zakon -...
TRANSCRIPT
www.paragraf.rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
ZAKON
O UREĐENJU SUDOVA
("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon,
78/2011 - dr. zakon i 101/2011)
Glava prva
NAČELA
Sudska vlast
Član 1
Sudovi su samostalni i nezavisni drţavni organi koji štite slobode i prava građana, zakonom
utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.
Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom,
opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Osnivanje sudova
Član 2
Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Za osnivanje mirovnih veća, arbitraţa i drugih izabranih sudova vaţe posebni propisi.
Nezavisnost sudske vlasti
Član 3
Sudska vlast pripada sudovima i nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku moţe preispitivati samo nadleţni sud u zakonom propisanom postupku.
Svako je duţan da poštuje izvršnu sudsku odluku.
Sudska nadleţnost
Član 4
Sudska nadleţnost određuje se Ustavom i zakonom.
Sud ne moţe odbiti da postupa i odlučuje u stvari za koju je nadleţan.
OdreĎivanje sudećeg sudije
Član 5
Sudija koji sudi određuje se nezavisno od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari.
Samo sudska vlast moţe sudijama da raspoređuje predmete, po unapred utvrđenim pravilima.
Zabrana uticaja na sud
Član 6
Zabranjeno je korišćenje javnog poloţaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno
istupanje kojim se neprimereno utiče na tok i ishod sudskog postupka.
Zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud i pritisak na učesnike u postupku.
Javnost
Član 7
Raspravljanje pred sudom je javno i moţe se ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom.
Pravo na prituţbu
Član 8
Stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo prituţbe na rad suda kad smatraju da
se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov
tok i ishod.
Pravna pomoć
Član 9
Sudovi su duţni da jedni drugima ukazuju pravnu pomoć, a drugi drţavni organi i organizacije
da sudovima ukazuju pravnu pomoć i dostavljaju potrebne podatke.
Sudovi mogu drugim drţavnim organima da dostave spise i isprave, odnosno njihove kopije,
potrebne za vođenje postupka samo kad se time ne ometa sudski postupak.
Obeleţja drţavne vlasti, sluţbena upotreba jezika i pisma
Član 10
Sud ima pečat koji sadrţi naziv i sedište suda i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa
posebnim zakonima.
Naziv i sedište suda i naziv, grb i zastava Republike Srbije ističu se na vidnom mestu sudske
zgrade.
Zastava i grb Republike Srbije ističu se i u sudnici.
U sudovima u Republici Srbiji u sluţbenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
U sudovima, odeljenjima izvan sedišta sudova i sudskim jedinicama u sluţbenoj upotrebi su i
drugi jezici i pisma, u skladu sa zakonom.
Glava druga
SPOLJAŠNJE UREĐENJE SUDOVA
I VRSTE SUDOVA
Sudovi Republike Srbije
Član 11
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadleţnosti.
Sudovi opšte nadleţnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni
sud.
Sudovi posebne nadleţnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši
prekršajni sud i Upravni sud.
Vrhovni kasacioni sud
Član 12
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.
Ostali sudovi republičkog ranga
Član 13
Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju Republike
Srbije, sa sedištima u Beogradu.
Viši prekršajni sud i Upravni sud mogu imati odeljenja izvan sedišta, u skladu sa zakonom, u
kojem trajno sude i preduzimaju ostale sudske radnje.
Osnovni, viši, apelacioni, privredni i prekršajni sudovi
Član 14
Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština, a viši sud za područje
jednog ili više osnovnih sudova.
Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili više gradova, odnosno više opština.
Apelacioni sud osniva se za područje više viših sudova.
Prekršajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština.
Osnivanje, sedišta i područja osnovnih, viših, apelacionih, privrednih i prekršajnih sudova
uređuju se posebnim zakonom.
Odeljenja prekršajnih sudova i sudske jedinice osnovnih i privrednih sudova određuju se
posebnim zakonom.
Neposredno viši sud
Član 15
Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud,
Upravni sud i apelacioni sud.
Apelacioni sud je neposredno viši sud za viši sud i osnovni sud, Privredni apelacioni sud je
neposredno viši sud za privredni sud, a Viši prekršajni sud je neposredno viši sud za prekršajni
sud.
Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ovim zakonom, kao i za
pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama.
II PROSTIRANJE NADLEŢNOSTI I STALNOST SUDA
1. Prostiranje nadležnosti suda
Sedište i područje suda
Član 16
Sedište suda je u zgradi gde je sud.
Područje suda je teritorija na kojoj se prostire nadleţnost suda.
Mesto preduzimanja sudskih radnji
Član 17
Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda, a izvan sedišta - samo kad je to zakonom
određeno.
Osnovni sud, viši i prekršajni sud moţe izvan svog sedišta da odrţava sudske dane.
