za srbiju je najznačajniji ipa fond koji finansira ... · nekoliko godina da dobije moderan...

Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku

Razvoj intermodalnog transporta pre-poznat je kao jedan od faktora koji može doprineti ubrzanom razvoju privrede Sr-bije, a samim tim i pristupanju Evrop-skoj uniji. Posebno treba istaći ekološku, energetsku i prostornu efikasnost.

Oto Švajc, predsednik Koridora 7

Koridor 7 i Koridor 10, posebno že-leznički, sreću se u Beogradu. Dunav je jedan od igrača u ovoj igri i reke se mo-raju nametnuti kao glavni transportni putevi, ili ćemo umreti na putevima u našim kamionima.

Jos Marinus, predsednik Evropske logističke asocijacije

Kod transporta, sve cene rastu i kada će stati niko ne zna, ali to jeste problem. To nije samo cena nafte, koja čini samo oko 25 odsto cene transporta.

Ipak i tu se može učiniti mnogo na obaranju cena.

DRUGA GODIŠNJA KONFERENCIJA „ZELENA SRBIJA – RECIKLAŽNA INDUSTRIJA, ŠANSA ZA BUDUĆNOST“

WWW.BIGEVENTS.RS BIG BIZNIS

Ekološka katastrofa u Japanu podstakla je mnoge da se zami-sle u kakvoj životnoj sredini živimo, ali u

Evropi je industrija zaštite ži-votne sredine odavno postala važan faktor u BDP-u i zapo-šljavanju. Zelena ekonomija ne samo da pruža mogućnosti za razvoj industrije, već i pred-stavlja obavezu sa kojom ćemo se suočiti prilikom ulaska u Evropsku uniju, zaključeno je na Drugoj godišnjoj konferen-ciji „Zelena Srbija - reciklažna industrija, šansa za budućnost“ u organizaciji Business info group. Na tom putu sasvim sigurno će se pojaviti problem finansi-ranja skupih projekata, ali on neće biti nepremostiv, ukoliko na vreme budemo uradili pro-jekte i spremno dočekali pristup evropskim fondovima, od kojih

su mnoge zemlje izgradile svoju ekološku infrastrukturu.Jedino se postavlja pitanje da li će srpska administracija i po-sebno lokalne samouprave ima-ti znanja i kapaciteta da iskori-ste milijarde iz IPA fondova.Prema rečima ministra za život-nu sredinu, rudarstvo i prostor-no planiranje Olivera Dulića, Srbija je imala čast da predse-dava programu za zaštitu život-ne sredine Ujedinjenih nacija, kada je termin „zelena ekono-mija“ institucionalizovan u UN.Zelena ekonomija je trebalo da bude odgovor ne samo na eko-nomsku krizu, već i na krizu energije, rastućih cena hrane, krizu ekologije. U situaciji kada se konvencionalne industrijske grane nalaze u problemima, treba iskoristiti sve što priroda daje da se naprave nova radna mesta.Zelena ekonomija je mnogo širi

pojam od sakupljanja i reciklaže smeća. Tu spadaju i obnovljivi izvori energije i energetska efi-kasnost, održivi saobraćaj, turi-zam, poljoprivreda i šumarstvo. U zelenoj ekonomiji susrela su se dva važna aspekta, ušteda re-sursa i zdraviji život. Kada bi svi u svetu zamenili po-stojeće sijalice i stavili ekološke, u jednoj godini bi se moglo ušte-deti 106 milijardi evra, ili proi-zvodnja struje 560 elektrana. U globalnoj ekonomiji vodeću ulogu u primeni ekoloških teh-nologija ima Evropska unija, ali ona je i veliki zagađivač.Evropska unija ima pola mili-jarde stanovnika i svaki od njih godišnje proizvede pola tone đubreta. Evropska industrija proizvodi 360 miliona tona ot-pada godišnje, građevina 900 miliona tona, a energetika 95

Ušteda resursa i zdraviji životZelena ekonomija sada je šansa, ali će uskoro biti i obaveza, zato treba spremno dočekati evropske fondove za izgradnju ekoloških projakata, poručuju stručnjaci

Željka Jurakić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine

Višak novca Količine novca koje uspemo da naplatimo i količine koje operateri uspeju da sakupe i tretiraju su u značajnoj dis-proporciji i značajan deo novca nam ostaje na raspola-ganju. Deo novca stavljen je na raspolaganje reciklažnoj industriji preko Fonda za razvoj

Klement Hung, predsednik Greentech grupe

Vlast, zagađivači i recikleri U Istočnoj Evropi uspeli smo da pokrenemo biznis koji zapo-šljava 2.000 ljudi i koji je prošle godine imao promet od 120 miliona evra. Sedište kompanije je u Rumuniji i odatle smo se širili u okruženje. U Rumuniju smo doneli tehnologiju, po-što se na Tajvanu bavimo reciklažom više od deset godina

Mirjan Poljak, generalni direktor SL Konsult

Koristite evropske fondove Za Srbiju je najznačajniji IPA fond koji finansira izgradnju institucija, prekograničnu saradnju, regionalni razvoj, sa-obraćaj, životnu sredinu, ljudske resurse, ruralni razvoj i opšti ekonomski razvoj

Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostor-nog planiranja, ocenio je da je za pobedu zelene ekonomije neophodno prvo da se stvori jedan pouzdan i predvidljiv pravni okvir. On je takođe ukazao da je zelena ekonomija više od samo reciklaže i uprav-ljanja otpadom.

„Zelena ekonomija nije samo zaštita životne sredine, to je i projekat Južni tok. On prola-zi 470 kilometara kroz Srbiju i njegova gradnja će uposliti 2.000 građevinskih radnika. Pored gasovoda, gradićemo i veliko podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru. Ja-sno je da kada tako važna ruta prolazi kroz jednu zemlju, ona mora biti politički i socijalno stabilna. Kompletna naša privreda, ko-munalna preduzeća i gotovo ceo sistem će od 2015. godine kada krene eksploatacija Juž-nog toka, preći na korišćenje gasa. Najzad ćemo protera-ti stare kotlarnice na mazut i počećemo da gasimo indivi-dualna ložišta koja predstav-ljaju velike zagađivače život-ne sredine. Pored donošenja

OLIVER DULIĆ, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Šansa za nova radna mesta

Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji je ponudio savet srp-skim vlastima koji je prima-njivan i u EU: „Budi mudar sa otpadom“. „Otpad u našoj ekonomiji ra-ste eksponencijalnom brzi-nom. Kao prvo, svetska popu-lacija raste brzo, sada imamo sedam milijardi stanovnika, a za 20-30 godina biće ih de-vet milijardi. To stvara veliki pritisak na prirodne resurse, vodu, vazduh, hranu ili me-tale. S druge strane, trošimo sve više i više. Zemlje u razvo-ju postaju sve bogatije i prate potrošačke trendove bogatih zemalja, tako da pravimo sve više smeća. Osim što otpada ima više, on je sve opasniji. Pogledajmo samo šta se de-šava u Japanu. Period razla-ganja nuklearnog otpada nije 100 ili 1.000 godina, već sto-tine hiljada godina. Možemo da smanjimo pro-

izvodnju otpada, ili ga reci-kliramo i ponovo koristimo. Možemo da koristimo proi-zvode koji imaju manje kom-ponenti i time stvaraju manje otpada. Možemo da imamo bolje upravljanje otpadom i da otpad koristimo za stvara-nje energije. EU je proteklih godina preu-

VENSAN DEŽER, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji

„Budi mudar sa otpadom“

( NASTAVAK NA STRANI 2 )

( NASTAVAK NA STRANI 3 ) ( NASTAVAK NA STRANI 2 )

Prva gOdiŠnJa KOnfErEnciJa „SrbiJa - PlatfOrMa lOgiStiKE i intErMOdalnOg tranSPOrta u rEgiOnu”

Transport predstavlja jedan od najvažnijih pokretača privrednog razvoja, a osnovni preduslov za to je izgra-đena infrastruktura. Kombinovanje vidova prevoza predstavlja jedan od najboljih načina da se krajnjem korisniku efikasno, brzo i jeftino dostavi roba. Sa malim zakašnjenjem za Evropom i Srbija bi trebalo u narednih nekoliko godina da dobije moderan intermodalni ter-minal u Batajnici u sklopu velikog logističkog centra,

u kome bi posao moglo naći oko 1.000 ljudi, saopšteno je na prvoj godišnjoj konferenciji “Srbija – platforma logistike i intermodalnog transporta u regionu” u orga-nizaciji Business Info Group.

