U OVOM BROJU

Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina III • Broj 32 • 31. januar 2014. • cena 40 dinara

PRED SABOR ZEMLJORADNIKA:

Ko su sremski rekorderi? Strana 2.

NAŠA TEMA: GMO HRANA - SVET I MI

I opštine protiv GM useva

Strana 6.

od 20. do 24. ja nu a ra 2014.

• Rast ce ne pše ni ce • Rast ce ne so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Sne žnu be li nu i svež zim ski va zduh, po ljo pri vred nik Ste van Gru jić iz Si ba ča, is ko ri stio je da raz i gra svo je ko nje. Lju bav pre ma ko nji ma na sle dio je od

oca i kao sta ri sre mač ki ama net pre dao ju je u na sle đe svo jim si no vi ma.

Stra na 11.

Fo to

: M

. M

i le u sn

ić

ZIMA

ŠID • ZA VR ŠE NA LI CI TA CI JA PO LJO PRI VRED NOG ZE MLJI ŠTA

SMS MALI OGLASI 064/1629-737

Za ze mlji šte po vr ši ne 64 hek-ta ra u Ka ta star skoj op šti ni Er de vik pr vog da na li ci ta-

ci je po stig nu ta je naj vi ša ce na: od po čet nih 40.000 di na ra, ce na do stig la 108.000 di na ra! S dru ge stra ne, Ši đa ni uz do go vor ze mlju li ci ti ra li po po čet noj ce ni.

Stra na 4.

Naj sku plje u ata ru Er de vi kaDetalj sa licitacije

2 31. januar 2014.

OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević

• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić • DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • RE DAK CI JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737 • ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rsTELEFON/FAX: 022/610-144

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

AK TU EL NO STI

SREM SKA MI TRO VI CA • U SU SRET 40. JU BI LAR NOM SA BO RU ZE MLJO RAD NI KA SRE MA

Svet ko vi na pro iz vo đa ča hra ne Od bor za tak mi če nje usvo jio rang li ste po ostva re nim pri no si ma uče sni ka tak mi če nja u go to vo svim kul tu ra ma, ali bez še ćer ne re pe, mle ka i du va na, a one će bi ti usvo je ne na na red noj sed ni ci od bo ra

Vi še od 220 Sre ma ca, po ljo-pri vred nih pro iz vo đa ča, uklju-či lo se u tra di ci o nal no tak mi-

če nje u po sti za nju do brih pri no sa u ra tar skoj, vo ćar skoj, po vr tar skoj i sto čar skoj pro iz vod nji, ko jeg or ga-ni zu je Srem ska pri vred na ko mo ra. Da bi se zna lo ko je naj u spe šni ji i sve bi lo sprem no za ovo go di šnji, 40. Sa bor ze mljo rad ni ka Sre ma, ko ji će se odr ža ti po sled njeg pet-ka u fe bru a ru u Srem skoj Mi tro vi-ci, za se dao je Od bor za tak mi če nje ze mljo rad ni ka. Cilj sa stan ka bio je usva ja nje rang li sta po po stig nu tim pri no si ma tak mi ča ra u ka te go ri ja-ma i do go vor oko or ga ni za ci je za vr-šne sve ča no sti.

Na sed ni ci odr ža noj 24. ja nu a ra, u Srem skoj pri vred noj ko mo ri usvo-je ne su rang li ste za 16 ra tar skoh, vo ćar skih, po vr tat skih pro iz vod nji i sto čar sku pro iz vod nju, ali, zbog teh nič kih raz lo ga, to ni je mo glo d abu de uči nje no i za pro iz vod nju mle ka, du va na i še ćer ne re pe. O ovim re zul ta ti ma čla no vi od bo ra će ras pra vlja ti na pr voj na red noj sed-ni ci, re če no je na kon sa stan ka.

Pred sed nik ovog Od bo ra Bra ni-slav Ži va no vić sa op štio je ostva re-ne re zul ta te ta ko da su pred lo že ne rang li ste i usvo je ne jed no gla sno. Naj u spe šni ji u pro iz vod nji ozi me pše ni ce u pro šloj go di ni, u ka te-go ri ji pro iz vod nje na po vr ši ni do

tri hek ta ra su : Ne nad Ra du lo vić iz Ru me sa pri no som od 10,864 to-na, Hra ni slav Be ljin iz Do bri na ca sa pri no som od 10,412 to na, Đor đe Ma rić iz Iri ga sa pri no-som od 10,300 to na, a na po vr ši ni ve ćoj od tri hek ta ra pr vo pla si ra ni su Pa vle Ne na do vić ko ji je ostva rio rod od 10,193 to ne, iz Vog nja, Spa so je Mar đe lo ški iz Vog nja sa pri no som od 9,019 to na i Di mi tri je Sa va no vić iz Vog nja sa pri no som od 9,013 to na. Naj ve ći rob ni pro iz vo đač pše ni ce je Mi o drag La zić iz Go-lu bi na ca ko ji je na 130 hek ta ra ostva rio pro se-čan pri nos od 8.752 ki-lo gra ma po hek ta ru.

Ka da je ozi mi je čam u pi ta nju naj bo lji su bi li Mi li voj Sta jić iz Go lu-bi na ca, sa pri no som od 9.050 to na po hek ta-ru, Du šan Sa va no vić iz

Vog nja, sa pri no som od 9.037 to na, Sa va La za-re vić iz Pu ti na ca ko me je

po hek ta ru ro di lo 7,123 to na ječ ma. U pro iz vod nji ov sa naj bo lji su bi-li Go lu bin ča ni Bi lja na Po po vić sa ostva re nim pri no som od 4,73 to ne, Si ni ša Be ljin sa pri no som od 4,7 to na i Ra da Pe kić sa pri no som od 4,57 to na po hek ta ru. Naj ve ći pri-nos u pro iz vod nji tri ti ka la je osta rio Zo ran Po pov iz Do bri na ca i zaj pri-nos iz no si 8,12 to na po hek ta ru.

U pro iz vod nji so je na po vr ši ni do tri hek ta ra naj bo lji su bi li Ra di slav B. Cve tin ča nin, iz Ku zmi na, sa pri-no som od 4,435 to na po hek ta ru, Vla di ca Sa va no vić, iz Vog nja, sa pri no som od 4,354 to ne po hek ta-

ru i Velj ko Zo rić, iz Bre sta ča, sa pri no som od 3,7 to na po hek ta ru. Naj bo lje pri no se so je na po vr ši-ni ve ćoj od tri hek ta ra po sti gli su : Spa so je Mar đe lo ški, iz Vog nja, a nje gov pri nos po hek ta ru iz no si 4, 151 to na, Sa va Stoj ko vić iz Bre-sta ča, sa pri no som od 3,850 to na i Slo bo dan Ma o vac, iz Ada še va-ca, sa pri no som od 3,789 to na po hek ta ru. Rob ni pro iz vo đač u ovoj pro iz vod nji je Dar ko Da ni lo vić iz Ku zmi na, ko ji je na 100 hek ta ra so-je ostva rio pri nos od pro seč nih 1,8 to na po hek ta ru.

U pro iz vod nji sun co kre ta naj u-spe šni ji pro iz vo đa či na po vr ši ni do tri hek ta ra su Zo ran Mi haj lo vić iz Do bri na ca sa pri no som od 5,96 to na po hek ta ru, Mi le Bu đa nov ča nin iz Go lu bi na ca, sa pri no som od 5,005 to na i Mi šo Vi cjan, iz Sta re Pa zo-ve, sa pri no som od 4,956 to na po hek ta ru. U ka te go ri ji ze mljo rad ni ka ko ji su se tak mi či li u pro iz vod nji na po vr ši ni ve ćoj od tri hek ta ra naj bo lji su bi li: Sr đan Đu ri čić iz Go lu bi na-ca sa pri no som od 5,822 to ne, Ra-do van D. Je šić iz Do njih Pe tro va ca sa pri no som od 5,6 to na i Du ško Al ča ko vić iz Pu ti na ca sa pri no som od 4,97 to na po hek ta ru.

Ka da je u pi ta nju pro iz vod nja ku ku ru za naj bo lji na po vr ši ni do tri hek ta ra bi li su: Mar tin Do mo-

nji La ka toš iz Sta re Pa zo ve sa pri-no som od 12,371 to na po hek ta ru, Sta ni ša Jef tić iz Go lu bi na ca sa pri no som od 12,313 to ne i Ra-den ko Si mić iz Ku zmi na, sa pri-no som od 11,856 to na po hek ta ru. Na po vr ši ni ve ćoj od tri hek ta ra re kor de ri u ga je nju ku ku ru za su Slav ko Ma le tić iz Vog nja ko ji je ostva rio 12,670 to na po hek ta ru, Spa so je Mar đe lo ški iz Vog nja sa pri no som od 12,650 to na i Ran ko Ga rić iz Do njih Pe tro va ca sa pri-no som od 11,870 to na po hek ta-ru. Rob ni pro iz vo đač ku ku ru za je Pa vle Ne na do vić iz Vog nja ko ji je na 215 hek ta ra pod ku ku ru zom ostva rio pro se čan rod od 9.461 ki-lo gra ma po hek ta ru.

Naj bo lji pro iz vo đa či kru ške su Ne delj ko Bo ja nić iz Čal me, Mla-den Mi ća še vić iz Iri ga, Sa va Šu-ćan iz Iri ga. Bo ja nić je ostva rio pri-nos od 16,86 to na vi lja mov ke po hek ta ru, Mi ća še vić je imao za oko 266 ki lo gra ma ma nji rod, a Šu ćan je imao 16 to na po hek ta ru ro da. U pro iz vod nji šlji va naj bo lji je Ne-delj ko Bo ja nić iz Čal me - 36 to na po hek ta ru nje gov je pri nos. U pro-iz vod nji gro žđa naj bo lji su Đor đe Bo rak iz Er de vi ka, Dra gan Mi lje-vić iz Irig i Zo ran Do tlić iz Iri ga, a pri nos ko ji su ostva ri li kre tao s eod 15,8 to na do 12 to na po hek-

ta ru. Ka da je u pi ta nji pro iz vod nja bre sa ka naj bo lji su bi li De jan Jo-jić, To mi slav Sto jan čev i Đor đe Bo je vić iz Iri ga. pr vo pla si ra ni na rang li sti imao je rod od 27 to na po hek ta ru, dru gol pa si ra ni 26 to na, a tre će pla si ra ni je ubrao 18,5 to na bre sa ka po hek ta ru. Naj bo lji pro iz-vo đa či lu be ni ca u Sre mu su : Ra do-slav Fi li po vić iz Ku zmi na sa ro dom od 91,5 to nu po hek ta ru, Slo bo dan Ži va no vić iz Go lu bi na ca ko ji je od-ga jio 90 to na lu be ni ce po hek ta ru, dok je Bra ni slav Ra do vić iz Do-bri na ca imao 79,82 to ne po hek ta-ru. U pro iz vod nji di nja naj u spe šni ji su Bo ri slav An drić iz Do bri na ca - pri nos mu je bio 48,828 to na po ha i Go ran Lju šti nić iz Bu đa no va-ca sa pri no som od 48 to na di nja. Naj bo lji pro iz vo đa či pa ra daj za su Ti ho mir Bo ja nić iz Čal me, Mi lan Ko stić iz Di vo ša i Đor đe To mić iz Do bri na ca. Bo ja nić je ubrao 72,14 to na ro da, Ko stić je imao 68,42 to-ne a To mić 62,030 to na po hek ta ru. U pro iz vod nji ju na di, pri ja vljen je je dan pro iz vo đač - Jo van Ma ki ta-no vić iz Ku zmi na, a u pro izvdo nji svi nja naj bo lji su Mi lo van Ivan ko-vić iz Za sa vi ca 1, Dra ško Da ni lo-vić iz Ku zmi na i Mi lan Se ku lić iz Srem skih Mi ha lje va ca.

S. Đa ko vić - M. Mi le u snić

Bra ni slav Ži va no vić, pred sed nik od bo ra za tak mi če nje

Sa borSa bor ze mljo rad ni ka Sre-

ma, 40. po re du, bi će odr žan 28. fe bru a ra u Srem skoj Mi tro-vi ci, re kao je Vla di mir Vla o-vić, se kre tar od bor aza agrar Srem ske pri vred ne ko mo re jer je re gi o nal na ko mo ra or ga ni za-tor ove sve to ko vi ne pro iz vo dja-ča hra ne. Do bar deo po sla oko spon zo ri sa nja već je oba vljen, a mno gi od njih su već sa da po-zi tiv no od go vo ri li.

Sed ni ca Od bo ra za tak mi če nje

331. januar 2014.

NA UČ NO-STRUČ NI SKU PO VI

Na Po ljo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du, 23. ja nu a-ra, odr ža no je na uč no-struč-

no sa ve to va nje za ra ta re pod na zi-vom "Do bar dan do ma ći ne" ko je je otvo rio prof. dr Dra gan Gla mo čić mi ni star po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de, a ko je je bi lo na me-nje no ra ta ri ma za iz bor po nu de u pro leć noj se tvi.

Pred vi še od 1.000 uče sni ka, ko-li ko se oku pi lo u No vom Sa du, mi-ni star Gla mo čić je is ta kao da se ni su ste kli uslo vi za ve ću iz me nu Za ko na o pod sti ca ji ma i da, za pra vo, po ljo-pri vred ni ci s pra vom oče ku ju br že do no še nje od go va ra ju ćih pra vil ni ka za ras po de lu Agrar nog bu dže ta.

Po seb no odo bra va nje po ljo pri-vred ni ka je bi lo ka da je dr Gla mo čić re kao da će bi ti omo gu će no da di zel go ri vo ra ta ri mo gu ku pi ti na svim pum pa ma.

Vi zi ja mi ni stra

- Bu džet ko li ko god da je ve li ki, ni kad ni je do vo ljan. Vo leo bih, kao mi ni star po ljo pri vre de, da je mno go ve ći, ali mo ra mo bi ti sve sni si tu a ci je u ko joj se Sr bi ja na la zi da nas.

Da bi po ve ća li si gur nost na ših gra đa na, mi smo po ve ća li broj ana-

li za. Hra na ko ja se na la zi na tr ži štu je zdrav stve no bez bed na hra na, i to tre ba svi da zna ju.

Ve ći na ga zdin sta va je do bi la ono što je Mi ni star stvo po ljo pri vre de bi lo oba ve zno da is pla ti. To je bio ogro man po sao, jer sam za te kao si-tu a ci ju sa ve li kim du gom pre ma po-ljo pri vred ni ci ma. Ni je bi lo di na mi ke iz da va nja na lo ga pre ma Mi ni star-stvu fi nan si ja i on da smo ima li ve li-ki udar, ali je Mi ni star stvo fi nan si ja po ljo pri vre du uvr sti lo u pri o ri tet pa smo us pe li, i na to me im se za hva-lju jem.

Tri me se ca smo sa ga zdin stvi ma vo di li kon sul ta ci je o to me šta ugra-di ti u Za kon o pod sti ca ji ma u po ljo-pri vre di i ru ral nom raz vo ju - oba vi li smo po pis svih skla di šnih pro sto ra i hlad nja ča, pre ra đi vač kih ka pa ci te-ta, mle ka ra i dru gih po go na ka ko bi mo gli po u zda no pla ni ra ti no vac za raz voj po re gi o ni ma.

Po če la je i pri me na Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju (SPP), ko jim ot po či nje li be ra li za ci ja uvo za. Da kle, kre nu la je ozbilj na tr ži šna utak mi ca u ko joj ma li rob ni pro iz vo-đač ne vi di se be, a oni su u ve ći ni i to mo ra mo pri zna ti. To nas oba ve-zu je da pa žlji vo i bez žur be raz mo-tri mo da lji sta tus ovih ga zdin sta va,

što zbog slo že no sti i ni je sa mo te ma za Mi ni star stvo po ljo pri vre de, ne go za Vla du Sr bi je.

Mi smo, za pra vo, po sle pr vih sa-zna nja iz ras pra ve o iz me ni Za ko na o pod sti ca ji ma su o če ni sa no vom re ak ci jom i zah te vi ma da u ovoj go-di ni ne me nja mo ni šta u po sto je ćem za ko nu i da osta vi mo još vre me na da svi za jed no de fi ni še mo raz voj nu po li ti ku u po ljo pri vre di. Što se me-ne i mi ni star stva ti če, ne ma mo di-le mu, pri hva ta mo po ru ku, ali va lja zna ti da je di no ula ga njem u objek te i pre ra du, ko ji do no se tr ži šnu si gur-nost, stva ra mo šan su za kon ku rent-nost, jer smo pri va ti za ci ju u agro-in du stri ji za vr ši li na šte tu pri mar nih pro iz vo đa ča. Osta vi će mo vre me na i da, uz ras pra vu o Stra te gi ji raz vo ja po ljo pri vre de za de ce nij ski pe riod, de fi ni še mo sve pod sti ca je i pro gra-me ula ga nja, kao i za po lo žaj se la. Da kle, dok to ne utvr di mo osta je na sna zi va že ći Za kon o pod sti ca ji ma i nje ga će pra ti ti od go va ra ju ći pra-vil ni ci.

Uva žio sam zah te ve udru že nja da se re gre si ra no di zel go ri vo mo že ku pi ti na svim ben zin skim pum pa-ma i da se sma nji ko li či na po hek ta-ru. O to me će mo ob ja vi ti sve de ta-lje pre se tve.

Pred lo ži ću mi ni star stvu fi nan si ja i Vla di da ga zdin stva do bi ju 6.000 di na ra po hek ta ru, za po sed do 100 hek ta ra po vr ši ne, bez pri ka zi va nja ra ču na, kao što je i do sa da bi lo, i 6.000 di na ra ko je mo gu utro ši ti za na bav ku mi ne ral nog đu bri va i di zel go ri va, a vi de će mo da tu bu de uvr-šte no i de kla ri sa no se me, da kle da vi iza be re te šta ku pu je te.

Zna mo da ste vi ima li pro ble me u pri li vu nov ca i za to sam pre po ru-čio da se sa če ka sa na pla tom va šeg

du ga pre ma dr ža vi dok mi ni star stvo ne iz mi ri sve pre mi je i sub ven ci je pre ma ga zdin stvi ma.

