zbornik radova gaf-a broj 26

7/22/2019 Zbornik Radova GAF-a Broj 26

1/197


2/197

II

IZDAVA

Graevinsko-arhitektonski fakultetNi, Aleksandra Medvedeva 14

ZA IZDAVAA

dr Dragan Aranelovi, red. prof.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

dr Slavia Trajkovi, vanr. prof.

REDAKCIJA

dr Dragoslav Stoji, red. prof.dr Nikola Ceki, red. prof.dr ore orevi, red. prof.dr Zoran Grdi, vanr. prof.dr Branko Turnek, docentmr Marina Trajkovi, asistent

TEHNIKA OBRADA

mr Milan GociVladan Nikoli

Mladen Milanovi

LEKTOR ZA ENGLESKI JEZIK

Goran Stevanovi, diplomirani filolog za engleski jezik iknjievnost

Radovi su recenzirani

ISSN 1452-2845

tampa M KOPS CENTAR

Tira 200


3/197

Predgovor

III

PREDGOVOR

Potovani itaoci, podseanja radi treba rei da je prvi brojZbornika izdat 1980. godine. Uprkos najrazliitijim problemima nakoje se u proteklom periodu nailazilo, publikovan je i ovaj 26 po reduZbornik, ime se potuje dinamika izdavanja jednog broja godinje.Sadri petnaest radova iz skoro svih oblasti graevinarstva iarhitekture. Svi radovi su recenzirani od strane dva priznatastrunjaka iz odgovarajue naune oblasti, odnosno discipline.

Koncepcija asopisa je i ovom prilikom ostala nepromenjena,kako u pogledu namene i sadraja, tako i u pogledu tehnike obrade.Kao i do sada asopis treba da omogui iroj naunoj javnosti uvid unauno-istraivaki rad Fakulteta ime bi se njegov ugled i ugledautora vie vrednovao, izmeu ostalog i zbog injenice da su u naojzemlji veoma retki fakulteti koji izdaju sopstvene asopise.

Zbornik je dostupan i putem prezentacije preko Interneta usaradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije u punom obimu.

I na kraju, kako je to veobiaj, pozivamo sve autore koji sebave nauno-istraivakim radom da i u budue daju svoj doprinosredovnom izlaenju Zbornika. Ovaj poziv je posebno upuen mladimsaradnicima kojima je Zbornik esto i prvi asopis u kojem suprezentovali svoj nauno-istraivaki rad. Pozivamo i njihove starijekolege i mentore da im u tim nastojanjima pomognu korisnimsavetima.

Dekan

Prof. dr Dragan Aranelovi


4/197


5/197

Sadraj

V

SADRAJ

dr Borislava Blagojevidr Dragan Milievidr Olivera Poti

Hidroloki pristupanalizama za potrebeprostornog planiranja

. 1

dr Borislava BlagojeviMilica Vujisi

dr Olivera Poti

Hidroloka analizapodruja za potrebe

prostornog planiranja

. 9

mr Milica Markovidr Jelena MarkoviBrankovi

Donoenje odluka uprojektima upravljanjaivotnom sredinom

. 17

dr Dragan Milievidr Slobodan Milenkovidr Slavia Trajkovi

Definisanje problema izahteva u procesu razvojaprostornog sistemapodrke odluivanju zaintegralno upravljanjevodnim resursima . 27

mr Aleksandar MilojkoviMarko Nikoli

Autonomija arhitekture iodnos investitor projektant: interakcija ili

konflikt

. 41

Bojan Miloevidr Marina Mijalkovimr arko PetroviMirza Hadimujovi

Analiza granine nosivostigrednih nosaa izloenihdejstvu promenljivoponovljenog optereenja

. 53

Olivera NikoliVladan Nikoli

Mobilnost, fleksibilnost ieksperimentalnostkonstrukcije i forme -najznaajnije karakteristikesavremenih paviljona

. 69

Petar Dimitrov PavlovSvetlana Velkova Lilkova-

MarkovaBorislav Nikolov NakovJanitza TzvetanovaDancheva

Application of the newachievements in the

simulating and measuringapparatus for theconstruction of a stand forStudy vibrations of aparticle

. 81


6/197

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA no.26

VI

dr Mira PetronijeviMarija Nefovska-DaniloviSran Prodanovi

Sustainable developmentof cities: effects of trafficinduced vibration onhumans

. 91

mr arko Petrovimr Bojan Miloevidr Branko Popovi

Primena teoremaadaptacije u odreivanjusigurnog graninogoptereenja kodreetkastih nosaa

. 101

Ivan Stankovimr Milan Gocidr Dragan Jankovi

Informacioni sistemi iupravljanje znanjem . 117

dr Maja StanojeviGoci

Smernice u nastaviengleskog jezikanamenjenoj buduiminenjerima

. 129

dr Slavia Trajkovimr Milan Gocidr Dragan Milievi

Uporeivanje tritemperaturne metodeprorauna referentneevapotranspiracije

. 139

dr Slavko Zdravkovimr Dragan ZlatkovDragana Turni

Elastina stabilnostkonstrukcija . 147

dr Slavko Zdravkovimr Biljana Mladenovi

Dragana Turni

Kategorizacija ibezbednost eleznike

pruge i objekata du trasena dejstvo zemljotresa

. 155


7/197

HIDROLOKI PRISTUP ANALIZAMAZA POTREBE PROSTORNOG PLANIRANJA

Borislava Blagojevi1

Dragan Milievi2

Olivera Poti3

Rezime

Na konkretnom primeru uloge hidrologije u procesu izradeRegionalnog prostornog plana, pokazane su prostorne i vremenskespecifinosti od znaaja za formiranje hidrolokih podloga za ovu namenu.Istaknuta je vanost planiranja na nivou sliva, nasuprot planiranju u okvirimaadministrativnih celina.

Kljune rei: hidroloke podloge, regionalni prostorni plan,interregionalne veze slivova

1. UVOD

Prostornim planom Republike Srbije postavljena je dugoronavizija razvoja Srbije i otvoren put ka razvoju ureenog prostora naezemlje. Osnovni ciljevi plana su zatieno, ureeno i odrivo korienjeprirodnog i kulturnog naslea, kao i prostorno funkcionalna integrisanostzemlje i okruenja. On je osnova za izradu svih potrebnih planskihdokumenata (Regionalni prostorni plan, Prostorni plan jedinica lokalnesamouprave, Prostorni plan podruja posebne namene), kao i svihbuduih razvojnih planova u pojedinim oblastima.

1Borislava Blagojevi, dr dipl.in.gra., asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet2Dragan Milievi, dr dipl.in.gra., asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet3Olivera Poti, dr dipl.in.gra., red. prof., Graevinsko-arhitektonski fakultet


8/197

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA br. 26

2

Za potrebe vodoprivrednog razvoja periodino se izrauje najviiplanski dokument - Vodoprivredna osnova Republike Srbije (VOS).Sadraji i ciljevi VOS usklauju se meusobno sa odrednicamaProstornog plana Republike Srbije u svim poglavljima koja obrauju ilimeudisciplinarno tretiraju korienje resursa voda i vodnih sistema kaopreduslova daljeg razvoja. VOS u sferi vodoprivrednog planiranja, premanivou planskog dokumenta, odgovara Prostornom planu RepublikeSrbije.

2. ULOGA HIDROLOGIJE U PROSTORNOMPLANIRANJU

Obezbedjivanje podloga za pravilno vodoprivredno planiranjeje jedan od glavnih i najoptijih zadataka hidrologije. Hidrolokepodloge u VOS obuhvataju analizu prirodnih inioca: klimatskekarakteristike, reim povrinskih i podzemnih voda i bilans voda.

Zakonski okvir za izradu hidrolokih podloga nalazi se uPravilniku o sadraju, nainu i postupku izrade planskih dokumenata[3], Zakonu o vodama [8] i VOS [7]. VOS je vremenski ogranien upogledu raspoloivog perioda obrade hidrolokih podataka i upogledu vremenske ravni za koju je sainjen. Ova ogranienja jasnosu iskazana u samom dokumentu, sa preporukom da se izvriauriranje, tj. novelacija podataka nakon 10 godina. Zavisno odtrenutka u kome se izradjuju hidroloke podloge za namene prostornih

planova, potrebno je primeniti saznanja iz vaeeg VOS ili auriratipodatke i preispitati realizaciju utvrenih reenja.

Kod prostornog planiranja nieg nivoa, u konkretnom sluaju,Regionalnog prostornog plana (RPP) za podruje Niavskog,Pirotskog i Toplikog Upravnog okruga [6], potrebno je osmislitisadraj hidrolokih podloga koje e omoguiti uvid u podruje RPP usmislu: sagledavanja vizije, preispitivanja principa i formulisanjapreciznijih ciljeva regionalnog prostornog razvoja u oblastivodoprivrede i ire. Takoe, hidroloke podloge treba da omogueizradu opte koncepcije i predloga regionalnog prostornog razvoja uoblasti voda i vodoprivrednih sistema, sa jasnim prioritetima zakorienje i namenu prostora za vremensku ravan do 2025. godine.

U pogledu prostornog obuhvata, svaki region poseduje svojespecifinosti koje su u veini prirodnih inilaca bitne za donoenjezakljuaka u vezi opte koncepcije i predloga regionalnog prostornog


9/197

Hidroloki pristup analizama za potrebe prostornog planiranja

3

razvoja u povezanim oblastima. Iz tog razloga, teko je propisati optisadraj podloga koji bi bio univerzalan za svako podruje.

Do potrebnog sadraja hidrolokih podloga za potrebe izradeRPP tri Upravna okruga [6], dolo se na osnovu razmatranja i analizeobuhvata predmetnog podruja.

3. ANALIZA OBUHVATA I GRANICA PODRUJA RPPSA STANOVITA VODOPRIVREDE

Podruje RPP nalazi se na jugoistoku Srbije, izmeu 42051' i430, 48' severne geografske irine i 200 57' i 230 03' istono od

Grinia.Podruje RPP je u najveoj meri u slivu reke June Morave i

obuhvata njen srednji i donji tok. Domen teritorijalnog prostiranja jeuglavno sveden na niko-aleksinaki deo doline June Morave saraanjskom dolinom, i donjim delom doline reke Moravice, doline Toplicei Niave sa Zaplanjem i Barbekom dolinom, dolinu Lunice saTegonicom, severni deo Leskovake kotline, Svrljiku kotlinu kojapripada slivu Timoka, kao i deo sliva Rasine oko Blaca.

ObuhvatRPP ini funkcionalno podruje na teritoriji tri upravnaokruga sa 14 administrativnih podruja optina i administrativnimpodrujem grada Nia - na kome je 5 gradskih optina (Slika 1).

Podruje RPP podeljeno na slivna podruja pogodna zavodoprivredno razmatranje, obuhvata u najveoj meri deo sliva reka

June Morave, Toplice (skoro u celosti) i Niave (vei deo). Odmanjih teritorijalno zastupljenih slivnih podruja, prisutni su podslivoviRasine (Zapadna Morava), Jovanovake reke (Velika Morava),Svrljikog i Trgovakog Timoka (Timok), Puste reke i Moravice(Juna Morava). Slika 2 prikazuje usvojenu podelu na podslivove zapotrebe RPP.

Tabela 1 prikazuje interregionalne veze slivova, kojeoiglednije ilustruje Slika 1, u odnosu na intraregionalne veze kojejasno prikazuje Slika 2. Princip formiranja tabele je zajednikoprisustvo na povrini sliva/podsliva. Tako, primera radi, za slivNiave, koji se granii sa Zajearskim UO, isti nije naveden kaointerregionalna veza, zato to povrina sliva Niave ne obuhvata iZajearski UO. Sa stanovita integralnog korienja, ureenja izatita voda, razmatrane veze su veoma bitne zbog poloajakorisnika u smislu uzvodni-nizvodi, koji je u nekim oblastima povoljana u nekima nije zbog prisutnog rizika.


