Seminarski rad

SADRAJ

UVOD2POJAM IVOTNE SREDINE4Zagaenje ivotne sredine5LOGISTIKA KAO FAKTOR ZATITE IVOTNE SREDINE5PARADOKSI LOGISTIKE KAO FAKTORA OUVANJA IVOTNE SREDINE8Trokovi9Vreme i fleksibilnost9Prostorni raspored (mrea)10Pouzdanost10Skladitenje11MOGUI PRAVCI RAZVOJA LOGISTIKE KA OUVANJU IVOTNE SREDINE11ZAKLJUAK13LITERATURA14

UVOD

ivotna sredina je ona u kojoj ivo bie ivi kao u svojoj normalnoj spoljanjoj sredini, bez koje ivotno ne moe opstati, kojoj je prilagoeno i individualno i preko prilagoenosti vrste kao celine kojoj pripada. Spoljanja sredina je svaka sredina u kojoj se ivo bie nae, bez obzira na to to nije njegova (normalna) spoljanja sredina, ili pak sredina u kojoj ne moe opstati, ve e propasti, u kojoj se moe zadrati samo kratko vreme da bi iz nje pobeglo ili pak uginulo.Drugim reima, svaka ivotna sredina je istovremeno i spoljanja sredina, ali svaka spoljanja sredina u kojoj se ivo bie moe nai i sluajno, nije obavezno njegova ivotna sredina. Za razumevanje pojma spoljanja sredina neophodno je voditi rauna o brojnim ekolokim faktorima kao to su, na primer, svetlost, voda, vlanost, temperatura, hrana, hemijske osobine vazduha, zemljita, vode itd. Taj sistem ekolokih faktora se menja u vremenu i prostoru. Ti faktori deluju istovremeno, utiu jedni na druge, menjajui se u tim meudejstvima na odreen nain.Do ekspanzije razvoja logistike dolo je uporedo sa ispoljavanjem trenda globalizacije i decentralizacije proizvodnje, ije funkcionisanje znaajno zavisi od kvaliteta logistikih aktivnosti, s jedne strane, a sa druge, takav razvoj je, izmeu ostalog, omoguen revolucionarnim razvojem komunikacionih i informacionih tehnologija. Naime, do intenzivnijeg razvoja logistike u preduzeima dolo je u drugoj polovini 20. veka, da bi danas, logistika bila prisutna u svim oblastima drutva. U proteklom periodu, logistika je sazrevala, proirivala podruje svog delovanja iprilagoavala se razvoju i zahtevima tehnologije i okruenja. Radi blieg odreivanja ovog pojma, u smislu u kojem e se koristiti u radu, logistika se moe definisati kao skup aktivnosti kroz se vri oblikovanje, projektovanje, upravljanje, realizacija i kontrola postupaka na podruju transporta, manipulisanja i skladitenja robe. Protekli period, sa druge strane, karakterie porast ekoloke svesti. Naime, u poslednjim decenijama 20. veka problemi zatite ivotne sredine znaajno su se popeli na listi prioritetnih problema. Svest o zatiti ivotne sredine probuena je najvie velikom panjom javnosti usmerenoj ka ozonskim rupama, globalnom zagrevanju i kiselim kiama.Iz prethodno navedenog, jasno je da je realizacija kljunih logistikih procesa : transport, manipulisanje, skladitenje - u suprotnosti sa zahtevima za zatitom ivotne sredine, pri emu je transport okarakterisan kao jedan od glavnih zagaivaa ivotne sredine. Upravo je to i bio razlog da se, u ovom radu, teite stavi na logistiku kao zagaivaa ivotne sredine, tanije na tzv. zelenu logistiku koja pri realizaciji logistikih procesa sem logistikog, koristi i pristup ouvanja ivotne sredine.Naime, u radu su prikazani trendovi razvoja logistike sa aspekta uticaja na ivotnusredinu,izdvojeni suproblemi transformacije logistike kao zagaivaa ivotne sredine u zelenu logistiku i prikazani su mogui scenariji ozelenjavanja" logistike.

