završni rad saša jerkić

7/25/2019 Zavrni Rad Saa Jerki

1/51

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

SAOBRAAJNI FAKULTET TRAVNIK

UTICAJ KOMPRESIJE NA PERFORMANSEMOTORNOG VOZILA

ZAVRNI RAD

Mentor: Stuent:Doc. dr Muhamed Sarvan Saa Jerki

Travnik, novembar 2015.

UTICAJ KOMPRESIJE NA PERFORMANSE MOTORNOG VOZILASA!ETAK


2/51

Pod motornim voziom !odrazumi"eva #e #amohodna maina !o$on"ena motorom, ko"a #e

kree u$avnom !o ko!nu, a na"%ee ni"e vezana za odre&enu tra"ektori"u. Svrha motora "e da

!retvara $orivo u kretan"e i time obezbedi !okretan"e automobia. Dake, automobi#ki motor

"e motor #a unutran"im #a$ori"evan"em ' #a$ori"evan"e #e odi$rava u n"e$ovo" unutran"o#ti.

Po#to"e razi%ite vr#te motora #a unutran"im #a$ori"evan"em. Dize motori #u "edna, mazni

motori dru$a, benzin#ki trea, a rotacioni ()anke* o!et neka %etvrta $ru!a. Svaka od tih $ru!a

naravno ima #vo"e !redno#ti i mane. Po#to"e i motori #a #!o"an"im #a$ori"evan"em. Parna

maina "e ti!i%an !rimer motora #a #!o"an"im #a$ori"evan"em. Me&utim zbo$ odre&enih

razo$a (veike dimenzi"e, maa e+ika#no#t* ti motori #u "ako ne!rakti%ni za

automobie. om!re#i"e #e kori#ti kao kriteri" za !roc"enu #tan"a motora. -n !omae !ri

!roc"eni #tu!n"a i#troeno#ti ciindar#ko$ #ko!a (ciindar / ki! / !r#tenovi*. a!omin"emoda #e ovim na%inom mo$u otkriti #amo $ruba oteen"a i nei#!ravno#ti ciindar#ko$ #ko!a,

ventia i brtve ciindar#ke $ave.

K"#u$ne r%#e$%:motor, kom!re#i"a motora, #te!en kom!re#i"e, !er+orman#e motorno$ vozia.

EFFECT OF COMPRESSION PERFORMANCE MOTOR VE&ICLESUMMAR'

motor vehice mean# a #e+'!ro!eed machine driven b the en$ine, 3hich i# movin$mo#t on and, and i# u#ua not reated to a #!eci+ic tra"ector. The !ur!o#e o+ the en$ine

that convert# +ue into motion and thu# !rovide #tart the car. Thu#, the car en$ine i# an interna

combu#tion en$ine ' combu#tion take# !ace in#ide it. There are di++erent t!e# o+ interna

combu#tion en$ine#. Die#e en$ine# are one, the other "et en$ine#, !etro third and rotar

(4anke* a$ain a +ourth $rou!. ach o+ the#e $rou!# o+ cour#e ha# it# advanta$e# and

di#advanta$e#. There are en$ine# 3ith e6terna combu#tion. Steam Machine i# a t!ica

e6am!e o+ the en$ine 3ith e6terna combu#tion. 7o3ever due to certain rea#on# (ar$e #ize,o3 e++icienc*, the#e motor# are ver im!ractica +or car#. 8om!re##ion i# u#ed a# a criterion

+or a##e##in$ the condition o+ the en$ine. 9t he!# in a##e##in$ the de$ree o+ 3ear cinder

a##emb (cinder / !i#ton / rin$#*. ote that thi# method can on detect $ro## dama$e and

ma+unctionin$ cinder a##emb, vave and cinder head $a#ket#.

Ke()or*:en$ine, com!re##ion en$ine, com!re##ion ratio, the !er+ormance o+ the motor

vehice.

2


3/51

SADR!AJ Str+n+

,- UVOD-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------.

/- POJAM KOMPRESIJE-------------------------------------------------------------------------------------------------------0

1- ODRE2IVANJE STEPENA KOMPRESIJE-------------------------------------------------------------------,3

1-,- R+$un+n#e *te4en+ 5o64re*%#e------------------------------------------------------------------------------,/

7- UTICAJ KOMPRESIJE NA PERFORMANSE MOTORA------------------------------------------,1

7-,- Po5ret+n#e 6otor+--------------------------------------------------------------------------------------------------,1

7-/- &"++n *t+rt------------------------------------------------------------------------------------------------------------,7

7-1- Ne4r+8%"no *+9or%#e8+n#e u en;%n*5o6 6otoru-------------------------------------------------,.

7-1-,- S+6o4+"#en#------------------------------------------------------------------------------------------------, 1 u kori#t vazduha

kod benzin#kih motora*. Ba !ovean"e dobi"ene ener$i"e (tako i #na$e motora* na!ro#to

!otrebno "e #a$oreti vie #me#e. Bato motori vee za!remine !o !raviu razvi"a"u veu #na$u"er im u ciindar #tane vie #me#e.

i! (ko"i #abi"a #me#u odn. vazduh* u radu #e kree izme&u dva !ooa"a ' don"e i $orn"e

mrtve ta%ke !ri %emu !reazi !ut ko"i nazivamo hod ki!a. Czmemo i u obzir n"e$ov !re%nik

(ki!ovi #u u !raviu okru$o$ !re#eka*, za!reminu ciindra moe #e !red#taviti kao !ro#tor

ko"i #e naazi izme&u ta dva kra"n"a !ooa"a ki!a. Pri tome za!reminu neko$ motora

moemo !red#taviti kao !roizvod za!remine "edno$ ciindra i bro"a ciindara. -dno# na"vee

za!remine ciindra (kada "e ki! u don"o" mrtvo" ta%ki* i !ro#tora u ko"i "e #me#a #abi"ena

doa#kom ki!a u $orn"u mrtvu ta%ku nazivamo #te!enom kom!re#i"e.

-d #te!ena kom!re#i"e znatno zavi#i ener$i"a ko"u dobi"amo #a$ori"evan"em #me#e, a

n"e$ovim !ovean"em (do izve#ne $ranice* ra#te i #na$a motora. Po#edica #a$ori"evan"a

#me#e "e !ovean"e za!remine $a#ova unutar ciindra. -va ek#!anzi"a !okree ki! !rema

doe, a on !o#red#tvom ki!n"a%e okree koena#to vratio (radiicu*. -vo !ravoini#ko

kretan"e ki!a !retvara #e u kruno ko"e #e !otom !reda"e !reno#nom mehanizmu, a na kra"u

to%kovima.

5


6/51

Da bi motor mo$ao !ravino di#ati, t". u#i#avati #me#u u ciindar i izbacivati iz n"e$a

!rodukte #a$ori"evan"a, brinu #e ventii. Po#to"e dve vr#te ventia> u#i#ni i izduvni, a ritam

n"ihovo$ otvaran"a i zatvaran"a diktira bro" obrta"a motora ko"i #e men"a obzirom na to koiko

"e !riti#nuta !a!u%ica $a#a. Moderni motori radi bo"e razmene $a#ova ima"u vie ventia !o

ciindru. Tako dva u#i#na i dva izduvna ventia "ednom (%etverociindri%nom* 1


7/51

/- POJAM KOMPRESIJE

Motor "e #rce #vako$ automobia i kad on izdahne, od von"e nema vie nita. Srce "e dobro

dok moe dobro !um!ati krv u ti"eo, t". dok ima dobar tak da "u moe !o#ati u #ve ie.