Za kon o ze mlji štu je me đu va ma po bu dio ve li ku pa žnju, tj. na crt iz-me na. Osta lo je još ma lo usa gla ša-va nja. Ima li smo tu pu no pro ble ma ko je smo sve stra no sa gle da li. Naj-zna čaj ni ja no vi na ko ja će bi ti re-gu li sa na ovim za ko nom je pro met po ljo pri vred nog ze mlji šta, od no sno, ko će i pod ko jim uslo vi ma mo ći da ku pi ili na sle di po ljo pri vred no ze-mlji šte, kao i pi ta nja una pre đe nja za šti te po ljo pri vred nog ze mlji šta, po bolj ša nja me ra ure đe nja po ljo-pri vred nog ze mlji šta, kao i nad zor nad pri me nom ovog za ko na... Bi će znat no po o štre ne sank ci je za ne po-što va nje za ko na. Mo ra mo da raz-dvo ji mo lju de ko ji će se ba vi ti po-ljo pri vre dom od onih ko ji su iz ne kih dru gih de lat no sti. Na crt ovog za ko-na pred vi đa da svi vla sni ci, od no sno ko ri sni ci po ljo pri vred nog ze mlji šta, mo ra ju da vo de knji ge po lja, a sve ra di za šti te ze mlji šta. Mo ra će se po što va ti plo do red. Ne će mo ći vla-

sni ci svih ži vo ti nja da ostva re pra vo pre čeg za ku pa dr žav nog ze mlji šta, ne go sa mo vla sni ci go ve da, svi nja, ova ca i ko za. Ta ko đe će mo ogra ni-či ti po vr ši ne ko je mo gu da za ku pe vla sni ci ži vo ti nja, da se ne bi de si-lo da naj ve ća ima nja uzmu naj ve ći deo ze mlji šta. Ak ce nat Mi ni star-stva po ljo pri vre de će bi ti na ma lim i sred njim ga zdin stvi ma. Ve li ka ga-zdin stva ne će mo za po sta vi ti, jer će i ona ima ti od re đe na pra va, ali sma-tra mo da su spo sob na i sa ma da idu na tr ži šte. Ali isto ta ko mo ra mo po-sla ti po ru ku i onim naj ma nji ma da će mo za ovu go di nu za dr ža ti pod-sti ca je, ali da mo ra ju da se opre de-le či me će se ba vi ti i da mo ra ju da ukrup ne svo ja ga zdin stva. Oni ko ji bu du pri hva ti li, ući će u ka te go ri ju ko mer ci jal nih ga zdin sta va. Ko ji ne pri hva te mo ći će da ko ri ste ne ke me-re za po dr šku ne ko mer ci jal nim ga-zdin stvi ma. Mo ra mo da raz dvo ji mo one ko ji pro iz vo de za tr ži šte od onih dru gih, ali ni ko ga ne će mo za po sta vi ti - re kao je mi ni star Gla mo čić.

D. Ćo sić

NO VI SAD - SA VE TO VA NJE "DO BAR DAN DO MA ĆI NE"

Po ljo pri vre di sle di ozbilj na tr ži šna utak mi ca- Ve ći na ga zdin sta va je do bi la ono što je Mi ni star stvo po ljo pri vre de bi lo oba ve zno da is pla ti - Va lja zna ti da je di no ula ga njem u objek te i pre ra du, ko ji do no se tr ži šnu si gur nost, stva ra mo šan su za kon ku rent nost, jer smo pri va ti za ci ju u agro in du stri ji za vr ši li na šte tu pri mar nih pro iz vo đa ča

REČI NAGRAĐENIH PAORA

Na gra da za sve ge ne ra ci je

- Na Sa ve to va nju "Do bar dan do ma ći-ne" uru če na mi je na gra da za du go go di-šnje re zul ta te u pro iz vod nji pše ni ce, ko-je go di šnje po ža njem oko 300 ju ta ra. U mno štvu na gra da ova mi je naj dra ža, jer se pro sla vlja i ju bi lej 60 go di na Po ljo pri-vred nog fa kul te ta u No vom Sa du. Ve ru-jem da je ovo na gra da za moj mu ko trp ni rad i do ži vlja vam je kao na gra du za do ma ćin stvo, jer sam to sve na sle dio od oca, od de de, i sma tram je kao na gra du za sve ge ne ra ci je Ne na do vi ća - ka že Pa vle Ne na do vić iz Vog nja.

Pro iz vod nja na 137 par ce la

- Do bio sam pri zna nje za vi še go di šnje uspe šne re zul ta te u pro iz vod nji še ćer ne re pe. To pri zna nje sam do bio na pred log pro fe so ra Bran ka Ma rin ko vi ća. Ob ra đu-jem 220 hek ta ra, ali imam je dan ku ri o-zi tet - da se to na la zi na 137 par ce la. Od to ga su mo jih lič no 75 ju ta ra, ne gde 43 hek ta ra a osta lo, oko 80% je u za ku pu - re kao je Jan Le njik iz Sta re Pa zo ve.

Obe ća nje mi ni stra

Pred lo ži ću mi ni star stvu fi-nan si ja i Vla di da ga zdin stva do bi ju 6.000 di na ra po hek ta-ru, za po sed do 100 hek ta ra po vr ši ne, bez pri ka zi va nja ra-ču na, kao što je i do sa da bi lo, i 6.000 di na ra ko je mo gu utro ši ti za na bav ku mi ne ral nog đu bri va i di zel go ri va, a vi de će mo da tu bu de uvr šte no i de kla ri sa no se-me - re kao je Gla mo čić.

Prof. dr Dra gan Gla mo čić

De talj sa sa ve to va nja

Tro še nje agrar nog bu dže ta i pod sti ca ji raz vo ja po ljo pri vre de u 2014. go di ni - Prof. dr Dra-gan Gla mo čić, Мinistar po ljo-pri vre de, šu mar stva i vo do-pri vre de; Re zul ta ti ogle da ku-ku ru za ko je je spro ve lo Mi ni star-stvo po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de - Dipl. ing. De jan Vu ko vić, Upra va za za šti tu bi lja, od sek za pri zna va nje sor ti; Afla tok si ni – bez bed no sni i eko nom ski iza zo vi u pro iz vod-nji ku ku ru za - Dr Sa ša Kr sto-vić, Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad; Cr ve ni lo ku ku ru za - Šte te i ši re nje - Dipl. ing. Ka ta-ri na Ra do njić, Po ljo pri vred no Struč na slu žba Vr bas; Sort na teh no lo gi ja pre ma kva li tet nim gru pa ma pše ni ce - Prof. dr Mi-ro slav Ma le še vić, Po ljo pri-vred ni fa kul tet No vi Sad; Nji-

va iz me đu Ze mlje i ne ba - Prof. dr Dra gu tin Т. Мihailović Po ljo pri vred ni fa kul tet No-vi Sad; Pro ce na tr ži šnih uslo va za ži ta ri ce u 2014. go di ni - Vu-ko sav Sa ko vić, di rek tor "Ži ta Sr bi je"; Кritične tač ke u teh no-lo gi ji pro iz vod nje so je - Prof. dr Jo van Cr no ba rac, Po ljo-pri vred ni fa kul tet No vi Sad; Me ha ni za ci ja u pro iz vod nji so je - Prof. dr Ne delj ko Мalinović, Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad; Zna čaj za o ra va nja že tve-nih osta ta ka za kva li tet ze mlji-šta, pro duk tiv nost i pri la go đa-va nje kli mat skim pro me na ma - Prof. dr Ма ја Маnojlović, Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad; Za i pro tiv re du ko va ne ob-ra de ze mlji šta - Doc. dr Go ran Јa ći mo vić, Po ljo pri vred ni fa-kul tet No vi Sad.

Pa vle Ne na do vić

Jan Le njik

Te me sa ve to va nja

4 31. januar 2014.

AK TU EL NO STI

Od 20. do 22. ja nu a ra u sa li Kul-tur no-obra zov nog cen tra, odr-ža no je jav no nad me ta nje za

da va nje u za kup po ljo pri vred nog ze-mlji šta u dr žav noj svo ji ni za po ljo pri-vred ni ke sa pod ruč ja šid ske op šti ne.

Ove go di ne li ci ti ra no je oko 1.480 hek ta ra, a do 17. ja nu a ra pri sti glo je ukup no 278 po nu da od 88 po nu đa ča. Pr vog da na odr ža na je li ci ta ci ja za ze mlji šte u ka ta star skim op šti na ma Ada šev ci, Ba čin ci, Ba trov ci, Bin gu-la, Va ši ca i Er de vik, dru gog da na za ze mlji šte u Đip ši, Ilin ci ma i Ja me ni, a u sre du, po sled njeg da na li ci ta ci-je, na pro gra mu je bi lo ze mlji šte u ka ta star skim op šti na ma Ku ku jev ci, Mo lo vin, Mo ro vić, Pri vi na Gla va, Sot i Šid. Za raz li ku od pro šle go di ne, ka da su se ce ne po hek ta ru kre ta le od 20 do 25 hi lja da di na ra, ove go di ne bi le su znat no vi še, a i ovaj put ze mlji šte je da to u za kup na pe riod od go di nu da na. Od po nu đe nih 1.480 hek ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni u šid skoj op šti ni, iz li ci ti ra no je ne što vi še od 1.400 hek ta ra. Ni su iz-li ci ti ra ne sa mo par ce le u Mo lo vi nu od 19,79 hek ta ra, u Ja me ni 0,20 hek ta-ra i u Đip ši od 14,31 hek ta ra.

Pre ma po da ci ma op štin ske Kan ce-la ri je za po ljo pri vre du u Ši du pr vog da na li ci ta ci je po stig nu ta je naj vi ša ce na od 108.000 di na ra za ze mlji šte po vr ši ne 64 hek ta ra u Ka ta star skoj op šti ni Er de vik. Tu je po čet na ce na

iz no si la 40.000 di na ra po hek ta ru. Pod se ća nja ra di, pro šle go di ne naj vi-ša iz li ci ti ra na ce na iz no si la je 83.000 di na ra za ze mlji šte u KO Sot.

I tre ćeg da na li ci ta ci je, kao i dru gog, par ce le su da te u za kup po po čet nim ce na ma, ko je su se sva tri da na jav nog nad me ta nja kre ta-le iz me đu 30 i 40 hi lja da di na ra. Li ci ta ci ja je pro šla bez pro ble ma, a, ka ko na vo de čla no vi Ko mi si je za da va nje u za kup dr žav nog po ljo-pri vred nog ze mlji šta, ove go di ne in te re so va nje je bi lo ma nje ne go pro šle, dok po ljo pri vred ni ci is ti ču da se li ci ta ci ja ove go di ne odr ža-va la ka sno.

Mla di po ljo pri vred nik iz So ta Mo-mir Ču bra ka že da mu je ovo dru ga go di na u ko joj uče stvu je u li ci ta ci ji.

- Pro šle go di ne sam uzeo u za kup je dan deo ze mlji šta, a ove go di ne sam iz li ci ti rao 12,5 hek ta ra. Za do-vo ljan sam jer sam bio je di ni za in te-re so van za tu par ce lu, ta ko da sam je do bio po po čet noj ce ni od 38.500 di na ra po hek ta ru – ka že Mo mir Ču-bra iz So ta, do da ju ći da se sad sa mo na da da će vre men ske pri li ke ići na ru ku ze mljo rad ni ci ma ka ko bi pred-sto je ća se tva bi la što kva li tet ni ja.

Dru gi put na li ci ta ci ji uče stvo vao je i po ljo pri vred nik Mi lan Mom či-lo vić iz Ši da. Ka že da je uzeo u za-kup 94 hek ta ra po po čet noj ce ni od 37.000 di na ra i do da je:

- Uz ovo što smo uze li u za kup, sin i ja ob ra đu je mo još i oko 40 hek ta ra na še ze mlje. Mi slim da je ce na pri lič-no vi so ka, u od no su na pro šlo go di-šnju, a i li ci ta ci ja je za ka za na ka sno, jer je fe bru ar već na po mo lu i ra do vi na nji va ma su po če li.

Ono što je bi lo in te re sant no i što je mo žda i obe le ži lo ovo go di šnju li-ci ta ci ju, ba rem ka da je u pi ta nju ze-mlji šte ko je se na la zi u KO Šid, je-ste po da tak da su svi hek ta ri uze ti u za kup po po čet noj ce ni. To zna či da jav nog nad me ta nja ni je ni bi lo, a Bra ni slav Sto ja no vić iz Ši da ob ja-šnja va šta je u pi ta nju.

- Mi po ljo pri vred ni ci iz Ši da, a ima nas ukup no tri de se tak, do go vo ri li smo se da ove go di ne ne po di že mo ce nu jed ni dru gi ma, ne go da sva ko

od nas uzme po po čet noj ce ni onu par ce lu ko ja mu od go va ra Pro šle go-di ne ni je bi lo ta ko, ne go su lju di li-ci ti ra li i bes po treb no na bi ja li ce nu jed ni dru gi ma, ta ko da smo za hek-tar ze mlje pla ća li i po 80.000 di na-ra. Upra vo iz tog raz lo ga ovo go di šnja po čet na ce na je sa 25.000 ko li ko je iz no si la na pro šloj li ci ta ci ji, sko či la na 37.000 di na ra. Što zna či da smo sa mi se bi na ne li šte tu i da smo sa-mi se bi po di gli ce nu i iz bi li no vac iz dže pa. Tre ba lo nam je tri, če ti ri go-di ne da se opa me ti mo i da na u či mo da se do go va ra mo. Sle di li smo do bar pri mer iz prak se ko ji smo vi de li u Ku-li, gde je ce na po hek ta ru na li ci ta ci ji bi la 12.000 di na ra, upra vo za to što su se ta mo šnji po ljo pri vred ni ci do go-va ra li da ne te ra ju inat je dan dru go-me, ne go da uzmu ono što sva ko me naj vi še od go va ra, uz kom pro mis i do go vor. Pro šle go di ne sam iz li ci ti rao 80 hek ta ra po 77.000 di na ra, a ove go di ne po po čet noj ce ni sam uzeo u za kup oko 100 hek ta ra. Za do vo ljan sam ka ko sam pro šao, je di nu za mer-ku imam na to što je li ci ta ci ja po če la ka sno, jer su mo ji trak to ri već uve li-ko na nji vi – ka že po ljo pri vred nik iz Ši da Bra ni slav Sto ja no vić.

S. Mi haj lo vić fo to: M. Mi le u snić

ŠID • ZA VR ŠE NA LI CI TA CI JA PO LJO PRI VRED NOG ZE MLJI ŠTA

Naj sku plja ora ni ca u ata ru Er de vi kaZa ze mlji šte po vr ši ne 64 hek ta ra u Ka ta star skoj op šti ni Er de vik pr vog da na li ci ta ci je po stig nu ta je naj vi ša ce na: od po čet nih 40.000 di na ra do iz li ci ti ra nih 108.000 di na ra – Ši đa ni uz do go vor ze mlju li ci ti ra li po po če noj ce ni

Ko mi si ja za spro vo đe nje jav nog nad me ta nja

Po ljo pri vred nik iz Ši da Bra ni slav Sto ja no vić

Pot pi si va nje za pi sni ka o za ku pu

Po ljo pri vred nik Mi lan Mom či lo vić iz Ši da

Mo mir Ču bra iz So ta

Ka ko na vo de čla no vi Ko mi si je za da va nje u za kup dr žav nog po-ljo pri vred nog ze mlji-šta, ove go di ne in te re-so va nje je bi lo ma nje ne go pro šle, dok po-ljo pri vred ni ci is ti ču da se li ci ta ci ja ove go di ne odr ža va la ka sno

31. januar 2014. 5

MA NI FE STA CI JE NA ŠE VI NA RI JE

MA NI FE STA CI JE

To kom dru gog kru ga jav ne li ci-ta ci je za za kup po ljo pri vred-nog ze mlji šta u dr žav noj svo-

ji ni na te ri to ri ji op šti ne Be o čin, ko ji je odr žan kra jem de cem bra, iz li ci-ti ra no je dva na est par ce la, ukup ne po vr ši ne oko 68 hek ta ra. S ob zi rom da je u pr vom kru gu nad me ta nja, u ok to bru, u za kup iz da to oko 30 hek-ta ra (tri kom plek sa u ka ta star skoj op šti ni Su sek), od ukup no po nu đe-nih 358, be o čin ski po ljo pri vred ni ci su pri hva ti li oba ve zu da to kom na-red ne dve go di ne ob ra đu ju sto ti nak hek ta ra dr žav nog ze mlji šta.

Pro vr ši ne iz da te u za kup, na kon dru gog kru ga li ci ta ci je, na la ze se u če ti ri ka ta star ske op šti ne: po je-dan kom pleks u Be o či nu, Svi lo šu i Gra bo vu, a čak de vet u Ba no što ru. Svi ovi kom plek si, ka že Je le na Pa-šćan, vi ši struč ni sa rad nik za po ljo-

pri vre du u be o čin skoj op šti ni, iz li ci-ti ra ni su po po čet nim ce na ma: k.o. Be o čin – 5.800 di na ra po hek ta ru, k.o. Svi loš – 1.900 din/ha, k.o. Gra-bo vo – 8.000 din/ha, k.o. Ba no štor – 6.200, 2.600 i 7.000 din/ha, osim jed nog kom plek sa ko ji je do sti gao dvo stru ku ce nu od 14.000 di na ra za hek tar.

- Ze mlji šte su, uglav nom, iz li ci-ti ra li po ljo pri vred ni pro iz vo đa či ko ji su ga i ra ni je ko ri sti li. Uop šte, ve ći-nu kom plek sa iz li ci ti ra nih u dru gom kru gu go di na ma una zad do bi ja ju isti za kup ci, ko ji ima ju pla no ve da na tim par ce la ma po dig nu vi no gra de. Zbog to ga, naj ve će in te re so va nje i po sto ji za ze mlji šte u k.o. Ba no-štor, gde ina če ima naj vi še za sa da vi no ve lo ze. Tre nut no, du go go di šnji za kup dr žav nog po ljo pri vred nog ze-mlji šta ni je mo guć, do kle god se ne

okon ča pro ces re sti tu ci je – is ti če Je le na Pa šćan.

Ogla som za jav nu li ci ta ci ju, ko ji je to kom je se ni pro šle go di ne ras-pi sao pred sed nik be o čin ske op šti ne mr Bog dan Cve jić, bi lo je po nu đe-no u za kup 358 hek ta ra dr žav nog ze mlji šta u ka ta star skim op šti na-ma Be o čin, Če re vić, Ba no štor, Svi-loš, Lug, Su sek, Ra ko vac i Gra bo vo. Naj kva li tet ni je i naj sku plje po ljo pri-vred no ze mlji še, ono u Su se ku, iz li-ci ti ra no je još u pr vom kru gu. Sa da su za kup ci po ka za li naj ve će in te-re so va nje za ba no štor ske par ce le, gde sa uspe hom, već go di na ma, po slu je de se tak vr hun skih pro iz vo-đa ča gro žđa i vla sni ka na da le ko ču-ve nih po dru ma i vi na ri ja.

