www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON

O VRAANJU ODUZETE IMOVINE I OBETEENJU

("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 i 108/2013)

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Predmet ureivanja

lan 1

Ovim zakonom ureuju se uslovi, nain i postupak vraanja oduzete imovine i obeteenja za oduzetu

imovinu, koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji,

sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podravljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta

od fizikih i odreenih pravnih lica i prenesena u optenarodnu, dravnu, drutvenu ili zadrunu svojinu (u

daljem tekstu: vraanje imovine).

Ovaj zakon se primenjuje i na vraanje imovine ije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji koja

danas ini teritoriju Republike Srbije.

Propisi

lan 2

Pravo na vraanje imovine po odredbama ovog zakona moe se ostvariti za imovinu oduzetu primenom

sledeih propisa:

1) Odluka o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske imovine, o dravnoj upravi nad imovinom neprisutnih

lica i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuile ("Slubeni list DFJ", broj 2/45);

2) Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji ("Slubeni list DFJ", broj 64/45 i "Slubeni list FNRJ", br. 16/46,

24/46, 99/46, 101/47, 105/48, 19/51, 42-43/51, 21/56, 52/57, 55/57 i 10/65);

3) Zakon o agrarnoj reformi i unutranjoj kolonizaciji ("Slubeni glasnik NRS", br. 39/45 i 4/46);

4) Zakon o agrarnoj reformi i unutranjoj kolonizaciji ("Slubeni glasnik NRS", br. 5/48, 11/49 i 34/56);

5) Odluka o ustanovi suda za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti ("Slubeni glasnik

NRS", broj 1/45);

6) Odluka o sudu za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti ("Slubeni glasnik NRS",

broj 3/45);

7) Zakon o suzbijanju nedoputene pekulacije i privredne sabotae ("Slubeni list DFJ", broj 26/45);

8) Zakon o zabrani izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i razdora ("Slubeni list DFJ", broj 36/45 i

"Slubeni list FNRJ", broj 56/46);

9) Zakon o zatiti narodnih dobara i njihovom upravljanju ("Slubeni list DFJ", broj 36/45);

10) Zakon o konfiskaciji imovine i o izvrenju konfiskacije ("Slubeni list DFJ", broj 40/45);

11) Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o konfiskaciji imovine i o izvrenju konfiskacije

("Slubeni list FNRJ", br. 61/46 i 74/46);

12) Zakon o oduzimanju ratne dobiti steene za vreme neprijateljske okupacije ("Slubeni list DFJ", broj

36/45);

13) Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju ratne dobiti steene za vreme

neprijateljske okupacije ("Slubeni list FNRJ", broj 52/46);

14) Zakon o dravljanstvu Demokratske Federativne Jugoslavije ("Slubeni list DFJ", broj 64/45);

15) Zakon o dravljanstvu Federativne Narodne Republike Jugoslavije ("Slubeni list FNRJ", br. 54/46 i

105/48);

16) Zakon o oduzimanju dravljanstva oficirima i podoficirima bive jugoslovenske vojske, koji nee da se

vrate u otadbinu i pripadnicima vojnih formacija koji su sluili okupatoru i odbegli u inostranstvo

("Slubeni list DFJ", broj 64/45 i "Slubeni list FNRJ", broj 86/46);

17) Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave ("Slubeni list DFJ", broj 66/45 i "Slubeni list FNRJ",

br. 59/46, 106/47 i 110/47);

18) Zakon o suzbijanju nedoputene trgovine, nedoputene pekulacije i privredne sabotae ("Slubeni

list FNRJ", br. 56/46 i 74/46);

19) Zakon o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske imovine i o sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica

("Slubeni list FNRJ", br. 63/46 i 74/46);

20) Zakon o postupanju sa imovinom koju su vlasnici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im

je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagaa ("Slubeni list DFJ", broj 36/45);

21) Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali

napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagaa

("Slubeni list FNRJ", broj 64/46);

22) Zakon o zatiti optenarodne imovine i imovine pod upravom drave ("Slubeni list FNRJ", broj 86/46);

23) Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea ("Slubeni list FNRJ", br. 98/46 i 35/48);

24) Uredba o arondaciji dravnih poljoprivrednih dobara optedravnog znaaja ("Slubeni list FNRJ", broj

99/46);

25) Odluka Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije o privremenoj zabrani vraanja kolonista u

njihova ranija mesta ivljenja ("Slubeni list DFJ", broj 13/45);

26) Zakon o postupanju sa naputenom zemljom kolonista u Autonomnoj Kosovsko-Metohijskoj oblasti

("Slubeni list NRS", broj 9/47);

27) Zakon o reviziji dodeljivanja zemlje kolonistima i agrarnim interesentima u Autonomnoj Kosovsko-

Metohijskoj oblasti ("Slubeni list FNRJ", broj 89/46);

28) Zakon o likvidaciji agrarne reforme vrene do 6. aprila 1941. godine na velikim posedima u

Autonomnoj Pokrajini Vojvodini ("Slubeni list FNRJ", broj 9/47);

29) Osnovni zakon o eksproprijaciji ("Slubeni list FNRJ", br. 28/47, 12/57 i 53/62 i "Slubeni list SFRJ",

br. 13/65, 5/68, 7/68 i 11/68);

30) Osnovni zakon o postupanju sa eksproprisanim i konfiskovanim umskim posedima ("Slubeni list

FNRJ", broj 61/46);

31) Krivini zakonik ("Slubeni list FNRJ", broj 13/51);

32) Zakon o izvrenju kazni, mera bezbednosti i vaspitno-popravnih mera ("Slubeni list FNRJ", broj

47/51);

33) Uredba o imovinskim odnosima i reorganizaciji seljakih radnih zadruga ("Slubeni list FNRJ", broj

14/53);

34) Zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita ("Slubeni list FNRJ", broj 52/58);

35) Zakon o iskoriavanju poljoprivrednog zemljita ("Slubeni list FNRJ", br. 43/59 i 53/62 i "Slubeni list

SFRJ", br. 10/65, 25/65 - preien tekst, 12/67 i 14/70) - ako korisnici prava nisu dobili odgovarajue

drugo zemljite;

36) Zakon o odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Slubeni

list SFRJ", br. 5/68 i 20/69);

37) Zakon o otkupu privatnih apoteka ("Slubeni list FNRJ", broj 50/49);

38) Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o ureenju i delovanju kreditnog sistema ("Slubeni

list FNRJ", broj 68/46);

39) Uredba o reviziji dozvola za rad i likvidaciji privatnih kreditnih preduzea ("Slubeni list FNRJ", broj

51/46);

40) Pravilnik o postupku likvidacije privatnih kreditnih preduzea ("Slubeni list FNRJ", broj 57/46);

41) Ukaz Predsednitva Prezidijuma Narodne skuptine Federativne Narodne Republike Jugoslavije U.

br. 392 od 8. marta 1947. godine ("Slubeni list FNRJ", broj 64/47).