Motor "e dobar dok moe o#i$urati dobar tak u ciindrima, neo!hodnim za !a"en"e #m"e#e

benzina ii na+te i zraka. ad tak u ciindrima "ako !adne, motor "e o!a#no boe#tan i treba

mu kirurki zahvat. Tada "o kaemo da motor nema kom!re#i"e. Eko#ki re%eno, kom!re#i"a

"e tak u kom!re#i"#kom !ro#toru izme&u vrha ki!a i $ave motora, kad "e ki! u na"viem

!ooa"u. To "e u#tvari #ta%eni zrak ko"i ki! u#ie kad kree !rema do"e. Eto "e kom!re#i"a

bia vri"edno#ti na novom voziu, to "e motor u bo"em #tan"u. )remenom, ii bo"e re%eno,

!ri"e&enim kiometrima, ona !o%in"e o!adati, a # n"om rad motora !o#ta"e oi"i, a !otron"a

u"a #e obi%no !oveava. ko #e auto normano vozi i odrava, ona e u #vim ciindrima, uveini #u%a"eva, !adati u i#tom om"eru. o, vie !uta i bez obzira na !an"u !rema

automobiu, kom!re#i"a !adne #amo u "ednom ciindru. i, i za !o!ravak to$ "edno$ treba

i#tovr#ni zahvat kao i da #u #va %etiri u !itan"u. aravno, ako #e !o#ao ei na!raviti kako

treba.

ako #mo ve reki, motori ko"i #u !rei !uno kiometara, ve #u umorni od #tano$ rada i

"edva %eka"u o#v"een"e u vidu novih ki!ova, ki!nih !r#tenova i ventia. i!ovi i ki!ni

!r#tenovi #e troe, "er ci"ei radni vi"ek kiu !o ciindrima, ko"i #e tako&er i#troe. To #e

naro%ito do$a&a kad u motoru nema dovo"ne koi%ine u"a, kada #e u"e ne mi"en"a na vri"eme

ii "e #abi"e kvaitete od one !ro!i#ane. Tako #e %e#to do$odi da zbo$ nekoiko minuta ko"e bi

!otroii za kontrou u"a i ci"ene kie u"a, a to ne na!ravimo na vri"eme, na!ravimo #to !uta

veu tetu. To "e to #e ti%e uzroka #a #trane ki!ova.

edo#tatak kom!re#i"e moe eati i u iz$orenim ventiima. C oba #u%a"a kom!re#i"a b"ei

iz !ro#tora $d"e "edino mora biti. C !rvom #u%a"u oe brtv"en"e ki!nih !r#tenova ii oteeni

ki!ovi ii ciindri !ro!u#te "e u karter motora, kada, u ek#tremnim uv"etima, moe doi do

izbacivan"a m"erne i!ke nivoa u"a ii neko$ #emerin$a, "er #e u !ro#toru kartera #tvara

ne!otrebni tak, ko"i nekamo mora izai.

Tu mno$i va#nici #tarih automobia !rim"en"u"u tehniku izbacivan"a, t". odva"an"a odune

ci"evi u"nih !ara od kuita +itara zraka, !a tako izazom !ara direktno u atmo#+eru vie

nema taka u karteru. oiko "e to oe za %i#tou zraka, ne treba !o#ebno #!omin"ati, no, u

takvim #u%a"evima voza%ima #u +inanci"e vani"e od ekoo$i"e, "er !o!ravak takvo$ kvara nekota mao.

7


8/51

9ako takvih ima #ve man"e zbo$ otri"ih m"era na tehni%kom !re$edu, neki #e i!ak !rovuku, a

i#!od motora im dimi kao iz !arne okomotive. Eto #e ti%e $ubitka kom!re#i"e u#i"ed

!re$orenih ventia, ona !roazi uz n"ih u u#i# ii i#!uh, zavi#no od to$a ko"i "e venti !re$oren.

Tada #e u motoru "av"a !ucan"e i ne"ednoi%an rad motora, naro%ito na minimumu. 9 dok

#abi"u kom!re#i"u izazvanu i#troenim ki!nim !r#tenovima moemo (!onekad * ubaiti

$uim u"em ii dodavan"em u"nih aditiva, ne !o#to"i ambuantno r"een"e za !re$oreni

venti, ne$o #e za n"e$ovu zam"enu mora demontirati i ra#taviti $ava motora. To%no #tan"e

kom!re#i"e u !o"edinom ciindru moemo znati #amo m"eren"em #!eci"anim a!aratom, ko"i

na #ebi ima m"erni in#trument ko"i !okazu"e tak i %i"i #e !o%etak !ri#oni ii uvi"e u otvor

#v"eice ii dizne na $avi motora.

Tada #e motor !omou kontakt k"u%a okree na !razno, dok kaza"ka na in#trumentu nedo#ti$ne #vo" mak#imum. )ri"edno#t na ko"o" #e zau#tavia !red#tav"a kom!re#i"u u tom

ciindru. aravno da za oc"enu i#!ravno#ti moramo znati !odatak o o!timanim vri"edno#tima,

ko"e #u razi%ite za razi%ite ti!ove motora. aro%ito "e veika razika izme&u benzin#kih i

dize motora, ko"i mo$u imati i tri !uta veu kom!re#i"u. o, iako "e kom!re#i"a nedo#tatna,

"o uvi"ek ne znamo "e i razo$ u ki!ovima i !r#tenovima ii u ventiima. Ci"evan"em mao

motorno$ u"a u otvor #v"eice ii dizne i !onovnim m"eren"em moe doi do !obo"an"a

rezutata. C tom #u%a"u, #i$urno "e da razo$ nei#!ravno#ti ei u ki!ovima i !r#tenovima.Stari"i ma"#tori zna"u i#!itati i i#!ravno#t ventia tako da na kra" i#!une ci"evi !ri#one

komad !a!ira i !romatra"u n"e$ovo vibriran"e dok motor radi. ko !a!ir #tano ima intenci"u

eu"an"a !rema van, ventii bi trebai biti u redu, no, ako #e i !ri"ub"u"e uz ci"ev, t". vu%e $a

!rema unutra, veika "e v"ero"atno#t da "e neki venti !re$orio. -bavezno treba #!omenuti da

"e i #u%a"u oih rezutata m"eren"a, !ri"e bio kakvih veikih radova, !otrebno !rov"eriti zazor

ventia, "er venti bez zazora #tano o#ta"e otvoren i tako !ro!uta kom!re#i"u. -bi%nim

!odeavan"em, ako # takvom $rekom ni#mo vozii due vri"eme, #ve #e vraa u normau.

Tlak i temperatura na kraju kompresije, ako u cilindru izostane izgaranje,

jednaki su:

p2 F p1 G

nk

T2 F T1 G

nk1

8


9/51

$d"e "e> p1 , T1 H tak i tem!eratura u ciindru u DMT na !o%etku kom!re#i"eI nk H

#redn"i ek#!onent !oitro!#ke kom!re#i"e u ciindru.

ad motor radi !od nazivnim o!tereen"em u u#ta"enom #tan"u, za$ri"an na radnuM

tem!eraturu, #redn"a tem!eratura #ti"enke ciindra izno#i barem 1508, tem!eratura %ea ki!a

oko 2508 a tem!eratura !oko!ca ciindra ($ave* !reko 1508. ko u ciindru ni"e bio

i#!unih !inova zao#taih od !rethodno$ !roce#a, na !o%etku kom!re#i"e #ti"enke ko"e

ome&u"u voumen ciindra #u to!i"e od u#i#ano$ #v"ee$ !un"en"a, to!ina !reazi #a #ti"enki

na !in u ciindru !a "e> nk K L . S kretan"em ki!a !rema MT ra#te tak ai i tem!eratura

!inova u ciindru !a #e n"ihova tem!eratura i tem!eratura #ti"enke iz"edna%e te "e>

nk

F L(ovo #e ne do$a&a u ci"eom ciindru od"ednom ne$o okano, u !o"edinim to%kama*. C

!reo#taom di"eu kom!re#i"e #ti"enka hadi !in te "e> nk N L . akon !o%etka iz$aran"a

(na #ici> ta%ka 9P*, za!o%in"e na$i !ora#t taka u ciindru. (Po%etak iz$aran"a "e to%ka u ko"o"

!o%in"e zam"etan !ora#t taka u odno#u na kom!re#i"u bez u!a"ivan"a $orive #m"e#e*.