D. P. Sni mio: I. Ade mov ski

Fond za po dr šku in ve sti ci ja u Voj vo di ni i Po kra jin ski Se kre-ta ri jat za po ljo pri vre du, vo do-

pri vre du i šu mar stvo na stu pi će na saj mu „Fru it Lo gi sti ca“, ko ji se od 5. do 7. fe bru a ra odr ža va u Ber li-nu. Pod nji ho vim pro kro vi telj stvom pred sta vi će se i se dam do ma ćih fir-mi ko je se ba ve pro iz vod njom i pro-da jom sve žeg vo ća i po vr ća me đu ko ji ma će bi ti i vo ća ri iz No vog Slan-ka me na. Teh nič ku po dr šku u ve zi sa pri ja vom i or ga ni za ci jom, kom-pa ni ja ma sa te ri to ri je op šti ne In đi ja pru ži la je Agen ci ja za ru ral ni raz voj. Cilj za jed nič kog na stu pa je pro-mo ci ja do ma ćeg po ljo pri vred nog pro iz vo da i pla si ra nje pro iz vo-da kom pa ni ja ko je su pro šle kon-kurs na stra na tr ži šta, pre sve-ga tr ži šte Ru si je i ze ma lja EU. Po red kom pa ni ja iz No vog Slan ka-

me na pred sta vi će se i vo ća ri iz Se-len če, Ka ća, Ma le Re me te i Ši da.

Ove kom pa ni je ukup no pro iz ve du 17.000 to na vo ća i po vr ća go di šnje. Sa jam „Fru it Lo gi sti ca“ je vo de ći me đu na rod ni sa jam sve žeg vo ća i po vr ća, ko ji omo gu ća va upo zna-va nje sa naj no vi jim do stig nu ći ma svet skih pro iz vo đa ča i di stri bu te ra vo ća i po vr ća iz obla sti pri pre me i pla sma na pro iz vo da na tr ži šte, uklju ču ju ći pa ko va nje, sor ti ra nje, tran sport, lo gi sti ku, skla di šte nje, re ci kla žu, kon tro lu kva li te ta, mar-ke ting itd. U po nu di saj ma, iz me đu osta log, mo gu se pro na ći pro iz vo di iz obla sti sve žeg vo ća i po vr ća, ora-ša stog i su vog vo ća, za čin skog bi lja i za či na, ukra snog bi lja, kao i eko lo-ških pro iz vo da.

M. Ba la ba no vić

De vet na e sta po re du „Srem-ska vi ni ja da“ u Ber ka so vu bi će odr ža na od 13. do 15.

fe bru a ra. Pri jem vi na pr vog i dru-gog da na ma ni fe sta ci je bi će or ga-ni zo van u Me snoj za jed ni ci od 9 do 15, a tre ćeg da na od 9 do 12 sa ti.

U pe tak, 14. fe bru a ra u 9 sa ti pla ni ran je od la zak kod ku ma „Vi-ni ja de“, u 10 je osve šta va nje nje-go vog vi no gra da, a zva nič no otva-ra nje ma ni fe sta ci je bi će tog da na tač no u pod ne.

Po la sa ta na kon to ga je kul tur-no umet nič ki pro gram u ko me će uče stvo va ti fol klo ri, dram ske sek ci-je i tam bu ra ši. Za 15 sa ti u Me snoj za jed ni ci pred vi đe no je pre da va nje prof. dr Slo bo da na Jo vi ća a u 17 sa ti je iz bor „Kra lji ce Vi ni ja de“. Sat vre me na na kon to ga bi će va tro met.

Na pla tou is pred Me sne za jed ni-ce po se ti o ci će mo ći da se po slu že ku va nim vi nom i ko la či ma ko je su spe ci jal no za tu pri li ku pri pre mi le čla ni ce Udru že nja že na „Iz vor“ iz Ber ka so va.

U su bo tu, 15. fe bru a ra bi će otvo-re na „Vin ska uli ca“ i iz lo žba sli ka Udru že nja li kov nih stva ra la ca op šti-ne Šid, a pri zna nja na bo ljim vi na ri ma

bi će do de lje na na sve ča no sti u re sto-ra nu „Da las“, sa po čet kom u 19 sa ti.

Ova ma ni fe sta ci ja, po red osta log, ima iz lo žbe ni i pro daj ni ka rak ter i ve o ma je pri vlač na za or ga ni zo va ne po se te svih ko ji že le da ku pe vi no ma lih pro iz vo đa ča sa te ri to ri je Sre-ma, ali i za go ste iz Hr vat ske, Slo-ve ni je i Bo sne i Her ce go vi ne.

S. M.

Za hva lju ju ći ide ji Zvon ka Hnat ka po ljo pri vred nog in-že nje ra iz Ši da i sve šte ni ka

Mi haj la Re ža ka, pre tri go di ne 46 lju bi te lja gro žđa i vi na iz vi še me-sta Voj vo di ne udru ži lo je sred stva i na de vet hek ta ra ora ni ce, ko je su uze li u za kup na 30 go di na, po di-gli su za sad vi no gra da. Ova ze mlja je u vla sni štvu cr kve, tač ni je pa-ro hi je Pre o bra že nja Go spod njeg iz Ši da i na la zi se na po te su Ba no vi-na, tik uz gra ni cu sa Re pu bli kom Hr vat skom. Ak ci o na ri su spo ji li tra di ci ju i po slov ni duh i sma tra ju da će im to do ne ti pro đu na tr ži štu ka da za poč nu pro iz vod nju vi na za tr ži šte.

- Naj pre smo se kon sul to va li sa struč nja ci ma pre ne go što smo se upu sti li u ovaj zah te van i skup po-sao da vi di mo da li će nam se to ula ga nje is pla ti ti. A on da smo, pre ne što vi še od tri go di ne, kre nu li sa pri pre mom ze mlji šta, na bav kom i sa đe njem ka le ma vi no ve lo ze i ta-ko je sve po če lo. U sa mom star tu smo bi li ak ci o na ri jed na kih de lo va, sva ko od nas je ulo žio po hi lja du evra, ali po što zbog ad mi ni stra tiv-

nih pe ri pe ti ja ni smo od mah do bi li sub ven ci je ko je nam je dr ža va iz-dvo ji la za ka le mo ve i po sta vlja nje stu bo va u vi no gra du, a ra do vi ni su mo gli da če ka ju, ula ga či-ak ci o na-ri su iz dvo ji li i do dat na sred stva. Po red sop stve nih pa ra ka sni je smo ne što i po zaj mi li da bi is po što va-li sve pred vi đe ne ra do ve. Pro te kle je se ni ubra li smo pr vi rod ko ji je uglav nom pro dat, a ma nje ko li či ne su osta vlje ne da se pro iz ve de vi no za po tre be ula ga ča Vi na ri je – ka že inž. Zvon ko Hnat ko, do da ju ći da u svom vi no gra du ima ju tri be le i dve cr ne sor te: rajn ski ri zlig, ita li-jan ski ri zling, šar do ne, fran kov ku i ka ber ne so vi njon.

Pre ma nje go vim re či ma, po-treb no je još do sta ulo ži ti u opre-ma nje po dru ma i na bav ku po treb-ne me ha ni za ci je za ob ra du vi no-gra da, a za ču va nje vi na im je do-bro do šao ve li ki po drum u Let njoj vla di čan skoj re zi den ci ji, u na ro du po zna ti joj kao Ru ski dvor, ko ji su pre u re di li i gde su sa da sme šte na bu rad u ko jem se na la ze pr ve ko-li či ne vi na.

S. M. - M. M.

ŠID •TRI GO DI NE RA DA VI NA RI JE „RU SKI DVOR“

Pro te kle je se ni ubra li pr vi rodVi no gra da ri su spo ji li tra di ci ju i po slov ni duh i sma tra ju da će im to do ne ti pro đu na tr ži štu ka da za poč nu pro iz vod nju vi na za tr ži šte

Ru ski dvor u Ši du

NO VI SLAN KA MENSREM SKI VO ĆA RI NA SAJ MU U BER LI NU

Pro mo ci ja do ma ćeg pro iz vo da

BE O ČIN • ODR ŽAN DRU GI KRUG JAV NE LI CI TA CI JE

Sve ve će in te re so va nje za po di za nje vi no gra da

Uče sni ci dru gog kru ga li ci ta ci je u Be o či nu

AKTUELNOSTI

BER KA SO VO • ZA VI KEND 14. I 15. FE BRU A RA

Tra di ci o nal na "Srem ska vi ni ja da"Zva nič no otva ra nje ma ni fe sta ci je je na Dan sve tog Tri fu na tač no u pod ne

Sa lanj ske ma ni fe sta ci je

Pred log da se čla ni ca ma Evrop-ske uni je do zvo li da sa me od lu če da li će do zvo li ti ga je nje ge net-

ski mo di fi ko va nih (GM) use va do ži veo je da nas ve li ki ne u speh, bu du ći da su mu se us pro ti vi le mno ge od ve li kih čla ni ca Uni je. Na sa stan ku mi ni sta ra po ljo pri vre de EU u Bri se lu Ne mač ka, Fran cu ska, Ita li ja i Špa ni ja su iz ra zi-le du bo ku sum nju u spro vo dlji vost tog pla na i sta vi le pod znak pi ta nja nje go-vu sa gla snost sa pro pi si ma na unu tra-šnjem tr ži štu blo ka. Da bi bio usvo jen, plan Evrop ske ko mi si je, do net u ju lu, tre ba da do bi je po dr šku ve ći ne čla ni ca EU i po sla ni ka Evrop skog par la men ta, u okvi ru gla sač kog si ste ma Uni je, ko-ji da je ve ćim čla ni ca ma vi še gla so va pri do no še nju od lu ka. "Mi slim da ne mo že mo oče ki va ti kom pro mis ili kon-

sen zus to kom ne ko li ko sle de ćih me se-ci - tre ba još mno go to ga da se ura di", iz ja vi la je bel gij ska mi ni star ka po ljo-pri vre de Sa bi na La ruel, ko ja je pred-se da va la sa stan kom. Bel gi ja je ta da za tra ži la od mi ni sta ra da od go vo re da li sma tra ju da su pred lo zi u skla du sa pro pi si ma unu tra šnjeg tr ži šta EU i Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je (STO) "Od go vor Ne mač ke je bio ve o ma kra-tak - ne i ne", re kao je no vi na ri ma je dan iz vor u EU Fran cu ska, Špa ni ja i Ita li ja su uka za le da od lu ke o GM use-vi ma i da lje tre ba da bu du do no še ne ko lek tiv no, na ni vou ce le EU, kao što se sa da či ni.

Sma tra mo da bi pre ba ci va nje do no-še nja od lu ka na na ci o nal ni ni vo pred-sta vlja lo kr še nje (pro pi sa o do no še nju od lu ka u EU) ko je bi bi lo opa sno iz eko nom skih, zdrav stve nih i po li tič kih i so ci jal nih raz lo ga", re kao je no vi na-ri ma fran cu ski mi ni star po ljo pri vre de Bru no Le Mer pre po čet ka sa stan ka. Čak je i Bel gi ja pre kr ši la tra di ci ju da, kao ta da pred se da va ju ća, osta ne ne-

pri stra sna, jer je mi ni star ka La ruel na kon fe ren ci ji za no vi na re iz ja vi la da je po zi ci ja nje ne ze mlje "slič na onoj ko ju su iz ne le Fran cu ska i dru ge ze mlje".

Austri ja, Ma djar ska i Ho lan di ja su bi le me dju ma lo broj nim čla ni ca ma ko-je su to kom de ba te da le po dr šku tim pla no vi ma, pre ne le su agen ci je. Bri ta-ni ja je, pak, uka za la da je neo p hod no bo lje za kon ski raz ja sni ti pred lo ge pre ne go što do ne se svoj stav o nji ma. Ko me sar EU za zdrav stvo i za šti tu po-tro ša ča Džon Da li stao je u od bra nu pred lo ga, uka zav ši da se i da lje na da da će spo ra zum bi ti po stig nut sle de-ćih me se ci. "Uve ren sam da je pred log Ko mi si je iz ba lan si ran jer ne pod ri va unu tra šnje tr ži šte i ni je u su prot no sti sa pro pi si ma STO", re kao je on. Sa da-šnji stav EU o GM use vi ma, ka da šest ze ma lja i da lje pri me nju ju na ci o nal ne "za štit ne" za bra ne nji ho vog uz ga ja-nja, pred sta vlja, u stva ri, ve ću za bri-nu tost jer sta vlja EU u "ve o ma sla bu po zi ci ju" u STO, uka zao je on. Da li je, me dju tim, na gla sio da su pred lo zi

otvo re ni za de ba tu i da mo gu bi ti iz-me nje ni ka ko bi se po sti gao spo ra zum vla da čla ni ca EU i za ko no da va ca.. S ob zi rom na ja ko pro ti vlje nje naj ve ćih čla ni ca EU i sa mo ne ko li ko sig na la po-dr ške osta lih, te ško je, me dju tim, re ći da će spo ra zum bi ti usko ro po stig nut, ako se to uop šte i bu de do go di lo.

Za bra ne i pro ce du re

Pred stav ni ci mno gih lo kal nih sa-mo u pra va od lu či li da za bra ne uz goj i pro met ge net ski mo di fi ko va nih or-ga ni za ma. Sr bi se oštro bu ne pro tiv GMO hra ne. Oko 60 gra do va i op šti-na u Sr bi ji do ne lo je de kla ra ci ju pro tiv uz go ja i pro me ta ge net ski mo di fi ko va-nih or ga ni za ma (GMO) na svo joj te ri-to ri ji, do 6. ma ja 2013. go di ne! Na taj na čin za šti ti li su gra đa ne od pa ra daj za pu nje nog ge ni ma ri be, svi nje u ko ju je ubri zga na me ša vi na nje nih i ljud skih ge na, se me na pu nog raz li či tih hor mo-na, ko ji kod njih mo gu pro u zro ko va-ti raz li či te aler gi je, tok sič ne re ak ci je i tu mo re.

Mno ge dr ža ve u Evro pi do ne le su raz li či te za ko ne, mo ra to ri ju me i pro pi-se ka ko bi se za šti ti le od GM pro iz vo-da, a pre ma re či ma di plo mi ra nog in-že nje ra po ljo pri vre de ma gi stra Rat ka Baj če ti ća, za to po sto je dva mo de la. - Uslo vi za pri stu pa nje Svet skoj tr go-vin skoj or ga ni za ci ji (STO) oba ve zu ju čla ni ce da ne sme ju da pri me nju ju

eks pli cit ne za bra ne uvo za ili iz vo za bi-lo kog pro iz vo da, što po auto ma ti zmu pod ra zu me va i ge net ski mo di fi ko va-ne sa dr ža je. Evrop ska uni ja pro tiv to ga se bo ri na prin ci pu fran cu skog i ne mač kog mo de la. Pr vi se od no si na do no še nje lo kal nih za kon skih re gu la-ti va, jer STO nig de ne ka že da lo kal na sa mo u pra va ne sme ne što da za bra-nju je, već sa mo dr ža va.

Ne mač ka je, s dru ge stra ne, po o-štri la pro ce du ru za uvoz, zah te va ju-ći do dat ne du go traj ne ana li ze hra ne i nje nu stro žu kon tro lu - ob ja snio je on. Mi la din Še var lić, pro fe sor Po ljo pri-vred nog fa kul te ta, oče ku je da će se ovoj bor bi za pro gla ša va nje zo ne za-bra ne za GMO pri klju či ti još vi še op-šti na i gra do va! Po dr ža vam ovaj ko rak zbog to ga što ne po sto je ne za vi sna is-tra ži va nja o zdrav stve noj i eko lo škoj bez bed no sti o uz go ju GMO u pri ro di. Do dat ni raz log je to što ve li ki pro iz-vo đa či GMO u bilj ke ugra đu ju gen ko-ji ne ubi ja sa mo štet ne in sek te, već i one do bre kao što su pče le. Po ve ća va se za ga đe nost flo re i fa u ne u ze mlji i vo do to ci ma, hra ne i ži vot ne sre di ne u ce lo sti. Na kra ju lan ca is hra ne je čo-vek, pa je re zul tat ra da ta kvih kom-pa ni ja da po sta ju vla sni ci sve ga što je ži vo - ob ja snio je on i do dao da su po ten ci jal ni eko nom ski gu bi ci ta ko đe va žan fak tor zbog ko jeg tre ba re ći ne GM or ga ni zmi ma.

(Na sta vi će se)

Dr ža ve i na še op šti ne pro tiv GM use va

6 31. januar 2014.

NA ŠA TE MA • GMO HRA NA - SVET I MI (5)

Piše: Branislav Gulan Do sre di ne pro šle go di ne, oko 60 gra do va i op šti na u Sr bi ji do ne lo je de kla ra ci ju pro tiv uz go ja i pro me ta ge net ski mo di fi ko va nih or ga ni za ma (GMO) na svo joj te ri to ri ji - Na taj na čin za šti ti li su gra đa ne od pa ra daj za pu nje nog ge ni ma ri be, svi nje u ko ju je ubri zga-na me ša vi na nje nih i ljud skih ge na, se me na pu nog raz li či tih hor mo na, ko ji kod njih mo gu pro u zro ko va ti raz li či te aler gi je, tok sič ne re ak ci je i tu mo re

Sr bi ja bi, uko li ko iz me ni Za kon o ge net ski mo di fi ko va nim or-

ga ni zmi ma (GMO) i do zvo li nji hov pro met i uz goj, go di šnje di rekt no gu bi la naj ma nje 500 mi li o na evra, iz ja vio je u pro fe sor na Po ljo pri-vred nom fa kul te tu u Be o gra du Mi-la din Še var lić.

On je agen ci ji Be ta ka zao da bi, uko li ko se do zvo li uz goj GMO, tro-ško vi za na bav ku se me na ku ku ru-za za 1,2 mi li o na hek ta ra bi li 100 mi li o na evra go di šnje, a za na bav ku se me na so je, ko ja se se je na oko 200.000 hek ta ra, bi li oko 25 mi li o-na evra.

