zbornik kulturna uloga skole i obrazovna uloga kulture drama u obrazovanju

8/19/2019 ZBORNIK Kulturna Uloga Skole i Obrazovna Uloga Kulture Drama u Obrazovanju

1/177

ZBORNIK RADO VA SA NACIONALNE K ONFERENCI

JE SA ME ĐUNARODNIM UČEŠĆEM

BEOGRAD, 1921. JUN 2015.

islands

K UL TURNA ULOGA ŠK OLE

I OBRAZO VNA ULOGA K UL TURE – DRAMA U OBRAZO VANJU

BEOGRAD 2015.BibliotekaDramagogija

Projekat nansira

Evropska unija


2/177

KNJIGA 4

islands

BibliotekaDramagogija


3/177

ZBORNIK RADO VA SA NACIONALNE K ONFERENCI

JE SA ME ĐUNARODNIM UČEŠĆEM

BEOGRAD, 1921. JUN 2015.

K UL TURNA ULOGA ŠK OLE

I OBRAZO VNA ULOGA K UL TURE – DRAMA U OBRAZO VANJU

BEOGRAD 2015.


4/177

islands

www.dramagogija.org.rs


5/177

Nijedan čovek nije ostrvo, sadržan u sebiceo; svaki je čovek komadić kontinenta,delić talasa morskih; ako li grumen jednuotplavi more, Evropa je okrnjena tad, atako isto i rt, a tako isto i tvojih priijatelja

držanje, i držanje tvoje isto tako; svakaljudska smrt okrnjuje i delić mene, jernisam od čovečanstva izuzet: i zato nikadnemoj slati glasnika da saznaš za kim zvono zvoni; jer ono za tobom zvoni.

Džon DonMolitve u teškim časovima

Preveo: Zoran Janić

dr Vesna Đukić

Danijela Jović

Ljubica Beljanski Ristić

dr Marina Milivojević Mađarev

mr Sunčica Milosavljević

Programski savet Konferencije:


6/177

4

islands


SadržajPREDGOVORPOVEZIVANJE OSTRVASunčica Milosavljević 7

UVODKREATIVNA DRAMA U VASPITANJU/

OBRAZOVANJUMilan Mađarev 11

I deo: PLENARNA IZLAGANJA19. jun 2015. THE AGENCYChrissie Tiller 17

POKRETANJE PROMENAKrisi Tiler 23

KULTURA I UMETNOSTI U STRATEŠKIMDOKUMENTIMA U OBLASTI OBRAZOVANJA USRBIJI: OD MONODRAME DO DIJALOGAIvan Ivić i Ana Pešikan 29

STRATEGIJA RAZVOJA MEĐURESORNIHPODRUČJAVesna Đukić 39

O MEĐUNARODNOM PROJEKTU DICE Ljubica Beljanski Ristić 45

POTREBE NASTAVNIKA ZA OBRAZOVANJEMI OSNAŽIVANJEM ZA PRIMENU DRAME UOBRAZOVNO-VASPITNOM RADU U NAŠIMŠKOLAMAŽivkica Đorđević 51

KULTURNO OBRAZOVANJE: NOVE

KOMPETENCIJE ZA SADAŠNJOST IBUDUĆNOSTSunčica Milosavljević 57

II deo: PANEL DISKUSIJE20. jun 2015.INTERRESORNA I INTERSEKTORSKA SARADNJAOBRAZOVANJA I KULTURE – POTREBE,DOBROBITI, IZAZOVISunčica MilosavljevićUčesnice: Biljana Stojanović, Aleksandra Đorđević, Ružica Rosandić, Dragana Koruga iVesna Danilović 69

KULTURNA ULOGA ŠKOLE

Vlado KrušićModeratorka: Živkica ĐorđevićUčesnice: Olivera Todorović, Ljiljana Kosijer,Ivana Stevović i Vesna Dasukidis 87

OBRAZOVNA ULOGA KULTUREDarko LukićModeratorka: Marina Milivojević-MađarevUčesnici: Igor Bojović, Mila Mašović Nikolić,

Tatjana Paskaš, Dragana Latinčić iIvan Pravdić 103


7/177

5

III deo: PREPORUKE(21. jun 2015.)ANALIZA SITUACIJE I DELOTVORNI PREDLOZIJAVNIM PRAKTIČNIM POLITIKAMAU SRBIJI (POLICY PAPER) – INOVATIVNIPRISTUPI KULTURI I UMETNOSTI – DRAMA UOBRAZOVANJUVesna Đukić 119

PRILOZI:Prilog uz Panel 1:PROJEKTI KAO KRITIČKI PROSTOR UKRŠTANJAOBRAZOVANJA I KULTURE, ZNANJA IKREATIVNOSTI, IMAGINACIJE I INVENCIJE– INTERDISCIPLINARNE OBRAZOVNO-UMETNIČKE PRAKSE U SRBIJIMilena Dragićević Šešić 131

Prilog uz Panel 2:UMJETNIČKI ODGOJ –ŠTO JE TO I ČEMU SLUŽI?Vlado Krušić 143

Prilog uz Preporuke:

PLANOVI ZA BUDUĆNOST – NAČINI PODRŠKEPRIMENI DRAME U OBRAZOVANJU (Seminar:21. jun 2015.)Vesna Đukić 157

Agenda Konferencije 160

Biografije 171

Zahvalnice 177

KULTURNA ULOGA ŠKOLE IOBRAZOVNA ULOGA KULTURE –

DRAMA U OBRAZOVANJU


8/177

6 www.dramagogija.org.rs

islands

I mi učitelji imamo dušu, radionicaPOD Teatra, voditeljke: TatjanaPajović i Branka Bajić


9/177

7


DRAMA U OBRAZOVANJU

K onferencija Kulturna uloga škole iobrazovna uloga kulture – Dramau obrazovanju je završni događajprojekta OSTRVA1 koji je od no-vembra 2013. do avgusta 2015.

godine, uz podršku Evropske unije i sufi-nansiranje iz budžeta Republike Srbije2,realizovalo sedam partnerskih organizacija iz Srbije3.

Projekat je imao dvostruki fokus: afirmaciju drame kao metoda i sadržaja koji obra-zovno-vaspitnu praksu aktiviraju i korenitodemokratizuju, kao i osnaživanje nastavni-ka da ponesu ulogu nosioca demokratske

reforme obrazovanja u našoj zemlji.

OSTRVA

Dramu u obrazovanju i vaspitanju (DuO) uSrbiji primenjuju brojni nastavnici4 i umet-nici, na raznovrsne načine. S obzirom daovaj kreativni pristup ni na jednom nivounije formalizovan – drama je sporedna i

nerazvijena oblast u metodici nastavnihpredmeta, ne postoji fakultetska priprema

za dramske pedagoge, nema radnih mestaza ovu struku – jer drama nije predmet uškolama, niti priznat metod psihosocijalnepodrške (u radu sa različitim osetljivim gru-pama), u stručnoj javnosti oblast DuO nijeprepoznata (npr. dramskim umetnicima seedukativni rad ne priznaje kao umetničkadelatnost na osnovu koje ostvaruju sta-tus samostalnog umetnika), niti je širokopoznata u krugovima struke (istraživanjapokazuju da najveći broj nastavnika i skorostoprocentni broj umetnika ne zna šta jeto DuO), ima svega nekolicina profesorauniverziteta koji mogu biti mentori postdi-plomcima za ovu interdisciplinarnu oblast,

naučni radovi u ovoj oblasti kod nas su ret-ki, itd. – nastavnici i umetnici su najčešćeusamljeni u svom radu i deluju kao ostr-va u moru sistema obrazovanja i kulture.Izvanredne inicijative, projekti i prakse po- jedinaca ili organizacija zasnovani na DuOnedovoljno su poznati i uticajni u stručnimkrugovima i javnosti, jer ne postoji mre-ža koja bi omogućila njihovu afirmaciju i

prerastanje u ugledne modele dostupneširem krugu kolega i praktičara.

S obzirom na ogroman potencijal koji dra-ma kao obrazovno-vaspitni metod ima zaunapređenje i povezivanje obrazovanja ikulture međusobno i sa društvenim po-trebama, projekat OSTRVA posvetili smostvaranju platforme za njen razvoj kodnas. Strategija projekta bila je da poveženastavnike, umetnike, stručnjake, organi-zacije i ustanove koji razvijaju, primenjujui zastupaju Dramu u obrazovanju na lokal-nom, nacionalnom, strukovnom i drugimnivoima, s ciljem da, u perspektivi, omo-gući pokretanje nacionalne asocijacijedramskih edukatora koja će kroz praksui dijalog sa donosiocima odluka razvija-

ti ovu oblast i podsticati modernizaciju,aktualizaciju i umrežavanje obrazovanja ikulture.

Mapa plovidbe

U svom razvoju prema Konferenciji,projekat OSTRVA obuhvatio jebrojne aktivnosti na više pla-

nova.

Predgovor

POVEZIVANJE OSTRVASunčica Milosavljević BAZAART, Beograd


10/177


islands

Na lokalnom planu, cilj projekta bilo je di-rektno osnaživanje i povezivanje nastavni-

ka kroz edukativne seminare za primenuDrame u obrazovanju, kreativne procese,susrete sa stručnjacima i druge programe(revije, festivale, klupska druženja i dr.).Nosioci ovih aktivnosti su Lokalni resurscentri za dramsku edukaciju nastavni-ka – LOTREC, koji deluju dugoročno naširoj teritoriji partnerskih grado-va – Zrenjanina, Smedereva i

Beograda.

Na nacionalnom planu,kako bismo doprli donastavnika u sredinamakoje nisu obuhvaćeneprojektom, pokrenulismo veb-sajt Dramagogija (www.dramagogija.org.rs)– prvi namenski portal kod nasposvećen edukaciji u oblasti Drame uobrazovanju, ali i afirmaciji inovacija i zago-varanju obrazovne reforme. Dramagogija je zamišljena kao prostor gde svi nastavnicimogu objaviti svoja scenarija za čas, dram-ske tekstove razvijene procesnim radom saučenicima i druge primere dobre prakse,

predstaviti svoj rad kroz profile, povezati sei diskutovati o zanimljivim temama.

Povezani sa nastavnicima u timove, što jeposebno važan segment projekta, razvijalismo i nove modele primene drame u skla-du sa potrebama škole; objavili smo pri-ručnik Tolerantna učionica, koji donosi petdetaljno opisanih dramskih radionica za

razvoj inkluzivnosti, tolerantnosti i saradnje(dostupan na Dramagogiji ).

Na planu razvoja struke, sproveli smo istra-živanje Potrebe nastavnika za obrazovanjem

i osnaživanjem za primenu drame u obrazovno-vaspitnom radu i, povezavši se sa vi-sokoškolskim ustanovama u Vršcu, Pirotu,Užicu i Beogradu, organizovali obuke zabuduće nastavnike. Na osnovu ovih semi-nara i iskustava nastavnika, a uz podrškuevropskih kolega, u pripremi su priručnici

Interkulturalno učenje kroz dramu, prilagođeni potrebema rada

sa različitim uzrasnim grupa-ma (za vaspitače, učitelje,predmetne nastavnikei voditelje omladinskihgrupa).