Sudski dani
Član 18
Za vreme sudskih dana sud iz člana 17. stav 2. ovog zakona sudi i preduzima druge sudske
radnje.
Mesto, dan i vreme odrţavanja sudskih dana određuje predsednik suda, u skladu sa Sudskim
poslovnikom.
Sudski dani oglašavaju se u mestu u kome se odrţavaju.
Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda, odnosno sudske jedinice izvan sedišta
osnovnog i privrednog suda
Član 19
Prekršajni sud moţe imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske
radnje.
Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više
opština sa područja suda.
Osnovni i privredni sud moţe imati sudsku jedinicu izvan svog sedišta u kojoj sudi i preduzima
druge sudske radnje.
Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda određuje se za teritoriju grada,
odnosno jedne ili više opština sa područja suda.
2. Stalnost suda
Vreme preduzimanja sudskih radnji
Član 20
Sudske radnje preduzimaju se svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u vreme i
u dane kada sud ne radi.
Sudskim poslovnikom se određuju sudske radnje koje se preduzimaju u vreme i u dane kad se
ne radi.
Sudskim poslovnikom određuje se koje se sudske radnje preduzimaju u sudskim jedinicama
izvan sedišta osnovnih i privrednih sudova.
Poštovanje radnog vremena
Član 21
Sudije i sudsko osoblje duţni su da poštuju radno vreme i pravila ponašanja u sudu, u skladu sa
Sudskim poslovnikom.
U slučaju sprečenosti za rad sudija je duţan da o razlozima sprečenosti obavesti predsednika
suda u roku od 24 sata od nastanka razloga.
U slučaju sprečenosti za rad sudsko osoblje je duţno da o razlozima sprečenosti obavesti
neposredno pretpostavljenog u roku od 24 sata od nastanka razloga.
Glava treća
NADLEŢNOST SUDOVA
1. Nadležnost osnovnog suda
Član 22
Osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena
novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadleţan
drugi sud i odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za
krivična dela iz svoje nadleţnosti.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije
nadleţan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadleţan neki drugi sud.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja,
postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog
odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom
zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
Osnovni sud pruţa građanima pravnu pomoć, međunarodnu pravnu pomoć ako nije nadleţan
drugi sud i vrši druge poslove određene zakonom.
Zakonom se moţe predvideti da u određenim vrstama pravnih stvari postupaju samo neki
osnovni sudovi sa područja istog višeg suda.
2. Nadležnost višeg suda
Član 23*
Viši sud u prvom stepenu:
1. sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset
godina;
2. sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije; odavanje drţavne tajne; pozivanje na nasilnu
promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mrţnje i netrpeljivosti;
povreda teritorijalnog suvereniteta; udruţivanje radi protivustavne delatnosti; organizovanje i
podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; povreda ugleda Republike Srbije; povreda
ugleda strane drţave ili međunarodne organizacije; pranje novca; odavanje sluţbene tajne;
kršenje zakona od strane sudije, javnog tuţioca i njegovog zamenika; ugroţavanje bezbednosti
vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah; silovanje; obljuba nad nemoćnim licem; obljuba
zloupotrebom poloţaja; otmica; trgovina maloletnim licima radi usvojenja; nasilničko ponašanje
na sportskoj priredbi; primanje mita;
3. sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima;
4. odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz
svoje nadleţnosti;
5. odlučuje o zahtevima za rehabilitaciju;
6. odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog informisanja.
7. sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje
revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; o autorskim i srodnim
pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, ţigova i oznaka geografskog porekla
ako nije nadleţan drugi sud; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na
informaciju, zbog povrede zabrane govora mrţnje, zaštite prava na privatni ţivot, odnosno
prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije i naknadi štete u vezi sa
objavljivanjem informacije;
8. sudi u sporovima povodom štrajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred
arbitraţom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadleţan drugi sud; povodom
matične evidencije; povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica ako nije nadleţan drugi
sud;
Viši sud u drugom stepenu odlučuje o ţalbama na odluke osnovnih sudova:
1. o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog;
2.* na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u
vanparničnim postupcima;
Viši sud vodi postupak za izručenje okrivljenih i osuđenih lica, pruţa međunarodnu pravnu
pomoć u postupcima za krivična dela iz svoje nadleţnosti, izvršava krivičnu presudu inostranog
suda, odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitraţnih odluka ako nije nadleţan drugi
sud, odlučuje o sukobu nadleţnosti osnovnih sudova sa svog područja i vrši druge poslove
određene zakonom.
3. Nadležnost apelacionog suda
Član 24
Apelacioni sud odlučuje o ţalbama:
1. na odluke viših sudova;
2. na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o ţalbi nije nadleţan
viši sud;
3. na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o ţalbi nije
nadleţan viši sud.
