zdravstvena nega u neurologiji

5/27/2018 Zdravstvena Nega u Neurologiji

1/13

SEMINARSKI RAD

Parkinsonova bolest i zdravstvena nega obolelih

Predmet: Zdravstvena nega u neurologiji

Mentor: Student:


2/13

2

Sadraj

1. Uvod...............................................................................................................................32. Epidemiologija....43. Etiologija........................................................................................................................44. Klinika slika......55. Dijagnoza............66. Diferencijalna dijagnoza.77. Leenje78. Kako iveti sa Parkisonovom boleu?..........................................................................89. Prognoza Parkisonove bolesti.........................................................................................910.Literatura......10


3/13

3

1.Uvod

Parkinsonova bolest (PB) je bolest s poremeajima pokreta.

Nazvana je po engleskom lekaru Jamesu Parkinsonu koji je prvi opisao 1817. godine u svom delu

(An essay on shaking palsy) i prvobitno je nazvao drhtajuom paralizom, zbog njenihonesposobljavajuih simptoma. Opisi karakteristinih simptoma bolesti koji su primeeni kodobolelih, nisu se puno izmenili od tada. Simptomi ukljuuju sporost u izvoenju pokreta, gubitaku ritmu i spontanoj motorici, poveanje tonusa miia ili ukoenost i ritmino podrhtavanjeodreenih delova tela. Kod bolesnika je karakteristian polupognuti stav celog tela, sa nogamasavijenim u kolenima i rukama savijenim u laktovima.

Prema definiciji, parkinsonova bolest je hronina neurodegenerativna bolest koja se manifestujekarakteristinim simptomima. Javlja se kao posledica izrazitog nedostatka neurotransmiteradopamina u delu mozga odgovornom za kontrolu voljno koordiniranih pokreta i poetka nekemotorike radnje. Kao posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokretejavljaju se nevoljni pokreti.


4/13

4

2.Epidemiologija

Parkinsonova bolest je trei najuestaliji neuroloki poremeaj kod ljudi. Javlja se u 1%populacije starije od 60 godina. Uestalost pojave parkinsonove bolesti raste sa poveanjemstarosti populacije. Neto ee obolevaju mukarci nego ene. Danas u svetu od parkinsonovebolesti boluje oko 2 miliona ljudi, a pretpostavlja se da bi se taj broj mogao udvostruiti do 2040.godine.

3.Etiologija

Taan uzrok degeneracije dopaminergikih neurona je nepoznat. Pretpostavlja se da je posledicainterakcije genetskih inilaca (starenje, muki pol, bela rasa, emocionalni stres, stidljivost,depresivnost, pozitivna porodina anamneza) i inilaca okoline (trauma, izlaganje herbicidima ipesticidima, ugljen monoksidu, tekim metalima, metanolu, lekovima, antipsihoticima,antiemeticima, upotreba bunarske vode, ivot u ruralnoj sredini).


5/13

5

4.Klinika slika

Bolest se polagano razvija i moe proi nekoliko meseci, pa i godina pre nego to bolesnikustanovi da ima tegobe.

Tri su glavna simptoma PB :

Tremor (drhtanje) Rigor (ukoenost miia ruku, nogu i vrata) Bradikinezija (usporenje pokreta)

Simptomi ne moraju da budu prisutni istovremeno, niti da se javljaju podjednakim intenzitetom.

Tremor (drhtanje) je simptom koji javnost esto povezuje s PB, iako tek oko 25 % bolesnikadoivljava jako slabi tremor ili ga uopteni nema. Karakterie se ritminim podrhtavanjem inevoljnim pokretima razliitih delova tela. Posledica je ponavljanja miinih kontrakcija. Upoetku je izazvan uzbuenjem, gubi se u snu i tokom odmora, a vremenom se javlja u sve duimrazdobljima. Poinje asimetrino na rukama, prvo jedna pa druga (stereotip brojanje novca),kasnije noge, donja vilica, jezik, glava. Vano je zapamtiti da drhtanje moe imati razliito

poreklo, tako da nemaju svi bolesnici s drhtanjem PB.