Na planu obrazovnihpolitika, LOTREC centri su

organizovali niz tribina naaktuelne teme, u kojima su uče-

stvovali istaknuti stručnjaci iz oblastiobrazovanja i kulture, kako iz javnog, takoi iz civilnog sektora. Na taj način smo širilimrežu saradnika i saveznika, u skladu saidejom projekta – da je kvalitetno, savre-meno i živo obrazovanje interes svakogstanovnika Srbije, kao zalog za budućnost

kako građana, tako i društva i RepublikeSrbije kao države.

Iza projekta su, kao trajna vrednost, ostaliLOTREC centri, veb-portal Dramagogija,publikacije objavljene onlajn i, što je naj-važnije, mreža nastavnika i umetnika koji,povezani, više ne čine usamljena ostrva,već arhipelag unutar kog postoji živa raz-

mena i brojne mogućnosti za konkretnusaradnju.

Konferencija kao destinacija

Interresorna/intersektorska saradnja pri-rodno se ukazala kao ishodišna tema projekta koji je od direktnog rada sa nastav-nicima u lokalnim sredinama napredovaoprema planu sistemskih pitanja i nacional-nih obrazovnih politika.

U sklopu šire slike, cilj je da obrazovanjene živi kao izolovano ostrvo u društvu, već

da sarađuje – suštinski i sistemski – sa dru-gim sektorima. Prvenstvo među njima imakultura, kao oblast koja snažno podržavavaspitanje dece i mladih, negovanje druš-tvenih vrednosti i razvoj svestranih, kreativ-nih, integritetnih i humanih ličnosti. Iako jevaspitanje sastavni deo obrazovanja, ono je, nažalost, u aktuelnom sistemu zapo-stavljena odgovornost ne samo škole, već idrugih društvenih struktura i ustanova.

Kao završna aktivnost, konferencija je bilaprilika da se sretnu nastavnici koji su u ra-zličitim gradovima pohađali obuke i drugeprograme, ali i da se uključe svi koji su za-interesovani za participativnu dramu i po-zorište i njihovu primenu u obrazovanju. U

skladu sa interaktivnim pristupom koji afir-mišemo, koncept konferencije zasnovan jena raznolikosti, vršnjačkoj razmeni i stvara-nju prilika za učenje i dijalog.

Konferencijski program je imao više se-gmenata: izlaganja istaknutih stručnjaka izSrbije, regiona i Evrope, dijaloške platformei prezentaciju programa koji su uspešno re-

alizovani sa decom i mladima. Predstavljenisu časovi u kojima je korišćena drama kao

Strategijaprojekta je da

poveže nastavnike,umetnike, eksperte,

organizacije iustanove koji

razvijaju Dramu uobrazovanju.

http://www.dramagogija.org.rs/http://www.dramagogija.org.rs/


11/177

9


DRAMA U OBRAZOVANJU

metod, primeri primene pozorišta u obra-zovanju, modeli kreativne pedagogije,

uspešni projekti i predstave razvijene krozstvaralačku participaciju dece i mladih.

Tokom dva konferencijska dana, izvede-no je ukupno 40 programa u prostori-ma Dečjeg kulturnog centra Beograda,Malom pozorištu „Duško Radović“ i Tašmajdanskom parku.

Zbornik kao dnevnik plovidbe

Prvog dana, izlaganja su se održavala uplenumu i bila su fokusirana na dramu uobrazovanju. Međunarodno učešće obez-bedila je gospođa Krisi Tiler (GoldsmithsUniversity, London) koja je otvo-rila skup izlaganjem o znača- ju Drame u obrazovanju.Govor gospođe Tiler pre-nosimo u originalu i usrpskom prevodu. O stra-tegijama obrazovanja ikulture govorili su njiho-vi tvorci – profesori IvanIvić, Ana Pešikan (Filozofskifakultet u Beogradu) i Vesna

Đukić (FDU). O značajnim projek-tima i konceptima vezanim za dramu uobrazovanju govorile su Ljubica BeljanskiRistić (CEDEUM), Živkica Đorđević (PDS) iSunčica Milosavljević (BAZAART). Plenarnideo vodila je psihološkinja Danijela Jović.

Drugog dana Konferencije organizovanesu tri panel-diskusije koje su razmatrale pi-

tanja interresorne i intersektorske saradnje.Uvodna diskusija bila je posvećena gene-

ralnom uvidu u spregu obrazovanja i kul-ture i okupila je predstavnike resornih mi-

nistarstava, kao i stručnjake koji su dugi nizgodina angažovani u istraživanju i kreiranjuprograma kulturnog obrazovanja. Druga itreća diskusija tekle su povezano, pošto supotencijale intersektorske saradnje posma-trale iz dva komplementarna ugla: obrazo-vanja i kulture. Učesnici u ovim panelimabili su praktičari koji su govorili o iskustvimai ulozi svojih škola, organizacija i ustanova

u razvoju kulturnog obrazovanja. Diskusijesu vodili istaknuti stručnjaci iz regionaVladimir Krušić (CDO, Zagreb) i Darko Lukić(Akademija dramske umjetnosti, Zagreb).

Zbornik prenosi izlaganja i zaključkeučesnika Konferencije redosle-

dom kako su oni tekli tokomdogađaja. Tekstovi se ba-

ziraju na transkriptimakoji su uređeni u skladusa željom da budu odkoristi praktičarima, istra-živačima i studentima

koji žele da se upoznaju ilibave temama Konferencije.

U tu svrhu, u Zbornik uključujemoi priloge – tematski srodne članke MileneDragićević Šešić i Darka Lukića, koji će ba-citi dodatno svetlo na temu Konferencije.

Novi kurs

Posebno motivisani nastavnici – učesnici uprojektu OSTRVA okupili su se i trećeg dana

na seminaru koji je vodila Vesna Đukić. Temaovog užeg skupa bili su uvid u postojeću si-

tuaciju i planovi za dalju akciju. Cilj i rezultatseminara je razvoj preporuka – kako pružiti

podršku primeni drame u obrazovanju.Preporukama koje je napisala Vesna Đukićzaokružujemo ovaj Zbornik . One će bitiosnov za osmišljavanje budućih projekatai daljih koraka u afirmaciji savremenog, kre-ativnog i uticajnog kulturnog obrazovanja.Pravac je jasan: na kraju skupa, jednogla-sno je prihvaćeno da se pokrene saradnič-ka platforma nastavnika i umetnika koja će

vremenom prerasti u Nacionalnu asocija-ciju dramskih edukatora Srbije NADEŽDA.

Jer nijedan čovek nije i ne sme da budeostrvo, a naročito ne posvećeni i savesninastavnici na čijim plećima leži nesagledivaodgovornost za budućnost društva. n

1 Projekat OSTRVA: Povezivanje važnih subjekatau oblasti drame i obrazovanja u Srbiji ( ISLANDS:Interconnecting Stakeholders in Learning and Dramain Serbia) je nastavak projekta IDEAL (2011-12) koji je takođe realizovan kroz podršku Evropske unijei Republike Srbije, kao i drugih međunarodnihdonatora.

2 Projekat je finansirala Evropska unija kroz program„Podrška civilnom društvu“. Sufinansiran je izbudžeta Republike Srbije – Kancelarija za saradnjusa civilnim društvom, Ministarstvo omladine i sportai Ministarstvo kulture i informisanja.

3 BAZAART (nosilac projekta), Pedagoško društvoSrbije, Prijatelji dece opštine Novi Beograd, Klubstudenata pedagogije Filozofskog fakulteta uBeogradu, Centar za kreativno odrastanje imultikulturalnu saradnju CEKOM iz Zrenjanina,Omladinsko pozorište PATOS i Centar za kulturuSmederevo, kao i, delimično, Centar zapodsticaj psihološkog rasta i razvoja HRASTiz Niša.

4 Pod ovim pojmom podrazumevamosve koji se bave edukacijom

dece i mladih u formalnom ineformalnom obrazovanju.

Saradnička

platformanastavnika iumetnika vremenom

će prerasti uNacionalnu

asocijaciju dramskihedukatora Srbije

NADEŽDA.


12/177


Klavirski kvintet Altro senso,proba pred nastup naotvaranju Konferencije


13/177

11


DRAMA U OBRAZOVANJU

Drama i pozorište se decenijama kori-ste za predavanje i učenje pod razli-čitim nazivima: kreativna dramatika,

kreativna drama, drama, drama uvaspitanju/obrazovanju (drama ineducation), pozorište u obrazovanju i vaspitanju(TIE), procesna drama, edukativna drama, dramaza učenje. Najveću tradiciju ima naziv kreativnadramatika, koji je ustanovila Winifred Ward 1930.godine. Izraz i definiciju kreativna drama usta-novila je Neli Mek Kaslin (Nellie Mc Caslin) 1980.godine. Dečje teatarsko udruženje Amerike (The

Children’s Theatre Association of America) iste jegodine usvojilo ovu definiciju:

Kreativna drama je improvizaciona,nepredstavljačka, procesno usmerenaforma drame u kojoj učesnike

voditelj podstiče da maštaju, glume irazotkrivaju ljudska iskustva. Iako sekreativna drama tradicionalno vezuje zarad sa decom i omladinom, proces je prikladan za sve uzraste.1

U Engleskoj se primenjuje drama koja poreddramske književnosti označava i dramske igreza decu. Termin drama in education pojavljuje

se 1921. u Engleskoj u dokumentu Ministarstvaobrazovanja, dok svoju primenu ima od pede-

[email protected]

Uvod

(KREATIVNA) DRAMA U VASPITANJU/OBRAZOVANJUMilan Mađarev Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi

mailto:[email protected]:[email protected]


14/177


islands

setih godina XX veka u radu istaknutihpedagoga kao što su Piter Slejd (Peter

Slade [1910-2004]), Brajan Vej (Brian Way[1923-2006]), Doroti Hetkot (Dorothy He-athcote [1926-2011]) i Gejvin Bolton (Ga-vin Bolton [1927-]). U Pozorištu Beograd(Belgrade Theatre), koje je osnovano 1958.,primenjivana je TIE metodologija (Theatrein Education: pozorište u obrazovanju ivaspitanju) od 1964.

Zastupnica kreativne dramatike u Jugo-slaviji je bila Zvjezdana Ladika (1921-2004), koja je radila u Omladin-skom studiju Zagrebačkogkazališta mladih (ZKM) od1953. godine. Od 1988.do 2008. voditelj Uči-lišta ZKM-a je bio prof.dr Vlada Krušić, koji je

svojim pedagoškim de-lovanjem, ali i teorijskimtekstovima o alternativnomteatru uticao ne samo na ge-neracije dramskih pedagoga i pozo-rištnika u Hrvatskoj već i na EX YU prosto-ru. Neophodno je spomenuti i Seada Seju Đulića i njegovo delovanje u Mostarskom

teatru mladih, kao i festival Dani teatramladih u Mostaru, koji je vremenom do-bio dimenziju alternativne akademije. UMostaru je ustanovljena i međunarodnanagrada za doprinos razvoju dramskogobrazovanja i vaspitanja „Grozdanin kikot“.

Ljubica Beljanski Ristić, neformalna na-slednica Zvjezdane Ladike, promovisala je

svoju varijantu kreativne drame u dečjemi omladinskom dramskom studiju Škozo-

rište, koje je osnovano 1977. u Centru zakulturu „Stari Grad“ (danas UK „Parobrod“).

