Zamor

Zamor, premor i odmor

Mentor StudentSADRAJUVOD.......................................................................................................................3

1.Odreivanje pojma i uslovi javljanja zamora.........................................................4

2. Vrste i uzroci zamora............................................................................................4

3. Teorije o nastajanju zamora..................................................................................6

4. Znaci zamora.........................................................................................................7

5. Otklanjanje zamora-odmor....................................................................................8

6. Prevencija zamora.................................................................................................12

ZAKLJUAK...........................................................................................................13

LITERATURA.........................................................................................................14UVODZamor je zakoniti proces privremenog sniavanja radne sposobnosti, koji nastaje kao rezultat

aktivnosti. Zamor je normalna i u optimalnoj meri korisna reakcija na ma koju aktivnost. Bez

zamora u oveku se ne razvija ni izdrljivost. Zamor poinje da igra negativnu ulogu ako je toliko izraen da se odraava na ovekovu radnu sposobnost ili je toliko porastao da postaje

premorenost (kumulacija zamora). Zamor je pratilac svako rada,bez obzira na to da li je taj rad preteno fiziki ili intelektualno.Pod uticajem zamora opada kvantitet i kvalitet rada i menja se stav oveka prema radu.Da bismo mogli govoriti o fenomenu zamora mora mo ga odrediti, definisati.To se, meutim,pokazalo kao ni malo jednostavan zadatak jer se pod tim izrazom praktino ne podrazumeva nita odreeno. Moijo(1921)je pored raz liitih definicija izabrao onu najekstremniju. Po toj definiciji zamor je opadanje sposobnosti za rad tako to je taj pad upravo posledica samog rada.Umor je psihika pojava doivljaja koji prouzrokuje zamor i esto se mea sa zamorom..Snaga volje, emocionalno uzbuenje, interesi za rad, mogu da kompenziraju ali i da maskiraju zamor koji nastupa, to je potvreno brojnim fiziolokim i biolokim pokazateljima.

Interes za rad i neke ljudske aktivnosti moe izazv ati ali i ne mora pojavu umora, jer se postojanje umora moe nadoknaditi zamorom, kao stimulans za poveanje voljne panje i da doprinese preureenju strukture radnih aktivnosti. Nasuprot tome nepostojanje interesovanja za

rad, i lo emocionalni status doprinose pojavi znatno izraenog umora, smanjuju radnu sposobnost pre nego to nastanu fizioloke promene koje karakterie zamor.

1. Odreenje pojma i uslovi javljanja zamora

Postoji veliki broj definicija zamora, koje se sreu u raznim publikacijama posveenim psihologiji i psihofiziologiji rada. Miina aktivnost prilikom statikog i dinamikog rada izaziva zamor. Prilikom prenapregnutosti panje i miljenja nastaje tzv. umni zamor. Takoe, zamor moe biti posledica kombinovanja vie uzroka. Definisanje oteava neodreenost pojma, sloen splet uzroka i manifestacija zamora. Ipak, prema nekim autorima (Lagran, prema Obrenovi, J., 2003.) zamora predstavljasmanjenu funkcionalnu sposobnost organizma u vezi sa radom, praenu oseajem opte slabosti i smanjenjem radne sposobnosti organizma. Leman kae da je zamor prolazno, reverzibilno smanjenje radne sposobnosti u vezi sa radom (prema Obrenovi, J., 2003). Problem je u tome to zamor karakteriu razliiti perceptivni kvaliteti, koji se razlikuju od situacije do situacije, kao pto su npr: lokalni bolovi u miiima, glad, gubitak apetita, pospanost, malaksalost, nesanica, apatija i sl.