Apelacioni sud odlučuje o sukobu nadleţnosti niţih sudova sa svog područja ako za odlučivanje
nije nadleţan viši sud, o prenošenju nadleţnosti osnovnih i viših sudova kad su sprečeni ili ne
mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrši druge poslove određene zakonom.
4. Nadležnost privrednog suda
Član 25
Privredni sud u prvom stepenu sudi:
1. u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i
preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između
privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je
u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog
suparničarstva;
2. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka,
ţigova i oznaka geografskog porekla kad nastanu između subjekata iz tačke 1. ovog stava; u
sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadleţnosti privrednih sudova, a u sporovima
povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. ovog stava;
3. u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima ili primene drugih
propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o
privatizaciji;
4. u sporovima o stranim ulaganjima; o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i
unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo,
izuzev sporova o prevozu putnika; o zaštiti firme; povodom upisa u sudski registar; povodom
stečaja i likvidacije.
Privredni sud u prvom stepenu vodi postupak za upis u sudski registar pravnih lica i drugih
subjekata ako za to nije nadleţan drugi organ; vodi postupak stečaja i reorganizacije; određuje i
sprovodi izvršenje na osnovu verodostojnih isprava kada se odnose na lica iz tačke 1. stava 1.
ovog člana, određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova, a odluka
izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; odlučuje o
priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitraţnih odluka donetih u sporovima iz tačke 1. stava 1.
ovog člana; određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima; vodi
vanparnične postupke koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.
Privredni sud u prvom stepenu odlučuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku
zaštitne mere ili pravne posledice osude.
Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom.
5. Nadležnost Privrednog apelacionog suda
Član 26
Privredni apelacioni sud odlučuje o ţalbama na odluke privrednih sudova i drugih organa, u
skladu sa zakonom.
Privredni apelacioni sud odlučuje o sukobu nadleţnosti i o prenošenju nadleţnosti privrednih
sudova, utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleţnosti privrednih
sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
6. Nadležnost prekršajnog suda
Član 27
Prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima ako nije nadleţan organ uprave,
odlučuje o ţalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave i vrši druge
poslove određene zakonom.
7. Nadležnost Višeg prekršajnog suda
Član 28
Viši prekršajni sud odlučuje o ţalbama na odluke prekršajnih sudova, o sukobu i prenošenju
mesne nadleţnosti prekršajnih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
8. Nadležnost Upravnog suda
Član 29
Upravni sud sudi u upravnim sporovima.
Upravni sud vrši i druge poslove određene zakonom.
9. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda
Nadležnost u suđenju
Član 30
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova
Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o sukobu nadleţnosti između sudova, ako za odlučivanje nije
nadleţan drugi sud, kao i o prenošenju nadleţnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili
drugih vaţnih razloga.
Nadležnost izvan suđenja
Član 31
Vrhovni kasacioni sud utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava;
razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda, daje
mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadleţnosti
određene zakonom.
Sastav veća
Član 32
Ako zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u
veću od troje sudija.
Objavljivanje odluka Vrhovnog kasacionog suda
Član 33
Odluke Vrhovnog kasacionog suda bitne za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi objavljuju
se u posebnoj zbirci.
Sve odluke Vrhovnog kasacionog suda iz člana 30. stav 1. ovog zakona objavljuju se na veb-
stranici Vrhovnog kasacionog suda.
Glava četvrta
UNUTRAŠNJE UREĐENJE SUDA
I GODIŠNJI RASPORED POSLOVA
Član 34
Pošto pribavi mišljenje sudija, predsednik suda pismeno utvrđuje raspored poslova za narednu
godinu i saopštava ga na sednici svih sudija do 1. decembra. Godišnji raspored poslova sudija
utvrđuje se prema pravnoj oblasti u kojoj sudija postupa.
Na godišnji raspored poslova sudija moţe izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana
saopštavanja na sednici svih sudija.
O prigovoru sudije odlučuje predsednik neposredno višeg suda u roku od osam dana od dana
podnošenja prigovora.
O prigovoru sudije na godišnji raspored poslova u Vrhovnom kasacionom sudu, odlučuje Opšta
sednica.
II SUDSKO ODELJENJE I SEDNICA SVIH SUDIJA
1. Sudsko odeljenje
Obrazovanje i rukovođenje
Član 35
Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima više veća ili sudija pojedinaca postupa u istoj
pravnoj oblasti.
Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom mišljenju sudija
odeljenja postavlja predsednik suda.
Delokrug
Član 36
Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja, pravna pitanja, načini poboljšanja rada
i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od značaja za
odeljenje.
Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju
i pitanja vaţna za rad područnih sudova.
Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom
Član 37
Sednicu sudskog odeljenja mogu sazvati predsednik odeljenja ili predsednik suda.