Znaenje pojedinih izraza

lan 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) pod "imovinom" se podrazumevaju oduzete pokretne i nepokretne stvari, kao i oduzeta preduzea;

2) pod "podravljenom imovinom" podrazumeva se imovina koja je na osnovu propisa iz lana 2. ovog

zakona oduzeta i prenesena u optenarodnu, dravnu, drutvenu ili zadrunu svojinu;

3) pod "aktom o podravljenju" podrazumeva se pravni akt koji je imao neposredno dejstvo, kao to je

presuda, odluka, reenje i drugi pravni akt dravnog, odnosno drugog nadlenog organa, kojim je izvreno

podravljenje imovine;

4) pod pojmom "Agencija" podrazumeva se Agencija za restituciju koja je osnovana lanom 51. ovog

zakona;

5) pod pojmom "zahtev za vraanje oduzete imovine, odnosno obeteenje" (u daljem tekstu: zahtev)

podrazumeva se zahtev koji, na osnovu raspisanog javnog poziva, lice ovlaeno ovim zakonom podnosi

Agenciji;

6) pod pojmom "pravo na vraanje imovine ili obeteenje" podrazumeva se pravo koje nadleni organ, u

skladu sa ovim zakonom, utvruje podnosiocu zahteva;

7) pod pojmom "predmet obeteenja" podrazumeva se oduzeta imovina navedena u zahtevu, a za koju

je nadleni organ, u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom, utvrdio pravo na obeteenje;

8) pod pojmom "osnovica obeteenja" podrazumeva se ukupna vrednost predmeta obeteenja utvrena

od strane nadlenog organa, u skladu sa ovim zakonom;

9) pod pojmom "obeteenje" podrazumeva se iznos sredstava utvren u skladu sa ovim zakonom, koji e

na osnovu reenja o obeteenju, u formi dravnih obveznica i novca, dobiti korisnik obeteenja;

10) pod pojmom "bivi vlasnik" podrazumeva se fiziko ili pravno lice koje je bilo vlasnik oduzete imovine

u momentu podravljenja;

11) pod pojmom "podnosilac zahteva" podrazumeva se lice koje je Agenciji podnelo zahtev, na osnovu

raspisanog javnog poziva od strane Agencije;

12) pod "korisnikom vraene imovine ili obeteenja" (u daljem tekstu: korisnik) podrazumeva se lice

kome se vraa imovina, odnosno utvruje pravo na obeteenje, u skladu sa ovim zakonom;

13) pod pojmom "neizgraeno graevinsko zemljite" podrazumeva se zemljite na kome nisu izgraeni

objekti, na kome su izgraeni objekti suprotno zakonu i zemljite na kome su izgraeni samo objekti

privremenog karaktera;

14) pojmovi: objekat, graenje, rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija i sanacija, i drugi graevinski pojmovi

tumae se i primenjuju u skladu sa propisima koji ureuju izgradnju objekata.

Oblici ostvarenja prava

lan 4

Imovina se vraa u naturalnom obliku ili se daje obeteenje u vidu dravnih obveznica Republike Srbije i

u novcu, u skladu sa ovim zakonom.

Pravo na vraanje imovine ili obeteenje

lan 5

Pravo na vraanje imovine ili obeteenje ima:

1) domae fiziko lice koje je bivi vlasnik oduzete imovine, a u sluaju njegove smrti ili proglaenja

umrlim - njegovi zakonski naslednici, utvreni u skladu sa propisima koji ureuju nasleivanje u Republici

Srbiji i sa odredbama ovog zakona;

2) zadubina kojoj je oduzeta imovina, odnosno njen pravni sledbenik;

3) bivi vlasnik koji je svoju nekadanju imovinu koja je oduzeta vratio u svojinu na osnovu teretnog

pravnog posla;

4) fiziko lice koje je zakljuilo ugovor o kupoprodaji sa dravnim organom u periodu od 1945. do 1958.

godine ako se u sudskom postupku utvrdi da je oteeno visinom kupoprodajne cene ima pravo iskljuivo

na obeteenje, u skladu sa ovim zakonom, umanjeno za visinu isplaene kupoprodajne cene;

5) fiziko lice - strani dravljanin, a u sluaju njegove smrti ili proglaenja umrlim, njegovi zakonski

naslednici, pod uslovom reciprociteta.

Pretpostavlja se da postoji reciprocitet sa dravom koja nije ureivala vraanje imovine ako domai

dravljanin moe da stekne pravo svojine i nasledi nepokretnosti u toj dravi.

Pravo na vraanje imovine ili obeteenje nema:

1) fiziko lice - strani dravljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, za koje je obavezu obeteenja

preuzela strana drava po osnovu meunarodnog ugovora;

2) fiziko lice - strani dravljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, koji su i bez postojanja

meunarodnog ugovora, obeteeni ili im je pravo na vraanje imovine priznato pravom strane drave;

3) lice koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije, za vreme

Drugog svetskog rata, kao ni njegovi naslednici.

Otklanjanje posledica oduzimanja imovine rtvama Holokausta i drugim rtvama faizma na teritoriji

Republike Srbije, koje nemaju ivih zakonskih naslednika, uredie se posebnim zakonom.

Postojanje reciprociteta sa stranom dravom i meunarodnog ugovora, u smislu ovog lana, utvruje

Agencija po slubenoj dunosti.

Konfiskovana i eksproprisana imovina

lan 6

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na imovinu koja je konfiskovana posle 9. marta 1945. godine, pod

uslovom da je bivi vlasnik rehabilitovan do dana stupanja na snagu ovog zakona, ili bude rehabilitovan

na osnovu zahteva za rehabilitaciju iz lana 42. stav 6. ovog zakona, u skladu sa posebnim zakonom.

Bivi vlasnik ima pravo na vraanje imovine, odnosno obeteenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu

oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ako

bivem vlasniku na ime naknade za eksproprisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu,

stanarsko pravo ili drugi oblik najire pravne vlasti.

Bivi vlasnik nema pravo na vraanje imovine, odnosno obeteenje, u skladu sa ovim zakonom za

imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali posle 15. februara 1968.

godine, za koju je odreena naknada u novcu ili drugim stvarima ili pravima.

Via sila

lan 7

Ako je oduzeta stvar prestala da postoji usled dejstva vie sile, bivi vlasnik nema pravo na obeteenje u

skladu sa ovim zakonom.

Naelo prioriteta vraanja u naturalnom obliku

lan 8

Oduzeta imovina vraa se bivem vlasniku u svojinu i dravinu, a ako to prema ovom zakonu nije

mogue, bivi vlasnik ima pravo na obeteenje.

Ako vraanje dravine na oduzetoj nepokretnosti nije odmah mogue, bivem vlasniku vratie se svojina

na oduzetoj stvari, a sa licem koje je dralac u vreme stupanja na snagu ovog zakona, uspostavie se

zakupni odnos pod trinim uslovima, ako ovim zakonom nije drukije ureeno.

Obveznik vraanja imovine ili obeteenja

lan 9

Obveznik vraanja podravljene imovine u naturalnom obliku (u daljem tekstu: obveznik) je Republika

Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javno preduzee, privredno drutvo ili drugo

pravno lice iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, privredno

drutvo sa veinskim drutvenim kapitalom i zadruga, ukljuujui i privredna drutva i zadruge u postupku

steaja i likvidacije, a koji je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, dralac ili nosilac prava

korienja, odnosno raspolaganja na podravljenoj imovini - u odnosu na pravo koje mu pripada.

U sluaju iz lana 23. stav 4. ovog zakona obveznik je nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu

iz tog stava.

Obveznik obeteenja u vidu dravnih obveznica i u novcu je Republika Srbija.

Naelo zatite sticaoca

lan 10

Sticalac imovine koji je, nakon podravljenja imovine, u skladu sa zakonom, stekao pravo svojine, ostaje

vlasnik i dralac stvari, i njegova steena prava ne smeju biti povreena.

Primena drugih propisa

lan 11

Postupak po zahtevu sprovodi se po odredbama ovog zakona. Na pitanja koja nisu ureena ovim

zakonom primenjivae se odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak.

Ovim zakonom se ne dira u primenu drugih propisa o zatiti prava svojine i drugih prava steenih u skladu

sa zakonom, osim ukoliko su u suprotnosti sa njim.

Sukob osnova za vraanje imovine ili obeteenja

lan 12

Podnosilac zahteva koji ima pravo da, po razliitim osnovima, zahteva vraanje odreene imovine, za isti

predmet obeteenja moe da to pravo ostvari samo po jednom osnovu.