- Gu bi tak bi bio ve li ki i u ra zli-ci u ce ni ko ju mo že mo da ostva ri-mo sa sa da šnjom kon ven ci o nal nom pro iz vod njom i one ko je mo že da se do bi je na ber zi za GMO pro iz vo-de - ka zao je on. Še var lić je na veo da je tre nut na ce na kon ven ci o nal no pro iz ve de ne so je na ber zi 550 evra po to ni, a GM so je 460 evra po to ni i da to či ni raz li ku od 90 evra po to ni. Ka ko je do dao, sa go di šnjom pro iz-vod njom na 200.000 hek ta ra i pri-no som od tri to ne so je po hek ta ru,

Sr bi ja bi u za vi sno sti od opre de lje-nja šta će da ga ji, gu bi la ili do bi ja la 54 mi li o na evra. "Ka ko ra ste ot por pre ma GMO, ta raz li ka u ce ni će bi-ti sve ve ća - re kao je on i pod se tio da je po čet na raz li ka u ce ni bi la 30 evra po to ni.

Pre ma nje go vim re či ma, do zvo la za uz goj GMO or ga ni za ma bi stvo-ri la eko nom sku za vi snost, jer bi se vre me nom uni šti la do ma ća pro iz-vod nja autoh to nih sor ti i hi bri da.

Še var lić, ko ji je i pred sed nik Dru štva agrar nih eko no mi sta Sr-bi je, sma tra da ipak "po sto ji mo-guć nost od bra ne" i uko li ko se Za-kon o GMO pro me ni, i to ta ko što bi sve lo kal ne sa mo u pra ve u Sr-bi ji pro gla si le svo ju te ri to ri ji bez GMO, što je u skla du sa za ko no-dav stvom EU. On je pod se tio da su mno ge re gi je Ita li je, Austri je i Slo ve ni je pro gla še ne pod ruč ji ma bez GMO. Še var lić je ka zao da će i Skup šti na Gra da Čač ka, na sed-ni ci 30. ja nu a ra, raz ma tra ti nje-gov pred log da Mo ra vič ki okrug po sta ne pr vi re gion u Sr bi ji ko ji bi bio bez GMO.

Ame rič ka Upra va za hra nu i le ko-ve raz ma tra bez bed nost ge net ski

mo di fi ko va nog lo so sa za ljud sku is-hra nu. Tim sa vet ni ka da nas je Upra vi iz neo svo je mi šlje nje da je ge net ski iz me nje na ri ba po sve mu su de ći bez-bed na za je lo, ali da bi tre ba lo oba vi ti još is pi ti va nja. S jed ne stra ne mno gi su uz bu dje ni zbog naj no vi jeg na uč nog do stig nu ća, jer bi to mo glo da sma nji lov na di vljeg lo so sa, a u isto vre me sta vi vi še hra ne na tr pe ze. Dru gi su, me dju tim, za bri nu ti zbog ove, ka ko su je na zva li, "fran ken ri be“ ko ja bi mo gla da iza zo ve aler gi je kod lju di. Kri ti ča-ri, ta ko dje, na vo de da bi, uko li ko gre-škom do spe u pri ro du, ova ri ba ko ja ra ste dva pu ta br že od obič ne, mo gla da de set ku je di vljeg lo so sa

Oko 50 de mon stra na ta oku pi lo se ne dav no pred Be lom ku ćom sa na-me rom da ube de ame rič ku Upra vu za hra nu i le ko ve da ne odo bri pro iz-vod nju ge net ski mo di fi ko va nog lo so sa kom pa ni je “Akva ba un ti tek no lo džis”.

“Za što raz ma tra ju sa mo tri is tra-ži va nja ko ja su oba vlje na na ma lom uzor ku i či ji re zul ta ti ni su do stup ni jav no sti, od ko jih je jed no is tra ži va nje oba vlje no pre 19 go di na. Ni je ozbilj no is pi ta no ko li ko je ta hra na bez bed na”, ka že Ve no na Ho ter, iz vr šna di rek tor ka Or ga ni za ci je za nad zor hra ne i vo de.

Pred sed nik fir me ”Akva ba un ti” Ro nald Sto tiš ka že da je no va ri ba bez bed na i da za njom po sto ji ve li ka po tra žnja. Lo sos je tre ći naj pro da va ni ji mor ski pro dukt u Sje-di nje nim Dr ža va ma, a sa mo pro šlo go di-šnji uvoz iz no si mi li jar du do la ra.

“Sa po ra stom svet ske po pu la ci je oče ku je mo i po rast po tra žnje hra ne ko ja sa dr ži vi sko ni vo pro te i na. Ri ba je jed na od vr sta hra ne ko je se naj e-fi ka sni je pre tva ra ju u pro te i ne”, ob ja-šnja va Sto tiš.

“Akva ba un ti tek no lo džis” je atlant-skom lo so su do da la hor mon ra sta izo-lo van iz dve dru ge ri be, jer obi čan lo-sos stva ra taj hor mon sa mo iz ve sno vre me. To je omo gu ći lo ri bi da ra ste to kom ce le go di ne i to dva pu ta br že od di vljeg lo so sa.

Na uč ni ci u ame rič koj Upra vi za hra-nu i le ko ve ni su iz no si li sum nje u ve zi sa no vom ri bom, ali i ako se za ne ma ri bez bed nost tog lo so sa, pro tiv ni ci ge-net ske mo di fi ka ci je upo zo ra va ju da bi no va vr sta mo gla da po beg ne sa ri-blje far me i pot pu no uni šti po pu la ci-ju di vljeg lo so sa. Kri ti ča ri ta ko dje ne ve ru ju pred stav ni ci ma “Akva ba un ti ja” ko ji tvr de da su sve ri be ste ril ne, da ne mo gu da se raz mno ža va ju i da su za tvo re ne na far ma ma u kop nu.

“Zna mo da po sto je far me ri be u Ki ni, u Azi ji, ko je su ve o ma za in te re-so va ne za ovo. Te far me ima ju lo šu re pu ta ci ju što se ti če re gu la ci ja. Bri-ne mo da bi ri be mo gle da po beg nu”, za bri nu ta je Ho ter.

Ge net ski mo di fi ko van lo sos na i la zi na još jed nu pre pre ku – opre zne po-tro ša če. Dej vid Edvards iz Or ga ni za ci-je za bi o teh no lo šku in du stri ju je me-dju tim uve ren da će sum nje u ve zi sa ge net ski mo di fi ko va nim lo so som bi ti pre va zi dje ne.

“To je sa mo no va teh no lo gi ja. Što vi še lju di bu de ima lo pri li ku da na u či o to me i pro ba tu ri bu, mi slim da će po-če ti da je ce ni”, ka že Edvards, ko ji ni je za bri nut ni za bez bed nost hra ne.

“Ako ame rič ka Upra va za hra nu i le ko ve ka že da je bez bed no, a po da ci sva ka ko uka zu ju na to, on da ću de-fi ni tiv no da je dem tu ri bu”, po ru ču je Edvards.

Ko nač na od lu ka ame rič ke Upra ve za hra nu i le ko ve oče ku je se na red-nih me se ci. Uko li ko pro iz vod nja bu-de odo bre na, lo sos “Akva ba un ti ja” bi mo gao da se nad je u pro dav ni ca ma u ro ku od na red ne dve go di ne.

Ge net ski in že nje ring se uve li ko ko-ri sti za use ve, ali uko li ko se do zvo li pro iz vod nja lo so sa, to bi bi lo pr vi put da vla da Sje di nje nih Dr ža va do zvo-lja va da ge net ski iz me nje ne ži vo ti nje bu du po nu dje ne za ljud sku is hra nu.

To bi mo glo da otvo ri vra ta za niz dru gih ge net ski iz me nje nih ži vo ti nja, kao što je sto ka ot por na na bo lest lu-dih kra va.

Ge net ski iz me nje ne ži vo ti nje ni su klov no vi, ko ji su ina če već odo bre ni za je lo od stra ne ame rič ke Upra ve za hra nu i le ko ve. Ge net ski iz me nje nim ži vo ti nja ma su iz me nje ni ge ni - da bi se do bi le že lje ne oso bi ne.

Stiv Ba ra go na Iz vor: www.vo a news.com/ser bian

GMO hra na - za i pro tiv Ge net ski mo di fi ko van lo sos bi, uko li ko po beg ne u pri ro du, mo gao da zbri še po pu la ci ju di vljeg lo so sa

GM lo so su do dat hor mon ra sta

GMO do no si gu bit ke pri vre di

Prof. dr Mi la din Še var lić

U to ku su pri pre me za 17.-tu po re du ma ni fe sta ci ju „Srem ski svi njo kolj i ko ba si ci ja da", ko-

ja će se odr ža ti u Ši du, u Sport skom

cen tru, 8. i 9. fe bru a ra. Ove go di ne pred vi đen je bo gat i za ni mljiv ce lo-dnev ni kul tur no-za bav ni pro gram, uz mu zi ku tam bu ra ša.

Otva ra nje ma ni fe sta ci je je 8. fe-bru a ra u 10 sa ti, u pod ne po či nje pro mo tiv no opa lji va nje bra va ca na sla mi, u 13 sa ti je tak mi če nje u br-zoj ob ra di me sa, u 14 tak mi če nje u pra vlje nju i je de nju ko ba si ce, a pro gla še nje po bed ni ka u sve tri ka-te go ri je i do de la na gra da je u 16 sa ti.

To kom ce log da na od 13 do 20 sa ti u Slo vač kom do mu će se slu ži ti ti pič ni svi njo kolj ski ru čak po sim bo-lič noj ce ni. Ova ma ni fe sta ci ja, po red osta log ima i pro daj ni ka rak ter, te je ve o ma pri vlač na za or ga ni zo va ne po se te svih ko ji že le da ku pe do ma-će pre hram be ne pro iz vo de do ma će ko ba si ce, čvar ke, ko la če...

Pri ja va eki pa se vr ši na te le fon: 022/712-854, a pri ja vlje ne eki pe do bi ja ju pet ki lo gra ma me sa, cre va i obez be đen sto. Ko ti za ci ja po eki pi iz no si 5.000 di na ra.

Pri ja ve za tak mi če nje u je de nju ko ba si ce vr še se na li cu me sta, u su bo tu, 8. fe bru a ra.

S. M.

Sa vre me ni to ko vi sto čar ske pro iz vod nje, u na šem slu ča-ju svi njo goj stva, pro me nom

ra snog sa sta va, po bolj ša va njem po je di nih oso bi na (broj pra sa di,me-sna tost....), kao i po ve ća va njem bro ja gr la unu tar jed nog pro iz vod-nog objek ta, pri si lja va nas da me-nja mo ne ka da šnje nad zo re i na vi-ke. Me nja mo se u prav cu su zbi ja nja i spre ča va nja po je di nih obo le nja, za ko je pre sa mo 10, 20 ili 30 go di na ni smo ni zna li.

Pod pred po stav kom da smo uslo-ve dr ža nja, am bi jent (mi kro i ma-kro kli mat), kao i is hra nu, re ši li na za do vo lja va ju ći na čin od no sno pri-bli žno stan dar di ma, pred sto ji nam da ve te ri nr ski re ši mo bor bu pro tiv bo le sti ko je ote ža va ju, one mo gu-ća va ju ili pra ve ve li ke eko nom ske šte te.

Da bi pra vil no za šti ti li i is pra ti-li ce lu svi njo goj sku pro iz vod nju, pro gram me ra zdrav stve ne za šti te svi nja ,mo gli bi po de li ti na ne ko li-ko fa za:

1. Pro gram me ra ko je su oba-ve zne i pro pi sa ne pra vil ni kom o zdrav sve noj za šti ti svi nja od stra ne Upra ve za ve te ri nu Mi ni star stva po-ljo pri vre de,šu mar stva i vo do pri vre-

de Re pu bli ke Sr bi je (MPŠV RS)2. Pro gram me ra pri me ren vr sti

pro iz vod nje i ka te go ri je ži vo ti nje.3. Pro gram me ra ko ji do pri no si

po bolj ša nju, a ve zan je za zdrav-stve ni sta tus ži vo ti nja.

Te ma na šeg da na šnjeg ra da je Pro gram me ra ko ji je oba ve zan po Pra vil ni ku Upra ve za ve te ri nu MPŠV RS.

- Svinj ska ku ga: da pi pra vil-no pre ve ni ra li i spre či li po ja vu ovog obo lje nja ko je na no si ne sa gle di ve šte te u svi njo goj stvu mo ra mo da se osvr ne mo na ne ko li ko vr lo va-žnih aspe ka ta. Da bi ima li za šti će-nu ži vo ti nju mo ra ju i ro di te lji, a pre

sve ga maj ka, da bu du vak ci ni sa ni. Vak ci na ci ja se oba vlja na sva kih šest me se ci, a na far ma ma se kr-ma če vak ci ni šu na 15 do 20 da na na kon pra še nja. Pra sad od imu nih maj ki ima ju pa si van imu ni tet iz mle ka do ne kih 30 do 35 da na, ka-da bi tre ba lo pri stu pi ti pr voj vak ci-na ci ji. 30 da na po sle pr ve pri stu pa se re vak ci na ci ji, po sle ko je na stu pa sta bi lan imu ni tet ko ji tra je do 6 me-se ci, od no sno do kra ja to va. Po seb-ni uslo vi i si tu a ci ja na la žu pro me nu ovog pra vi la i pro pi sa, MPŠV RS iz-da je po seb nu ured bu i pro pi se(po-ja va obo le nja).

- U okvi ru Pro gra ma ko je MPŠV

RS pro pi su je je i kon tro la zdrav-stve nog sta tu sa gr la ko ja ula ze u re pro duk ci ju.Ovim za ko nom sa pred vi đa va đe nje kr vi i kon tro la na bru ce lo zu i lep to spi ro zu, bo le-sti ko je su vr lo opa sne i ak tu el ne. Ovom za hva tu pod vr ga va ju se gr la ko ja idu u re pro duk ci ju kao i gr la ko ja su i eks plo a ta ci ji.

- Aujec ki je va bo lest,na osno-vu epi zo o to lo ške si tu a ci je (pri ja vlji-va nje i kre ta nje po je di nih bo le sti) mo že se pri stu pi ti vak ci na ci ji pro tiv ove bo le sti ko ja je u na ro du po zna-ta kao la žno be sni lo.Vak ci ni šu se pri plod na i no vo ro đe na gr la.

- Cr ve ni ve tar (Ero si pe los su-um), ne ka da če sta po ja va, a sa da još uvek pri su tan, u za vi sno sti od uče sta lo sti mo že bi ti uvr šćen u red oba ve znih me ra.

- Tri hi ne lo za, u okvi ru oba ve-znih me ra vr ši se is pi ti va nje na pri-su stvo ovog pa ra zi ta. Obo lje nje je po sta lo vr lo ak tu el no u zad njih dva-de set go di na. Po ja va ovog obo lje nja pra će no je po ve ća njem eko nom-ske šte te (tru po vi gr la kod ko jih je potvđe na po ja va ovog pa ra zi ta ne-ško dlji vo se ukla nja ju u ka fi le ri ji). Ceo po stu pak i pro ces ko ji se spro-vo di po ja vom ovog obo lje nja vr ši se pod nad zo rom ve te ri nar ske in-spek ci je i do veo je do mi ni mi zi ra nja uče sta lo sti obo lje nja. Uzo rak ko ji se do sta vlja ve te ri nar skim usta no va-ma mo ra bi ti pra ćen iden ti fi ka ci jom gr la (ušna mar ki ca).

Da za klju čim, spro vo đe nje i pra-će nje Pro gra ma me ra zdrav stve ne za šti te Upra ve za ve te ri nu MPŠV RS, do pri no se iz ve snom i bez bed-nom ga je nju i raz vi ja nju svi njo goj-ske pro iz vod nje.I po red za i sta stro-gih ka zni ko je pra te ovaj pro gram(u slu ča ju ne iz vr ša va nja)na i la zi mo na ne ko o pe ra tiv nost dr ža la ca,ko ji za-rad sit nih za ra da ili le njo sti do vo de u opa snost mno go ši ri aspekt,sa du-go roč no ne ga tiv nim ko se kven ca ma.Ali isti nu za vo lju,te i ta kve po ja ve su sve re đe i di za njem od ga ji vač ke sve sti,uz stal nu edu ka ci ju sto ča ra ovaj pro gram po sta je sve pri sut ni ji i pri hva ćen.

O da ljim pro gra mi ma zdrav stve-ne za šti te svi nja zbog obi ma ma te-ri je pi sa će mo u ne kim od sle de ćih bro je va.

31. januar 2014. 7

AK TU EL NO STI - AGRO SA VE TI

VETERINA

Доо ветеринарска станица

САВА СРЕМ

Лаћарак

Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић

Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80Др. вет. мед. спец. Миленко Перић

Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац

Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24Др. вет. мед. Милорад Кевиš

Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7Др. вет. мед. Наташа Секулић

- Лечење- Вакцинација- Вештачко осемењавање- Превентива- Трихиноскопија- Продаја пилића- Сточна храна- Премикси- Лекови

Pi še: Dr vet. spec. Sa va Ša rac

PRO GRAM ZDRAV STVE NE ZA ŠTI TE SVI NJA

Su zbi ja nje i spre ča va nje obo lje njaKo je su me re oba ve zne iz Pro gram me ra po Pra vil ni ku Upra ve za ve te ri nu Mi ni star stva po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de

Pra sad od imu nih maj ki ima ju pa si van imu ni tet iz mle ka do 35 da na, ka da bi tre ba lo pri stu pi ti pr voj vak ci na ci ji

Uzo rak za tri hi ne lo zu ko ji se do-sta vlja ve te ri nar skim usta no va ma

mo ra bi ti pra ćen iden ti fi ka ci jom gr la (ušna mar ki ca)

Pro šlo go di šnja Ko ba si ci ja da u Ši du

Sa jed nog od štan do va pro šlo go di šnje ko ba si ci ja de

ŠID • PO ČET KOM FE BRU A RA U SPORT SKOM CEN TRU

Srem ski svi njo kolj i КobasicijadaOtva ra nje ma ni fe sta ci je je 8. fe bru a ra u 10 sa ti

8 31. januar 2014.

