos, ako naletimo na Komande i oni otmu onaj sanduk, onda ćeš i bez mene ostati upozori ga ona.Dođe li do toga, budi sigurna da neće ni jednom od nas ostati glava na ramenu.Napašće nas, to nekako u sebi osećam.Draga Teril, Komanči obično jašu u grupama od trideset do četrdeset ljudi. Pa zar takva grupa može ičim naškoditi ovakvoj uspaljenoj družini kao što je naša?Ulogorili su se mnogo pre sutona. Izabraše idealno mesto za logorište. S tog mesta pružao se pogled daleko na zapad, na nejasne obrise planina što se protezahu negde iza nepreglednih gustina oko reke. Kauboji, koji su večerali po trojica najednom, bili su zadovoljni što je značilo da je i stado posve u redu. Razmišljajući o tome i kako ima na tom mestu dovoljno trave i vode za stoku, i drva za vatru, i slušajući Teril kako peva, Pekos je promatrao gde se pale večernje zvezde i pomišljao da njemu sjaje.Idući dan ponovilo se isto put i zadovoljno logorovanje. I tako su se dani sporo otezali, ali ipak jedan za drugima prolazili, uz nekakve posve sitne nezgode koje nisu mogle prouzrokovati nikakvo zakašnjenje. Vreme je bilo lepo, noću hladno, u zoru je zrak štipao, a u podne bilo je jako toplo.Pekos, da li si ikad pomišljao kako je ovakva duga vožnja čudnovato lepa i privlačna? pitala je Teril uz sanjarski pogled.I te kako sam razmišljao, Teril. Ovo je pravi život i to rajski s tobom.Pekos, šta god ja radila i govorila ti odmah p| staneš sentimentalan. iPa, ako je tako onda radi i govori šta god hoćeš.Zaista je bilo nečeg divnog u takvom dugom putovanju po pustu i divljem kraju. Uzbuđenje i težak rad kod priprema, beskrajna naklapanja o mogućnostima nezgoda na putu, lošeg vremena, pomanjkanja trave i vode, napadima Indijanaca, brige o onome što bi se moglo dogoditi, sećanja na grad i svetinu u njemu sve je to kao pod dejstvom nekakve čarobne palice postepeno iščezavalo i na kraju leglo u zaborav. Naravno, poplave i nevreme, beg stoke i napadi Indijanaca mogli su razbiti blaženstvo tih dana putovanja. Ali je Teril prestala do pominje te mogućnosti, čak je zaboravila i na svoj sanduk divota koji je inače u njoj oživljavao sećanja na negdašnji dom. A Pekos je budnim okom motrio nefoosklon i sanjario.Dakako, više bi volio sanjariti u sedlu, jer mu je sedalo na kolima bilo tvrdo i neudobno, a on je bio slab vozač. No, svejedno, nikakvo njegovo putovanje kroz divljinu nije po lepoti bilo nalik ovome. Sunce je pri izlazu bilo crveno, u podne mu sjaj bio bled, a navečer se žutio i tako je još jedan dan prolazio. Stoka je jako malo posla zadavala. Činilo se Pekosu kao da je stado bilo posebno izvežbano za ovo putovanje s njim. Malo je grla odlutalo. Za to je morao zahvaliti u prvom redu svojim vrsnim jahačima.Iz dana u dan krajolik se postepeno menjao. Milja je bila nalik atomu u tom beskrajnom zapadnom gorovitom predelu Teksasa, ali je ipak oštrom oku promatrača svaka milja govorila kako se sve više bliži krševitiji kraj što skreće k severu do Staked Plainsa a k zapadu do klisura oko Pekosa. No, sveudilj je bilo dovoljno vode i prilično trave. Pekosova stoka nije gubila na težini, nasuprot, debljala je. Tu i tamo pod bledim suncem sjajio se skelet kakvog teleta koji je svojom jezivom slikom podsećao putnika na ranije manje sretne prethodnike.Međutim, došao je jedan dan koji se po svemu razlikovao od ranijih. Od stare utvrde McKavet ka

ravan je skrenuo prema vojnom putu što se pružao na zapad ka gazu Horshed na Pekosu. Ovo skretanje je samo po sebi predstavljalo izvesnu promenu. Teril je blistavih očiju kriknula: Oh, Pekos, poznajem taj put! Sećam se brežuljaka. Ovuda sam prolazila Pokazaću ti naše nekadašnje logorište... čini mi se kao da je to bilo davno, davno...Cio dan vozili su nizbrdo, stoka se brže kretala zbog toga što je trava bila ređa. Te su noći prvi put imali suvi logor, prvi takav logor na dugom putovanju. Sutradan su pregazili jednu rečicu, a dan kasnije stigli su do rečice Dove. Stoka se zadržala pored bistre vode oko koje je ležalo gusto raslinje.Teril je pokazala Pekosu mesto gde su nekada stajala njena kola i gde je ona prespavala. Sećala se drveta pod kojim je, melankolična i tužna, u sumrak sedela i čeznula za domom, ali ipak 'bez određene želje da se njemu vrati, i sa zebnjom razmišljala o budućnosti, strahujući od sve veće divljine ove sivocrne krševite zemlje.Oh, što sam plakala reče Teril, a u očima joj se čitao očaj tih prošlih dana. Bio je to dan kada je sve išlo naopako. Sećam se dragog tate koji je inače retko očajavao! Ali je tog dana bio posve demoralisan, a ni meni nije bilo bolje. Nisam imala nikakve nade u budućnost, preda mnom nije bilo ničega osim čamotinje i jezivih muka... Ni sanjala nisam koliko sam grdno grešila! Šta ćeš, bila sam d jete! Da sam znala da ću tebe sresti i voleti te, i da ćeš ti mene voleti, ne bih se onoliko isplakala onog dana.A šta misliš, Teril, šta bih ja u prošlosti radio da sam ikad pomislio da ću tebe sresti i da ću te zavoleti? Na tako nešto, draga, nikad nisam pomišljao, ali me ipak nešto držalo da baš ne zabrazdim u potpuno zlo.Još jedan dan je Pekosov karavan išao starim vojnim putem.Sunce je pržilo, ali se u zraku ipak osećala nekakva studen, a vetar je šumio kroz gustiš. Nigde nije bilo videti niti jednog živog stvora divljine. Ko

joti su prestali da prate stado. Nekakav nemir uvukao u bezbrižnost putovanja, nt'kn ulutnjt Unzvana čistim instinktom. Pekos Je oJW'ito taj Jedva spozajni nemir. Usprkos tednimn miljumu Mo oiladoše za njima, još su uvek imali du« put pred «o» bom. Konji su manje usporavali hod; »loku p kretala napred pokatkad ne obazirući to nn pnu. T« noći kod rečice Kinway, nakon najdužeg dnevnog putovanja, jahači nisu zapevali na straži niti au ae međusobno šalili kraj logorske vatre.Džonson je otkrio tragove indijanskih mustanga stare svega nekoliko dana.Stoga Pekos odluči da sutradan postavi Luisianu u kola a on sam ponovo pojase konja. Porazgovarao je sa džefom i Džonsonom.Pa, naići na znakove Indijanaca to još uvek ništa ne predstavlja reče Slinger. Bar ne u ovom kraju.Džonson nije bio jako raspoložen niti se pokazao razgovorljivim. Pekos je zaključio da im, po svemu sudeći predstoji okršaj sa Indijancima. Slaughterovi i Lovelace Hali bili su na noćnoj straži. Teksas Džek je spavao na svom ćebetu s glavom na sedlu. Lano i Luisiana stajali su pored vatre i grejali se naizmenično, najpre s jedne, pa s druge strane.Pekos pođe prema stadu. Stoka je.uglavnom bila mirna, odmarala se i spavala. Mlada telad su prestravljeno mukala. Njima je put bio težak. Stražari su bili na konjima i obilazili stado da vrate po koje grlo željno lutanja. Sve se činilo u redu. Samo je tiha noć, sa hladnim vetrom, nosila u sebi predskazanje nečega što bi moglo razbiti monotoniju dugog puta.

Teril je još bila budna. Spazivši Pekosa gde prolazi, ona ga dozove. Njen mali šator bio je taman toliko širok koliko je trebalo da 'bi pod njim ona mogla ležati na svojoj ćebadi.Madam, s vama samo jedno ne valja, a to je što ne možete spavati s čizmama na nogama zamišljeno će Pekos, sedajući pored nje. Teril ispruži ruku, tražeći njegovu koju stisne svojom malom šakom.

Pekos, ti si nešto zabrinut šapnula je. Ni govora, draga. Samo sam zamišljen.Dobro, ako nisi ti, onda su ljudi zabrinuti. Čula sam razgovor između Džonsona i Slingera. No, nama je daleko lakše nego što je bilo tati i njegovoj družini kad su se ulogorili ovde u svoje vreme. Mislim da okolina deluje na tebe, Pekos.Možda je tako, u svakom slučaju više bih volio da možemo odmah proslediti bez čekanja da stoka odmori.Valjda znaš da ne možemo. Sve se naše nade sastoje u tom stadu. Pekos, osećam se kao Mauri kada postaje »vidovita«, kako to Sambo kaže. Mi ćemo se već probiti.Draga, to je sigurno. Do đavola, baš si ti dobrodete. Moram ti priznati da se najviše zbog tebe brinem. Da nije tebe, ovaj put ne bi predstavljao ni po muke. Ali si ti baš na svom mestu, Teril. No, ti si žena, a muškarac te ne smije izložiti pogibelji na ovom prokletom putu za Horshed.Tata me već ranije izložio. Svi naseljenici izlažu pogibelji svoje žene i kćeri. Mi ne možemo činiti izuzetak. Osim toga, Pekos dragi, da ti malo ne preteruješ s tim »ti si žena.«? Ja mogu jahati i mogu pucati. Straha nimalo ne osećam. Prema tome ne predstavljam smetnju, a kladim se da glavu mogu čuvati bolje nego ti.Na to će Pekos gorljivo: Upravo se u tome i sastoji stvar, Teril. U tvojoj veri, u tvom duhu i tvojoj hrabrosti. Ali nije samo to, u tebi je mnogo drugih još lepših osobina. To mene podržava... Biću presrećan da te provedem živu i zdravu kroz život. Laku noć.Sledeći im je logor bio Mrtvačev izvor. Do njega su stigli kasno navečer, nakon turobnog i napornog dana. Te je noći Pekos satima stražario kraj logora, smenivši Slingera posle ponoći. Sa brežuljka iznad uznemirena stada vukovi su zavijali. Na dužnosti su bila četvorica kauboja. Kad je Pekos bešumno skliznuo kraj malog šatora, Teril je još bila buda.