10/197


4

Slika 1 Odnos poloaja sliva reke June Morave (vododelnica) igranica podruja RPP

Slika 2 Podela teritorije RPP na podslivove pogodne za vodoprivrednorazmatranje


11/197


5

Tabela 1 Interregionalne i intraregionalne veze od vanosti zarazmatranje podruja RPP u oblasti voda

Sliv reke* Interregionalne veze Intraregionalne veze

Velika Morava Pomoravski i Rasinski UO /

Juna MoravaRasinski, Jablaniki iZajearski UO

Optine: Raanj,Aleksinac, Meroina,Doljevac, Prokuplje,itoraa, Gadin Han,Babunica, Svrljig i GradNi

NiavaJablaniki UO i RepublikaBugarska

(prekogranina veza)

Grad Ni, Optine:Gadin Han, BelaPalanka, Babunica,Dimitrovgrad i Pirot

Toplica Rasinski UOOptine: Kurumlija,Blace, Prokuplje, itoraai Doljevac

Pusta reka Jablaniki UOOptine: Doljevac,itoraa i Prokuplje

Svrljiki Timok Zajearski UOOptine Svrljig i BelaPalanka

Zapadna Morava Rasinski UO /

Moravica Zajearski UO /

Trgoviki Timok Zajearski UO Optine Svrljig i Pirot

* prema povrinama obeleenim na slici 2

Hidrografska mrea celog slivnog podruja June Morave jevrlo razvijena i obuhvata nekoliko stotina vodotoka, razliitih veliina[1]. Direktnih pritoka June Morave takoe ima nekoliko stotina, priemu na sektoru u granicama RPP celoj duini toka, prima 8 veihpritoka (sa Asl >100 km2 ).

Najvea pritoka June Morave na posmatranom sektoru jeNiava, sa povrinom sliva Asl=3974 km

2. Druga pritoka po veliinisliva je Toplica (Asl=2217 km

2), dok ostale imaju povrine slivovaAsl


12/197


6

4. SADRAJ HIDROLOKIH PODLOGA

Analizom obuhvata i granica izuavanog podruja, kao iprikupljanjem i izuavanjem raspoloive grae ([1], [2], [4] i [5]) teprimenom naunih saznanja ([9], [10] i [11]), zakljueno je da jehidroloke podloge svrsishodno organizovati na sledei nain ([6]):

1. Analiza obuhvata i granica podruja prostornog plana sastanovita vodoprivrede;

2. Osnovni pokazatelji vodnog bilansa podruja;

3. Prostorna analiza podslivova od znaaja za vodoprivrednosagledavanje podruja;

4. Vodni reim-Karakteristini proticaji u profilima HS;5. Uporedna analiza raunskih proticaja u karakteristinim

profilima HS sa postojeim podacima;

6. Identifikacija podruja ugroenih suama i poplavama;

7. Identifikacija podruja ugroenih erozijom zemljita.

Kako bi na osnovu razmatranja iz RPP mogle da se rade daljeanalize i prorauni za nie nivoe planske dokumentacije, u prilozimasu organizovani sadraji, prikazani za svaku od optina ponaosob,kao i za podruje Grada Nia:

1. Karakteristini proticaji u reprezentativnim profilima;

2. Plavne povrine (po grupacijama optina);

3. Povrine pod erozijom I i II kategorije.

Karta erozije Studija JM

Slika 3 Optina Svrljig: Povrine pod erozijom kategorija I i II kartiranena osnovu [2] (levo) i [1] (desno). Poloaj planirane akumulacije Okolite. Na

prikazu desno nije obuhvaen vei deo optine koji pripada slivu Timoka.


13/197


7

5. ZAVRNO RAZMATRANJE

Slivna podruja su osnovne vodoprivredne - teritorijalne jedinicena kojima se prikupljaju potrebni podaci, vre hidroloke analize iinterpretiraju dobijeni rezultati, za potrebe vodoprivrednog i prostornogplaniranja. Posledica brojnih interregionalnih veza (Tabela 1) sastanovita integralnog korienja, ureenja i zatita voda, i zatite odvoda, jeste oteano sagledavanje podruja, a posebno modelovanjeslivova. Odstupanja prirodnih (vododelnice) i administrativnih granicapodruja su glavni uzrok ovim problemima.

Slika 3 jasno ukazuje na prisutan problem u sagledavanju

procesa erozije na teritoriji optine Svrljig. Najvei deo povrineoptine nalazi se u slivu Timoka.

Za hidroloki pristup i/ili integralni pristup u oblastivodoprivrede, najpovoljnija situacija je kada se prirodne iadministrativne granice podruja poklapaju.

ZAHVALNOST

Istraivanja prezentovana u ovom radu finansirana su odstrane Ministarstva nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije, uokviru projekta Razvoj hidroinformacionog sistema za praenje i ranu

najavu sua, ev. broj TR37003.

6. LITERATURA

[1] Generalni projekt sa prethodnom studijom opravdanosti ureenjaJune Morave od Grdelice do sastava sa Zapadnom Moravom, Institutza vodoprivredu Jaroslav erni Beograd (2005)

[2] Karta erozije SR Srbije (R=1:500 000) i pripadajui Tuma, Institut zaumarstvo i drvnu industriju, Odeljenje za eroziju i melioracije,Beograd, (1983)

[3] Pravilnik o sadraju, nainu i postupku izrade planskih dokumenata,Slubeni glasnik RS br. 31/2010 i 69/2010, Beograd (2010)

[4] Projekat hitnih radova za smanjenje teta od erozije i bujinih poplava

u slivovima reka Vlasine i Niave, Institut za vodoprivredu ''Jaroslaverni'' AD, Beograd, (2008)

[5] Regionalni prostorni plan Junog Pomoravlja-Nacrt plana, Institut zaarhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd (2010)


14/197


8

[6] Regionalni prostorni plan za podruje Niavskog, Pirotskog i ToplikogUpravnog okruga-Nacrt plana, Zavod za urbanizam, Ni (2011)

[7] Vodoprivredna osnova Republike Srbije, Institut za vodoprivreduJaroslav erni Beograd (1996)

[8] Zakon o vodama, Slubeni glasnik RS br. 30/2010, Beograd (2010)

[9] BlagojeviB., IliA., Prohaska S., Interrelation of droughts and floodsthrough outlier identification in Serbia, Proceedings of BALWOIS 2010conference, Vol. II Conference e-papers, Ohrid (2010)http://www.balwois.com/balwois/administration/full_paper/ffp-1634.pdf

[10] Isailovic D., Srna P., Hidroloki bilans povrinskih voda Srbije i njegovevarijacije, Upravljanje vodama Srbije Monografija, Institut zavodoprivredu Jaroslav erni, str. 17-36 (2001)

[11] Prohaska S., IliA., BlagojeviB., Nova metoda za proraun uslovnihverovatnoa pojave katastrofalnih poplava i sua, Vodoprivreda 0350-

0519, 42 (2010) 246-248, str. 149-156, (2010)


15/197

HIDROLOKA ANALIZA PODRUJA ZA POTREBEPROSTORNOG PLANIRANJA

Borislava Blagojevi1Milica Vujisi2

Olivera Poti3

Rezime

U radu su prikazani okviri hidroloke analize izvene za potrebeizrade Regionalnog prostornog plana podruja Niavskog, Pirotskog iToplikog Upravnog okruga. Prikazom su obuhvaeni: vodni bilans, izborkarakteristinih profila reka, unutargodinja raspodela oticaja i reim voda.

Kljune rei: Unutargodinja raspodela oticaja, vodni bilanspodruja, reim voda, regionalni prostorni plan

1. UVOD

Svrha izrade hidrolokih podloga u prikazanom sluaju jeformiranje polaznih osnova u izradi Regionalnog prostornog plana(RPP) za podruje Niavskog, Pirotskog i Toplikog Upravnog okruga[2], u oblasti voda, odnosno vodoprivrede. Izrada hidrolokih podlogaobavljena je pre svega prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije(VOS) [3], u kojoj je od znaaja period obrade hidrolokih podataka:1946-1990, kao i na Generalnom projektu sa prethodnom studijomopravdanosti ureenja June Morave od Grdelice do sastava saZapadnom Moravom (Studija JM) [1], u kojoj je period obrade

dr, dipl.in.gra., asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet, A.Medvedeva 14,18000 Ni. [email protected] ; 063 8 516 5352 Dipl.in.gra. 063 8 912 429. 3Prof., dr, dipl.in.gra , redovni profesor, Graevinsko-arhitektonski fakultet,A.Medvedeva 14, 18000 Ni; [email protected].


16/197


10

hidrolokih podataka 1948-2000, 2001, 2003, to je naglaenoprilikom korienja podataka.

Karakteristini proticaji prikazani u okviru hidrolokih podlogarezultat su posebnih prorauna i analiza obavljenih za potrebe izradeRPP za koje je period obrade od osnivanja pojedinanih stanica do2006. godine. Raspoloivi podaci o proticajima su podaciRepublikog hidrometeorolokog zavoda Srbije (RHMZS).

2. OSNOVNI POKAZATELJI VODNOG BILANSAPODRUJA

Na podruju RPP svi vodotokovi pripadaju Crnomorskom

slivu, koji se preko Dunava ulivaju u Crno more. Juna Morava saNiavom, Toplicom, Aleksinakom Moravicom i Svrljikim Timokomini glavni vodni resurs.

Orijentacioni vodni bilans povrinskih voda za podruje RPPprikazuje Tabela 1.

Tabela 1 Kvantitativni pokazatelji orijentacionog bilansa povrinskihvoda za izuavano podruje (iz [4])

Rednibroj

RegionPovrina

regiona

Bruto

padavine

P

otencijalno

oticanje

Stvarno

oticanje

Sloj

oticanja

Sloj

isparavanja

Specifinooticanje

Koeficijentoticanja

F Pb Qb Qn Pn Pi q

(km2) (mm) (m3/s) (m3/s) (mm) (mm)(l/s/

km2) (%)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

9 Timok 4751 737 111 33.5 222 515 7.05 30.1

13 Donja ZM 5915 768 144 47.34 252 516 8 32.8

16 Srednja JM 3642 753 87 24.46 212 541 6.72 28.1

17 Donja JM 7413 711 167 45.04 191 520 6.08 26.9

18 Gornja VM 4529 710 102 19.45 135 575 4.29 19.1

/ Cela Srbija 88361 732 2051 508.8 182 551 5.76 25

Ilustraciju prostorne promene bilansa daje Slika 1, kojaprikazuje samo podruje RPP, dok je Teritorija Srbije podeljena na 20karakteristinih regiona [4].


17/197

Hidroloka analiza podruja za potrebe prostornog planiranja

11

Najznaajniji deo povrine RPP pripada regionu 17-DonjaJuna Morava, dok su manje zastupljene povrine u regionima: 9-Timok, 16-Srednja Juna Morava, 18-Gornja Velika Morava i 13-DonjaZapadna Morava.

Slika 1 Podela na regione prema prosenim specifinim oticanjima uokviru orijentacionog bilansa povrinskih voda koje se stvaraju na teritorijiSrbije (modifikovano prema [4])

Prethodno navedene veliine ukazuju da je prostornaraspodela oticanja na teritoriji RPP prilino ujednaena. Meutim,vremenska varijacija oticanja je veoma izraena. Ona se manifestujena dva naina:

neravnomernost tokom godine to je posledicaunutargodinje neravnomernosti padavinskog reima i temperaturavazduha u razmatranom podruju;

fluktuacija prose nih godinjih oticanja u duem vremenskomrazdoblju, to se ogleda u smenjivanju, odnosno nagomilavanju ponekoliko uzastopnih sunih i/ili vlanih godina (ciklinost formiranjagodinjeg oticaja).

Za potrebe izuavanja vremenske varijacije oticanja tokomgodine izvrena je prostorna analiza podslivova od znaaja za

vodoprivredno planiranje podruja RPP.


