zagaĐivanje voda - nasport.pmf.ni.ac.rsnasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2709/5. zagađivanje i...

ZAGAĐIVANJE VODAPeto predavanje

http://www.junis.ni.ac.yu/Engl/uninis.htm

Sadržaj predavanja

• Izvori i vrste zagađivača vode

• Kriterijumi kvaliteta vode

• Klasifikacija površinskih voda

• Mikroorganizmi u vodi

• Rastvoreni kiseonik u vodi

• Teški metali

• Nitrati i amonijak

• Nutrijenti

• Eutrofikacija

Prirodni izvori polutanata

Zagađujuće materije mogu da dospeju u prirodne vode na dva načina: prirodnim unošenjem i antropogenim putem.

Hemodinamika zagađujućih supstnaci 3

Prirodni izvori zagađenja:• Vulkanske erupcije• Zemljotresi • Klimatske promene• Poplave• Požari šuma• Prodor podzemnih dubinskih voda na površinu

Antropogeni izvori polutanata

• Gradske (komunalne) otpadne vode. • Izvor ovog zagađenja su kanalizacione mreže urbanih centara

koje se izlivaju u životnu sredinu. Sadrže organske i neorganske materije rastvorene ili u vidu suspendovanih i taložnih materija.

• Industrijske otpadne vode• Sadrže razne toksične supstance.

• Atmosferske vode koje spiraju zemljište i saobraćajnice• Ove vode nose iz vazduha, sa krovova, fasada, deponija razne

zagađujuće materije

• Vode iz poljoprivrede


Izvori zagađivača po rasporedu mogu biti koncentrisani i rasuti

Koncentrisani izvori zagađivača su ljudska naselja, industrijski centri, poljoprivredni objekti. Lokalizuju se na jednom mestu. Iz njih se ispuštaju otpadne vode preko kanalizacionih sistema ili kanala u vodene recipijente. Koncentrisani zagađivači se mogu kontrolisati primenom posebnih postupaka.


Rasuti izvori zagađivača

Difuzni izvori, unose zagađivače nekoncetrisano, preko atmosferskih padavina, spiranjem poljoprivrednog zemljišta, deponija ili puteva.


Kriterijumi određivanja kvaliteta vode

Postoje različiti kriterijumi određivanja kvaliteta vode.

Zagađenja mogu biti fizička, hemijska i biološka, pa se i kvalitet kontroliše odgovarajućim postupcima za fizičku, hemijsku, biološku i mikrobiološku analizu.

• Fizički kriterijumi kvaliteta vode• gruba procena kvaliteta,• temperatura, miris i ukus, boja, zamućenost, rastvorene i

suspendovane čvrste materije koje zaostaju nakon isparenja, električna provodljivost.

• Hemijski kriterijumi kvaliteta vode• specifična procena kvaliteta,• kiselost i baznost vode, redoks-potencijal, neorganske i organske

hemijske supstance.

• Biološki kriterijumi kvaliteta vode• procena da li je zagađenje trajno ili privremeno – bakteriološka i

saprobiološka ispitivanja.


Klasifikacija voda

Vode se prema nameni i stepenu čistoće dele u četiri klase(Službeni glasnik SRS, br. 5/68):

klasa I - vode koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije mogu upotrebljavati ili iskorišćavati za snabdevanje naselja vodom za piće, u prehrambenoj industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba(salmonida);

klasa II - vode koje su podesne za kupanje, rekreaciju i sportove navodi, za gajenje manje plemenitih vrsta riba (ciprinida), kao i vode koje se uz normalne metode obrade (koagulacija, filtracija i dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za piće i u prehrambenoj industriji;

klasa III - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati za navodnjavanje i u industriji, osim prehrambene industrije;

klasa IV - vode koje se mogu upotrebljavati ili iskorišćavati samo posle posebne obrade.