9


10/51

S"%5+ ,-om!re#i"a radne tvari u ciindru motora (uz !ret!o#tavku da "e izo#tao !a"en"e*

1O2ad F izentro!#ka kom!re#i"a (dq F 0, nk F L*I 1O2 F #tvarna kom!re#i"a u ciindru

to!o$ motoraI /q F dovedena to!inaI ' q F odvedena to!ina.

1- ODRE2IVANJE STEPENA KOMPRESIJE

Ste!en kom!re#i"e "e bezdimenzionana vei%ina i "edna "e od na"vani"ih karakteri#tika

motora. od ki!nih motora to "e u#tvari odno# izme&u na"vee$ i na"man"e$ voumena

ciindra motora, t". voumena ciindra kada #e ki! naazi u DMTi voumena iznad ki!a kada

#e i#ti naazi u #vo"o" MT. -va" odno# "e u direktom odno#u #a!re%nikom ciindrai hodom

ki!aunutar ciindra.

Ste!en kom!re#i"e izraava #e u obiku om"era, n!r.> 1. ro" < (#ika 2 a*ozna%ava voumen

!ri"e kom!re#i"e (kada "e ki! u DMT*, a bro" 1 (#ika 2 b* ozna%ava voumen nakon

kom!re#i"e (kada "e ki! u MT*.

1
https://bs.wikipedia.org/wiki/Motorhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Volumenhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Donja_mrtva_ta%C4%8Dkahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Gornja_mrtva_ta%C4%8Dkahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pre%C4%8Dnik_cilindra&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Hod_klipahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Hod_klipahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Motorhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Volumenhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Donja_mrtva_ta%C4%8Dkahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Gornja_mrtva_ta%C4%8Dkahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pre%C4%8Dnik_cilindra&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Hod_klipahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Hod_klipa


11/51

a* b*

S"%5+ /--m"er #te!ena kom!re#i"e

)oumen V1 #adri #ve voumene od 1 do 1. C ri"etkim #u%a"evima kod

ove vr#te motora,#te!en #e kree i do ek#tremne vri"edno#ti od 15>1.

C #u%a"u dize#ko$ motora$d"e #u radne tem!erature u ciindru motora znatno vie i $d"e #e

$orivo #amoza!a"u"e zbo$ vi#oke tem!erature zraka, !otrebno "e u!ravo zbo$ to$a o#tvariti

vei #te!en kom!re#i"e i on kree #e oko 20>1 kod uobi%a"enih automobi#kihmotora. C

11
https://bs.wikipedia.org/wiki/Benzinski_motorhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Benzinski_motorhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Svje%C4%87icahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Dizelski_motorhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Automobilhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Benzinski_motorhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Svje%C4%87icahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Dizelski_motorhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Automobil


12/51

izrazitim #u%a"evima moe #e !o#tii i #te!en kom!re#i"e od ?0>1 kod #!eci"anih izvedbi

motora.

Rormua za izra%un om"era kom!re#i"e "e>

ko #kratimo !ovrinu !rovrta ciindra, tada moemo !i#ati>

$d"e "e>

' obu"am ciindra

' obu"am #ta!a"a

'obu"am kom!re#i"e

' !rom"er ciindra

' #ta!a"(uda"eno#t izme&u mrtvih to%aka*

' #redn"a teoret#ka vi#ina kom!re#iono$ !ro#tora

ako kod $otovo #vih motora$ava ni"e ravna ne$o zaob"ena zbo$ !ravini"e$ iz$aran"a, dio

+ormue $d"e #e u!otreb"ava "e #amo naveden zbo$ teoret#kih razo$a. Cobi%a"eno "e da #e

voumen kom!re#i"e m"eri a ne ra%una.

Pri izradi motora tei #e to veem om"eru kom!re#i"e, da bi #e !o#ti$o bo"e iz$aran"ei

bo"i #tu!an" d"eovan"amotora. -$rani%en"a ko"a #e !ri tome !o#tav"a"u #u vezana uz

vr#tu $orivako"u motor u!otreb"ava, odno#no o vr#ti medi"a ko"a #e naazi u ciindru ti"ekom

kom!re#i"e. Bbo$ za$ri"avan"a medi"a u ciindru ti"kom kom!re#i"e, #tu!an" kom!re#i"ekodbenzin#kih motora#e kree oko 10>1, ek#tremno ide do 15(11.Die#eovi

motorita%ezrakti"ekom kom!re#i"e i kod n"ih "e #tu!an" kom!re#i"e mno$o vei i normano

#e kreu oko 20>1 kod obi%nihautomobi#kihmotora, a !o#to"e Die#eovi motori #a #tu!n"em

kom!re#i"e 1>?0.

12
https://hr.wikipedia.org/wiki/Obujam_cilindrahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Obujam_stapajahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Obujam_kompresijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Obujam_kompresijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stapajhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Motorhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izgaranje&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Stupanj_djelovanjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gorivohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ottov_motorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dieselov_motorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dieselov_motorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dieselov_motorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Automobilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Obujam_cilindrahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Obujam_stapajahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Obujam_kompresijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stapajhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Motorhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izgaranje&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Stupanj_djelovanjahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Gorivohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ottov_motorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dieselov_motorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Dieselov_motorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Automobil


13/51

S"%5+ 1-Prikaz voumena kom!re#i"e i voumena #ta!a"a

1-,- R+$un+n#e *te4en+ 5o64re*%#e

Ste!en kom!re#i"e #e ra%una !rema #i"edeo" +ormui>

$d"e "e>

F unutran"i!re%nik ciindra

Fhod ki!a

F voumen kom!re#i"e. )oumen kom!re#i"e "e minimani voumen ciindra iznad ki!a

u momentu kad ki! do&e u #vo"u kra"n"u $orn"u ta%ku kretan"a t" u MT. Poto kod veineciindara $orn"i dio ni"e ravan ve #oene $eometri"e, ova" voumen #e u !rak#i ne ra%una ve

#e direktno izm"eri.

7- UTICAJ KOMPRESIJE NA PERFORMANSE MOTORA

ori#nik motora H voza%, rukovaac a$re$atom, to moe biti bio ko, od obi%no$ va#nika

automobia do !ro+e#ionano$ voza%a ii obu%eno$ mehani%ara H treba da zna #"edee>

13
https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pre%C4%8Dnik_cilindra&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Hod_klipahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Hod_klipahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Pre%C4%8Dnik_cilindra&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Hod_klipa


14/51

kako da !okrene motor, kako #e motor kori#ti dok #e ne za$ri"e na radnu tem!eraturu, kakvo $orivo treba da #i!a u rezervoar, $d"e, kad i kako da kontroie nivoe ek#!oatacionih te%no#ti> $orivo, u"e, ra#hadna

te%no#t, ta zna%e #i$nai na komandno" tabi, kako #e kori#te re#ur#i motora, raziku izme&u normano$ i nenormano$ rada motora i kako !ravino rea$ovati

zavi#no od #ituaci"e, kako #e zau#tav"a a$re$at na !ravian na%in...