Izdavanje dokumentacije i podataka

lan 13

Svi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i drugi

organi i organizacije, duni su da u okviru svojih nadlenosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30

dana od dana podnoenja zahteva za izdavanje, izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke iz lana 42.

st. 3 - 6. ovog zakona kojima raspolau.

Neuraunavanje primljenog i izgubljena dobit

lan 14

Naknada koja je na osnovu propisa iz lana 2. ovog zakona isplaena u novcu ili hartijama od vrednosti

bivem vlasniku, ne uzima se u obzir pri utvrivanju prava na vraanje imovine, odnosno obeteenje.

Ne moe se zahtevati vraanje plodova, niti naknada tete po osnovu izgubljene dobiti zbog

nemogunosti korienja, odnosno upravljanja podravljenom imovinom, kao i po osnovu njenog

odravanja u periodu od dana podravljenja do vraanja imovine.

Glava druga

VRAANJE IMOVINE

Predmet vraanja

lan 15

Ovim zakonom vraaju se nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne

pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, u dravnoj, drutvenoj i zadrunoj svojini, osim stvari u

svojini zadrugara i drutvenoj i zadrunoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu.

Predmet vraanja su podravljene nepokretnosti: graevinsko zemljite, poljoprivredno zemljite, ume i

umsko zemljite, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije i drugi objekti koji postoje na

dan stupanja na snagu ovog zakona.

Predmet vraanja su podravljene pokretne stvari upisane u javni registar, kao i druge pokretne stvari koje

prema propisima o kulturnim dobrima predstavljaju kulturna dobra i kulturna dobra od velikog i izuzetnog

znaaja, a koja postoje na dan stupanja na snagu ovog zakona.

1. Zajednike odredbe o vraanju nepokretnosti

Vraanje svojine i dravine

lan 16

Zajednike odredbe o vraanju nepokretnosti primenjuju se uvek kada se ovim zakonom ne ureuje

drukije za pojedinu vrstu nepokretnosti.

Obveznik vraanja duan je da, u skladu sa ovim zakonom, bivem vlasniku vrati pravo svojine i dravinu

na oduzetoj nepokretnosti, osim ako objekat nije uvean u smislu lana 17. ovog zakona.

Ako se oduzeta nepokretnost ne moe vratiti u celini, bivem vlasniku vratie se deo oduzete

nepokretnosti, uz obeteenje za nevraeni deo, u skladu sa ovim zakonom.

Uveani objekat

lan 17

Objekat se, u smislu ovog zakona, smatra uveanim ukoliko je dograen ili nadzidan u skladu sa

zakonom, ime je uveana bruto povrina. Izvoenje graevinskih radova unutar postojeeg gabarita i

volumena ne smatra se uveanjem objekta u smislu ovog zakona.

Ako je nakon podravljenja uvean objekat, bivem vlasniku se vraa svojina na delu nepokretnosti u

povrini koja mu je oduzeta, a dravina mu se vraa na osnovu sporazuma ili sudske odluke, odnosno

vlasnik uveanog dela i bivi vlasnik mogu sporazumno regulisati svoje meusobne odnose na

predmetnom objektu, a ako se takav sporazum ne postigne, njihove meusobne odnose uredie nadleni

sud.

Izuzeci od vraanja u naturalnom obliku

lan 18

Ne vraa se pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju sledeu

namenu, odnosno status:

1) nepokretnosti koje su po Ustavu i zakonu iskljuivo u javnoj svojini;

2) slubene zgrade i poslovne prostorije koje slue za obavljanje zakonom utvrene nadlenosti dravnih

organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i organa mesne samouprave;

3) nepokretnosti koje slue za obavljanje delatnosti ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja i

obrazovanja, kulture i nauke ili drugih ustanova, kao javnih slubi, osnovanih od strane nosilaca javne

svojine, a ijim bi vraanjem bio bitno ometen rad i funkcionisanje tih slubi;

4) nepokretnosti koje su neodvojivi sastavni deo mrea, objekata, ureaja ili drugih sredstava koja slue

za obavljanje pretene delatnosti javnih preduzea, drutava kapitala osnovanih od strane nosilaca javne

svojine, kao i njihovih zavisnih drutava, iz oblasti energetike, telekomunikacija, saobraaja, vodoprivrede

i komunalnih delatnosti;

5) nepokretnosti ije bi vraanje bitno naruilo ekonomsku, odnosno tehnoloku odrivost i funkcionalnost

u obavljanju pretene delatnosti subjekta privatizacije koji nije privatizovan, kao i subjekta koji se prodaje u

postupku steaja kao pravno lice a u ijoj se imovini nalaze;

6) nepokretnosti koje su namenjene za reprezentativne potrebe Narodne skuptine, predsednika

Republike i Vlade;

7) nepokretnosti u vlasnitvu Republike Srbije namenjene za smetaj stranih diplomatsko-konzularnih

predstavnitava, vojnih i trgovinskih predstavnitava i predstavnika pri diplomatsko-konzularnim

predstavnitvima;

8) Dvorski kompleks na Dedinju, iji se status ureuje posebnim zakonom, kao i druga nepokretna

kulturna dobra od izuzetnog znaaja u dravnoj svojini;

9) nepokretna imovina koja je prodata, odnosno steena u postupku privatizacije kao imovina ili kapital

subjekata privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje privatizacija;

10) nepokretnosti koje su prodate u postupku steaja nad preduzeima u veinskoj drutvenoj, odnosno

dravnoj svojini, kao i nepokretnosti koje predstavljaju imovinu steajnih dunika u veinskoj drutvenoj,

odnosno dravnoj svojini koja su kao pravna lica prodati u postupku steaja;

11) u drugim sluajevima utvrenim ovim zakonom.

Ne vraaju se podravljena preduzea.

Odlaganje prenosa dravine

lan 19

Obveznik vraanja imovine ima pravo da i nakon donoenja reenja o vraanju nepokretnosti, kao

zakupac koristi predmetnu nepokretnost za svoju delatnost, u periodu koji je neophodan za prilagoavanje

njegovog poslovanja, a u skladu sa lanom 20. st. 1. i 2. ovog zakona. Prava i obaveze izmeu biveg

vlasnika i obveznika za to vreme ureuju se ugovorom.

U sluaju da se ugovor ne zakljui u roku od tri meseca od dana izvrnosti reenja o vraanju imovine,

svaka strana moe zahtevati da sud svojom odlukom uredi njihov odnos.

Pravni poloaj zakupca nepokretnosti

lan 20

Zakupac nepokretnosti koja je predmet vraanja ima pravo da koristi nepokretnost za obavljanje svoje

delatnosti, ali ne due od tri godine od izvrnosti reenja o vraanju imovine, s tim to se bivi vlasnik i

obveznik mogu i drukije sporazumeti.

Izuzetno, za viegodinje zasade i vinograde, zakupac poljoprivrednog zemljita ili lice koje, do donoenja

reenja o vraanju imovine bivem vlasniku, a najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na

snagu ovog zakona, zakljui ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljita na osnovu prava preeg zakupa,

ima pravo da koristi poljoprivredno zemljite do 20 godina za viegodinje zasade, odnosno do 40 godina

za vinograde.

U roku iz st. 1. i 2. ovog lana bivi vlasnik koji je stupio na mesto zakupodavca, ima pravo na zakupninu,

ali ne moe jednostrano menjati visinu zakupnine i druge odredbe zateenog ugovora o zakupu.

Ugovor o zakupu zakljuen sa namerom da se osujeti ostvarenje prava biveg vlasnika ne proizvodi

pravno dejstvo.

Teret na nepokretnosti

lan 21

Nepokretnosti se vraaju osloboene hipotekarnih tereta koji su ustanovljeni od momenta njihovog

podravljenja.

Za potraivanja koja su bila obezbeena hipotekom iz stava 1. ovog lana garantuje Republika Srbija, uz

pravo regresa prema hipotekarnom duniku.