Neke od graničnih vrednosti indikatora kvaliteta površinskih voda

Parametar I klasa II klasa III klasa IV klasa

Suspendovane materije, ml/l, do 10 30 80 100

Suvi ostatak filtrirane vode u mg/l, do

- Površinske vode

- Podzemne vode na kršu

- Izvan krša

350 1000 1500 1500

350 1000 1500 -

800 1000 1500 -

Rastvoreni O2, mg/l, ne manji od 8 6 4 3

BPK5, mg O2/l, do 2 4 7 20

Stepen saprobnosti po Liebmann-u oligosapr

obna

Mezosapro

bna β α

Mezosapr

obna α β

α mezosaprobna

do polisaprobna

Stepen produktivnosti, samo za jezera oligotrof

na

Eutrofna

umereno

- -

Najverovatniji broj koliformnih klica u

100 ml, ne veći od

2000 100 000 200 000 -

pH vrednost 6.8 - 8.5 6.8 – 8.5 6.0 – 9.0 6.0 – 9.0


Glavne vrste ZS voda

• Prouzrokovači hidričnih oboljenja (patogeni)

• Potrošači kiseonika

• Biljni nutrijenti

• Toksične supstance• Teški metali• Pesticidi

• Rastvorene čvrste supstance

• Kiseline

• Suspendovane čvrste čestice i sedimenti

• Nafta

• Radioaktivne supstance (radionuklidi)

• Toplota (termalno zagađenje)Hemodinamika zagađujućih supstnaci 10

Mikroorganizmi u vodi

obuhvataju organizme koji se ne mogu videti golim okom (manji su od 0,1 mm): viruse, bakterije, alge, gljive i protozoe.

Oni vrše razgradnju organske materije i time doprinose biološkom samoprečišćavanju vode.

Ovi mikroorganizmi, ukoliko su patogeni, mogu da prouzrokuju hidrična oboljenja (oboljenja koja se prenose putem vode).

Patogene bakterije prenete vodom predstavljaju jedan od glavnih uzročnika bolesti u zemljama u razvoju. Najčešća hidrična oboljenja izazvana patogenim bakterijama su: kolera, bacilarna dizenterija, tifus, tilaremija, a najčešće patogene bakterije su: Shigella, Salmonela, Escherichia coli.

Virusi koji se razmnožavaju u čovečjem organizmu se mogu izbaciti iz organizma i naći se u otpadnim vodama. Najčešće hidrično oboljenja izazvano virusom je zarazna žutica.


Karakter i stepen zagađenja vode se određuje biološkim i saprobiološkim ispitivanjima.

Bakteriološko ispitivanje vode se sastoji u određivanju gustine koliformnih bakterija (potiču iz creva toplokrvnih životinja –indikator prisustva fekalnih materija) u uzorku vode.

Broj bakterija

u 100 ml vodeVrsta vode

< 1 Pijaće vode

10-100Nezagađene

vode

1 000-5 000

Vode blago

zagađene

fekalijama

5 000-10 000 Zagađene vode

10 000-100 000 Opasne vode


Saprobiološko ispitivanje

Osnovu saprobiološkog određivanja kvaliteta voda čini određivanje broja i učestalosti izvesnih biljaka i životinja – indikatora zagađenja.

Procesom truljenja, dolazi do izmena u sadržaju rastvorenog kiseonika, javljaju se proizvodi truljenja, dolazi do poremećaja u biocenozi.

• Oligosaprobne vode su čiste ili vrlo malo zagađene vode, planinski potoci i planinska jezera.

• β-mezosaprobne vode su relativno čiste (jezera i reke u srednjim i donjim tokovima, udaljene od urbanih oblasti)

• α-mezosaprobne vode su vode sa većim i dužim zagađenjem organskim materijama (ustajale vode, kanali za navodnjavanje i reke ispod gusto naseljenih urbanih oblasti)

• Polisaprobne vode – najteže zagađena vode.


Rastvoreni kiseonik u vodi (RK)

Rastvoreni kiseonik u vodi je ključni parametar za održavanje života u vodi.

Nedostatak O2 je fatalan za mnoge životinjske vrste.

Najmanje 5 ppm (5 mg O2/l) rastvorenog kiseonika u vodi je potrebno za opstanak riba.

Poreklo O2 u vodi:

- iz atmosfere,

- fotosinteza u algama.

RK se smanjuje sa porastom temperature (sadržaj kiseonika u vodi je veći zimi nego leti).

Manje RK je u vodama na većoj nadmorskoj visini.


Usled stalnog procesa aeracije koncentracija rastvorenog kiseonika u vodi je konstantna i bliska je vrednosti zasićenja (saturaciona vrednost).

Saturaciona vrednost rastvorenog kiseonika je funkcija temperature, sadržaja soli u vodi i barometarskog pritiska (nadmorske visine).

Najčešće je sadržaj kiseonika u vodama niži od njegove saturacione vrednosti (u nekim slučajevima, zbog produkcije kiseonika od strane algi, vode mogu biti prezasićene kiseonikom → voda otpušta kiseonik u atmosferu).

RK koriste aerobne bakterije tokom razlaganja organske materije u vodi.