U kasnijem periodu, sa bivšim članovimaŠkozorišta i stručnjacima i umetnicima ra-zličitih profila pokrenula je Školigricu, dabi kruna tog delovanja bilo uključivanjeu radne grupe za reformu obrazovanja(započeta 2003. a ukinuta godinu danakasnije), kada je u oblast Umetnosti uve-dena Drama i pokret. Ideja je nastavila daživi kroz Strategiju razvoja obrazovanja u

Srbiji, čiji je jedan od prvih autora bio prof.dr Ivan Ivić, a u njeno stvaranje bile su

uključene prof. dr Ana Pešikan,prof. dr Vesna Đukić i Ljubica

Beljanski Ristić.

U domenu teorijskogpromišljanja, o kreativ-noj drami odbranjena su

u Srbiji dva magistarskarada na FDU u Beogradu

(Milan Mađarev i SunčicaMilosavljević – mentor za oba

rada je bila prof. dr Milena DragićevićŠešić) i objavljena je knjiga Kreativna dra-ma u Škozorištu Milana Mađareva , koja sekoristi na osnovnim i specijalističkim stu-

dijama na Visokim školama za vaspitače uSrbiji. Pored toga, objavljeni su priručniciBAZAART-a i drugih organizacija civilnogdruštva koje se bave ovom problemati-kom, uz primenu procesnih metoda radavaspitača, učitelja i nastavnika. Ipak, uzsve uspehe i nastojanja, u neposrednomradu sa decom i učenicima u školi krea-tivna drama se tek sporadično pojavljuje.

Razlog za to možda treba tražiti u tomešto se kreativna drama ne predaje budu-

ćim vaspitačima, učiteljima, nastavnicima(izuzimajući VŠSSOV Kikinda gde je autor

ovog članka lično uveo kreativnu dramukao predmet budućim vaspitačima), iakose o ovoj temi intenzivno promišlja kodnas, o čemu svedoči i ovaj Zbornik .

Konferencija Kulturna uloga škole i obrazovna uloga kulture – Drama u obrazovanju okupila je širok spektar učitelja, nastavni-ka, ali i domaćih i inostranih stručnjaka,

sa ciljem da se razmene teorijske i prak-tične strategije za suštinske promene. Te-oretičari i praktičari koji su obeležili razvoj(kreativne) drame u vaspitanju/obrazova-nju kod nas, u regionu i u Evropi, ostaćezabeleženi ne samo u sećanju učesnika islušalaca Konferencije, već i na stranicamaovog zbornika. Njihova izlaganja su puto-kaz kako da na kulturu gledamo kao na

permanentnu brigu o rastu i razvoju poje-dinca i društva. Na tom putu celoživotnogučenja ne smemo zaboraviti na tradiciju ikulturu naroda iz koga potičemo i sa kojimdelimo životni prostor. U protivnom, akose nekritično prilagođavamo drugima, iz-gubićemo nepovratno sebe. n

1 Doyle, Clar. Rasing Curtains on Education. Wesport,Connecticut, London: Bergin & Garvey, 1993, 57.

Izlaganjaučesnika su

putokaz kako dana kulturu gledamo

kao na permanentnu

brigu o rastu irazvoju pojedincai društva.


15/177

13


DRAMA U OBRAZOVANJU

Pozorište u parku, pripreme: Aska s vukom i jarićima,Pančevo


DRAMA UOBRAZOVANJUislands


16/177

14 15

DRAMA U OBRAZOVANJUislands



17/177


Pozorište u parku, predstava Šarene jabuke, OŠ „Aleksa Šantić“ i OŠ„Miloje Vasić“, Kaluđerica, dramskapedagoškinja: Ivana Despotović


18/177

17


DRAMA U OBRAZOVANJU

I

have to start by saying how honoured I amto be here, after all this time, and to see theenergy and the great projects that are hap-pening here. My relationship with Drama in

Education in Serbia began in 1998, when Imet the inspirational Ljubica Beljanski Ristić ata conference in Greece. We quickly discoveredthat we shared all the same values as far asDrama and its role in education and work withyoung people were concerned. And so, whenthe European Cultural Foundation asked mewho would be the right person to lead their Artfor Social Change project in this region, in the

times of the very difficult social, political andeconomic change post the Balkan conflict, it

was Ljubica and her team I turned to. Many ofthe people who were part of that Play againstViolence project are in the room now, includingSunčica Milosavljević, who is responsible for this

event, and many other friends and colleaguesand it is therefore an even greater delight andhonour to be speaking here today.

I did have a speech prepared before I came here.But now, being in this space and at this momentin time, I want to change it.

While I was wandering around the Market

Space for projects outside, two young peopleoffered me a ‘check your knowledge’ questi-

[email protected]

I deo: PLENARNA IZLAGANJA19. jun 2015.

THE AGENCYChrissie Tiller Goldsmiths, University of London


19/177

18

islands


onnaire about Shakespeare. As I comefrom London, which is the place where

Shakespeare’s plays were first writtenand performed, I expected myself to beable to answer the questions easily. SoI decided to take on the challenge. Butwhen it came to Question 3, which was:“What was Juliette like?“ the possi-ble answers were a) Greedy;b) Disobedient; c) Practical.Being a mother of two

young men, my first in-stinct was – she was dis-obedient ! She didn’t takeany notice of what hermother and father toldher to do, so I very firmly,and assuredly, put my circlearound disobedient . Then when Ilooked at my scoring later, I discovered

I hadn’t gained any points for that questi-on. The answer was practical ! I began tothink, yes, it’s true, she is very practical,she sorts things out, finds the place whe-re Romeo is, does exactly what the Friartells her to in order to appear dead, sortsthings out with the Nurse. If I was Juliet, Iwould definitely think of myself as beingpractical. But if I was her mother or fatheror the Nurse, I might still go with disobe-dient. If I was Romeo or the Friar, I mighteven see her as greedy: greedy for love,greedy for happiness, greedy for havingsome sort of agency in her own life.

And then I realised, as I thought moreabout this quiz and the possible answers,

that this was the perfect metaphor forwhat Drama in Education is about. Be-

cause it’s not actually about having thecorrect answers, it’s not about the tick box

solving everything for you. It’s about con-versations, it’s about context and it’s aboutrecognising and honouring differentpoints of view. It’s also, very importantly,about talking to each other about things,

about students and teachers wor-king together to examine the

dilemmas and the issuesdifferent characters face:

about developing em-pathy and understan-ding of different pointsof view; not only for tee-

nagers, but also parents,teachers, adults – wha-

tever stage we are at in ourlives. It made me realize how

important drama is to the curriculum

still and why, after all these years, I still va-lue it so much. As Einstein says – Imagi-nation is worth more than knowledge. AndEinstein was a scientist, yet he knew thateven a good scientist needs imagination. To imagine what might be the solution toa mathematical problem, what possibiliti-es there might be within a new scientificformula or understand more about theuniverse that we live in.

This is why I believe Drama is one of themost inclusive of educational tools, be-cause all we need is to be able to use ourimagination. In fact, I’m going to ask youto imagine something for a moment. Toimagine that instead of a room in Belgra-

de, we’re in a room in Haiti in 2010 andthere has just been the most terrible ear-

thquake and tsunami: our country hasbeen devastated. You have come together

here this afternoon not because you are ata Drama Conference, but because you arethe people running the orphanages here;the people who know how to take careof children. I want you to imagine I amworking for the UN and I have asked youto come here because there are hundredsand thousands of children who suddenlyhave no parents, nowhere to live, no one

to look after them, and as the staff of theseorphanages, I need you to come up withsome solutions for me.

In this role, I’d like you all to turn to one ortwo people near you and suggest 2 or 3things that I, as the UN representative thin-king about how we might care for thesechildren, need to think about. Do we need

to think about blankets first? Do we needto think about calming them down? Dowe need to think about play? Do we needto think about how many beds we have ina room? I’m going to give you 2 minutesto do that. Just turn to someone and sha-re your first instinctive idea: what wouldthese children need after something likea major earthquake has made them loseparents, home and everything else?

( After a little time) And now I’m going toask you to stop talking for the moment.It’s always interesting to see how theenergy in the room changes when we askpeople to speak to each other and to usetheir imagination. I wonder if people wo-

uld be willing to share some of their ide-as with the larger group? (People answer)

Drama is one ofthe most inclusiveof educational tools,

because all we needis to be able to useour imagination.


20/177

19


DRAMA U OBRAZOVANJU

So somebody here thought, ‘They needcomforting first’; and then, after thinkingabout it, decided, ‘Maybe we should askthe children what they need’. And this isDrama. Using our imaginations to putourselves in other people’s shoes, think ofsolutions. Someone else suggested, ‘Dan-ce with them, until they start laughing!’ I’dlike to capture everybody’s responses andI’m sure there are some wonderful ones inthe room, but I just wanted you to think

about this and to think about how instinc-tively, intuitively we know how to providesolutions. We know how to find knowled-ge; we know how to do things. And I cho-ose to say that children also know thesesame things, and what Drama gives themis the possibility to do that. That exerciseis the beginning of a Process Drama, thatI sometimes run. I’ve done it with inves-

tment bankers in the City of London, andI’ve done it with 7 and 8 year olds from adeprived part of London; children whowould normally be expected not to bevery successful at school. I wonder whoyou think made the best response... Iasked my translator earlier and immedia-tely she said, ‘The children’! And it’s true! Their flip charts, their plans, their ideas ofhow everything could be sorted was somuch better and so much more relevant,and so much more useful than what theinvestment bankers came up with.

When I presented them with thechildren’s ideas it even began to convincethem that perhaps a rounded education

means more than what we call the “STEMsubjects“ in the UK – Science, Technology,

Engineering, Maths. We really do need su-bjects that teach children to be creative,subjects that teach them how to think, su-bjects that actually bring them to thinkingabout what it is that matters in the world.It seems to me that – thinking about thebankers – the old model, what Paulo Frei-re called the banking model of the educati-on, is no longer relevant. We have Googleinstead! Of course, we don’t want to makeyoung people believe they don’t need to

do any thinking because they can find outall the answers on the Internet, becausethat’s not true either. But, for example,I was given a piece of Shakes-peare text earlier as well asmy quiz. It was in Serbian,a line of Shakespeare. Ican’t translate it at themoment, but I’ll proba-

bly ask someone later,or I might just go backto my room and Google Translate it. So much ofthe information is out there,and if it isn’t there, we can teachchildren, through Drama, to research thin-gs, to find things out, explore things. Andso it seems to me that the role of the te -acher is no longer being the ‘fount of allknowledge’ with the answers to everyt-hing, but someone who is seeking theanswers together with their pupils.

In Drama we often start with a circle.When we stand in a circle everyone isequal, everyone has the same possibility

to be seen and to contribute. And forme this is the essence of learning throu-

gh Drama. The role of the teacher is notto be an authority figure, but to providethe fuel for their students’ imagination,stimulate their interest to find things out,encourage a passion for research. Andeven if we want to think about it in termsof employability or entrepreneurship, aswe’re constantly being told we need toat a European level, we need to realisemany of the young people we’re workingwith now will have jobs that don’t even

exist in our imaginations. We can’t eventhink what those jobs are going to be.My own sons are doing jobs I never could

have imagined for them: findingnew ways of working, setting

up their own enterprises.And that is going to hap-pen even more for thecoming generations. So

when we talk about pe-ople being effective en-

trepreneurs, innovators, allthe things Europe says we

need, we are speaking aboutskills like communication, flexibility,

problem-solving, working in teams, takingrisks, being creative. And those are all theskills Drama encourages and develops.