Generalno, moe se rei da zamor nije neka jedinstvena kategorija i da postoji mnogo razliitih i meusobno vie ili manje nezavisnih pojava, koje variraju prema vrsti rada, osobinama radnika i radnim uslovima. a) Prema vrsti, tj. intenzitetu i trajanju rada, moemo podvui razliku izmeu telesnog i intelektualnog zamora. A i unutar ovih vrsta zamora postoje varijeteti, koji zavise od situacije. Npr. nije isti fiziki zamor nakon tranja od 100m i tranja maratona. Kao to nije isti ni intelektualni zamor nakon pismenog ispita i nekoliko sati provedenih nad zadatkom koji iziskuje punu panju.

b) to se uslova rada tie, moraju se uzeti u obzir odreeni spoljanji uslovi. To su npr. temperatura, osvetljenost radnog prostora, vlanost vazduha, prisustvo buke, kao i neki drugi fiziki, kao i socijalni uslovi.

c) Takoe i karakteristike samog subjekta odreuju vrstu i nain ispoljavanja zamora. To su npr. pol, starost, nivo sposobnosti i motivacije, zdravstveno stanje, stepen utreniranosti itd.

2. Vrste i uzroci zamora

U zavisnosti od intenziteta i duine rada, kao i od naina i duine ispoljavanja, zamor moe da bude latentan, akutan i hronian:

1) Latentni zamor je najee posledica dugotrajnog, neprekidnog i po teini umerenog rada, bez dovoljno odmaranja. Nastaje obino pred kraj radne smene, ili u prvim satima rada posle nedovoljnog nonog odmora. Znaci zamora nisu vidno ispoljeni.2) Akutni zamor je posledica suvie dugog i napornog rada. Na poetku su znaci akutnog zamora oskudni, a kasnije moe doi do javljanja simptoma, kao to su ubrzan rad srca, ubrzano disanje, poremeaj otrine vida i koordinacije pokreta, razdraljivost i promene raspoloenja. Alarmni znak da treba prestati sa radom je subjektivni oseaj iscrpljenosti, praen eljom za odmorom i snom. Na poetku akutnog zamora radna sposobnost nije mnogo promenjena, a kasnije ona opada sve vie i vie i javlja se elja za odmorom. Inae, akutni zamor je reverzibilna pojava, koja nestaje nakon kraeg odmora.3) Hronini zamor se javlja kao posledica loe organizacije rada, nefiziolokih uslova rada, kao i dugotrajne emocionalne prenapregnutosti. U savremenoj industriji, hronini zamor je esta pojava, javlja se najee kao posledica monotonije (npr. prilikom poluautomatskog rada na traci), statikog rada, naprezanja vida, brzih operacija, nefiziolokog ritma rada i odmora.Hronini zamor se razvija sporo i neprimetno, a nosi sa sobom i brojne tetne posledice po zdravlje. Hronina iscrpljenost utie na raspoloenje, na uestalije povreivanje radnika, na pojavu neurotinog ponaanja, smanjuje otpornost organizma, slabi panju, usporava brzinu reakcija, naruava koordinaciju pokreta, itd.

U dananje, moderno vreme je akutno zamaranje svedeno na minimum, ali se zato ee javljaju razliiti oblici hroninog zamora.Osnovni uzroci zamora su;

1) Neusklaene fizike, psihofizioloke i sdravstvene mogunosti radnika sa zahtevima radnog mesta.2) Loa organizacija rada, tj. nefizioloki uslovi rada i odmora.3) Nepovoljni mikroklimatski uslovi rada, intenzivna buka, loe osvetljenje, visok nivo tetnih isparenja i praine u vazduhu, loi uslovi transporta radnika...4) Loi socijalni uslovi ivota, stanovanja, ishrane, nepovoljni uslovi za odmor posle rada, itd.3. Teorije o nastajanju zamora

Mehanizmi nastajanja zamora nisu dovoljno razjanjeni. Postoji vie teorija, koje objanjavaju nastajanje zamora na razliite naine. te teorije moemo podeliti u dve grupe klasine i savremene teorije nastajanja zamora (prema Obrenovi, J., 2003).