Zaželela mu je laku noć. On sam smestio se pod Jednim drvetom.Usledio je dan puta do Kineskog izvora, potom duga etapa do gaza Horshed. Taj je dan trebalo da bude odlučan. Ponovo su Pekosa uznemirili tragovi indijanskih mustanga. Ujutro ga je Džonson obavestio da su na tom mestu, upravo pre dva, najviše tri dana, logorovali Kajove ili Komandi, biće oko dvadesetak njih.Preuzmi dužnost, Džonson kratko mu je odvratio Pekos.Ostali su ljudi vršili svoje uobičajene poslove. Lano je dovodio u logor jahaće konje; Teksas Džek bio je zaposlen s kuvinjom; Slinger je podmazivao točkove kola; Džonson je s dalekozorom otišao na jednu uzvišicu; stoka je pasla oko staze.Dan je bio vetrovit, s crnim oblacima kroz koje je sjalo mršavo sunce i osvetljavalo vijugavu stazu što je vodila nizbrdicom prema reci Pekos. Iz sivila krajolika iskakali su crnilom istačkani brežuljci, goleti i kameni platoi sve sami znakovi pretnje Pekosa.Za doručkom je Jolmsom pružio ljudima prvo iznenađenje:Ljudi, danas ostajemo ovde, odmaramo se i puštamo stoku neka pase. Svi malko odspavajte. Ujutro ćemo preći Horshed.Bez sumnje bio je to pametan potez, ali je napetost njime pojačana. Pekos je tražio načina da nekim radom sebi olakša nemir. On nije bio vičan gonjenju stoke te se divio onim tvrdim Teksašarfma koji su podnosili i savlađivali teškoće napetih iščekivanja, begova stoke, muka, nedaća i 'borbi na Stazi Chishoim.Međutim, Teril je odspavala barem polovicu dana. Za ono vreme dok je bila na nogama i hodila logorom činila se mirnom, nešto malo umornom, ali uvek sa spremnim lepim osmehom upućenim Pekosu.U suton karavan je krenuo. Stoka je išla daleko napred na čelu. Na svom mustangu, Teril se držala posve blizu Pekosa. Lano je bio u izviđanju, daleko napred na stazi, te se vratio. Pre samog zapada sunce je zadobilo tmurnocrvenu boju i sav onaj krševit, planinski kraj obojilo rumenilom. Potom iščeznu u čeličnosivom sumraku kojem je usledila mrtva noć.Zvezda nije bilo. Prema tamnom nebu izvijali su se crni brežuljci. Kola su se valjala nizbrdo,, tu i tamo uz jezivu škripu kočnica. Stoka je hodala i kaskala otprilike tri milje na sat; nisu joj dozvoljavali đa se zadrži da pase. Bezosećajno mrk krajolik biiaše zavijen u muk, kao da zna i pamti užase i pokolje što su se desili na tom samotnom putu.Deset je noćnih sati, bez ijedne reči žalbe, Teril sedela na svom mustangu, a kad je sivilo zore odagnalo mrak ona je zabrinutom Pekosu uspela uputiti osmeh ohrabren ja.Karavanom se pronio nalog da kola stanu. Tu smo, na gazu Horshed, Teril muklo i je uzviknuo Pekos. Sad, samo još da pređemo i ništa više ne tražim.Već je gotovo bio dan kada se Džonson vratio. I pored nedovoljnog svetla Pekosu je bio dovoljan samo jedan pogled na rendžera da vidi kakva je situacija.Ne možemo zadržati stado rekao je rendžer. Nanjušilo je vodu. Spustiće se da se napi je, na obali će se rasprštiti, a možda i razbežati.Šta da radimo? upita Pekos.Poteraćemo kola sa staze, dole iza onoga gustiša. Povedi Teril, Luisianu, Džeka i Lovelacea, pa se s njima popni na onu stenu. Uzmi vode, hrane, mnogo municije, i dobro se sakrij među kamenjem dok se mi ne vratimo.Nekoliko minuta kasnije, kad se na sivom svetlu počeše nejasno ukazivati predmeti u daljini, Pekos se sa svojih nekoliko ljudi našao na steni na koju mu je Džonson ukazao.

Bila je to kamena jutnivtin, i rulm stena i žbunja, taman tolik« dt # »« šestorica ljudi. Pekos je odmt«h ocljn šao ga pogodnim za obranu. Nekolulaća sa dovoljno municije mogli bi ročite opasnosti dugo zadržali I ■ neprijatelju. Zaravan je bila na n«klh jarda od staze i dizala se visoko nad n,■ ■ ■ bila je duboka provalija. Prema znjuidu e tlo štalo do jedne sive, gustlšima osuto dolino ur. l' S leve strane spuštala se u gustim raslinjem obraslu uvalu u kojoj su kola bila prilično dobro skrivena. U najmanju ruku trebalo to! ih dugo tražiti, a obzirom da su bila ispod same stene bio bi to neprijatelju težak posao.Teril, ti se prigni i sakrij što bolje možeš iza ovog kamena naloži Pekos devojci. I nemoj biti nemarna, jer ću te inače lupiti. Ne brini Pekos ona odvrati. __ No, ja sam već zabrinut. Zar ne vidiš da sve ovo znači borbu? Džek, ti pazi na stranu prema reci. __ Si, senor odgovori Teksas Džek i stade puzati prema svom osmatračkom mestu. __ Lovelace, ti i Luisiana pazite na stazu. I sad se svi spremimo na ono što nam je Džonson predskazao.U međuvremenu je dan osvanuo. Okolina je postala vidljiva, jedino je manjkalo sunce. Još je uvek bilo prerano, premda je u to doba sunce već moralo najavljivati svoj izlazak crvenim odsjajem na obzorju. Ali je istok svejednako fbio crn.iS odbojnošću je Pekos bacao poglede na reku. Ukoliko je ikad osećao ljubav prema ovoj tajnovitoj reci zabačenoj tamo gde je i đavo rekao laku noć, takvo čuvstvo sad sigurno nije osećao. Malo se podigao da bi virio preko stene, posve svestan Terilina revolta zbog njegovog

izlaganja. Ugledao je dobroznanu rečnu okuku u obliku konjske glave. Mrko se sjajila na hladnom jutarnjem svetlu. Iz sive tame je izbijala i krčila sebi put u širinu doline te se daljn gubila negde u tamnu daljinu. Ta je reka imala

podmuklu dušu. Kao da je sama 'bila svesna da je ovaj gaz jedini siguran prelaz na dužini od stotina milja, da u sebi i u onim mršavim izvorima što vodu crpe iz kamenita tla krije jedini izvor gde će žeđ '' ugasiti i čovek i životinja što se nađu u toj nesagledljivoj krajini punoj čame.I ta je duša reke, uzvišeno surova u svojoj snazi, poput teškog pokrivača ležala na beskrajnim peščanim sprudovima, sivim obalama i zelenilom obraslim mestima. Tako je ona dominirala svime.Uz cestu, sve dole do reke, tu i tamo mrlje belila. Kosti. Skeleti životinja. Tri stotine godina, još od onog dana kad su Španci označili put kroz smrtonosan i pust Lano Estakado, stoka je tuda ugibala. Stoka je padala i ugibala nadomak reke zbog koje se na smrt iscrpljivala. Bilo je to mesto označeno prisustvom smrti. Nikada se na gazu Horshed nije podigao šator Indijanca ili stočara, niti kamena nastamba kauboja, nikada tu nije čovek zastao da obitava. Na tom su mestu ljudi morali prelaziti Pekos, ali su se tog mesta grozili i bežali od njega kao od gube. I'kakvo je dosad bilo, takvo će uvek bti, korisno ali omraženo, nužno zlo. I pri najsunčanijem danu, to je mesto delovalo odbojno. U tom je tmurnom jutru moć pustoši i samotnosti sa svojim avetinjskim sivilom pritiskala čovečju dušu i preteći ga upozoravala da priroda poštuje samo zakon jačega, !ta je moć prestravila čoveka slikom beznađa pustoši u kojoj se ogledala njena nevidljiva isena što se razastirala preko celog kraja oko Pekosa.Šefe, pogledaj šapatom će Teksas Džek.Ton kaubojeva glasa nagnao je Pekosa da se trgne, prigne i skokom prođe onih šest stopa do osmatračnice.Kajove šapatom će Džek.Kroz jednu raspuklinu u steni pogled je dosezao do uvale koja se protezala paralelno sa stazom. Na levoj strani bila je obrasla gustišem. Zapravo, sa ceste se ta uska uvala nije mogla videti. Džek je prstom upro u ono mesto koje je bez sumnje bilo Indijancima omiljeno sklonište za zasedu.Cela grupa, penje se uz u vol u nMUvIo )tDžek. Konje vode. Sad su iza onih «rmov«.Pekos mahne Lovelaceu i Luisiani neku dopuJNik njemu. Morao je jednom žestokom kretnjom uli ohTeril da mu i ona ne priđe.Gde su se, kog pakla, skrili Džonson i njihovu družina? nestrpljivo je upitao Pekos.Šefe, budi siguran da oni promatraju Indijance odgovori mu Teksas Džek. Pre nego je postao rendžer Džonson je bio lovac na bufala i indijanski borac. Upravo tu, na ovom mestu, tukao se s Komančima i sve im trikove poznaje.Dobro smo izveli onaj sinoćnji put, šefe ubaci Lovelace. Sigurno kao grom da nas crveni nisu tčekali sve do večeras. Oni su upravo čuli i spažili našu stoku i stoga se sada šuljaju da vide šta se događa. Šefe, jaih opet vidim šapne Teksas Džek i upre prstom. Hej, ne diži glavu toliko.Pekos je očima pretraživao niži kraj uvale koji im je iS njihova položaja bio na domet puške. Ali je Teksas Džek pokazivao na onaj dalji kraj. Najedared su Pekosove napete uhvatile neki pokret među žbunjem u uvali.Ja ih vidim, šefe šapnuo je Lovelace posve mirno kao da je tog trena spazio jelena za kojim tragaju.Šta ti kažeš, Luisiana?Ja samo čekam naređenja, šefe odvrati Crnac. Gledajući gde su svi njegovi ljudi pre njegaotkrili zasedu Indijanaca, Pekos se još više uzbudio i postao nestrpljiviji. Nije skidao pogleda sa žbunja iza kojega je nestalo onih pokretljivih likova. Najedared, grupa vitkih crvenokožaca toliko se lepo ukaže pogledu, da je Pekos jedva suzdržao uzvik.Kajove, nema šta ispotiha će Teksas Džek. Nisam bio siguran, ali sada jesam. Poznajem te ptice. Baš mi je po volji što nisu Komanči.Stanite, momci. Još su nam daleko od dometa upozori Pekos ljude. A možda Džonsonu pokvarimo plan, premda ne znamo kakav mu je.