Postojee stvarne slubenosti konstituisane u korist ili na teret nepokretnosti ne prestaju.

Postojee line slubenosti u korist treih lica se gase.

2. Vraanje podravljenog graevinskog zemljita

Koje se zemljite ne vraa

lan 22

Predmet vraanja, u smislu ovog zakona, jeste graevinsko zemljite u javnoj svojini Republike Srbije,

autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kao i graevinsko zemljite u dravnoj, drutvenoj

odnosno zadrunoj svojini.

Ne vraa se izgraeno graevinsko zemljite, ako ovim zakonom za pojedine sluajeve nije drukije

odreeno.

Ne vraa se graevinsko zemljite na kome se, u skladu sa ovim zakonom, nalaze javne povrine, ili je

planskim dokumentom, vaeim na dan stupanja na snagu ovog zakona, predviena izgradnja objekata

javne namene, u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje, izgradnja i graevinsko

zemljite, kao ni graevinsko zemljite na kome su izgraeni objekti koji nisu predmet vraanja u

naturalnom obliku u skladu sa lanom 18. ovog zakona, kao ni neizgraeno graevinsko zemljite za koje

u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje, izgradnja i graevinsko zemljite postoji

pravnosnano reenje o lokacijskoj dozvoli u vreme stupanja na snagu ovog zakona.

Ne vraa se neizgraeno graevinsko zemljite na kome je planskim dokumentom vaeim na dan

stupanja na snagu ovog zakona predviena izgradnja objekta u funkciji realizacije projekta ekonomskog

razvoja, objekta koji je namenjen za socijalno stanovanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje socijalno

stanovanje i stanova u skladu sa Uredbom o merama podrke graevinskoj industriji kroz

subvencionisanje kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje u 2010. godini ("Slubeni

glasnik RS", broj 4/10), kada je investitor izgradnje tih stanova Republika Srbija, u skladu sa Uredbom o

uslovima i nainu pod kojima lokalna samouprava moe da otui ili da u zakup graevinsko zemljite po

ceni, manjoj od trine cene, odnosno zakupnine ili bez naknade ("Slubeni glasnik RS", br. 13/10 i

54/11), pod uslovom da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona vlasnici tog zemljita

dostave Vladi popis katastarskih parcela tog graevinskog zemljita i Vlada svojim aktom u roku od 60

dana od dana dostavljanja zahteva izvri verifikaciju katastarskih parcela za ove namene.

Ne vraa se graevinsko zemljite na kome je izgraen objekat stalnog karaktera u skladu sa zakonom, a

na tom zemljitu nije izvrena konverzija prava korienja u pravo svojine u skladu sa lanom 101.

Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US i 24/11 - u

daljem tekstu: Zakon o planiranju i izgradnji).

Ne vraa se graevinsko zemljite na kome je izgraen objekat bez graevinske dozvole, koje u postupku

legalizacije bude odreeno kao zemljite za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa zakonom kojim se

ureuje prostorno planiranje, izgradnja i graevinsko zemljite.

U sluaju iz stava 5. ovog lana Agencija e prekinuti postupak do pravnosnanog okonanja postupka

legalizacije.

Koje se zemljite vraa

lan 23

Bivem vlasniku na neizgraenom graevinskom zemljitu u javnoj svojini, na kome je kao vlasnik ili

korisnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, graevinsko

zemljite se vraa u skladu sa odredbama ovog zakona.

Vlasnik objekta ili vlasnik na posebnom fizikom delu zgrade, bez obzira na vreme izgradnje objekta, koji

je u vreme podravljenja bio vlasnik na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat izgraen, ostvaruje

pravo svojine, odnosno susvojine na tom graevinskom zemljitu, ako to pravo ne ostvari po osnovu

konverzije u skladu sa lanom 101. Zakona o planiranju i izgradnji.

Bivem vlasniku koji je nosilac prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj

svojini, graevinsko zemljite se vraa ukoliko pravo svojine ne ostvari konverzijom prava korienja u

pravo svojine u skladu sa lanom 101a Zakona o planiranju i izgradnji.

Izuzetno od lana 18. stav 1. taka 9) ovog zakona, bivem vlasniku vratie se pravo svojine i pravo

korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu, ako lice iz lana 103. Zakona o planiranju i izgradnji

nije podnelo ili ne podnese zahtev za konverziju u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog

zakona i ako se ne izvri konverzija prava korienja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od

dana podnoenja tog zahteva, a sve pod uslovom da je kupac u ugovoru o prodaji kapitala zakljuenom u

postupku privatizacije prihvatio vraanje imovine.

Bivi vlasnik nema pravo na vraanje neizgraenog graevinskog zemljita na kome je kao nosilac prava

korienja upisano lice iz lana 104. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, do okonanja postupka

konverzije uz naknadu, u skladu sa tim zakonom i podzakonskim aktom iz lana 108. stav 1. tog zakona i

ako se konverzija prava korienja u pravo svojine izvri u roku od dve godine od dana podnoenja

zahteva za konverziju. Bivi vlasnik nema pravo na vraanje neizgraenog graevinskog zemljita datog u

dugoroni zakup, od 13. maja 2003. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa

zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje, izgradnja i graevinsko zemljite, osim u sluaju raskida

ugovora, pod uslovom da je bivi vlasnik zahtev podneo u skladu sa odredbama ovog zakona.

Bivem vlasniku vratie se pravo svojine i pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu za

koje odreeno lice - nosilac prava korienja ima pravo na konverziju u skladu sa propisima o planiranju i

izgradnji, a pravo korienja mu je prestalo na njegov zahtev saglasno tim propisima.

Ako iz nekog razloga predvienog zakonom ili ugovorom, ugovor o dugoronom zakupu iz stava 5. ovog

lana bude raskinut, zakupodavac je duan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od dana raskida

ugovora, obavesti Agenciju o ovoj injenici, u cilju okonanja postupka po zahtevu biveg vlasnika, ako je

isti podnet u skladu sa odredbama ovog zakona.

Bivi vlasnik, koji je preneo pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu na tree lice, nema

pravo na vraanje ni na obeteenje u skladu sa ovim zakonom.

3. Vraanje poljoprivrednog zemljita, uma i umskog zemljita

Koje se zemljite vraa

lan 24

Bivem vlasniku vraa se pravo svojine na poljoprivrednom i umskom zemljitu i umama, oduzetim

primenom propisa iz lana 2. ovog zakona.

Ukoliko je oduzeto poljoprivredno, odnosno umsko zemljite bilo predmet komasacije, odnosno

arondacije nakon oduzimanja, bivi vlasnik ima pravo na vraanje zemljita koje je dobijeno iz

komasacione mase za to zemljite.

Koje se zemljite ne vraa

lan 25

Ne vraa se pravo svojine na poljoprivrednom i umskom zemljitu ako je, na dan stupanja na snagu ovog

zakona:

1) na katastarskoj parceli izgraen objekat koji je u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona, ona

povrina katastarske parcele koja slui za redovnu upotrebu tog objekta, odnosno ako je na kompleksu

zemljita izgraen vei broj objekata koji su u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona - povrina

zemljita koja ekonomski opravdava korienje tih objekata;

2) neophodna nova parcelacija zemljita radi obezbeivanja pristupnog puta za zemljite koje je predmet

zahteva za vraanje;

3) zemljite u drutvenoj, odnosno zadrunoj svojini steeno teretnim pravnim poslom.

Blii kriterijumi za utvrivanje povrine zemljita koje se ne vraa u smislu stava 1. taka 1) ovog lana,

utvrdie se uredbom Vlade.