Klasine teorije zamora

1) Teorija iscrpljenja; Prema ovoj teoriji, zamora je posledica iscrpljenja hranljive materije glikogena, koji slui kao energetski izvor miiima. Za vreme odmora, energetske rezerve se ponovo nakupljaju u miiu i tako utiu na obnavljanje njegove radne sposobnosti. Inae, neka ispitivanja demantuju ovu teoriju, jer je dokazano da se zamor javlja i pre iscrpljenja energetskih rezervi u miiima.2) Hipoksina teorija; Stavlja naglasak na snabdevanje kiseonikom. Prema ovoj teoriji zamor je posledica nedostatka kiseonika u tkivima. Mnogi naporni telesni radovi zahtevaju velike koliine kiseonika, ali ako organizam ne prima kiseonik u potrebnoj meri, onda postepeno dolazi do njegovog deficita u miiima, pa samim tim i do prestanka njihovog funkcionisanja.3) Teorije intoksikacije; Prema ovim teorijama, zamor je posledica nagomilavanja toksina, pre svega mlene kiseline, koja se stvara miinim radom. U takvom stanju je aktivno tkivo otrovano i manje sposobno za rad. Odstranjivanjem toksina, mii e moi opet da radi prethodnim intenzitetom. Kao potvrda ovoj teoriji navodi se eksperiment u kome je unakrsnom transfuzijom prebaena krv zamorenog psa odmornom, nakon ega je i on poeo da ispoljava znake izraenog zamora. Takoe, zamor se stvara i kada se u krv odmorne ivotinje ubrizga supstanca ovalbumin. Inae, ove teorije imaju manu to potcenjuju funkcije centralnog nervnog sistema, koji ima vanu ulogu u nastajanju zamora. Savremena teorija zamora

Klasine teorije zamora govore o pojavama koje se zaista dogaaju u organizmu. Meutim, nijedna od tih teorija ne uzima u obzir injenicu da se glavna komponenta zamora sastoji u promenama u centralnom nervnom sistemu. Klasine teorije nisu mogle da se primene na objanjavanje zamora izazvanog statikim i intelektualnim radom.

Naime, statiki rad se sastoji iz napornog dranja nekog tekog predmeta, ili iz odravanja nekog zamarajueg poloaja tela (npr. sedenje na stolici bez naslona, mirno stajanje i sl). Zanimljivo je da prilikom statikog rada gotovo i nema promena o kojima govore klasine teorije zamora, a to su promene pulsa, disanja, energetske potronje i sl. Takoe, nema ni poveanja koliine mlene kiseline, nema nedostatka glikogena u krvi, niti nedostatka kiseonika.Prilikom intelektualnog rada samo u jedva primetnoj meri dolazi do promena u organizmu. Prilikom ove vrste rada se ne poveava koliina mlene kiseline, koliina glikogena u krvi je normalna, a krv je normalno zasiena kiseonikom. Tako da se prilikom intelektualnog rada u organizmu ne mogu nai nikakve promene, koje bi ile u prilog bilo kojoj od klasinih teorija.

Laboratorijska istraivanja engleskog elektrofiziologa Volera (prema Obrenovi, J., 2003.) pokazuju da zamor pored periferne mora uzeti u obzir i centralnu komponentu. Ovaj istraiva je utvrdio da se neki mii, koji je voljnim radom jako izmoren, moe nakon toga neko vreme aktivirati elektrinim podraajem, a posle toga ponovo pokretati voljno. Na ovu "centralnu" tezu o prirodi umora upuuje i mehanizam nastajanja budnosti i sna. Uestalo ponavljanje nekog pokreta (miini rad), kao i uestalo dugotrajno ponavljanje neke ulne drai (pri intelektualnom radu, npr.) dovode do promena u tkivima miia i ulnih organa, ali i do promena u odgovarajuim takama u kori velikog mozga. Aferentne drai, koje dolaze iz miia ili ulnih organa dovode do sve veeg pobuivanja elija u nervnom sistemu. Preterana i dugotrajna nadraivanja mogu otetiti tkivo ovih elija, pa se zbog toga aktivira mehanizam gaenja njihove aktivnosti (inhibicija). Gaenje aktivnosti sa jednih elija se lako prenosi na susedne elije. Pretpostavlja se da to irenje gaenja predstavlja neurofizioloku osnovu sna i pospanosti, a verovatno i umora (prema Petz, B., 1987).4. Znaci zamoraU svakodnevnom ivotu postoje znaci, na osnovu kojih se moe zakljuiti o postojanju zamora. Znaci zamora se mogu podeliti u objektivne i subjektivne.