Nema ih naročito mnogo šapne Lovelace.Dvanaestak, ali ih iza one okuke sigurno ima još više prihvati Džek. Sve mi se čini da to crvenima svira budnica.Budnica. Šta ti je to, Džek? upita Pekos.To sam pokupio u vojsci.. Tri godine sam bio vojnik.Zar tako? Onda si kao vojnik naučio da se boriš s Indijancima.Uglavnom. Ali sam i jahao sa... Hej, šefe, pogledaj!Da, vidim. Nešto ih uplašilo. Ionako su bili zbunjeni.Eno ih još. Biće ih dvadesetak... Ako je Džonson rasporedio svoje ljude tamo gde ja mislim da jeste, onda će tim crvenima brzo zaprašiti kako treba.iSav uzbuđen i napet Pekos je promatrao tamnu crtu što su je sačinjavali Kajove u pokretu.I ja ih vidim, Pekos drhtavo šapne Teril^Đavole mali, budi oprezan. Pekos će zap( vednički. Međutim, Teril nije mogla biti oprezniji nego što je bila, pošto se bila upravo prilepila za tlj i gvirila posve nisko između kamenja po kojem je izj džikljalo žbunje. Trebala bi da bude na smrt prepla šena, ali uopšte nije bila. Držala je svoju novu pušku i činila se posve voljnom da iskuša kako puca.Svrćući pogled s devojke, Pekos stade promatrati Kajove. Na neki način Indijanci su spoznali da im preti neposredna opasnost. Po njihovim se prvim pokretima videlo da su se pripremali na zasedu u kojoj će dočekati goniče stada što se sada osulo kraj obale reke. No, u međuvremenu je nastala velika promena. Pekos je najpre spazio gde grupi Kajova prilazi jedan vitak i visok Indijanac, očigledno njihov vođa, jer su se svi okrenuli k njemu čim je on izbio iza okuke. Taj je Indijanac nešto govorio prateći svoje reči silovitim, rečitim i značajnim gestama. Sudeći po pokretima ruku tog poglavice, Indijanci su zaključili da su opkoljeni. Od lovaca pretvorili su se u lovljene. No, bilo je takođe očito da su još uvek smatrali da ih niko ne gleda. Naročitu su pažnju obraćali na zavoj na kraju uvale, a na položaj gde so nalazio Pekos nisu se gotovo uopšte obazirali. Naravno, taj je položaj u prvom redu bio predaleko da bi predstavljao opasnost, a osim toga oni su osećali da se moraju čuvati one strane na kojoj reka teče.

Smešno, zar ne? upita Teksas Džek. Sad će oni vragovi sami iskusiti kašu koju su zamesili, a ja bih rekao da je već bilo vreme za to.r Ako ih Džonson potera niz ovu dolinu, ili pak na cestu prema nama, onda. Šefe prekide ga Luisiana vidim da se neko penje preko stena, a sve mi se čini da je to jedan od onih Slaughterovih., Gde? upita Pekos čudeći se i pitajući se šta je ovo s njegovim očima te ne može ništa videti. 'Dosetio se da mu je pažnja ponajviše usredsređena na Teril što je ležala kraj njega.Tamo, niz uvalu odvrati Luisiana.Pazi da ne uzmeš nekoga od naših za Indijanca opomene ga Pekos. Gle! zaboga, pa to je Abe Slaughter. Maše nam sombrerom.

Jeste, on je. Hoće da nas upozori na sebe. Ne brini, Abe, znamo gde si, ali ti to sigurno ne možemo dati na znanje time da ovuda skačemo i džipamo se.Tamo su dvojica, oba Slaugihterova reče Lovelace.Još da mi je znati gde su Džonson, Slinger i Lano zamislio se Pekos, potom opet pogleda u Teril. Ona mu je uzvratila toplim pogledom svojih tamnoljubičastih očiju. Teril, neko će sigurno sada otvoriti bal, ali ćemo se mi suzdržati od plesa u početku.Tako i treba složi se Teksas Džek. Tako će Kajove nagrnuti ovuda ispod nas, pa ćemo ih tek onda dočekati kako pristoji.Niz uvalu neće poći primeti Lovelace. Brzo će otkriti odakle pucnjava dolazi, pa će strugnuti u suprotnom pravcu.Neka ga vrag nosi, Džonson je ovo baš fino smislio oduševio se Pekos.

Dakle, gospoda Kajove odustali su od zas.jede Džek će razveseljeno. Ukoliko se pak ne služe nekim novim trikom!Pios je s veseljem razmišljao kako je Džonson dobro izveo stvar. Sad je pred njima stajala posve čista situacija.Kajove su sigurno doznali za pokret Pekosova ili nečijeg drugog karavana, te su krenuli na gaz Horshed gde je teren naročito pogodan za zasedu. Sigurno su danju celo vreme stražarili ne bi li pravovremeno spazili dolaženje stoke iz daljine. AliJ Džonsonova ideja da se noću putuje bila je za njil nešto novo. Indijanci su logorovali negde podalje o reke te su u zoru bili iznenađeni kad je iznebuh? naletela stoka. Na to su se požurili da pripreme zasedu, ali su u tom pokušaju naleteli na izvesne okolnosti koje su ih zbunile i unele pometnju međi njima, što je bilo pojačano time što su najzad ilij čuli ili spazili belce koji su se od gonjene divljači| pretvorili u goniča.Očigledno su postojala tri puta za begstvo. Dva, uz i niz uvalu, bila su Kij ovima posve nepodobna, videlo se da im se. tim putevima ne da poći. Treći put, preko zbunjeni prekrita uspona na stazu, takođe im je bio opasan, jer ih je mogao izložiti pogledima neprijatelja, koji je mogao biti prikriven iza visokih golih stena nasuprot reci.Pekosovo oštro oko zapazilo je oprezno kretanje jednoga Kajove koji se šuljao ispod stenovitog platoa niz uvalu, Bez sumnje, drugi je Indijanac na sličanj način izviđao suprotan put.Ah! začu se usklik Teksas Džeka.Pekos spazi oblačić plavičastobela dima gde se diže iza stene na početku uvale, a tren kasnije ocu se i prasak puške.Počelo je, momci mrko će Pekos.Izaberi žrtvu dometne Lovelace.Ne, ne pucaj. Uh! Poslušajte ovo!Uzduž stena planu pet ili šest teških pušaka a istog časa u uvali nastade pravi pakao. Odjeknuše stravični vrisci i njiska ranjenih i prestravljenih mustanga, uz pucnjavu i jezive ratne krikove Indijanaca. Pekos spazi gde neki Indijanci posrću i padaju u žbunje, a odmah potom oblak prašine sakrije okuku u uvali iza koje su se Kajove koncentrirali.Raspršiće se i pobeći, momci moji nezadovoljno reče Teksas Džek a mi ćemo ostati praznih šaka.Ne brini, proći će ovuda ispod nas dočeka Luisiana. Kako bi bilo da siđemo i da ih dočekamo predloži Lovelace.Čujte vi, buntovnici, ko je ovde gazda? javi se Pekos. On nikada nije učestvovao u borbi s Indijancima, pa. je sad razmišljao kakvu je to ratobornu družinu okupio, i ta ga je pomisao još više uzbudila.Pekos, dođi amo javi se Teril sitnim glasom, ali posve mirnim kao i u one trojice kauboja. Neki konji izbijaju iz grmlja ispod nas.Odmah je Pekos puzeći prišao devojci. Nakon prve salve, pucnjava u uvali postala je sporadična. Dim i prašina krili su okuku. U taj oblak gađali su Džonson i njegovi ljudi.Pazi, Abe, stari moj, nastradaćeš javi se Teksas Džek sa svom mesta.Gle proklete lude! Šta mu treba da se toliko izlaže? uzvikne Lovelace.Ja ih više ne vidim dobaci Luisiana. Pekos je bio primetio gde strele lete iz uvale,ali u svom uzbuđenju nije zapazio kad je ova odbrana prestala, Sa svog mesta kraj Teril nije mogao da vidi celu uvalu. Devojka je savršeno mirnim prstom pokazivala prema gustom žbunju što je raslo kraj staze. Međutim Pekosovu pažnju na ono najvažnije nije privukao Terilin prst već neko micanje u žbunju iz kojeg su se pojavile mršave, tamne, divlje konture mustanga.Momci, brže ovamo oštro dovikne Pekos. Pokušavaju da kidnu. Trojica njegovih ljudi hitro dopuzaše k njemu. Pazite sad. Vidite onu žutu stenu s kravljom lubanjom na vrhu? Sad pogledajte.onkraj nje na nekih stotinu stopa otprilike, na strani staze gde...Vidim ih! ispotiha klikne Džek.I ja ih vidim! Nebesa, samo da su bliže!Za ovog Crnca dovoljno su blizu suvo će Luisiana. Meni se ionako ti crveni đavoli nimalo ne sviđaju.Teril, ti si položila ispit osmatrača reče Pekos devojci s velikim ponosom. Ja celo vreme razmišljam o tvom plemenitom odgoju i o nježnosti koju si nasledila, dok si ti prava žena Teksašanina pionira.Eh, šefe, ona je Teksašanka od glave do pete reče Džek.Ja predlažem da je od danas dalje zovemo Teksas Teril otegne Lovelace.Tako je Terilin novi status potvrđen od strane tvrdih ljudi na najgorem mestu uzduž divljeg Pekosa i u vreme najtežeg iskušenja.Pucnjava je prestala. Bez sumnje su Džonsonovi ljudi sad čekali da skupina Kajova izbije odnekle iz oblaka prašine.Odjedared, crni, mršavi mustanzi iskočiše iz grmlja na cestu.Idu škripavo uzvikne Pekos, Stani! Još su daleko. Pričekajte dok nam se primaknu bliže!Preko uvale zafijukaše meci.Momci, to je jahanje! uzviknu Teksas Džek u velikom ushićenju.Prebacite se... ulevo! Nemojte pucati iznad Teril! naloži Pekos.sedam... devet... jedanaest brojala je Teril. Pekos, pogledaj ih! Kako su jadni, goli i mršavi!Kajove poteraše na stazu svoje mustange što su se u trku inisko opružili. Na Indijancima nije bilo boja, nije bilo perja, to nisu bili živobojni jahači! Onakvi kakvi su bili odgovarali su divljini krajolika. Kao da su i oni na sebi nosili pečat tog jezivog mesta. Terali su konje u jednom redu, jedan za drugim, visoko dizali svoje puške i lukove, tamna licaokretali za sobom, vitke im spodobe uspravne u sedlu __ prava slika neuporedivih jahača kakvi su biliIndijanci iz ravnica.Gospode! Što ovi jašu! uzvikne Pekos. No, momci, biće kratko i slatko. pripremite se! Pucaj!Kako odjeknu prasak teških pušaka one uspravne prilike na mustanzima iščezoše kao po kakvoj čaroliji. Na prasak pušaka, koji ih dočeka sada s jedne treće strane, Kajove kao po komandi skliznuše uz bok mustanzima i zadivljujuće nastaviše jahanje držeći se samo jednom rukom i jednom nogom za svoje konje u punom trku. U roku od nekoliko sekundi nađoše se van opasne zone. Tanad je pogađala prašinu iza njih. Skupina Kajova za tili čas zađe iza jedne izbočine i nestade.Dobro je šef rekao javi se Lovelace koji je prvi ustao. Bilo je kratko i slatko.Ja nikad nisam bio neki stručnjak u gađanju leteće mete uze se pravdati Teksas Džek.Pekos, koji je klečao, takođe ustade i stade brisati znoj s lica.