POJAM IVOTNE SREDINE

U svakoj spoljanjoj sredini postoje: akcije (uticaji spoljanjih fiziko-hemijskih faktora sredine na iva bia), reakcije (uticaji ivih bia na spoljanju fiziko-hemijsku sredinu) i koakcije (uticaji izmeu samih ivih bia).ivotna sredina je prirodni okvir u kome sva iva bia ive i deluju, mnogostruko povezana uzajamnim uticajima. Svako ivo bie zavisi od svoje prirodne okoline i celokupni tok njegovog ivota upavo zavisi od uslova koje mu namee sredina u kojoj obitava.Postoji vie definisanih tumaenja pojma ivotne sredine, jedna od njih definie ivotnu sredinu kao kao kompleks svih uticaja van odreenog organizma, koji dolaze kako od neive prirode, odnosno fiziko-hemijskih uslova sredine, tako i od drugih ivih bia, te skupno deluju na dati organizam, na onom mestu na kojem ivi.Prema tome, za svaki pojedinani organizam okolna, ivotna sredina je i neiva priroda, odreena uslovima (temperatura, vlanost, pH zemljita) i raspoloivim resursima (energija, voda, mineralni elementi), kao i iva priroda, koju ine druga iva bia sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu.Kako je to ve naznaeno, postoji jasna razlika izmeu ivotne sredine i spoljanje sredine; svaka ivotna sredina je istovremeno i spoljanja sredina, ali da svaka spoljanja sredina u kojoj se ivo bie moe nai i sluajno, nije obavezno i njegova ivotna sredina.ivotnu sredina je ekosfera koja je sastavljena od biosfere, sveta prirode i prirodnih resursa i tehnosfere, sveta ljudskih izuma i stvorenih materijalnih vrednosti.Prema reniku Amerike agencije za zatitu ivotne sredine pojam environment se odreuje kao zbir eksternih uslova koji utiu na ivot, razvoj i preivljavanje organizama.Istovremeno pojam ecology se koristi da bi oznaio odnos ivih bia meusobno i prema okruenju ili prouavanje takvih odnosa.

Zagaenje ivotne sredine

Pojam zagaivanje ivotne sredine se moe definisati kao unoenje zagaujuih materija ili energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi. Pod zagaujuom energijom se misli na radioaktivnost, buku, toplotu, vibracije itd.Za stanje ivotne sredine i njeno zagaivanje uvek je odgovoran neki zagaiva. Zagaivaem se, u najirem smislu, podrazumeva pravno ili fiziko lice koje svojom aktivnou zagauje ivotnu sredinu.Jedno od pitanja na koje se takoe ukazuje pri raspravama o zagaivanju ivotne sredine je pitanje kapaciteta ivotne sredine. U najirem smislu pod ovim se podrazumeva sposobnost ivotne sredine da prihvati odreenu koliinu zagaujuih materija, tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini.Ugroena ivotna sredina je odreeni deo prostora u kojem zagaenje ili rizik od zagaenja prevazilazi kapacitet ivotne sredine. Onda kada nastanu tete u ivotnoj sredini preduzimaju se razliite mere remedijacije, odnosno sanacije.Remedijacija, odnosno sanacija je proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagaenja i dalje degradacije ivotne sredine do nivoa koji je bezbedan za budue korienje lokacije, ukljuujui ureenje prostora i rekultivaciju.