Srbija može da iskoristi savršen geografski položaj i či-njenicu da se ovde seku železnički i drumski Koridor 10 i Koridor 7, odnosno Dunav.

Učesnici su raspravljali o mogućnostima preuzimanja dela tranzita teretnog saobraćaja iz centralne i severne Evrope ka južnoj Evropi i Turskoj. Takođe, ističe se i zna-čaj avionskog i rečnog saobraćaja i njihovog umrežavanja sa drumskim i železničkim.

Na kraju, na mikronivou, za svako pojedinačno predu-zeće od životne je važnosti da smanji troškove i poveća konkurentnost.

MOdEran intErMOdalni tErMinal – POSaO za hilJadu lJudi

PRVI PANEL: Prvi intermodalni terminal u Srbiji

Transport krije velike uštedeuz finansijsku pomoć Evropske unije, do marta 2012. biće gotova sva dokumentacija za izgradnju intermodalnog teminala i logističkog centra u batajnici, kojim bi beograd mogao da se kandiduje za regionalni logistički centar

Neki od najvažniji panevropskih puteva seku se u Srbiji. Putni i železnički Koridor 10 i Koridor 7 odnosno Dunav, postav-ljaju Srbiju na raskrsnicu puteva između juga i severa, istoka i zapada. Ipak, Srbija je jedna od malobrojnih zemalja koje ne-maju nijedan intermodalni transportni terminal gde bi se roba mogla lako pre-tovarati sa vozova na kamione ili brodo-ve. Sledeće godine projektna dokumen-tacija, čiju izradu finansira EU, trebalo bi da bude gotova, a Srbija spremna da aplicira za sredstva IPA fonda za izgrad-nju modernog intermodalnog terminala u Batajnici, najavili su na predstavljanju projekta „Omogućavanje intermodalnog transporta u Republici Srbiji” predstav-nici Ministarstva infrastrukture, Žele-znica Srbije i Evropske unije.

Transport i infrastruktura spadaju u najvažnije privredne grane i predstavljaju

pokretače privrednog razvoja, a moderna i razgranata infrastrukturna mreža je ključni preduslov održivog razvoja i pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, ocenio je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku.

„Nikada se u Srbiji nije više ulagalo u saobraćajnu infrastrukturu nego danas. Poboljšanje transportne infrastrukture Koridora 10 sa pripadajućim kracima, obi-laznicom oko Beograda, Koridora 11 čiji je sastavni deo autoput Beograd - Požega, kao i osposobljavanje plovidbe Koridorom 7, odnosno Dunavom, prioriteti su Vlade Srbije i to i dokazujemo. Intermodalni transport je najvažniji pokazatelj stepe-na ostvarenja integrisanog transportnog sistema. Razvoj intermodalnog transpor-ta prepoznat je kao jedan od faktora koji može doprineti ubrzanom razvoju privrede Srbije, a samim tim i pristupanju Evrop-skoj uniji. Posebno treba istaći ekološku,

energetsku i prostornu efikasnost ovog vida transporta. U EU je karakterističan rast učešća intermodalnih jedinica u uku-pnim transportnim tokovima i kreće se od šest do devet odsto od ukupnog transpor-tnog troška. Kod nas je to nažalost oko 0,5 odsto. Očekuje se da će u evropskim ze-mljama do 2015. godine taj iznos dostići 16 odsto, a da ćemo i mi do tada stvoriti uslove za slične odnose kao i u Evropi.

Danas sve velike kompanije usmerava-ju svoje proizvode prema kupcima preko intermodalnog saobraćaja i logističkih centara. Tako proizvod brže i ekonomič-nije stiže do krajnjeg kupca. Korišćenjem intermodalnih terminala smanjili bi se troškovi transporta i skladištenja do nivoa proseka u EU.

Transport je značajna privredna grana i u Evropi, koja doprinosi BDP-u Evropske unije sa sedam odsto, a u zapošljavanju

učestvuje sa pet odsto, istakao je Adrijano Martins, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

„Transport je centar svakodnevnog živo-ta i ključni stub privrednog razvoja. Trend u Evropi i svetu je rast međuzavisnosti i glo-balizacija. U skladu sa tim, EU promoviše zajedničku transportnu politiku i time što je postavlja među najrazvijenije regione u svetu. Ova politika promoviše konkuren-tnost evropske privrede, otvaranje tržišta i smanjivanje troškova, kao u vazdušnom saobraćaju.

Mi pomažemo Srbiji da dostigne standar-de EU u transportu. Pored putnog saobra-ćaja koji je dominantan u Srbiji, od ključne važnosti su železnica i multimodalni tran-sport. Multimodalni transport čuva vreme i novac i štiti životnu sredinu. Srbija zahva-ljujući geografskom položaju ima priliku da bude logistički centar regiona.

> 2. Strana

02 BIG BIZNIS 7. JUN 2011.

Transport krije velike uštede1. STRANA < Prema rečima Milovana Mar-kovića, generalnog direktora Železnica Srbije, razvoj intermodalnog transporta je budućnost, a trendovi u Evropi ukazuju da je to najracionalniji vid transporta, kome se i korisnici sve više okreću.

„Mi moramo da se izgradnjom infra-strukture pripremamo za povećanje obima prevoza. U razvoju infrastrukture imamo podršku Ministarstva infrastrukture i cele Vlade Srbije. Osim što smo dobili garanciju u Zakonu o budžetu za kredite za izgradnju infrastrukture, imamo stalne inicijative za izgradnju projekata. Poznato je da je pro-blem Srbije nedostatak projektne doku-mentacije.

Miodrag Poledica, načelnik Odeljenja za intermodalni i železnički transport Ministar-stva za infrastrukturu i energetiku, ukazao je na to da sve svetske kompanije plasiraju svoje proizvode prema krajnjim korisnicima preko logističkih centara, gde se roba pripre-ma za plasman do krajnjeg korisnika i na taj način se smanjuju logistički troškovi.

„Ovaj projekat smo pokrenuli u saradnji sa Delegacijom Evropske unije pre neko-liko godina i realizacija je započela u sep-tembru prošle godine. Njegova vrednost je dva miliona evra i naziva se „Omoguća-vanje intermodalnog transporta u Srbiji”. Rok za izradu projekta je mart iduće godine i ukoliko sve završimo kako treba, nadamo se da ćemo imati spremnu dokumentaciju da konkurišemo za IPA 2012 fond. Prvi za-datak u projektu bilo je nalaženje lokacije terminala. Analizirano je desetak lokacija u okolini Beograda i sve su bile atraktivne što se tiče transportnih zahteva, ali kod ur-banističke i planske dokumentacije imali smo ograničenja. Nakon višekriterijumskih analiza došli smo do odluke da se terminal gradi kod Batajnice.