Research bodies and funders such asthe Young Foundation1 and the NewEconomics Foundation2 in the UK,are speaking increasingly about theneed for well-being in our society;especially for our children. Yetagain, they list many of the

same skills and qualitiesthat Drama en-

The role ofthe teacher is

no longer beingthe ‘fount of all

knowledge’, butseeking the answerstogether with

their pupils.


21/177

20

islands


courages – communication with others,learning empathy, cooperating, and mostimportantly – gaining agency. I had tolook up this word earlier with mytranslator, because it’s somet-hing we speak about a lotin the UK at the moment:in terms of older peopleas well as children. Itmeans something thatgives you the possibility

to think about yourse-lf, to think about your life,to think about what you aredoing in the world and to feelyou have some sort of capacity for ma-king change. I’m evaluating a wonderfulproject that started in the favelas of Bra-zil, that uses Theatre and Drama practiceto help young people see themselves as

social entrepreneurs, ambassadors fortheir communities – and they call it TheAgency. Because this is what it offersthem: the possibility to have some sort ofcontrol over their own lives.

If we look at our lives, one of the wayswe all begin trying to make sense of theworld is through our own dramatic play.As tiny children we want to understandthe world of grown-ups by pretending tobe them; policemen, or soldiers, or engi-neers, or ballet dancers in my case. Sadly,I grew too tall to be able to do it, but I stilldreamed about it. What we’re doing inDrama is offering young people the possi-bility to continue that way of making sen-

se of the world so that we can deal withthe social conflicts, the moral dilemmas

that we find ourselves living through. Ta-king part in Drama sessions enables themto look to the future and to think about

the kind of world they want tobe part of. Importantly, thro-

ugh the use of metaphorand imagination, Dramaalso creates a safe spa-ce in which to do this.It enables us not onlyto learn about our own

culture, but that of others’and through that to beginto explore our identity and

ensure we become active agentsin our own lives, whatever our age andwhatever our relationship with education.After all, we are all still learning, still tryingto make sense of this complex world andto understand our role in it. This is why we

need Drama for everyone. Not just chil-dren. n

1 http://youngfoundation.org/

2 http://www.neweconomics.org/

Dramapractice helpsyoung people

see themselves asambassadors for theircommunities – and

they call it TheAgency.

KULTURNA ULOGA ŠKOLE I


22/177

21


DRAMA U OBRAZOVANJU



23/177

22

islands



KULTURNA ULOGA ŠKOLE I


24/177

23


DRAMA U OBRAZOVANJU

P

re svega moram da kažem da sam po-častvovana što sam nakon toliko godi-na ponovo ovde i što vidim energiju idivne projekte koji se ovde ostvaruju.Sa Dramom u obrazovanju u Srbiji srela

sam se 1998. godine, kada sam na konferencijiu Grčkoj upoznala inspirativnu Ljubicu BeljanskiRistić. Brzo smo otkrile da delimo iste vrednostikada su u pitanju Drama i njena uloga u obra-zovanju i radu sa mladim ljudima. Stoga, kadame je Evropska fondacija za kulturu pitala kobi bila prava osoba za sprovođenje programaUmetnost za društvene promene u ovom regio-

nu, a to je bilo u vreme veoma teških socijalnih,političkih i ekonomskih promena, odmah na-

kon sukoba na Balkanu, obratila sam se Ljubicii njenom timu. Mnogi učesnici tog projektaIgrom protiv nasilja su danas ovde, uključujućii Sunčicu Milosavljević, koja je zaslužna za ovukonferenciju, kao i mnogi drugi prijatelji i kole-ge; stoga mi je još veća čast i zadovoljstvo dadanas govorim ovde.

Pre dolaska ovamo, već sam bila pripremila go-vor. Ali sada, u ovom trenutku i ovom prostoru,želim da ga promenim.

Dok sam razgledala Bazar projekata ispred sale,

dvoje mladih ljudi ponudilo mi je da proverimsvoje znanje o Šekspiru kroz kratak upitnik. Bu-

[email protected]

POKRETANJE PROMENA(THE AGENCY)Krisi Tiler Goldsmits, Univerzitet u Londonu


25/177

24

islands


dući da dolazim iz Londona, gde su Šek-spirove predstave prvobitno napisane iizvedene, očekivala sam da ću sa lakoćomodgovoriti na pitanja. Stoga sam odlučilada prihvatim izazov. Ali kada sam stigla dotrećeg pitanja koje glasi: „Kakva je Julija?“,ponuđeni odgovori bili su – a) Pohlepna;b) Neposlušna; c) Praktična. Budućida sam majka dva mladića, mojprvi nagon bio je da oda-berem neposlušna! Uop-

šte nije obraćala pažnjuna ono što su joj majkai otac govorili da uradi,tako da sam, veoma čvr-sto i samouvereno, zao-kružila neposlušna. Kadasam kasnije pogledala svojerezultate, otkrila sam da na tompitanju nisam dobila poene. Odgovor

je bio praktična! Počela sam da razmišljam:da, zaista, ona je veoma praktična, ona re-šava stvari, pronalazi gde je Romeo, raditačno kako joj opat kaže da bi izgledalokao da je mrtva, zajedno sa dadiljom ude-šava situaciju. Da sam ja Julija, sigurno bihsebe smatrala praktičnom. Ali da sam nje-na majka ili otac ili dadilja, verovatno bihostala pri tome da je neposlušna. Da samRomeo ili opat, mogla bih čak pomisliti da je pohlepna: pohlepna za ljubavlju, za sre-ćom, za tim da ima agensnost 1 – izvesnu moć da pokrene promene u svom životu.

A onda, dok sam razmišljala o ovom kvizui mogućim odgovorima, shvatila sam daon predstavlja savršenu metaforu za smi-

sao Drame u obrazovanju. Zato što se za-pravo ne radi o davanju tačnih odgovora,

niti o odabiru već ponuđenih rešenja. Radise o razgovorima, o kontekstu, o prepo-znavanju i poštovanju različitih gledišta. Takođe, a ovo je veoma važno, radi se orazmeni mišljenja sa drugima, o tome daučenici i nastavnici zajednički nastoje daistraže dileme i probleme sa kojima se su-

očavaju različiti likovi: o razvijanjuempatije i razumevanju razli-

čitih gledišta; važno je, nesamo za tinejdžere, već i

za roditelje, nastavnike,odrasle – u svakoj život-noj fazi u kojoj se nalazi-mo. Shvatila sam koliko

je Drama i dalje značajnaza školski program, i zašto

je, posle svih ovih godina, idalje izuzetno cenim. Kao što

je Ajnštajn kazao: Mašta je vrednija od

znanja. Ajnštajn je bio naučnik i znao jeda i dobrom naučniku treba mašta. Treba,da bi se zamislilo rešenje matematičkogproblema, predvidele mogućnosti novenaučne formule ili da bi se bolje razumeosvet u kome živimo.

Zbog toga verujem da je Drama jednaod najinkluzivnijih obrazovnih alatki, jersve što nam je za nju potrebno jeste dakoristimo svoju maštu. Zapravo, sada ćuvas zamoliti da za trenutak zamislite ne-što. Zamislite da se, umesto u Beogradu,nalazimo u sali na Haitiju 2010. godine, dase upravo desio strašan zemljotres praćencunamijem: naša zemlja je razorena. Oku-pili ste se ovog popodneva ne zato što ste

na konferenciji o Drami, već stoga što stevi ljudi koji ovde upravljaju sirotištima, lju-

di koji umeju da se brinu o deci. Želim dazamislite da ja radim za Ujedinjene nacijei pozvala sam vas ovamo zato što imamostotine i hiljade dece koja su odjednomostala bez roditelja, bez doma, bez ikogako bi se starao o njima i, budući da ste viosoblje ovih sirotišta, potrebno mi je da mipredložite neka rešenja.

Molim vas da se, u toj ulozi, okrenete oso-bama pored vas i predložite dve-tri stvari

o kojima ja, kao predstavnica UN koja sepita kako bismo mogli da se pobrinemoza ovu decu, treba da razmislim. Da li sunam prvo potrebna ćebad? Treba li da raz-mišljamo kako da ih umirimo? Ili treba dase igramo sa njima? Da li je potrebno damislimo o tome koliko kreveta imamo usobi? Daću vam dva minuta za ovaj zada-tak. Prosto se okrenite prema nekome i sa

tom osobom podelite svoju prvu, instin-ktivnu zamisao. Šta bi toj deci bilo potreb-no nakon velikog zemljotresa u kome suizgubili roditelje, dom i sve drugo?

(Posle nekoliko minuta) A sada ću vas za-moliti da nakratko prestanete da razgova-rate. Uvek je zanimljivo videti kako se me-nja energija u prostoriji kada tražimo odljudi da međusobno razgovaraju i koristemaštu. Zanima me da li bi neki od vas htelida podele svoje ideje sa većom grupom?(Ljudi odgovaraju). Dakle, neko ovde je po-mislio: „Prvo im je potrebna uteha”, a zatim,nakon što je malo razmislio o tome, zaklju-čio: „Možda bi bilo bolje da pitamo decušta im je potrebno”. To je Drama. Koristimo

svoju maštu da se stavimo u položaj dru-gih ljudi i razmišljamo o rešenjima. Neko

Drama je jedna od

najinkluzivnijihobrazovnih alatki, jersve što nam je za nju

potrebno jeste dakoristimo svoju

maštu.

KULTURNA ULOGA ŠKOLE IOBRAZOVNA ULOGA KULTURE


26/177

25

OBRAZOVNA ULOGA KULTURE – DRAMA U OBRAZOVANJU

drugi je predložio: „Plešite s njima. Sve dokne počnu da se smeju!”. Volela bih da obu-hvatim sve odgovore i sigurna sam da ih uovoj prostoriji ima divnih; ali ono što samhtela jeste da promislite o tome kako in-stinktivno, intuitivno umemo da pronađe-mo rešenja. Umemo da pronađemo zna-nje; umemo da uradimo stvari. Reći ću i dadeca to isto umeju, a Drama im pruža mo-gućnost da to i učine. Ova vežba je poče-tak procesne drame koju ponekad vodim.

Vodila sam je sa investicionim bankarimau Londonu, kao i sa sedmogodišnjacimai osmogodišnjacima iz siromašne četvrtiLondona; sa decom od koje se obično neočekuje da budu veoma uspešna u školi.Zanima me, šta mislite, ko je dao najboljiodgovor?... Prethodno sam postavila ovopitanje mojoj prevoditeljki, a ona je od-mah odgovorila – deca! I to je tačno! Nji-

hovi flip-čartovi, planovi, ideje kako bi svemoglo da se reši bili su daleko bolji, dalekoznačajniji i daleko korisniji od onih koje supredložili investicioni bankari.