Predsednik suda uvek moţe da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja.
2. Odeljenje sudske prakse
Član 38
Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s većim brojem sudija, u skladu sa Sudskim
poslovnikom.
Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i međunarodnih sudskih organa i
obaveštava sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.
Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuje predsednik suda.
3. Posebna odeljenja u višim, apelacionim, prekršajnim sudovima i Višem
prekršajnom sudu
Član 39
U višim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivične postupke protiv maloletnika i za
radne sporove.
U pojedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivična dela protiv
Vojske Srbije, za krivična dela organizovanog kriminala, ratnih zločina i visokotehnološkog
kriminala, u skladu sa zakonom.
U prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu mogu se obrazovati odeljenja za vođenje
prekršajnog postupka za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i
deviznog poslovanja, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
4. Zajednička sednica odeljenja
Član 40
Zajednička sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna
saradnja najmanje dva odeljenja.
Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome
rukovodi predsednik suda ili predsednik odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.
5. Sednica svih sudija
Član 41
Na sednici svih sudija razmatraju se izveštaji o radu suda i sudija, odlučuje o pokretanju
postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih opštih akata, razmatra
primena propisa kojima se uređuju pitanja iz delokruga sudova, daje mišljenje o kandidatima za
sudije i sudije porotnike i odlučuje o drugim pitanjima vaţnim za ceo sud.
Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po potrebi, odnosno na zahtev
sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija.
III UNUTRAŠNJE UREĐENJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
1. Odeljenja u Vrhovnom kasacionom sudu
Član 42
Vrhovni kasacioni sud moţe imati odeljenja u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu
Vrhovnog kasacionog suda.
2. Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda
Član 43
Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatra pitanja iz delokruga sudskih odeljenja.
Sednica odeljenja saziva se i ako između pojedinih veća nastane nesaglasnost u primeni
propisa ili ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od
pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća.
Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva veća u sastavu odeljenja.
3. Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda
Delokrug
Član 44
Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda usvaja načelne pravne stavove; razmatra primenu
zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda; daje mišljenje o kandidatu
za predsednika Vrhovnog kasacionog suda; donosi Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog
kasacionog suda i vrši druge poslove određene zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu
Vrhovnog kasacionog suda.
Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.
Usvajanje načelnih pravnih stavova
Član 45
Opšta sednica saziva se i kad između veća iz različitih odeljenja ili između različitih odeljenja
nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od načelnog
pravnog stava ili kad na sednici odeljenja ne moţe da se usvoji pravno shvatanje.
Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog
kasacionog suda i moţe da se izmeni samo na Opštoj sednici.
Sastav i odlučivanje
Član 46
Opštu sednicu čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda.
Za punovaţno odlučivanje na Opštoj sednici potrebno je učešće većine sudija od ukupnog broja
sudija.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom
Član 47
Opštu sednicu saziva predsednik suda, po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili
najmanje trećine svih sudija.
Opštom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
4. Sekretarijat
Delokrug
Član 48
Vrhovni kasacioni sud ima Sekretarijat.
Sekretarijat pomaţe predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za
Opštu sednicu i vrši druge poslove koji su mu Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog
kasacionog suda stavljeni u delokrug.
Sekretar
Član 49
Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opšta
sednica.
Sekretar Vrhovnog kasacionog suda ima status drţavnog sluţbenika na poloţaju.
Sekretar Vrhovnog kasacionog suda mora da ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.
5. Poslovnik Vrhovnog kasacionog suda
Član 50
Vrhovni kasacioni sud ima poslovnik kojim se detaljnije propisuje unutrašnje uređenje i rad
suda.
Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda objavljuje se u "Sluţbenom glasniku
Republike Srbije".
IV SUDSKA UPRAVA
Poslovi koji čine sudsku upravu
Član 51
Sudsku upravu čine poslovi koji sluţe vršenju sudske vlasti, pre svega: uređivanje unutrašnjeg
poslovanja u sudu; pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; poslovi vezani za stalne sudske
veštake i tumače; razmatranje prituţbi i predstavki; vođenje statistika i izrada izveštaja;
izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija; finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa
isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.
Sudska uprava detaljnije se uređuje Sudskim poslovnikom.
Prava i obaveze predsednika suda
Član 52
Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i
blagovremen rad suda.
Predsednik suda obezbeđuje zakonitost, red i tačnost u sudu, nalaţe otklanjanje nepravilnosti i
sprečava odugovlačenje u radu, određuje branioce po sluţbenoj duţnosti po azbučnom redu sa
liste advokata koje dostavlja advokatska komora, stara se o odrţavanju nezavisnosti sudija i
ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Sud ima jednog ili više zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u slučaju
sprečenosti ili odsutnosti.