Na ja ve ori jen ta ci o nih ko li či na N za pri hra nu bit ne su svim pro iz-vo đa či ma ži ta, pre sve ga za ori-

jen ta ci o ne pro ce ne na bav ke đu bri va i pred vi đa nje nji ho vog asor ti ma na. Kao i sva ke go di ne u ovo do ba, In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo iz No vog Sa da u sa rad nji sa Po ljo pri vred nim fa kul te-tom i po ljo pri vred nim sta ni ca ma i slu-žba ma u Voj vo di ni, to kom ja nu a ra vr ši pre li mi nar ne ana li ze ze mlji šta na sta-nje sa dr ža ja mi ne ral nog azo ta i vla ge u ze mlji štu, ka ko bi se pro ce ni le ko li či ne N za pri hra nji va nje str nih ži ta. Ono će ove go di ne, na osno vu ana li ze broj nih uzo ra ka do sta vlje nih iz ce le Voj vo di ne, bi ti de li kat ni je u od no su na pret hod ne, uglav nom zbog do sko ra šnje bla ge i to-pli je zi me, po volj nih uslo va za po čet ni po rast i bo ko re nje ži ta kao i mo gu ćeg gu stog sklo pa.

Vre men ski uslo vi to kom je se ni bi li su po volj ni za kva li tet no oba vlja nje se tve, što je uti ca lo na do bro kli ja nje i ni ca nje pše ni ce. Me đu tim, no vem bar, a po seb-no de cem bar i pr va po lo vi na ja nu a ra bi-li su pri lič no su vi - ma njak pa da vi na u od no su na vi še go di šnji pro sek iz no sio je od 100-130 l/m2, što je uti ca lo i na ma-njak vla ge u slo je vi ma ze mlji šta is pod 60 cm du bi ne.

Tr enu tno st anje us eva (sl ika 1) je t akvo da su bil jke iz r anih r ok ova s etve pr er asle o pt ima lnu f azu r asta i ra zv ića; o db ac uju st ar ije l ist ove; a već su usv-oj ile 50-70 kg N/ha, jer im aju pr eko 1 t/ha s uve m at er ije. Na p oj ed inim pa-rc el ama b ilo je pr isu tno pr o uzr ok ov-ača p epe ln ice, p eg av osti l išća, pa čak i rđe. Op asnost je pre dst avlj ala i uoč ena (p on egde i nte nzi vna) p oj ava gl od ara. M eđ utim, o pt ima lni i n ešto k asn iji r ok-ovi s etve ipak s oli dno i zgl ed aju. M ere k oje oč ek uju pr oi zv ođ ače u ovoj g od-ini b iće uzo rk ov anje z emlj išta za pr ihr-anj iv anje, z atim pr ipr eme za s uzb ij anje b ol esti, k or ova i št et oč ina, dok će, pr-ema n ašoj pro gn ozi na o dr eđ enom d elu pa rc ela (20-30% p ov rš ina) b iti p otre-bna i pr im ena r eg ul at ora r asta, zbog op asn osti od p ol eg anja.

Pr ihr anu tr eba ob av iti t okom f ebr u-ara i ma rta, a za s ada se pre dv iđa n ešto m anja up otr eba N u pr ihr ani jer su usl-ovi za m in er al iz ac iju b ili p ovol jni. N aglo z ahl ađ enje k oje je n ast up ilo p osle dnih n ek ol iko d ana ne bi tr eb alo da zna tn ije ut iče na st anje us eva, k oji se n al aze u p er i odu m ir ov anja, p og ot ovo što ih tr-enu tno d on ekle št iti i sn ežni p okr ivač. P ošto z ima još n ije na i st eku i t eško se m ože pre dv id eti njen d alji tok, još uvek će b iti p om er anja n itra tnog az ota

u z emlj ištu i pr om ene nj eg ove uku pne k ol ič ine.

Me đu tim, ovo go di šnji ve li ki broj prob nih ana li za ze mlji šta na sa dr žaj ni-trat nog azo ta - 140 uzo ra ka sa 10 lo ka-li te ta u Voj vo di ni (tab. 1), omo gu ća va do no še nje pre li mi nar nih prog no za za pred sto je ću pri hra nu str nih ži ta.

Iz pri ka za nih po da ta ka uoča va se da su se ukup ne ko li či ne la ko pri stu pač nog N (od 0-90 cm) kre ta le od 73 kg/ha u Zre nja ni nu do 144 kg u Vr šcu; od no-sno u pro se ku za ce lu Voj vo di nu ukup-na ko li či na mi ne ral nog azo ta iz no si 104 kg/ha, što je sta nje na ni vou vi še go di-šnjeg pro se ka. Na osno vu N-min me-to de i pre li mi nar nih ana li za u pri hra ni ozi me pše ni ce ove go di ne će u pro se-ku bi ti po treb no oko 70 kg či stog N/ha od no sno 50 kg za ozi mi je čam. Me đu-tim, kao što se uoča va iz ta be le, ima i par ce la (na po je di nim lo ka li te ti ma) sa vi šim ili ni žim sa dr ža jem ni trat nog azo-ta, gde pri hra nji va nje pše ni ce i ječ ma tre ba sma nji ti ili po ve ća ti u skla du sa N-min ana li zom sva ke par ce le po seb no. Sto ga na po mi nje mo svim pro iz vo đa či-ma str nih ži ta da je neo p hod no da na sva koj par ce li uzmu uzor ke za ana li zu. Ka ko je već re če no, sta nje vla ge u ze-mlji štu ni je naj po volj ni je, od no sno ne-do sta je još pa da vi na ko je bi po pu ni le po tre be bi lja ka. To plje njem po sto je ćeg sne ga oče ku je mo da će se ovo sta nje do ne kle po pra vi ti, me đu tim bilj ka ma će i da lje bi ti po treb na od re đe na ko li či na pa da vi na.

Je dan od ci lje va ovog tek sta je da is tak ne zna čaj sort ne teh no lo gi je, kao je dan od aspe ka ta mo gu ćeg po ve ća nja pri no sa ži ta ri ca, pr ven stve no pše ni ce, uz isto vre me no vo đe nje ra ču na o eko-no mič no sti, sta bil no sti i eko lo škoj odr-ži vo sti pro iz vod nje. Ana li zom re zul ta ta ogle da sa vo de ćim NS sor ta ma pše ni-ce, a sa aspe ka ta sort nih spe ci fič no sti u teh no lo gi ji ga je nja, auto ri tek sta že le li su da da ju do pri nos bo ljem is ko ri šća va-nju ge net skog po ten ci ja la per spek tiv nih so ra ta pše ni ce stvo re nih u In sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du.

Ople me nji va či su znat no br že raz vi-ja li po ten ci ja le sor te, ne go što je pro iz-vod na prak sa bi la u sta nju da ih is ko ri-sti, ba rem ka da je pri nos zr na u pi ta nju. Iz tim skog ra da ople me nji va ča i dru gih is tra ži va ča u In sti tu tu za ra tar stvo i po-vr tar stvo u No vom Sa du pro i za šli su i po seb ni pro gra mi za stva ra nje no vih sor ti. Oni se od no se na stva ra nje eko-no mič ni jih sor ti u po gle du po tro šnje i is ko ri šća va nja hra nji vih ma te ri ja, za tim u efi ka sni jem ko ri šće nju ve ge ta ci o nog

pro sto ra, zah te vi ma pre ma ko li či na-ma se me na za se tvu itd. Sve do ma će, tre nut no ga je ne sor te pše ni ce u Sr bi ji ima ju ge net ski po ten ci jal ko ji če sto pre-va zi la zi 10-12 t ha-1, te se mo že za klju-či ti da sor ta ni je pre pre ka za po sti za nje vi so kih pri no sa. Me đu tim, pro seč ni pri-no si ko ji se ostva ru ju u Sr bi ji i nje nim ži to rod nim re jo ni ma su 3,5–4,5 t ha-1, što je sve ga 30–40% od nji ho vog pro-iz vod nog po ten ci ja la. Ka ko sor ta ni je ogra ni ča va ju ći fak tor vi so kih pri no sa, otva ra se pi ta nje pre o sta lih fak to ra: kli-me, ze mlji šta ili ni voa zna nja i in for mi-sa no sti pro iz vo đa ča u po gle du teh no lo-gi je ga je nja.

Jed na od mo guć no sti ko jom se pot-pu ni je mo že is ko ri sti ti ge net ski po ten-ci jal pše ni ce je i sort na agro teh ni ka, tj. agro teh ni ka adap ti ra na sva koj ga je noj sor ti. U prak si se po ka za lo da iz me đu po je di nih sor ti pše ni ce po sto je ja sne raz li ke, npr. u zah te vi ma pre ma azo tu i dru gim hra ni vi ma, gu sti ni i vre-me nu se tve i sl. Is tra ži va nja u tom smi-slu su bi la in ten ziv na, sa ci ljem da se naj bo ljim pro iz vo đa či ma omo gu ći da lje po ve ća nje pri no sa, kao i da se po stig ne što ve ća sta bil nost pro iz vod nje po go-di na ma.

Iz ta be le o kva li te tu NS sor ti pše ni ce (Tab. 2; pre u ze to iz Ka ta lo ga In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo) vi di se vi sok po ten ci jal u naj va žni jim po ka za te lji ma kva li te ta.

Utvr đi va nje sort ne re ak ci je na pri me nje nu agro teh ni ku ni je jed-no stav no. Za do no še nje po u zda nih za klju ča ka o sort noj spe ci fič no sti neo-p hod no je sva ki no vi ge no tip is pi ti va ti u ogle di ma du žeg tra ja nja (uobi ča je no je naj ma nje tri go di ne). Ova kvi "agro-teh nič ki" ogle di naj če šće uklju ču ju ve-ći broj sor ti ko je se ga je pri od re đe nim spe ci fič nim tret ma ni ma, na pri mer pri ra stu ćim ko li či na ma mi ne ral nih đu bri va

i sl. Ogle di ovog ti pa odav no su uvr šte-ni na ogled nim par ce la ma In sti tu ta i na nji ma ra di ve li ki broj struč nja ka, ka ko bi se za sva ku no vo pri zna tu sor tu, uz kva li tet no se me, mo gla da ti i kva li tet na pre po ru ka za ga je nje po ljo pri vred nim pro iz vo đa či ma.

Iz tih raz lo ga, od lu či li smo da pri ka-že mo re zul ta te agro teh nič kih ogle da i ana li zi ra mo re ak ci je naj per spek tiv ni jih sor ti: Si mo ni da, Rap so di ja, Zve zda-

na i NS 40S, na zah te ve pre ma azo tu u pri hra nji va nju. Prak tič ni aspek ti ova-kvih pro ble ma bi li su omo gu ća va nje pre ci zni jeg od re đi va nja ko li či na hra ni va u pro iz vod nji po je di nih sor ti. Naj če šći pro blem kod ova kvih is tra ži va nja bio je utvr di ti ko li ko od re đe ni ge no tip utro ši N, P, K ili ne kog dru gog hra ni va (mi kro i ma kro ele me na ta) za stva ra nje je di ni ce su ve ma te ri je bilj ke ili po je di nih bilj nih de lo va. Ka ko je N naj zna čaj ni ji ele me-nat mi ne ral ne is hra ne, u naj ve ćem bro-ju ra do va ko ji se ba ve ovom te ma ti kom is pi ti van je uti caj azot ne is hra ne na pri-nos raz li či tih sor ti. Ta ko, kod ne kih sor ti pše ni ce za vi sok pri nos ni su bi le neo p-hod ne vi so ke do ze N iz đu bri va, jer su ne ke sor te bo lje ko ri sti le N iz re zer vi ze-mlji šta, a dru ge N iz đu bri va.

Is pi ti va nja sort ne spe ci fič no sti u po gle du azot ne is hra ne pše ni ce je ta-ko đe oba vlje no na ogled nim po lji ma In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo na Rim skim Šan če vi ma. U ogle du je sva-ke go di ne za stu plje no 10-20 sor ti ili li ni ja pše ni ce stvo re nih u In sti tu tu, a ima za cilj da is pi ta nji ho vu re ak ci ju na azot pri me njen u pri hra nji va nju. Pri hra nji va nje se iz vo di ra stu ćim ko-li či na ma azo ta (N0, N50, N100 i N150 kg N ha-1), po čet kom mar ta te ku će go di-ne. Pri ka za ni će bi ti sa mo re zul ta ti na-pred po mi nja nih naj a trak tiv ni jih sor ti. Osnov ni cilj je da se uka že na raz li ke u re ak ci ji ovih sor ti na azot u pri hra nji-va nju i da se iz vr ši nji ho vo gru pi sa nje pre ma zah te vi ma za azo tom. Ti me bi se po bolj ša lo is ko ri šća va nje nji ho vog ge net skog (pro iz vod nog) ka pa ci te ta u prak si, što bi pro iz vo đa či ma mo glo do ne ti do dat ne ko ri sti.

Re ak ci ja sor ti na azot je lak še uoč-lji va ako se pri nos zr na iz ra zi u pro cen-ti ma, pri če mu je pri nos na kon trol noj (N0) va ri jan ti ogle da uzet kao 100%. Li ni je re gre si je za is pi ti va ne sor te se mo gu lak še pra ti ti te su i raz li ke uoč-lji vi je. Oči gled no je da je re ak ci ja sor-ti na N raz li či ta, po ve ća nje pri no sa sa ra stu ćim ko li či na ma N ni je bi lo istog in ten zi te ta, od no sno sva ka sor ta ima la je svo ju op ti mal nu do zu N za for mi-ra nje mak si mal nog pri no sa. Ta ko đe, ova kvim pri ka zom lak še se uoča va i slič nos kva li tet ni jih sor ti (Si mo ni da i Rap so di ja), ko ji ma su bi le po treb ne ve će ko li či ne N za mak si mal ni pri nos, ali i isto vre me no i vi ši kva li tet na ro či to u po gle du sa dr ža ja pro te i na (139 od-no sno 136 kg N ha-1), dok su sor ta ma NS 40S i Zve zda na za vi so ke pri no se bi le do volj ne i ni že do ze N. Na po mi-nje mo da pri ka za ni gra fi kon ne od ra-ža va ap so lut nu vi si nu pri no sa, te ne go vo ri o to me ko ja je sor ta "bo lja" ili "lo ši ja". Na i me, sve sor te ostva ri le su u ma kro o gle du pri no se na ni vou od 9-10 to na po ha. Ovo sa mo zna či da se kod ne kih sor ti pri nos mo že zna čaj-no po ve ća ti in ten ziv ni jom pri hra nom, dok se kod dru gih ve ća pa žnja mo ra po sve ti ti ne koj dru goj agro teh nič koj me ri.

Pri pre me za pri hra nu str nih ži ta u Voj vo di ni sa aspek ta

sort nih spe ci fič no stiMe re ko je oče ku ju pro iz vo đa če u ovoj go di ni bi će uzor ko va nje ze mlji šta za pri hra nji va nje, za tim pri pre me za su zbi ja nje bo le sti, ko ro va i šte to či na, dok će, pre ma na šoj prog no zi na od re đe nom de lu par ce la (20-30% po vr ši na) bi ti po treb na i pri me na re gu la to ra ra sta, zbog opa sno sti od po le ga nja

SAVREMENO RATARSTVO

Doc. dr Go ran Ja ći mo vić, prof. dr Mi ro slav Ma le še vić,

mast. inž. Vla di mir Aćin

In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo No vi Sad i Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad

Graf. 1. Pri nos sor ti pše ni ce (t ha-1) u za vi sno sti od do za N (kg ha-1) pri me nje-nih u pri hra nji va nju

31. januar 2014. 9

SAVREMENO POVRTARSTVO

Pro iz vod nja pa pri ke u pla ste ni-ci ma tu nel skog ti pa pred sta-vlja ve o ma zna čaj nu i aku-

mu la tiv nu pro iz vod nju. Po zna ča ju to je tre ća kul tu ra, a po ran gu od-mah po sle pa ra daj za i kra stav ca. Me đu tim, po aku mu la tiv no sti pa-pri ka je na pr vom me stu, na ro či to lju te pa pri ke u ti pu šip ke. U sve tu se pa pri ka ko ri sti u sve žem sta nju, pa se u pla stič nim tu ne li ma uglav-nom ga je slat ke pri zma tič ne ba-bu re ili ba bu re sa jed nim vr hom. Me đu tim, kod nas ve ća je po tra-žnja lju tih pa pri ka u ti pu „šip ki“, pa je za to ova pro iz vod nja vi še za-stu plje na. S ob zi rom na to da se ova pa pri ka pro da je na ko mad to je ova pro iz vod nja i aku mu la tiv ni-ja od pro iz vod nje ba bu re. Ima ju ći u vi du iz ra že nu tra žnju pa pri ke to-kom ce le go di ne, a i zbog či nje ni-ce da pa pri ka ima du gu ve ge ta ci ju tre ba or ga ni zo va ti, kad god je to mo gu će, ce lo go di šnju pro iz vod nju (sa gre ja njem) pa pri ke.

Zah te vi pa pri ke za uslo vi ma uspe va nja

1. Tem pe ra tu re

Po što je pa pri ka to plo lju bi va kul tu ra, pri ga je nju u pla ste ni ci ma tu nel skog ti pa, mo ra se vo di ti ra-ču na pr ven stve no o obez be đe nju op ti mal nih tem pe ra tur nih uslo va. Po red vi so kih zah te va za to plo tom va zdu ha pa pri ka ima vi so ke zah te-ve i za tem pe ra tu ra ma ze mlji šta i/ili sup stra ta, od no sno za to plo tom u zo ni ko re no vog si ste ma.

(Sl. 1. Usev pa pri ke, te me ra tu-ra i re la tiv na vla žnost va zdu ha u pla ste ni ku tu nel skog ti pa)

Ni ske tem pe ra tu re is pod 15ºC, na ro či to ako su pra će ne ne do volj-nom sve tlo šću iza zi va ju opa da nje cve to va. Odr ža va nje po volj nog re-ži ma tem pe ra u re i re dov no pro ve-tra va nje od bit nog je zna ča ja za

raz voj pa pri ke ko ja tra ži mno go to plo te. Ja ka tem pe ra tur na ko-le ba nja ne ga tiv no se od ra ža va ju na rast i raz vi će pa pri ke. Tre ba se tru di ti da u pla ste ni ci ma tu nel skog ti pa gde se na la zi usev pa pri ke tem pe ra tu ra ne bu de is pod 18°C. Tem pe ra tu ra hran lji vog ras tvo ra, zbog ra sta ko re no vog si ste ma tre-ba lo bi da bu de oko 21°C. (tabela 1.)

2. Sve tlost

Pa pri ka pri pa da gru pi he li o fil-nih bi lja ka i za svoj nor ma lan rast i raz vi će zah te va vi sok in ten zi tet osve tlje no sti. Op ti mal ni in ten zi-tet osve tlje no sti u vre me oplod nje i obra zo va nja plo do va je 20.000 – 30.000 lux-a, a mi ni ma lan oko 5.000 lux-a. Za raz li ku od kra stav-ca i pa ra daj za, pa pri ka zah te va in ten ziv no osve tlje nje to kom či ta-vog pe ri o da ra sta.