Rigor (ukoenost)je pojaan tonus ili ukoenost u miiima. Najee se javlja u okviru vrata,ramenog pojasa, karlica, ali i u akama i stopalima. Rezultat je tipini poloaj bolesnika sa PB -polupognuti poloaj tela, sa nogama savijenim u kolenima i rukama u laktovima. esto jeukoenost odgovorna za izraz lica u obliku maske. Kod nekih bolesnika ukoenost vodi osjeajubolia, posebno u rukama i ramenima. Pojaava se tokom kretanja.


6/13

6

Bradikinezija znai sporost pokreta. Ovaj simptom u najveoj meri doprinosi funkcionalnomoteenju bolesnika. Karakterie je kanjenje u zapoinjanju pokreta i smanjena amplitudapokreta. Uzrok je sporost u prenosu nunih informacija od mozga prema odreenim delovimatela. Kada su uputstva primljena, telo sporo reaguje na njih. Normalni asocirani pokreti (npr.mahanje rukama dok hodamo, treptanje, gestikulacija tokom razgovora) znatno su smanjeni.

Obavljanje uobiajenih dnevnih aktivnosti koje ukljuuju fine pokrete, je usporeno (zakopavanjedugmadi, vezivanje pertli, okretanje u krevetu).

Posturalna nestabilnost (slaba ravnotea) se javlja kao rezultat gubitaka posturalnih refleksa. Tosu autonomni refleksni mehanizmi koji kontroliu odravanje uspravnog poloaja i tite osobu odpadova tokom promene poloaja. Padanje, tj. gubitak uspravnog poloaja, se u PB javlja npr. kodpromene smera hoda ili sedanja u stolicu.

esto je prisutna depresija, demencija, smetnje sna, mokrenje i stolice. Javljaju se promene urukopisu (mikrografija veliina slova se smanjuje tokom pisanja) i govoru (usporenozapoinjanje, tiho, monotono, nerazumljivo prianje). Brzina napredovanja same bolesti razlikujese od bolesnika do bolesnika. Kod nekih bolesnika ak i due vreme bolest ne utie na

sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Vano je na vreme otkriti bolest, a onda jeuspeno leiti.

5.Dijagnoza

Ne postoje specifine metode dijagnostike kojima bi se dokazala bolest, pa je potreban detaljanneuroloki pregled i obrada kako bi se postavila dijagnoza bolesti. Za postavljanje dijagnozepotrebno je uzeti temeljnu anamnezu bolesnika, odrediti opti i neuroloki status bolesnika, paukoliko je potrebno, uraditi i test levodopom. Dijagnoza se temelji na uoenom prisustvu barem 2od 3 glavna simptoma bolesti u klinikoj slici. Glavni simptomi su tremor (drhtanje), rigor(ukoenost miia ruku, nogu i vrata) i bradikinezija (usporenje pokreta).

Za procenu stepena teine bolesti koriste se rezultati dobijeni u lestvicama za ocenjivanjeparkinsonove bolesti (Hoen and Yahr Staging of PD; UPDRS), koje pomau u leenju i prognozibolesti.

UPDRS (Unified Parkinson Disease Rating Scale) je skala koja se sastoji od tri razliite grupepitanja vezanih za mentalno stanje, raspoloenje, ponaanje, sposobnost obavljanja svakodnevnihaktivnosti i motoriku aktivnost. Maksimalan broj bodova je 199, to ujedno predstavlja i najteioblik onesposobljenja zbog bolesti.

Pozitivan odgovor na terapiju levodopom slui za potvrdu dijagnoze bolesti.

Dodatne dijagnostike pretrage, poput kompjuterske tomografije mozga (CT) ili magnetskerezonance (MR), mogu pomoi i iskljuiti neke neuroloke ili vaskularne poremeaje sa slinimsimptomima, ali ne i dokazati bolest.


7/13

7

6.Diferencijalna dijagnoza

Simptome sline onima u PB ima i veliki broj drugih neurodegenerativnih bolesti uzrokovanihinfekcijama, toksinima, drogama i strukturnim oteenjima mozga, pa ih je ponekad nemoguerazlikovati od PB samo po klinikoj slici. Opirna anamneza i dijagnostike pretrage kao to jeneuroimaging mogu pomoi u postavljanju razlune dijagnoze.