Objektivni znaci zamora

Jedan od najpoznatijih objektivnih znakova zamora jeste opadanje koliine radnog uinka. Istraivanja pokazuju da krivulja radnog uinka poinje da opada posle odreenog radnog vremena. Kada e zapoeti opadanje radnog uinka i koliki e taj pad biti zavisi od teine posla. Ako je rad naporan, a jo i loe organizovan, opadanje uinka poinje jo od samog poetka rada, tako da na kraju rad prestaje u potpunosti.

Pored opadanja kvantiteta, dolazi i do opadanja kvaliteta radnog uinka. Npr. prilikom dugotrajnog rada na traci zapaa se porast karta u poslednjim satima rada.

Jo jedan objektivan znak zamora jeste i poveanje varijabilnosti u kvalitetu. Dogaa se da proseni kvalitet ostaje u toku radnog vremena konstantan, ali se poveava varijabilnost, tj. raspon kvaliteta. Tako da se na kraju radnog vremena mogu nai i mnogo kvalitetniji, a i mnogo loiji primerci proizvoda nego to je to bilo na poetku radnog vremena. Vaan objektivni znak zamora predstavlja i pojava tzv. spontanih odmora u toku radnog vremena. Poznata je pojava da svaki ovek u toku rada povremeno i na kratko prekida sa poslom, da bi odmorio, makar i na trenutak. to je ovek umorniji, to su i ti odmori ei. Oni traju po nekoliko sekundi do par minuta, ali kada se obave merenja u toku sedmoasovnog ili osmoasovnog radnog vremena, uvia se da da ti odmori iznose od 10%, pa sve do 50% radnog vremena kod teih poslova. Inae, takvi povremeni i kratkotrajni prekidi u radu su neophodni i predstavljaju jedan od osnovnih vidova borbe protiv zamora.

Takoe, objektivni znak zamora je i pojavljivanje tzv. suvinih pokreta, tj. pokreta koji nisu direktno vani za sam rad. To su razliiti pokreti pojedinih delova tela, najee se javljaju u promeni poloaja tela (protezanje, promena poloaja nogu i sl.). Ovde spada i psihomotorni nemir, treptanje onim kapcima i sl. Zato je vano da se radno mesto dizajnira tako da se radniku omogue neke promene poloaja.

Subjektivni znaci zamora

Meu subjektivne znake zamora ubrajaju se tekoe u priseanju, tj. tekoe u crpljenju informacija iz dugorone memorije (npr. kada se ovek en moe setiti neijeg imena ili broja).Takoe, mogu se javiti i tekoe u pravilnom shvatanju situacije i tekoe u donoenju odluke kako treba u datoj situaciji reagovati. Npr. kada ovek propusti da stane na semaforu kada je crveno.

Meu subjektivne znake zamora ubraja se i promena raspoloenja. Umorni ljudi su uglavnom zlovoljni, nekad i apatini.

Interesantna je injenica da zamor usled pospanosti "napada" kognitivne funkcije postepeno i to najpre one finije, a tek kasnije grublje (prema Obrenovi, J., 2003). Npr. kada pospani itamo knjigu, najpre dolazi do slabijeg razumevanja proitanog sadraja, potom itanje biva ometeno, a tek kasnije i psihomotorika.