Pravo korienja i zakup

lan 26

Licu koje je na dan donoenja izvrnog reenja imalo pravo korienja poljoprivrednog zemljita, to pravo

prestaje danom izvrnosti reenja o vraanju imovine bivem vlasniku. Lice koje je imalo pravo korienja

poljoprivrednog zemljita duno je da preda dravinu bivem vlasniku po skidanju useva, a najkasnije do

30. oktobra godine u kojoj je reenje postalo izvrno, a kad je reenje postalo izvrno posle ovog datuma -

u roku od osam dana od skidanja prvog narednog useva u sledeoj godini.

Ukoliko je poljoprivredno zemljite, u skladu sa zakonom kojim se ureuje poljoprivredno zemljite, dato u

zakup, ostaje u dravini zakupca do isteka ugovora o zakupu, ako ovim zakonom nije drukije odreeno,

osim u sluaju da se stranke drukije ne sporazumeju, s tim da zakupninu od dana izvrnosti reenja o

vraanju zemljita zakupac plaa bivem vlasniku.

4. Vraanje stambenih i poslovnih objekata

Stambene zgrade i stanovi

lan 27

Bivim vlasnicima vraaju se stambene zgrade, kue, stanovi, garae i drugi pratei objekti oduzeti

primenom propisa iz lana 2. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, ne vraaju se stambene zgrade i kue na kojima je, u sluaju zasnivanja

etane svojine, u skladu sa zakonom, prestalo da postoji pravo svojine na zgradi, odnosno kui.

Stambene zgrade, kue i stanovi na kojima postoji zakonom zatieno stanarsko pravo, vraaju se u

svojinu bivem vlasniku, koji od dana izvrnosti reenja o vraanju postaje zakupodavac zatienom

stanaru, pod uslovima utvrenim zakonom kojim se ureuje stanovanje.

Poslovni objekti i poslovne prostorije

lan 28

Poslovni objekti i poslovne prostorije vraaju se bivem vlasniku u svojinu i dravinu, izuzev ako su

uloeni u kapital podravljenog preduzea radi sticanja udela, odnosno akcija.

Poslovni objekti i poslovne prostorije iz stava 1. ovog lana, date u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos

vraaju se bivem vlasniku u svojinu u skladu sa ovim zakonom, a po isteku tri godine od dana izvrnosti

reenja o vraanju imovine i u dravinu, ako se bivi vlasnik i zakupac drugaije ne sporazumeju. U

periodu od sticanja svojine do stupanja u posed biveg vlasnika, zakupac stupa u pravni odnos sa njim po

ugovoru koji je zakljuio sa prethodnim vlasnikom.

Vraanje pokretnih stvari

lan 29

Vraaju se u svojinu i dravinu postojee podravljene pokretne stvari iz lana 15. stav 3. ovog zakona.

Ne vraaju se pokretne stvari iz stava 1. ovog lana, koje su, na dan stupanja na snagu ovog zakona,

sastavni deo zbirki muzeja, galerija, nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja, ili drugih srodnih

ustanova.

Ne vraaju se pokretne stvari iz stava 1. ovog lana koje su prodate u postupku privatizacije, u skladu sa

zakonom kojim se ureuje privatizacija.

Glava trea

OBETEENJE

Oblik i ukupan obim obeteenja

lan 30

Obeteenje se vri u vidu dravnih obveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije

obeteenja.

Ukupan iznos obeteenja iz stava 1. ovog lana ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni

rast Republike Srbije, te se za ove namene opredeljuje iznos od dve milijarde evra, uvean za zbir

pripadajuih kamata za sve korisnike obeteenja, obraunatih po kamatnoj stopi od 2% godinje, za

period od 1. januara 2015. godine do rokova dospea utvrenih ovim zakonom.

Utvrivanje obeteenja

lan 31

Iznos obeteenja utvruje se u evrima, tako to se osnovica obeteenja pomnoi koeficijentom koji se

dobija kada se stavi u odnos iznos od dve milijarde evra i iznos ukupnog zbira osnovica obeteenja

utvrenih reenjima o pravu na obeteenje uveanog za procenu neutvrenih osnovica iz stava 5. ovog

lana. Koeficijent se izraava sa dve decimale.

Radi sprovoenja odredaba lana 30. ovog zakona, Vlada e, na predlog ministarstva nadlenog za

poslove finansija, utvrditi koeficijent iz stava 1. ovog lana, u roku od tri godine od dana objavljivanja

javnog poziva iz lana 42. stav 1. ovog zakona.

Po odredbama ovog zakona moe se ostvariti ukupno obeteenje po osnovu oduzete imovine jednog

biveg vlasnika, po svim osnovima iz lana 1. ovog zakona, koje, u optem interesu, ne moe prei iznos

od 500.000 evra.

U sluaju kad jedan zakonski naslednik po odredbama ovog zakona ostvaruje pravo po osnovu oduzete

imovine od vie bivih vlasnika, obeteenje tom nasledniku po osnovu svih bivih vlasnika, u okviru

njihovog zakonskog maksimuma, u optem interesu, ne moe prei iznos od 500.000 evra.

Ako u roku od tri godine od dana objavljivanja javnog poziva iz lana 42. stav 1. ovog zakona, nisu doneta

sva reenja o pravu na obeteenje, neutvrene osnovice procenie Agencija za potrebe utvrivanja

koeficijenta iz stava 1. ovog lana.

Utvrivanje vrednosti nepokretnosti

lan 32

Osnovica za obeteenje za oduzete nepokretnosti jednaka je vrednosti nepokretnosti, utvrenoj

procenom nadlenog organa, u skladu sa ovim zakonom, izraenoj u evrima, prema zvaninom srednjem

kursu Narodne banke Srbije na dan procene.

Nadleni organ iz stava 1. ovog lana e, na zahtev Agencije, u postupku koji odgovara postupku

utvrivanja poreske osnovice poreza na prenos apsolutnih prava, utvrditi vrednost nepokretnosti, u skladu

sa zakonom.

Vrednost nepokretnosti u smislu stava 1. ovog lana utvruje nadleni organ prema mestu gde se

nepokretnost nalazi. Vrednost nepokretnosti utvruje se prema stanju na dan oduzimanja, a prema

vrednosti na dan procene.

Ukoliko je oduzeto zemljite u vreme oduzimanja bilo poljoprivredno, a na dan procene ima status

graevinskog zemljita, vrednost tog zemljita procenie se kao vrednost graevinskog zemljita.

Vrednost objekata koji ne postoje u vreme procene, utvruje se na osnovu vrednosti istih ili slinih

objekata, sa istom ili slinom namenom, na istom mestu ili u blioj okolini, u skladu sa odredbama ovog

lana.

Ako je objektu, posle oduzimanja, na osnovu poveanja povrine u kvadratnim metrima uveana vrednost

utvrena procenom iz stava 2. ovog lana, izvrie se smanjenje njene vrednosti, srazmerno uveanju

bruto povrine.

Utvrivanje vrednosti pokretnih stvari

lan 33

Vrednost postojeih pokretnih stvari iz lana 29. stav 1. ovog zakona utvruje se u evrima prema njihovoj

trinoj vrednosti, koju utvruje Agencija, preko sudskog vetaka odgovarajue struke.

Nain i metodologija utvrivanja vrednosti pokretnih stvari iz stava 1. ovog lana, blie e se utvrditi

uredbom Vlade, na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija.

Utvrivanje vrednosti preduzea, odnosno dela preduzea

lan 34

Za oduzeta preduzea za koja je u aktu o oduzimanju imovine navedena ista aktiva, saglasno

odgovarajuim propisima iz lana 2. ovog zakona, osnovica obeteenja je vrednost iste aktive,

valorizovane na osnovu pariteta dinara prema amerikom dolaru na dan oduzimanja i pariteta dinara

prema amerikom dolaru na dan donoenja reenja.

Izuzetno, za preduzea za koja u aktu o oduzimanju nije navedena ista aktiva, osnovicu obeteenja ini

registrovan osnovni kapital na dan oduzimanja, valorizovan na nain iz stava 1. ovog lana.