-d utica"a na budui rad motora "e i !ravino uvo&en"e novo$ ii re!arirano$ motora u

ek#!oataci"u, t". motor treba na od$ovara"ui na%in razraditi. Prvi #tart i razrada motora #u

obra&eni u !o#ebnom !o$av"u.

Jedna od na"vani"ih #tvari ko"a odre&u"e o#obine "edno$ motora "e #te!en kom!re#i"e. i"e

i#to kad "edan te i#ti motor ima kom!re#i"u 1>= i 1>10 to "e "edan od !rom"en"ivih

!arametara motora ko"im moemo teovati #na$u i bro" obrta"a motora veom kom!re#i"om

dobi"amo vi#e #na$e, vi#e obrta"a i momenta od i#to$ motora #a man"om kom!re#i"om, bo"e

i#kori#ten"e $oriva. aravno, to moe do neke odre&ene $ranice, zbo$ !o"ave detonaci"e i

o$rani%en"a #amih matrei"aa od ko"ih #u di"eovi na!rav"eni. oe #trane !ovean"a

kom!re#i"e> vee termi%ko i mehani%ko o!tereen"e di"eova, vee haban"e, "a%i udari na

radiicu, krai vi"ek tra"an"a di"eova motor #e dovodi u man"e ea#ti%no #tan"e.

7-,- Po5ret+n#e 6otor+

a"o!ti"i !o#tu!ak !ri"e !utan"a neko$ motora u !okret !odrazum"eva nekoiko

"edno#tavnih !rov"era>

1. C #u%a"u !rim"eeno$ curen"a $oriva, u"a ii ra#hadne te%no#ti, odoiti #tartovan"e

motora dok #e uzrok ne !rona&e i otkoni.2. Po !otrebi izvriti kontrou nivoa u"a i ra#hadne te%no#ti H to #!ada u !o#tu!ke

redovno$ odravan"a.?. Prov"eriti nivo $oriva u rezervoaru i !o !otrebi do#uti od$ovara"ue $orivo, !rema

u!ut#tvu !roizvo&a%a. Pri !un"en"u rezervoara $orivom ne #mi"e u bizini biti otvoreni

!amen. Aezervoar ne treba !uniti vie od !re!oru%eno$ mak#imano$ nivoa.@. Prov"eriti i#!ravno#ti !okaznih in#trumenata i #i$nanih am!ica.

14


15/51

5. -dvo"iti $on"eni ure&a" od motora (#em kad to ni"e mo$ue iz kon#truktivnih razo$a*.


16/51

motora na#ta"u tek kada i u"e do#ti$ne radnu tem!eraturu (!reko

homo$eno#t #m"ee vazduha i $oriva, #m"ea u $a#ovitom #tan"u,

!ravian odno# $oriva i vazduha, !a"en"e #m"ee u !ravom trenutku.

16


17/51

S"%5+ 7-retan"e +ronta !amena !ri normanom #a$ori"evan"u

Aazi%iti utica"i mo$u !oremetiti normaan !roce# #a$ori"evan"a. Po#to"e tri razi%ita obika

ne!ravino$ #a$ori"evan"a> #amo!a"en"e, detonaci"a i ne!ot!uno #a$ori"evan"e.

7-1-,- S+6o4+"#en#

Samo!a"en"e na#ta"e kada u#i"ani dio u !ro#toru za #a$ori"evan"e inicira !o%etak

#a$ori"evan"a !ri"e !ravo$ trenutka !a"en"a (#ika 5*. Potenci"ana m"e#ta za to "e#u vreo

izduvni venti, #v"eica, di"eovi za!tiva%a, u#i"ane na#a$e na tim di"eovima i na unutran"im

!ovrinama !ro#tora za #a$ori"evan"e. Priikom #amo!a"en"a !amen d"eu"e na eemente

motora !ot!uno nekontroi#ano, !rouzroku"ui na$o !ovean"e tem!erature %ea ki!a, %ak i

do ta%ke to!"en"a materi"aa. Tada moe doi do oteen"a ki!a, ventia, #v"eica i ki!nih

!r#tenova.

S"%5+ .-Prerano #amo!a"en"e

7-1-/- Deton+ntno *+9or%#e8+n#e

Dok #e +ront !amena iri od #v"eice, !riikom #a$ori"evan"a #m"ee $oriva i vazduha

$eneriu #e taa#i !riti#ka ko"i mo$u izazvati kriti%ne reakci"e u ne#a$oreom $a#u (#ika


18/51

S"%5+


19/51

ne!ot!un !roce# #a$ori"evan"a zbo$ nedovo"ne kom!re#i"eI %e#te von"e na kratkim reaci"ama i !otha&en motor, na !rim"er zbo$ nei#!ravno#ti

termo#tata u #i#temu za ha&en"eI nei#!ravan #i#tem za hadan #tart ii n"e$ova du$otra"na u!otreba (karburator#ki

motor*.

7-7- Ne4r+8%"no *+9or%#e8+n#e u %;e" 6otoru

avni zadaci #i#tema za ubriz$avan"e $oriva dize motora "e#u da obezb"edi>

i#!oruku ta%ne koi%ine $oriva, !ravian obik maza i ra#!reno#t $oriva, u#m"ereno#t maza, ubriz$avan"e u !ravom trenutku (!odeeno#t !redubriz$avan"a*.

To #u u#ovi da bi #e $orivo za!aio #a minimanom zadrkom i da !ot!uno #a$ori #a

normanim vri"edno#tima !riti#ka. ada "e #ve kako treba, #a$ori"evan"e #e odvi"a tako da

$orivo u te%no" +azi ne do#ee do !ovrina !ro#tora za #a$ori"evan"e. Tako #e odrava tanak

!ovrin#ki #o" $a#a izme&u !ovrina i #m"ee ko"a #a$ori"eva, ko"i !red#tav"a to!otnu zatitu

!ro#tora za #a$ori"evan"e. Ta" $rani%ni #o" "e veoma tanak, ai "e zatita ko"u on !rua od

veiko$ zna%a"a.

S"%5+ 0-eka od#tu!an"a od !ravino$ ubriz$avan"a i #a$ori"evan"a (a* u dize motoruI (b*

oe ra#!rivan"e $orivaI (c* !o$rena u#mereno#t maza $orivaI (d* ubriz$avan"e u !o$renom

trenutku.

Pravian rad dize motora !rati reativno tvrd zvuk, u !ore&en"u #a zvukom benzin#ko$

motora. Ckoiko #e #umn"a ii !rimeti !romena zvuka #a$ori"evan"a, u na"kraem roku treba

19


20/51

!roveriti #i#tem za na!a"an"e $orivom i o#tae +aktore od utica"a na !roce# #a$ori"evan"a, "er

ne!ravino #a$ori"evan"e moe u kratkom roku izazvati teka oteen"a motora (#ika ;*.

S"%5+ =-i! common'rai dize motora oteen ne!ravinim #a$ori"evan"em

C o#novi !o#to"e tri vr#te ne!ravino$ #a$ori"evan"a ko"e #u obi%no !o#"edica !oremea"a

ubriz$avan"a>

kan"en"e !o%etka #a$ori"evan"a, ne!ot!uno #a$ori"evan"e, ka!"an"e briz$a"ke !o#e ubriz$avan"a.