5. Otklanjanje zamora-odmorovek se protiv zamora moe boriti na razliite naine. Neki od njih su stimulisanje izdrljivosti, fiziko stimulisanje, farmakoloko stimulisanje, a naravno najoptimalniji vid borbe protiv zamora je odmaranje. Otklanjanje zamora stimulisanjem izdrljivosti; U laboratorijskim uslovima je mogue predvideti kada e doi do tzv. kritinog zamora, nakon ega je neophodan odmor, jer bi i dalji rad mogao dovesti do tetnih i opasnih posledica. U jednom ispitivanju merena je sposobnost obnovljene izdrljivosti miia posle odreenog trajanja odmora (prema Petz, B., 1987). Ako je ispitanik uspeo da u ispruenoj ruci dri jedan teg 60 sekundi dok mu ruka ne klone, posle 40 sekundi odmora izdrae isti napor jo 30 sekundi, dakle 50% od tog rezultata. Taj procenat preostale sposobnosti je indirektna mera zamorenosti angaovanih miia u datom radu. Meutim, u okolnostima van laboratorije takva merenja i uspeno povezivanje injenica ne uspevaju, jer tamo osim fiziolokih, deluju i psiholoki faktori. Van laboratorijskih uslova, zamor se meri preko smanjenja radnog uinka, opadanja kvaliteta rada i slinih faktora, o emu smo ve govorili. Otklanjanje zamora fizikim stimulisanjem; Uglavnom se odnosi na poznate postupke, kao to su umivanje hladnom vodom, tuiranje, provetravanje sveim vazduhom, protezanje, laka gimnastika, duboko disanje i slino. Na primer, pri dugotrajnom itanju su veoma korisne i posebne vebe onih miia, koje se izvode pokretima one jabuice, brzim promenama fokusa gledanja, etanjem pogleda irinom panorame i slino. Ovakvo stimulisanje donosi kratkotrajno neutralisanje zamora, u trajanju od najvie nekoliko minuta, ali zato daje najbolje rezultate ako se primenjuje u kraim intervalima, vie puta u toku radnog vremena.

Otklanjanje zamora farmakolokim stimulisanjem; Tu spadaju veoma rasprostranjeno osveavanje kafom, ajem, koka kolom, pepsi kolom i slinim napicima, koji umanjuju oseaj umora posle par sati uenja, ili kancelarijskog posla, ili vonje automobilom. esto zdravi ljudi uzimaju psihofarmake da bi poveali radnu sposobnost. U sportu se ovaj oblik uzimanja lekova naziva doping. Danas se dopingom nazivaju sve one supstance koje se upotrebljavaju u farmakoterapiji u cilju poveanja radnih kapaciteta, a zavisno od sastava ili doze. Efikasnost u radu moe ii sve do 80% pod uticajem volje ili napora. Preostali deo od 20% stoji izvan volje i napora i naziva se "autonomno zatiena rezerva" (prema Obrenovi, J., 2003). U vanrednim situacijama bekstva ili napora ove rezerve se mogu mobilisati. U obinom ivotu ove rezerve su zatiene umorom i postoji jedna dosta iroka granica izmeu maksimalnog umora i potpune iscrpljenosti. Aktivne supstance probijaju tu granicu izmeu zamora i potpune iscrpljenosti i mogu dovesti do totalnog nenadoknadivog iscrpljivanja rezervi. Pod uticajem nekih ekscitatora prag umora i prag iscrpljenosti su skoro jednaki, organizam je bez upozorenja, pa posle iscrpljivanja moe uslediti ok, pa i smrt. Najpoznatije grupe farmakolokih stimulatora su simpatikomimetici i ksantini.Simpatikomimetici adrenalin, noradrenalin i dopamin se stvaraju u organizmu. Oni deluju na centralni nervni sistem, gde ispoljavaju ekscitirajui efekat. Ovo dejstvo se ispoljava na periferni nervni sistem, kardiovaskularni sistem i na metabolike procese u miiima. Smanjuju oseaj zamora, gladi, daju oseaj snage.