Za oduzeto preduzee koje ima suvlasnike, vrednost predmeta obeteenja iz st. 1. i 2. ovog lana deli se

na suvlasnike srazmerno ueu u vlasnitvu na tom preduzeu.

U sluaju oduzimanja akcija, odnosno udela jednog ili vie suvlasnika preduzea, smatra se da je, u

smislu ovog zakona, oduzet deo preduzea, pa se vrednost predmeta vraanja utvruje shodnom

primenom stava 3. ovog lana.

Dravne obveznice

lan 35

Radi regulisanja javnog duga koji nastaje po osnovu obeteenja iz lana 30. ovog zakona, Republika

Srbija e emitovati obveznice koje glase na evro.

Obveznice iz stava 1. ovog lana emituju se u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinano za svaku

godinu, i registruju kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni

registar).

Obveznice iz stava 1. ovog lana glase na ime i prenosive su, a isplauju se u evrima.

Osnovne elemente obveznica, iznos emisije, kao i uslove distribucije i naplate obveznica, uredie Vlada,

na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija, najkasnije do 31. decembra 2014. godine.

Obveznice dospevaju u roku od 15 godina i isplauju se u godinjim ratama poev od 2015. godine, osim

obveznica za lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona starija od 70 godina, koje dospevaju u

roku od pet godina, odnosno lica koja koju su na dan stupanja na snagu ovog zakona starija od 65

godina, koje dospevaju u roku od 10 godina.

U sluaju kada je reenje o obeteenju postalo pravnosnano posle dospea prve godinje rate

obveznica u 2015. godini, korisniku e se isplatiti dospele godinje rate obveznica sa pripadajuom

kamatom.

Promet obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom je slobodan.

Promet i posedovanje obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom osloboeno je svake vrste

poreza.

Obveznice iz ovog lana mogu se kupovati i prodavati na berzi.

Izvori sredstava

lan 36

Izvori sredstava za izmirenje obaveza po osnovu izdatih obveznica i isplate novane akontacije su:

1) namenski izdvojena sredstva u postupku privatizacije;

2) sredstva ostvarena konverzijom prava korienja graevinskog zemljita u svojinu uz naknadu,

predviena posebnim zakonom;

3) namenska sredstva predviena budetom Republike Srbije.

Sredstva iz stava 1. ovog lana uplauju se na namenski raun ministarstva nadlenog za finansije kod

Narodne banke Srbije i mogu se koristiti samo za isplatu obeteenja.

Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave je duna da sredstva

ostvarena u skladu sa stavom 1. ovog lana uplati u roku od 15 dana od dana naplate.

Akontacija obeteenja

lan 37

Republika Srbija e isplatiti bespovratno akontaciju obeteenja u novcu bivem vlasniku, na osnovu

pravnosnanog reenja o utvrivanju iznosa obeteenja, u iznosu od 10% od utvrenog iznosa

obeteenja po svim osnovima biveg vlasnika.

U sluaju kad umesto biveg vlasnika pravo iz stava 1. ovog lana ostvaruju njegovi zakonski naslednici,

iznos akontacije deli se na zakonske naslednike saglasno njihovim utvrenim udelima.

Iznos akontacije iz stava 1. ovog lana ne moe biti vei od 10.000 evra po bivem vlasniku po svim

osnovima.

Za iznos isplaene akontacije iz stava 1. ovog lana umanjie se obeteenje u vidu obveznica.

Akontacija obeteenja po odredbama ovog zakona utvruje se i isplauje poev od 31. marta 2015.

godine.

Porezi, takse i trokovi postupka

lan 38

Sticanje imovine i ostvarivanje obeteenja po ovom zakonu ne podlee plaanju ni jedne vrste poreza,

administrativnih i sudskih taksi.

Podnosilac zahteva snosi trokove postupka u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, podnosilac zahteva nije u obavezi da plati trokove za rad i pruanje

usluga Republikog geodetskog zavoda, koji padaju na teret tog organa. Podnosilac zahteva je duan da

plati naknadu za rad geodetske organizacije u sluaju kad je njeno angaovanje neophodno za pravilno

reenje zahteva.

Glava etvrta

POSTUPAK ZA VRAANJE IMOVINE I OBETEENJE

Stranke u postupku

lan 39

Stranka u postupku je lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak ili koje ima pravni interes, obveznik, kao

i republiki javni pravobranilac.

Nadleni organ

lan 40

Po zahtevu za vraanje imovine postupak vodi Agencija, kao javna agencija, preko podrunih jedinica, a u

skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.

Agencija e objaviti javni poziv za podnoenje zahteva za vraanje imovine u najmanje dva dnevna lista

koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na zvaninom veb sajtu ministarstva nadlenog

za poslove finansija i Agencije, u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podnosilac zahteva

lan 41

Zahtev za vraanje imovine, u skladu sa ovim zakonom, podnose svi bivi vlasnici oduzete imovine,

odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici.

Zahtev iz stava 1. ovog lana mogu podneti zajedno svi zakonski naslednici biveg vlasnika ili svaki od

njih pojedinano.

Pravo na podnoenje zahteva u skladu sa ovim zakonom imaju svi bivi vlasnici oduzete imovine, njihovi

zakonski naslednici ili pravni sledbenici, bez obzira da li su podneli prijavu u skladu sa Zakonom o

prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine ("Slubeni glasnik RS", broj 45/05).

Podnoenje i sadrina zahteva

lan 42

Zahtev se podnosi u roku od dve godine od dana objavljivanja javnog poziva Agencije iz lana 40. stav 2.

ovog zakona na veb sajtu ministarstva nadlenog za poslove finansija.

Zahtev se podnosi Agenciji - nadlenoj podrunoj jedinici - na propisanom obrascu i sa potrebnim

dokazima, preko altera pote.

Zahtev sadri podatke o:

1) bivem vlasniku - ime, ime jednog roditelja i prezime, datum i mesto roenja, prebivalite, odnosno

boravite u vreme oduzimanja imovine i dravljanstvo, odnosno naziv i sedite zadubine;

2) oduzetoj imovini na koju se zahtev odnosi - vrsta, naziv, veliina, odnosno povrina, mesto gde se

nepokretnost nalazi, broj katastarske parcele po starom i vaeem premeru, izgled i stanje imovine u

vreme oduzimanja, odnosno odgovarajui podaci za pokretne stvari;

3) pravu svojine biveg vlasnika na oduzetoj imovini;

4) osnovu, vremenu i aktu oduzimanja;

5) podnosiocu zahteva - ime, ime jednog roditelja i prezime, podatke o roenju, prebivalitu, dravljanstvu,

jedinstveni matini broj graana, ime, prezime i prebivalite punomonika, odnosno naziv i sedite

zadubine, podatke o licu koje predstavlja zadubinu i licu koje zastupa zadubinu;

6) pravnoj vezi podnosioca zahteva sa bivim vlasnikom.

Uz zahtev se prilau, u originalu ili overenoj fotokopiji, sledei dokazi:

1) za podatke iz stava 3. ta. 1) i 5) ovog lana - izvod iz matine knjige roenih, odnosno umrlih, izvod iz

registra u kome je zadubina upisana, punomoje, a ako podnosilac zahteva nema stalno prebivalite na

teritoriji Republike Srbije i punomoje za lice ovlaeno za prijem pismena, kao i drugi dokaz na osnovu

kojeg se mogu nesumnjivo utvrditi traeni podaci;

2) za podatke iz stava 3. taka 2) ovog lana - izvod iz registra nepokretnosti, izvod iz registra pokretnih

stvari, uverenje Republikog geodetskog zavoda o identifikaciji katastarske parcele starog i novog

premera, osim za katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija;

3) za podatke iz stava 3. taka 4) ovog lana - isprava o podravljenju imovine ili naziv, broj i godina

slubenog glasila u kome je objavljen akt, uz konkretno navoenje predmeta oduzimanja i sl.;

4) za podatke iz stava 3. taka 6) ovog lana - izvod iz matine knjige, reenje o nasleivanju, izvod iz

registra pravnih lica, odnosno drugi dokaz na osnovu kojeg se moe nesumnjivo utvrditi pravna veza

podnosioca zahteva sa bivim vlasnikom;

5) sve druge dokaze koje podnosilac zahteva poseduje, a koji mogu biti od znaaja za odluivanje po

zahtevu.