Terminal će biti smešten između drum-ske i železničke obilaznice, biće vezan na že-lezničku stanicu Batajnica, a putem će biti

vezan na petlju koja se sada gradi u Batajni-ci. Sa desne strane će biti oivičen autoputem koji ide prema mađarskoj granici (E75), a sa leve autoputem prema hrvatskoj granici (E70). Terminal će se nalaziti na idealnom mestu sa aspekta transporta, sa aspekta eko-logije i planskih i urbanističkih dokumenata Beograda.

Projekat će se razvijati u dve faze. U pr-voj fazi razvijaće se dva koloseka za utovar i istovar, pristupni put za kamione, manipu-lativna površina, jedan mobilni kran i zona za skladištenje.

U projektu će se ostaviti mogućnost širenja u zavisnosti od tržišta. Mi očekujemo da u roku od tri, četiri godine od završetka gradnje imamo prelazak na narednu fazu gde će nam

biti potrebni jedan portalni kran i četiri ko-loseka za istovar i utovar i onda će kapacitet terminala iznositi 80.000 TU.

Logistički centar sa terminalom će biti kompletan i javan, uspostaviće se mehani-zam javno-privatnog partnerstva tako da se privuku privatne kompanije, da se lociraju oko terminala i budu sastavni deo logistič-kog centra.

Dejan Vasović, gradski arhitekta grada Beograda, napomenuo je da je do sada naj-veći problem bio taj što projekti nisu bili u skladu sa planskom dokumentacijom.

„Saradnja Ministarstva i gradskih vlasti ogleda se u nalaženju odgovarajuće loka-cije i izradi planskih dokumenata koja bi

sva rešenja primenjena na intermodalnom terminalu automatski prenela u plansku dokumentaciju, tako da se projekat može u kratkom roku realizovati. Sada istovreme-no konsultanti „Egisa” projektuju, Koridori Srbije preprojektuju i izvode obilaznicu oko Beograda, a grad Beograd sve te promene unosi u dokumentaciju i do kraja godine u okviru plana regulacije imaćemo sve osnove za realizaciju projekata. Omogućiće se brži protok robe, ali i snabdevenost grada i cele Srbije. Izgradnjom dva mosta, preko Save i preko Dunava, stvoriće se uslovi da se ovaj terminal poveže sa celom Srbijom.

Lup Brefor, direktor Kancelarije Svet-ske banke u Srbiji, istakao je da su trenut-

BIG BIZNIS. Direktor i urednik izdanja: Biljana Stepanović. Urednik fotografije: Dragan Milošević. Novinari: Miloš Obradović, Biljana Anđelić. Konferencije: Anica Divac, Snežana Terzić, Dušanka Stevanović, Sanja Milošević, Milica Janković, Jelena Pešić. Grfički dizajn: Produkcija PNM. Štampa: Politika Štamparija d.o.o. Izdaje: Business Info Group, Bulevar despota Stefana 12/VII, Beograd. Telefon: +381 11 2258 895. E-mail: [email protected]

MIlUTIN MrKoNjIć

Terminal i zapošljavanjePrema rečima ministra Milutina Mrkonjića, korist od izgradnje terminala je i privlačenje investitora i otvaranje novih radnih mesta.

„Procenjeno je da se može otvoriti 1.000 novih radnih mesta gradnjom terminala. Sam terminal je infrastrukturna investicija sa visokom stopom povraćaja uloženih sred-stava u roku od pet do deset godina”, ocenio je Mrkonjić.

ADrIjANo MArTINs

standardi EU skupiAdrijano Martins je priznao da je implemen-tacija standarda EU skupa, ali zato je EU do sada dala Srbiji 166 miliona evra za transport, za izgradnju mostova u Novom Sadu, infor-matički sistem na Dunavu, Koridor 10.

„Za ovaj projekat doniraćemo dva miliona evra za pravljenje kompletne projektne doku-mentacije, dizajna, studije izvodljivosti i ten-derske dokumentacije. Srbija je već tražila 17 miliona evra za finansiranje infrastrukture, a EU sada procenjuje ovaj zahtev”, napomenuo je Martins.

MIlovAN MArKovIć

Modernizacija prugaDirektor Železnica smatra da je dobro što radimo inetrmodalni terminal u Beogradu, a Železnica kao jedan od učesnika u robnom transportu radi intenzivno na modernizaciji infrastrukture.

„Pre svega radimo na modernizaciji pruge na Koridoru 10 za brzine od najmanje 160 kilometara na sat. Radi se o dvokolosečnim elektrificiranim prugama. Prioritet nam je i elektrifikacija pruge Niš-Dimitrovgrad, koja će se finansirati iz kredita Češke, a što treba da započne narednih meseci„, ističe Marković.

oKo 200 GosTIjU KoNfErENcIjE sKlApAlo jE pozNANsTvA I poslovE

BIG BIZNIS 7. JUN 2011. 03

Miodrag Poledica

Terminali u evropiU Evropi postoji više od 350 terminala, a samo u Nemačkoj 250, od čega su 44 od evropskog ili regionalnog značaja. U Francuskoj ih ima 20, u Austriji 17, Mađarskoj 10, a u Rumuniji 13 intermodalnih terminala.

„Za sada u Srbiji nemamo nijedan moderan intermodalni terminal iako se nalazimo na raskršću evropskih koridora”, kaže Miodrag Poledica.

dejan VasoVić

Kamioni idu iz gradaGlavni arhitekta Beograda ocenio je da će se u sledećih nekoliko godina realizacijom intermodalnog terminala i obilaznicom oko Beograda izmestiti veliki broj kamiona iz centra grada.

„Sada veliki broj teških vozila ulazi u centar zbog obavljanja carinskih formalnosti i skladi-štenja, a onda izlazi van grada. Na ovaj način sve te aktivnosti biće obavljane na terminalu. Kalemegdanska tvrđava i saobraćajnice oko donjeg Kalemegdana, kao i Železnička stanica biće rasterećeni teškog transporta”.

luP Brefor

logistika na začeljuLup Brefor iz Svetske banke napomenuo je da se smanjivanje troškova ne postiže samo unapređenjem fizičke infrastrukture, već i uklanjanjem trgovinskih barijera i nepotreb-nih troškova.

„Svetska banka svake godine sprovodi ran-giranje po indeksu logističkih performansi i, nažalost, Srbija se nalazi na 83. mestu od 155 zemalja. Ovaj indeks beleži efikasnost i brzinu carinskih procedura, infrastrukturu, međunarodne isporuke, logistička pitanja, kao i praćenje i tačnost transporta.”

dejan lasica

Zavisna preduzećaDejan Lasica objašnjava da će akcionarsko društvo biti krov za četiri zavisna preduzeća i zadržaće neke veoma važne funkcije, posebno u prvim godinama postojanja. To se tiče bez-bednosti, korporativnih strategija, investicija, korporativnog izveštavanja i imaće ulogu ko-ordinacije između zavisnih preduzeća. „Oče-kujemo velike efekte od ovoga, a sprovođenje ovih reformi nema za posledicu višak zaposle-nih. To je ono što je brinulo zaposlene, ali neće niko ostati bez posla”, istakao je Lasica.

no dva najveća izazova sa kojima se Srbija suočava inflacija i izvozno orijentisan pri-vredni rast.

„Imajući to u vidu, skraćivanje udaljeno-sti do tržišta i povećanje konkurentnosti su od kritične važnosti. Smanjenje troškova proizvoda bitno je za Srbiju koja se bori sa visokom inflacijom, ali je bitno i da izvoz iz Srbije ostane konkurentan. U poslednjih nekoliko godina je mnogo napora učinjeno u fizičkom unapređenju infrastrukture. Svet-ska banka je, zajedno sa ostalim institucija-ma, ponosna što je pomogla modernizaciju puteva i pruga. Nastavićemo da pružamo podršku u poboljšanju infrastrukture. Ne tražimo da se vidi kratkoročna korist, jer se radi o velikim projektima koji se sprovode.