7-7-,- K+>n#en#e 4o$et5+ *+9or%#e8+n#+

Cbriz$ano $orivo e od trenutka !o%etka ubriz$avan"a !o%eti da #a$ori"eva nakon neke

zadrke (tzv. !eriod !rita"eno$ #a$ori"evan"a*. ko $orivo ni"e bio ra#!reno dovo"no +ino,

ukoiko u komoru za #a$ori"evan"e ni"e do#!i"eo u !ravom trenutku ii u #u%a"u da !riti#ak na

kra"u #abi"an"a ni"e bio dovo"no vi#ok da izazove #amo!a"en"e $oriva, ta" !eriod e #e

!roduiti.

Bbo$ ne!ravovremeno$ na#tanka u#ova za #amo!a"en"e u ciindru, ka#ni"e ne$o to bi

trebao, doazi do na$o$ #a$ori"evan"a do tada ubriz$ano$ $oriva. a#ta"e otar, ek#!ozivan

!ora#t !riti#ka !raen bu%nim radom, a tem!eratura %ea ki!a #e na$o !oveava. Czroci

kan"en"a !o%etka #a$ori"evan"a mo$i bi biti>

2


21/51

1. edovo"na kom!re#i"a zbo$ neza!tiveno#ti !ro#tora za #a$ori"evan"e, !o$rene

uzu!%eno#ti bre$a#to$ vratia ii !reveiko$ uda"en"a %ea ki!a od $ave motora u

MT.2. C!otreba dize $oriva #a #uvie ni#kim cetan#kim bro"em ("er ima dui !eriod

!rita"eno$ #a$ori"evan"a* za ta" motor.

7-7-/- Ne4ot4uno *+9or%#e8+n#e

Ckoiko $orivo ne do#!i"e u !ravom trenutku u komoru za #a$ori"evan"e ii ako ni"e !ravino

ra#!reno, kratko vri"eme ko"e "e na ra#!oa$an"u nee biti dovo"no za !ot!uno #a$ori"evan"e.

9#ta #tvar #e do$a&a i ako u ciindru nema dovo"no ki#eonika, t". vazduha. Czroci bi mo$ibiti>

ne!ravino ubriz$avan"e $oriva, za$uen !re%i#ta% vazduha ii neka dru$a #metn"a u u#i#u, u#i#ni venti #e ne otvara dovo"no, nei#!ravan turbokom!re#or, nedovo"na kom!re#i"a.

7-7-1- K+4"#+n#e r%;9+"#5e 4o*"e ur%;9+8+n#+

ada (mehani%ka* briz$a"ka ne moe !ouzdano da odrava !riti#ak otvaran"a, zbo$

+uktuaci"a !riti#ka u ci"evima, briz$a"ka #e moe "o nekoiko !uta otvoriti nakon zavretka

ubriz$avan"a. riz$a"ka ko"a curi ii ka!"e nakon ubriz$avan"a, !rouzroku"e nekontroi#ano

ubacivan"e $oriva u !ro#tor za #a$ori"evan"e, ko"e e o#tati ne#a$ori"eo zbo$ man"ka

ki#eonika. Aazo$ nei#!ravno#ti ei u briz$a"ci ii u ra#teretnom ventiu !um!e.

7-.- Z8u5 % 8%r+?%#e

Mehani%ko kucan"e ko"e #e !o"a%ao ii !o"avio H !o !raviu zna%i !ovean"e zazora izme&u

!okretnih eemenata. C takvim #u%a"evima motor #e mora zau#taviti, zato to neka oteen"a

mo$u voditi ka ozbi"nim havari"ama motora.

21


22/51

ko #e eiminie mo$uno#t da neuobi%a"ene vibraci"e !oti%u od neko$ #!o"an"e$ izvora,

kod vieciindri%nih motora na !rvom m"e#tu razo$ moe biti !rom"en"ivo#t u brzini obrtan"a

zbo$ izo#tanka !a"en"a "edno$ od ciindara. C ozbi"ni"im #u%a"evima, uzrok "e !oremea"

neko$ od !okretnih eemenata ko"i ut"e%e na uravnoteen"e motora ii $on"eno$ a$re$ata. C

#vakom #u%a"u neo!hodno "e zau#taviti motor i !otraiti uzrok.

Pucan"e iz izduva benzin#kih motora moe biti !o#"edica neza!tiveno#ti izduvno$ #i#tema ii

na$omiavan"a ne#a$ori"eo$ $oriva u izduvnom #i#temu, n!r. zbo$ !ret"erane u!otrebe

ure&a"a za hadan #tart.

Pucan"e u u#i#u (!ovratak !amena* benzin#kih motora na !rvom m"e#tu ima veze #a

#i#temom za na!a"an"e $orivom i #a #i#temom za !a"en"e.

7-

nivo ra#hadne te%no#ti i u"a, zate$nuto#t kaia !um!e za vodu i ventiatora (ako "e mo$ue*, %i#tou #!o"an"o#ti hadn"aka.

22


23/51

ko "e !re$ri"avan"e #tana !o"ava, treba o#taviti motor da #e ohadi, a zatim izvriti deta"an

!re$ed i otkoniti uzrok. Pre$ri"avan"e motora ii #amo nekih oba#ti !o !raviu ima tetne

!o#"edice u vidu>

!ada vi#kozno#ti i !rom"ena u u"u ko"e vode ka !rekidu u"no$ +ima iUii za!ican"a

di"eova, de+ormaci"a eemenata i #man"en"a ii !onitavan"a zazora me&u !okretnim

eementima motora, !rom"ena u karakteri#tikama materi"aa di"eova, time i n"ihovo$ oteen"a ii otkaza.

.- MJERENJE KOMPRESIJE

C ovom di"eu di!om#ko$ rada anaizirat e #e naini m"eren"a kom!re#i"e, i to> m"eren"e

motometrom, metoda m"eren"a reativne kom!re#i"e, metoda m"eren"a kom!re#i"e

kom!rimiranim zrakom. iti e i navedeno kako #e m"eri #te!en kom!re#i"e kod Die#e i -tto

motora.

.-,- M#eren#e 5o64re*%#e 6oto6etro6

M"eren"e kom!re#i"e motometrom "e na"raireni"i na%in m"eren"a kom!re#i"e. "e$ova

!redno#t "e da moe m"eriti kom!re#i"u na #vakom ciindru !o#ebno i rezutat m"eren"a o#tane

zabi"een na kartici ko"a "e na!rav"ena od votano$ !a!ira. edo#tatak "e to #e kod -tto

23


24/51

motora mora"u #kinuti #v"eice, a kod Die#ea vi#okota%ni ubriz$a%i ii $ri"a%i to oduzima

do#ta vremena.

Cre&a" #e #a#to"i od ti"ea ure&a"a, !roduetaka i ada!tera !rema. Sika V !rikazu"e ti"eo

motometra> i"evo "e ure&a" za Die#e motore, a de#no za -tto motore. Aaziku"u #e u m"ernom!odru%"u.

S"%5+ @-Ti"ea ure&a"a (za Die#e i -tto motore*

Sika 10. !rikazu"e !roduetke ko"i #e mo$u kori#titi za oba ure&a"a o#im dru$o$ ada!tera #

de#ne #trane ko"i "e i#k"u%ivo nami"en"en za m"eren"e kom!re#i"e na -tto motorima.

S"%5+ ,3-Produetci za Die#e i -tto motore

24


25/51

Sika 11. !rikazu"e ada!tere za m"eren"e kom!re#i"e na -tto motorima. ore #u ? ada!tera #a

$umenim zavrecima ko"i #e !ri#one na otvor za #v"eicu, a don"i ada!teri (V'1@* #e uvi"u u

otvor za #v"eicu.