Ideje koje su ponudila deca počele su čakbankare da uveravaju kako zaokruženo ob-razovanje verovatno znači više od predme-ta koji se u Velikoj Britaniji smatraju ključnim – nauka, tehnologija, inžinjering, matemati-ka (STEM subjects). Zaista su nam neophod-ni predmeti koji decu uče da budu kreativ-na, da razmišljaju, koji ih zapravo navode dapromišljaju o tome šta je stvarno važno usvetu. Čini mi se – pošto govorismo o ban-karima – da stari model, koji je Paulo Freirenazvao bankarski model obrazovanja više

nije relevantan. Umesto toga imamo Gugl!Naravno, ne želimo da navedemo mlade da

veruju kako im razmišljanje uopšte nije po-trebno jer mogu da pronađu sve odgovorena internetu, jer ni to nije istina. Ali, na pri-mer, uz kviz-pitanje dobila sam i Šekspirovcitat na srpskom jeziku. Ja ne mogu da gaprevedem ovog trenutka, ali ću verovatnopitati nekoga kasnije, ili ću ga prosto u svo- joj sobi prevesti preko Gugla. Toliko mnogoinformacija je dostupno preko Gugla, pačak ako neke i nema, kroz Dramu možemoda naučimo decu da istražuju, ispituju i pro-

nalaze. Čini mi se da uloga nastavnika višenije da bude „izvor svekolikog znanja“, nekoko ima odgovore na sva pitanja, već nekoko traga za odgovorima zajednosa svojim učenicima.

U dramskom radu če-sto počinjemo iz kruga.Kada stojimo u krugu,

svi su jednaki, svakoima jednaku moguć-nost da bude viđen i dadoprinese. Za mene je tosuština učenja kroz Dramu.Uloga nastavnika nije da budeosoba od autoriteta, već da pokrene ma-štu svojih učenika, podstiče ih da otkriva- ju, ohrabruje strast za istraživanjem. Čaki ako o tome razmišljamo u svetlu zapo-šljivosti ili preduzetništva, na šta nas naevropskom nivou uvek upućuju, moramoda budemo svesni da će mnogi mladi lju-di sa kojima danas radimo imati poslovekoji ni u našoj mašti još ne postoje. Mojisinovi imaju poslove kakve nisam moglani da zamislim: iznalaze nove načine rada,

osnivaju sopstvena preduzeća. A to će sesve više dešavati sa generacijama koje

dolaze. Pa kada govorimo o ljudima kaouspešnim preduzetnicima, inovatorima,svim onim stvarima za koje Evropa kažeda su nam potrebne, govorimo o vešti-nama poput komunikacije, fleksibilnosti,rešavanja problema, timskog rada, preuzi-manja rizika, kreativnosti. Sve su to veštinekoje Drama podstiče i razvija.

Istraživačka tela i donatori kao što su „Mla-da fondacija” (Young Foundation)2 i Fonda-

cija „Nova ekonomija” (New Economics Fo-undation)3 u Velikoj Britaniji, sve više govo-re o potrebi za napretkom i blagostanjem

u našem društvu, posebno za našudecu. I opet, navode iste one

veštine i kvalitete koje Dra-ma podstiče – komunikaci- ju sa drugima, učenje em-patije, saradnju, i najvažni-

je – sticanje sposobnostiza delovanje – agensnosti .

Malopre sam morala dapotražim ovu reč sa mojom

prevoditeljkom, jer je to nešto očemu u ovom trenutku mnogo go-

vorimo u Velikoj Britaniji, bilo da mislimona starije ljude, ili na decu. To označava ne-što što vam omogućava da aktivno sagle-davate sebe, svoj život, svoje mesto i uloguu svetu i osetite da imate sposobnost dadelujete i pokrenete promene. Upravoevaluiram divan projekat koji je počeou brazilskim favelama, a koristi Dramui Pozorište da pomogne mladimljudima da sagledaju sebe kaosocijalne preduzetnike, amba-

sadore svojih zajednica – ioni su ga nazvali:

Uloganastavnika više

nije da bude „izvorsvekolikog znanja“,

već neko ko tragaza odgovorimazajedno sa svojim

učenicima.

i l d


27/177

26

islands


Pokretanje promena (The Agency ). Jer to jeono što im projekat nudi: mogućnost daupravljaju sopstvenim životima.

Ako se osvrnemo na svoje živote, jedan odnačina na koji svi počinjemo da shvatamosvet jeste kroz ličnu dramsku igru. Kao sa-svim mali, želimo da razumemo svet odra-slih pretvarajući se da smo oni; policajci ilivojnici, ili inženjeri, ili u mom slučaju,balerine. Nažalost, previše sam

izrasla da bih mogla da po-stanem balerina, ali samnastavila da sanjam otome. Kada radimo Dra-mu sa mladima, nudimoim mogućnost da nasta-ve da na taj način razu-mevaju svet, kako bismo impomogli da rešavaju socijalne

konflikte i moralne dileme koje svičesto proživljavamo. Učešće u dramskimradionicama omogućava mladima da za-misle budućnost i razmišljaju o tome u ka-kvom svetu žele da žive. Štaviše, uz pomoćmetafore i mašte, Drama stvara bezbedanprostor da to i učine. Omogućava nam daupoznamo ne samo sopstvenu, već i kultu-ru drugih i da tako otkrivamo svoj identiteti zaista postanemo aktivni pokretači svogživota, bez obzira na to koliko smo stari iimamo li veze sa obrazovanjem. Na krajukrajeva, svi mi i dalje učimo, i dalje poku-šavamo da shvatimo ovaj složeni svet i darazumemo svoju ulogu u njemu. Zato nam je potrebna Drama, za svakoga. Ne samoza decu. n

Prevela Anđelija Jočić

1 Agensnost : neologizam skovan prema engleskomizrazu agency , s ciljem da izrazi kapacitet(sposobnost i moć) osobe ili društvene grupeda deluje kao pokretačka snaga koja proizvodiodređenu promenu. U sociologiji, odnosi sena kapacitet za samoopredeljenje, iskazivanjesopstvene volje, samostalno delovanje i donošenjeodluka i u tom smislu najčešće se shvata kao

opozit socijalnim strukturama koje determinišućeili ograničavajuće utiču na pojedince i društvenegrupe. Ova opozicija, po uverenju brojnih sociologa,čini važnu dijalektičku osovinu društvenograzvoja (prim. S. Milosavljević). Sherman, Tan.„Understanding the ’Structure’ and the ’Agency’Debate in the Social Sciences“. In: Habitus, Vol ume1, The Forum, pgs. 36-50. USA: Yale SociologyDepartment, 2011. http://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdf

2 http://youngfoundation.org/

3 http://www.neweconomics.org/

Dramapomažemladim ljudima dasagledaju sebe kaoambasadore svojih

zajednica – to jeono što su nazvali

Pokretanje promena.

KULTURNA ULOGA ŠKOLE IOBRAZOVNA ULOGA KULTURE

http://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdfhttp://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdfhttp://www.yale.edu/sociology/http://www.yale.edu/sociology/http://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdfhttp://www.yale.edu/sociology/http://www.yale.edu/sociology/http://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdfhttp://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdfhttp://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdfhttp://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdfhttp://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdfhttp://www.yale.edu/sociology/http://www.yale.edu/sociology/http://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdfhttp://www.yale.edu/habitus/HABITUS_Vol_1_TheForum.pdf


28/177

27

OBRAZOVNA ULOGA KULTURE – DRAMA U OBRAZOVANJU

Pozorište u parku, predstavaGolub i pčela, OŠ "RadojeDomanović", Novi Beograd,dramska pedagoškinja:

Tijana Bratić

islands


29/177

28

islands


Pozorište u parku,predstava Aska svukom i jarićima, OŠ"Bratstvo-jedinstvo",Pančevo, dramska

pedagoškinja:Danica Vulićević


DRAMA U OBRAZOVANJU


30/177

29

DRAMA U OBRAZOVANJU

R

azmatranje ove teme počećemo sadve kratke napomene. Prva se odnosina potrebu da se drama, kao i muzičkai likovna kultura, u školi ne sagledavajuizdvojeno već celovito, u duhu koncep-

cije UNESKO-a o proširenom shvatanju umet-ničkog obrazovanja. Mi smo to pokušali da uči-nimo u strateškim obrazovnim dokumentimaPravci razvoja preduniverzitetskog obrazovanja uSrbiji (dalje u tekstu: Pravci )1 i Strategija razvojaobrazovanja u Srbiji do 2020 i dalje (dalje u tekstu:SROS)2. Prošireno shvatanje umetničkog obra-zovanja obuhvata i umetničke zanate, moder-

ne vizuelne umetnosti, veb-dizajn, igru u širemsmislu – ne samo dramu i pozorište, nego i mo-

derni ples, balet i ostalo. Ako fokus ostane samona drami, s tim se ne može ’prodreti’ u obrazovnisistem koji je i dalje organizovan po predmeti-ma (a u školi ga predstavljaju dva predmeta –likovno i muzičko – koji žestoko brane svoje po-

zicije), niti takav pristup može dobro rešiti ulogudrame u obrazovanju. To je, dakle, prvi problem:kako sagledati dramu i pozorište u sklopu celineobrazovanja i celine umetničkog obrazovanja?

Druga napomena relevantna za ovo naše raz-matranje odnosi se na jedno naše skorašnjeiskustvo. U Valjevskoj gimnaziji držali smo sasta-

nak Obrazovnog foruma3

o reformi gimnazije,koja sledi. Naš boravak u Valjevu završen je po-

[email protected]@f.bg.ac.rs

KULTURA I UMETNOST U STRATEŠKIM

DOKUMENTIMA U OBLASTIOBRAZOVANJA U SRBIJI:OD MONODRAME DO DIJALOGAIvan Ivić i Ana Pešikan Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

islands

mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]:[email protected]


31/177

30

islands


zorišnom predstavom „Suđenje Nušiću“– dramskim kolažom o Nušiću i njego-vom stvaralaštvu. Predstavu je realizovala

Valjevska gimnazija i u njoj učestvuju di-rektor škole, nastavnici i učenici; izvede-na je za javnost, a prihod je išao za decuometenu u razvoju. Ovaj primer nas uvo-di u srž drugog problema: koje je mestoumetničkih predmeta, sa njima i drame, u jednoj školi kao što je gimnazija i ne samou školi, već u lokalnoj sredini prema kojoj

škola zrači?

Da bismo rasvetlili ova pitanja, funkcijuumetničkih predmeta u školi i njihovomesto i ulogu u obrazovanju, prvo trebapogledati dijagnozu stanja, sagledati gdesmo, a zatim rešenja koja su planirana i do-neta u strateškim dokumentima Pravcimai SROS-u.

Kada se kaže strateški dokument obično je prva asocijacija nešto dosadno, suvo-parno, papirno, beživotno, ispošćeno iudaljeno od života. Međutim, ovde to nijebio slučaj. Rad na oba dokumenta zaista jebio drama i to u dva smisla: prvo, prilikom pravljenja analize stanja, jer ako hoćeteda koncipirate razvoj obrazovanja onda

morate rekonstruisati celinu slike i otkritislabe i jake strane sistema, postojeće re-surse i prepreke da se oni na pravi načiniskoriste. Ovoj drami je doprineo problemsa obrazovnom statistikom4, sa manjkomkvalitetnih i pouzdanih podataka. Jošveća drama je nastala pri koncipiranju bu-dućih rešenja kako da potencijale, znanje,

snage i resurse koji nam stoje na raspo-laganju najbolje iskoristimo i usmerimo u

dobrom pravcu. Kada se rešenja gledajuholistički, u kontekstu celine obrazovanja,onda se investiranje u jednu stranu vidi

kao oduzimanje nekoj drugoj, pa svakostrateško rešenje traži jasnu viziju i valjanuargumentaciju.