Kada sud ima više od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda određuje jednog
zamenika koji ga zamenjuje.
Poveravanje sudske uprave drugima
Član 53
Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda moţe poveriti zameniku predsednika suda ili
predsednicima odeljenja.
Predsednik suda ne moţe poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada, utvrđivanje
godišnjeg rasporeda poslova, odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja u slučaju kada je
to zakonom određeno, kao i o udaljenju sudije i sudije porotnika sa duţnosti.
Ovlašćenja predsednika neposredno višeg suda
Član 54
Predsednik neposredno višeg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu niţeg suda, kao i da
pri nečinjenju predsednika niţeg suda donese akte iz njegovog delokruga.
Predsednik neposredno višeg suda moţe traţiti od niţeg suda obaveštenja o primeni propisa,
toku postupka, kao i sve podatke o radu.
Predsednik neposredno višeg suda moţe naloţiti neposredan uvid u rad niţeg suda, o čemu se
sačinjava pismeni izveštaj.
Postupak po prituţbi
Član 55
Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu prituţbu, predsednik suda duţan je da je
razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca prituţbe, kao i
predsednika neposredno višeg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema prituţbe.
Ako je prituţba podneta preko ministarstva nadleţnog za pravosuđe, višeg suda ili Visokog
saveta sudstva, o osnovanosti prituţbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar,
predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva.
Sekretar suda
Član 56
Sud ima sekretara suda.
Sekretar suda pomaţe predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su
mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Sekretara suda raspoređuje predsednik suda.
Glava peta
SUDSKO OSOBLJE
1. Sastav i broj sudskog osoblja
Član 57
Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i drţavni sluţbenici i nameštenici
zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim
poslovima značajnim sa sudsku vlast.
Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda, aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji
radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom.
Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadleţan za poslove pravosuđa.
2. Sudijski pomoćnik
Poslovi sudijskog pomoćnika
Član 58
Sudijski pomoćnik pomaţe sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja,
sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja
priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove određene
zakonom i Sudskim poslovnikom.
Zvanja sudijskih pomoćnika
Član 59
Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudijski saradnik, viši sudijski saradnik i sudski
savetnik.
Zvanje sudijskog saradnika moţe steći lice koje ima poloţeni pravosudni ispit, a zvanje višeg
sudijskog saradnika lice koje posle poloţenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine
radnog iskustva u pravnoj struci.
Zvanje sudskog savetnika moţe steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Sudski savetnik
Član 60
Sudski savetnik vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.
Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.
U Vrhovnom kasacionom sudu postoji zvanje savetnika Vrhovnog kasacionog suda, koje se
stiče u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
3. Ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika
Vreme ocenjivanja
Član 61
Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje se jednom godišnje.
Rad sudijskog pomoćnika koji je u toku kalendarske godine radio kraće od šest meseci ne
ocenjuje se za tu godinu.
Nadležnost za ocenjivanje
Član 62
Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje predsednik suda, po pribavljenom mišljenju sednice
odeljenja u koje je sudijski pomoćnik raspoređen.
Kad sudijski pomoćnik nije raspoređen u odeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili veća
s kojim sudijski pomoćnik radi.
Ocene
Član 63
Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni stručni i
naučni radovi.
Ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika vrši se na osnovu objektivnih i jedinstvenih kriterijuma
koje utvrđuje Visoki savet sudstva.
Ocene su: "ne zadovoljava", "zadovoljava", "dobar", "ističe se" i "naročito se ističe".
Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa "naročito se ističe"
moţe steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju višeg suda.
Rešenje o oceni
Član 64
Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomoćnika.
Na rešenje o oceni sudijski pomoćnik ima pravo da uloţi prigovor radnom telu Visokog saveta
sudstva, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni.
4. Sudijski pripravnik
Prijem sudijskog pripravnika
Član 65
Za sudijskog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za
rad u drţavnim organima.
Sudijski pripravnik prima se u osnovni, viši, privredni i prekršajni sud.
Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.
Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva,
odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne
terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u sluţbenoj upotrebi u sudu.
Radni odnos sudijskog pripravnika
Član 66
Sudijski pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.
Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa "poloţio sa odlikom" prima se u
radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika.
Volonter
Član 67
Diplomirani pravnik moţe biti primljen na obuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za
polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (volonter).
5. Obuka
Član 68
Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisuje institucija nadleţna za
obuku u pravosuđu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva.
Sudijski pripravnik i sudijski pomoćnik moţe određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud,
drţavni organ ili organ jedinice lokalne samouprave.
6. Ostala pravila o sudskom osoblju
Član 69
Sudsko osoblje duţno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled suda.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i
odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose drţavnih
sluţbenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Glava šesta
PRAVOSUDNA UPRAVA
Poslovi koji čine pravosudnu upravu
Član 70
Pravosudna uprava se stara o sprovođenju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom
sudova.
Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadleţno za pravosuđe.
Poslovi pravosudne uprave koje vrši Visoki savet sudstva su: utvrđivanje opštih smernica za
unutrašnje uređenje sudova; vođenje ličnih listova sudija; sudija porotnika i sudskog osoblja;
predlaganje dela budţeta za rad sudova za tekuće rashode, osim rashoda za sudsko osoblje i
raspodela ovih sredstava; vršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budţetskih sredstava i
vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.
Poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadleţno za pravosuđe su: praćenje rada
sudova; prikupljanje statističkih i drugih podataka; davanje saglasnosti na pravilnik o unutrašnjoj
organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu; nadzor nad postupanjem u predmetima u
propisanim rokovima i postupanjem po prituţbama i predstavkama; predlaganje dela budţeta za
rashode za sudsko osoblje, kao i raspodela ovih sredstava; predlaganje dela budţeta za
investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa; staranje o smeštajnim
uslovima, opremanju i obezbeđenju sudova; nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem
sudova i Visokog saveta sudstva; uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema;
uređenje, razvoj i odrţavanje baze pravnih propisa; razvoj i sprovođenje kapitalnih projekata i
drugih programa za pravosudne organe; postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača.
Kapitalne rashode iz stava 4. ovog člana izvršava ministarstvo nadleţno za pravosuđe, odnosno
pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadleţnog za pravosuđe.
Zabrana uticaja na samostalnost i nezavisnost suda i sudija
Član 71
Ništav je svaki pojedinačni akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost i nezavisnost
suda i sudija.
Ništavost akta iz stava 1. ovog člana utvrđuje Upravni sud.
Lični list
Član 72
Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu.
Podatke koje lični list sadrţi Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran je
za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.
Podaci koje sadrţi lični list jesu sluţbena tajna i mogu da se obrađuju i koriste samo u svrhu
primene ovog zakona i zakona kojim se uređuje poloţaj sudija, u skladu sa propisima kojima se
uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Sadrţina ličnog lista
Član 73
Lični list sudije sadrţi ime i prezime, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke
o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi,
pravosudnom ispitu, kretanju u sluţbi, datumu navršenja radnog veka, ocenama rada,
upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa duţnosti, disciplinskim merama, vođenim
krivičnim postupcima, prestanku duţnosti, objavljenim stručnim i naučnim radovima, znanju
stranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i poloţaj
sudije.
Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrţi ime i prezime, podatke o rođenju, prebivalištu,
završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u sluţbi, znanju stranih jezika i
druge podatke.
Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lični list duţni su da ih dostave Visokom savetu
sudstva.
Bliţu sadrţinu i obrazac ličnih listova iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje Visoki savet sudstva.
Sudski poslovnik
Član 74
Sudskim poslovnikom propisuju se unutrašnje uređenje i rad suda, pre svega: uređenje i rad
odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; rad zajedničke sednice odeljenja i sednice svih
sudija; obaveštavanje javnosti o radu sudova; vođenje postupka i dostavljanje odluka na
jezicima nacionalnih manjina; pruţanje pravne pomoći i odrţavanje sudskih dana; pruţanje
međunarodne pravne pomoći; evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika;
određivanje obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka potrebnih za vođenje ličnih
listova; pripravnička praksa; postupanje sudskog osoblja sa strankama; vođenje upisnika i
pomoćnih knjiga; postupanje sa spisima; postupanje po predstavkama i prituţbama; vođenje
statistika i izrada izveštaja o radu; naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i
oduzete imovinske koristi; postupanje sa sudskim depozitima; uvođenje zajedničkih sluţbi u
mestima s više sudova i drugih pravosudnih organa; odevanje sudija, sudskog osoblja,
stranaka, drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, kao i
druga pitanja uređenja i rada suda.
Sudski poslovnik donosi ministar nadleţan za pravosuđe, uz prethodno pribavljeno mišljenje
predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika
Član 75
Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadleţno za pravosuđe.
Lice koje vrši nadzor moţe biti samo ono koje ispunjava uslove za izbor sudije suda čiji rad
nadzire.
Posledice nadzora
Član 76
Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u kome je vršen nadzor,
predsedniku neposredno višeg suda, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i ministru
nadleţnom za pravosuđe.
Predsednik neposredno višeg suda duţan je da obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog
suda i ministra nadleţnog za pravosuđe o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone,
rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.
Rok za obaveštavanje određuje se Sudskim poslovnikom.
Glava sedma
OBEZBEĐENJE SUDA
Pravosudna straţa
Član 77
Pravosudna straţa je naoruţana i uniformisana sluţba koja se stara o sigurnosti ljudi i imovine,
redu i miru i nesmetanom sprovođenju sluţbenih radnji u zgradi pravosudnog organa.