LOGISTIKA KAO FAKTOR ZATITE IVOTNE SREDINE

Logistika je jedan od kljunih faktora konkurentnosti, na tritima razvijenih zemalja.Osnovni cilj logistike esto se izraava kroz poznati koncept "7P": prava roba na pravom mestu u pravo vreme u pravoj koliini u pravom stanju u pravom pakovanju po pravim trokovima.Drugim reima, logistika je usmerena ka zadovoljenju sve zahtevnijih korisnika kroz postizanje koristi od mesta, vremena i koliine. Kompleksnost procesa neophodnih za postizanje navedenih logistikih ciljeva, se moe, bar donekle, ilustrovati kroz faze realizacije robnih tokova odnosno kroz odgovarajuu funkcionalnu diferencijaciju logistike (slika 1), emu treba dodati i brojnost i raznovrsnost zahteva koje postavljaju kako robni tokovi tako i korisnici.Pri postizanju navedenih ciljeva, logistika nastoji da ostvari optimalni odnos izmeu logistike usluge i logistikih trokova, to podrazumeva korienje postojeih i razvoj novih strategija i koncepcija. Naime, u logistici se uspeno primenjuju strategije kao to su just-in-time (JIT), make-or-buy, outsourcing, insourcing, koncepcije city logistike, logistiki kontroling, supply chain management itd.Kljuna obeleja navedenih strategija su: integracija, koncentracija, kooperacija, koordinacija i specijalizacija.Sa aspekta zatite ivotne sredine a s obzirom na prirodu logistikih procesa vane su sve navedene faze realizacije robnih tokova, meutim posebno treba istai reverzibilnu logistiku koja je nastala kao odgovor na pojaane ekoloke zahteve.Reverzibilna logistika obuhvata itav reprodukcioni proces i odnosi se na tokove reciklae, otpada, povratne ambalae, praznih logistikih jedinica (paleta i kontejnera) i oteene robe. Da se u okviru logistike, zatiti okoline poklanja sve vea panja, ide u prilog i injenica da se kao osnovne performanse logistikih sistema, sem logistikih trokova, servis stepena i tehnoeksploatacionih performansi, sve ee navodi i uticaj logistikih procesa na oveka i okruenje.Treba imati u vidu da su prostorni i vremenski procesi transformacije, karakteristini za logistiku, veoma uslovljeni ogranienim prirodnim resursima energije, vazduha i vode.Propisi o pakovanju, transportu, problemi sa otpadom, stavljaju jasno do znanja da e otpad i zbrinjavanje otpada u budunosti biti znaajno podruje angaovanja logistike.Sve ovo ukazuje da se u okviru logistike primeuju neke pozitivne promene sa aspekta zatite okoline. Meutim, ukoliko bi se atraktivnost i aktuelnost ove oblasti merila brojem objavljenih radova u vodeim evropskim asopisima, tada se, na alost, mora konstatovati da se radi o malo obraivanoj temi.Sumirajui navedeno, u logistici su se, vezano za zatitu ivotne sredine, izdiferencirala dva paralelna podruja delovanja: racionalno korienje otpadnih materijala i racionalizacija logistikih procesa (transport,pretovar, skladitenje) sa aspekta uticaja na okruenje (korienje energetski efikasnijih vidova transporta, koncentracija robnog rada, lokacija skladita).

PARADOKSI LOGISTIKE KAO FAKTORA OUVANJA IVOTNE SREDINE

Reverzibilna logistika je, pre svega, usmerena na postizanje ekonomskih i ekolokih koristi koje proizilaze iz boljeg korienja otpadnih materijala. Naime, rastue potrebe za odlaganjem otpada i reciklaom dovele su do otvaranja novih mogunosti na tritu.Problem prikupljanja otpada, kao poetak procesa reciklae ili odlaganja, je reen na dva naina: Potroai sami sortiraju materijale za reciklau i odlaganje. Kako su deponije nepoeljne u blizini urbanih podruja, i uglavnom su im kapaciteti popunjeni, otpad je potrebno prevoziti na sve vee udaljenosti. Proizvoai preuzimaju obavezu kako za dostavu novih proizvoda tako i za povraaj ambalae i ostataka. To je proces trajne reverzibilne distribucije.U ovim poslovima logistika nesumnjivo pomae zatiti ivotne sredine ali pri tome istovremeno vri i neposredni uticaj na ivotnu sredinu. Logistika za obrnutu distribuciju ima komercijalne razloge ali postavlja se pitanje ta je sa zagaenjem, guvama u saobraaju, smanjenjem neobnovljivih resursa. U istraivanju koje je sproveo Marfi P. u SAD, pokazalo se da logistika nije naroito zelena". Naime, istraivanjem su obuhvaeni lanovi Saveta za upravljanje logistikom, koji su trebali da izdvoje najvanija pitanja u ouvanju okoline koja su vezana za logistike operacije. Dva glavna pitanja koja su se pri tome izdvojila bila su odlaganje opasnog otpada i odlaganje vrstog otpada. Dve treine upitanih oznailo je ova pitanja kao veoma vana" i najvanija". Najmanje vana pitanja bila su problem guvi u saobraaju I iskorienje zemljita - dva elementa koja se najee oznaavaju kao pitanja od centralnog znaaja za zatitu okoline.Kada su upitani da oznae budui uticaj zatite okoline na logistike funkcije, opet su, kao vodei, izdvojeni odlaganje otpada i pakovanje dok je za servis korisnika, kontrolu zaliha, raspored proizvodnje - kljuni logistiki elementi -navedeno da imaju zanemarljiv uticaj na okolinu. Sve ovo je pokazalo da je reverzibilna logistika glavna ekoloka preokupacija logistike i da je put do zelene logistike jo dug. Koncept zelene logistike u sebi sadri nekoliko izrazitih kontradiktornosti. Ciljevi logistikih sistema esto su upravo suprotni ouvanju ivotne sredine.