18/197


12

3. PROSTORNA ANALIZA PODSLIVOVA

Za potrebe vodoprivrednog planiranja neophodni suraspolaivi podaci o proticajima u dugogodinjem periodu. Referentnaustanova za prikupljanje i osnovnu obradu - kontrolu podatakaosmatranja proticaja je RHMZS. Na podruju RPP postoje podaci sa33 hidroloke stanice (HS), od kojih je est ukinuto.

Karakteristini profili-HS odabrani za ilustraciju unutargodinjeraspodele oticanja na teritoriji RPP su: ulazni i izlazni profili stanica nadeonici June Morave (Korvingrad i Mojsinje), ulazni i najuzvodnijiprofili Niave (Dimitrovgrad i Ni) i poetni i najuzvodniji profili Toplice

(Magovo i Doljevac).Na osnovu 6 karakteristinih profila u slivu June Morave,

statistikom obradom podataka o srednjemesenim proticajima uviegodinjem periodu, dobijena je unutargodinja raspodela proticaja(Slika 2).

0.1

1

10

100

1000

Qsr,m

es[m3/s]

Slika 2 Unutargodinja raspodela oticaja na teritoriji RPP

Prikazana raspodela oticaja karakteristina je za sneno-kinireim s obzirom na sezonske fluktuacije proticaja, koji se odlikuje

obilnim vodama u prolee usled topljenja snega i od prolenih kia, saizraenim minimumom u avgustu i septembru i veoma neujednaenim(po vremenu pojave i po veliini) jesenjim maksimumom.


19/197


13

4. VODNI REIM

Za sve raspoloive podatke u periodu osmatranja, odnosno nanizovima karakteristinih godinjih proticaja na profilima HS, izvrenaje standardna statistika obrada podataka.

Prosene vode (Qsr) predstavljene su osnovnim statisti kimparametrom-srednjom vrednosti osmotrenog niza srednjegodinjihproticaja.

Male vode (Qmin god 95%) su prikazane kroz karakteristi niproticaj obezbeenosti 95%. Statistika analiza serija godinjihminimalnih proticaja na razmatranim HS i proraun teorijskihverovatnoa, obavljena je korienjem klasine procedure testiranjaprilagoavanja teorijskih funkcija raspodele (normalna (N),logaritamsko-normalna (LN), Gumbelova (G), Pirson tip III (PT3) ilogaritamska Pirson tip III (LPT3)) serijama osnovnih podataka (testKolmogorova).

Velike vode (Qmax 1% i Qmax 2%), su prikazane krozkarakteristine proticaje verovatnoe pojave 1% i 2%, na osnovu serijaosnovnih podataka maksimalnih godinjih osmotrenih proticaja, premaistoj proceduri i korienjem istih raspodela kao kod prorauna malihvoda.

Rezultati sprovedenih prorauna prikazani su u numerikoj

formi u vidu karakteristinih proticaja. Na podruju RPP postoji 6 profilaHS za koje su karakteristini proticaji prisutni u okviru VOS i/ili StudijeJM. Sa izuzetkom malih voda, za koje je u VOS korien nizminimalnih srednjemesenih proticaja 95% obezbeenosti,karakteristini proseni proticaji i pokazatelji velikih voda 1%verovatnoe pojave mogu se porediti sa raunskim proticajimadobijenim za potrebe izrade RPP.

5. ZAKLJUAK

Osnovni elementi prosenog godinjeg bilansa domicilnih vodaza teritoriju cele Srbije u pogledu bruto padavina, sloja isparavanja i

specifinog oticanja, odgovaraju elementima regiona od interesa zaRPP, pa se moe zakljuiti da je teritorija RPP u potpunosti u okviruproseka za Republiku Srbiju.


20/197


14

Kada su u pitanju karakteristini proticaji, pokazatelji reimaprosenih i malih voda, na osnovu prikazanih podataka (Tabela 2 iTabela 3) moe se zakljuiti da su ovi reimi stabilni i razlike koje sejavljaju kod vrednosti dobijenih za razliite periode obrada suzanemarljive. Kod reima velikih voda (Tabela 4) Pusta reka u profiluHS Pukovac ima stabilan reim, kao i Juna Morava u profilu HSMojsinje. Vrednosti karakteristinih proticaja imaju tendenciju blagogopadanja na Niavi u profilu HS Ni i Toplici u profilu HS Doljevac. Uprofilu HS Aleksinac razlika se javlja zbog izvrenih regionalnihpodeavanja rezultata prorauna prilikom izrade Studije JM, dok zapotrebe izrade RPP nisu vrene ovakve analize.

Tabela 2 Uporedni prikaz prosenih vrednosti proticaja uviegodinjem periodu za HS obraene u VOS i Studiji JM; P.O.-

period obrade.

Hidrolokastanica

Reka

VOS Studija JM RPPQsr,god[m3/s]

P.O. Qsr,god[m3/s]

P.O. Qsr,god[m3/s]

P.O.

MOJSINJEJUNAMORAVA 96.6

1946-1990

94.051948-2000 93.5 1951-2006

ALEKSINACJUNAMORAVA 91.6 88.9

1948-2001 88.1

1948-2004,2006

KORVINGRADJUNAMORAVA 58.9 57.01

1948-2002 56.5 1948-2006

PUKOVAC PUSTA 1.96 - - 1.85

1950,1953-1982,1986-2006

NI NIAVA 30.7 - - 29.51951-1987,1989-2006

DOLJEVAC TOPLICA 11.0 - - 10.6 1954-2006

Tabela 3 Uporedni prikaz pokazatelja malih voda za HS obraeneStudiji JM

Hidrolokastanica

Reka

Studija JM RPPQmin,god95%[m3/s]

Period obrade Qmin,god95%[m3/s]

Period obrade

MOJSINJEJUNAMORAVA 8 1948-2000 8.425 1951-2006

ALEKSINACJUNAMORAVA 6.9 1948-2001 7.065

1948-2004,2006

KORVINGRADJUNAMORAVA 3.3 1948-2002 3.391 1948-2006


21/197


15

Tabela 4 Uporedni prikaz pokazatelja velikih voda za HS obraene uVOS i Studiji JM; P.O.-period obrade

HidrolokaStanica

Reka

VOS Studija JM RPPQmax1%[m3/s]

P.O. Qmax1%[m3/s]

P.O. Qmax1%[m3/s]

P.O.

MOJSINJEJUNAMORAVA 2144

1946-1990

20631948-2000 1923 1951-2006

ALEKSINACJUNAMORAVA - 2045

1948-2001 1579

1948-20042006

KORVINGRADJUNAMORAVA 1905 1937

1948-2002

18021948-2006

PUKOVAC PUSTA - 191

1948-2003

192

1950,1953-1982,1986-2006

NI NIAVA - 9881948-2003 946

1951-1987,1989-2006

DOLJEVAC TOPLICA 761 7291948-2003

6631954-2006

ZAHVALNOST

Istraivanja prezentovana u ovom radu finansirana su odstrane Ministarstva nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije, uokviru projekta Razvoj hidroinformacionog sistema za praenje i ranunajavu sua, ev. broj TR37003.

6. LITERATURA

[1] -, Generalni projekt sa prethodnom studijom opravdanosti ureenjaJune Morave od Grdelice do sastava sa Zapadnom Moravom, InstitutJaroslav erni Beograd (2005)

[2] -, Regionalni prostorni plan za podruje Niavskog, Pirotskog iToplikog Upravnog okruga, Zavod za urbanizam, Ni (2011)

[3] -, Vodoprivredna osnova Republike Srbije, Institut Jaroslav erniBeograd (1996)

[4] Isailovic D., Srna P., Hidroloki bilans povrinskih voda Srbije i njegovevarijacije, Upravljanje vodama Srbije Monografija Instituta J. erni,(2001) str. 17-36


22/197


16


23/197

DONOENJE ODLUKA U PROJEKTIMAUPRAVLJANJA IVOTNOM SREDINOM

Milica Markovi1

Jelena MarkoviBrankovi2

Rezime

Postoji irok spektar razliitih odluka koje ljudi moraju da donesu. Onese mogu podeliti u individualne i kolektivne odluke. Problemi upravljanjaivotnom sredinom predstavljaju vanu oblast kolektivnog odluivanja.Obzirom da donosioci odluka i interesne grupe predstavljaju razliitezainteresovane strane, esto postoji sukob interesa. Samim tim objektivnonajbolje reenje generalno ne postoji i proces planiranja moe bitiokarakterisan kao potraga za prihvatljivim kompromisnim reenjem. Projektiupravljanja ivotnom sredinom imaju ili znaajan uticaj na okruenje ili brinu oupravljanju prirodnim resursima. Projekti rehabilitacije reka imaju karakteristike

vrlo kompleksnih projekata upravljanja. Formalne metodologije, kao to jeAnaliza Viekriterijumskog Odluivanja (AVKO) mogu da pomognu pridonoenju vanih odluka iz ove oblasti. Glavni cilj ovog rada je analizamogunosti proirivanja tradicionalnog pristupa analize odluivanja do pojmaviestruke interesne grupe i viestepenog procesa i analizira doprinosametoda AVKO u oblasti rehabilitacije reka.

Kljune rei: Donoenje odluka, Upravljanje ivotnom sredinom,Rehabilitacija reka, Viekriterijumska analiza

1Milica Markovi, mr, dipl.in. gra., Javno vodoprivredno preduzee Srbijavode

2Jelena Markovi-Brankovi, dr, dipl.in. gra., docent, Graevinsko-arhitektonski

fakultet u Niu


24/197


18

1. UVOD

Postoji irok spektar razliitih odluka ljudi koje moraju dadonesu. One se mogu podeliti na individualne i kolektivne odluke [3].

Prilikom donoenja pojedinanih odluka dominira jedan interes.Uglavnom na odluku utiu ili jedna osoba ili mala grupa ljudi. Mnogeindividualne odluke su jednostavne, kao to je odluka o meniju zaveeru. Meutim, postoje veoma sloene odluke, na primer, izborobrazovanja. Ove odluke imaju dalekosene uticaje, pa se razliitikriterijumi moraju uzeti u obzir (npr. line vetine, potencijalni prihodi,poslovna situacija, teina posla). Nasuprot tome, postoje mnogeodluke koje utiu na veliku grupu ljudi ili javnost u celini (kolektivne

odluke). Veina odluka donetih u upravama mogu se smatratikolektivnim odlukama.

Problemi upravljanja ivotnom sredinom predstavljaju vanuoblast kolektivnog odluivanja. Iz vie razloga, problemi upravljanjaivotnom sredinom predstavljaju situacije u kojima je donoenje odlukakompleksno (slika 1):

Mnoge odluke ukljuuju vie, esto suprotstavljenih ciljeva,koji moraju biti uzeti u obzir [14;30;4]. Kao to je prethodnonavedeno, odluke pri planiranju projekata zatite ivotnesredine su esto vezane za ekoloke, ekonomske idrutvene ciljeve [16]. Stoga, u takvom sluaju, mora sevriti razmena beneficija jednog cilja nasuprot trokovima

drugog [4]. Projekti upravljanja zatite ivotne sredine su esto

povezani sa neizvesnim ishodima [14;30;4]. Na primer,zamislite da vlasti nadlene za upravljanje rekama predloemere rehabilitacije renog korita u cilju poboljanjaekolokog statusa reka. Predvianje posledica alternativnihreenja je ipak u izvesnoj meri nepouzdano. Tako je, naprimer, teko pouzdano predvideti uticaj razliitih mera nariblju populaciju.