S"%5+ ,,-da!teri za -tto motore

Sika 12 !rikazu"e !rik"u%ke za razi%ite Die#e motore, a #ika 1? ada!tere ko"i #e montira"u

na m"e#to dizne ii $ri"a%a.

S"%5+ ,/-Prik"u%ci za Die#e motore

25


26/51

S"%5+ ,1-da!teri za Die#e motore

.-,-,- Po*tu4+5 6#eren#+ 5o64re*%#e 5o Otto 6otor+

Prvi korak kod m"eren"a kom!re#i"e na -tto motoru "e za$ri"avan"e motora na radnu

tem!eraturu (#ika 1@*. Standardni !o#tu!ak m"eren"a !odrazumi"eva m"eren"e kom!re#i"e na

motoru ko"i "e za$ri"an na radnu tem!eraturu. Ckoiko bi #e vrio m"eren"e na hadnom

motoru dobii bi #e !o$reni (uman"eni* rezutati.

26


27/51

S"%5+ ,7-Ba$ri"ati motor na radnu tem!eraturu

S"edei korak "e #!ri"e%iti bacan"e i#kre na #v"eicama. To "e na"bo"e na!raviti tako da #e

#kine dovodna ica na vi#okona!on#ki kaem (#ika 15*. od -tto motora ko"i ima"u

ubriz$avan"e $oriva i kataizator !otrebno "e onemo$uiti dovod $oriva u motor. To #e

na"ake uradi ako #e izvadi o#i$ura% !um!e $oriva. To "e vano "er bi #e neiz$orena #m"e#a

ek#!ozivno za!aia u kataizatoru !riikom m"eren"a kom!re#i"e.

S"%5+ ,.--nemo$uiti bacan"e i#kre na kabovima

Trei korak "e umetan"e kartice u dra% kartice (#ika 1


28/51

S"%5+ ,


29/51

S"%5+ ,=--dviti #ve #v"eice

S"edei korak "e zavrt"eti motor Wna !raznoX t". uk"u%iti de#etak #ekundi eektro!okreta%

(#ika 1V*. To #e radi iz dva razo$a. Prvi "e zbo$ i#!uhivan"a ne%i#toa ko"e #e mo$u #ku!iti u

!ro#toru oko #v"eice, a dru$i "e da #e !odi$ne tak u"a i tako 1. ciindar ima "ednake uv"ete

m"eren"a kao i !reo#tai ciindri.

S"%5+ ,@-Pokrenuti motor eektro!okreta%em i tako drati de#etak #ekundi

Sedmi korak (#ika 20* "e izabiran"e od$ovara"ue$ !roduetka i ada!tera. Treba birati to

krai !roduetak "er tada treba man"e vremena drati eektro!okreta% uk"u%en.

29


30/51

S"%5+ /3-9zabrati od$ovara"ui !roduetak i ada!ter

-#mi korak (#ika 21* "e o!ci"a za one ure&a"e ko"i ima"u mo$uno#t #!a"an"a direktno naeektro!okreta%. Ta o!ci"a "e kori#na ako nema !omonika ko"i e u kabini okrenuti k"u%. Ba

one ure&a"e ko"i nema"u tu o!ci"u korak ; #e !re#ka%e.

S"%5+ /,-Motometar #!o"iti na eektro!okreta%

S"edei korak "e m"eren"e (#ika 22*. Treba #nano !riti#nuti in#trument na otvor #v"eice i

tako drati dok $od kaza"ka ide u de#no. Pa!u%icu !edae $a#a #ti#nuti do kra"a. ada #e

kaza"ka #miri, m"eren"e zavrava, eektro!okreta% #e $a#i.

3


31/51

S"%5+ //-M"eren"e

De#eti korak "e zavretak m"eren"a i va&en"e in#trumenta iz otvora #v"eice (#ika 2?*.

S"%5+ /1-Bavretak m"eren"a

Sika 2@ #amo !rikazu"e razi%ite ada!tere. i"evo #u ada!teri #a #amoodzra%ivan"em, a de#no

oni ko"e treba ru%no odzra%iti.

S"%5+ /7-Samoodzra%ivi i ru%no odzra%ivi ada!teri

31


32/51

S"edei korak "e ru%no odzra%ivan"e za one ada!tere ko"i ni#u #amoodzra%ivi (#ika 25* Badn"i

korak "e !rebacivan"e kartice na #"edei ciindar. To #e radi tako da #e #ti#ne du$me na

in#trumentu.

S"%5+ /.-Au%no odzra%ivan"e

S"%5+ /


33/51

.-,-/- Po*tu4+5 6#eren#+ 5o64re*%#e 5o D%e*e" 6otor+

Prvi korak kod m"eren"a kom!re#i"e na Die#e motoru "e za$ri"avan"e motora na radnu

tem!eraturu (#ika 2=*. Standardni !o#tu!ak m"eren"a !odrazumi"eva m"eren"e kom!re#i"e na

motoru ko"i "e za$ri"an na radnu tem!eraturu i#to kao i kod -tto motora.

S"%5+ /0-Ba$ri"ati motor na radnu tem!eraturu

S"edei korak "e umetan"e kartice u dra% kartice (#ika 2;*. Pri umetan"u !aziti da #e #tavi

!ravina kartica "er !o#to"e tri vr#te> za -tto, za Die#e do @0 bara i za Die#e do


34/51

S"%5+ /@-Cmetnuti dra% kartice u ti"eo in#trumenta

S"edei korak "e o!ci"a (#ika ?0*. Moe #e demontirati mehanizam za dodavan"e W$a#aX, ai

bo"a o!ci"a "e da #e to ne radi i um"e#to to$a #amo !azi da #e ne #ti#ne !edaa W$a#aX !riikom

m"eren"a. C ovom koraku "e !otrebno #kinuti i dovod W/X na!a"an"a #a $ri"a%a.

S"%5+ 13-Demontaa mehanizma za !ovean"e bro"a okreta"a

Peti korak "e #kidan"e vi#okota%nih ubriz$a%a (#ika ?1*. -va" korak obi%no zahti"eva na"vievremena (ovi#no o !ri#tu!a%no#ti*. Potrebno ih "e #ve #kinuti.

34


35/51

S"%5+ 1,- Skinuti vi#okota%ne ubriz$a%e

Au%icu m"en"a%a #taviti u neutrani !ooa" (#ika ?2*.

S"%5+ 1/-Staviti ru%icu m"en"a%a u neutrani !ooa"

C #"edeem koraku !okrenuti motor eektro!okreta%em (#ika ??* i tako drati de#etak

#ekundi. ao i kod -tto motora to #e radi iz dva razo$a> zbo$ i#!uhivan"a ne%i#toa ko"e #e

mo$u #ku!iti u !ro#toru oko ubriz$a%a i da #e !odi$ne tak u"a i tako 1. ciindar ima "ednake

uv"ete m"eren"a kao i !reo#tai ciindri.

35


36/51

S"%5+ 11-Pokrenuti motor eektro!okreta%em

-#mi korak "e montiran"e od$ovara"ue$ ada!tera na m"e#to ubriz$a%a (#ika ?@*. Pri tome!aziti da ada!ter !o obiku i dimenzi"ama od$ovara #kinutom ubriz$a%u.

S"%5+ 17-Montirati ada!ter

Deveti korak "e montaa !rik"u%ka na ada!ter (#ika ?5*. S"edee to treba na!raviti "e

#!a"an"e in#trumenta (#ika ?


37/51

S"%5+ 1.-Montirati !rik"u%ak

S"%5+ 1


38/51

S"edei korak "e o!ci"a, #amo za one in#trumente ko"i ima"u mo$uno#t u!rav"an"a

eektro!okreta%em (#ika ?;*. Ckoiko !o#to"i !omonik u kabini ko"i moe okrenuti k"u% za

!okretan"e eektro!okreta%a, ova" korak #e !re#ka%e.