Svetska banka je uključena u finansiranje fizičke infrastrukture, u predlaganje rešenja za unapređenje trgovine i transporta. Na-staviće da pomaže Srbiji, posebno u borbi protiv inflacije, ali i da iskoristi prednost geografskog položaja, ljudskog i ostalog kapitala, kako bi se uključila u ogromno tržište.

Nosilac ovog projekta su svakako Žele-znice Srbije, koje će uskoro biti reformisane iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infra-strukturu i energetiku, kaže da reforme na železnici nisu samo preduslov za intermo-dalni terminal, već i uopšte za izgradnju železničke infrastrukture, jer će se na taj

način stvoriti uslovi za efikasnije korišće-nje sredstava.

„Na taj način će se infrastruktura dovesti na željeni nivo, kako bi se svim korisnicima pružila kvalitetna usluga. U tom cilju Vlada je usvojila dva važna akta. Prvi se odnosi na promenu pravne forme, odnosno prelazak iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, a drugi je promena osnivačkog akta koji de-finiše da će akcionarsko društvo imati četiri zavisna društva, preduzeće za upravljanje infrastrukturom, preduzeće za teretni sa-obraćaj, preduzeće za putnički saobraćaj i preduzeće za upravljanje imovinom i dugo-vima. Do ovih promena je vodio dug put, a u njemu je učestvovao veliki broj institucija. Ovo pitanje prevazilazi pravni okvir i pred-

stavlja socijalni, ekonomski, pa i politički okvir i sprovedeno je bez ikakvih potresa.

Sada imamo preduslove da u sledećim ko-racima stvorimo zdravu osnovu za tržišni način poslovanja u Železnicama Srbije. Za efikasniju realizaciju investicija neophodna je reforma železnica. Menadžeri ova četiri zavisna preduzeća će imati veoma velika ovlašćenja, ali i veoma veliku odgovornost. Računi ovih kompanija biće razdvojeni, ali će za svoj rad odgovarati akcionarskom društvu koje će postavljati organe uprav-ljanja. Ono što je važno za državu, jeste da će novac od sadašnjih subvencija imati dve precizne adrese, preduzeće za upravljanje infrastrukturom i za putnički prevoz, gde će se subvencionisati određene relacije. •


Uporedo sa projektovanjem i gradnjom velikog intermodalnog terminala u Ba-tajnici, u Pirotu se takođe planira grad-nja bimodalnog terminala kako bi se privukao transport sa okolnih koridora, a stručnajci ukazuju na imperativ umre-žavanja rečnog i avionskog transporta u intermodalnu mrežu Srbije, rečeno je na panelu „Međunarodni robni tokovi kao potencijal razvoja Srbije”.

Oto Švajc, predsednik Koridora 7, uka-zao je na značaj rečnog transporta u sao-braćajnim strategijama Evropske unije, a tu ključno mesto zauzima Dunav koji povezu-je, direktno ili posredno, čak 14 evropskih zemalja.

„Kada nemamo lanac logističkih i inter-modalnih tačaka dužinom celog Dunava, rečni tok neće funkcionisati kako treba. U narednim godinama Evropska komisija oče-kuje razvoj različitih vidova transporta, a rečni transport ima značajnu ulogu u okviru ukupnog transporta tereta u Evropi.

Koridor 7 i Koridor 10, posebno žele-znički, sreću se u Beogradu, što ukazuje na značaj srpskog transportnog sistema za centralnu i istočnu Evropu. Dunav je jedan od igrača u ovoj igri i reke se moraju namet-nuti kao glavni transportni putevi, ili ćemo umreti na putevima u našim kamionima. Treba uzeti u obzir da jedan potiskivač i dve barže na Dunavu mogu da prevezu robe kao 216 kamiona. Ako se uzme u obzir budu-ći evroazijski transport, Beograd će imati ključnu ulogu centra za ceo region. Stra-teško je pitanje kako ćemo u ovoj oblasti primeniti intermodalni transport.

Izrađena je nova evropska strategija za dunavski region, i sada imamo priliku da raspolažemo sredstvima za razvoj Dunava. Osnove dunavske strategije su poboljšanje železničkog, putničkog i teretnog saobraća-ja, efikasno korišćenje Dunava i multimo-dalni transport.

U prvom poglavlju Akcionog plana ove strategije prioriteti su podeljeni u dva dela, jedan koordiniraju Austrija i Rumunija, a drugi, kopneni transport, koordiniraju Sr-bija i Slovačka. Ovo je prvi put da je Srbija ravnopravan partner u nekom programu EU. Iskoristite šansu koju imate u Dunav-

skoj strategiji da implementirate programe za razvoj.

U okviru velikog projekta omogućavanja intermodalnih terminala u Srbiji, slobodna zona Pirot će izgraditi jedan mali terminal za potrebe gumarske industrije. Dragan Ko-stić, generalni direktor preduzeća Slobod-na zona Pirot, objašnjava da plan predviđa izgradnju intermodalnog terminala u slo-bodnoj zoni, gde pored logističkih operacija kompanije mogu da koriste prednosti rada

u slobodnim zonama bez plaćanja određe-nih poreza, PDV-a i carine i uz povoljnosti lokalne samouprave, koje omogućavaju izgradnju u slobodnoj zoni bez plaćanja opštinskih taksa.

„U proširenoj Evropi i Turskoj ima više od 200 slobodnih zona, a mnoge od njih su i logistički centri. Slobodna zona u Pirotu je industrijski park, ali sa mogućnostima bi-

modalnog transporta. Slobodna zona Pirot je javno-privatno partnerstvo i mi i intermo-dalni terminal planiramo da gradimo na toj bazi, kao javno-privatno partnerstvo sa op-štinom Pirot. Korisnici 65 hektara slobodne zone su Mišlenova fabrika „Tigar tajrs” i još sedam fabrika iz oblasti gumarstva, među ko-jima je najveća Tigar AD. Ove godine ćemo proširiti zonu na 110 hektara, a cilj nam je 150 hektara.

Mi smo na Koridoru 10, ali smo i veoma blizu koridorima 4 i 8. Koridor 8 ide iz Italije

preko luke Drač, Skoplja i do crnomorskih luka Burgas i Varna, dok Koridor 4 ide iz Soluna za Rumuniju. Mi se nalazimo osam-desetak kilometara od Sofije i naša je želja da intermodalni terminal Pirot bude deo dve mreže intermodalnih terminala, Srbije i Bugarske. U ovom trenutku radimo sa lu-kama Burgas i Varna, imamo blok vozove iz ovih luka, radimo sa lukom Solun, a nadam

se da ćemo raditi i sa lukama na Koridoru 7, posebno dobru perspektivu ima luka u Smederevu.

Korisnici terminala neće biti samo fa-brike koje rade u slobodnoj zoni, već i oni koji prevoze robu Koridorom 10. Analiza korisnika pokazuje da ima prostora za odre-đenu količinu pretovara. Imamo postojeću prugu, a planiramo i izgradnju nove pruge za terminal za korisnike slobodne zone, ali i drugi terminal za pretovar.

U prethodnoj i ovoj godini obim vazduš-nog saobraćaja se povećava, a beogradski ae-rodrom opslužuje više od 90 odsto putničkog i robnog vazdušnog saobraćaja u Srbiji. Veli-mir Radosavljević, generalni direktor Aero-droma „Nikola Tesla”, kaže da su kapaciteti kargo saobraćaja 5.500 kvadratnih metara skladišnog prostora i 2.500 kvadrata za sme-štaj svih administrativnih službi. Godišnji kapacitet iznosi oko 35.000 tona robe.