U projektima planiranja zatite ivotne sredine uestvuje velikibroj donosilaca odluka i interesnih grupa. Donosioci odluka su lanoviprojektnog tima pa to direktno utie na odluku. Interesne grupe su bilokoje grupe ili pojedinci koji mogu uticati ili na koje moe uticatidostignue ciljeva organizacije (ili projekta) [7]. Obzirom da razliitidonosioci odluka i interesne grupe predstavljaju razliitezainteresovane strane, esto postoji sukob interesa. Stoga, jedno,


25/197

Donoenje odluka u projektima upravljanja ivotnom sredinom

19

objektivno najbolje reenje generalno ne postoji i proces planiranjamoe biti okarakterisan kao potraga za prihvatljivim kompromisnimreenjem [16]:

Postoje duge faze planiranja i implementacije koje mogutrajati mesecima ili pak vie godina ili dekada. Dalje, odlukemoraju biti donete u razliitim fazama planiranja i procesaimplementacije, i znanje steeno u ranijim fazama mora bitirazmatrano i u kasnijim fazama (fleksibilno upravljanje).

Projekti upravljanja ivotnom sredinom su projekti koji imajuili znaajan uticaj na okruenje ili koji brinu o upravljanjuprirodnim resursima. Primeri za prvu kategoriju su projektiplaniranja infrastrukture kao to su konstrukcije u

saobraaju (pruge, putevi), konstrukcije elektrana (npr.hidroelektrane) ili modernizacija fabrika za preiavanjevode. Druga kategorija ukljuuje projekte upravljanjaresursima kao to su zatita vanih stanita biodiverziteta ilirestauracija ekosistema. Najvanija oblast ekolokerestauracije je rehabilitacija renog ekosistema(rehabilitacija reka). Rehabilitacija reka je trenutno tema navrhu dnevnog reda vlasti u oblasti voda i upravljanja rekamau mnogim zemljama irom sveta [24;12]. Dalje, projektirehabilitacije reka imaju sve pomenute karakteristike vrlokompleksnih projekata upravljanja, pa je to tema ovog rada.

Slika 1Primeri individualnih i kolektivnih odluka i njihova sloenost2. PROBLEMI SAMOSTALNOG ODLUIVANJA

Reavanje kompleksnih problema odluivanja bez definisanemetodologije moe biti teko. Pronalasci u istraivanjima ponaanjapokazuju dosledno da u eksperimentima i u realnim ivotnim


26/197


20

situacijama ljudi su vrlo loi u samostalnom donoenju kompleksnihodluka [28].

Samostalno, bez primene metodologije, ljudi imaju tendencijufokusiranja na male ciljeve bez razmatranja itavog niza ciljeva kojimogu biti od vanosti [27]. Oni na verovatne informacije ili pitanjaodgovaraju esto uz predrasude, koje su zanemarene [13].

Dalje, ljudi imaju malu instiktivnu sposobnost stvaranja velikogbroja alternativa [15] ili zadataka strukturnog odluivanja [25].

Ukratko, postoji mnogo razloga za oekivanje, da ukompleksnim problemima pojedinci (ili nestruna lica ili strunjaci) needoneti promiljenu odluku uz dovoljno informacija razmatrajui

nepouzdanost informacija i razmenu vrednosti ciljeva [21].

3. TRADICIONALNI PRISTUP ZA PODRKUODLUIVANJU

Formalne metodologije, kao to je Analiza ViekriterijumskogOdluivanja (AVKO) mogu da pomognu pri donoenju odluka. AVKOmetoda deluje kao okvir za prikupljanje, uvanje i obradu svihrelevantnih informacija. Tradicionalno, glavni udbenici o metodamaanalize odluivanja fokusiraju se uglavnom na dva aspekta:

Viestruki ciljevi i

Nepouzdanost [14;30;4].

U radu [30] istaknuto je da su viestruki ciljevi i nepouzdanostglavne teme analize odluivanja i njihovo adekvatno definisanje edovesti u pitanje nau kompetenciju i vae strpljenje. Iako su autori[14] i [30] takoe istakli pojam donoenja odluka kod viezainteresovanih strana i grupa, njihovi udbenici se uglavnomkoncentriu na individualne donosioce odluka. Npr, u radu [14] jenaglaeno da "postoji mnogo reenja problema u javnom sektoru gdese donosilac odluke moe posmatrati kao dobro definisan,identifikovan, jedinstveni entitet.

Analiza odluka se zasniva na normativima (ili zakonodavnoj)

teoriji odluivanja. Normativni model odlu

ivanja ima za cilj da pokaekako doneti odluke na racionalan nain [17]. Pravilo racionalnog

odluivanja propisuje da izmeu opcija, treba izabrati onu sa najveimsubjektivno oekivanim benifitom. Nasuprot tome, deskriptivni modelopisuje kako se ljudi zapravo ponaaju. Istraivanje ponaanja je


27/197


21

pokazalo da se ljudi esto ne ponaaju u skladu sa pravilimaracionalnog odluivanja [26;13]. Uporeivanje normativnih modelaracionalnog izbora i stvarnog ponaanja interesnih grupa bie vaanaspekt procene AVKO metoda u ovom radu.

Poto analiza odluka tradicionalno istie pojam individualnogdonosioca odluke [31], moe se stei utisak da samo jedan donosilacodluka mora doneti odluku u datom trenutku.

Mi emo se odnositi prema ovom pojmu kao jedinom donosiocuodluka ili jedinoj taki odluivanja. Ipak, kao to smo razmatraliprethodno, projekti upravljanja ivotnom sredinom takoe ukljuujukompleksnost viestrukih interesnih grupa ili viestepenih procesa

(tabela 1). Stoga, postoji potreba za produenjem pojma jedandonosilac odluka ili jedina taka odluivanja. Inae, kompleksnostprojekata upravljanja ivotnom sredinom ne moe biti adekvatnorazmatrana od strane AVKO metodologija. Glavni fokus ove studije jeda proiri tradicionalni pristup analize odluivanja do pojma viestrukeinteresne grupe i viestepeni proces i da analizira glavni doprinosAVKO metoda u oblasti rehabilitacije reka.

Tabela 1 Sloenost problema odluivanja po kategorijama ciljevi ineizvesnosti i donosioci odluke i faze.

Pojedinani ciljevi,mala nesigurnost

Viestuki ciljevi, visokanesigigurnost

Jedan donosilacodluka, jednataka

Odluka o oblaenjuTradicionalni pristupanalizi odluivanja

Viestrukeinteresne grupe,viestepeniprocess

-Projekti upravljanjaivotnom sredinom

4. VIESTRUKE INTERESNE GRUPE I VIESTEPENOPROIRIVANJE

4.1. Proirivanje viestrukih interesnih grupa

Postoje tri osnovna obrazloenja za ukljuivanje javnosti uodlukama rizika ivotne okoline: normativno, materijalno i


28/197


22

instrumentalno [6;21]. Normativno obrazloenje potie od principa daVlade trebaju dobiti saglasnost upravljakih struktura, i stoga graaniimaju pravo da uestvuju u javnom donoenju odluka. Dalje,normativno obrazloenje prihvata, kao etiku pretpostavku, da graaninajbolje prosuuju o sopstvenim interesima. Materijalno obrazloenjeje da relevantna mudrost nije ograniena naunim specijalistima,obzirom da nestruna lica vide probleme, teme i reenja koja strunjaciproputaju. Instrumentalno obrazloenje, tvrdi da ire uee moedoprineti boljem donoenju odluka, ukljuiti iri spektar vrednosti uodlukama, i smanjiti verovatnou greke. Instrumentalno obrazloenjeodraava shvatanje da je uspena implementacija mnogo vie moguasa irokim ueem javnosti [23].

Pored ovih teorijskih obrazloenja, ukljuivanje javnosti jepotrebno u vie segmenata zakonodavstva, konvencijama imeunarodnim politikim dokumenatima. Okvirna direktiva o vodamaEvropske Unije izriito naglaava vanost uea javnosti [5]. Jojedna vana konvencija u oblasti planiranja ivotne sredine je Arhuskakonvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenjuodluka i pristupu zakonodavstvu u pitanjima ivotne sredine [29]. OvaKonvencija je potpisana 1998 od strane 35 zemalja i Evropske Unije.Implementacija tri glavna elementa - dostupnosti, uea javnosti ipravosua - u zakonodavstvu Evropske Unije je trenutno u toku. Osimtoga, izvetaj Svetske komisije o vodama napominje da stari modelpolitike u oblasti voda i upravljanju ovo je posao vlade" mora bitizamenjen modelom u kojem interesne grupe uzimaju uee na svim

nivoima. Uprkos rastuim zahtevima politike za aktivnim ueemjavnosti u upravljanju renim slivovima, postoji samo par uputstava iliprirunika za ukljuivanje javnosti u upravljanje renim slivovima, kojesu do sada obavljene u Evropi [32].

U oblasti AVKO metoda, proirenje viestrukih interesnih grupaje nastalo kao neophodnost u godinama 1980, kada su mnogistrunjaci koji koriste AVKO metode shvatili da obino postoji mnogovie ukljuenih interesnih grupa, a ne samo jedan donosilac odluka[32]. Meutim, ovo proirenje za vie interesnih strana je napravljenoprimarno teoretski i metode AVKO su malo koriene u smisluukljuivanja interesnih grupa i javnosti u javnoj politici odluivanja.Govorei o potrebi uea javnosti, moramo imati svest da uee

javnosti moe biti povezano i sa potencijalnim problemima (npr.poveanje tranje novca, vremena i ljudskih resursa).


29/197


23

4.2. Viestepeno produenjePosle proirenja viestrukih interesnih strana, istraivai i

praktiari su shvatili da AVKO metode ne mogu biti korieneizolovano od ostalih procesa odluivanja, vemoraju biti integrisane uiri okvir problema strukturiranja i organizacije [2]. Za veinuprojekata upravljanja ivotnom sredinom, postoje razliite fazeplaniranja i implementacije, i svaka faza ima zasebnu situacijudonoenja odluka (SDO). Pored toga, SDO je esto povezana saspecifinim prostornim razmerama (nacionalnim, regionalnim,lokalnim). Dakle, ne postoji samo jedna odluka koja mora biti uzeta ujednoj fazi procesa, ve je mnogo razliitih SDO koje nastaju tokomrazliitih faza projekta i povezane su razliitim prostornim razmerama.

Moramo biti svesni da su odluke u razliitim fazama esto povezane.U zavisnosti od karakteristika SDO, moemo izabrati odgovarajuemetode AVKO koje mogu biti ugraene u proces donoenja odluka[10;16;11;8].

5. POTREBA ZA DALJIM ISTRAIVANJEM

Proirenje na "vie interesnih grupa, viestepeni proces"pokazuje da postoji potreba za istraivanjem na razliitim nivoima.Generalno, broj primene metoda AVKO u stvarnom ivotu veomabrzo raste [16]. Meutim, postoji nedostatak testiranih metoda sa dvaglavna aspekta:

Ukljuivanje vrednosti interesnih grupa: uprkos rastuemkonsenzusu o potrebi za veim ueem javnosti u politicizatite ivotne sredine, postoji nedostatak testiranih metodaza eksplicitno ukljuivanje vrednosti interesnih grupa uprocesu donoenja odluka [1]. Slino, [18] zakljuuju da semetode AVKO samo retko koriste kao sredstvo zaukljuivanje javnosti i drugih interesnih strana u politicijavnih odluka. Meutim, postoji sve vee razumevanje dametode AVKO mogu ponuditi procedure za voenje politikejavne rasprave [9]

Dobijanje povratne informacije interesnih strana: Postojisamo nekoliko studija u kojima su iskustva primene u

stvarnom ivotu opisane sa stanovita uensika [19]. Uradovima [22] i [20] ukazuje se na to da primena metoda

AVKO treba biti intenzivno testirana u realnim situacijamaodluivanja kako bi se mogla oceniti njihova vanost idoprinos grupnom odluivanju.


30/197


24

U jednom od najsveobuhvatnijih udbenika o metodamaAVKO, [2] su identifikovana su tri glavna fokusa istraivanja u oblastimetodologije AVKO:

Razvoj integrativnog okvira: Jedan od najveih izazovabudunosti istraivanja AVKO je razvoj integrativnog okvira.Definisanjem kljunih faktora koji karakteriu stvarnu ilipotencijalni intervenciju AVKO, moemo da ponemo daprocenjujemo do koje mere su razliite metode AVKO,pojedinano ili kombinovano, korisne u specifinimsituacijama donoenja odluka, definisanih kombinacijamaovih faktora.