Rastvorljivost kiseonika u vodi


Sa porastom nadmorske visine opada saturaciona vrednost kiseonika!

9 mg/l – nivo mora,

7 mg/l na 2000 m nadmorske visine

pri T vode od 20°C).

Efekti smanjenja RK u vodi

Izvor organskog otpada

RK


BPK (biološka potrošnja kiseonika)

BPK predstavlja količinu kiseonika koja se troši kada se organska materija, u određenoj zapremini vode i u određenom vremenskom periodu, biološki degradira.

Vode sa visokom BPK vrednošću su nepovoljne za žive organizme.

Najčešće se određuje BPK 5 vrednost potrošenog kiseonika za pet dana stajanja vode.

Smatra se da izvori vode za piće sa vrednošću BPK 5iznad 4 mg/l nisu za korišćenje.


Teški metali

Rastvaranjem iz sedimenata, biogeohemijskim procesima i unošenjem antropogenim putem.

Najopasniji teški metali su: Pb, Hg, As, Cd, Cr, Zn i Cu.

Koriste se u industriji, za metalne prevlake, baterije u elektronici, u nekim pesticidima i lekovima.

Jako su toksični jer su kao joni ili u formi određenih jedinjenja lako rastvorni u vodi pa se mogu uneti u organizam gde se vezuju za enzime inhibirajući njihovu funkciju. Čak i vrlo male količine mogu imati vrlo ozbiljne fiziološke i neurološke posledice. Poznati primeri su mentalna retardacija prilikom trovanja olovom ili rađanje defektne dece usled trovanja živom.

Standardi za vodu za piće za ove metale su:

Hg 0.002 mg/l,

Cd i Se 0.01 mg/l,

As, Cr i Pb 0.05 mg/l


Kadmijum – Cd

Cd se nalazi u prirodi usled procesa erozije i abrazije stena, vulkanskih erupcija i šumskih požara. Prirodno je prisutan svugde: u vazduhu, vodi, zemljištu i hrani.

Atmosfera 0.1 to 5 ng/m³ (pri pušenju iznad 100 ng/m³)

Zemljina kora 0.1 to 0.5 µg/g

Morski sediment ~1 µg/g

Morska voda ~0.1 µg/l

U vodi se najčešće nalazi kao: Cd2+ jon.

Koristi se u proizvodnji Ni-Cd baterija, pigmenata, metalnih prevlaka itd.


Itai-itai bolest

Zdravstveni efekti: povišava krvni pritisak, oštećuje jetru, oštećuje eritrocite.

Fiziološko dejstvo potiče od hemijske sličnosti sa Zn (Cd može da zameni Zn u nekim enzimima).

“Itai-itai” bolest. U jednom gradu u Japanu je došlo do trovanja ljudi vodom zagađenom kadmijumom iz obližnjeg rudnika. Javljali su se prelomi kostiju usled njihovog omekšavanja. Evolucija bolesti može da traje i do 12 godina. Smatra se da je hronična doza koja može da dovede do bolesti veća od 0,5 mg na dan.



Promena koncentracija kadmijuma u ledu i snegu od 1800-tih do danas (after Boutron et al. 1995)pg = 10E-12 g .

Nivo kadmijuma u životnoj sredini je dostigao svoju najveću vrednost 1960-tih godina. Od tada, ove vrednosti konstanto padaju usled poboljšanja tehnologija proizvodnje, primene i odlaganja kadmijuma i proizvoda na bazi kadmijuma.

Istraživanja sprovedena širom sveta pokazuju da je dnevni unos kadmijuma nizak u poređenju sa nivoom dnevnog tolerantnog unosa, koji je propisan od strane WHO. Tokom zadnjih 20 godina, sve više se smanjuje unos Cd.


DNEVNI UNOS KADMIJUMA

godina

Dn

evn

i u

no

s

kad

miju

ma

, μ

g Dnevni tolerantni unos (WHO)

Odrastao čovek

Odrasla žena

Olovo – Pb


Olovo, kao konstituent velikog broja minerala, pojavljuje se u prirodnim vodama u koncentracijama 1 μg/l i manje.

Izvori: otpadne vode iz rudnika olova, iz industrije prerade olova, proizvodnje pigmenata, olovnog benzina i dr., unose olovo i njegova jedinjenja u prirodne vode.

Plumbizam (saturnizam)


Olovne cevi u

rimskim kupatilima

Plumbizam – akutno trovanje olovom je bilo poznato još u doba Rimljana.