to se tie simpatikomimetika koji se ne stvaraju u organizmu najpoznatiji je amfetamin. Tu spadaju i deksamfetamin i metamfetamin, koji imaju jae dejstvo od amfetamina. Dovodi do jake psihike zavisnosti zato to otklanja umor, smanjuje oseaj gladi i uzrokuje nastanak euforinog raspoloenja. Ljudi koji su zavisni od amfetamina ponaaju se agresivno i antisocijalno. Ako se upotrebljava due vreme, moe da dovede do ispoljavanja psihotinog ponaanja.

Ksantini se takoe koriste za ekscitaciju centralnog nervnog sistema. Najpoznatiji predstavnik ove grupe je kofein. Koefein se nalazi u kafi, aju, koka koli. Deluje ekscitatorno na centralni nervni sistem, miie, kao i srani mii, a ubrzava i rad bubrega. Dovodi do poveanja budnosti i poveanja mentalne aktivnosti. Deluje relaksirajue na glatku muskulaturu unutranjih organa. Sporedni efekti kofeina su tremor, motorni nemir, tahikardija, a na psihikom planu anksioznost.Generalno, farmakoloki stimulatori su vetaki nain mobilizacije kapaciteta organizma, stoga se mobilizacija odvija na manje ekonomian, pa i potencijalno opasan nain.

Otklanjanje zamora motivisanjem; Obuhvata najvei deo psiholokih stimulatora radne izdrljivosti. Novo motivisanje, kao sredstvo neutralisanja umora, obino predstavlja ponovno uspostavljanje motivacije koja je naruena tokom rada. Ako ovek tokom rada naie na neke potekoe, moe mu se initi da problemima nema kraja, pa e poeti da sumnja u uspean ishod svoga posla. Tada e ga najverovatnije sustii umor, koji je do tog momenta prevladavao i koji je bio psiholoki stimulisan svojim predvianjima i oekivanjima. Obnavljanje motivacije ili novo motivisanje radi neutralizacije umora moe biti postavljanje novih rokova prilagoenih novonastalim tekoama pri radu, kao i definisanje novih ciljeva, etapa ili faza rada.

Otklanjanje zamora odmaranjem; Odmora predstavlja glavni nain odbrane protiv umora. Postoji niz ponaanja koja ovek upranjava da bi se odmorio, mada neka od njih nisu i najoptimalnija u borbi protiv zamora. U svakodnevnim i profesionalnim aktivnostima veina ljudi uzima odmor u trenutku kada se osea toliko umorno da dalji rad postaje veoma naporan. Meutim, brojna istraivanja su dokazala da odmor treba uzeti pre nego to se pojavi zamor. Kod nekih poslova je potrebno uzeti odmor ve nakon poetka rada, a kod drugih moe protei i vie sati, a da se ne oseti potreba za uzimanjem odmora. Najpogodniji trenutak za uzimanje odmora moe se utvrditi kada se uzme u obzir krivulja radnog uinka. Onda se utvrdi kada poinje da se pojavljuje jedan od glavnih praktinih znakova umora, pa se potom odreuje i vreme za odmor.Kad je u pitanju uestalost i duina trajanja odmora, najbolje je da tokom radnog vremena postoji vie manjih pauza, nego jedna dua. Psiholoki argumenti za to se se sastoje u tome da poveavanjem broja odmora ovek sebi sve vie pribliava neposredne ciljeve (uzimanje odmora, tj. prestanak rada), a takoe i motivacija raste u funkciji pribliavanja cilju. Fizioloki argumenti za to su u tome da se organizam u poetku odmora oporavlja naglo, a kasnije sve sporije. Stoga je jasno da e ovek sa dva odmora od po 10 minuta dobiti na oporavku vie nego jednim odmorom od 20 minuta (prema Obrenovi, J., 2003).