Nisam niti jednoga čak ni zakačio!Šefe, bio bi sasvim lep hitac pogoditi u jednoga od njih odavde čak i kad bi stajali. A prođoše brže od munje.■Mogao sam ovako da ispucam svu municiju, oni ni osetili ne bi.Pekos pogleda u Teril koja se nije ni pomakla. Ležala je, pritežući k ramenu pušku koja je bila uperena u stazu.Ustani, Teril. Sve je gotovo. Nema skalpova za nas. Koliko si puta pucala?Teril sedne. Bila je prilično bleda, ali su joj u očima igrale neke tamne iskre.Pekos, jesi li video kako jašu? Oh, bila je divna slika! Bila sam previše očarana da bih mogla pucati.Čuj, devojko, a pretpostavi da su dojahali pravo ovde te je neko od njih posegao da mi skine kosu. šta bi onda?JPa, svakako ne bih dozvolila da mi izgubiš tu svoju lepu kosu... oh, noge su mi utrnule.Momci, Džonson nas doziva. A eno i Slaughterovih gde idu preko uvale reče Teksas Džek.Pekos je stajao i promatrao naokolo.Da, i on nas požuruje. Siđimo dole, po kola. ljudi. Teril daj mi ruku. Da. potrčimo i pokupimo konje.Ubrzo su se Pekos i Teril našli u sedlu. Konjima je bilo teško ovladati. Ostali konji ko'je nisu jahali, pojuriše čim si ih razvezali niz stazu k mestu gde se ostatak družine pojavljivao.Pekosovi se ljudi opet skupiše. Pritežući kolan na sedlu, oznojeni i zaprašeni Džonson je pričao:Ispalo je upravo onako kako sam planirao. Bilo" ih je otprilike dvadesetak. Nema smisla da se zadržimo da to proverimo. Sad odmah poterajmo kola. Ona tri jahaća konja treba vezati za kola. Čim prebacimo kola preko, treba da se vratimo da prebacimo stoku. Sve to treba brzo obaviti, dok nam je sreća naklonjena. Ja se nikad ne osećam ugodno na ovoj strani reke.Kola su se brzim tempom valjala nizbrdicom. Pekos primeti da se stoka raspršila uz obalu reke, ali po svemu sudeći niti jedno nije odlutale dalje od četvrt milje. Stoka se napila i sada je pasla. Promatrajući kola gde se bućkaju u vodu, Džonson reče da je vodostaj možda nešto visok ali im to neće zadati glavobolje jer je ovaj gaz inače plitak, dno mu je od šljunka i tok miran. I zaista, točkovi su jedva uranjali do iznad glavčine. Nedugo zatim kola su prešla i već su se penjala na suprotnoj obali.Hajdemo, Teksas Teril, sad treba jahati veselo uzvikne Pekos premda ga zebnja još uvek nije napuštala. Pridružili su se jahačima koji su okupljali stado. Pokazalo se da je za to trebalo manje muke nego što je Pekos predviđao. Postepeno su poterali stado do gaza, potom sa deset jahača u polukrugu stoka je počela prelaziti. Cim su se predvodnici našli u vodi, najteža je poteškoća prevaziđena. Voda je bila nešto visoka i brza, a pomalo i mutna.SPogledaj Teril, upravo je takve boju bila onog dana kad smo mi zamalo odsečeni. Sećaft II w" govorio je Pekos devojci dok su guculi nu xaćelstada.Imam razloga da se toga setim, l'eco » povrne Teril, gledajući ga značajnim pogledom iv jih tamnih očiju.Na svoje veliko zadovoljstvo Pekos Je tflcdiio mu stado prelazi reku za manje od pola satu.Cuj, iSmit, znaš li ti da smo tamo preko pokupili par stotina grla? upita Džonson uz širok osmeh.Šališ se!Nema tu šale. Na onoj strani niz reku bilo je celo krdo sa žigom XS. Biće da je tamo stradao kakav gonič, da mu se stoka razbežala. Spazio sam i i izgorela kola, i to izgleda da je nedavno bilo.Ubrzo se dug karavan rastegao ni zapadnoj strani reke. S najviše tačke Pekos se osvrnuo. Scena koju je gledao činila se ista kao ona što ju je promatrao na onoj strani reke. Gaz Horshed je blještao čeličnim bedilom pod suncem tog vetrovitog dana. Nigde nikakva znaka života. Jasno su se raspoznavale bele kosti uginulog blaga, što su celom kraju davale pečat smrti. Mesto je bilo zavijeno svojom pustom čamom. Priroda je bila negostoljubiva. Dozvolila je Pekosovu karavanu da prođe, ali će možda sledeći karavan doživeti tragičnu sudbinu prošlih.