Sprovoenje istraivanja: Vana komponenta razvoja

AVKO mora biti aktivna tenja empirijskog istraivanja, daistrai korienje i korisnost metoda. Takva istraivanjatreba da obuhvate, na primer: u kojoj meri interesne stranerazumeju proces, u kojoj meri se posledino javlja pravilnouenje i u kojoj meri je ostvareno zajedniko razumevanje idogovor u grupi.

Metodoloko istraivanje: Budunost metodolokog razvojatreba da bude podstaknut povratnim informacijama ispregom izmeu teorije i prakse, kao i unakrsnomrazmenom ideja razliitih kola AVKO i razvojem izvanoblasti. Pri tome, vane kategorije istraivanja su: 1) analizaposebnih zahteva za pojedine oblasti primene u kojojuopte pretpostavke i pojedinani modeli ne mogu da se

veoma dobro odre, i 2) identifikovanje optih nedostatakamodela AVKO i proirenje modela u cilju reavanje tihnedostataka (na primer, smanjenje rizika i neizvesnostimodela AVKO).

6. LITERATURA[1] Ananda J., Herath G.: Incorporating stakeholder values into regional

forest planning: a value function approach, Ecological Economics, 2003,75

[2] Belton V., Stewart T.J.: Multiple Criteria Decision Analysis - An IntegratedApproach, Kluwer Academic Publishers, Boston/Dordrecht/London, 2002

[3] Bots P.W.G., Lootsma F.A.: Decision support in the public sector, Journal

of Multi-Criteria Decision Analysis, 2000, 1[4] Clemen R.: Making hard decisions: An introduction to decision analysis,

Duxbury Press, Belmont, 1996

[5] European Parliament: Water Framework Directive, 2000


31/197


25

[6] Fiorino D. J.: Citizen participation and environmental risk: A survey ofinstitutional mechanisms, Science, Technology, and Human Values,1990, 226

[7] Freeman E. R.: Strategic Management: A Stakeholder Approach,Harpercollins College, 1984

[8] Greening L.A., Bernow S.: Design of coordinated energy andenvironmental policies: use of multi-criteria decision making, Energypolicy, 2004, 721

[9] Gregory et al.: Acceptable Inputs: Using Decision Analysis to GuidePublic Policy Deliberations, Decision Analysis, 2005, 4

[10] Guitouni A., Martel J.M.: Tentative guidelines to help choosing anappropriate MCDA method, European Journal of Operational Research,1998, 501

[11] Haralambopoulos D.A., Polatidis H.: Renewable energy projects:

structuring a multicriteria group decision-making framework, RenewableEnergy, 2003, 961

[12] Hill J. et al.: Obesity and the Environment: Where Do We Go from Here?,Science, 2003, 853

[13] Kahneman et al.: Judgment Under Uncertainty: Heuristics and Biases,Cambridge UK, 1982

[14] Keeney R. L., Raiffa H.: Decisions with multiple objectives: Preferencesand value tradeoffs, Wiley, New York, 1976, 549

[15] Keeney R.L.: Value-focused thinking. A path to creative decision-making,Harvard University Press, Cambridge, 1992, 416

[16] Lahdelma R. et al.: Using Multicriteria methods in EnvironmentalPlanning and Management, Environmental Management, 2000, 595

[17] Laux H.: Entscheidungstheorie 6th ed., Berlin, 2005

[18] Marttunen M., Hmlinen R.P.: Decision analysis interviews in

environmental impact assessment, European Journal of OperationalResearch, 1995, 551

[19] Marttunen M.: Framework for the sustainable management of regulatedwatercourses - A collaborative approach supported by multi-criteriadecision aid methods, Manuscript of the Doctoral Thesis, HelsinkiUniversity of Technology, 2005

[20] Matsatsinis. N. F., Samaras A.P.: MCDA and preference disaggregationin group decision support systems, European Journal of OperationalResearch, 2001, 414

[21] McDaniels T. et al.: Democratizing Risk Management: Successful PublicInvolvement in Local Water Management Decisions, RiskAnalysis,1999, 498

[22] Merkhofer at al.: Multiattribute Utility Analysis as a Framework for PublicParticipation in Siting a Hazardous Waste Management Facility,Environmental Management,1997, 831

[23] National Research Council: Understanding Risk: Informing Decisions ina Democratic Society, National Academy Press, Washington D.C.,1996

[24] Nienhuis Pieter Hendrik, Leuven Rob: River restoration and floodprotection: Contoversy or synergism?Hydrobiologia, 2001, 85


32/197


26

[25] Simon H. A.:A mechanism for social selection and successful altruism,Science 250, 1990, 1665

[26] Simon H. A.: Information Processing Models of Cognition, AnnualReview of Psychology, 1979, 363

[27] Slovic P., Bohnenblust H.: Integrating technical analysis and publicvalues in risk-based decision making, Reliability Engineering andSystems Safety Journal, 1998, 151

[28] Slovic Paul et al.: Preference for Insuring Against Probable Small Losses:Insurance Implications, Journal of Risk and Insurance, 1977, 603

[29] United Nations Economic Commission for Europe: Aarhus Convention,1998

[30] Von Winterfeldt D., Edwards W.: Decision Analysis and BehavioralResearch, Cambridge University Press, Cambridge, 1986, 604

[31] Von Winterfeldt D.: Appraising the precautionary principle decision

analysis perspective, Journal of Risk Research, 2001, 191[32] Welp M.: The use of decision support tools in participatory river basin

management, Physics and Chemistry of the Earth, Part B, 2001, 535


33/197

DEFINISANJE PROBLEMA I ZAHTEVAU PROCESU RAZVOJA PROSTORNOG SISTEMA

PODRKE ODLUIVANJU ZA INTEGRALNOUPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA

Dragan Milievi1Slobodan Milenkovi2

Slavia Trajkovi3

Rezime

Razvoj softvera prostornog sistema podrke odluivanju se vri zapotrebe reavanja kompleksnih problema integralnog upravljanja vodnimresursima na slivu. Imajui ovo u vidu, razvoj DSS softvera zahteva paljivoplaniranje i iterativni proces u cilju postizanja uspenog proizvoda. Fazedefinisanja problema i definisanja zahteva su kljune u procesu razvoja

sistema, jer u ovim fazama projektanti sistema i zainteresovane strane trebazajedno da identifikuju ono to bi elele da sistem sadri. Nakon to je ukupniproblem definisan i identifikovani akteri, striktno treba slediti iterativni proceskoji zahteva definiciju, projektovanje i razvoj prototipa i testiranje softvera.

U ovom radu je ukratko predstavljeno ono to se u literaturi naziva"najboljom praksom" u razvoju softvera sistema podrke odluivanjubaziranog na komponentama i objektno orijentisanog, sa posebnim osvrtomna faze definisanja problema i definisanja zahteva, obzirom na njihov znaaj ucelom procesu.

Kljune rei: integralno uptavljanje vodnim resursima, razvojinformacionog sistema, sistem podrke odluivanju

1 Dragan Milievi, dr, dipl. in. gra., asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet,A.Medvedeva 14, 18000 Ni; [email protected]; 063 17-12-6202Slobodan Milenkovi, dr, dipl. in. gra., red. prof., Graevinsko-arhitektonskifakultet, A.Medvedeva 14, 18000 Ni3Slavia Trajkovi, dr, dipl. in. gra., vanr. prof., Graevinsko-arhitektonski fakultet,A.Medvedeva 14, 18000 Ni


34/197

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA BR. 26

28

1. UVOD

Upravljanje vodnim resursima i njihova zatita od zagaenja, jeiterativan proces integrisanog donoenja odluka vezanih za korienje imodifikaciju vodnih resursa i prateeg zemljita na slivu. Ono se oslanjana primenu sistemskog pristupa formulisanju problema upravljanjavodama i korienja sistemske analize u pronalaenju njihovih reenja.

Sve sloeniji problemi koje treba reavati i nova visokaoekivanja za vodene sredine, ukljuena u aktuelni talas direktiva ipropisa, izazivaju dodatnu sloenost u odnosu na primenu alatasistemske analize, pa se kao imperativ namee neophodnost razvojai distribucije nove generacije alata i integrisanih aplikacija koje eobezbediti efikasnu raunarsku koordinaciju, integrisane resurse,

upravljanje i efikasnu koordinaciju na nacionalnom i regionalnomnivou izmeu kreatora politike i administracije.

Meu nekoliko sistema i pristupa inenjeringu informacija koji sedanas sve ee primenjuju kod sistema zatite ivotne sredine i zaupravljanje vodnim resursima posebno su interesantni prostorni sistemipodrke odluivanju. Primena sistema za podrku odluivanju, ukombinaciji sa monitoringom, u upravljanju vodnim resursima i zatitikvaliteta vode je izazovno pitanje koje moe da pomogne menaderimau pronalaenju strategija koje mogu uzeti u obzir razliite aspekterazmatranih pitanja.

Razvoj i implementacija prostornog sistema za podrkuodluivanju zahtevaju znanje i razumevanje menaderskih odluka, nivoarezonovanja i reavanja problema i uloge menadera u planiranju iupravljanju. Razvoj sistema za podrku odluivanju kao sloenogsistema sa mnogo komponenata, koji zahteva znaajne finansijske i/ililjudske resurse, treba da bude strogo definisan, a aktivnosti treba dabudu organizovane u proces na osnovu odgovarajue razvojnemetodologije. U ovom radu je ukratko predstavljeno ono to se uliteraturi naziva "najboljom praksom" u razvoju softvera sistema podrkeodluivanju baziranog na komponentama i objektno orijentisanog.

2. FAZE RAZVOJA SISTEMA PODRKE ODLUIVANJU

Razvoj DSS softvera se vri za potrebe reavanja kompleksnihproblema integralnog upravljanja vodnim resursima. Zbog toga razvojDSS softvera zahteva paljivo planiranje i iterativni proces u ciljupostizanja uspenog proizvoda. Ovaj iterativni proces, baziran nametodologiji servisno orijentisanog modeliranja i arhitekture (Service-oriented modeling and architecture - SOMA), predstavljen je na slici 1.


35/197

Razvoj prostornog sistema podrke odluivanju u integralnom upravljanjuvodnim resursima - definisanje problema i zahteva

29

Slika 1 Generalni razvojni procesa prostornog DSS [1]

Prvi korak koji vodi ka razvoju DSS-a je prepoznavanje problemai motivacije pojedinca ili organizacija za reavanje tih problemkompjuterizovanim sistemom za podrku odluivanju. Pitanja koja bitrebalo postaviti u ovoj fazi su da li e krajnji korisnici koristiti DSS i kakoe on biti korien i ukljuen u organizaciju korisnika. Takoe trebadefinisati probleme i ciljeve, identifikovati potencijalne mere, kao iprostorne, vremenske, ekonomske i druge granice sistema.

U drugom koraku, treba izvriti formalno definisanje zahteva.Faza definisanja zahteva je kljuna u procesu razvoja sistema, jer u ovojfazi zainteresovane strane treba zajedno da identifikuju ono to bi elele

da sadri sistem. Zainteresovane strane pre svega bi trebalo daidentifikuju sopstvene ciljeve, a zatim sa ostalim zainteresovanimstranama da identifikuju hijerarhiju zahteva i potreba.

Trei korak, konkretni dizajn sistema, moe se pokrenuti kadapostoji dovoljna saglasnost o optim i posebnim uslovima za sistem.Proces dizajniranja sistema bi trebalo da bude iterativni proces, saiskustvima steenim u procesu razvoja prototipa u fazi razvojasistema i povratkom unazad na proces dizajniranja. U preliminarnojiteraciji, treba reavati tehnika pitanja, kao to su platforma koja ebiti najefikasnija, koji modeli i tehnike modeliranja su korisni iizvodljivi, koje softverske komponente bi zadovoljile zahteve idostupne su korisnicima i koja razvojna okruenja i programski jezicie se koristiti, da li e se izgradi novi softver sistema od nule, ili e se

razvijati sistem koji integrie postojee programe. Inicijalni dizajnsistema rezultuje inicijalnim prototipom, koji e dovesti do novihzakljuaka o skupovima podataka, pretpostavkama, tehnikamamodeliranja, dizajnu korisnikog okruenja i drugim aspektima kojimogu biti ukljueni u sledeu iteraciju dizajniranja sistema.