(Sl. 2. Sun ča ne pe ge na plo do-vi ma pa pri ke)

Pro blem mo že da pred sta vlja vi sok in ten zi tet sve tlo sti to kom let njeg pe ri o da. Vi sok in ten zi tet sve tlo sti uti če na po ja vu ože go ti-na, ko je se ja vlja ju u ob li ku fle-ka po li stu i plo do vi ma. Tr ži šnost ta kvih plo do va je ni ska, tj. oni su prak tič no iz gu blje ni. U tom slu ča ju oba ve zno je sen če nje objek ta.

3. Vo da

Kod pa pri ke udeo vo de u sa-mom plo du je na ni vou oko 90%. Iz tog se mo že za klju či ti da je po treb na ve li ka ko li či na vo de. Okvir no se ra ču na da se pro seč na dnev na po tre ba za vo dom kre će u gra ni ca ma 50-150 ml/bilj ci za 1 sat (100 ml/bilj ci). In ten zi tet i broj na vod nja va nja za vi si od tem-pe ra tu re, ko li či ne sve tlo sti, kao i od go di šnjeg do ba. Vo da se, kao i u pret hod nim slu ča je vi ma do da je

po sred stvom ka pa ju ćeg si ste ma i ubod nih ka plja ča.

4. Re la tiv na vla žnost va zdu ha U pro iz vod nji pa pri ke u pla-

ste ni ci ma tu nel skog ti pa vla žnost va zdu ha tre ba odr ža va ti na ni vou od 60-75%. Odr ža va nje re la tiv no vi so ke re la tiv ne vla žno sti, na ro-či to to kom to plih sun ča nih da na, po sti že se fi nim oro ša va njem ce-

lo kup nog pro sto ra u pla ste ni ku tu nel skog ti pa. Ra di kon tro le re-la tiv ne vla žno sti va zdu ha na od-re đe nim me sti ma po sta vlja ju se ter mo hi gro me tri. Ka da re la tiv na vla ga pad ne is pod pro gra mi ra ne gra ni ce uklju ču je se si stem di zni, ko je ras pr šu ju vo du u vi du fi ne iz ma gli ce. Vi so ka re la tiv na vla-ga mo že da se sma nji pro ve tra-va njem. Po ve ća na vla žnost va-zdu ha mo gu ća je pri oblač nom i hlad nom vre me nu. Ruč no, bo lje auto mat skim otva ra njem i za tva-ra njem ven ti la ci o nih otvo ra ra di odr ža va nja tem pe ra tu re obič no je do volj no za odr ža va nje vla žno sti va zdu ha. Ovaj si stem fi nih di zni mo že da po slu ži i za ras pr ši va nje pre pa ra ta za za šti tu.

5. Ga so va nje

Zbog in ten ziv nih fo to sin tet skih pro ce sa, a zbog pot pu ne po kri-ve no sti ze mlji šta fo li jom, ko li či na CO2 u vre me ve li ke fo to sin tet ske ak tiv no sti mo že bi ti zna čaj no ma-nja od 200 ppm (0,02%), pa i znat-no ni že. Ako iz bi lo ko jeg raz lo ga ni je mo gu će pro ve tra va nje, ka ko bi se kon cen tra ci ja CO2 po di gla na 380 ppm (0,038%), neo p hod no je u ta kvim slu ča je vi ma za nor mal-nu pro duk ci ju bi lja ka po ve ća nje kon cen tra ci je CO2. Eko nom ski op-ti mal ni sa dr žaj CO2 iz no si 600 – 800 ppm (0,06-0,08%). Ve ća kon-cen tra ci ja ne do vo di do zna čaj nog po ve ća nja pri no sa. Od ne dav no se čak pre po ru ču je ga so va nje CO2 i pri sla bom pro ve tra va nju ka da se po sti že kon cen tra ci ja od 400 ppm (0,04%), ko ja je ta ko đe ve o ma ko ri sna.

Kod ko ri šće nja teč nog CO2 naj-bo lje je ovu me ru iz vo di ti iz me đu 10 i 14 ča so va, ka da je naj ve ća in so la ci ja. Uko li ko se ko ri sti CO2 kao pro dukt sa go re va nja i ka da se uba cu je pre ko per fo ri ra nih ce vi, pri me na mu je do zvo lje na u bi lo ko je do ba da na, ne za vi sno od pri-su stva ili od su stva rad ni ka.

6. Sad nja

Pa pri ka se uglav nom ga ji na ze-mlji šnom sup stra tu, me đu tim, zbog nje ne ose tlji vo sti na bo le sti i zbog ne ga tiv nog uti ca ja mo no kul tu re, a i zbog ni za pred no sti ko je pru ža ju or-gan ski ili neo r gan ski sup stra ti, od-no sno ga je nje bez ze mlji šta, u sve-tu se ma sov no pre la zi na ga je nje u hi dro pon skom si ste mu ga je nja. Zbog to ga, pa pri ka se sve vi še, u po sled-nje vre me, u pla ste ni ci ma tu nel skog ti pa ga ji na or gan skim i neo r gan skim sup stra ti ma (ka me noj vu ni).

Sad nja pa pri ke u ti pu ba bu re oba vlja se u dru goj de ka di mar ta me se ca na raz mak iz me đu re da od 160 cm i u re du na 16,7 cm, sa 6 stru ko va ra sa da na du žni me tar (od no sno 3,7 bi lja ka/m2). Pa pri ka u ti pu šip ke (lju ta pa pri ka) sa di se sa 4-5 bi lja ka po m2.Sa di se ra-sad 15-20 cm vi si ne, de blji ne sta-bla u pre de lu ko re no vog vra ta 4-5 mm, od no sno na sre di ni sta blji ke 5-6 mm i sa 8-1 0 do bro raz vi je-nih li sto va. Pro iz vod nja ra sa da je u hran lji vim koc ka ma di men zi ja: 6 cm ši ri ne x 5,5 cm du ži ne x 5,5 cm vi si ne. (Na sta vak u idu ćem bro ju)

Pre u ze to iz Na uč no - struč nog ča so pi sa "Sa vre me ni po vr tar",br.48

Teh no lo gi ja pro iz vod nje pa pri ke u pla ste ni ci ma

tu nel skog ti paIlin Ž., Mar ko vić V., Mi ško vić A.

Tab. 1. U objek ti ma za pro iz vod nju pa pri ke tre ba odr ža va ti sle de će tem pe ra tur ne uslo ve

Do ba da na Tem pe ra tu ra (°C)

Sun ča ni pe riod Dan 26 – 28Noć 21 – 22

Oblač ni pe riod Dan 25Noć 20

Sl. 1. Usev pa pri ke, te me ra tu ra i re la tiv na vla žnost va zdu ha u pla ste ni ku tu nel skog ti pa

(Sl. 2. Sun ča ne pe ge na plo do vi ma pa pri ke)

10 31. januar 2014.

LA ĆA RAK - OSNO VAN KO NJIČ KI KLUB "STA RI FI JA KER"

Dr ža nje ko nji je tra di ci ja od dav ni-na u sre mač kim se li ma i do ma-ćin stvi ma, ko ju je mo der ni za ci ja i

me ha ni za ci ja skraj nu la. U pro šlo sti ni je bi lo ku će da ne ma u šta li le pog pa stu-va ili ko bi lu za po tre be po ljo pri vre de, pre sve ga. Ali, dok mno gi sa da go vo re da je i u Sre mu sve ma nje ko nja, u La ćar ku po bi ja ju tu tvrd nju. Ov de je, is ti ču Ivan Du rać i Lu ka Te o do sić, ko njar stvo ma-kar u ma loj eks pan zi ji, jer po sto ji ba rem 20 onih me šta na ko ji dr že ko nje, pa je pred kraj pro šle go di ne ov de osno van Ko njič ku klub "Sta ri fi ja ker".

Ka ko je po če lo

- Klub je re gi stro van u agen ci ji, do bi li smo o to me re še nje i sa mo osta je da se pri klju či mo Ko njič kom sa ve zu Voj vo di ne i Sr bi je, ka že Lu ka Te o do sić.

- Ma lo po ma lo, pa su mno gi po če li da dr že ko nje u la ćar ku. Je dan je ani-mi rao dru gog i broj se uve ća vao. Ta ko da slo bod no mo že mo re ći da je kod nas ko njar stvo u eks pan zi ji, do da je Ivan Du-rać.

Lju bi te lji ma ko nja u La ćar ku oko klu-ba se pri dru žu ju lju bi te lji i dr ža o ci ko nja iz Mar ti na ca, Ku zmi na, Bin gu le, Sa la ša No ćaj skog i dru gih me sta. Ivan Du rać je i pot pred sed nik no vo o sno va nog Klu-ba "Sta ri fi ja ker", me ha ni čar je po za ni-ma nju, a iako je u rad nom od no su nad je vre me na za svo je či sto krv ne ple me ni te ži vo ti nje. Lu ka Te o do sić je pri vat nik, ži vi sa da u Srem skoj Mi tro vi ci, a o ko nji ma i udru že nju mo že du go da pri ča.

Lju bav i dru že nje

- Pred sed nik nam je ve te ri nar po stru-ci, osta li čla no vi su dru gih pro fe si ja i za-ni ma nja, a oku pi li smo zbog iste lju ba vi ra di dru že nja. Ni ko od nas ne ma ze mlju, mi slim na čla no ve klu ba. Ja ži vim u sta-nu, u Mi tro vi ci, ze mlje imam sa mo u sak-si ji. Ali, od ra stao sam u La ćar ku, u Fru-ško gor skoj uli ci i mo ja po ro di ca je ima la ko nje ce log ži vo ta, pri ča o se bi Lu ka.

Ko nje su na ši sa go vor ni ci na ba vi li na stra ni, dr že sa mo pa rad ne, a ko ri ste ih za za pre ge ka da su fi ja ke ri ja de i slič ne ma ni fe sta ci je.

Ivan Du rać, ka že ka ko dr ži ko nje od ma lih no gu. Pri ča o nje mu i ko nji ma za-pi sa na je u knji zi Mi le ta Mi lo va no vi ća "Igra li se ko nji vra ni".

- Pi sao čo vek i o svi ma ko ji dr že ko-nje, pa i o me ni ma lom Iva nu. Moj de ta je sva ki dan pri čao o ko nji ma, za lju bio

sam se u njih, ta ko da mi je ku pljen konj ka da sam imao sa mo se dam ili osam go-di na. Zvao se Cvet ko. Sa da imam ko nja ko ji se zo ve "Fa vo rit", vo zio sam za Bad-njak kroz la ća rak sa tim ko njem upreg-nu tim u ko la, ka že Ivan.

Imao je Du rać i šest ko nja u šta li, tre-nut no ima dva. Konj je zah tev na ži vo ti-nja, ob ja šnja va nam, tri put dnev no ima po tre be da bu de an ga žo van oko nje ga, a uvek je ne ko kod ku će, zbog ko nja.

Na dav ni su sret sa ko njem Lu ku Te o-do si ća, opet, pod se ća oži ljak na če lu. Bio je 14. de te u svo joj po ro di ci, pri ča Lu ka, još su ži ve li u Bo sni, vo leo je da se igra sa ko nji ćem ali ga je je dan, dok je trao sa ne kim klju čem za se no, po vi jao, a on je pao ta ko da mu je na če lu na stao oži-ljak za uspo me nu.

Bo žić na tra di ci ja u se lu

- Do se li li smo se u Srem 1977. go di-ne, pri hva ti li smo tra di ci ju Sre ma ca - ja-ha nje za Bo žić. Ja sam u to me uži vao. Sa da, na kra ju La ćar ka imam fir mu, tu sam na pra vio šta li cu gde dr žim tri gr la, na sta vlja pri ču Lu ka Te o do sić.

Ovog, tek mi nu log Bo ži ća, čla no vi Ko-njič kog klu ba "Sta ri fi ja ker" iz La ćar ka su or ga ni zo va li "vi ja nje Bo ži ća". To je tra-di ci o nal na ma ni fe sta ci ja u ko joj gla sni ci na ko nji ma od ku će do ku će ši re vest o Hri sto vom ro đe nju. Ovu vest je La ćar ko pro no si lo vi še ko nja ni ka, či ni se naj vi še do sa da.

- Za pr vi dan Bo ži ća je ova ma ni-fe sta ci ja, ali se ove go di ne or ga ni zo-va lo ja ha nje ko nja i za Bad njak. To je

bi lo pr vi put kod nas, do da je De jan Ume tić, pred sed nik Sa ve ta MZ La ća-rak, jer me sna za jed ni ca da je pu nu po dr šku ovom udru že nju i nje go vim pla no vi ma.

Sve za do brog ko nja

Ra di ku po vi ne ko nja kre ću u Bač ku, Ba nat i ši rom Sre ma, ali i ra di ma ni fe-sta ci ja jer su to pri li ke da se le po dru-že vo te fi ja ke ri ma, po sma tra ju ra sne ko nje. Cilj je do bro dru že nje, or ga-ni zo va nje fi ja ke ri ja de i dru gih slič nih ma ni fe sta ci ja za to smo se i udru ži li.

Svi čla no vi dru štva ima ju opre mu. Ima ju svo je maj sto re, upo zna li su ih na va ša i ri ma.

- Ima je dan iz Ku če va, dru gi u Ru-mi, tre ći u Bo ga ti ću, od njih ku pu je-mo opre mu za ko nje. Sa mi fi nan si ra ju svo je ak tiv no sti i uče stvo va nja na ma-ni fe sta ci ja ma. Sve ko šta, a sva ka fi ja-ke ri ja da je po jed nom bar 100 evra, otvo re no će Lu ka Te o do sić.

Ivan je ku pio fi ja ker u Ma čvi. Go-di na ma je sta jao kod ne kog do ma ći-na pod ora hom, bio je pun cr vo to či ne, ali sa da ka da je ure djen - iz gle da kao nov. Ne ki nji hov član klu ba je ku pio, pri ča ju, fi ja ker od Ka ra đor đe vi ća i po-čeo je da ga ob na vlja. Istom čo ve ku su se la ne dva ko nja uda vi la u Sa vi, ra sni konj vre di i po ne ko li ko hi lja da evra, ali i ovaj kre će od po čet ka. To li-ka je lju bav pre ma ko nji ma onih ko ji se ko nji ma ba ve.

Ško la ja ha nja

Čla no vi Klu ba "Sta ri fi ja ker" sa da ure-dju ju te ren. Po ma že i me sna za jed ni ca. Te ren je ne ka da bi la se o ska de po ni ja sme ća, za pu šte na ze mlja či je ure dje nje su čla no vi po če li ruč no, a po ma žu im i lju di iz op šti ne.

Na pra vlje no je igra li šte za de cu, da i mla di La ćar ci za vo le ko nje, da se ba ve

ovih spor tom i ma nje gle da ju u kom pju-te re. Tu su klac ka li ce, ra kvi zi ti za igru, a pla ni ra ju no va igra li šta, ograd i slič no. Ko zna jed nog da na bi tu mo gla d abu de i ško la ja ha nja, jer već ima vi še de se ti-na za i ne re so va nih da svo ju de cu upi šu u ovu ško lu.

Tekst: S.Đa ko vić Sli ke: M. M. - I.D. - L.T.

Sve je vi še ko nja ko ji ju reOku pi lo se dva de se tak lju bi te lja i dr ža la ca ko nja iz La ćar ka, osno va li su klub, a me šta-ni ma su se pri dru ži li i vla sni ci ko nja iz okol-nih sel, pa i iz Ma čve - Sa da ure dju ju pro-stor svog klu ba, gde pla ni ra ju da or ga ni zu ju raz ne ak tiv no sti, pa i ško lu ja ha nja

Sve ti Tri funKo njič ki klub "Sta ri fi ja ker" i

Udru že nje že na i Me sna za jed ni ca La ća rak or ga ni zo va će pro sla vu vi-no gra dar ske sla ve Sve tog Tri fu na. Po re či ma De ja na Ume ti ća, pred-sed ni ka Sa ve ta MZ La ča rak, pro-sla va poč nje oku plja njem is pred me sne za jed ni ce, kre će se sa fi ja ke-ri ma i auti ma ka La ća rač kom br du, ali će se sta ti kod cr kve da se pre-re zao slav ski ko lač. Po tom će usle-di ti od la zak u vi no gra de u pod nož ju Fru ške go re, gde će se oba vi ti deo obi ča ja, da bi se svi po no vo oku pi li u cen tru se la na ku va nom vi nu i ra-ki ji, pri ča De jan Ume tić, pred sed nik Sa ve ta MZ La ća rak.

Ivan Du rać, vo zi fi ja ker na ma ni fe sta ci ji " Voj vo djan ska kuj ni ca na šo ru"

Vo žnja kroz atar

Bo žić na vo žnja

Uče sni ci fi ja ke ri ja de

1131. januar 2014.

SE LU U PO HO DE: SI BAČ

Pe ći nač ko se lo Si bač, jed no je od naj sta ri jih se la Sre ma. Pr vi po-men o ovom na se lju ko je je du go

bi lo u vla sni štvu rum skih ple mi ća Pe-ja če vi ća, za be le žen je 1397. go di ne. Od ta da, pa sve do po čet ka osam na-e stog ve ka o nje mu ne ma po me na, a ka ko sa mi Si ba ča ni ve le, to je otu da što su re ši li “da svo ju sna gu ne tro še na dru štve ne po slo ve”. Bi lo ka ko bi lo, od 1713. go di ne, pa do da nas, Si bač je pri su tan u sva kom po pi su i za nje ga se zna. Naj ve ći broj sta nov ni ka, njih 785, Si bač je imao 1910. go di ne. Da-nas, ovo se lo bro ji ne što ma nje od 600 sta nov ni ka, a u če ti ri raz re da Osnov ne ško le ide tek de vet đa ka. Zbog či nje-ni ce da se na la zi na 30 do 50 ki lo me-ta ra uda lje no sti od Šap ca, Srem ske Mi tro vi ce, No vog Sa da i Be o gra da, svi Do njo srem ci ko ji su ka ovim cen tri ma išli mo ra li su da pro đu ako ne kroz, a ono ba rem po red Si ba ča. Upra vo otu-da, se ća ju se sta ri ji, ovo se lo bi lo je ne ret ko na zi va no i “ma lim Pa ri zom”.