Celim putem od rečice Independence do staze koja je vodila k ranču Pekos je raspoređivao stoku. Pošto je ostavio poslednje krdo umornih goveda, Pekos i njegovi kauboji vratiše se prema reci da s pridruže kolima.Od gaza Horshed osam dana putovanja! Pekos se morao prisećati logorišta da bi znao koliko je dan prošlo. Dani su prosto proleteli! Dug je put privedei kraju. Još pre sutona kola će se naći na rubu zid što se diže iznad ranča Lambet.»Jedno je sigurno, dobra me sreća poslužila«, ozbiljno je sam sebi govorio Pekos. »Da, poslužila još od onog dana kad sam se upoznao s mladić« Terilom, koji je ispao devojka. neka je Bog bla| goslovi a meni da snagu da joj pružim sreću i bezbednost... No, ima stvari koje više nikad ne želim, a jedna od njih sigurno je prelaz preko gaza Hor| sehed!«S vrha jednoga brežuljka Pekos izbije na mestoj s kojeg je mogao promatrati reku. Pogled ga je i zapanjio i uzbudio. Činilo mu se kao da je dugo vremena bio odsutan i kao da se sada najedared obreo usred starog, dobroznanog krajolika rečnog kanjona. Ispod njega raspukao se širok, suv kanjon, usred kojeg je zmijugala zelena reka. Sa svog mesta Pekos je čuo kako ona muklo buci. Pokraj reke zelene pruge mesquitea, cedrova i drugog stablja, a potom sivo žbunje po padinama što se postepeno uzdižu do raspucanih stena. Ponad toga miljama se proteže zemlja gde se trava i kamen mešaju i gube u daljini dokle god oko dosiže,Kao i svaki put, Pekos je pokufiao da mun nno put s platoa iznad reke prema vrhu kotlino. Htlti mu je to već postala nagonska navika. Ponovo jr pogledao u bezgraničan kraj omotan svojim monotonim lvilom što fizički opipljivo očituje osamljenost puntoAl.! Taj je kraj ispunjavao avo a čim je žudela njegova pustolovna duša. A tamo, Ispred kola, jahala je devojka koja ga je naučila samosavlađivanju i samopoštovanju. Slika budućeg životu što mu se ukazala sadržavala je u sebi toliko lepote i veličine da ga je prožela čuvstvom što se graničilo s poniznošću.Kad su kola dostigla rub klisure iznad ranča Lambet, sunce je još sjalo nad krajinom, ali je u kotlini već padao suton.Teril je sjahala i pomamno pritrčala k rubu gde je najedared stala kao u transu. Pekos je pošao za njom, razmišljajući kako će sada ponovo baciti pogled na neizmenjeno, staro, mirno mesto. Pogledom je prešao preko suprotnog ruba, zlaćano obojenih stena, purpurnih pećina i gustiša, i najzad se spustio na zelene pašnjake istačkane stokom i konjima i na potočić koji je ličio na plamenom obojeni končić u crvenilu sutona, i na staru brvnaru sa zelenim krovom iz koje se pravo uvis odbijao stup plava dima.Izgleda da je sve u redu, Teril reče Pekos s ganućem.Devojka je ćutala, samo mu je stiskala ruku. Jedan za drugim ostali ljudi iz Pekosova karavana poredaše se na rubu klisure. Upravo u tom času na golom zidu suprotne klisure besnu boja zalazećeg sunca i odbije se u čudesno toplim zrakama u kotlinu. Niže, pri samom tlu, kao da se stvoriše purpurne koprene kroz koje su se čarobno nazrijevale pećine i pozlaćeno lišće. Mistično se svetlo spuštalo s raspucana ruba klisure niz njeno izbrazdano lice i zelenilom optočene raspukline do travom i trošnim stenjem pokrivene padine a potom se prenosilo na ozareno lišće, žuto obojeno kamenje i travu naokolo blještava potoka.Ovaj je kratkotrajan prizor zadržao promatrače kao prikovane. Potom sva lepota i bes počeše nestajati. I na to praktični Teksašani pređoše na posao.Smit, da si mi ne znam koliko pričao ne bi me mogao uveriti da kraj onog crnog Pekosa postoji tako lepo mesto reče Džonson.'Više nego lepo. To je zlatan rudnik huknuo je Slinger.Lepše je od najlepših mesta na Rio Grande dometne Teksas Džek. Možeš biti siguran da ostajemo ovde s tobom.Mladići, hvala vam reče Pekos, jedva nalazeći reči. Razrežite i smestite se. Noćas ćemo logorovati ovde.

Kako ćemo, do đavola, spustiti kola dole? upita Lovelace.Stara ćemo rastaviti i spustićemo komad Po komad objasni mu Pekos. Ostala ćemo ostaviti ovde. Kasnije ćemo napraviti jednu šupu za njih. Ne™ ka neko odseče podužu granu, veoma jaku, preko koje možemo prebaciti konopac s koloturnikom. Ponio sam ih sobom da lakše spustimo stvari u kotlinu.Maurii! Sambooo ~ vriskala je Teril radosno u kotlinu.Pekos potrča do ruba. Jeka se vraćala, mnogostruko uvećana i divlje ulepšana, potom jenjavala u daljini,Sambo! iz sve snage viknuo je Pekos. Glas je odjeknuo, silan i veličanstven, odbijajući se od surih klisura i valjajući se dalje do reke.Eno ih! oduševljeno i zadovoljno usklikne Pekos.Gazda, jesi li se to vratio? odjeknuo je k njima gore Sambov duboki bas.Da, Sambo, vratili smo se.Gospođice Rili, jesi li dobro? dovikne Mauri.Svi živi i zdravi, Mauri.Jesi li se udala za tog Pekosa?Ne, još nisam Mauri!Kako ide kod vas, Sambo? radosno je vikao Pekos.iPa. bilo je posla. Ima novih teladi, ždrebadi... djece...Premda je Pekos na to zagrmio, čuo se i Terilin vrisak iznenađenja i ushićenja.Ma'šta kažeš, Sambo?Pošto je još ranije nestala iza njihove male kolibe, Mauri se sada pojavila sa po jednim malim Crnčićem na svakoj ruci, na što je Sambo još jednom probudio jeku koja je jenjavala urlikom:■ Evo ih, gazda! Moja dva crna kauboja!Grohotnim smehom radosti Pekos je dao oduška oduševljenju koje ga je upravo gušilo.Privučeni ovom vikom, radoznali kauboji bili su opet prišli rubu klisure. Kada se stišala jeka Pečosove gromoglasne radosti, Luisiana je doviknuo u kotlinu:Zdravo, crajo!Zdravo i tebi narogušeno odvrati Sambo.Čini mi se da te poznajem. Je li ti ime Sambo Džekson?Jeste, taj sam.Kad dođem dole pokazaću ti koliko mi je drago što sam te našao.U sumraku su Pekos i Teril sedeli na rubu klisure iznad kotline. Lano je pevao nekakvu špansku pesmu, ljudi su se oko logorske varte zabavljali, jedna je krava mukala na tamom obavijenom pašnjaku.S glavom naslonjenom na Pekosovo rame Teril je plakala. Draga, zbog čega sada plačeš? ■blago ju je upitao, milujući joj kosu. Kod kuće smo.On, Pekos... beskrajno sam sretna... samo još kad bi to tata znao!Poslednji odsjaj dnevnog svetla gubio se s reke. Uzastopno i postepeno tamne su sene noći padale na obale Pekosa. Nad divljom pustoši spuštala se tmica. Čuo se potmuo huj vode. Zrak se hladio. Vetar je šuštao u grmlju. Iznad tamne klisure izvirio je mesečev srp. Setan i ponosan, Pekos je tekao dalje, veran zadatku što mu ga je priroda dala, ne hajeći za sitne živote i ljubavi ljudskih bića.

Sutradan Pekos spusti stvari u kotlinu. Bio je to krajnje naporan posao koji mu nije dozvoljavao da se posveti onim čuvstvima što ih je osetio pošto se vratio na ranč. I zora sledećeg dana zatekla ga je u sedlu, na čelu vesele i smele družine, gde se spušta k obali reke. Navečer, pošto je iznašao da se Teril odmorila, prepustio se razmišljanju o sebi.i o onome što mu predstoji. No, o ogromnom zadatku što ga je sebi postavio njoj nije ništa rekao.Pošto je Teril otišla na spavanje, on se ušetao amotamo, osluškujući divlje zvukove noći, promatrao mesec gde po nebeskom svodu klizi k suprotnoj klisuri, žmirkao u procep kroz koji se videla reka, i polako se prepuštao čuvstvu u njemu sapetom. Čudio se kako se desilo da toliko dobro doživi. U pamet mu se vratiše već zaboravljene molitve naučene kraj majčina krila. Sva je snaga njegova duha bila uvećana srećom i osećajem dužnosti, toliko divno shvaćenim za vreme tih samotnih sati na bledoj mesečini. Na njegovim usnama još uvek su goreli slatki Terilini poljupci i on je zurio u zvezde, uzdržana daha u ekstazi, dok mu je celo vreme i oko i uho bilo kao u progonjena vuka. Bio je izučen na život otvorene krajine. Sanjivoj samotnosti nije se prepuštao, niti je u nju imao poverenja. Ako ga je nekakav surov, divlji duih podržao da se grozničavo čvrsto drži života onda kada nije imao ništa drugo osim bezobzirnog i smelog ponosa jednog kauboja, šta ga sada mora uznositi, činiti ga neranjivim, da bi zaštitio onaj lepi i nevin stvor koji zavisi od njega? Osećao je kako ga golemo čuvstvo prožima poput olujnog

vetra i pred njim rastvara tajnu koprenu ljubavi. Činilo mu se kao da je prosvetljen značenjem ljubavi, doma, djece, života i smrti. On koji je tako bezobzirno udeljivao smrt!Kad se zora sivilom najavila, Pekos je rešio svoj problem. On je Teksašanin. On je jedan pokretni atom velikog carstva što ga je spoznao. Shvatio je šta mu predstoji. Zna kojom se cenom plaća sreća na toj granici. Svemu se može suprotstaviti i nad svim može izaći pobednikom, ali samo uz večitu opreznost, lavlje srce i čelične ruke.»Čudna razmišljanja za jednog kauboja«, rekao je glasno, ovladan nekakvim osećanjem snage. Uz poj jednog slavuja u mesquiteu, lep je dan svanuo. Reka je klizila nalik na crvenu i zlaćanu vrpcu. Pekos dozva Crnce i kauboje na posao, a on sam pođe po konje. činčo priđe na zvižduk, ali se mali žutosivi mustang pokorio kao i uvek samo konopcu. Tek kad se Pekos našao na leđima te male divlje životinje, tek onda mu je ona ukazala dužno poštovanje. Mustang se nije nikad umarao, njemu je bilo dovoljno posve malo trave i vode, a mogao se penjati ili spuštati tamo gde bi čak i činčo ustuknuo.Uteravši konje u obor, Pekos pođe u brvnaru. Osetio je miris dima i pržena mesa. Da li je Teril zbilja devojka? Da nije kao kakav duh nestala u toku noći? Da mu nije mašta dočarala priviđenja? Žustro je ušao. Napokon, oči ga još do sad nisu prevarile.Je li Teril ustala? upitao je Mauri.Ja sam je pozvala. Doručak je na stolu. Začula se lupa malih čizama sa visokom petom.Pekos se otrgne od vatre. Sve je u redu na ovom svetu! Evo, prilazi mu čarobno utelovljenje svega što mu je noć donela u snovima, utelovljenje svih nada, planova i priviđenja.Dobro jutro, Pekos. Onaj bogati, umilni glas činio mu se magijom.Spavalica! uspeo je samo reći.Oh, mislim da sam odspavala hiljadu sati.

Dobro je to. Hajde da doručkujemo. Imamo] prilično posla da obavimo, On njoj primakne stolicu.Zar? Ja drugo ništa ne mogu raditi, već juriti za tobom, celi bogovetni dan.