TrokoviSvrha logistike je da smanji trokove, ostvari utede u vremenu, povea pouzdanost i fleksibilnost. Strategije smanjenja trokova esto se direktno sukobljavaju sa zatitom ivotne sredine. U praksi to najee znai da korisnici lanca snabdevanja smanjuju trokove dok okolina preuzima na sebe velike probleme i trokove. Postoje dravni programi kojima se korisnici primoravaju da plate pune trokove infrastrukture, meutim, fokus veine ekolokih programa je na privatnim automobilima. Prema istraivanju raenom u Velikoj Britaniji, trokovi su dva puta vei od naplaenog poreza na vozila.

Vreme i fleksibilnost Vreme je esto najvaniji rezultat logistikih operacija. Smanjenjem vremena protoka poveava se produktivnost, ali to se, u najveem broju sluajeva, ostvaruje korienjem drumskog ili vazdunog transporta. Ova dva vida transporta imaju veoma malu energetsku efikasnost, tj. troe vie energije po jedinici prevezenog tereta. Poveavanje fleksibilnosti logistike, kao i smanjenje vremena isporuke omoguavaju proizvodnim sistemima velike utede i manja ulaganja. JIT koncept omoguava dopremu manjih koliina robe prema potrebama proizvodnje. Smanjivanje poiljaka odgovara proizvodnji ali zato se znatno poveavaju guve u saobraaju i zagadjenje. Prema istraivanjima koja su sprovedena u Japanu i Velikoj Britaniji teka teretna vozila stvaraju buku izmeu 88 i 92 dB, a laka teretna vozila izmeu 79 i 81 dB. Ako se ima u vidu da je buka koja prelazi 60 dB tetna po ljudsko zdravlje, onda nije teko zakljuiti da po ovom osnovu drumska transportna sredstva predstavljaju najveeg uzronika negativnih uticaja na ivotno okruenje. Drumski saobraaj znaajno uestvuje u zagaenju vazduha. Od ovog vida saobraaja potie: 86% ugljenmonoksida (CO), 33% ugljovodonika (CH), 42% azotnih oksida (NOx). Osim toga, benzinski motori su glavni izvori zagaenja olovom, a dizel motori emituju izuzetno velike koliine ai i dima. Sem toga, razliiti vidovi transporta imaju razliitu potronju energije, za obavljanje istog transportnog rada. Najvei potroa je drumski transport na koji otpada 82% ukupne potronje energije u saobraaju, zatim sledi vazduni sa 13%, elezniki sa 3% i reni sa 2%. Specifina potronja energije po jedinici transportnog rada (Wh/tkm) se znaajno razlikuje za razliite vidove i tehnologije transporta. Imajui sve ovo u vidu, kao jedan od odgovora, nemeu se kombinovani transportni lanci, gde e drumski transport, kroz obavljanje odvozno-dovoznog rada na kraim relacijama, lake odgovoriti na sve stroije zahteve zatite ivotne sredine.Prostorni raspored (mrea)Razvoj logistike u velikoj meri prati razvoj infrastrukturne mree. Poveani zahtevi koji se postavljaju distributivnom sistemu prouzrokovali su izgradnju distributivnih centara i terminala u blizini ili unutar urbanih sredina. Kada se tome doda i injenica da saobraajna infrastruktura (putevi, pruge, aerodromi, eleznike stanice) zauzima najvie zemljita u urbanim sredinama, dobija se ne ba zelena slika logistike. Sem toga, velika koncentracija logistikih aktivnosti u naseljenim podrujima, vri veliko zagaenje vazduha i prouzrokuje buku. Na osnovu navedenog, moe se zakljuiti da je teko pomiriti interes distributivne logistike da se priblii to blie urbanim sredinama i opti interes ouvanja resursa ivotne sredine.

Pouzdanost Jedan od prioriteta logistike je i pouzdanost dostave robe. Cilj je robu isporuiti na vreme uz to manje loma i rastura, gde najbolje rezultate daju drumski i vazduni transport. Ova dva vida transporta su ve apostrofirana kao veliki zagaivai ivotne sredine.

SkladitenjeRazvoj logistike je znaajno doprineo brzini, pouzdanosti i fleksibilnosti isporuke. Samim tim, nestala je potreba proizvodnih sistema za skladitenjem velikih koliina robe. Razvojem JIT koncepta, mnogi proizvodni sistemi su gotovo izgubili funkciju skladitenja, koja je generisala pored velikih investicionih i znaajne trokove odravanja, ali, zalihe su delom prenete u transportni sistem. Dobar deo zaliha je zapravo u tranzitu to donosi vee guve i zagaenje a ivotna sredina i drutvo snose trokove. Ovo je potvreno empirijskim istraivanjem u Velikoj Britaniji gde je na uzorku od 87 preduzea utvreno smanjenje broja i kapaciteta skladita za 39% dok je 1/3 preduzea zabeleila povean obim kamionskog transporta.