Kada analiziramo postojeće stanje (v.Ilustracija 1), prvo se vidi sektorska zatvo-renost i izolovanost. U Srbiji je doneto okodevedeset strategija i one su često pot-

puno zatvorene svaka u svoj resor, svakase bavi svojim pitanjima, bez sagledava-nja široke slike i veza sa drugim poljima.

Analogija je da se bavimo samo dramom,a ne vidimo šire pitanje umetnosti i kultu-re u školi, čime upadamo u problem dateško možemo spojiti rešenja iz različitihstrategija, kao i da istovremeno slabimomoć svakog pojedinačnog rešenja jer nijesistemski podržano. Kada se pogledajudosadašnja dokumenta u oblastima ob-

ILUSTRACIJA 1.

Obrazovanje i kultura: sektorska izolacija

• U dosadašnjim dokumentima nema prave povezanosti ova dva resora

• Brojni su problemi:

· Zanemarena kulturna uloga škole: nema dovolјno kulturnih sadržaja u ško-li, a i kulturno delovanje škole u lokalnoj sredini (škola kao agens kulture ulokalnoj sredini) zanemareno je

· Neadekvatan položaj umetnosti u školskim programima – ne prepoznajese prava uloga ovih sadržaja u školi

· Metode rada i kvalitet udžbenika i instruktivnih materijala ne odslikavajuduh disciplina (umetničke discipline su specifične po sadržaju i načinu mi-šljenja i rada, a to se ne vidi u školskom radu)

· Zanemaren veliki vaspitni potencijal umetnosti u školi· Neadekvatni ishodi učenja (ne ostvaruju se planirani ciljevi i ishodi ovih

predmeta u školi)· Nedovolјno dobro obrazovanje i usavršavanje nastavnika umetničke gru-

pe predmeta (nedovoljno razvijene metodike ovih predmeta, problemi sapedagoško-psihološkim obrazovanjem nastavnika, inicijalnim i permanen-tnim usavršavanjem)

· Nedovolјno razvijena saradnja škole i kulturnih institucija u sredini· Nerazvijena edukativna funkcija kulturnih institucija·

Nepostojanje obuke za edukativni rad u kulturi


DRAMA U OBRAZOVANJU


32/177

31

DRAMA U OBRAZOVANJU

razovanja i kulture vidi se da nema pravepovezanosti ova dva resora. Veoma me jeradovalo što sam prilikom izrade nacrta

strategije kulture (koja je, doduše, još uveku fioci) bila deo tima i jedne potpunonove inicijative koju je pokrenula profe-sorka Vesna Đukić sa Fakulteta dramskihumetnosti u Beogradu, a to je da se u okvi-ru strategije kulture poseban deo posvetiintersektorskoj saradnji – saradnji kulturesa drugim resorima. Naravno, deo strate-

gije kulture koji se odnosi na saradnju ob-razovanja i kulture treba da bude potpunokompatibilan sa delom koji se bavi kultu-rom i umetnošću u obrazovanju u strate-giji obrazovanja i pri izradi SROS-a taj deosmo pisali imajući u vidu ovaj prethodnirad na izradi nacrta strategije kulture5.

Kada pogledamo dijagnozu stanja, s jed-

ne strane možemo reći da drame nemau obrazovanju ili je ima veoma malo, i touglavnom na nivou sadržaja, dok je nanivou alata (načina, metoda rada, odno-sa prema fenomenima) gotovo uopštenema. Ali, ako se poigramo rečima, s dru-ge strane, u obrazovanju postoji ozbiljnadrama. Jedan njen pokazatelj je zanema-rena kulturna uloga škole. Postoje pozitivni

primeri u Srbiji, poput primera Valjevskegimnazije, gde škola ima važnu kulturnuulogu u lokalnoj sredini. U okviru radana razvoju programa Aktivno učenje6, uposlednjih dvadeset godina bili smo naterenu po školama u Srbiji i sretali sjaj-ne nastavnike i sjajne škole, koji upornoi kvalitetno rade, iako sistemske mere u

obrazovanju ne podržavaju takvu vrsturada. Problem je što su oni dobri uprkos

sistemu, a ne kao rezultat planskog na-pora da imamo kvalitetno obrazovanje ivaspitanje.

Pogledajmo položaj umetnosti u školskim programima: umetnost je u školi faktičkisvedena na dve discipline, likovnu i muzič-ku (pored književnosti koja je deo srpskog jezika), što ne nudi dovoljno obrazovanjeo umetnosti, ne postoji povezivanje umet-ničkih predmeta sa referentnim delovima

programa drugih predmeta (književnost,istorija), umetnost nije deo sadržaja koji sepolaže na maloj maturi. Način realiza-cije umetničkih sadržaja u školi je tradicionalan: metoderada su dominantnopredavačke, nastavaizgleda skoro isto kaokod drugih predme-

ta, mada su priroda iciljevi ovih predmetadrugačiji; ne koristese u dovoljnoj meriaktivni i interaktvni oblicirada, niti neki oblici umet-nosti (npr. dramski izrazi, pokret);instruktivni materijali i udžbenici veo-ma liče na udžbenike i materijale ostalih

predmeta, ne odražavaju drugačiju priro-du ovih predmeta, njihov specifičan duhi način mišljenja i rada, na osnovu njih sene vidi da je epistemološka priroda ovihdisciplina drugačija.

Dakle, umetnički sadržaji nisu adekvatnopredstavljeni u našoj školi i ne ispunjavaju

svoju misiju. Brojna inostrana dokumentakoja se bave položajem i ulogom umet-

nosti u obrazovanju i vaspitanju (koristilismo ih u radu na nacrtu strategije kulture)govore ne samo o važnosti umetnosti kao

sadržaja učenja, već o važnom doprinosukoji umetnost pruža metodama rada uškoli. Gospođa Tiler je u svom izlaganjuspominjala različite učeničke kompetencije: samostalnost, otvorenost uma, fleksibil-nost u mišljenju, sposobnost sprovođenjaistraživanja, kritičko mišljenje, preuzimanjerizika, spremnost i sposobnost da se na-

prave promene, i druge koje bismo jošmogli da nabrojimo. Takve vrste ponašanjane mogu se razviti pukim ponavljanjem

određenih sadržaja, lekcija, sa ra-zumevanjem. Umetnost je ide-

alno područje za izgradnjutakvih vrsta kompetencijakoje su potrebne i u nauč-nom radu i drugim obla-

stima saznanja. Umetnostima ozbiljan potencijal da

nas uči i vaspitava da misli-mo fleksibilno, da mislimo

drugačije, da vidimo dublje,dalje i drugačije, da kada pogle-

damo istu sliku ne vidimo samo istoono što vide svi, već da vidimo ono što jenovo i različito. Ne bismo se mogli pohva-

liti da učenici iz naše škole izlaze sa takvimkarakteristikama, sa takvim načinommišljenja, odnosno da su nam ishodiučenja adekvatni. Obrazovanje u Srbiji,ovakvo kakvo je, ne uspeva da realizuje ciljeve umetničke grupe predmeta,ne uspevaju da se razviju stva-ralačke sposobnosti i obrasci

ponašanja kod učeni-ka; učenici se ne

Umetnostnas uči da vidimodublje i dalje, da

kada pogledamo istusliku ne vidimo samoisto ono što vide svi,

već da vidimo onošto je novo i

različito.

islands


33/177


Šta je uloga

obrazovanja urazvoju društvai kako da serealizuje ta

uloga?

uvode u umetničko stvaranje (primerenonjihovim mogućnostima); predviđeni na-stavni sadržaji ne deluju kao agens socija-

lizacije i vaspitanja, ne podstiču i ne razvijaju opšte ljudske humanističke i estetskevrednosti, estetski doživljaj, afinitet premaumetnosti kod učenika; škola ne uspevada razvije kulturne potrebe i navikekod učenika7 i da ponudi kulturuučenicima na takav način daona bude protivteža kiču,

neukusu, primitivizmu, ba-nalnosti i komercijalizaciji,koje učenici svakodnevnosreću u medijima i sredini ukojoj žive.

Kada govorimo o ishodima učenjapotrebno je pomenuti problem sa evalu-acijom učeničkih postignuća u domenu

umetnosti. Sa orijentacijom na ishodeučenja i uvođenjem standarda učenič-kih postignuća iz različitih predmeta ra-zvila se, većinom, test-provera znanja, tj.ostvarenosti planiranih ishoda. Međutim,obrazovne i vaspitne efekte umetničkogobrazovanja i vaspitanja nije mogućepretočiti u provere testom i razrada kri-terijuma postignuća u ovim oblastima je

izazovan segment koji ne bi dozvolio dacelo školovanje sklizne u ’testomaniju’ iobrazovanje se svede na uže segmentepoznavanja sadržaja koji se mogu pro-veriti objektiviziranim testovima, a time iozbiljno ugrozi društveno-humanističkoobrazovanje učenika (v. brojne naučnerasprave povodom pokreta „No child leftbehind“ u SAD).

Nisu adekvatni postojeći programi inicijal-nog obrazovanja i usavršavanja nastavnika za oblast kulture i umetnosti. Nedostaju

proverene metodičke obuke za oblastumetnosti, pedagoško-psihološko obra-zovanje nastavnika koje bi omogućilo kva-litetno posredovanje ovih sadržaja učeni-

cima. U školskim planovima postojeposete nekoj od kulturnih in-

stitucija, ali ne postoji plani-rana, osmišljena saradnja

škole i kulturnih institucijasa utvrđenim programom,ciljevima i načinima rada.

Naravno, za ovo je potreb-no da ustanove kulture imaju

razvijenu edukativnu funkcijui obučen kadar za njenu realizaciju.

Rezultati istraživanja Zavoda za proučava-nje kulturnog razvitka pokazuju da lokalne

samouprave ne prepoznaju mogućnostisaradnje škola i institucija kulture, što go-vori koliko je neophodno elaborirati oblikei vrste saradnje, kao i razviti sve potporne

mehanizme za njenu realizaciju (obuka iusavršavanje kadra, razvoj programa, ure-đenje prostora, priprema materijala itd.).

Kulturne institucije nisu spremne za sa-radnju sa školama, jer je nerazvijena edu-kativna funkcija kulturnih institucija: nemaedukativnih programa namenjenih razli-čitim ciljnim grupama, nema prostora imaterijalnih resursa, a ni obučenog kadraza realizaciju takvih edukativnih aktivnosti.