7.Leenje

Leenje parkinsonove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. U leenju jepotrebno pristupiti svakom bolesniku individualno, u zavisnosti od doba i stepena teine bolesti, a

sve u svrhu poboljanja kvalitete ivota. Vana je rana dijagnoza bolesti, uzimanje specifinihlekova, nain ishrane, fizika aktivnost.

Leenje je veoma uspeno u ranom stadijumu, kada je simptome mogue kontrolisati jednimlekom. U uznapredovaloj fazi bolesti potrebna je kombinacija vie lekova razliitog mehanizmadelovanja. Za postizanje odgovarajue doze potrebno je postupno titrirati dui vremenski period.

Leenje parkinsonove bolesti uz primenu lekova ukljuuje i nefarmakoloke mere (fizikaaktivnost, ishrana, grupe za podrku obolelima).

Osnovni lekovi u terapiji PB su agonisti dopamina i levodopa.

Dopaminski agonisti (bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol) direktno stimuliu radreceptora i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao

monoterapija, a kasnije u kombinaciji s levodopom, pojaavajui dejstvo terapije.

Levodopa je jedan od najdelotvornijih lekova. Podie nivo dopamina, supstance koja nedostaje umozgu obolelih.

COMT inhibitor (entkapon)-blokira razgradnju levodope pre nego to ue u mozak. Uzima sesamo zajedno sa levodopom, pa znaajno pojaava njeno dejstvo.


8/13

8

Hirurko leenje i/ili ugradnja stimulatora primenjuju se samo kod bolesnika koji su razvilinekontrolisane pokrete koji se ne mogu uspeno leiti lekovima.

8.Zdravstvena nega obolelih

Za bolesnika je vana odgovarajua pomo kako bi mu se omoguio kvalitetniji ivot. Vano jeohrabriti bolesnika, ali i uestvovati u fizioterapijskim vebama s bolesnikom, a i pomagati muda ostane ukljuen u porodine aktivnosti. lanovi porodice mogu mnogo da pomognu bolesnikukako bi se oslobodio depresije, oseaja ljutnje i oseaja nelagode zbog zavisnosti od drugih ljudi.

Sestr inske in tervenci je

SMANJEN UNOS HRANE SA OTEANIM VAKANJEM I GUTANJEM

hranu prilagoditi bolesnikovim navikama i eljama osigurati male uestale obroke osigurati dovoljno vremena za obrok podsticati na uzimanje manjih zalogaja, da ne pria dok jede, a u fazi gutanja da razmilja osamom aktu gutanja

smestiti bolesnika u povien poloaj osigurati tenuili kaastu hranu, ako je potrebno hranu iseckati


9/13

9

NUTRICIONI DEFICIT SA SMANJENIM UNOSOM HRANE

proceniti bolesnikovu teinu i visinu osigurati dijetalnu ishranu glavni obrok dati ujutro dok bolesnik ima vie snage beleiti unos hrane i tenosti davati do 2 l. tenostina dan podsticati ga na manje i ee obroke pohvaliti svaki pojedeni obrok osigurati adekvatnu okolinu

OTEANO KRETANJE SA OSNOVNOM BOLEU TO SE KARAKTERIEBRADIKINEZIJOM,

RIGOROM, TREMOROM

proceniti okolinske uslove i prilagoditi ih bolesnikovom stanju

izraditi s bolesnikom plan dnevnih aktivnosti i odmora podsticati bolesnika da sarauje sa fizioterapeutom, te sprovodi nauene vebe u dogovoru sa lekaroom primeniti odreene analgetike

OTEANO DISANJE, HIPERSEKRECIJA

osigurati bolesniku optimalne mikroklimatske uslove podsticati bolesnika da tokom aktivnosti koristi odmor nauiti bolesnika da koristi povieni poloaj nauiti bolesnika da iskaljava

aspirirati ako je potrebno osigurati dovoljno tenosti nauiti bolesnika vebama disanja posmatrati ritam, uestalost,dubinu disanja, zvukove pri disanju