36/197


30

Koraci etiri i pet, iterativni procesi razvoja i testiranja softvera,mogu da obuhvate irok opseg od poetnog prototipa do distribucijekonanog sistema. Odgovornost za napredak u ovim fazama lei nastrunjacima i programerima. Oni e morati da koriste informacije i ulazedobijene iz faza projektovanja i testiranja za razvoj prototipa i na krajukonanog sistema. Faza testiranja bi trebalo da obuhvati krajnjekorisnike koji mogu formalno da utvrde da li sistem ispunjava neophodneuslove. Ova faza bi trebalo da ukljui sistematsko testiranje softvera,posebno u kasnijim prototipima i da otkrije probleme sa softverom. Prekonane distribuciju softvera, odgovarajui pratei resursi kao to sukorisnika dokumentacija i pomona mrei bi trebalo da budu razvijeni itestirani. Takoe, pre implementacije DSS-a, treba da se organizujepotrebna obuka korisnika.

Preporuuje se da nakon to je problem prepoznat iidentifikovani akteri, dalje striktno treba slediti iterativni proces kojizahteva definiciju, projektovanje i razvoj prototipa i njegovo testiranje.Nakon rezultata iterativnog ciklusa koji zadovoljava sve uesnike, moese pristupiti finalnoj implementaciji sistema. U toku implementacijesprovode se vane aktivnosti, kao to su auriranje i odravanjesistema, koje su neophodne da se osigura nastavak uspenogkorienja razvijenog DSS-a.

Ovakav pristup razvoju sistema zahteva ukljuivanje razliitihinteresnih grupa (donosioci odluka ili krajnji korisnici, modelari, eksperti ilistrunjaci, programeri) tokom celog procesa. Iako ovo moe dovesti doveih trokova u razliitim fazama razvoja, u fazi korienja moedovesti do proizvoda koji je mnogo efikasniji i prihvatljiviji.

Obzirom na njihov izuzetan znaaj u celom razvojnom procesusistema podrke odluivanju, u nastavku teksta su detaljnije prikazanefaza definisanja problema i faza definisanja zahteva.

3. DEFINISANJE PROBLEMA

U fazi definicije problema formira se polazna taka zaprojektovanje sistema podrke odluivanju. Svrha ove faze je da sesaini inventar relevantnih problema, odrede ciljevi koje treba postii,identifikuju provizorne mere i odrede prostorne, vremenske, ekonomskei druge granice sistema i da se identifikuju tzv. krajnji korisnici sistema(tj. lica ili institucije koji se mogu identifikovati kao vlasnici problema).Ukratko: definicija problema ocrtava obim posla na razvoju sistemapodrke odluivanju.

Faza definicije problema je u sutini iterativni proces. Rezultatipredstavljeni u daljem tekstu mogu se smatrati preliminarnom


37/197


31

definicijom problema. Definicija problema mora da se pobolja iprecizira dalje u kasnijim fazama, fokusirajui se na teme koje e bitiizabrane za razvoj DSS-a. Najvanije je da se u ovaj proces ukljuekrajnji korisnici DSS-a. Zbog toga se preporuuje da se u Planu radaza razvoj DSS-a planiraju aktivnosti definicije problema.

3.1. Identifikacija problema, ciljeva i mera

Iako postoji irok spektar moguih specifinih problema koji suvezani za korienje i zatitu od zagaenja vodnih resursa na slivu,mogu se izdvojiti tri grupe reprezentativnih problema koje treba dabudu ukljuene u sistem:

Kako poboljati drutveno-ekonomsko korienje sliva reke(vodosnabdevanje, transport, turizam, ribarstvo, poljoprivreda,

itd.);

Kako postii odrivo poboljanje fizikog, hemijskog ibiolokog stanja reke i njenih pritoka;

Kako poveati ekoloke vrednosti reke, priobalnih i plavnihpodruja na slivu.

Ciljevi su usko povezani sa problemima. Cilj upravljanja jeeljeno stanje sistema koje donosioci odluka ele da postignu.Postizanje ciljeva se meri pomou (najee kvantitativnih) kriterijuma.Za dizajn DSS ciljeva od posebnog znaaja je odreivanje informacija,koje bi model trebalo da obezbedi svojim korisnicima. Pozivajui se

na grupe identifikovanih problema mogu se raspoznati sledeiosnovni ciljevi:

Poboljanje socio-ekonomskog korienja:odravanje/poboljanje vodosnabdevanja naselja i industrije;odravanje/poboljanje korienja poljoprivrednog zemljita;poboljanje uslova za ribarstvo; razvoj turizma i rekreacije;

Poboljanje fizikih, hemijskih i biolokih stanja reke i njenihpritoka, ekoloke vrednosti reke, priobalnih i plavnih podruja:kvalitet voda reka i podzemnih voda; kvalitet zemljita ukoritu reke, priobalju i plavnim podrujima; poboljanjeekolokih funkcija reka i priobalnih podruja; poboljanjeekolokih funkcija plavnih podruja; poboljanje ekolokihfunkcija sliva.

Jedna od glavnih funkcija DSS-a je da se poveu mere kojese mogu implementirati da bi se reili identifikovani problemi u skladusa definisanim ciljevima. Predlog perspektivnih mera treba daformuliu krajnji korisnici i/ili timovi istraivaa koji e raditi na razvoju


38/197


32

sistema. Iako je predlog mera preliminaran njihov izbor treba da budepaljiv. Posebnu panju treba obratiti pri analizi mera koje supreskupe ili neprihvatljive iz drugih razloga. Pored toga, treba bitisvestan modela i podataka koji su potrebni da bi se analiziraleposledice predloenih mera.

3.2. Vrste i uloga korisnika sistema podrke odluivanju

Potencijalni korisnici DSS-a, kao realtivno heterogena grupa,mogu da se razlikuju na dva naina: prvo, prema znaaju i funkcijikorisnika u donoenju odluka i drugo, sa praktine take gledita,prema iskustvu i uvebanosti korisnika u radu sa raunarskim alatima,to je posebno znaajno, posebno sa aspekta informacionog okvira.to se tie razliitih uloga, mogu se izdvojiti sledee grupe korisnika:

1. Donosioci odluka i menaderi vodnih resursa (npr.ministarstva i dravne agencije): korienje DSS za analizui balansiranje moguih alternative.

2. Zvaninici zadueni za procese planiranja (npr. preduzea iorganizacije koje upravljaju vodnim resursima, vodnaudruenja): korienje DSS-a za postavljanje ciljevageneralnog planiranja u praksu, definisanjem i izboromrealnih mera.

3. Struni korisnici za pojedine podoblasti koje su u vezi savodnim resursima (npr. istraivake organizacije): manje ilivie stalno korienje DSS-a za razliite zadatke.

4. Udruenja, javne organizacije, zainteresovane strane (npr.ouvanje prirode, ribarstvo, industrija, poljoprivreda i drugi):korienje DSS-a za definisanje sopstvene pozicije idiskusije sa drugim grupa.

5. Javnost: informacije o moguim alternativama.

to se tie uvebanosti korisnika u korienju informatikihalata, ona se ne moe jasno definisati za navedene grupe korisnika.Iako se manje, vie moe odrediti veza izmeu uloge korisnika injegovog poznavanja rada na raunaru (na primer, iskusni korisnicisu najee vie upoznati sa GIS-om i modeliranjem nego javnost)realne informatike kompetencije su uglavnom vezane za

pojedinane sposobnosti korisnika.


39/197


33

3.3. Obim i funkcije sistema podrke odluivanjuObim i funkcije sistema podrke odluivanju uglavnom zavise od

zahteva za informacijama krajnjih korisnika. Obzirom da krajnji korisnicikoriste informacije iz DSS-a u procesu donoenja svojih odluka, DSS bitrebalo da zadovolji zahteve krajnjih korisnika to je vie mogue.Meutim, mogu postojati ogranienja zbog nedostatka znanja i podatakao procesima koji su vezani za planirane mere u skladu sa definisanimciljeve. U nastavku je dat kratak opis nekih glavnih funkcija koje DSStreba da ima i tipini alati koje se koriste za ove funkcije.

3.3.1. Analiza upravljakih alternativa

Kompleksan integralni model prua holistiku reprezentacijusistema, sa eksplicitno definisanim vezama izmeu prirodnih sistema idrutveno-ekonomskih sistema. U principu funkcije analize upravljakihalternativa zahtevaju opis sistema na odgovarajuem nivou detaljaprostornih i vremenskih skala. U praksi sposobnost analize je jedna odnajvanijih funkcija DSS-a. Sposobnosti analize e biti vana narazliitim takama/nivoima DSS sistema. Pre svega, korisnik e eletida analizira trenutno stanje renog sliva, to ukljuuje i inventar svihrelevantnih funkcija sliva reke (npr. socijalno-ekonomskih i ekolokihfunkcija) za eljeni proces odluivanja. Takoe, analize funkcija suneophodne za evaluaciju efekata i uticaja mera na sliv reke.Kalkulisano projektovano stanje renog sliva mora da bude u odnosuna trenutno stanje, kao i na eljeno stanje. Uporeivanjemprojektovanog i eljenog stanja korisnik e biti u stanju da odlui da lisu dalje mere neophodne da bi se postiglo eljeno stanje.

3.3.2. Komunikacije

Integralni DSS sistem moe da olaka komunikaciju izmeukreatora politike i zainteresovanih strana u naporima participativnogplaniranja. Interaktivna simulacija na integralnom modelu pokazujezainteresovanim stranama kako su njihovi razliiti stavovi o sistemu uvezi jedni sa drugima. Transparentnost sistema garantuje da akteriprepoznaju njihov domen eksplicitno zastupljen u sistemu.Transparentnost i orijentisanost prema korisnicima su kljuni faktori da bi

sistem funkcionisao kao faktor posredovanja u kontekstu zajednikogplaniranja. Znaajan aspekt orijentisanosti prema korisnicima je odziv i

brzina sistema, koji su posebno vani za sesije bazirane na tehnikamagrupnog reavanja problema, gde pojedinci ele da istrae razliitescenarije u toku diskusije.


40/197


34

Postojei DSS sistemi u razliitim oblastima ljudskog delovanjavesu pokazali da je komunikacija jedna od najvanijih funkcija DSS-a. Kod integralnog upravljanja vodnim resursima ukljueni suheterogeni akteri, pa je komunikacija centralni deo DSS-a. Osim togainformisanje javnosti je izuzetno znaajna funkcija DSS-a.

Alati koji se mogu koristiti za komunikaciju su alati za uvanje,uvoz i izvoz kompletnih scenarija za razmenu izmeu zainteresovanihstrana ili lobija, alati za izvetavanje sauvanih scenarija zajedno sakomentarima i argumenata, alati za geo-referenciranje stanja ikreiranje odgovarajuih mapa.

3.3.3. Biblioteka (Baza znanja)

DSS kao integralni sistem moe da se koristi za upravljanjeznanjem. On obezbeuje prikupljanje, ureivanje i povezivanjepostojeeg znanje o sistemu, pa stoga moe da ispuni funkcijudinamike biblioteke. DSS moe da otkrije praznine u znanju i time dada podsticaj za dalja istraivanja i prikupljanja podataka. Kroz DSSznanje o sistemu postaje dostupno u operativnom obliku. Na taj nainDSS moe biti zajednika infrastruktura za skladitenje i prenos znanjaza organizacije koje uestvuju u upravljanju i eventualno javnosti.