„Za transport robe smo odlično opremlje-ni novom opremom, bilo da se radi o kontej-nerima, paletama, opremi za učvršćivanje robe u avionima, za skladištenje robe... Tu su i veliki rendgeni koji služe da se prove-ri šta je u kontejnerima. Beograd ima jako povoljan geostrateški položaj, aerodrom je povezan autoputem sa Hrvatskom i Nišom s druge strane, kao i sa Novim Sadom i ma-đarskom granicom.

Aerodrom je u velikoj meri sposoban sam da finansira projekte. U naredne četiri godi-ne aerodrom će investirati 55 miliona evra sopstvenih sredstava.

To smo ostvarili poslovnom politikom da kako se uvećavao saobraćaj, tako smo snižavali cene svojih usluga. Nismo bili si-gurni u kojoj će se meri sve to odraziti na kargo saobraćaj. Ako imate sve više aviona i ako su avioni sve veći, veća je mogućnost i za kargo prevoz. Kargo saobraćaj u velikoj meri zavisi i od opšte ekonomske situacije u zemlji, a znamo da je 2009. bila krizna. U ovom trenutku brzinom kojom raste putnič-ki saobraćaj, raste i obim kargo saobraćaja. U aprilu smo imali izrazito povećanje izvo-za kargo prevozom.

Avioni koji sleću na aerodrom u kargo sa-obraćaju daleko su većeg kapaciteta nego u putničkom saobraćaju. Ovih meseci se obavlja izvoz teladi u Izrael avionima „bo-

Dragan Kostić

Zaobilaze Koridor 10„Iako smo na najkraćem putu između istoka i zapada, mnoge kompanije koriste brodove, pa veliki broj turskih transportera zaobilazi Koridor 10. Mislim da svega pet odsto turskih transportera prolazi kroz Srbiju. Izgradnjom mreže intermodalnih terminala omogućiće-mo da deo tih tokova prolazi i Koridorom 10”, naglasio je Kostić

oto Švajc

Dunav nezaobilazanOto Švajc je istakao da se u budućnosti mora praviti multimodalni terminal na obali Du-nav, jer će rečni transport zauzeti značajno mesto u evropskom saobraćaju.

„U redu je praviti intermodalni terminal van Dunava, jeftinije je, lakše je i brže je. Ali neophodan je trimodalni ili kvatromodalni terminal i onda možete koristiti sve vidove transporta”, napomenuo je on.

BeograD će imati Ključnu ulogu centra Za ceo region

DRUGI PANEL: „međunarodni robni tokovi kao potencijal razvoja srbije”

Evropski koridori razvojna šansaŽeleznički i avionski teretni saobraćaj beleže rast od skoro 20 odsto nakon krizne 2009. godine. ostaje pitanje

kako skrenuti sve veći obim trgovinskih tokova da koriste puteve i pruge koje prolaze kroz srbiju


ing 747”. Do pre nekoliko meseci istim avi-onima se izvozila živina u Egipat, a izvozi se i smrznuto povrće u Pakistan.

Naša poslovna politika u narednom pe-riodu imaće pozitivnog efekta i na kargo, kao i na putnički saobraćaj i mogu da na-javim da ćemo sredinom leta sniziti cenu u čvrstoj valuti za usluge sletanja i za ko-rišćenje infrastrukture. Nećemo snižavati cenu hendlinga jer, prema sporazumu o otvorenom nebu, ne smemo ići sa damping cenama koristeći monopolistički položaj. Kada se radi o monopolu, nije pitanje da li imate monopolistički položaj, nego da li ga zloupotrebljavate.

Aerodrom ima čvrste planove što se tiče investiranja sopstvenog novca, a ono što bi zahtevalo učešće investitora je izgradnja ve-likog parkinga, hotela, šoping molova...

Dragan Stefanović, sekretar Udruženja za telekomunikacije i saobraćaj Privred-ne komore Beograda, ukazao je na značaj osnivanja intermodalnog razvojnog centra u Beogradu.

„Postojeći uslovi saobraćajnog sistema koji se integriše i koji predstavlja platfor-mu razvoja čitavog područja, realizuju se u okviru institucionalne mreže, Ministar-stva, privrednika, fakulteta... U sadašnjem makroekonomskom stanju i sa sadašnjim trendovima, predstoje mnoge aktivnosti vezane za tu institucionalnu saradnju.

Mi smo u saradnji sa Ministarstvom oce-nili da ima smisla da se podigne nivo usluga našim privrednicima i da formiramo inter-modalni razvojni centar koji će pružati niz usluga. Beograd predstavlja privredni i put-ni centar, kao i multimodalni robni centar.

Postoje aktivnosti koje treba sprovesti preko stimulativnih mera, gde privredna društva i neposredni korisnici moraju da dobiju potporu, kako bi intermodalni tran-sport našao svoju pravu primenu.

Intermodalni razvojni centar nam pruža potencijale razvoja, intermodalna rešenja, ali i aspekt konkurentnosti. Postoji akcioni plan za 2011. godinu, koji predstavlja dobru osnovu za privredna društva i određene po-tencijale koji treba da se sprovedu.

Pored primarnih aktivnosti postoje i osnovne postavke razvoja tih aktivnosti. One se odnose na planove razvoja inter-modalnog saobraćaja, da postoji zaokružen saobraćajni tehnološki proces, da postoji i koncepcijski okvir razvoja intermodalnog saobraćaja i intermodalnog razvojnog cen-tra, kao i konkurentnost i tržišni rezultati. Održivi razvoj intermodalnog saobraćaja mora da se posmatra sa aspekta konkuren-tnosti, a tu je jedan od glavnih pokazatelja kvalitet, koji treba da daje mogućnost i oba-vezu, ali predstavlja i opsesiju intermodal-nog transporta.

Momčilo Tunić, pomoćnik direktora Direk-cije za prevoz u JP Železnice Srbije, prikazao je rast obima železničkog saobraćaja u prošloj godini i ukazao na probleme železnice.

„Od 2005. do 2007. godine imali smo značajan rast u intermodalnom saobraća-ju, posebno međunarodnom. Tokom 2008. i 2009. godine došlo je do pada u skladu sa opštom ekonomskom situacijom. U 2010. godini došlo je do oporavka nekih 20 odsto, a u prva četiri meseca ove godine imamo rast od 15 do 20 odsto. Nadamo se da ćemo u toku 2011. godine dostići obim intermodalnog saobraćaja kao rekordne 2007. godine. Učešće intermodalnog sa-obraćaja u ukupnom saobraćaju koji se obavlja železnicom iznosi 10 do 12 odsto. Kod unutrašnjeg intermodalnog saobraća-ja značajan je prevoz kamena i kamenih agregata kontejnerima za potrebe Kori-dora 10. Intermodalni saobraćaj možemo podeliti na tranzit i uvoz i izvoz naših kompanija.

Mnogi korisnici naših usluga, posebno kompanije koje transportuju robu izme-đu južne i centralne Evrope, imaju veoma intenzivan saobraćaj i Železnice Srbije pružaju uslugu u borbi sa drugim tran-sportnim pravcima i koridorima koji se trude da privuku klijente. Uspevamo da zadržimo veliki deo tog kolača. Kod uvo-za i izvoza rezultati su veoma skromni. Deo tog prevoza koji se sada obavlja u potpunosti drumskim sredstvima, izgrad-njom intermodalnog terminala, mogao bi se preusmeriti na železnicu. Kod izvoza i uvoza karakteristično je da srpska privreda nema dovoljan potencijal da se formiraju blok vozovi na određenim relacijama, što bi bila najveća komparativna prednost že-leznice.