Olovo dovodi do oštećenja bubrega, reproduktivnih sistema, jetre, mozga, i CNS i dovodi do mentalne retardacije dece. Blaži vid trovanja olovom dovodi do anemije.

Sadržaj olova u vodi za piće kod olovnih vodovodnih instalacija je posebno visok kada je voda meka, odnosno kada sadrži niske koncentracije kalcijuma.

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Lead_pipe_Bath.jpg

Živa – Hg

Prirodno prisutan metal; jedini tečan na sobnoj temperaturi.

Tri oblika Hg u prirodi: elementalni, neorganski i organski. Sva tri oblika su toksična!

Elementalna živa je najstabilniji oblik i samo je neznatno rastvorna u vodi.

Kada se nađe u vodi Hg može ili da prodre u lanac ishrane, da se nataloži na dnu ili da ispari i pređe u atmosferu. Ulaz u lanac ishrane započinje sa bakterijama koje usvajaju živu u neorganskom obliku a onda je metabolizmom pretvaraju u metilživu – CH3Hg.

Bakterije koje sadrže ovu metil živu mogu biti konzumirane od strane organizama sledećeg nivoa lanca ishrane, ili one mogu da oslobode metilživu u vodu, kada se može nataložiti na plankton, koji je takođe uključen u lanac ishrane.


Bolest minamata

Čak i male koncentracije Hg u vodi mogu se akumulirati do štetnog nivoa u ribama ili čoveku. Odnos koncentracije metilžive u tkivu riba u odnosu na vodu je između 10 000 i 100 000 (biokoncentracija).

Prvo zabeleženo ozbiljno trovanje živom je bilo u periodu 1956. do 1960. u zalivu Minamata (Japan) usled ispuštanja u more industrijskih otpadnih voda koje su sadržale živu. Došlo je do porasta bolesti CNS, kod male dece do pojave paralize i kretenizma, a preko majčine posteljice došlo je do trovanja još nerođene dece. Od tada je umrlo više od 200 ljudi, a 700 ljudi je pretrpelo teške fizičke i psihičke deformacije.


Nitrati

Nitratna zagađenja su jedan od oblika azotnih zagađenja (pored amonijačnih i nitritnih zagađenja).

Nitratna zagađenja su vezana za poljoprivrednu delatnost, ali kao izvor mogu da se jave i industrijski i komunalni otpaci.

Nitrati i nitriti se u površinskim vodama nalaze uglavnom u koncentracijama od 0 do 8 mg/l.

Toksičnost nitrata kod ljudi je posledica njihove redukcije u nitrite koji su uzrok nastanka METHEMOGLOBINEMIJE, jer nitriti učestvuju u oksidaciji hemoglobina u methemoglobin koji nije u stanju da transportuje kiseonik dalje do tkiva, što se manifestuje cijanozom, a u većim koncentracijama i asfiksijom.


Amonijak u vodi

Kao rezultat hemijskih i bioloških procesa u vodama.

Unošenjem otpadnim vodama.

Pojavljuje se u dva oblika: kao NH3 (u baznoj sredini) i kao NH4+ (u

kiseloj sredini).

Toksičnost slobodnog amonijaka je nekoliko puta veća od amonijum jona.


Toksičnost NH3 je pH zavisna

NH3 + H+ NH4+

toksičan! nije!

Dozvoljene vrednosti

pH = 6.5 24.5 ppm NH3

pH = 8.0 5.6 ppm NH3


Nutrijenti u vodi

Azot i fosfor su odgovorni za eutrofikaciju algi.

Rast algi može biti inhibiran na više načina:• Zamućenost vode,

• Veliki protok vode.

Odnos nutrijenata potreban za rast algi je:

C:N:P = 41:7:1

Fosfor je ograničavajući faktor rasta algi


Eutrofikacija

predstavlja proces povećane produkcije (biomase) živog sveta u vodama, usled povećanog priliva hranljivih (biogenih) i drugih materija.

Vode u kojima se odvija eutrofikacija su EUTROFNE VODE.

Povećana produkcija organske materije dovodi do:• smanjenja rezervi kiseonika u vodi (jer se kiseonik troši na

oksidaciju organske materije);• stvaranja dodatne količine biogenih elemenata (azota i fosfora);• stvaranja anaerobnih uslova u slojevima pri dnu (sulfati se

pretvaraju u sulfide).

Eutrofikacija je prirodni proces, ali prilikom dodatnog uvođenja polutanata u vodeno telo može doći do ubrzavanja ovog procesa, kada se govori o zagađenju.