VISOK RIZIK ZA PAD SA POREMEAJEM MOTORIKE, GUBITKOM RAVNOTEE

zajedno sa pacijentom izraditi plan dnevnih aktivnosti, osigurati dovoljno vremena nauiti bolesnika da postepeno ustaje iz kreveta, prvo da sedne, a zatim ustane podsticati da sprovodi vebe nauene sa fizioterapeutom procjeniti okolinske inioce koji utiu na bolesnikovo kretanje i stepen samostalnosti.Prilagoditi

prostor, omoguiti rukohvate, odravati podove suvim, postaviti vrste podmetae. Poveati nadzor nad bolesnikom Postaviti zvona nadohvat ruke


10/13

10

DEPRESIJA

ukljuiti bolesnika u dnevne aktivnosti postepeno davati informacije podsticati pacijenta da postavlja pitanja, da kae to ga mui, da verbalizuje svoje stanje osigurati razgovor u povoljnim uslovima, uspostaviti odnos poverenja

omoguiti sastanke sa obolelim od Parkinsonove bolesti nauiti bolesnika vebama disanja,pohvaliti ga za svaki uspeno obavljen zadatak

SMANJENO PODNOENJE NAPORA SA MIINOM SLABOU

izraditi plan dnevnih aktivnosti i odmora osigurati dovoljno vremena za izvoenje odreenih aktivnosti identifikovati uzroke umora, ohrabriti bolesnika da postupno poveava optereenje i poveava samostalnost ukloniti inioce koji imaju negativan uticaj

podsticati pozitivno miljenje ja mogu


11/13

11

9.Prognoza Parkisonove bolesti

Prognoza zavisi o tipu PB:

Tip A - Tremor dominantni tip blai oblik bolesti povezan s tremorom i drugim simptomimaogranienim na jednu stranu tela. Najbolja prognoza, bolesnici odgovaraju jako dobro nauobiajene lekove kao to je levodopa. Posle tog razdoblja, pojaavaju se razliiti nivoi sindromalevodopa neuspeha.

Tip B Akinetiki tip tei, nestabilni oblik bolesti s problemom hodanja i zanemarivomkoliinom tremora. Umesto toga, u pojavi bolesti rano su prisutne potekoe u hodanju, sadranjem tela i ravnoteom. Ove osobe mogu imati jako dobar odgovor na lekove u razdoblju do8 godina.

Iako su istraivanja pomogla u pronalasku i razvijanju farmakoloke i hirurke terapije PB jouvek ne uspevamo usporiti progresiju bolesti ili izleiti je u potpunosti. Pronalazak uzroka bolestikoji se moe leiti bi trebao biti strategija za budunost, a dotad cilj u terapiji je prevencija ileenje bolesti na najbolji mogui nain.


12/13

12

10.Zakljuak

Zdravstvena nega obolelih od Parkinsonove bolesti zahteva multidisciplinarni pristup, sa ciljem,

da se zadovolje njihove fizike, psiholoke, obrazovne, duhovne i ostale socijalne potrebe.

Osnovna svrha negejeste, maksimalno korienje njihovih preostalih sposobnosti,

osposobljavanje za samostalniji ivot, kao i manji stepen zavisnosti od tue nege i pomoi.

Cilj zdravstvene negeobolelih od Parkinsonove bolestijeste, uspostavljanje to veeg stepena

prilagoenostibolesnika institucionalnom okruenju,ukoliko su hospitalizovani, preduzimanje

niza aktivnosti u oblasti stvaralatva, kulture, obrazovanja, rekreacije, sporta, zabave i drugo.

Znaajno je uspostavljanje socijalne i emocionalne ravnotee kod obolele osobe, aktivno

ukljuivanje u ivot i prevazilaenje kriznih situacija.


13/13

13

11.Literatura:

Clough CG et al. Fast FactsParkinson's Disease. May 2003. Kosti VS. Parkinsonova bolest i parkinsonizam. CIBIF, Beograd, 1998. Kosti VS i sar. Neurologija za studente medicine. Izdavaka delatnost Medicinskog

fakulteta, Beograd, 2007.

zdravstvena nega u neurologiji

Documents