to se tie naina odmaranja, moe se rei da postoje razliite vrste odmora. To su pasivni i aktivni odmor. Pasivni odmor se sastoji u mirovanju, leanju ili spavanju, tj. u prekidu svake aktivnosti. Najpreporuljiviji je kada je u pitanju opti telesni zamor, a obino je dovoljan za neutralisanje umora pri redovnom radu lakog i srednjeg intenziteta. U nekim situacijama teeg fizikog i psiholokog zamora, pasivni odmor se koristi i kao metod leenja uz upotrebu sedativa ili elektrostimulacije sna (prema Petz, B., 1987).Aktivni odmor se moe koristiti u vidu bilo koje aktivnosti. Najzasluniji za objanjenje ove pojave je ruski psiholog Seanov (prema Obrenovi, J., 2003). On je izveo eksperiment u kome je jedna ruka zamorena rezanjem drveta sa runom sekirom. Ispitivano je da li se zamorena ruka bre i potpunije moe odmoriti pasivnim odmorom ruke pri potpunom mirovanju u leeem ili sedeem poloaju ili ako se bez odmora nastavi seenje drva drugom, odmornom rukom. Eksperiment je pokazao da aktivni odmor (nastavak rada drugom rukom) ubrzava period oporavka i bre osposobljava umornu ruku da nastavi opet rad sa sekirom.Seanov to objanjava na sledei nain: Neprekidni rad istom rukom zamorio je nervne elije motornog centra koji upravlja miinim radom te ruke. Nakon perioda razdraenja nervne elije motornog centra u mozgu reaguju zamorom i proces razdraenja se zamenjuje procesom inhibicije. Kada se nastavi rad drugom, odmornom rukom, u nervnim elijama koje upravljaju radom te ruke razdraenje se prenosi na modanu koru, koju je zahvatio proces inhibicije (usled zamora prve ruke). Nervne elije koje su u stanju inhibicije ponovo zahvata proces razdraenja.Eksperiment Seanova je posluio za objanjenje delovanja aktivnog odmora na prevenciju zamora.

Neka druga ispitivanja su pokazala da se aktivni odmor moe odvijati po prekidu rada, ali i u toku rada kao promena vrste radnih aktivnosti. Ako zamaranje zahvata jednu skupinu miia, onda promena radnih aktivnosti u okviru istog posla, znai odmaranje jednih miia dok su drugi angaovani, zatim obrnuto i tako redom. To se moe postii i davanjem slobode radniku da sam menja redosled radnih operacija. Po zavretku rada aktivni odmor najbolje uklanja umor ako je ispunjen aktivnostima koje su fiziki, intelektualno ili emocionalno komplementarne prethodnim radnim aktivnostima. Posle napornog intelektualnog rada, najvie odmara neka fizika, npr. sportska aktivnost i obrnuto posle napornog fizikog rada najbolje odmara neka intelektualna razonoda, npr. kartanje, ah i sl. Posle emocionalno napetog posla najbolje je upranjavati neku laku igru, a posle dosadnog posla initi neto to predstavlja izazov. Ovakva komplementarnost je preporuljiva i u kraim odmorima tokom radnog vremena, kao i u dnevnim, nedeljnim i godinjim odmorima.Pri iscrpljujuem i tekom radu aktivni odmor moe da ima negativan efekat, pa se moe koristiti pasivan odmor, kombinovan sa primenom masae, kupanjem i uzimanjem sveih napitaka.