I to će biti dovoljno.Grd je je patnja što ju je izbrazdalo dugo putovanje? Pekosove su oštre oči tražile trag bi jedila, ili pak neznatno upale obraze. Ali se sjaj mladosti slavodobitno vratio. U svetlim očima devojke i s njena lica zračila je sreća. Bila je gladna, vesela i znatiželjna. Ali joj Pecaš nije zadovoljio radoznalost sve dok nisu završili doručak, kad ju je ozbiljna držanja poveo iz brvnare i s njom preko travnjaka prišao omiljenom sedalu ispod drveta. Predajući se njenom šarmu, pri, vukao ju je k sebi.Pekos, mogao bi nas neko videti jedva je promrsila s ono malo daha što joj je ostalo.Videti nas? Ovde? on se nasmeje i pusti je.Nemam ja ništa protiv ona se nasmeje. Ali, znaš, pokatkad Komanči dolaze na rub one klisure... Ako me hoćeš grliti, pođimo unutra.Teril, moramo se dohvatiti s našim problemom i rešiti ga dočeka on živo.Problemom? Zašto, mi smo sve to već rešili, zar ne?Čini mi se već odavno, i drago mi je složi sa Pekos. Slušaj, probdio sam celu noć. I razmišljao sam, Teril, razmišljao sam kao nikad pre... Hod priđi bliže, pa ćemo o svemu porazgovarati.Dragi Pekos... ti si... vrlo ozbiljan ona otpovrne gotovo mucajući.Zar ne misliš da imam zbog čega da budem ozbiljan? Kad ćeš se udati za mene?Naglo se prenula i crvenilo je zapljusne od vrata do obraza i čela. Ali je u njoj bilo odlučnosti.Čim odjašemo do Orlovog gnezda. Ako dobro poteramo konje, ima tri sata, Pekos Smit ona u hipu odvrati.Mila, ovo zvuči kao da istom merom odgovaraš na neki moj izazov. Ali ja posve ozbiljno mislim. Hoćeš li mi biti žena?Si, senor oh Pekos hoću, hoću!U redu, nećemo poterati konje da nam crknu, ali ćemo ipak poći još danas.Danas! šapnula je zapanjeno.Svakako. To je prvi korak u rešavanju našeg problema. Prema onom što smo čuli, sudija Roji Bin može da nas venča... Ah, da, Teril, reci ni! koliko godina imaš?Pogodi.Pa, kad sam te upoznao ocenio sam da ima§ petnaest godina i na lome i danas stojim.Grešiš, Pekos. Imam devetnaest. Nemoguće!Imam. Upitaj Mauri. Ja sam svoj vlastiti ga) zda, ukoliko te to zabrinulo. Ja sam ti gazda,dete moje... Tako, znači dasi ti odrasla devojka. Sad mi je jasno... a i drago.: Dobro, to je bio drugi korak u našem problemu. Sasvim lepo napredujemo. Samo da se ne spotaknemo, na sledećem koraku.: Pih!; Sledeći korak je onaj prokleti novac. Ostalo nam ga je još mnogo. Meni je palo na pamet da ga spalim. Ali sam uvideo da je to besmislica. A sad ti, Teril Lambet, dobro mozgaj svojom ženskom glavom i donesi odluku... I u ono vreme i sada nisam smatrao i ne smatram nepoštenim da žigošem nežigosariu stoku. Ono žigosanje što sam ga izvodio zajedno s Wiliamsom iAdamsom nije bilo nikakav lopovluk. Tek kad je sve bilo gotovo, doznao sam da su oni menjali žigove. Već znaš kako je sav novacj ostao meni. Zar sam ga mogao bolje iskoristiti nego da podignem ranč za nas? Sve je to proisteklo od Samtera. Bio je veći lopov od Wiliamsa i Adamsa. " Od njih je načinio kradljivce. Pustio ih je neka idutakvim putem, s namerom da jednom pođe njihovim tragom, pohvata ih i obesi i novac otme.Pekos, mi ćemo zadržati ostatak tog novca i ; zaboraviti odakle je došao ozbiljno odvrati Teril, ; gotovo bez razmišljanja.Znam da bi i tata tako učinio. Zaista si pravo

zlato i uteha odvrati Pekos ponešto muklo. S moralne strane moja je savest čista. Drugo ništa nije ni važno... Prema tome, treći korak u našem problemu nije ispao nikakav kamen spoticanja.Sad produži. Izgradićemo čitave stube, pravo do neba.Dobro, da produžim: Teril, spiskaćemo nešto od tog novca.Spiskati ga! začudi se Teril.Dakako. Malo ga rasipati, ako ti je drago on sporo otegne, gledajući je budnim očima.A gde?Pa... recimo u San Antoniju.Kliknula je u pomamnom oduševljenju, snažnim preplanulim malim šakama razbarušila mu je kosu. u zanosu ga poljubila, celo vreme nešto nesuvislo govoreći.Pekos nije bio u stanju da upamti sve što je ona' u jednom dahu nabrojala, šta će sve kupiti i uraditi, ali je iz njenih reči stekao jednu iznenađujuću sliku onoga na što je ona (bila navikla u negdašnjem domu na plantaži. To mu je pomoglo da još bolje sagleda iz kakve je sredine ona došla. Shvatio je da je to bila sredina čije su bitne osobine bile tradicija i bogatstvo.Čuj, draga, ako ti sve to toliko strašno mnogo znači, onda bi bilo bolje da uštedimo novac i da povremeno odemo u grad čim namaknemo veću svotu.On, Pekos, ja sam se samo malo zanela. Već bih došla k sebi i ne bih kupila što bilo. Ali, već jednom moram kupiti haljine.To se zna, shvatam. I dobićeš sva vražja platna, svile, vrpce, čipke, sve one fine i prozračne stvari koje želiš, konja ću ti natovariti četkicama za zube, češljevima, puderima i svim đinđuvama za kojima žudiš. A pomisli, Pekos, da ću kao dečak, u pantalonama, poći na svadbeno putovanje!A što ne. U njima ćeš se i vratiti.U San Antonio!Draga, još jedno ozbiljno pitanje. Ovde ćemo ostati za svagda, zar ne?

čemu to pitaš, Pekos! ona usklikne kao naprečac vraćena na zemlju, k praktičnim stvarima.Da li voliš ovaj kraj?Volim svoju reku Pekos i svog kauboja Pekosa. Pazi, i ja sam ozbiljna. Ovde sam patila, ali sam s vremenom zavolela pustoš i sve ono što obilježava ovaj kraj. Živela sam na otvorenom i sad ne bih mogla biti sretna u gradu. Ne želim da živim među mnoštvom. Ne bih mogla misliti, niti biti prirodna.. Ako do mene stoji da rešim, onda neka ovo ovde zauvek bude naš dom.Teril, jedino je tvoje da rešiš prihvati Pekos u krajnjem uzbuđenju. I ti si to već rešila onako kako sam se ja nadao... A sad, devojčice, daj da i na to pogledamo mojim očima. Po svojim mogućnostima za uzgoj stoke, ovom našem ranču nema premca u celom Teksasu. Trava je retka, ali je prostranstvo ogromno. Ovde imamo čistu vodu i još uz to fini izvor u kotlini. Nedaleko odavde je Plavo jezero sa hladnom izvorskom

vodom gde možeš napojiti na hiljade grla. Ako stoka ima čistu vodu, onda joj ne treba mnogo trave. Kad je voda u reci preslana, te je stoka ne može piti, imamo drugu vodu, uvek čistu. Sve to znači da ovde možemo uzgajati pedeset hiljada grla. Sve to znači da je tačno ono što sam ti često govorio u šali kad si bila dečak: da nam je naše bogatstvo nadohvat ruke!Verujem ti, Pekos. Verujem ti, ali kad pomislim na prepreke!Postoji samo jedna prepreka, mila, a to je kradljivac stoke nadostavio je Pekos zamišljeno. Ovde je i pojaviće se. I to sve češće. Što se više bude penjao broj stoke, a i cene budu veće, krađa stoke će biti sve češća. Možda bih ja nekako sam i trpio, ali kako si ti pristala da mi budeš žena, i neka ti za to bude blagoslovljeno ihrabro srce! ja ne bih želeo preuzeti rizik što sam ga preuzimao u prošlosti. Dobro, mi ćemo se uzeti... Sto mi je drago da te gledam kad se tako crveniš! Imaćemo svoj medeni mesec i malo ćemo se razbacati. Družina koju imamo, pravi je teksaški soj. Ja ću ih uvežbati da budu naj

bolji strelci i jahači koji.su se ikada našli na konju. Pa ćemo zajedno projahati ovim obalama Pekosa i pobogu! kradljivcima će doći crni dani.Pekos, to je tati bio san za cela njegova života. Zar nije to čudno, da se njegov san preko mene ostvari? A ja ću ti biti desna ruka.Teril, ti ćeš mi u prvom redu biti žena on će ubedij ivo. Zna se, ali ja želim i jahati dočekala je ona živo. Ne budem li mogla jahati, neću ti ni žena biti. Tako ti je!Možeš jahati koliko god te volja, lepa mala tvrdoglavko!... Draga Teril, baš si velikodete. Ti uopšte ne znaš šta znači biti u braku. Znaš, dogodi se...A šta? ona će znatiželjno, malo se odmaknuvši od njega da ga bolje pogleda.Ta, ne možeš uvek biti kauboj prosvedovao je on.Zar ne može?Trebalo bi... znaš, nikad ne možeš biti sigurna... a uostalom ja bih volio...O čemu ti to zaboga govoriš?Najzad je Pekos shvatio da okolišanjem neće ništa pstići.Teril, ta valjda bismo hteli da imamo jednog malog Pekosa.Prigušeno je i sitno kriknula, poskočila i kao srna otrčala, ali se na po puta do brvnare sva zajapurena okrenula.Pekos Smit, za pola sata sam spremna za šta god hoćeš.Oko podneva su Pekos i Teril ujahali u Orlovo gnezdo.Ne dospevši još ni sjahati, Pekos je uočio koliko se od njegova poslednjeg dolaska to malo naselje promenilo. Upravo ispred novog dućana stajalo je nekoliko ljudi, po izgledu Teksašani, i jednog od njih prepozna u istom času kad se mirno lice onoga razvuče u topli osmeh. Čovek istupi napred. Bio je to preplanuli, plavooki, riđokosi Teksašanin, otprilike Pekosovih godina, momak fina izgleda, koji viknu:

Ili sam pošašavio, ili si ti Pekos Smit! Pekos se nasmeje na pomisao šta bi družina Hildovih rekla na ovo. fZdravo, Džeri Brajs. Baš mi je drago da ti vidim staru kožu.Razbojnice, gde si se do sada skitao? Otpovrne Brajs, čvrsto držeći Pekosovu ruku. Nešto sam ipak čuo o tebi. Kamo si pošao? Šta radiš? ko je ovaj dečak s tobom s onako velikim očima?Dečak? Eh! Nije to dečak, Džeri. To je moja devojka, Teril Lambet. Idem da se ženim; pobogu, moraš i ti da budeš sa mnom... Teril, de skoči da te upoznam s jednim pravim teksaškim drugom, jednim s kojim te ne bih upoznao kad nam danas ne bi bio svadbeni dan.Teril priđe k Pekosu koji je zagrli i oseti kako devojka drhti.Pekos, baš si ti jedno vraški sretno magare! uzvikne Brajs.Teril, ovo je moj stari prijatelj Džeri Brajs... Džeri, ovo je moja draga koju sam oduvek tražio, Teril Lambet.Gospođice Lambet, ovo je zbilja veliko zadovoljstvo reče Brajs, pošto je skinuo šešir i dostojanstveno se naklonio. Doista mi je jako drago da se upoznam s vama.Hvala vam, i meni je drago stidljivo odvrati Teril zacrvenivši se.Njihove je konje Brajs poverio nekom svom poznaniku, pa je njih dvoje odvukao sa sobom u gostionu gde je neprestano udeljivao komplimente Teril i divio se Pekosu. Zajednički su obedovali i za vreme jela Brajs ispriča Pekosu o poduhvatu s uzgojem stoke što ga je zajedno sa svojim bratom podizao u Novom Meksiku. Posao se odvijao polagano ali sigurno. Nakon ovoga ispričao je gomilu novosti. Pekos se divio malom, pospanom naselju Orlovo gnezdo što je odjedared oživelo, naš to se Brajs nasmejao i rekao mu neka samo sačeka da još nešto vidi. Stada teksaške stoke kretala su na sever. dodž City i Abilene, dve krajnje tačke velike Staze Ohisholm, bili su na vr

huncu razvoja. Rokport, južna saobraćajnica, bio je pun goniča stoke, stočara, rendžera, putujućih naseljenika, kockara, desperadosa, što Pekosu nije bilo ništa novo. Cena se stoci neprestano dizala. Pekos je prijatelju uputio bezbroj pitanja, i najzad je došao na najvažnijeg, što se odnosilo na Terila i njega.■ Šta mi znaš reći o ovom sucu Roju Binu?To ti je smešan svat. Nije samo zakon, već bog i batina. Sudija, matičar, gostioničar, sve ti on ima u svojim rukama.Može li nas on venčati?Zna se da može. I to u čas posla, tako da ti gospođica Teril ne može pobeći.Posve lepo zadovoljno prihvati Pekos. Ali svejedno, Džeri, samo da bih bio siguran, ja ću se još jedanput oženiti kada odemo u San Antonio.Na ovo se veselo nasmejaše, dok je Teril zbunjeno pokušavala da sakrije lice.Dižimo se, hajdemo da i s tim svršimo otegne Pekos i tako svi zajedno izađoše.I bez slike koju su pružale nove kuće, Pekosu je bilo očito da se Orlovo gnezdo zbilja razvilo. Cak i za vreme toplih podnevnih sati ulice su bile pune kola, vezanih jahaćih konja, jahača, goniča stoke, stočara i crnookih Meksikanaca. Na svakog belca bilo je po deset Meksikanaca, a u celom je naselju moralo biti preko dve stotine duša. Pekos spazi nekoliko poznatih lica, a jedno, poslednje koje je video, nekako mu na brzinu izmače s pogleda. Pomislio je da bi za njega bilo posve prirodno kad bi mu svadbem dan bio pomućen kakvim incidentom.Ozarena lica i blještavih očiju, Teril je užurbano gazila. Inače se, kad nije bila direktno uvučena u razgovor, zabavljala i uveseljavala svojim mislima, premda je držala Pekosa ispod ruke, nije privlačila posebnu pažnju prolaznika.Džeri, ti se valjda sećaš Don Felipa reče Pekos kad mu najednom pade napamet njegov raniji poslodavac. Da li si šta čuo o njemu?Jesam. Njega su isterali iz Rokporta. Sreća ga je napustila, Pekos, Mislim da mu je brzo kraj.Tako! No, vesti baš nisu loše dočeka Pekos, zamislivši se.Sreo sam nekog Lindsaya, goniča stoke. On ima kod San Sabe ranč. Reče mi kako Felipe ima družinu pola belaca i pola Meksikanaca koja mu radi na istočnim obalama Pekosa. Takođe mi je pričao da je Felipe letos u Brasedi došao u sukob s rendžerima.Aha! Do vraga, zaista se svašta događa.No, Pekosa su sve te misli napustile čim su stigli do sudske većnice sudije Roja Bina. Spazili su da se tamo nešto događa, jer je pred kućom stajalo nekoliko Meksikanaca, dok ih je nekoliko bilo na magarcima.Ovo je zaleđe njegove kuće reče Brajs: Moramo da zaobiđemo naokolo, pretpostavljam da on pred kućom ili sudi ili toči piće.Zgrada što ju je Bin nazivao svojom sudskom većnicom bila je izgrađena od dasaka i postavljena na stupcima visoko od tla. Iz krova je virila cev od peći. U pročelju kuće bio je poprilično širok trem na kojem se u tom trenu očigledno održavalo nekakvo suđenje.Ono je sudi ja, što sedi na kutiji za stolom reče Brajs, pokazujući prstom. Ostali su Meksikanci.

Zainteresiranim pogledom se Pekos zagledao u sudije. Bio je to nizak, zdepast čovek, već zamaklih godina, duge prosede brade, polukružno ostrižene. Na glavi je imao ogroman svetli sombrero, bio je u košulji zavrnutih rukava, a za pojasom mu je visio revolver. Pred njim je stajao jedan peon Meksikanac sa šeširom u ruci. Tu su bila još tri Meksikanca što su sedela u pozadini. Na stup kraj sudije bila je naslonjena puška. Iza njega na stupu na uglu bila je drvena tabla na kojoj je bila bojom ispisana jedna reč Gostiona. Ponad širokog stepeništa, o rub krova nad tremom bila je obešena još jedna veća tabla na kojoj je krupnim slovima stajalo Zakon Zapad no od Pekosa. Iznad toga bila je opet treća oznaka sa sudijinim imenom. Premda su se Pekos i ono dvoje

s njim našli u samom dvorištu pred kućom, ni mogli raspoznati šta još piše na onoj trećoj tabli.Upravo u trenu kad su oni prilazili dva kauboja ujahaše u dvorište i kod stepenica siđoše s konja. Gledajući njihova mršava i zacrvenela lica, opasače s revolverima i njihove otrcane natkolenice, Pekos otegne:Ljudi, ovo je bolje od ma kakve predstave.Zdravo, sudija dovikne prvi jahač skidajući svoj sombrero. Da li ćete odgoditi suđenje toliko koliko je potrebno da spasite dve jadne duše koje umiru od žeđi?Samo priđite, momci zagrmi sudija, dižući se i udarcem noge odbijajući kutiju na kojoj je sedeo. Ovde nema zakona osim mene, i ja odlažem suđenje.Pokretom ruke dozvao je dvojicu visokih kauboja da ga slede u većnicu i on sam zatrupka za njima. Peon kojem se sudilo ostade stajati i čekati. Drugi Meksikanci stadoše virkati u kuću kao da bi i oni hteli biti ponuđeni jednom čašicom.Vrag da me nosi! uzvikne Pekos. De nekom pričaš, ne bi ti verovao!Zar nije smešan starac? šapne Teril.___smešno je i što će nas on venčati. Pekos, sve mi s ovo čini kao san.Ubrzo se ona žedna dvojica opet pojaviše, a za njima je išao sudija koji je brisao usta. Kauboji odgegaše do svojih konja, povedoše ih nekoliko koraka dalje, potom stadoše da zapale cigareti.Čim je seo na svoju, kutiju, sudija lupi po. stolu toliko silno i odlučno da se moglo pretpostaviti kakp je najedared došao do odluke još dok je bio u svojoi gostionici.Pet pesosa! dreknuo je.Jedan Meksikanac baci srebrni novac na stol, potom svi oni napustiše trem. Sudija zaklopi svoju debelu knjigu.Sad smo mi na redu šapne Pekos, stišćući