Stepen organske produkcije ili trofičnosti vodenog ekosistema je pokazatelj kvaliteta vode.

Prema stepenu trofičnosti, vode se mogu podeliti na:• slabo produktivne – oligotrofne,

• srednje produktivne – mezotrofne i

• veoma produktivne – politrofne ili eutrofne.



Akvatične biljke

Akvatične biljke koje rastu vezane za morsko dno predstavljaju bentos.

fitoplankton može da postigne takvu gustinu samo u vodama bogatim nutrijentima, jer pošto nije vezan za dno, on može da apsorbuje nutrijente samo iz vode. Prema tome, nizak nivo nutrijenata u vodi će limitirati rast fitoplanktona.

BENTOS

FITOPLANKTON

Podvodna

vegetacija

Plivajuća vegetacijaPlivajuća vegetacija

zahteva čistu vodu koja propušta dovoljnu količinu svetlosti za proces fotosinteze. Povećanjem turbiditeta vode smanjuje se dubina na kojoj podvodna vegetacija može da opstane. Usvaja nutrijente iz sedimenata dna preko korena. Ukoliko voda postane deficitarna nutrijentima, njihov rast se ne menja.

Podvodna

vegetacijaPlivajuća

vegetacija


Cventanje mora


Malo nutrijenata

Malo fitoplanktona

Voda je čista

Voda je propusna za svetlost

Podvodna vegetacija raste

Mnogo nutrijenata

Fitoplankton raste

Voda je zagađena

Voda je mutna

Podvodna vegetacija izumire

Mnogo nutrijenata

Malo fitoplanktona

Eutrofikacija plitkih voda

U vodenim telima čija je dubina manja od 2 m, eutrofikacija se odvija drugačije. Podvodna vegetacija raste do visine od 1 m i duže, tako da dostiže površinu vode, tako da pri obogaćivanju vode nutrijetima ne dolazi do njihovog izumiranja, već se ona razvija dalje prekrivajući površinu vode. Vegetacija koja se nalazi ispod ovog prekrivača izumire. Kada prekrivač vegetacije izumre, tone na dno, stvarajući deficit kiseonika i uginuće živog sveta (osim bakterija).


Nafta i njeni derivati

Nafta može biti sirova i trgovačka.

Derivati nafte: benzini, kerozini, dizel goriva, mazuti, ulja, maziva i dr.

Zagađivanje površinskih i podzemnih voda najčešće je uzrokovano naftom, benzinima i kerozinimam (drugi derivati su viskozni i lepljivi pa retko zagađuju podzemne vode).

Naftu čine (90 do 95%) ugljovodonici: parafini, cikloparafini i aromatični ugljovodonici.

Nafta se slabo rastvara u vodi (nemešljiva tečnost sa vodom).


Radnici koriste specijalne mreže prilikom čišćenja kalifornijske plaže nakon isipanja nafte sa tankera. Čak i male količine prosute nafte se brzo šire i zahvataju veliku površinu vode. S obzirom da se voda i nafta ne mešaju, nafta pluta na površini vode sve dok se ne ispere na obalama.

1 cm3 nafte može da prekrije 12 m2 vode, stvarajući film na površini.


• Uzroci uginuća ptica: nafta natapa perje – ptice ne mogu da lete i plivaju zbog povećane težine. Prostor u perju je ispunjen naftom umesto vazduhom pa je narušena termoizolacija što dovodi do prehlade ptica.

• Prema nekim procenama, usled zagađivanja nafte u Severnom moru i Severnom Atlantiku godišnje ugine od 150 000 do 450 000 morskih ptica.


Izumrle ptice prilikom

ispuštanja nafte iz EXXON VALDEZ

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/92/EVOSWEB_013_oiled_bird3.jpg

Pesticidi

Hemodinamika zagađujućih supstnaci41

Samo oni pesticidi koji su otporni na hemijsku i biohemijsku razgradnju imaju značaja u pogledu zagađivanja čovekove okoline.

U tom smislu posebno su važna organohlorna jedinjenja (npr. DDT).

Organohlorna jedinjenja su slabo rastvorna u vodi, ali su rastvorna u masnom tkivu. Zato se lako nagomilavaju u masnom tkivu riba, ptica i čoveka. Tako, neki akvatični organizmi mogu da sadrže organohlorna jedinjenja i 10 000 puta više od vode u kojoj žive.

DDT - dihlordifeniltrihloretan

Vreme poluraspada je 15 god.

Neotrovan za ljude, otrovan za insekte.