6. Prevencija zamoraU prevenciji radnog zamora, mora se sprovesti odreeni program mera (prema Obrenovi, J., 2003):1) Poboljanje tehniko tehnolokih uslova rada; Uvoenje mehanizacije i automatizacije treba da bude prilagoeno psihofiziolokim mogunostima radnika. Treba poboljati uslove rada na radnim mestima na kojima su prisutni pojaano miino i umno naprezanje, statiki rad, monotonija, naprezanje vida, buka, vibracije itd.

2) Poboljanje organizacije radnog procesa; Radni proces treba da se organizuje u skladu sa fizikim i psihofiziolokim mogunostima radnika. Racionalizacija radnih procesa treba da olaka rad uz optimalnu proizvodnu sposobnost radnika. Proizvodni sistem treba da bude humaniji i funkcionalniji. Rad treba da se oslobodi monotonije, da se ponavljanje automatizovanih radnji svede na minimum.

3) Obezbeivanje fiziolokog reima rada i odmora; vano je da se pravilno koriste dnevni, nedeljni i godinji odmor, da se izvri pravilan izbor radnika usklaivanjem fizikih, psihofiziolokih zahteva radnog mesta sa fiziolokim i zdravstvenim mogunostima radnika, uzimajui u obzir i mnoge druge faktore.Savremena psihologija i psihofiziologija rada, kao i razliiti radni sistemi moraju ubudue obratiti vie panje na sve ove aspekte, kako bi omoguile oveku da pravilno i zdravo iskoriava svoje kapacitete. ZAKLJUAKPremorenost je stanje organizma nastalo prikupljanjem (akumulacijom) zamora, kao rezultat nesklada izmeu zamora i odmora. esto kada se govori o pojavi zamora, meaju se pojmovi zamor, premorenost i umor. Ponekad se umorom zove laki oblik zamora. Ova zbrka u pojmovima prouzrokovana je verovatno strahom od primene reipremorenost. Zamor je zakoniti proces privremenog sniavanja radne sposobnosti, koji nastaje kao rezultat aktivnosti ili posledica rada, bilo mentalnog bilo fiziko. Zamor je normalna i u optimalnoj meri korisna reakcija na ma koju aktivnost. Bez zamora u oveku se ne razvija ni izdrljivost. Zamor poinje da igra negativnu ulogu ako je toliko izraen da se odraava na ovekovu radnu sposobnost ili je toliko porastao da postaje premorenost (kumulacija zamora)[.

Umor je psihika pojava doivljaja koji prouzrokuje zamor i esto se mea sa zamorom. Umor je po svojoj prirodi blizak doivljaju bola, gladi i ei. Za razliku od fizikog zamora koji se javlja po grupama aktivnih miia, uumor je mentalni zamor koji je vezan za centralni nervni i endokrini sistem a ispoljava se posle dugotrajnog intenzivnog angaovanja ovih sistema.

Snaga volje, emocionalno uzbuenje, interesi za rad, mogu da kompenziraju ali i da maskiraju zamor koji nastupa, to je potvreno brojnim fiziolokim i biolokim pokazateljima. Interes za rad i neke ljudske aktivnosti moe izazvati ali i ne mora pojavu umora, jer se postojanje umora moe nadoknaditi zamorom, kao stimulans za poveanje voljne panje i da doprinese preureenju strukture radnih aktivnosti. Nasuprot tome nepostojanje interesovanja za rad, i lo emocionalni status doprinose pojavi znatno izraenog umora, smanjuju radnu sposobnost pre nego to nastanu fizioloke promene koje karakterie zamor.

LITERATURA(1) Krsti, D., Psiholoki renik. Savremena administracija, Beograd: 1991;(2) Obrenovi, J., Psihofiziologija rada. Filozofski fakultet, Ni: 2003;

(3) Petz, B., Psihologija rada. kolska knjiga, Zagreb: 1987;

(4) tajnberger, I. & izmi, S. (1991): Psihologija i savremena tehnika. Zavod za udbenike i nastavna sredstva: Beograd;(5) www.porodicnidoktor.com(6) www.wikipedia.com2