S"%5+ 1=-Mo$uno#t u!rav"an"a eektro!okreta%em

a #ici ?V "e !rikazano m"eren"e. Potrebno "e !okrenuti motor eektro!okreta%em i drati dok

#e kaza"ka ne zau#tavi. To obi%no tra"e de#etak #ekundi. M"eren"e #e vri bez #ti#kan"a

!a!u%ice $a#a, o#im za one motore ko"i ima"u e!tir na u#i#no" $rani (n!r. #tari"i Mercede#i*.

S"%5+ 1@-M"eren"e

Badn"i korak "e u"edno i zavretak m"eren"a. Da bi #e mo$ao izvaditi in#trument !otrebno $a

"e na"!ri"e odzra%iti #a du$metom za odzra%ivan"e (#ika @0*.

38


39/51

S"%5+ 73-Bavretak m"eren"a, odzra%ivan"e i va&en"e in#trumenta

Ba m"eren"e #"edee$ ciindra !otrebno "e kiknuti "ednom du$me ko"e !rebacu"e dra%

kartice i karticu u !ooa" W2X (#ika @1*. Ba na#tavak m"eren"a o!et !onoviti #ve korake.

S"%5+ 7,-iknuti "ednom za #"edei ciindar i !onoviti !o#tu!ak za #ve ciindre

)ri"eme tra"an"a m"eren"a kod Die#e motora ovi#no o !ri#tu!a%no#ti vi#okota%nih ubriz$a%a

ii $ri"a%a "e od ?0 minuta do 2 #ata.

39


40/51

.-/- Meto+ 6#eren#+ re"+t%8ne 5o64re*%#e

-va" termin #e odno#i na m"eren"e kom!re#i"e u ko"emu rezutati m"eren"a ni#u izraeni u

"edinicama taka ne$o u me&u#obno" razici izme&u ciindara. 8iindar #a na"veim takom #eozna%ava #a 100Y, a #vi o#tai ciindri ima"u i#tu ii man"u vri"edno#t izraenu u !o#tocima.

-dmah "e vid"iv nedo#tatak ove metode, a to "e da #e ne zna koike takove ima #vaki ciindar.

Predno#t metode "e to "e brza i to nema !otrebe za ra#tav"an"em di"eova motora. -va

metoda #e kori#ti u #amim tvornicama motora, kada treba brzo !rov"eriti da i motor

zadovo"ava tvorni%ke norme u #mi#u u"edna%eno#ti ciindara. ori#ti #e i u auto #ervi#ima za

brzu di"a$no#tiku.

S"%5+ 7/--!rema za di"a$no#tiku

a #ici @2 !rikazan "e ure&a" za di"a$no#tiku Pico, ko"i #adrava di$itani o#cio#ko! i razne

!rik"u%ke ko"i #ue za m"eren"e na!ona, ot!ora i "ako#ti #tru"e, a !rik"u%u"u #e na

akumuator.

4


41/51

.-/-,- Pr%n?%4 r++

-vom metodom #e m"ere o#ciaci"e u na!onu ii u "ako#ti #tru"e, a WmozakX ure&a"a "e

di$itani o#cio#ko! ko"i ima #!o#obno#t brzo$ !rihvata i obrade in+ormaci"a ko"a do n"e$a

doaze !reko !rik"u%aka. Mo$ua #u dva na%ina davan"a #i$naa za m"eren"e reativne

kom!re#i"e> o#ciaci"om na!ona ii o#ciaci"om "ako#ti #tu"e. ko m"erimo !reko o#ciaci"e

na!ona !otrebno "e #!o"iti ti!a"ke na !oove akumuatora, a ako m"erimo !reko "ako#ti #tru"e

onda "e !otrebno ki"etima za m"eren"e "ako#ti #tru"e obu"miti W/X kabe ko"i ide do

eektro!okreta%a.

Pri"e m"eren"a "e !otrebno one#!o#obiti #i#tem ubriz$avan"a $oriva, #!o"iti !rik"u%ak # "edne

#trane na akumuator, a # dru$e #trane na di$itani o#cio#ko!, a n"e$a na kom!"uter ii!ri"eno#no ra%unao ko"i u #ebi ima"u in#tairan !ro$ram za di"a$no#tiku. C !ro$ramu odabrati

bro" ciindara i eektro!okreta%em !okrenuti motor. Stru"a ko"u da"e akumuator ni"e

kon#tantna ne$o ovi#i o tome u kakvom #u !ooa"u ki!ovi to #e ti%e taktova i dru$a%i"a "e u

#vako" ti#uinki #ekunde. !r. taktovi u#i#a i i#!uha zahti"eva"u reativno mao #na$e na

eektro!okreta%u, takt ek#!anzi"e ne #amo da ne !red#tav"a ot!or ne$o $ura ki! !rema do"e

(i bez iz$aran"a $oriva*, a takt kom!re#i"e zahti"eva na"veu #na$u eektro!okreta%a. Poto "e

#na$a umnoak na!ona i "ako#ti #tru"e>

P F C G 9

d"e #u>

P F #na$aC F na!on9 F "ako#t #tru"e

a!on man"e o#ciira od "ako#ti #tru"e i ako m"erimo "ako#t #tru"e #a od$ovara"uim ki"etimaza m"eren"e, a tu "ako#t #tru"e dovo"no brzi di$itani o#cio#ko! !retvori u in+ormaci"e u

nekoiko okreta radiice #e na o#novu dobivenih !odataka moe dobiti di"a$ram reativne

kom!re#i"e.

41


42/51

a* i"eta do 2000 b* i"eta do


43/51

.-1- Meto+ 6#eren#e 5o64re*%#e 5o64r%6%r+n%6 ;r+5o6

-va metoda na"man"e ima veze #a #tvarnim taktom kom!re#i"e. S ovom metodom #e u #tvari

m"eri zbro" voumetri%kih $ubitaka u ciindru i tako na !o#redan na%in dobiva in+ormaci"u o#tan"u motora ko"a "e i na"vani"a. Ba m"eren"e "e !otrebno imati !o#eban in#trument i

#!remnik kom!rimirano$ zraka.

S"%5+ 7.-Shemat#ki !rikaz m"eren"a kom!re#i"e kom!rimiranim zrakom

S"%5+ 7 a #ici @5 "e #hemat#ki !rikazan na%in #!a"an"a in#trumenta na motor, a na #ici

@< #hemat#ki !rikaz in#trumenta. 9n#trument #e # "edne #trane #!o"i na kom!rimirani zrak, a #a

dru$e #trane #e #!o"i na otvor #v"eice ii vi#okota%no$ ubriz$a%a (ovi#no da i #e radi o -ttoii Die#e motoru*. akon #!a"an"a #e !u#ti kom!rimirani zrak i na manometru ko"i !okazu"e

43


44/51

!o#totak curen"a o%ita #e vri"edno#t. Ta vri"edno#t ne bi #m"ea biti man"a od 20Y, a na"bo"i

motori ima"u vri"edno#t ?'5Y.

Po#tu!ak za "edan ciindar>

1. Motor za$ri"ati na radnu tem!eraturu.2. Skinuti #ve #v"eice ii vi#okota%ne ubriz$a%e.?. -kretati motor dok ki! ne do&e u $orn"u mrtvu to%ku (MT* i onda $a bokirati

(ubaciti m"en"a% u brzinu i !ovui ru%nu ko%nicu*.@. Cviti ada!ter u otvor #v"eice ii vi#okota%no$ ubriz$a%a.5. S!o"iti in#trument na izvor kom!rimirano$ zraka.