Direktori u muzejima, na primer, proce-njuju da im nedostaju specifični kadrovi,između ostalih kustosi-pedagozi i kusto-si-edukatori. Kada se govori o edukacijiza zaposlene u ustanovama kulture, oninajčešće ističu da im je potrebna obuka izstručnih oblasti, informacionih tehnologija, stranih jezika, marketinga, međutim, neprepoznaju potrebu za osposobljenošću

za edukativni rad u kulturi. Na univerzitetuumetnosti ne postoje mogućnosti za dvevažne vrste obuke: specifičnu obuku bu-dućih nastavnika umetničkih predmeta i

ILUSTRACIJA 2.

Ključne karakteristike novih strateških dokumenata u obrazovanju

(Pravci i SROS)

• Nisu usko sektorska (na obrazovanje gledaju iz ugla odnosa sa drugim resorimai njihove funkcije u razvoju društva)

• Dugoročno postavljaju stvari• Obuhvataju celinu obrazovanja, sa doktorskim studijama i doživotnim obrazo-

vanjem• Svako rešenje je doneto uz razmatranje misije i funkcije obrazovnog nivoa na

kome se primenjuje


DRAMA U OBRAZOVANJU


34/177

33

obuka za kulturne radnike za edukativnirad u širem smislu (ne samo za školskepotrebe). Ne postoje ni planovi ni mere

za razvoj umetničke pedagogije na nivouuniverziteta.

Verovatno svaka škola odvede učenikeu pozorište, na neku izložbu, ili neko kul-turno-umetničko dešavanje. Međutim, uškoli je očigledan problem sistematičnaveza između svih vrsta aktivnosti – na-

stavnih, vannastavnih i vanškolskih, gdesve nenastavne aktivnosti treba da do-prinose izgradnji i realizaciji ciljeva školekao vaspitno-obrazovne institucije. Dabi se uspešno realizovala saradnja kultur-nih institucija i škole, moraju biti ispunje-ni preduslovi na obe strane (a trenutnonisu): škola mora da ima jasnu ideju šta ćesa tim aktivnostima, šta je njihova svrha, a

kulturne institucije moraju biti pripremlje-ne za svoju edukativnu ulogu sa različitimgrupama stanovništva, pre svega, morajuimati obučen kadar za saradnju u oblastiobrazovanja i kulture.

Ovo su ključni problemi koje smo ima-li u vidu kada smo radili na strateškimobrazovnim dokumentima. Pre nego

kratko pomenemo neka od rešenja kojasu u njima doneta, samo nekoliko reči oprirodi ovih strateških dokumenata (v.Ilustracija 2), jer je to, takođe, važan ele-ment pristupa i načina rešavanja ovihpitanja.

Prvo i veoma važno, a provlači se kao cr-vena nit i kroz ovo današnje izlaganje, je-ste da se u izradi strateških dokumenata

na obrazovanje nije gledalo iznutra, samou okviru samog sistema obrazovanja, većse obrazovanje (i sva relevantna pitanja)razmatralo u odnosu na sve druge resore(kulturu, socijalu, poljoprivredu, zdravlje,bezbednost, ekonomiju itd.), uz stalnokrovno pitanje: šta je uloga obrazovanjau razvoju društva i kako da se realizuje tauloga, što je velika novina8.

Drugo, takođe važno odličje, jeste da jeSROS-om obuhvaćena celina obrazovnogsistema: ne samo preduniverzitetski nivo(dok je ranije bila praksa da se reformaobrazovanja odnosi samo na preduni-verzitetski nivo), nego i visoko obrazo-vanje (gde se formiraju nastavnici), dok-torske studije i celoživotno obrazovanje.Primenjeno na ovu oblast to znači da je

u Strategiji povučena vertikala od počet-ka umetničkog vaspitanja i obrazovanjapredškolske dece, pa kroz nastavu umet-ničkih predmeta, umetničkih delatnostiu školama, srednjih umetničkih škola, svedo formiranja umetnika na univerzitetimaumetnosti.

I treća važna karakteristika koju bismo da-

nas želeli da istaknemo jeste da je svakorešenje razmatrano u odnosu na funkci- ju i misiju nivoa obrazovanja na komese donosi (npr. osnovne škole, srednješkole, fakultet). U odnosu na datufunkciju i misiju analizirana su i do-nošena pojedina rešenja.

Evo krokija nekih ključ-nih rešenja u stra-

ILUSTRACIJA 3.

Koncepcijska rešenja za realizovanje potencijala kulturno-umetničkihpredmeta u školi:

• Škola kao obrazovna, vaspitna i kulturna institucija + proširena uloga škole• Prošireno shvatanje funkcije umetničke grupe predmeta (UNESKO)• Proširivanje i obogaćivanje palete umetničkih predmeta u školi (drama, pokret,

digitalne umetnosti, itd.)• Vaspitni potencijal umetničke grupe predmeta na svim obrazovnim nivoima

(uključujući i fakultet)• Korišćenje umetnosti kao metode rada, potencijal umetničke grupe predmetaza razvoj mišljenja kod učenika

• Razvoj metodika umetničke grupe predmeta• Adekvatno obrazovanje nastavnika (inicijalno i kroz sistem usavršavanja) za po-

sredovanje ove grupe predmeta učenicima• Interdisciplinarna naučna istraživanja

islands


35/177


U realizacijivaspitne uloge

škole mestoukupnog umetničkog

obrazovanjaapsolutno jenezamenjivo.

teškim dokumentima koja se odnose nakulturu i umetnost u obrazovanju. Ako seponovo poigramo rečima, možemo slo-

bodno reći da je drama masovno zastu-pljena u školama, na svim nivoima, u vidumonodrame koju izvodi nastavnik kadadrži isključivo predavačku, ex-cathedra nastavu. To je jedno zabrinjavajuće po-zorište, uprkos brojnim dobrim i korisnimpredavanjima kojih ima u našim školama.Pomenuli smo program „Aktivno uče-nje“, čiji smo mi autori. U tom pri-stupu učenju/nastavi nasto- jali smo da tu nastavničkumonodramu promenimotako da glavni akteri uprocesu učenja (ne na-stave, nego učenja, jernastave je bilo samo uko-liko je došlo do promene

učenja) budu učenici, a danastavnik bude u ulozi režisera,onoga ko na osnovu zadatog pro-grama (teksta) kreira nastavnu situaciju(scenario, scenografiju) u kojoj su učenici(glavni akteri – glumci) uvučeni u rele-vantne aktivnosti učenja. Zato iz teorijedrame koristimo pojmove scenario, uloge,nastavna situacija – analogno dramskoj

situaciji – jer ti termini veoma dobro šaljuključnu poruku o ovoj modernoj koncep-ciji učenja/nastave koja je usmerena naonoga ko uči i na učenje.

Nasuprot postojećoj, nažalost dominira- jućoj, lošoj praksi (oslonac za ovu grubuocenu jesu rezultati naših učenika na na-cionalnim i međunarodnim proveramapostignuća), u strateškim dokumentima

je grupa umetničkih predmeta prepozna-ta kao mesto za intersektorsku saradnjuobrazovanja i kulture. Navešćemo kako se

u Pravcima i SROS vidi mesto umetničkegrupe predmeta u školi.

U Pravcima i u SROS definisana je funk-cija škole. U dokumentima se ona naziva’vaspitno-obrazovnom’ ili ’obrazovno-vas-pitnom’ ustanovom, mada je danas ona u

osnovi samo obrazovna (a ni tu svojufunkciju ne ispunjava valjano,

jer učenici izlaze iz škole bezkvalitetnih znanja i ume-

nja). Škola mora da budevaspitno-obrazovno-kulturna institucija. Tosmo pokušali da defini-šemo celinom koncep-

cije škole, pre svega kroz

razgranat sistem različitihslobodnih, stvaralačkih, umet-

ničkih aktivnosti škole, što u samojškoli, što škole u lokalnoj sredini.

U SROS-u piše da se insistira na razvojuškole kao institucije. Mnogi čitaoci su pre-videli ovaj deo, ne shvativši na šta se onodnosi i zašto je važan, a deo ovog kon-

cepta upravo se temelji na kulturnim iumetničkim aktivnostima i njihovoj uloziu izgradnji pozitivne školske klime kojavremenom stvara školsku kulturu kojasnažno utiče na oblikovanje ličnosti uče-nika i njihov sistem vrednosti. Ne samoda umetnost i kultura treba da se srećuu okviru nastavnih predmeta, ili u okviruvannastavnih aktivnosti, već čitav život uškoli treba da izgrađuje jednu specifičnu

klimu koja promoviše kulturne i umet-ničke vrednosti. Tako, umetnost može dabude deo školskih sadržaja, može kulturna

institucija sa nekim sadržajem da gostujeu školi, može škola da ide u posetu kul-turnoj instituciji da pogleda deo njenogredovnog programa, ali je potrebno i daškola i kulturna institucija zajednički krei-raju neku aktivnost, proizvod, da kulturniposlenici, deca različitog uzrasta i na-stavnici različitih profila zajednički rade uškoli na tome. To je samo jedna ilustracijarazvijanja škole kao institucije, gde dete,od trenutka kada uđe u školu, nužno bivauključeno u neku od takvih aktivnosti –nije mu dopušteno da prođe ’neočešano’ovim uticajima, ono mora da iz takve školeizađe drugačije nego što je ušlo u nju.

Pored toga, mora se voditi računa o mo-

gućnosti proširene uloge škole, posebno umalim i nerazvijenim sredinama, pogoto-vo seoskim, gde bi škola morala da bude idruštvena i obrazovna i vaspitna i kulturnai socijalna institucija, sve to zajedno9.

Druga stavka je vaspitna funkcija škole. Urealizaciji vaspitne uloge škole mesto uku-pnog umetničkog obrazovanja apsolutno

je nezamenjivo. Pored fizičkog, muzičkog ilikovnog, koji u nazivu često imaju terminvaspitanje, ili čak kultura, vaspitna funkcijase manje pominje u redovnoj nastavi i po-drazumeva se da je to zadatak vannastav-nih, vanškolskih aktivnosti, sekcija, slobod-nih i drugih aktivnosti učenika. Nastavnicičesto ne uviđaju vaspitne potencijale re-dovne nastave i kako način na koji obra-zuju vaspitno deluje na učenike10. Kada se


DRAMA U OBRAZOVANJU


36/177

35

govori o vaspitnom delovanju umetničkegrupe predmeta često se misli samo navaspitavanje kreativnosti. Međutim, ne

razmišlja se koliko je umetnost važna zaredovni nastavni rad, za redovne školskeaktivnosti. Korišćenjem umetnosti kaospecifične metode rada može se vaspita-vati izdržljivost, istrajnost, saradnja, efika-sna komunikacija, razvijati tolerancija nadvosmislenost, što sve predstavlja kvalite-te koji su važni za one aktivnosti koje imaju čak samo jedno tačno rešenje.

Ovo, dalje, znači da drama ne treba samoda teži da dobije mesto u umetničkoj grupipredmeta, nego da realizuje ulogu u vas-pitnoj kulturnoj funkciji škole. U situacijikakva je sada u školi ne izgleda moguće dase dobije zaseban predmet kao što su tolikovno i muzičko, a koji bi se zvao Drama

(Dramsko obrazovanje i vaspitanje). Mestoza dramu je u vannastavnim aktivnostima,u redovnom životu škole. Ne vredi čak nidobra nastava iz pojedinih umetničkihpredmeta ako škola ne živi jedan bogat kul-turni život kroz vannastavne, čak i vanškol-ske aktivnosti. Ne treba pogrešno razumetida se zalažemo za istiskivanje umetničkihpredmeta sa liste obaveznih predmeta.