Integralno upravljanje renim slivovima ukljuuje irok opsegznanja, podataka i modela. Funkcija DSS-a kao biblioteke e biti odpomoi pojedinim korisnicima, na primer saveznim agencijama, presvega u struktuiranju aktuelnih saznanja i raspoloivih podataka ovodnim resursima i slivu.

3.3.4. Upravljanje

Upravljanje je funkcija DSS-a koja je vana za korisnike kojimoraju da procene opte odluke i pretvore ih u izvodljive mere. Izseta moguih mera oni moraju da izaberu one koje najboljeodgovaraju ciljevima. Naravno finansijski aspekti se moraju uzeti uobzir i zbog toga je neophodna njihova ocena. Neophodno je utvrditikoji su trokovi izabranih mera i kakvi e biti efekti ovih mera navodne resurse, zemljite i ceo sliv. Osnovna alatka u ovakvimanalizama je viekriterijumska evaluacija.


41/197


35

3.3.5. Uenje

Osim navedenih funkcija DSS moe da se koristi i za potrebeuenja. Pre svega, to znai uenje o povezivanju procesa, prirodnih ikorisnikih funkcija, koje grade kompleksnu mreu sistema sa viemeuzavisnosti. ak i ako su strunjaci upoznati sa timmeuzavisnostima, u posebnim oblastima interesovanja mogu dakoriste DSS za uenje o povezanosti sa nepoznatim funkcijama. Alatikoji se mogu koristiti za uenje su alati za prikaz zavisnosti procesa ifunkcija bazirani na opisima sistema, identifikacioni alati koji istiukvalitativne uticaje intervencija u dijagramima sistema itd.

4. DEFINISANJE ZAHTEVANa slivu postoji veliki broj razliitih aktera koji su vezani za

korienje vodnih resursa i njihovu zatitu od zagaenja, sa razliitimciljevima. Svi ovi akteri su i potencijalni korisnici DSS-a, koji trebazajedno da identifikuju ono to bi elele da sadri sistem. Obzirom narazliiti znaaj i funkciji potencijalnih korisnika u donoenju odluka irazliito iskustvo i uvebanosti u radu sa raunarskim alatima, zahtevii potrebe korisnika mogu da budu veoma razliiti. Na osnovu dosadanjegiskustva definisani su polazni zahtevi koje treba da ispuni inicijalniprototip sistema:

Relevantnost politike - odnosi se na nain na koji sistemomoguava neposrednu podrku za politiku krajnjeg

korisnika, odnosno koliko je sistem dobro prilagoennjegovim potrebama, vetinama i metodama rada.Relevantnost politike je takoe vana u odnosu na razliitemodele i procese koji su zastupljeni u DSS-u. Generalnoproces postaje relevantan sa aspekta politike ukolikokreator politike ima neke direktne ili indirektne mere kojimamoe da utie na proces.

Istraivako uenje - odnosi se na lakou sa kojom korisnikmoe da naui o problemu ili delu problema pomou DSS-a. Uenje e biti mogue samo ako korisnik razume uzrokei efekte u sistemu. Dakle, DSS mora da bude transparentani jednostavan za upotrebu. Nivo sloenosti sistema treba dabude u granicama uenja koje moe da se izvri, a sistemtreba da bude odgovoran, to znai da unos korisnika trebada dovede do izlaza na nain koji omoguava intuitivnioseaj da se ui. Sistem bi trebalo da proizvede izlaz koji je


42/197


36

pouan i ako je mogue, koncizan: geografski izlaz u oblikumapa, vremenske serije u vidu grafikona, itd.

Korisnika orijentisanost - odnosi se na lakou sa kojomsistem moe da se koristiti od strane krajnjih korisnika.Sistem e biti korisniki orijentisan, ako je dobro dizajniransa intuitivnim i uniformnim korisnikim interfejsom koji jekreiran i setovan u skladu sa smernicama koje se odnosena operativni sistem i platformu na kojoj sistem radi.Takoe, sistem je korisniki orijentisan, ako je opremljenodgovarajuim skupom alata, potrebnih za obavljanjeanalitikih zadataka, kojima moe lako da se manipulie.

Transparentnost - odnosi se na pogodnost rezultata

generisanih od strane sistema, kao i dokumentovanostrazliitih zadataka izvrenih od strane sistema. to viesistem izvrava svoje zadatke na nain koja ini intuitivanoseaj krajnjem korisniku, sistem e biti transparentniji.Takoe, to su modeli i alati sistema otvoreniji idokumentovaniji, sistem e biti transparentniji.

Interaktivnost - odnosi se na lakou sa kojom krajnji korisnikmoe da komunicira sa sistemom. Osnovna pitanja kojadefiniu interaktivnost su: koji procenat zadataka korisnikmoe sprovoditi direktno i preko korisnikog interfejsa bezpotrebe da se vraa na druge analitike instrumente, kojialati su dostupni za podrku korisniku u izvravanju tihanalitiki poslova u toku sesije, koliko truda je ukljueno usprovoenje zadatka i kakvi manevri su potrebni od stranekorisnika, koliko ovakvih aktivnosti moe da se uradi na licumesta bez potrebe za korienjem drugih instrumenata?

Integracija - odnosi se na nivo integracije modela i alatapostignut u samom sistemu. Razliiti modeli u sistemumogu biti povezani labavo, tesno ili potpuno. Strategijapovezivanja modela zavisiod sloenosti modela, tj. od brojapromenljivih koje se razmenjuju izmeu modela u sistemu.Integracija se odnosi i na nain prilagoavanja alatafunkcionalnim i analitikim zahtevima modela.

Fleksibilnost - odnosi se na na lakoa sa kojom sistemmoe biti prilagoen ili menjan za reavanje ostalih

probleme na slivu, ili za reavanje slinih problema udrugom regionu ili u drugom kontekstu.

Koreknost - odnosi se na kvalitet izlaza generisanih odstrane sistema. Nivo koreknosti sistema e najvie zavisiti


43/197


37

od kvaliteta modeli koji se koriste u sistemu i nainapovezivanja ovih modeli u jedan integrisani model. Ovo jetesno povezano sa pojmovima neizvesnosti, predvidljivosti,sloenosti modeliranog problema, itd.

Kompletnost - odnosi se na odnos relevantnih domenaprocesa koji su generalno predstavljeni modelima i alatimasistema i na dovoljan nivo detalja. Kompletnost se razlikujeod nivoa apstrakcije u smislu da kompletan sistem ne trebada se sastoji od modela koji su potpuno spojeni, niti ovimodeli moraju da rade na istom nivou detalja, sa istimvremenskim skalama, istim skupom stanja promenljivih, itd.

Nivo apstrakcija - odnosi se na nivo detalja sa kojim

sistemom predstavlja domen odluivanja. Nivo detaljapostignut u sistemu treba da bude odgovarajui i relevantanza vrstu problema koji treba da rei krajnji korisnik. Zavisnood toga dali je krajnji korisnik kreator politike ili istraiva,modeli u sistem treba da budu ocenjeni prema njihovojrelevantnosti politike ili istraivakoj relevantnost.

Performanse - odnose se na brzinu kojom sistema, modeli ialati generiu rezultate koji su trenutno relevantni zakrajnjeg korisnika. Performanse su relativne u odnosu naplatformu i raunara, koji su obino na raspolaganjukrajnjem korisniku.

Cena razvoja - odnosi se na trokove potrebne da se

izgradi i aktivira konana verzija sistema. Razvojni trokoviukljuuju ne samo implementaciju softvera, vei pripremni

rad ukljuen u funkcionalni i tehniki dizajn sistema. Ovo neukljuuje trokove odravanja.

Trokovi odravanja - odnose se na trokove koji suukljueni u odravanje i unapreenje sistema. U trokoveodravanja se ukljuuju i trokove za prilagoavanjesistema promenljivim potrebama krajnjih korisnika, kao isoftverskim i hardverskim standardima.

Saradnja - odnosi se na potencijal za distribuirani razvoj,odravanje i korienje sistema.

Implementacija (nivo teine) - odnosi se na tehnike

potekoe koje treba da rei tim uklju

en u izgradnju sistema.Ovo ukljuuje tekoe u praktinoj realizaciji arhitekture i

funkcionalnih komponenata sistema: baze podataka, bazemodela, baze alata, korisniki interfejs. Uopteno govorei


44/197


38

vea teine podrazumeva vei rizik da e se u izgradnjisistema javiti mnoge tehnike i organizacione tekoe.

Ovo je samo orijentaciona lista zahteva koje treba da ispuniinicijalni prototip softvera sistema podrke odluivanju. Neophodno jeda svi potencijalni korisnici identifikuju sopstvene zahteve, a da zatimsa ostalim korisnicima identifikuju hijerarhiju zahteva i potreba. Uzavisnosti od obima DSS-a i broja zainteresovanih strana, ovo moebiti zahtevan korak. Tokom razvoja prototipa softvera, kroz ukljuivanjezainteresovanih strana u proces kreiranja DSS-a i nastanak novih idejai pitanja lista zahteva e biti revidirana i proirena novim zahtevima.

5. ZAKLJUAK

NAjvea vrednost korienja DSS-a je njegova sposobnost dapobolja donosiocima odluka nain pristupa problemu, odnosno daprui novi uvid u problem, da omogui donoenje bolje odluke i briodgovor na neoekivane situacije i to je najvanije, promenu svesti oodgovornosti za vodne resurse i ivotnu sredinu. Sve u svemu, DSSbi trebalo da pomogne svojim korisnicima da postanu boljeinformisani u radu sa svojim intenzivnim informacijama u reavanjuproblema upravljanja vodnim resursima.

To e biti mogue samo ako se striktno sprovede iterativniproces razvoja DSS-a, u okviru koga se mora obratiti panja na brojnalogistika pitanja i ogranienja. Priroda problema, broj i raznovrsnostzainteresovanih aktera i mnoga druga pitanja mogu uticati naizvodljivost iterativnog procesa razvoja prostornog DSS i na njegovuefikasnu primenu. Identifikacija grupa zainteresovanih strana i njihovodalje uee u razvojnom procesu je veoma vano. Multidisciplinarniprojektni tim je obino neophodan i vano je da se on okupi u ranoj fazirazvojnog procesa. Iz navedenih razloga faze definisanja problema idefinisanja zahteva imaju kljunu ulogu za itav proces razvoja DSS-a.Tokom itavog razvojnog procesa, a naroito u poetnim fazama,paljivo planiranje mora da ima vano mesto, pri emu se moraju uzetiu obzir legitimna vremenska i resursna ogranienja.


45/197


39

ZAHVALNOSTRezultati istraivanja prezentovani u ovom radu su finansirani

u okviru naunih projekata TR37003 i TR37018 Ministarstva prosvetei nauke Republike Srbije.

6. LITERATURA

[1] Milievi, D. (2011): Razvoj programskog sistema za integralnu zatitu vodnihresursa od zagaenja, Doktorska disertacija odbranjena na Graevinsko-arhitektonskom fakultetu u Niu, str. 199

[2] Milievi, D., Milenkovi, S. (2011): Primena informatikih tehnologija uintegralnoj zatiti vodnih resursa od zagaenja, Uvodni rad po pozivu,Meunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni vrsti otpad i opasanotpad, Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo, 05. do 08.aprila 2011. godine, Ni, str. 16-21.

[3] Milievi, D., Milenkovi, S., Nikoli, V. (2002): The Informatics Support ToThe Water Resources Integral Protection From Pollution, The 6th WorldMulticonference on Systemics, Cybernetics and Informatics, Orlando,Proceedings, Volume I: Information Systems Development I, Florida, USA, p.227-232.