Iz gra đe na ko mu nal na in fra struk tu ra

Si bač ko jeg smo za te kli u ti ši ni be le sne žne pro stir ke da nas je, ka že pred-sed nik se la Đor đe Smi lja nić, na se-lje ko je se bo ri da op sta ne i po be di kri zu ko ja se to kom pro te klih go di na po ka za la ja čom i od, ka ko is ti če, mno-go ve ćih sre mač kih se la ne go što je Si bač. Glav no oruž je Si ba ča na u toj, re kli bi mno gi, ne rav no prav noj bor-bi, je su ja ka vo lja i re še nost da se po sva ku ce nu is tra je.

- Mo gu slo bod no re ći da je si tu a-ci ja u ko joj se Si bač na la zi u ve li koj me ri bo lja ne go što je to slu čaj sa ve-ći nom pe ći nač kih se la. I ma da smo sve sni da pro ble ma ima do sta, da za naj ve ći deo tih pro ble ma ni smo kri vi

mi, sma tra mo da ima mo do bar osnov za opo ra vak ili za po če tak op sta nak, is ti če Smi lja nić.

Kao za log na di, Smi lja nić na vo di da Si bač ima pot pu no iz gra đe nu ko mu-nal nu in fra struk tu ru, da mu ne ne do-sta ju ka na li za ci ja, ra sve ta ili kva li tet-na vo da, sa čim se na ža lost, mno gi me šta ni pe ći nač ke op šti ne još uvek bo re.

- Ko mu nal na in fra struk tu ra po sto ji, ima mo svo ju vo do vod nu mre žu ko ja se snab de va iz bu na ra ko jeg su me-šta ni se la iz gra di li sop stve nim pri ho-di ma, od sa mo do pri no sa. Već du že vre me smo pri klju če ni na ka na li za ci o-nu mre žu, a to kom pro te klih ne ko li ko me se ci us pe li smo da kon ča no ure-di mo ra sve tu, ta ko da su da nas sve na še uli ce osve tlje ne, pri ča pr vi čo vek Me sne za jed ni ce.

Bor ba za omla di nu

Ima ju Si ba ča ni i svo je Lo vač ko dru štvo i svoj fud bal ski klub. Lo va ca ima če tr de se tak, naj vi še lo ve fa za-ne, ze če ve i pat ke, a ka da do đe zi ma re dov no or ga ni zu ju haj ke na ša ka le. U Fud bal skokm klu bu “Slo ven” ko-ji se bo ri u sre mač koj li gi, oku plje ni su mla di se o ski mom ci, pot po mog nu ti kom ši ja ma iz dru gih pe ći nač kih se la. Ve li ki pro blem u bor bi za omla di nu, ka žu oni ko ji se mla di ma sma tra ju, pred sta vlja ne do sta tak Do ma cul tu re, od no sno ka fi ća u ko jem bi mo gli da pro vo de slo bod no vre me.

- Ko li ko god mo že mo, mi se tru-di mo da za dr ži mo mla de na se lu. Mi smo ma lo se lo, zna mo se, po ma že-mo se i kon sul tu je mo se oko to ga šta bi nam bi lo naj po treb ni je. Ne ka da smo ima li i Kul tur no umet nič ko dru-štvo, ali ono da nas ne funk ci o ni še jer mla di ra no od la ze u Pe ćin ce ili dru ge gra do ve i za pra vo ta mo od ra sta ju. Ono na če mu tre nut no kao Sa vet in-si sti ra mo je ste da se ure de po sto je ći lo ka li u cen tru se la, ka ko bi upra vo tu otvo ri li je dan klub za na šu omla-di nu ko ja že li da osta ne u svom se lu i ko ja se, to mo ram is ta ći, oda zi va na sve ak ci je ko je Me sna za jed ni ca ra di ure đe nja se la or ga ni zu je, pri ča Smi lja nić i do da je: - Ve ći na me šta na se la se po red po ljo pri vre de ba vi još ne kim po slom. Ži vot od po ljo pri vre-de oči to ni je ono što je ne ka da bio i Sa vet je sve stan či nje ni ce da će, ako že li da za dr ži mla de na se lu, mo ra ti da po ku ša da im na đe ka kav ta kav spo red ni po sao. Mno go mla dih re-dov no do la zi u pro sto ri je Me sne za-jed ni ce i po red to ga što zna ju ka kvu ulo gu u ži vo tu se la Sa vet ima, tra že da im na đe mo ka kav ta kav po sao. Tu ni je reč o stra nač kom za po šlja va nju, ne go o ljud skoj po tre bi da se po mog-ne lju di ma sa ko ji ma se ra slo, od no-sno nji ho voj de ci ili unu ci ma.

Sve ga ima, sa mo pa ra ne ma

Do sko ro, Si bač je bio po znat po svo jim mle ka ri ma re kor de ri ma, a sa-mo u glav noj uli ci bi lo je pre ko 150 kra va. Go to vo da ni je bi lo ku će ko ja ni je ima la ma kar jed nu kra vu ili bi ka. To kom pro te kle de ca de, svo je kra ve sta ri re kor de ri su pro da li i da nas se u glav noj uli ci mo že se na ći sve ga jed-na kra va.

Da se u Si ba ču od po ljo pri vre de za-i sta te ško ži vi, sve do či i Ži ki ca Gmi zić ko jeg smo za te kli na mo bi kod kom ši-ja. Ka ko ovaj sred njo več ni pa or ve li,

sa svo jih 50 hek ta ra ze mlje ži vi lo ši je ne go što je nje gov otac ži-veo sa sve ga osam.

- Mo jih je 30 hek ta-ra i 20 je u za ku pu. Se-jem sve, di nje, lu be ni-ce, pa ra dajz, krom pir, luk… Se jao sam sva-šta, a bo lje da ni sam, jer da nas kod se lja ka sve ga ima sa mo pa ra ne ma. Ako me pi ta te šta je naj go re pro šlo ni tu vam na mo gu da ti ne ki po se ban od go vor jer sam svu da pod-jed na ko lo še pro šao. Ka žu „ro di la pše ni ca“, je ste, ali je pra vo pi-ta nje ko me je ro di la, po što pa o ri ma si gur no ni je. Mi smo se sa mo vi še na vu kli, a go to vo ni ka kve ko ri sti ni smo ima li od to ga, ka že uza vre lim to nom Ži ki-ca Gmi zić.

Imao je ra ni je ovaj si bač ki pa or i ne ko li ko de se ti na kra va i ko zna ko li ko svi nja, ali ga je te ško vre me na te ra lo da se kra va oka ne i da tov svi nja sve-de „tek na pe de se tak“. Za lo še sta nje u po ljo pri vre di, ka ko i ve ći na na ših pa o ra, Ži ki ca kri vi pre sve ga dr ža vu od ko je oče ku je da uve de red i od re di sta bil ne pa ri te te ro be.

- Dao sam, u se zo ni, 60 to na pše ni-ce za 15 di na ra, jer je dr ža va go vo ri la da će oba ra ti ce nu do 12, 13, a sa da ce na ide i do 22 di na ra. Imam 50 do 60 to na ku ku ru za, tre ba i to da se pro-da, a ne ma ni ko ga da tra ži. Ni ko me ne tre ba, ni si lo si ma, ni me ša o na ma, a o pri vat nim li ci ma i da ne go vo rim. Ne ma tu mno go le pog da se ka že o ži-vo tu na se lu. Od osnov ne ško le se ba-vim po ljo pri vre dom i sa da imam de cu uz ra sta od 10 do 24 go di ne, još uvek sam na ze mlji, i za svo to vre me mi pa o ri išli smo sa mo do le. Imao sam la ne i če ti ri hek ta ra di nja. Sve je to ro di lo, od no si li smo na kvan taš, da va li is pod ce ne i opet ni ka kvu za ra du ni-smo ima li, pri ča Gmi zić i užur ba no do-da je: - Se ćam se da smo 1985. go di ne od hek ta ra re pe ku pi li nov kom bajn, a ka sni je i trak tor. Sa da imam tu sta ru me ha ni za ci ju i ko zna da li ću je i ka-da ću je ob no vi ti. Što sam vi še ra dio, to je bi la ve ća pro past. Da mi ne ko da sa da 100 hek ta ra, ne znam da li bi pri-hva tio. Ne mam ni ka kve za li he, i ka ko stva ri sto je či ni mi se da bih na kra ju mo rao svo jih pet hek ta ra da pro dam da bi na mi rio tih 100, a to mi ne pa da na pa met.

Ne ma Sre ma bez ko nja

Po red re kor de ra, Si bač je od uvek bio po znat i po svo jim ko nji ma. Vre me re kor de ra je pro šlo, ali Ste van Gru jić

i po seb no nje gov sin Bra ni slav, naj-bo lji su do kaz da vre me hi trih ato va još uvek tra je. Lju bav pre ma ko nji ma, Ste van ko ji nas je do če kao u „dru goj avli ji“ za i gran sa svo ja dva le po ta na, na sle dio je od oca i, ka ko ka že, pre-dao ju je u ama net svom po tom stvu.

- Moj otac je uvek go vo rio da Sre-ma ni sre mač kih se la ne ma bez ko nja. To se kod nas uvek zna lo i ni ka da ni je bi lo va žno da li ima mo jed nog, dva ili pet ko nja. Bi lo je bit no da se šo rom pro ja še, da se konj na va ša ri ma po-ka že i da se, pre sve ga, ukra si ona ko ka ko Srem ci ma i do li ku je. Ja ih vo lim, što bi re kli lju di „k’o od pri li ke“ ali moj mla đi sin Bra ni slav je po seb no za njih ve zan i za pra vo on je taj ko ji naj vi še vre me na pro vo di sa nji ma, ja ši i uop-šte vo di o nji ma ra ču na, pri ča Bra ni-slav za di ha nim gla som uz na po me nu da Gru ji ći ni su je di ni i da u Si ba ču ima još lju bi te lja ko nja.

Po red ko nja, Ste van Ga jić u svo joj šta li ima i 14 bi ko va, ko ji su, baš kao i ko nji već du že vre me pri sut ni u ovom če tvo ro čla nom do ma ćin stvu.

- Kao i ko nje i bi ko ve je otac po čeo da dr ži. Na ba vljao ih je pre ko za dru-ge, a pro da vao ši rom Sre ma i Ma čve. Ne ko vre me smo dr ža li kra ve, sa da su opet tu bi ko vi i ta ko. Po red bi ko va imam tre nut no i kr ma ču sa de vet pra-si ca i to je ma hom za na še po tre be, ne ka da se ne što ma lo i pro da, ali to tek ako se ne ko po seb no se ti da tra ži, na sta vlja pri ču Ste van i do da je: - Ži-vot na se lu da nas ni je lak. Ni je, ako će mo pra vo ni ka da ni bio. Ali na na ma je da se bo ri mo ko li ko zna mo i ume-mo. I to nam je za jed no sa ko nji ma, kra va ma, ora ni ca ma i ži tom osta lo u ama net.

S. Lap če vić Fo to: M. Mi le u snić

"Ma li Pa riz" u rav ni ci Do njeg Sre ma

Si bač pod sne gom

Ste van Gru jić sa svo jim bi ko vi ma

Đor đe Smi lja nić

Ži ki ca Gmi zić

U igi sa ko nji ma

12 31. januar 2014.

SA VRE ME NO VI NO GRA DAR STVO

Pri li kom uvo đe nja vi so kih si ste-ma ga je nja čo ko ta vla da lo je vr lo po gre šno shva ta nje da se

mo gu iz o sta vi ti mal te ne sve ze le-ne ope ra ci je na čo ko ti ma. To je na bo ga tim ze mlji šti ma pro u zro ko va lo stva ra nje vr lo gu stih (za gu še nih) špa li ra što je do vo di lo do sve ve ćih pro ble ma, ka ko sa bi o lo škog sta no-vi šta u vi du sa mo za se nji va nja, ta ko i do ni za teh nič kih pro ble ma, po-seb no u po gle du za šti te.

Isto rij ski raz voj na či na ga je-nja vi no ve lo ze

To kom isto rij skog raz vo ja ljud-skog dru štva raz voj pro iz vod nih sna ga i pro iz vod nih od no sa je imao od ra za i na raz voj vi no gra dar stva. Mo že se re ći da se na čin ga je nja vi-no ve lo ze me njao pa ra lel no sa dru-štve nim si ste mi ma i da no si po seb-ne ka rak te ri sti ke fe u dal nog, ka pi ta-li stič kog i so ci ja li stič kog dru štva.

Ve ći na struč nih pi sa ca, me đu-tim, ne de li pro me ne u vi no gra dar-stvu na ovaj na čin ne go ih ve zu je za ne ke dru ge zna čaj ne do ga đa je. Je dan ta kav pre lom ni do ga đaj za vi no gra dar stvo u Evro pi je bi la po-ja va fi lok se re. Po ja va ove šte to či ne ko ja je uni šti la sko ro sve vi no gra de u Evro pi, omo gu ći la je br ži tem po raz vo ja vi no gra dar stva jer su no vi vi no gra di po di za ni na sa vre me ni ji na čin ne go ra ni je.

Dru ga ve li ka pre kret ni ca u vi-no gra dar stvu je usle di la na kon II svet skog ra ta ka da je za jed no sa pro me nom dru štve nog si ste ma do-šlo do su štin skih, vr lo zna čaj nih pro me na i u vi no gra dar stvu.

Pre ma ovim dva ma do ga đa ji ma mo gu se raz li ko va ti tri ka rak te ri stič-ne fa ze u raz vo ju vi no gra dar stva:

I fa za, vre me pre 1875. go di ne; II fa za, pe riod od 1875 do 1950.

go di ne;III fa za, pe riod po sle II svet skog

ra ta.Ovaj po sled nji pe riod se mo že

po de li ti na dve eta pe:a) Pe riod od 1950. do 1960. go-

di ne, pre la zni pe riod ili pe riod tra-že nja pu ta;

b) Pe riod po sle 1960. go di ne, ko-ji se mo že na zva ti ši ro ko red no vi no-gra dar stvo.

Na rav no, na ve de nim go di na ma se ne za klju ču ju po je di ni pe ri o di jer se, pre sve ga zbog du go go di šnjeg ka rak te ra vi no gra da, pret hod ni pe-riod se pre no si u na red ni.

I fa za – Na čin ga je nja čo ko ta pre fi lok se re

Za vi no gra dar stvo ovog pe ri o da ka rak te ri stič no je:

- hra nid be na po vr ši na ma nja od 1m2 (15-25.000 čo ko ta/ha);

- ne pra vil na sad nja, bez ja snih re do va;

- sla ba pri pre ma ze mlji šta pred sad nju;

- svi ra do vi se oba vlja ju ruč no; - đu bre nje je vr še no vr lo sla bo; - ne ma glji vič nih bo le sti (pla me-

nja če i pe pel ni ce) ni fi lok se re; - re zid ba je vr še na u gla vu, od-

no sno svi jed no go di šnji la sta ri su ukla nja ni. Čo kot se ob na vljao iz spa va ju ćih oka ca i naj do njih sla bo raz vi je nih oka ca na la sta ri ma.

- čo ko ti su se oba ve zno za gr ta li (u kon ti nen tal nim re jo ni ma);

- Ga je ne su pon ti ca sor te ko je su ova kvu re zid bu pod no si le (ka-dar ka, slan ka men ka, ke vi din ka, be-la din ka) jer do no se rod i iz spa va-ju ćih pu po lja ka i naj do njih oka ca na la sta ri ma.

II fa za – Pe riod od po ja ve fi-lok se re pa do for mi ra nja ve li kih so ci ja li stič kih ga zdin sta va

Ob no va vi no gra da po sle fi lok se-re pru ža la je mo guć nost ši re nja no vih na či na ga je nja. U ovom smi slu je fi-lok se ra od i gra la po zi tiv nu ulo gu jer je ubr za la ši re nje no vi na.

Osnov ne ka rak te ri sti ke na či na ga-je nja u ovom pe ri o du su:

- Ri go lo va nje ze mlji šta pre sad nje; - Sad nja u re do ve, naj če šće 1 x 1

m, (10.000 čo ko ta/ha); - Pot po ra u vi du kol ca za ko ji se

ve zu ju ze le ni la sta ri; - Re zid ba je vr še na na re zni ke i

kon di re; - Uvo di se za pre žna ob ra da ze mlji-

šta; - Pro me na sor ti men ta. U Voj vo di ni

se u ovo vre me go to vo is klju či vo sa-de sor te za be la vi na, pre sve ga slan-ka men ka, a u zna čaj noj me ri i ri zling ita li jan ski.

- Rezd ba se vr ši po prin ci pu ''kon dir na kon dir”. Za ovaj na čin ga je nja čo ko ta po znat je na ziv “na kra ko ve”, a u Fran cu skoj “en go be-let” - pe ha ra sti uz goj.

Sli ka 1 Pe ha ra sti uz goj ni ob lik

Sli ka 2 Pe ha ra sti uz goj ni ob lik na kon re zid be

Ovaj na čin ga je nja čo ko ta je po-čet kom XX ve ka pri hva ćen u ve ći ni vi no gra dar skih re jo na. U Sr bi ji se ovaj uz goj ni ob lik za dr žao sa mo u vi no gra di ma in di vi du al nih pro iz vo-đa ča i po znat je pod na zi vom "žup-ska re zid ba".

To je re zid ba na dva vid na ok-ca na kra ko vi ma ko ji se for mi ra ju po ste pe nim iz du ži va njem vi še go di-šnjeg dr ve ta i pri bli žno rav no mer no se ras po re đu ju u krug ta ko da da ju iz gled ča še ili pe ha ra.

- Ve ći na ra do va se ipak oba vlja ruč no jer kru žni ras po red kra ko va ome ta pro laz oru đa;

- Čo ko ti ma se na ovaj na čin re-zid bom osta vlja ve će op te re će nje, od 6 do12 oka ca, oni se sna žni je raz vi ja ju jer se vr ši re dov no đu bre-nje, a pot po ra u vi du kol ca omo gu-ću je for mi ra nje ve će asi mi la ci o ne po vr ši ne. Sa mim tim čo ko ti da ju i znat no ve ći rod.

- Na ne kim sor ta ma ko je ima-ju us prav no ra stu će i čvr šće la sta-re čak ni ko lac ni je po tre ban, ta ko da se ga je bez ika kve pot po re. Kod nas je ta kav slu čaj sa sor tom pro-ku pac.

- Još uvek se ga je pre te žno pon-ti ca sor te ko je ima ju krup ne gro-zdo ve i rod na i naj do nja ok ca.