Da bi se železnica mogla uključiti u trku u transportu uvoza i izvoza ka lukama, po-trebno je formirati blok vozove. U pojedi-načnim pošiljkama naše usluge nisu toliko atraktivne i mi gubimo bitku sa drumskim saobraćajem. Po našoj evidenciji, 20 odsto od ukupnog transporta u uvozu i izvozu kontejnera se obavlja železnicom, a sve ostalo drumom.

Kod saobraćaja u izvozu i uvozu, zbog nedostatka terminala radimo samo kon-tejnere. Transport se realizuje u grupama ili pojedinačnim pošiljkama. Jedno vreme smo organizovali blok vozove iz Rijeke za Beograd, ali u zavisnosti od tržišta oni sao-braćaju povremeno.

Tehnička baza su dvosobni i četvorosobni vagoni, imamo 135 vrlo modernih SGNSS vagona koji su uključeni u transport. Ima-mo više od 300 četvorosobnih vagona za transport kontejnera i nešto preko 200 dvo-sobnih vagona, koji se koriste za transport kontejnera manje težine.

Problem je postojanje samo jednog ter-minala „Žit” u Beogradu, koji ne može da servisira sve na pravi način. Ima i privatnih inicijativa za otvaranje terminala, već je po-čeo da radi terminal u luci Leget u Sremskoj Mitrovici i tokovi iz Rijeke ka Legetu su već počeli. Izgradnjom novog terminala kvali-tet naše usluge će se povećati i nadam se da ćemo postići bolje rezultate. •

Velimir radosaVljeVić

Pruga do aerodromaDirektor Aerodroma „Nikola Tesla” ocenio je da bi od koristi bilo uključivanje avionskog saobraćaja u intermodalnu mrežu.

„Kada se govori o intermodalnosti, mi smo u stanju sami da izgradimo novi kamionski terminal, mada i ovaj sadašnji dobro funkci-oniše. Šire i političko jeste pitanje izgradnje pruge do aerodroma. Za nas bi to bilo značaj-no i zbog kargo, ali i zbog putničkog saobra-ćaja”, poručio je Radosavljević.

momčilo Tunić

Tranzit dominira„Glavne relacije na kojima pružamo usluge u tranzitu su na Koridoru 10, i tu se uglavnom radi o transportu koji iz severne i centralne Evrope ide ka Solunu i Istanbulu. Prekomor-ski transport je uglavnom u uvozu i izvozu i to je transport ka tri jadranske luke sa kojima smo povezani. U 2009. godini imali smo 1.300 vozova, a prošle godine 1.600 na glavnim re-lacijama, a ove godine planiramo oko 2.000 vozova u tranzitnom intermodalnom saobra-ćaju”, kaže Tunić.


Smanjenje troškova predstavlja zadatak svake kompanije, bilo proizvodne bilo trgovinske. Jedan segment poslovanja, čiji je cilj isključivo smanjenje troško-va, jesu logistika i transport, koji teže da optimizuju svaku svoju aktivnost. U cilju postizanja efikasnosti, neophodna su moderna informatička rešenja, pro-grami, ali su neophodni i dobra organi-zacija i jasni procesi u firmi, rečeno je na panelu „Logistika i lanac snabdevanja kao bitan faktor unapređenja konkuren-tnosti“.

Jos Marinus, predsednik Evropske lo-gističke asocijacije i direktor svetske lo-gističke mreže Danonea napominje da infrastruktura i terminali jesu važni i to je kičma poslovanja svake kompanije, ali kako optimizovati te tokove, pitanje je koje sve zanima.

„Svako može da preveze robu sa jednog na drugo mesto, ali to mora da se uradi na optimalan način. Saradnjom horizontal-nih i vertikalnih delova, sistem može da funkcioniše bolje. Pre deset godina počeli smo da gradimo lanac snabdevanja koji je funkcionisao nezavisno, instaliranjem korisničkog servisa, logistike, planiranja, prognoziranja... Mi smo posmatrani kao menadžeri troškova i kao oni koji rešavaju probleme. Posle smo shvatili da ne samo da upravljamo troškovima, već da možemo da stvorimo i vrednost za kompaniju. Mi smo veliki zastupnici saradnje sa klijentima, do-bavljačima, drugim delovima kompanije, ili kolegama iz drugih preduzeća.

Na primer, rad sa kupcima kroz produ-žavanje roka isporuke. Uvek razmišljamo o tome da se što više smanji rok isporuke. Kada bi se rok produžio, to bi nam omogući-lo da planiramo proizvodnju prema porudž-binama. Umesto da se roba prvo proizvede, pa se otpravi u skladište, odakle se isporu-čuje kupcima, može se slati kupcu direktno čim se proizvede. Tako se štede pare.

Najbolji menadžer logistike je domaćica. Ona primenjuje sve moguće principe logi-stike, i ne znajući za to. Tu su „just in time“, servis klijenata, planiranje puta, upravljanje zalihama, autsorsing...

Rečeno mi je da je kriza koja je počela 2008. prošla i da sada imate problem viška kapaciteta za skladištenje. Svi su pokušali da smanje zalihe i sada je ostalo viška pro-stora. Čuo sam da imate 10 miliona kvadrat-nih metara prostora koji se izdaje. Tu ima prostora da se deli i sarađuje.

Kod transporta, sve cene rastu i kada će stati niko ne zna, ali to jeste problem. To nije samo cena nafte, koja čini samo oko 25 od-sto cene transporta. Ipak i tu se može učiniti mnogo na obaranju cena. Statistika EU po-kazuje da 40 odsto kamiona u nacionalnom transportu voze prazni, a u međunarodnom 35 odsto. U Danoneu se dosta oslanjamo na železnicu. Tovarimo palete u vagone, a svi ti vagoni se vraćaju prazni.

Rešenje postoji, ali ne smemo da zabada-mo glavu u pesak i moramo biti realni. Pro-blem je kako maksimalno popuniti prostor. U evropskom udruženju za logistiku prošle nedelje dodelili smo prvu nagradu švajcar-skom preduzeću koje prevozi mleko, a uvozi sir. Mleko se vozi u cisternama, a sir na pa-letama i u kutijama, pa tako imaju dva puta prazne ture. Oni su smislili rešenje da se mle-ko prevozi u kamionima, u koje u povratku mogu da se stave palete i natovari sir.

Danone prevozi vodu, koja je teška. Ka-mioni su težinski puni kada natovarimo od

20 do 24 palete. Međutim, naše palete su visoke samo metar i po i ima mnogo pra-znog prostora iznad njih, koji se ne koristi. Tu je ideja da se kombinuje transport teške robe sa lakom. Umesto kamiona punih toa-let papira koji je lak i naših kamiona koji su po težini puni vode, ali ne i po zapremini, natovarimo vodu na pod, a preko njih toa-let papir ili pelene. Umesto osam kamiona, pošaljemo šest i uštedimo.

Postaje veoma interesantno kada poč-nete da radite sa klijentima, dobavljačima ili kolegama iz industrije. Bojno polje je kupac i mi moramo da mu dostavimo pro-izvod koji on hoće. Nećemo da se borimo sa ljudima iz nabavke, hoćemo da radimo s njima.

Daću joj jedan jednostavan primer sarad-nje. U Danoneu pravimo palete 1,2 metra visoke i stavljamo jednu na drugu, jer je visina kamiona 2,4 metra.

S druge strane, jedan maloprodajni la-nac tražio je da im dostavljamo proizvode na paletama visokim 1,85 metara, pa smo gubili 60 centimetara visine u kamionima i samim tim povećali troškove. Organizovali smo sastanak, uporedili kalkulacije i otkri-li da sa tim paletama gubimo novac. Prvo smo obračunali kalkulaciju sa paletama od 1,8 metara i otkrili da to donosi uštedu od četiri odsto. Onda smo računali palete od 1,2 metra i otkrili da ukupno donosi uštedu od 15 odsto, doduše više nama nego kupcu. Ponudili smo kupcu deo našeg procenta i dogovorili se. Ono što je najvažnije jeste to što smo ostali pri našoj strategiji, a druga važna stvar je što smo izgradili poverenje između nas.