Usled velike primene javljaju se otporni insekti na njegovu toksičnost.


God. Preostala količina

0 100 kg

15 50 kg

30 25 kg

45 12.5 kg

60 6.25 kg

75 3.13 kg

90 1.56 kg

105 0.78 kg

120 0.39 kg

1,1,1-trihloro-2,2bis-(p-hlorofenil)etan

Kakva je sudbina pesticida u vodi?

Pristizanje u vodu:• Spiranjem sa površina

• Podzemnim vodama

• Atmosferskim padavinama

• Desorpcijom iz vodenih organizama i sedimenata

Neko vreme ostaju nepromenjeni i utiču na organoleptičke osobine vode, na hidrohemijski i hidrobiološki režim vode.


Uklanjanje iz vode:

• Sorpcijom sedimentima - muljem

• Sorpcija florom

• Sorpcija ihtiofaunom

• Isparavanje

• Hidroliza

• Termičko razlaganje

• Fotohemijsko razlaganje

Polihlorovani difeniliPolychlorobiphenyl – PCB

• PCB se upotrebljavaju u kondenzatorima, kao plastifikatori, kao fluidi za transformatore i za izmenjivače toplote.

• PCB koji su upušteni u površinske vode, najviše se adsorbuju na česticama rečnog dna i pomeraju se pomoću rečnih struja.

• Čovek se najviše izlaže dejstvu PCB hraneći se zagađenom ribom. Prilikom masovnog trovanja ljudi 1968. u Japanu više od 1000 ljudi je obolelo – bolest Jušo (ispoljava se pigmentiranjem kože i promenama na jetri).


Polychlorinated biphenylPCB

Clx Cly

Policiklični aromatični ugljovodonici (policiklic aromatic hidrocardons, PAH)

PAH su sintetička jedinjenja koja se javljaju u čađi, katranu, izduvnim gasovima vozila i proizvodima nepotpunog sagorevanja ugljovodoničnih goriva.

Kancerogene supstance.

Najpoznatiji je benzo(a)piren koji nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja drveta i fosilnih goriva i preko zagađenog vazduha može da dospe u površinske tokove.

PAH se sporo rastvaraju u čistoj vodi, ali im je rastvorljivost povećana prisustvom deterdženata. Jako se adsorbuju na čvrstim česticama, npr. gline, tako da ih ima u većim koncentracijama u vodama sa većim sadržajem suspendovanih čestica.


Deterdženti

Prisustvo deterdženata u vodama uzrokuje nastanak pene na njihovoj površini, posebno ukoliko su vode izložene uzburkavanju, ili pri aerisanju vode u postupku prečišćavanja na postrojenjima.

Njihova je biorazgradljivost u vodama mala, tako da je smanjena mogućnost samoprečišćavanja voda.

Ranije korišćeni alkilbenzen sulfonati (ABS) u deterdžentima su zamenjeni linearnim alkilbenzen sulfonatima koji su biorazgradivi.

Kao dodatak komercijalnim deterdžentima korišćen je fosfat. Povećanje ovog važnog nutrijenta u vodenim recipijentima nakon ispuštanja otpadnih voda uzrokuje eutrofikaciju.


Radionuklidi u vodi

Prirodna radioaktivnost vode je obično niska i nema uticaja na zdravlje čoveka (osim ako je u pitanju radioaktivna mineralna voda).

Voda se može zagaditi radioaktivnim otpadnim vodama.

Čovek može uneti radioaktivne supstance u organizam direktno preko vode za piće ili ukoliko u ishrani koristi ribe, mekušce, ljuskare i alge iz zagađene vode.

Prirodni radionuklidi koji se najčešće sreću u vodi za piće su:226Ra – radijum,222Rn – radon,232Th – tehnecijum,238U – uran.


Veštačke radioaktivne supstance sadržane u vodi potiču od padavina posle nuklearnih proba, od otpadnih voda nuklearnih reaktora.

Najvažniji radionuklidi koji emituju β zrake su:90Sr – stroncijum,137Cs – cezijum,131I – jod.


Termalno zagađenje vode

Pokazuje štetne efekte,a može delovati i letalno na žive organizme.

Termalne vode

- povećavaju brzinu biohemijskih procesa (brzina biohemijske reakcije se udvostručuje sa povećanjem temperature od 10ºC),

- narušavaju enzimsku aktivnost,

- smanjuju RK u vodi.


zagaĐivanje voda - nasport.pmf.ni.ac.rsnasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2709/5. zagađivanje i...

Documents