Lice koje ima strano dravljanstvo duno je da uz zahtev dostavi dokaz o nepostojanju smetnji iz lana 5.

ovog zakona za ostvarivanje prava na vraanje imovine, osim dokaza, odnosno injenica koje Agencija

utvruje po slubenoj dunosti u smislu lana 5. stav 5. ovog zakona.

Lice iz lana 6. stav 1. ovog zakona je u obavezi da uz zahtev priloi i pravnosnanu sudsku odluku o

rehabilitaciji, odnosno dokaz da je podnelo zahtev za rehabilitaciju.

Zahtev mora da sadri podatke iz stava 3. ta. 1), 2), 5) i 6) ovog lana. Uz zahtev se obavezno prilau i

dokazi iz stava 4. ta. 1), 3) i 4) ovog lana.

Obrazac zahteva, nain i postupak prijema i obrade zahteva, kao i spisak pota gde e se vriti

podnoenje zahteva propisae ministar nadlean za finansije.

Odbacivanje zahteva

lan 43

Zahtev koji ne sadri podatke iz lana 42. stav 7. ovog zakona i uz koji nisu priloeni dokazi iz tog stava

odbacie se kao neuredan.

Lice iji je zahtev odbaen u smislu stava 1. ovog lana ima pravo da novi zahtev podnese do isteka roka

iz lana 42. stav 1. ovog zakona.

Protiv akta iz stava 1. ovog lana alba nije doputena, ali se moe pokrenuti upravni spor.

Nadlenost podrunih jedinica Agencije

lan 44

Nadlenost podrune jedinice Agencije utvruje se prema prebivalitu, odnosno boravitu biveg vlasnika

u Republici Srbiji u vreme oduzimanja imovine.

U sluaju da nije mogue odrediti mesnu nadlenost na nain iz stava 1. ovog lana, nadlena je

podruna jedinica Agencije koju odredi direktor Agencije.

Prekid postupka

lan 45

Agencija e prekinuti postupak do okonanja postupka legalizacije, rehabilitacije, ili kada se kao

prethodno pitanje pojavi pitanje ije reavanje spada u iskljuivu nadlenost suda, kao i u sluaju

propisanom u lanu 23. st. 4. i 5. ovog zakona.

Rok za donoenje reenja

lan 46

Agencija je duna da o potpunom zahtevu odlui najkasnije u roku od est meseci, a izuzetno kod

posebno sloenih predmeta, godinu dana od dana prijema potpunog zahteva.

Reenje o vraanju imovine ili obeteenju

lan 47

Agencija utvruje sve injenice i okolnosti od znaaja za odluivanje o zahtevu i donosi reenje kojim

utvruje korisnika, imovinu koja se vraa, odnosno za koju se daje obeteenje, visinu osnovice

obeteenja i akontacije iz lana 37. ovog zakona, obveznika, nain i rokove za izvravanje utvrenih

obaveza. Iznos obeteenja utvruje se po utvrivanju koeficijenta iz lana 31. ovog zakona, dopunom

reenja o utvrivanju prava na obeteenje.

Ukoliko zahtev obuhvata vie nepokretnosti, odnosno pokretnih stvari, organ iz stava 1. moe doneti vie

reenja kojim se vri povraaj imovine.

U reenju o vraanju nalae se nadlenim organima izvrenje reenja, kao i brisanje eventualnih tereta.

Prvostepeno reenje Agencija dostavlja podnosiocu zahteva, obvezniku i republikom javnom

pravobraniocu.

Reenjem iz stava 1. ovog lana utvruje se korisnik, odnosno korisnici, i to:

1) bivi vlasnik - ako je u ivotu;

2) zakonski naslednici biveg vlasnika - na osnovu pravnosnanog reenja o nasleivanju biveg vlasnika,

ako takvo reenje postoji, a ako takvog reenja nema, reenjem e se odrediti korisnici samo u sluaju

kad je iz dostavljene dokumentacije mogue nesporno utvrditi sve zakonske naslednike.

U sluaju kad je reenjem iz stava 1. ovog lana odreeno vie korisnika, svakom od njih odredie se

pripadajui deo imovine, odnosno obeteenja, prema pravnosnanom reenju o nasleivanju biveg

vlasnika, ako takvo reenje postoji ili na osnovu sporazuma zakonskih naslednika zakljuenog pred

prvostepenim organom.

Ako se korisnici i njihovi udeli ne mogu utvrditi primenom odredaba st. 5. i 6. ovog lana, prvostepeni

organ e podnosioce zahteva za ostvarivanje prava po ovom zakonu, saglasno lanu 45. ovog zakona,

uputiti da ova pitanja, kao prethodna, ree pred nadlenim sudom.

U postupku iz stava 7. ovog lana, nadleni sud u vanparninom postupku, shodnom primenom pravila po

kojima se raspravlja zaostavtina, utvruje zakonske naslednike biveg vlasnika i njihove udele u pravu

na povraaj oduzete imovine ili na obeteenje, pri emu se sud ne uputa u to da li ta lica ispunjavaju

propisane uslove za ostvarivanje ovih prava po odredbama ovog zakona.

Reenje Agencije iz stava 5. taka 2) ovog lana, odnosno reenje suda iz stava 8. ovog lana, o

odreivanju zakonskih naslednika biveg vlasnika i njihovih udela, vai samo u postupku pred Agencijom

za ostvarivanje prava na vraanje oduzete imovine, odnosno prava na obeteenje.

Kod utvrivanja svojstva korisnika, odnosno zakonskih naslednika po odredbama ovog lana, nije od

znaaja ranije data naslednika izjava lica koje je podnelo zahtev za ostvarivanje prava po odredbama

ovog zakona.

Podnosioci zahteva za ostvarivanje prava po odredbama ovog zakona koji po odredbama ovog lana nisu

odreeni za korisnike, mogu svoja prava ostvariti u parninom postupku - podnoenjem tube protiv lica

koja su odreena za korisnike, odnosno zakonske naslednike.

U sluaju da organ iz stava 1. ovog lana utvrdi da ne postoji zakonski osnov za vraanje ili obeteenje,

donee reenje o odbijanju podnetog zahteva.

Pravnosnano reenje o vraanju imovine Agencija dostavlja i Republikoj direkciji za imovinu Republike

Srbije, a za poljoprivredno zemljite, ume i umsko zemljite ministarstvu nadlenom za poslove

poljoprivrede.

Pravna sredstva

lan 48

Protiv prvostepenog reenja iz lana 47. ovog zakona, podnosilac zahteva, obveznik i republiki javni

pravobranilac mogu izjaviti albu ministarstvu nadlenom za poslove finansija, kao drugostepenom

organu, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.

Ministarstvo nadleno za poslove finansija je duno da odlui o podnetoj albi u roku od 90 dana od dana

prijema.

Protiv drugostepenog reenja moe se pokrenuti upravni spor.

Postupak po tubi za pokretanje upravnog spora iz stava 3. ovog lana smatra se hitnim.

Izvrenje reenja

lan 49

Na osnovu pravnosnanog reenja o vraanju imovine vlasnik ima pravo da upie svojinu na predmetnoj

nepokretnosti.

Na osnovu pravnosnanog reenja o vraanju imovine iji je obveznik vraanja drutvo kapitala ili zadruga

u postupku steaja, odnosno likvidacije, bivi vlasnik ima pravo da zahteva izluenje iz steajne, odnosno

likvidacione mase steajnog, odnosno likvidacionog dunika.