Terilinu ruku. Džeri, nemoj da bežiš, budi kraj nas.Premda sva uzbuđena, Teril se zahihota. Pekos joj šapne:Mala, brzo će sve biti gotovo.Držeći Teril uza se, Pekos se popne na trem. Poslednjih nekoliko koraka ona ih je jiekako oklevajući prešla. Njima odmah za petama išao je Brajs. Sudija Bin uzgleda. Imao je tvrde, pametne plave oči a glatko, dobroćudno lice. Pekos je očas zaključio da ovaj gospodin koji u sebi utelovljuje sav zakon možda jeste ekscentričan, ali nikako nije glup.Zdravo, sudija polako otegne Pekos.Ziv bio. A ko si ti? odvratio je sudija oštro, netremice gledajući u Pekosa.■ Imena imam koliko hoćeš, suce, ali pravo mi je Džejms Smrth.U redu, Džejms Smit. Šta tražiš ovde u sudnici?Možeš li me venčati?Da li mogu? Čuj, mladiću, mogu te venčati, a i razvesti i obesiti.Pa, meni treba samo ono prvo.A gde ti je žena? Danas imam prilično posla. Što si mi došao s nekakvim pričama o ženidbi i oduzimaš mi vreme, a nisi doveo ženu?Ovde je ona, sudija odvrati Pekos koji je usprkos svom mirnom držanju i ozbiljnosti posla kojim je došao hteo prsnuti u grohotan smeh.Gde je?Ovde. Pekos je morao prstom da pokaže na klonulu Teril.Sto mu gromova! Jesi li pijan, čoveče? Pa to je dečak!Vraga pijan! Varaš se, sudija otpovrne Pekos skidajući s Teriline glave šešir sa širokim obodom. Podigni glavu, Teril.Boreći se s različitim čuvstvima, ona to i učini. Lice joj je bilo poput maka crveno.Sudija Bin se zaibulji. obe šake silovito spusti na stol. Bio je zaprepašćen. Najednom mu se glatko lice ozari.No, sad ja vidim da ste devojka. Lepša mi još nije stupila u sudnicu... Kako se zovete?Teril Lambet.Lambet? Već sam negde čuo to ime.Moj otac je bio pukovnik Templton Lambet.Koliko vam je godina, Teril?Devetnaest.Sudija se obrati Pekosu: Smit, ja ću vas venčati. Šta misliš, koliko vredi da te vežem s ovom lepom devojkom. U ovom kraju to nigde ne možeš učiniti, osim kod mene.To je Pekosu bilo dovoljno da progleda starog pljačkaša.Vredi sigurno milijun dolara meni on polako odvrati. Ali ih ja nemam mnogo, mogu ti dati... recimo, dvadeset.Na sunce s njima hitro prihvati sudija pružajući jednu šaku prema Pekosu dokje drugom rukom tražio nešto u svom stolu.Pekos se našao u nebranom grožđu. Nije se setio da jednu novčanicu od dvadeset dolara izdvoji iz omota što ga je pri sebi imao. Sad mu više nije bilo spasa. Kad je sudija, pronašavši malu Bibliju, podigao glavu i spazio Pekosa gde iz onog debelog omota novčanica skida jednu dvadeseticu, toliko izbulji oči te se činilo da će mu iskočiti.Hej, jesi li ti kakvu banku opljačkao? ron hukne grabeći novčanicu koju je Pekos spustio na stol.Nisam, već sam dugo vremena štedio za ovudanašnju priliku.Zaboravio sam ti računati i venčanicu. Košta deset dolara.U redu, neka bude dvadeset, suce.Tako je, i jeste dvadeset odvrati,Bin i poletno zgrabi drugu novčanicu. Potom otvori knjigu i stade čitati. Nevažne delove je preskakao, ali se na bitnim mestima u tekstu zadržao i sporo ih je čitao. Povišenim glasom podvlačio je najosnovnije, te jfPekos shvatio značaj onoga što mu se u tom kratkom trenu događa. Zagrcnuo se kad je rekao »da«, i čuo je Terilin tih odgovor.Ja vas proglasujem mužem i ženom zaključi sudija. One koje je Bog sastavio neka niko ne rastavi!Potom je seo za stol i stao čeprkati po ladici iz koje je izvukao venčanicu koju je ubrzo ispunio.Potpišite se.Pekosova je ruka bila mirna kao stena, ali je Terilina drhtala. Brajs se nagne nad njima i radosno reče:Pekos, stari moj, mnogo sreće i dug život!.. Gospođo Smit, želim vam svu sreću i...

Zvučan glas, s ovlaš stranim naglaskom, prekide Brajsa.Senor sudija, prekinite venčanje!Uz žestok uzvik Brajs se trgne i spazi nametnika, visokog mršavog čoveka u crnom sombreru. Pekos, koji je stajao iza Teril i svoga prijatelja, donekle skriven, stade kao ukopan.Šta je tebi, Felipe? ljutito zagrmi Bin. Šta ti bi da mi se ovako dereš u većnici?Hoću da zaustavim to venčanje. Ova senorita Lambet...' Šipak tebi! Nećeš ništa ovde zaustaviti, osim ako ćeš koga ubiti! Ja sam ovaj mladi par već proglasio venčanim.Oh, Pekos, pa to je Don Felipe šapne Teril.Džeri, makni Teril u stranu zašišta Pekos, uspravljajući se i gurajući ono dvoje prema sucu. Potom se jednim skokom nađe pred stepenicama.Njegov neprijatelj je hitrim korakom upravo kročio na poslednji stepenik. Njegova je mala, lepa, urešena čizma zastala na po puta, na tren ukočeno stala, potom se sporo spustila. Moje poštovanje, Don. Da ti se predstavim: mladoženja Pekos Smit.Santa Maria!Polutanovo se malo, mršavo, gotovo kao njegov sombrero crno lice, najednom stade menjati da biCpoprimilo nekakvu nakaznu masku obojenu žutilom. Iza nategnutih usana ukazaše se iskeženi očnjaci. Vitka spoboda njegova stresla se ispod tanke, crne odeće. Taj drhtaj dostiže kulminaciju u grčevitom trzaju kojim je posegao za revolverom. U času kad je oružje letelo iz korica Pekos opali gađajući Felipa u ruku, ali je teško tane pogodilo revolver, te mu ga izbilo iz šake i odbacilo daleko pred noge prisutnih kauboja. Na to polutanom prođe druga, još brža i posve drugačija promena. Kao da se skupio, sav osim očiju nalik glavici čiode.Hm, Don. Čini mi se da imaš slabo pamćenje odjeknuo je hladan i ironičan Pekosov glas. Vraški si sretan što mi je danas svadbeni dan.Podigavši revolver, Pekos mirno nacilja. Iz oružja liznu crven plamen, i pucanj prasne. Tane skiđe kruti sombrero Felipu s glave ali mu niti vlas ne dotače. Potom Pekos nacilja u iskićene čizme sa srebrnim mamuzama.Igraj, prokletniče.Spustio je revolver i ponovo opalio. Ovaj put tane ne pogodi samo sare na čizmama.Igraj na moj svadbeni dan, ili ću ti izrešetati noge!Groteskno je i gotovo žalosno Felipe poskočio tu i tamo dok ga nije volja ili možda snaga izdala.No, slab si igrač kao što si slab strelac. Da ti kažem par reči i dobro me poslušaj. Ovo ti govorim pred sudijom Binom i ovim kaubojima, ovde prisutnim. Ti si najobičnija podla i kukavička stokokrndica. Iznajmljuješ one jadnike, nepismene Meksikance, te ih žrtvuješ i ubijaš da bi naplatio ono što na njih trošiš. Jahao sam za tebe i znam ti sve trikove. Znam i to da si pokrao najveći deo stoke pukovnika Lambeta, a pokušao si i njegovu kćer da ukradeš. Onomad sam tvoju družinu poterao natrag preko reke. Ona je menjala žigove na mojoj stoci. Watson te uhvatio na delu i pobegao je, ali ga je likvidirao tvoj drugar Brin Samter. No, pre no što sam ubio Samtera od njega sam doznao za tebe.Kao da se želi otarasiti gorčino fto i nakupila, Pekos pljune.Pseto jedno uSlIvo ■ Krij se gde god znaS! Ji»i dam, ubiću te!Usred mukle tiftlno I p mešanac se naglo okrene, slepljenom biku a«iui »«i Ju. cos je na tren bio nepokrolnn, Hitio je u vis revolver koji »r u uiiui šao mu se na dlanu. PoSlo ga u tata u K okrene k sucu koji je duvao od besu.To mam nije bilo na programu venčanju.reče Pekos, ponovo rastežući svojim teksaftklm i glaskom.Pakla mu nije! Niti je uključeno u postupku sudnici. ko si da si, Pekos, izgleda da si prilično mouveren.Jesam, a nemoj zaboraviti i ovo otpovr Pekos da sam tvojoj maloj zajednici učinio dob delo. Onaj je čovek bio kuga za Orlovo gnezdo. što ga nisam mogao ubiti, to si čuo.Smit, ja se ne ljutim što si oterao Folipu. Ali bi daleko bolje obavio posao da si ga ubio, umo« sto što si puckarao oko njega.Dobro, pa onda, što se buniš?.Bunim se zato što je ovde pucanje zakonom zabranjeno. To je nepoštovanje suda. Prisiljen sam da te globim.Šta?! uzvikne Pekos, u krajnjem zaprepašćenju.Žurno je Teril prišla s vrata, zgrabila Pekosa za mišicu i stisla se uz njega.Oih, Pekos! Ništa drugo nije moglo izustiti.Rekao sam »nepoštovanje suda« hladnomirno ponovi sudija. Prisiljen sam da te globim.Za sve svece!... A koliko iznosi ta globa, sudija Roj Bin, zakonu, ruko pravde, gostioničaru, barmanu i svećeniku, i ko zna šta još drugo! Koliko?Taman sam hteo reći pedeset dolara, ali je zapravo sedamdeset i pet.A koliko bi me koštalo da sam ono kopile uđesio za vrbicu? ironično upita Pekos..Menjam odluku, osuđujem te da platiš stotinu dolara.Za te pare trebalo bi da najpre oderem Don Felipa! uzvikne Pekos.Kad dobro promislim, zbog ovakvog vređanja suda morat seš platiti stotinu dvadeset i pet dolara, ne pesosa.Razbojstvo! Pljačka!Stotinu i pedeset! zagrmi sudija Bin, zajapurena lica.Silovitom gestom Teril okrene Pekosa tako da joj je gledao u lice,Plati mu pre nego nas upropasti! ■ kriknula je Teril, a Pekos nije mogao shvatiti da li je u njenom tonu bilo veselja ili straha, ili i jednog i drugog.Eh, dušo moja, gotovo sam zaboravio da si tu... Svakako da ću platiti on izjavi i uz veličanstvenu gestu izvuče omot iz kojeg zguli veći broj novčanica. Imaš pravo, čovek se ženi samo jednom. Evo, sudija, kupi sebi kakve pametne knjige i stavi još jednu veliku oznaku na vratima: »Pare van, stranče, inače ne možeš unutra!«