Drama može da bude jedan deo obaveznihpredmeta. Pored toga, treba imati na umuda su i izborni predmeti obavezni. Trenutnose vannastavne i vanškolske aktivnosti radeusput, kao nešto što nije važno za reali-zaciju osnovne uloge škole. Naša ideja jepotpuno drugačija: da sve te aktivnosti nasvoj način budu obavezne, samo što učenikmože da bira koje će među njima pohađa-ti, a da sve one skupa doprinose realizaciji

postavljenih ciljeva škole. Da bi se to reali-zovalo, predstoji da se reši jedan izuzetnotežak problem, a to je finansiranje škole.

Škola se sada finansira po broju nastavnika ibroju časova koje nastavnik ima i u takvomsistemu nema prostora za ovo o čemu go-vorimo. Vodimo pravi rat da u zakone uđeodredba da se u radno vreme nastavnika,osim redovne nastave, uračuna i vođenjesekcije, različitih vanškolskih aktivnosti, projekata koji se realizuju i svega ostalog. Onogčasa kada to ostvarimo, stvorili smo prostorza ovakav koncept školskog rada. U stra-teškim dokumentima predviđeno je da uumetničko vaspitanje ne ulazi samo brojčasova redovne nastave likovnogi muzičkog, nego i sve drugekulturne i umetničke aktiv-nosti koje nastavnik spro-vodi, kao i da one ulaze

u radno vreme nastavni-ka. I zakonska rešenja ukrovnom zakonu o obra-zovanju to na neki načinpredviđaju kada govore oškolskom planu i razvojnomškolskom planu gde, sem redovnenastave, sve druge aktivnosti treba da budusastavni, integralni i važan deo rada škole.

Ova rešenja neće biti lako sprovesti zbogstraha da se ne izgubi broj časova kojimase osigurava određeni broj radnih mesta zanastavnike određenog profila.

Veliki je potencijal umetničke grupe pred-meta za razvoj mišljenja učenika, i to kre-ativnog i kritičkog mišljenja, fleksibilnostiu mišljenju, otvorenosti uma, tolerancijena različitost i dvosmislenost, sposobnosti

prevođenja iz jednog simboličkog jezikau druge, sposobnosti produkcije, sposob-nosti komuniciranja i drugo – a to su vrste

i odlike mišljenja koje su važne i za drugeoblasti saznanja (npr. za naučno mišljenjei rešavanje problema u školskim i životnimokolnostima).

Još jedan korak među rešenjima, semvaspitnog i metodičkog potencijala, jesterazvoj metodika umetničke grupe pred-meta. Obrazovanje nastavnika je izuzetnovažno. Izvanredno su važni i udžbenici iinstruktivni materijali koji se koriste. Ako

sagledamo specifičnosti načina mi-šljenja u umetnosti, a pomenuli

smo glavne, tek onda vidimokoliko je važno da udžbe-

nik i nastava odslikavajuspecifičnost tih discipli-

na. Dakle, ne može sepredavačkom nastavompreneti i razviti umet-

nički duh, o kakvom godumetničkom sadržaju se

radilo. Naravno da se morajusteći određena znanja, nema kre-

ativnosti bez znanja, ali ona su nužan, a nei dovoljan uslov umetničkog obrazovanja.

Prvo se stiče dobra osnova, potrebna zna-nja, a onda se kroz baratanje tim znanji-ma može razvijati otvorenost i fleksibil-nost mišljenja, ili stvaralaštvo.

Izuzetno važan instrument za obli-kovanje rada u obrazovanju ivaspitanju jeste sistem ocenji-vanja. A ocenjivanje morabiti prilagođeno

Drama netreba samo

da teži da dobijemesto u umetničkoj

grupi predmeta, negoda realizuje ulogu uvaspitnoj i kulturnoj

funkciji škole.

islands


37/177


prirodi predmeta. Za ocenjivanje recepcijeumetničkih dela i ocenjivanje umetničkeprodukcije učenika (likovnih, dramskih,

literarnih i bilo kojih drugih radova), broj-čano ocenjivanje nije adekvatno. Vi kojise bavite tom oblašću treba da razraditemetode ocenjivanja primerene ovom sa-držaju, metode koje će biti jednako, ili čakviše vrednovane od brojčanih ocena.

Da ne zaboravimo jednu važnu stvar kojase spominje u dokumentima, a to je ulogaumetničke grupe predmeta, pa i drame,u formiranju nacionalnog i kulturnog iden-titeta. Umetnička grupa predmeta spadau one školske predmete koji imaju za ciljformiranje, očuvanje i razvoj nacionalnogi kulturnog identiteta kako dominantnogvećinskog naroda, tako i manjinskih kultu-ra u zemlji, a Srbija je višekulturna zemlja.

To se, opet, ne može ostvariti pričom, negodoživljajem specifičnosti umetničkih dela idrugih kulturnih iskustava u datoj oblasti.

Pored navedenog, važno je stvoriti prostori obezbediti podršku naučnim istraživanji-ma koja veoma nedostaju u ovoj oblasti,i to posebno istraživanjima koja podra-zumevaju interdisciplinarnu (ili multidis-

ciplinarnu) saradnju, posebno u prostorupreseka kulture i obrazovanja, ali i nekihdrugih resora. Nažalost, politika naučnograzvoja u Srbiji ne podržava u dovoljnojmeri ovu vrstu istraživačkih projekata. Zasada se te vrste projekata realizuju samozahvaljujući privatnoj dobroj komunikacijimeđu istraživačima, što u svakom slučajune bi trebalo da bude pravilo. n

1 Oбразовање у Србији: како до бољих резултата– Правци развоја и унапређивања квалитетапредшколског, основног, општег средњег и

уметничког образовања и васпитања 2010–2020.Beograd: Nacionalni prosvetni savet, 2011.

2 Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. i dalje,

Beograd: Vlada Republike Srbije, 2012.

3 www.eduforum.rs4 Pešikan, Ana (ur.). Osnovni resursi u preduniverzi-tetskom obrazovanju u Srbiji – Analiza mreže škola,kadrovskih resursa i obrazovne statistike. Beograd:Filozofski fakultet, 2013.

5 Pešikan, Ana i Vesna Đukić. „Kultura i obrazova-nje: kako ka efikasnijoj međuresornoj saradnji“. U: Tehnologija, kultura i razvoj , uredio Vlastimir Matejić. Tematski zbornik radova XVIII naučnog skupa me-

đunarodnog značaja „Tehnologija, kultura i razvoj“,Beograd, str. 110-123.

6 v. Ivić, Ivan, Ana Pešikan i Slobodanka Antić. Aktivnoučenje 2 (drugo izdanje). Beograd: Institut za psiho-logiju, 2001.

7 Mr Mrđa, Slobodan. Kulturni život i potrebe studena-ta u Srbiji . Beograd: Zavod za proučavanje kulturnograzvitka, 2011.

8 v. zbornik Obrazovanje kao razvojni resurs Srbije.Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2015.

9

v. Pešikan, Ana i Slobodanka Antić. „Kada se ukrsteobrazovanje, kulturni turizam i razvoj sela: seoskiobrazovni turizam“. U: Zbornik radova Fakultetadramskih umetnosti 21: Menadžment kulture i medijau društvu znanja Beograd, str. 255-274;Bogojević, Aleksandar, Ivan Ivić i Raša Karapandža.Optimalizacija mreža škola u Srbiji . Beograd:Obrazovni forum, 2003.

10 Pešikan, Ana i Zoran Lalović. Izveštaj o rezultatimaistraživanja uloge škole u razvoju vrlina, vrijednostii vještina učenika (elaborat projekta). Podgorica:Zavod za školstvo i Unicef, 2015.Antić, Slobodanka i Ana Pešikan. Vaspitanje i nastava

prirodnih nauka.2015 (u štampi).


DRAMA U OBRAZOVANJU

http://www.eduforum.rs/http://www.eduforum.rs/


38/177

37

Pozorište u parku,predstava Aska s vukomi jarićima,OŠ "Bratstvo-jedinstvo",Pančevo, dramska

pedagoškinja:Danica Vulićević

islands


39/177


Pozorište u parku, predstava Šta se zgodi kad seneko drugačiji rodi , OŠ "Isidora Sekulić", Pančevo,

dramski pedagozi: Zoran Knežević, SlađanaMarinković, Dragana Malidžan Vinkić


DRAMA U OBRAZOVANJU


40/177

39

O

bično posle jedne dobre vesti ideloša vest. Dobra vest je da je usvojena Strategija obrazovanja u Srbijina osnovu Pravaca razvoja koje jeprethodno definisao Nacionalni

prosvetni savet. Loša vest je da Strategija razvojakulture nije usvojena, iako smo skoro istovreme-no radili na izradi sva tri strateška dokumenta.Za razliku od prva dva, ovaj poslednji mogu dapredstavim samo kroz njegov zakonski okvir,tj. intenciju zakonodavca da u Zakon o kulturiuklјuči i međuresorna područja.

Na osnovu tog okvira razvili smo i naš idejnikoncept strategije međuresornih područja, od

kojih danas izdvajam samo područja preklapa-nja kulture, obrazovanja i naukâ. Pošli smo odtoga da je potrebno razviti obrazovanje u kulturii kulturu u obrazovanju, a da je neophodno dase tome pridruže i nauke iz oblasti kulture i ob-

razovanja. To je moguće samo ako se uspostavistrateška saradnja između svih zainteresovanihstrana: kulture, obrazovanja i naukâ. ProfesorkaPešikan je u svom izlaganju već istakla velikiznačaj naučnih istraživanja koja uvek pomerajugranice, sumnjaju u postojeće i donose novenaučne zaklјučke i rezultate.

Ali, dozvolite da najpre objasnim značenje poj-ma „međuresorna saradnja”, budući da u javnim

[email protected]

STRATEGIJA RAZVOJAMEĐURESORNIH PODRUČJA:KULTURA, OBRAZOVANJE, NAUKEVesna Đukić Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu

islands

mailto:[email protected]:[email protected]


41/177


Formulisanjezajedničke

politike razvoja uzakonom definisanimmeđuresornim

područjima je nuždai potreba našeg

društva.

debatama često koristimo različite poj-move koji imaju isto ili slično značenje,kao npr. interresorna i intersektorska sa-

radnja. Zapravo, i pored toga što bi bilokorisno da postignemo konsenzus, mi-slim da i nije od presudnog značaja kojipojam koristimo, već šta je njegova sušti-na. Dakle, šta smo podrazumevalipod pojmom međuresorna sa-radnja i o čemu, danas, kao isvih ovih meseci i godina,pričamo? Odgovor je jednostavan: to je spo-sobnost formulisanja za- jedničke politike razvojau zakonom definisanimmeđuresornim područji-ma. Ta nužda i potreba našegdruštva je, kada je posmatramokroz teoriju stejkholdera – upravo ono

što ne poznajemo, što ne radimo, a moralibismo nekako da počnemo da radimo.

Dakle, ono što je urađeno u obrazovanju je sjajno, to j

zbornik kulturna uloga skole i obrazovna uloga kulture drama u obrazovanju

Documents