Ovlašćenja pravosudne straţe
Član 78
Pravosudni straţar ovlašćen je da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu pravosudnog
organa; po potrebi pretrese lice i stvari i zabrani ulazak u zgradu sa oruţjem, opasnim oruđem,
pod dejstvom alkohola ili drugih omamljivih sredstava; udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir,
lica koja nisu prikladno odevena i to na način kojim se čuva ugled i dostojanstvo suda, kao i da
drugim radnjama štiti lica i imovinu u sudu.
Pravosudni straţar ovlašćen je da upotrebi fizičku silu i gumenu palicu, a vatreno oruţje - samo
ako drukčije ne moţe da zaštiti ljudski ţivot ili odbije napad na zgradu pravosudnog organa.
UreĎenje pravosudne straţe
Član 79
Uređenje pravosudne straţe, uniformu njenih pripadnika, naoruţanje i sluţbenu legitimaciju
detaljnije propisuje ministar nadleţan za pravosuđe.
Pomoć pravosudnoj straţi i obezbeĎenje
Član 80
Na zahtev rukovodioca pravosudnog organa, organ unutrašnjih poslova pruţa pomoć
pravosudnoj straţi.
Rukovodilac pravosudnog organa ima pravo da od ministarstva nadleţnog za unutrašnje
poslove zahteva da se sudiji, sudiji porotniku, javnom tuţiocu, zameniku javnog tuţioca, sudiji
za prekršaje i njihovim porodicama ili imovini pruţi posebna zaštita.
Shodna primena propisa
Član 81
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, ocenjivanje i odgovornost pravosudne
straţe primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose drţavnih sluţbenika i nameštenika, ako
ovim zakonom nije drukčije određeno.
Glava osma
SREDSTVA ZA RAD SUDOVA
Osnovna odredba
Član 82
Sredstva za rad sudova obezbeđuje se u budţetu Republike Srbije.
Sredstva za rad sudova treba da obimom i prilivom odrţavaju nezavisnost sudske vlasti i
omogućavaju uredan rad sudova.
Predlaganje i izvršenje budţetskih sredstava
Član 83
Visoki savet sudstva predlaţe obim i strukturu budţetskih sredstava neophodnih za tekuće
rashode, osim rashoda za sudsko osoblje, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva
nadleţnog za pravosuđe i vrši raspodelu ovih sredstava na sudove.
Nadzor nad trošenjem budţetskih sredstava
Član 84
Nadzor nad trošenjem budţetskih sredstava opredeljenih za rad sudova sprovode Visoki savet
sudstva, ministarstvo nadleţno za pravosuđe i ministarstvo nadleţno za finansije.
Korišćenje sredstava i samostalnih prihoda
Član 85
U budţetu Republike Srbije posebno se iskazuju prihodi od rada sudova i usmeravaju se za
redovan rad pravosudnih organa, u skladu sa zakonom.
Visina i namena sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđuju se Zakonom o budţetu.
Podmirenje sudskih troškova
Član 86
Detaljnije uslove, visinu i način naknade iznosa koje stranke i ostali učesnici u postupku plaćaju
za podmirenje troškova u sudskim postupcima propisuje ministar nadleţan za pravosuđe.
Glava deveta
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
PRELAZNE ODREDBE
Nastavak rada postojećih sudova
Član 87
Vrhovni sud Srbije i Viši trgovinski sud, koji su obrazovani ranijim zakonima, nastavljaju da rade
do 31. decembra 2009. godine.
Nastavak rada postojećih organa za prekršaje
Član 88
Veća za prekršaje, opštinski organi za prekršaje, komisija za prekršaje pri ministarstvu
nadleţnom za poslove finansija, veća za drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu
nadleţnom za poslove finansija, prvostepeni i drugostepeni poreskoprekršajni organi nastavljaju
da rade u skladu sa Zakonom o prekršajima ("Sluţbeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Sluţbeni
glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98,
62/01, 65/01 i 55/04), posebnim zakonima koji uređuju njihovu nadleţnost i Odlukom o
obrazovanju opštinskih organa za prekršaje i utvrđivanju broja sudija u organima za prekršaje
("Sluţbeni glasnik RS", br. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98,
17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03, 115/03, 97/05 i 91/07), do 31. decembra 2009. godine.
Početak rada Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda,
Upravnog suda i Višeg prekršajnog suda
Član 89
Vrhovni kasacioni sud, Privredni apelacioni sud, Upravni sud i Viši prekršajni sud počinju da
rade 1. januara 2010. godine.