Slobodan Aćimović, profesor Ekonom-skog fakultetu u Beogradu, naveo je primer američkog lanca hipermarketa Volmart, najveće kompanije na svetu koju neki zovu i najvećim distributerom na svetu.

„Svetski lider u maloprodaji Volmart kaže - zamenili smo zalihe informacijama. Sa 400

milijardi dolara prihoda u 175 zemalja sve-ta, to je danas najveća kompanija na svetu i treba joj verovati. Sa dobrom logistikom može se sprovoditi i cenovna strategija sa uvek niskim cenama. Logistika je srce ope-rativnog menadžmenta svakog preduzeća koje se bavi proizvodnjom ili trgovinom. Logistika pokriva sve operativne oblasti osim HR-a i finansija. Logistički problemi su ekonomske prirode, a stvar je tehnike kako sprovesti to u delo.

Logistika predstavlja konkurentsku pred-nost svakog preduzeća, zahteva donošenje rešenja za strateške probleme u operativnoj brzini. To je često veoma teško. Logistika je kompleksna stvar i nije samo posao ljudi koji rade u nabavci, logistici ili distribuciji, već ljudi iz marketinga i prodaje moraju da učestvuju u tome. Logistika pravi veli-ke troškove, ali dosta i štedi. Logistika je oblast poslovnog upravljanja, komercijal-

na i troškovno orijentisana, za razliku od nekih drugih marketinških i poslovnih se-gmenata. Između različitih sektora u predu-zeću, između različitih stručnjaka, između različitih firmi u lancu snabdevanja, logi-stika deluje kao kohezivni faktor koji sve to vezuje.

Dragan Nagulić, direktor CNS consu-lting&solutions, objasnio je šta predstavlja gotovinski ciklus za kompaniju i kako ga što više skratiti.

„Gotovinski ciklus je nešto što se koristi u analizi poslovanja kompanije, a postoji mišljenje da se on može unaprediti samo pregovaranjem prilikom nabavke, ili ugova-ranjem prodaje. Međutim, ovaj pokazatelj se može unaprediti i unapređenjem lanca snabdevanja. Svetska kriza je izazvala ne-dostatak finansijskih sredstava na tržištu. Globalizacija, velika konkurencija i fokus na profitu, u prvi plan stavljaju unapređe-nje lanca snabdevanja, što može poboljšati likvidnost preduzeća, protok robe i in-formacija, povećati nivo usluge, odnosno

profitabilnost svake kompanije. Gotovin-ski ciklus je broj dana za koji se novčana sredstva data za nabavku sirovine, dobiju naplatom robe od kupca. Najčešći model za prikazivanje gotovinskog ciklusa se sastoji od četiri potciklusa. Prvi je od prodaje do gotovine, drugi od plana do realizacije, treći od nabavke do plaćanja i četvrti od kredita do kamate.

Oblasti optimizacije možemo svrstati u tri kategorije: ulazni procesi koji su u vezi sa dobavljačem, ulazne operacije koje utiču na vreme zadržavanja robe kod nas i izlazni procesi koji se odnose na krajnje korisnike. Kod ulaznih procesa bitna je komunikacija sa dobavljačem ili kooperacija sa dobavlja-čima o stanju zaliha, organizacija dopreme, kao na primer intermodalni transport, ili korišćenje usluga 3PL provajdera.

Na troškove i konkurentnost jednog pre-duzeća najviše utiču skladišne operacije. To

se najbolje unapređuje investicijama u sa-vremena softverska rešenja za upravljanje i standardizacijom obeležavanja.

Najbitnija stvar je nivo zaliha. To je veliki zarobljeni kapital svake kompanije, poseb-no u vreme krize. Adekvatnom strategijom upravljanja zalihama, predviđanjem zahte-va i planiranjem proizvodnje, značajno mo-žemo unaprediti gotovinski ciklus.

Gotovinski ciklus je pokazatelj koliko efikasno koristimo sopstveni kapital u lancu snabdevanja. Unapređenjem lanca snabdevanja možemo poboljšati likvid-nost, smanjiti kreditnu zaduženost, pove-ćati profitabilnost, konkurentnost, a samim tim i smanjiti cenu koštanja proizvoda za krajnjeg korisnika. Takođe, unapređujemo i kreiramo okruženje u kome će razvoj logi-stičkih provajdera biti sve značajniji.

Stefan Lazarević, direktor kompanije LS Data, koja je zastupnik proizvođača mobilnih računara Psion, bavi se mobilnim rešenjima koja se zasnivaju na mobilnim računarima, koja služe za automatizaciju

TREĆI PANEL: „Logistika i lanac snabdevanja kao bitan faktor unapređenja konkurentnosti“

Lanac snabdevanja izvor konkurentnosti

Najbolji menadžer logistike je domaćica. Ona primenjuje sve moguće principe logistike, kaže Jos Marinus, predsednik Evropske logističke asocijacije i direktor svetske logističke mreže Danonea

SLObODaN aćiMOvić

Decenije zaostatkaProfesor Aćimović ističe da je u razvoju lo-gistike Srbija u zaostatku za svetom 30 ili 40 godina.

„Prema istraživanjima, srpski logistički sektor nedovoljno koristi usluge autsorsin-ga, odnosno logističkih firmi. Njima pre svega ne veruju proizvodne firme, dok trgovinska preduzeća imaju više poverenja u logističare“, kaže on.

StEfaN LazarEvić

Skuplje bez WMSLazarević ističe da nasuprot uvreženim mi-šljenjima da je uvođenje WMS sistema skupo, jeftinije je imati nego nemati ovaj sistem, ako su skladišta adekvatne veličine.

„Ako imate neku robu sa greškom koja tre-ba da se povuče sa tržišta, mnogo lakše ćete da to uradite ako imate sledljivost u realnom vremenu. Ako nemate sledljivost morate da povučete svu robu sa tržišta i to košta daleko više“, objašnjava Lazarević.

aNDrEJa raJkOvić

Nema apsolutno bezbedne hraneAnaliza rizika je jedno od oruđa na osnovu ko-jih država, ili firma kažu da prihvataju da neki proizvod u, na primer, 10.000 slučajeva izazove smrt trovanjem hrane, objašnjava Rajković.

„Voleli bismo da u narednih deset godina dođemo u situaciju da bude jedno trovanje u milion, ali to košta. Sistem je takav da prihva-tamo određeni nivo rizika, jer u suprotnom i proizvodnja i logistika i svi ostali segmenti bi bili toliko skupi da hranu niko ne bi ni kupo-vao“, ističe on.


skladišnog poslovanja, za mobilnu prodaju, za automatizaciju terenskih službi.

„Želimo da edukujemo tržište zato što je WMS (warehouse management system) bitan za upravljanje skladištem. Ako nisu dobro definisani poslovni procesi u skla-dištima, to je program koji to omogućava. Povećanje uštede sa, na primer 99 na 99,9 možda ne deluje veliko. Ali kod skladišta sa velikim prometima, po zakonu velikih brojeva, to na kraju uopšte nije mala cifra. WMS omogućava i da se prati produktivnost svakog čoveka, u svakom trenutku znate ko šta radi, zašto i koliko i da vrednujete taj rad. Samim tim što ljudi ne rade sa papirom već sa mobilnim računarom, povećava se pro-duktivnost i za do 100 odsto.