45/51

ne izaze onda "e brtva $ave dobro brtvi #i#tem ha&en"a. Poto na#a$e %a&e nema"u ut"eca"a

na rezutate mo$u #e !recizno m"eriti i motori ko"i ni#u !rei !uno kiometara.

edo#tatak metode "e #!oro#t. S!ori"a "e od m"eren"a motometrom "er uz #av !o#ao

demontae i montae kao i kod m"eren"a motometrom treba za #vaki ciindar dovoditi ki! uMT. Jo "e i nedo#tatak to !ri ruci treba imati kom!rimirani zrak !a ni"e !ode#na za rad na

terenu. Motor obavezno treba bokirati !ri m"eren"u "er #e radi #a takom od #koro = bara ko"i

moe !okrenuti motor. Ckoiko #e radi #a #tandardnim takom iz kom!re#ora onda #e moe

kori#titi in#trument #a "ednim manometrom (#ika @;*, onim na #trani motora.

S"%5+ 7=-9n#trument za m"eren"e kom!re#i"e kom!rimiranim zrakom #a "ednim manometrom


46/51

Dake, tak kom!re#i"e #e kori#ti kao kriteri" za !roc"enu #tan"a motora. -n !omae !ri

!roc"eni #tu!n"a i#troeno#ti ciindar#ko$ #ko!a (ciindar / ki! / !r#tenovi*. a!omin"emo

da #e ovim na%inom mo$u otkriti #amo $ruba oteen"a i nei#!ravno#ti ciindar#ko$ #ko!a,

ventia i brtve ciindar#ke $ave..

Tak kom!re#i"e #e m"eri manometrom (m"erni in#trument za m"eren"e taka* ko"i #e

!rik"u%u"e na otvor #v"e%ice. M"eren"e #e vri na !ot!uno oha&enom motoru (rezuteti e biti

neto nii ne$o kod u$ri"ano$ motora * ko"i "e !ri"e to$a mirovao barem 5 #ati, kako bi #e u"e

oci"edio #a ki!nih !r#tenova. C"e !obo"ava brtv"en"e i kvari rezutate te#tiran"a.

Sa #vih ciindara treba #kinuti #v"e%ice zato da eektro!okreta% ake vrti motor. kumuator

mora biti i#!ravan i na!un"en ii $a t"ekom m"eren"a treba !rik"u%iti na "aki radioni%ki !un"a%,

kako bi brzina vrtn"e motora !ri m"eren"u na #vim ciindrima bia !od"ednaka. Jedna o#oba

mora drati manometar !riti#nut na otvor za #v"e%icu, a dru$a mora #"editi na voza%evom

m"e#tu i vrt"eti motor eektro!okreta%em. Tako&er, !a!u%ica $a#a mora biti !riti#nuta do kra"a

kako bi zako!ka u u#i#no" c"evi bia otvorena to omo$uava zraku da uazi u ciindre.

Ckoiko rezutati m"eren"a !okazu"u da "e tak kom!re#i"e !renizak ii "e u !o"edinim

ciindrima nii ne$o u o#taima, to ne mora odmah zna%iti da "e motor nei#!ravan. Prenizak

tak moe biti i !o#"edica neu"edna%ene zra%no#ti ventia, oe$ brtv"en"a ventia ineu"edna%ene brzine motora za vri"eme te#tiran"a, zbo$ #abo$ akumuatora.

C #u%a"u ni#ko$ taka na "ednom ciindru, oe #e brtv"en"e nei#!ravnih ki!nih !r#tenova

moe utvrditi tako da #e u #umn"ivi ciindar ui"e mao motorno$ u"a ( @... 5 cm?*,

eektro!okreta%em #e !rovrti motor i !onovo izm"eri tak. ko "e rezutat bo"i, nei#!ravni #u

ki!ni !r#tenoviI ako "e i da"e o, !ro!uta"u ventii ii brtva $ave*.

M"eren"e kom!re#i"e motometrom "e !recizna metoda, ai u #u%a"evima kada ni"e vano brzo

doi do in+ormaci"e o #tan"u motora. M"eren"e kom!re#i"e motometrom za -tto motore tra"e

10'


47/51

i to novi motor ii ona" #a


48/51

LITERATURA

1. r"ui, Mirko> WMotori # unutran"im iz$aran"emX, RS, S!it, 2000. $.2. Rabri#, -re#t> W-#nove inen"er#ke termodinamikeX, Sv"eto#t, Sara"evo, 1VV1. $.

?. Maeti, nte> W-#nove eektrotehnikeX, RS, S!it, 1V;;. $.@. Pii'Aabadan, "i"ana> WMehanika +uidaX, RS, S!it, 1V;;. $.

Internet %;8or%:

5. 9veka, u!ut#tva za koriten"e motometra>

htt!>UU333.iveka.deUdo3noad#U!d+Ubedienun$#aneitun$enUPSZedienun$#aneitun

$Zmanua.!d+

htt!>UU333.iveka.deUdo3noad#U!d+U!rodukteU9)Z1000Z?Zom!re##ion#druck#c

hreiber.!d+=. Motorrad#eiten>htt!>UU333.motorrad#eiten.atUodUtechnik'ventie.htm ;;. Pico Technoo$> htt!>UU333.!icoauto.comU V. )iktor ubi, va#tite +oto$ra+i"e i crtei10. htt!>UUvo3emover#.3ord!re##.comU200VU0;U0?Uou'cant'make'thi#'#tu++'u!U11. htt!>UU333.+ree!atent#onine.comUUUhome.comca#t.netU[3atercark1U$tiU$tiZ3ebZ@Z+ie#UurnedZ!i#tonZ1.JP1?. htt!>UU333.#meo+death.comUodUima$e#UohZbu$$erZkanckeredZTS1Z!i#ton

Y20001."!$1@. htt!>UU333.mitvac.comU!a$e#U!roduct#Zede'da.a#!15. htt!>UU!hotobucket.comUima$e#UburnedY20vaveU1UU333.eho3.comUaboutZ5@@?;21Z#m!tom#'bo3n'head'$a#ket.htm 1=. htt!>UU333.!icoauto.comUautomotive'kit.htm1;. htt!>UU333.!icoauto.comUautomotive'acce##orie#.htm1V. htt!>UU333.!icoauto.comUdia$no#tic'#co!e#.htm20. htt!>UU333.!icoauto.comU!ico'dia$no#tic#.htm21. htt!>UU333.!icoauto.comU!ico'dia$no#tic#.htm22. htt!>UU333.ima$e#+orme.comU#ho3.!h!UV022;;Zmotor!re#"ek."!$

2?. htt!>UU333.deaven.netU[deavenUTruckUinde6.htm 2@. htt!>UUen.3iki!edia.or$U3ikiUeak'do3nZte#ter25. htt!>UU333.3cen$ineerin$.comUartice#Ueakdo3n.htm2UU333.cometkart#ae#.comU#toreU$au$e#Uon$acre.htm2=. htt!>UU333.carcra+t.comUtechartice#U11


49/51

POPIS SLIKA

S"%5+ ,-om!re#i"a radne tvari u ciindru motora (uz !ret!o#tavku da "e izo#tao !a"en"e*... V

S"%5+ /--m"er #te!ena kom!re#i"e.......................................................................................... 10

S"%5+ 1-Prikaz voumena kom!re#i"e i voumena #ta!a"a....................................................... 12

S"%5+ 7-retan"e +ronta !amena !ri normanom #a$ori"evan"u.............................................. 1

završni rad saša jerkić

Documents