MOGUI PRAVCI RAZVOJA LOGISTIKE KA OUVANJU IVOTNE SREDINE

Situacija u svetu je trenutno takva da je postizanje zelene logistike jo daleko. Izuzetak je reverzibilna distribucija koja je otvorila nove trine mogunosti vezane za odlaganje otpada i recikliranje. I to je svakako, znaajan korak ali, jo uvek samo sekundarni doprinos logistike zatiti ivotne sredine, dok je direktni uticaj i dalje po strani. Marginalizacija neposrednog uticaja logistike na ivotnu sredinu u velikoj meri je posledica esto teko vidljivih posledica za razliku od nekih drugih vrsta industrije. Kako su zagaivai ivotne sredine pod sve veim pritiskom javnosti, ne postavlja se pitanje da li e logistika morati da pokae svoje zelenije lice, ve samo kada i kako. U tom smislu, preduzeima ije poslovanje znaajno zavisi od realizacije logistikih procesa ili logistikim preduzeima, generalno su na raspolaganju sledei pristupi: Top-down pristup - inicijativa dolazi od vlade putem zakonskih regulativa. Bottom-up pristup - interes za okolinu dolazi od same industrije. Kombinacija prethodna dva - obino putem certifikata.Prvi nain podrazumeva primenu zakonskih represija i samim tim je veoma nepopularan. Dravni propisi i intervencije sve direktnije pogaaju zagaivae ivotne sredine. U tom smislu, neophodno je uraditi cost-benifit analizu ukljuujui i trokove otklanjanja tete nastale loim upravljanjem ivotnom sredinom i imati na umu, da je prevencija uvek bolja i jeftinija od korekcije.U Evropskoj Uniji postoji rastui interes za naplatu trokova zagaivanja okoline, iako e to neminovno dovesti do poveanja cena transportnih usluga. Iako se prvi princip ini kao jedini mogui nain, pristup bottom-up ima svojih prednosti. Ovaj pristup reavanja ekolokih problema, je veoma popularan kod proizvoaa kada se poslovni interesi poklapaju sa interesima zatita ivotne sredine. Naime, mnoga preduzea su, zbog velikog publiciteta koji se daje ekologiji, u tome videla svoju poslovnu ansu. Prema istraivanjima u SAD-u 75% korisnika tvrdi da pri izboru proizvoaa vodi rauna o ekolokoj reputaciji, a ak 80% je spremno da plati vie za zelene proizvode. Trei, i moda najbolji pristup, je kompromis prethodna dva. Praksa uvoenja standarda i dobijanja certifikata pokazala se kao veoma dobra. Ako preduzee ispuni odreene standarde u ouvanju standarda ivotne sredine, zauzvrat dobija dokaz o tome - certifikat, koji posle koristi u marketinkim aktivnostima. Kao podsticaj ovom pristupu, drava moe traiti da preduzea sa kojima sarauje imaju certifikovan sistem kvaliteta zatite ivotne sredine. To moe imati veliki inicijalni uticaj ako se ima u vidu da je drava esto najvei kupac robe i usluga.

ZAKLJUAK

Zatita ivotne sredine je jedna od najznaajnijih i najeih tema dananjeg savremenog drutva. U taj kontekst treba staviti i napore koji se preduzimaju u cilju trajne integracije logistikih aktivnosti u koncept ouvanja ivotne sredine. Ovo je utoliko vanije ukoliko se ima u vidu da je transport, kao sastavni deo logistike, znaajan izvor zagaenja ivotne okoline kako u pogledu emisije izduvnih gasova tako i u pogledu buke.U ovom radu pokuao sam da sublimiram modele i trendove u svetu u oblasti razvoja logistike kao prijatelja ivotne sredine i nadao se da e i kod nas u blioj budunosti ova tematika zavredeti panju koju nesumnjivo zasluuje. Princip kombinacije propisa i stimulisanja logistike da postane ekoloki pristupanija verovatno je i najbolji put ka zelenoj logistici koja je za sada u svetu samo lepa neostvarena elja.

LITERATURA

dr Neboja V. Kolari,:Menadment u saobraaju Zeevi, S., Kilibarda, M.:Tendencije razvoja kombinovanog transporta Gaji, V.: Logistika preduzea

Visoka turistika kola strukovnih studija 14