WMS omogućava potpunu kontrolu pro-cesa. Svaki radnik koji nešto radi, direktno unosi informacije u sistem. Nema dvostru-kog ili trostrukog unosa podataka, papira i prekucavanja.

Veljko Ivanović, tehnički direktor dis-tributivnog centra Šimanovci ITM grupe,

naglasio je da kroz distributivni centar u Ši-manovcima prođe 16.000 paleta mesečno.

„Mesečno iskomisioniramo 28.000 nalo-ga, a dnevno 22.000 stavki. Dnevno se ispo-ruči 700 paleta i obavi 300.000 do 500.000 prepakivanja mesečno. Takođe se deklariše ili stikeriše oko milion proizvoda mesečno. Ako bismo sabrali promete svih firmi koje ITM uslužuje, radi se o 140 miliona evra godišnje.

Najbitnija stvar kod WMS-a je što se sve aktivnosti i procesi trenutno i stalno beleže. Firme u Srbiji koje nemaju WMS oslanjaju se na neki svoj softver koji je orijentisan na finansije i računovodstvo i logistika je tu negde usputno. Koriste se i neka pomoćna sredstva kao što je eksel. Osim toga, pred-nost je što u svakom trenutku znate gde vam se šta nalazi u magacinu. Omogućeno je praćenje kretanja osnovnih transportnih jedinica, bilo da je paleta, kontejner ili kuti-ja. One su uvek označene nekim brojem ili bar-kodom i kroz sve te aktivnosti i lokaci-je pratite gde se nalaze. Samo kod WMS-a postoji takav nivo sledljivosti da možete da

ispratite na nivou palete kod kog je kupca koji proizvod završio. Može se desiti da je cela šarža problematična, pa je potrebno znati kod kog kupca je završila, kako bi se povukla. Zajedno sa WMS može se instali-rati i kontrolni softver magacinske opreme. Možda je i najbitnija baza podataka, koja je ključ svega.

Global Standards 1 je svetski rasprostra-njena organizacija, a jedan njen ogranak nalazi se i u Srbiji. Miroslav Ilić, general-ni direktor GS1 Srbija, kaže da oko 2.000 profesionalaca radi u ovim organizacijama i bave se razvojem rešenja za standarde u lancima snabdevanja.

„GS1 Srbija je ovde već 30 godina, a pre se zvala JANA i EANYU. Sada smo Global Standards 1 koji nudi rešenja širom sveta. Ceo sistem standarda je baziran na identifi-kacionim ključevima i pratećim podacima. Postoje četiri grupe standarda: barkodira-nje, elektronska razmena poslovnih poruka, globalne baze za sinhronizaciju podataka i elektronski nosioci podataka. Sve četiri

grupe standarda unapređuju lanac snab-devanja i brišu granice između zemalja. Identifikacioni ključevi su jedinstvenost GS1 sistema. Prvi ključ se odnosi na iden-tifikaciju robe, i to je „ean kod“. Drugi ključ se odnosi na globalne lokacije i locira sve poslovne subjekte, bez obzira na to u kojoj se državi nalaze. Treća grupa ključeva se odnosi na identifikaciju logističkih i tran-sportnih jedinica. Ovo je u koordinaciji sa svetskom carinskom organizacijom i treba-lo bi da uniformiše i olakša prelazak robe preko granice. Nosioci podataka su linearni bar-kodovi, dvodimenzionalni bar-kodovi i RFID tagovi. Drugi segment standarda je lo-gistička etiketa koja je ulaznica za sva tržišta na svetu. Treća grupa se odnosi na razmenu elektronskih poruka, od naručivanja, preko isporuke do fakturisanja. To omogućava da se prestigne roba na putu i da se primalac robe pripremi da prihvati robu.

Andreja Rajković, profesor Poljopri-vrednog fakulteta u Beogradu i Univerzi-teta u Gentu, upozorio je na opasnosti i specifičnosti u lancu snabdevanja hranom, a koje ovih dana možemo da vidimo u svim medijima.

„Od trovanja spanaćem, paradajzom i papričicama u SAD, do noro virusa u na-šim malinama, i krastavca o kome se sada toliko piše u novinama, postoje veliki rizici kod proizvodnje i transporta hrane. Kada se nešto desi u hrani, šanse da ćemo ga kasnije ukloniti su nikakve. Tu se logistika i tran-sport oslanjaju na mere koje su odrađene još na njivi.

Kod hrane imamo dve kategorije, jedno je kvalitet, a drugo je bezbednost. Jedno ne mora uvek da implicira drugo.

Ima li bilo koja tačka u lancu proizvod-nje hrane da nije kompleksna? Danas smo toliko udaljeni od seljaka koji originalno proizvodi hranu, da i ne znamo da li je ta hrana nastala u zemlji ili u nekoj akva-kul-turi. Toliko je koraka od njive, preko smr-zavanja, hlađenja, do distributivnog centra, pa zatim do veleprodaje, maloprodaje, pa do krajnjeg potrošača. U svakoj tački, pa i u transportu koji ih sve povezuje, može doći do nekog problema. Bar-kodovi, RFID i ostale tehnologije koje obezbeđuju sled-ljivost proizvoda, nisu više stvar luksuza, već zakonski zahtev. Danas proizvodimo hranu na raznim lokacijama. Nisu uslovi proizvodnje hrane u svakoj fabrici isti. Me-đutim, ista je neophodnost da se na tržište iznese isključivo proizvod koji je prihvatlji-vo bezbedan za krajnjeg potrošača •

Bojno polje je kupac i mi moramo da mu dostavimo proizvod koji on hoće

jos marinus

korisna saradnja„Ovo je primer koji je nastao u Rumuniji to-kom krize 2008. godine. Tamo smo videli da je zbog krize pala prodaja. Imamo svoju logi-stičku mrežu, pokrivenost zemlje 85 odsto, distribuciju, celu mrežu kamiona i skladišta, ali bili su prazni zbog pada prodaje. Zato smo počeli da radimo sa kompanijom „Ferero“. Zajedno sa njima smo distribuirali veliki broj svojih proizvoda. Svima je koristilo jer smo bolje uposlili naše kapacitete, podelili smo troškove i podelili smo profit.

dragan nagulić

poslovne tajnePostoje i ograničenja na tržištu u upravljanju ciklusom kao što je nedostatak primene savre-menih informatičkih rešenja, slabo korišćenje autsorsinga, ali i kultorološka prepreka delje-nja informacija.

„Kod nas je sve poslovna tajna. Takođe ima-mo i nedostatak znanja i iskustva u vođenju lanca snabdevanja. Ako pogledamo koristi koji predstavljaju najveće nedostatke našeg tržišta, može se reći da je unapređenje lanca snabdevanja suštinski potencijal razvoja pre-duzeća i samog tržišta“, objašnjava Nagulić.

veljko ivanović

prvo organizacija pa alatiIvanović ocenjuje da bez organizacije i bez dobro definisanih procesa nema ni potrebe uvoditi WMS.

„Nama je nažalost svojstven haos. Nije nam svojstveno da kreiramo procese koji su održivi, već je sve ad hok, privremeno i od danas do sutra. Saradnja u lancu snabdeva-nja je neophodna, ali saradnja između firmi i između organizacionih jedinica kod nas ne postoji. Ako toga nema, nećete uspeti u im-plementaciji WMS-a.


Cargo Building A1 A2 / 11180 Belgrade Airport / Serbia / Tel/Fax: +381 11 22 86 291 / +381 11 22 86 292 / www.express-cargo.com

KARGO UVOZKARGO IZVOZUVOZNO CARINJENJEIZVOZNO CARINJENJEDIJAGNOSTIČKI UZORCI KONTEJNERSKI TRANSPORT

za srbiju je najznačajniji ipa fond koji finansira ... · nekoliko godina da dobije moderan...

Documents