[4] Sugumaran, R., DeGroote, J. (2011): Spatial Decision Support Systems,Principles and Practices, Taylor and Francis Group, LLC; USA, p. 469


46/197


40


47/197

AUTONOMIJA ARHITEKTURE I ODNOSINVESTITOR PROJEKTANT:INTERAKCIJA ILI KONFLIKT

Aleksandar Milojkovi1

Marko Nikoli2

Rezime

Autonomija arhitekture i interakcija projektanta i investitora, i njen znaaju nastanku jednog arhitektonskog dela, este su teme mnogih strunih polemika.U ovom radu diskutuje se jedan od primera interakcije/konflikta u odnosu investitor

projektant, koji je rezultovao uspenim i od strane strune javnosti (i investitora)dobro ocenjenim projektom i (ne)zadovoljavajuom realizacijom.

Kljune rei: Znaenje personalnog prostora, autonomijaarhitekture, odnos investitorprojektant

1. UVOD

Istorija arhitekture kao umetnosti i zanata oduvek je istovremenobila i istorija borbe izmeu estetskog oseaja i vetine projektanta, i elja ineotuivog "prava" investitora da utie na nastajanje dela koje finansira. Utrenutku, kada u Srbiji pojam arhitekture ima manje - vie metaforinoznaenje, i kada je arhitektura prilino zavisna od diletanata u svimstrukturama upravljanja i investicija privatnih preduzetnika sumnjive

1mr Aleksandar Milojkovi, dipl. in. arh., asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultetu Niu2Marko Nikoli, dipl. in. arh., asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu


48/197

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA no.26

42

prolosti, arhitektonska reenja, ma kako jednostavni, i arhitektura uopte,ipak su proizvod sveukupnosti moralnih, socijalnih, ekonomskih,ergonomskih i drugih okolnosti koje odreuju njihov postanak. Otudzadatak projektanta da za nekog drugog osmisli prostor i omogui mu"sigurnost" i "toplinu" doma, nije nimalo jednostavan, i bez obzira naprofesionalnost i obrazovanje, nosi neminovno viestruke etike i strunedileme.

2. ISTORIJA KONFLIKTA

Antropoloka istraivanja pokazuju da su arhitektonska delapraistorijskog doba nastajala pratei formu diktiranu idealima "istoe" i"harmonije" u cilju postizanja boanskog reda stvari. U antiko doba javljase i ideja utilitarizma, ali i novi, formalistiki stav u arhitekturi i forma, kaonorma sama po sebi, pa se po prvi put postavlja i pitanje autonomijearhitekture i umetnosti uopte.

Renesansna arhitektura je, izmeu ostalog, i arhitektura za trite,komercijalna arhitektura, to je posledica reorganizacije drutva iekspanzije trine logike. Po prvi put dolazi do sukoba "arhitekture ideja" i"potroake arhitekture". Ovaj konflikt postepeno raste do poetka XVIIIveka, kada se javlja rani funkcionalizam koji lepotu pronalazi uupotrebljivosti, pa tako u odreenoj meri zadovoljava hedonistike,grafistike i formalistike zahteve, a naizgled i zahteve za efikasnou iefektnou [9]. Za funkcionaliste je uklapanje novog u okvire opsoletne,

demodirane zaostavtine prethodnih graditelja izgledalo nebitno i akpomalo neasno [3].

Jedna od reakcija na funkcionalizam je i pojava populizma uarhitekturi, koji korisnike objekta posmatra kao jedine legitimne ocenjivaearhitektonskog projekta, odnosno dela. Profesionalci postaju krivci zaalijenizaciju korisnika od proizvoda, a tu distancu treba premostiti potpunonovim pristupom projektovanju. U tu svrhu, zastupnici populizma zalause za integraciju normi izvedenih iz objekata narodne arhitekture u korpuszvaninih arhitektonskih normi i generisanje novog stila koji bi se smatrao"narodnim" bez obzira na to to je u stvari kreiran od strane struke. Buduikorisnici mogu i direktno uestvovati u fazi projektovanja, a arhitektaprojektuje samo komponente koje korisnik zatim upotrebljava po

sopstvenom nahoenju. Ovakav pristup, naravno, ima mnoge nedostatke,jer je tvrdnja zagovornika populizma da arhitektura pati od preteranogprofesionalizma, sasvim povrna, a naivno njihovo miljenje da veaparticipacija korisnika doprinosi humanijem okruenju, odnosno da jenjihov stav prema okolini pozitivniji od stava projektanta [11]. Populizmu


49/197

Autonomija arhitekture i odnos investitorprojektant: interakcija ili konflikt

43

se suprotstavlja nauni pristup - scijentizam, koji u potrazi za efikasnijimmetodama odreenja prostora i vizuelne organizacije odbacujefunkcionalistike formule i okree se metodama reavanja strukturalnihproblema.

3. REAKCIJA STRUKE: NARCIZAM, HUMANAFIGURACIJA, NOVI PROFESIONALIZAM

Usled deprimirajueg stanja arhitekture u okvirima globalnihekonomskih i politikih tokova dolazi do pojave, koju teoretiari, oslanjajuise na analogiju izmeu psiholokog stanja individue i grupe, nazivajunarcizmom. Narcizam3sa karakterie konfuzijom izmeu svesne kontrolesebe nad sobom i sebe nad spoljanjim svetom [10]. U drutvenimgrupama, kao i u pojedinim grupama profesionalaca, teak gubitak ilivelika frustracija mogu dovesti do ispoljavanja simptoma regresije, slinoindividualnim simptomima koji se javljaju u psihijatriji - poricanje stvarnosti ipreokupiranost "svemogunou misli" u kolektivnom miljenju.Opsednutost formalizmom, hedonizmom, grafizmom i elitizmom unajnovijim periodima arhitektonskog stvaralatva titi na neki nain jedanbroj arhitekata od neprijatne stvarnosti i omoguuje im da, okrenuti sebi, upotrazi za opravdanjem zatvorenog sveta struke i projektnih biroa, kadgod je to mogue, to bezbolnije, iz domena stvarnosti preu u domenmentalnih konstrukata, u pokuaju prevazilaenja frustracija i odvojenostisveta realnosti od sveta ideja. Kolektivni narcizam stvara oseaj svemoi

umesto prethodnog oseaja onemogu

enosti, i evoluira kao posledicapsiholoke idiosinkrazije osoba voenih linim interesom uvuenih u

konflikte i saradnju sa drugim osobama posredstvom reciprociteta,zavisnosti, obaveza i dominacija, to Norbert Elias naziva "humanafiguracija" [5].

Nemoarhitekture da stvori sopstvene uslove postojanja, njenaograniena autonomija, i nemogunost promiljanja i stvaranja mimosavremenih globalnih tokova, s jedne strane, i ubrzani ekonomski rast iekspanzija, promocija naunih i tehnolokih inovacija, ali i ekonomska ienergetska kriza, kao karakteristike napredne civilizacije, dovode donastanka "novog profesionalizma" i vreg povezivanja arhitekture sadostignuima ovog vremena [2].

3To je faza u razvoju deteta kada dete nije u stanju da razlui sebe od stvarnosti spoljanjegsveta, i takav poloaj u mnogome utie na njegov proces miljenja i delanja. I odrasla osobamoe regredirati u ovaj stadijum, reagujui na intenzivan, akutni stres, u cilju poricanjaneprijatnih dogaaja. Prema Frojd S.: Animizam, magija i svemomisli, u: Totem i tabu, Maticasrpska, Novi Sad 1969, str. 197-223


50/197

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA no.26

44

4. ZNAENJE PERSONALNOG PROSTORA I POLOAJINVESTITORA I PROJEKTANTA

ovek je prostorno i socijalno bie, bie koje ivi u prostoru, ukojem se zbivaju sve ljudske interakcije. Zauzimajui odreeni poloaj uprostoru u kome se nalazi sa drugim osobama, mesto u prostoru i poloajkoji zauzima u odnosu na druge osobe postaje vrsta neverbalnogkomunikacionog znaka [8]. Budui da uesnici u interakciji zauzimanjemodreenog mesta i poloaja u prostoru pruaju odreene, za interakcijurelevantne podatke, ovakvo zauzimanje mesta u prostoru moglo bi senazvati proksemikom ili prostornom komunikacijom.

4.1. Poloaj investitora

Istraivanja su pokazala da se na osnovu znaenja prostora iasocijativnih elemenata moe izdvojiti devet dimenzija doma kojeukljuuju ljudske meuodnose, socijalnu matricu, statussamoidentifikacije, prostor privatnosti, mesto stabilnosti i kontinuiteta,prostor za personalizaciju, obuhvat svakodnevnog ponaanja i odvijanjaosnovnih ivotnih aktivnosti, dom detinjstva i mesto odrastanja, i najzadzaklon i fiziku tvorevinu [7]. injenica je da se znaenje ivotnogokruenja generie kroz personalizaciju prostora posredstvomidentifikacije sa okruenjem i ini njegovu dopunu i transformaciju (dijalogovek - okruenje). Suvino je isticati poloaj korisnika u okviru teorije

potreba; on je centralna vrednost za odreivanje svih veliina, preko kojese kasnije utvruje kvalitet budueg prostora, jedinica i sklopova. Ipak,nedostatak profesionalnog usmeravanja i kontrole personalizacije prostoradovodi do eskalacije linih preferencija kao obeleja davno steenihznaenja koja su postala oekivanje i norma, dakle, monolog korisnika.

Tenja za rehabilitacijom ljudske spontanosti i uea pojedinca uoblikovanju sopstvenog prostora je tendencija poznata i savremenojfilozofiji i arhitekturi. Ipak, preslikavanje modela svakodnevnog ivota nemoe biti ni obrazac, ni formula uspenog reenja. Osnovni cilj zajednikihaktivnosti arhitekte/projektanta i investitora, pravilno shvaen, nije u stvarireenje, vePROBLEM, tj. projektni zadatak, ili program budueg objekta,koji treba da zadovolji potrebe investitora. Na investitoru je da svoje

potrebe iskae, a na arhitekti da ih shvati i kreira odgovarajui okvir zanjihovo zadovoljavanje.


51/197

Autonomija arhitekture i odnos investitorprojektant: interakcija ili konflikt

45

4.2. Poloaj projektanta

Projektant, svojim profesionalnim delovanjem u oblasti oblikovanjaivotnog okruenja, vri selekciju efekata u domenu vizuelnih, taktilnih izvunih obeleja posredstvom fizike forme. Fizike tvorevine nude brojnemogunosti za potenciranje efekata vieulne percepcije i ukupnogbogatstva prostora; sagledavanje oblika, veliine, boje, teksture, svetlosti,senke, promene nivoa, pravca i ugla sagledavanja, uvoenje prirodnog istvorenog zvuka, mirisa, dodira, podsticanje ponaanja ljudi i ostavljanjeokvira za njihovo delovanje [1]. Potrebe korisnika, meutim, veoma suraznovrsne, a dimenzija promenljivosti je neprestano prisutna.Multifunkcionalnost i prilagodljivost promenljivim potrebama esto sedefiniu vepri prvom kontaktu budueg korisnika i projektanta.

4.3. Interakcija ili konflikt?

Ako strunost i odgovorni pristup projektantapretpostavimo, jo uvek ostaje niz dilema koje se nameu. Kolika jestvarna autonomija projektanta - praktiara? Gde je granica koju trebapovui, koliko upliva korisniku dozvoliti? Odnos projektanta i korisnika -investitora jeste najamniki, ali isto koliko je to i odnos psihoterapeut -pacijent. Budui korisnik projektantu izlae svoje namere, nadanja,interesovanja, pred njim se "ogoljuje" i izlae i svoje najintimnije potrebe.Projektant zadire u njegov ivot voljno ili nevoljno, ostvarujui meurelacije

sa korisnikom i lanovima njegove porodice, esto nepotrebno iometajue bliske. On sedi za njegovim stolom, "ivi od njegovog novca",ali ipak jasno izraava svoje profesionalne stavove. A da li je to mogue?Izvestan transfer (i kontratransfer) je neminovan, a kao i u odnosupsihoterapeut - pacijent, on moe varirati od ljubavi do mrnje. vrst inepokolebljiv profesionalac moe se pokazati kao persona non grata, tonaravno zavi

zbornik radova gaf-a broj 26

Documents