Ustupanje predmeta Vrhovnog suda Srbije
Član 90
Predmete u kojima do 31. decembra 2009. godine ne bude doneta konačna odluka Vrhovni sud
Srbije ustupa Vrhovnom kasacionom sudu, odnosno sudovima u čiju nadleţnost predmeti
spadaju po ovom zakonu i zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova.
Ako posle 1. januara 2010. godine Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o pravnom sredstvu,
predmet vrati na ponovni postupak, on se ustupa sudu u čiju nadleţnost spada po ovom zakonu
i zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova.
Preuzimanje predmeta
Član 91
Predmete u kojima nije okončan postupak pred većima za prekršaje, većima za drugostepeni
prekršajni postupak pri ministarstvu nadleţnom za poslove finansija i drugostepenim
poreskoprekršajnim organima do 31. decembra 2009. godine preuzeće Viši prekršajni sud, u
skladu sa nadleţnošću određenom ovim zakonom.
Ako posle 1. januara 2010. godine Viši prekršajni sud, odlučujući o pravnom sredstvu, predmet
vrati na ponovni postupak, predmet preuzima prekršajni sud u čiju nadleţnost spada prema
zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova.
Predmete Višeg trgovinskog suda preuzeće 1. januara 2010. godine Privredni apelacioni sud.
Donošenje privremenih akata o unutrašnjem ureĎenju i sistematizaciji radnih
mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom
sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom sudu
Član 92
Privremene akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom
sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem
prekršajnom sudu doneće ministar nadleţan za pravosuđe do 1. septembra 2009. godine.
Akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu,
Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Višem prekršajnom
sudu doneće predsednici ovih sudova u roku od šest meseci od dana njihovog izbora u skladu
sa ovim zakonom.
Preuzimanje sredstava za rad, opreme, arhive i zaposlenih
Član 93
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Vrhovnog suda Srbije preuzima Vrhovni
kasacioni sud, Upravni sud i apelacioni sudovi, u skladu sa nadleţnošću određenom ovim
zakonom.
Ministar nadleţan za pravosuđe obrazovaće komisiju koja će izvršiti raspodelu sredstava za
rad, opreme i arhive iz stava 1. ovog člana.
Visoki savet sudstva obrazovaće komisiju koja će doneti rešenja o raspoređivanju zaposlenih iz
Vrhovnog suda Srbije u Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud i apelacione sudove, u skladu sa
privremenim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene postojećih veća za prekršaje, veća za
drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadleţnom za poslove finansija i
drugostepenih poreskoprekršajnih organa, preuzeće Viši prekršajni sud, u skladu sa
nadleţnošću određenom ovim zakonom.
Ministar nadleţan za pravosuđe obrazovaće komisiju koja će izvršiti raspodelu sredstava za
rad, opreme i arhive iz stava 4. ovog člana.
Visoki savet sudstva obrazovaće komisiju koja će rasporediti zaposlene iz stava 4. ovog člana
na radna mesta u Višem prekršajnom sudu i prekršajnim sudovima, u skladu sa privremenim
aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Raspodela sredstava za rad, opreme i arhive, kao i raspoređivanje zaposlenih iz veća za
drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadleţnom za poslove finansija i
drugostepenih poreskoprekršajnih organa, sprovešće se u saradnji sa ministarstvom nadleţnim
za finansije.
Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Višeg trgovinskog suda preuzima
Privredni apelacioni sud.
Prava zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije, Višeg trgovinskog suda i organa za
prekršaje
Član 94
Na prava zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije, Višeg trgovinskog suda, veća za prekršaje, veća
za drugostepeni prekršajni postupak pri ministarstvu nadleţnom za poslove finansija i
drugostepenih poreskoprekršajnih organa, primenjuju se odredbe zakona koji uređuje prava
drţavnih sluţbenika i nameštenika pri promeni uređenja drţavnih organa.
Nadleţnost Visokog saveta sudstva u vezi sa sredstvima za rad sudova
Član 95**
(Prestao da važi)
Podzakonski propisi
Član 96
Podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom, doneće se u roku od šest
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih propisa iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe propisa
donetih na osnovu Zakona o uređenju sudova, ako nisu suprotne ovom zakonu.
ZAVRŠNE ODREDBE
Prestanak vaţenja zakona
Član 97
Danom početka primene ovog zakona prestaju da vaţe Zakon o uređenju sudova ("Sluţbeni
glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 i 46/06) i odredbe čl. 12-20. Zakona o
sudovima ("Sluţbeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91 - ispravka, 18/92 - ispravka,
71/92, 63/01, 42/02, 27/03 i 29/04).
Stupanje zakona na snagu i početak primene
Član 98
Ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku
Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o uređenju sudova
("Sl. glasnik RS", br. 101/2010)
Član 3
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku
Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o dopunama
Zakona o uređenju sudova
("Sl. glasnik RS", br. 101/2011)
Član 3
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2012. godine.