Na osnovu izvrnog reenja kojim se odreuje obeteenje, organ ili organizacija nadlena za predaju

dravnih obveznica, odnosno potvrde o njihovom izdavanju, predae obveznice korisniku, odnosno

korisnicima.

Reenje iz stava 3. ovog lana smatra se izvrenim upisom vlasnitva korisnika na obveznicama u

Centralni registar.

Evidencija o zahtevima i podnoenje izvetaja

lan 50

Agencija vodi, u elektronskom obliku, evidenciju o podnetim zahtevima, utvrenoj vrednosti imovine

(osnovice obeteenja) i obeteenja po podnetim zahtevima, kao i reenim predmetima.

Na osnovu evidencije i podataka iz stava 1. ovog lana, Agencija e najkasnije u roku od tri godine od

dana objavljivanja javnog poziva iz lana 42. stav 1. ovog zakona dostaviti Vladi, preko ministarstva

nadlenog za poslove finansija, procenu ukupnog iznosa osnovice obeteenja po podnetim zahtevima.

Agencija e izvode iz zahteva iz lana 42. stav 1. ovog zakona primljene u prethodnom periodu jednom

meseno zbirno objavljivati na veb sajtu Agencije.

Izvod iz stava 3. ovog lana naroito sadri: ime, ime jednog roditelja i prezime podnosioca zahteva, broj

pod kojim je zahtev evidentiran, podatke o imovini ije se vraanje zahteva i poziv svima koji ispunjavaju

uslove da se, u zakonskom roku, zahtevu pridrue.

Oblik i sadrinu izvoda iz stava 4. ovog lana propisae ministar nadlean za finansije.

Glava peta

AGENCIJA ZA RESTITUCIJU

Osnivanje

lan 51

Osniva se Agencija za restituciju, radi voenja postupka i odluivanja o zahtevima za vraanje imovine,

kao i radi isplate novane naknade i obeteenja i obavljanja drugih poslova utvrenih zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog lana Agencija obavlja kao poverene.

Pravni status

lan 52

Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama, ima svojstvo pravnog lica, sa pravima,

obavezama i odgovornostima utvrenim ovim zakonom i statutom. Agencija ima raun kod poslovne

banke.

Sedite i organizacione jedinice

lan 53

Sedite Agencije je u Beogradu.

Agencija ima podrune jedinice u Beogradu, Kragujevcu, Niu i Novom Sadu, koje se osnivaju za teritoriju

optina prema propisima kojima se ureuje regionalni razvoj.

Sredstva za rad i osnivanje Agencije

lan 54

Sredstva za rad i osnivanje Agencije obezbeuju se iz:

1) budeta Republike Srbije;

2) donacija i drugih oblika bespovratnih sredstava;

3) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Poslovi Agencije

lan 55

Agencija obavlja poslove koji se odnose na sprovoenje ovog zakona i zakona kojim se ureuje vraanje

imovine crkvama i verskim zajednicama, i to:

1) vodi postupak i odluuje o zahtevima za vraanje imovine, odnosno obeteenje;

2) prua strunu pomo podnosiocima zahteva i obveznicima vraanja;

3) vodi evidencije propisane zakonom;

4) izvetava Vladu godinje, preko ministarstva nadlenog za poslove finansija, o obavljenim poslovima iz

svoje nadlenosti;

5) obavlja druge poslove propisane zakonom.

Organi

lan 56

Organi Agencije su: upravni odbor i direktor.

lanove upravnog odbora i direktora imenuje i razreava Vlada na period od pet godina.

Lice koje moe ostvariti pravo na vraanje imovine i obeteenje u skladu sa ovim zakonom, ne moe biti

direktor, odnosno lan upravnog odbora Agencije.

Upravni odbor

lan 57

Upravni odbor ima predsednika i etiri lana.

Upravni odbor:

1) donosi statut Agencije;

2) donosi program rada;

3) usvaja finansijski plan;

4) usvaja godinji izvetaj o radu Agencije;

5) usvaja zavrni raun;

6) donosi opte akte;

7) donosi poslovnik o svom radu;

8) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Odluke upravnog odbora iz ta. 1) do 5) ovog lana donose se uz saglasnost Vlade.

Direktor

lan 58

Direktor:

1) zastupa Agenciju;

2) organizuje i rukovodi Agencijom;

3) predlae akte koje donosi upravni odbor;

4) izvrava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovoenje;

5) stara se o zakonitosti rada i odgovara za zakonitost rada i korienje i raspolaganje imovinom agencije;

6) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;

7) predlae program rada;

8) vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Statut i drugi opti akti

lan 59

Opti akti Agencije su statut, pravilnik i drugi akti kojima se na opti nain ureuju odreena pitanja.

Statut je osnovni opti akt Agencije, koji sadri odredbe o:

1) delatnosti Agencije;

2) nainu obavljanja poslova;

3) organima, organizacionim jedinicama i njihovom delovanju;

4) zastupanju;

5) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih;

6) postupku saradnje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;

7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.

Glava esta

KAZNENA ODREDBA

Prekraji

lan 60

Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u organu Republike

Srbije, organu autonomne jedinice, organu jedinice lokalne samouprave i drugom organu i organizaciji

koje ne izda potrebnu dokumentaciju kojom raspolae iz okvira svoje nadlenosti u skladu sa lanom 13.

ovog zakona.

Glava sedma

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Donoenje podzakonskih akata

lan 61

Ministar nadlean za finansije donee propise iz lana 42. stav 8. i lana 50. stav 5. ovog zakona, u roku

od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada e doneti propise iz lana 25. stav 2. i lana 33. stav 2. ovog zakona u roku od tri meseca od dana

stupanja na snagu ovog zakona.

Zabrana otuenja i optereenja podravljene imovine

lan 62

Od stupanja na snagu ovog zakona imovina koja je oduzeta bivim vlasnicima, a za koju je podneta

prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine ("Slubeni glasnik RS", broj

45/05), a po odredbama ovog zakona moe biti vraena, ne moe biti predmet otuivanja, hipoteke ili

zaloge, do pravnosnanog okonanja postupka po zahtevu za vraanje.

Zabrana otuenja i optereenja imovine iz stava 1. ovog lana u pogledu imovine za koju nisu podneti

zahtevi za vraanje prestaje po isteku roka za podnoenje zahteva.

Vraena imovina je u slobodnom prometu, a Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica

lokalne samouprave ima pravo pree kupovine prilikom prvog otuenja.

Akt otuenja i optereenja imovine koji je suprotan odredbama ovog lana je nitav.

Poetak rada Agencije za restituciju

lan 63

Agencija za restituciju poinje sa radom do 1. januara 2012. godine.

Agencija e preuzeti predmete, sredstva za rad, arhivu i zaposlene u Direkciji za restituciju.

Preuzimanje prijava oduzete imovine

lan 64

Prijave sa prateom dokumentacijom koje su podnete Republikoj direkciji za imovinu Republike Srbije na

osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine ("Slubeni glasnik RS", broj 45/05),

Republika direkcija za imovinu Republike Srbije e, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu

ovog zakona, dostaviti podnosiocima prijava preporuenom poiljkom na adresu navedenu u prijavi.

U sluaju kada vie lica poseduje potvrde o izvrenom evidentiranju oduzete imovine pod istim brojem,

prijava sa prateom dokumentacijom se dostavlja prvom potpisniku prijave.

Primena Zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija

lan 65

Primena ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uredie se po prestanku

funkcionisanja meunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti

Ujedinjenih nacija.

Prestanak vaenja odredbe drugog zakona

lan 66

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai lan 8. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju

oduzete imovine ("Slubeni glasnik RS", broj 45/05).

Zavrna odredba

lan 67

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".