For mi ra nje "pe ha ra stog" uz goj-nog ob li ka te če na sle de ći na čin:

U pr voj go di ni se na čo ko ti ma ne gu ju svi la sta ri. Ne ma po tre be da se vr ši la če nje. Va žno je da čo kot što vi še oja ča i ka tom ci lju tre ba da su usme re ne sve agro teh nič ke me re.

U dru goj go di ni re zid bom se na čo ko tu osta vlja sa mo je dan kon dir sa dva ok ca, a svi osta li la sta ri se ukla nja ju. Iz bi li la sta ri u to ku ve ge-ta ci je se pri ve zu ju uz prit ku i za la-ma ju kad pre đu vi si nu prit ke.

U tre ćoj go di ni se re zid bom na čo ko tu osta vlja ju dva kon di ra sa dva ok ca, a svi osta li la sta ri se ukla nja-ju. Iz bi li la sta ri se u to ku ve ge ta ci-

je se pri ve zu ju uz prit ku i za la ma ju kad pre đu vi si nu prit ke.

U če tvr toj go di ni re zid bom se na čo ko tu osta vlja ju 3 do 4 kon di ra sa dva ok ca ko ji će bi ti bu du ći kra-ko vi. Iz bi li la sta ri u to ku ve ge ta ci-je se pri ve zu ju uz prit ku i za la ma ju kad pre đu vi si nu prit ke.

U na red nim go di na ma se na sva kom kra ku re zid bom osta vlja po je dan kon dir (od no sno 3-4 kon di ra po čo ko tu). Ne ga u to ku ve ge ta ci je je ista kao i u če tvr toj go di ni.

III fa za – Pe riod po sle II svet skog ra ta

Ovaj pe riod se mo že po de li ti na dva de la. Pr vi, do 1960. go di ne, a dru gi po sle 1960. go di ne pa sve do da na šnjih da na. Za pr vi pe riod je ka rak te ri stič no po ste pe no po ve ća-nje me đu red nog ra sto ja nja od 150 pa sve do 240 cm, sa vr lo ma lim ra sto ja njem iz me đu čo ko ta - od 0,60 do 0,80 m. U ovom pot pe ri o du čo ko ti su ne go va ni ni sko pri ze mlji. Di le ma je bi la: pri la go di ti me ha ni-za ci ju vi no gra du ili obrat no.

Po red ši re nja re do va, kao ve li ki na pre dak u ovom pe ri o du mo že se sma tra ti uvo đe nje ži ča ne pot po re, tzv. »špa li ra« u vi no gra de.

Na kon vr lo in ten ziv nih is pi ti va-nja kra jem pe de se tih i po čet kom še zde se tih go di na, pre la zi se na vi so ke uz go je ko ji ma je pret ho di lo uvo đe nje još ši rih re do va od 3 pa čak i 4 m.

Pri uvo đe nju vi so kih uz go ja u ve ći ni slu ča je va na čo ko ti ma su for-mi ra na po dva sta bla, ne gde čak i vi še, ko ja ni su ima la sop stve nu pot-po ru, te su re dov no bi la vr lo ne pra-vil na, kri va. Po red ovo ga, pri osno-vi sta bla je ne go van je dan re zer vni kon dir za slu čaj iz mr za va nja nad-zem nog vi so kog de la čo ko ta.

Kra jem še zde se tih i po čet kom se dam de se tih go di na na kon vr lo obim nih i de talj nih is pi ti va nja do-la zi se do za ključ ka da dva sta bla u od no su na jed no ne ma ju ni ka kve pred no sti, a da u zna čaj noj me ri ote ža va ju rad, ta ko da se pre la zi na for mi ra nje sa mo jed nog sta bla.

Re zer vni kon dir pri gla vi čo ko-ta se ta ko đe po ka zao ne po treb nim jer u slu ča je vi ma ka ta stro fal nog iz mr za va nja čo ko ta iz spa va ju ćih oka ca na pri zem nom de lu sta-bla iz bi ja ju no vi la sta ri. Ne go va-

nje la sta ra iz re zer vnog kon di ra je zah te va lo mno go po seb nog ra-da (la če nje, ve zi va nje), a ka da su po če li da se uvo de u pro iz vod nju kon takt ni her bi ci di (gra mok son), nje go vo da lje dr ža nje je po sta lo sa svim ne pri hva tlji vo.

U ovom pe ri o du se go to vo is-klju či vo pre la zi na sad nju oc ci den-ta lis (za pad no e vrop skih) sor ti ko je se od li ku ju pre sve ga ve ćom ot por-no šću na ni ske tem pe ra tu re, a za-tim i znat no vi šim kva li te tom. To su sor te: ri zling ita li jan ski, tra mi nac cr ve ni, so vi njon, se mi jon, bur gun-dac be li, mer lo i dr.

Pri li kom uvo đe nja vi so kih si ste-ma ga je nja čo ko ta vla da lo je vr lo po gre šno shva ta nje da se mo gu iz-o sta vi ti mal te ne sve ze le ne ope ra-ci je na čo ko ti ma. To je na bo ga tim ze mlji šti ma pro u zro ko va lo stva ra-nje vr lo gu stih (za gu še nih) špa li ra što je do vo di lo do sve ve ćih pro ble-ma, ka ko sa bi o lo škog sta no vi šta u vi du sa mo za se nji va nja, ta ko i do ni za teh nič kih pro ble ma, po seb no u po gle du za šti te.

Na ši ro ko red nim za sa di ma čo-ko ti su se ne go va li a još se i da-nas ne gu ju na vi še uz goj nih ob li ka čo ko ta: Ro a jat ska kor du ni ca, Gi jov uz goj, kor du ni ca ka ze na ve, le pe za, mo zer, sil voz, vi še sprat ne kor du ni-ce, uz goj ko ji aso ci ra na ki šo bran, za tim uz go ji sa vi se ćim la sta ri ma, kao i ra zna re še nja kod ko jih se ze-le na ma sa čo ko ta odr ža va u ob li ku ko sog ili rav nog kro va.

Iz bor uz goj nog ob li ka čo ko ta za vi si od ve li kog bro ja fak to ra kao što su: eko lo ški uslo vi, ra sto ja nje sad nje, sor ta, ste pen me ha ni za ci je ra do va, ni voa agro teh nič kih me ra, sme ra pro iz vod nje itd. Za uslo ve Voj vo di ne se mo gu pre po ru či ti sle-de ći uz goj ni ob li ci:

• Za sor te ko je zah te va ju krat ku re zid bu

- Pe ha ra sti uz goj ni ob lik - na ogra ni če nim po vr ši na ma, gde se vi-no va lo za ga ji na tra di ci o na lan na-čin

- Ro a jat ska kor du ni ca• Za sor te ko je zah te va ju me šo-

vi tu i du gu re zid bu- Gi jov uz goj ni ob lik- Sil vo uz goj ni ob lik- Jed no stru ka za ve sa- Kar lo vač ki uz goj ni ob lik

(Na sta vak u idu ćem bro ju)

Prof. dr Pe tar Cin drićmr Dra go slav Iva ni še vić

Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad

Uz goj ni ob li ci čo ko ta

Sli ka 2 Pe ha ra sti uz goj ni ob lik na kon re zid be

Sli ka 1 Pe ha ra sti uz goj ni ob lik

31. januar 2014. 13

SAVREMENO VOĆARSTVO

Đu bri va na ba zi kreč nja ka pri-li kom tret ma na ne bi sme la da do đu u kon takt sa or gan-

skim đu bri vi ma od no sno đu bri vi ma sa sa dr ža jem amo ni ja ka i fos fa ta. U kom bi na ci ji sa ovim đu bri vi ma po-sto ji opa snost da do đe do is pa ra va-nja amo ni ja ka i blo ki ra nja fos fa ta. Za kal ci fi ka ci ju ze mlji šta u pr vom re du pre po ru ču je mo kal ci jum-kar bo nat.

Kreč njak

Snab de va nje ze mlji šta kreč nja-kom u do volj noj ko li či ni do pri no si sta bi li za ci ji ze mlji šta. Po ze mlji šnoj ana li zi raz li ku je se iz me đu dve vr ste đu bre nja kreč nja kom: kal ci fi ka ci ja odr ža va nja i kal ci fi ka ci ja ze mlji šta.

Pod kal ci fi ka ci jom odr ža va-nja pod ra zu me va se kal ci fi ka ci ja u raz ma ku od 2 do 3 go di ne, sa 5 do 8 dt/ha kal ci jum-ok si da (CaO). To ot pri li ke od go va ra 10 do 15 dt/ha đu briv nog kreč nja ka (kal ci jum-kar bo na ta). Da li je ovaj na čin kal-ci fi ka ci je neo p ho dan, utvr đu je se na osno vu pH vred no sti i sa dr ža ja kar bo na ta. Ovaj na čin kal ci fi ka ci je spre ča va sa mo pri rod no za ki se lja-va nje ze mlji šta i sto ga slu ži odr ža-va nju plod no sti ze mlji šta.

(Ta be la 12. In ter pre ta ci ja re zul-ta ta kal ci jum ske ana li ze)

Kal ci fi ka ci ja ze mlji šta ima za cilj da se ze mlji šte obez be di onom ko li či nom kreč nja ka (dt/ha kal ci ju-mok si da – CaO) ko ja je po treb na za du go roč no do sti za nje pH vred no sti. Ako je u skla du sa ana li zom po-treb na kal ci fi ka ci ja ze mlji šta, on da se ko li či na kreč nja ka mo ra utvr di ti pu tem kal ku la ci je, ta ko što se kal ci-fi ka ci ja odr ža va nja i kal ci fi ka ci ja ze-mlji šta sa bi ra ju i na no se do sle de će ana li ze ze mlji šta (5 go di na) – vi de ti pri mer u ta be li 13. (Ta be la 13. Po-tre ba za kreč nja kom)

Pri li kom kal ci fi ka ci je tre ba ima ti u vi du da bi te ška ze mlji šta tre ba lo da po se du ju ni zak do sred-nji sa dr žaj kar bo na ta. Kod sa dr ža ja kar bo na ta pre ko 1% (++, +++), u voć nja ci ma tre ba obra ti ti pa žnju na even tu al ni ne do sta tak mi kro e le me-na ta. Ako se na par ce li for mi ra no vi voć njak, po treb na ko li či na mo že da se udvo stru či. Ta be la 14. Đu bri va sa sa dr ža jem kreč nja ka

Đu bri va na ba zi kreč nja ka pri li-kom tret ma na ne bi sme la da do đu u kon takt sa or gan skim đu bri vi ma od no sno đu bri vi ma sa sa dr ža jem amo ni ja ka i fos fa ta. U kom bi na ci ji

sa ovim đu bri vi ma po sto ji opa snost da do đe do is pa ra va nja amo ni ja ka i blo ki ra nja fos fa ta. Za kal ci fi ka ci ju ze mlji šta u pr vom re du pre po ru ču-

je mo kal ci jum-kar bo nat. Ra di se o sit no mle ve nom kreč nja ku (do lo mit ili mer mer). Što je fi ni je mle ven, to je ras tvor lji vost i dej stvo bo lje. Ka-ko bi se po tre ba ze mlji šta za mag-ne zi ju mom na dok na di la, mo gu se ko ri sti ti sa mo đu briv ni kreč nja ci (Do lo korn ili Mag ni tal).

Zbog vi so ke vo do ra stvor lji vo sti, kal ci jum-ok sid tre ba ko ri sti ti sa-mo na te škim ze mlji šti ma. Pri li kom raz ba ci va nja po seb no tre ba da se obra ti pa žnja jer po sto ji opa snost od na gri za nja mo kre ko že kao i slu-zo ko že.

Kod kreč nja ka od al gi (Nord we iss Per le ili Gra de I Ex tra) se ra di o pri-rod nim se di men ti ma mor skih al gi. S ob zi rom na to da je gra nu li ran, on je po go dan za si tu a ci je sa ruč nim se ja njem. Me đu tim, ta vr sta kreč-nja ka je u na bav ci sku plja.

Gips (73% Ca SO4 što od go va ra 30% CaO) je is klju či vo la ko ras tvor-ljiv kal ci jum. On je naj po god ni ji za ze mlji šta sa ni skim sa dr ža jem kar-bo na ta tj. za pro me nu pH vred no sti. Gips ne spa da u đu briv ne kreč nja ke ko ji di rekt no uti ču na pri gu ši va nje ki se lo sti ze mlji šta.

Kod kal ku la ci je ne u tra li za ci o-ne vred no sti se uzi ma u ob zir da man gan po se du je 1,4 pu ta bo lje dej stvo pri gu ši va nja ki se lo sti ne go CaO. U skla du sa tim, zbir ta dva ok sid na je di nje nja – iz ra žen u % Ca – opi su je ka pa ci tet đu briv nog kreč nja ka za ne u tra li za ci ju ki se-lo sti u ze mlji. Na osno vu vi so kih ude la mag ne zi ju ma u Do lo korn-u i Mag ni tal-u, za oba đu bri va va-ži ot pri li ke slič na ne u tra li za ci o na vred nost (vi de ti ta be lu) za kal ci-jum kar bo nat. Iz to ga pro iz i la zi da tret ma ni sa sve tri vr ste đu bri va iz i sku je slič ne ko li či ne.

Fer ti ri ga ci ja

U mla dim voć nja ci ma fer ti ri-ga ci o ni pe riod tre ba da se ori jen ti-še pre ma ra stu vo ća ka. Kod mla dih vo ća ka sa ja kim po ra stom i mno-go broj nim pre vre me nim mla da ri-ma, u ob zir se mo gu uze ti po vi še ne vred no sti azo ta. Fer ti ga ci o ni pe riod bi sre di nom ju la tre ba lo da bu de za vr šen ka ko ne bi do šlo do ne ga-tiv nog uti ca ja na sa zre va nje dr ve ta. Po treb ne ko li či ne hran lji vih ele me-na ta u mla dim voć nja ci ma da ta je u ta be li 15.

U ren ta bil nim voć nja ci ma sa fer ti ga ci jom tre ba po če ti 2 do 3 ne-de lje pre cve ta nja, a tre ba je pri me-nji va ti 6 do 8 ne de lja na kon cve ta-nja. Kod ve li ke ko li či ne plo do va, taj pe riod mo že da se pro du ži za 2 do 3 ne de lje.

(Ta be la 15. Ko li či ne hran lji vih ma te ri ja po sta blu u g po go di ni (kod cca. 3.000 sta ba la/ha)

Za iz ra ču na va nje ko li či ne po fer ti ga ci o noj je di ni ci mo že se ras-po re di ti i ce lo kup na ko li či na đu-bri va (kg/ha) pu tem ne delj nih tret ma na. Ras tvor lji vost raz li či tih fer ti ga ci o nih đu bri va da ta je u ta-be li 16. Pri li kom ko ri šće nja po je-di nač nih đu bri va, kal ci jum ska đu-bri va ne tre ba me ša ti sa fos for nim đu bri vi ma ili sul fa ti ma. Ki se li ras-tvo ri (pH vred nost is pod 6,5) po-spe šu je ras tvor lji vost so li. Gvo žđe se pu tem fer ti ga ci je mo že ci lja no i br zo na no si ti. Kod kal ci jum ni tra-ta, za fer ti ga ci ju je po god na sa mo vo do ra stvor lji va for mu la (npr. Ni-tro sprint).

(Iz udž be ni ka: In te gral na pro iz vod nja ja bu ke)

Ta be la 12. In ter pre ta ci ja re zul ta ta kal ci jum ske ana li ze

Vred no sti Sa dr žaj kar bo na ta Po tre ba kreč nja ka po ha

O bez slo bod nog kar bo na ta 5 do 8 dt CaO na sva ke 2 do 3 go di ne

+ ni zak-sred njipre fe ri ra ti đu bri va sa sa dr ža jem kreč nja ka, na (<1% Ca CO3) te škim ze mlji šti ma even tu al no spro ve sti kal ci fi ka ci ju odr žva-

nja.

++ vi sok Ne ma po tre be za kal ci fi ka ci jom, ko ri sti ti (1-10% Ca CO3) sred stva za za ki se lja va nje ze mlji šta

+++ vr lo vi sok Ne ma po tre be za kal ci fi ka ci jom, ko ri sti ti sred stva (> 10% Ca CO3)

Ta be la 13. Po tre ba za kreč nja kom

Đu briv ni kreč njak (Ca CO3) po ha

Kal ci fi ka ci ja ze mlji šta 10 dt CaO (CaO x 1,8 = Ca CO3) 18 dt

Kal ci fi ka ci ja odr ža va nja: 5 do 8 dt CaO na sva ke 2 do 3 go di ne 30 dt

Zbir za 5 go di na 48 dt

Iz to ga pro iz i la zi:

Đu briv ni kreč njak/ha/go di na 10 dt

Ta be la 14. Đu bri va sa sa dr ža jem kreč nja ka

Tip đu bri va CaO MgO NW (% CaO)* Dej stvo

Kal ci jum kar bo nat (zr-nast) 53 4 58 spo ro, du go traj no

Kreč njak od al gi (gra-nu li ran) 53 0,4 52 vi še ras tvor ljiv ne go kal ci jum

kar bo nat

Do lo korn (gra nu li ran) 33 14 53 za ze mlji šta sa do dat nom po-tre bom za mag ne zi ju mom

Mag ni tal 28 20 56

Kal ci ju mok si di 75-90 - 75-90

Gips (Ca SO4) 30 - - br zo, za te ška ze mlji šta

*NW = ne u tra li za ci o na vred nost: zbir ba zič no de lo tvor nih sa sto ja ka iz ra ču na tih kao CaO (%).

Ta be la 15. Ko li či ne hran lji vih ma te ri ja po sta blu u g po go di ni (kod cca. 3.000 sta ba la/ha)

Go di na N P2O5 K2O MgO

1. 8-12 2 10 2

2. 10-13 4,5 22 2

od 3. 10-16 6 30 4

ĐU BRE NJE VOĆ NJA KA (3)

Kal ci fi ka ci ja odr ža va nja i kal ci fi ka ci ja ze mlji šta

Auto ri: Zo ran Ke se ro vić, Ne nad Ma ga zin, Mar ko Injac, Fa bri cio To tis, Bi ser ka Mi lić,

Mar ko Do rić, Jo van ka Pe tro vić

In te gral na pro iz vod nja ja bu ka (Ma la Re me ta)

14 31. januar 2014.

ENER GET SKA EFI KA SNOST

Se o ske "fu ru ne" su do bro po-zna te pro ste, se ljač ke ili pa-or ske pe ći za za gre va nje pro-

sto ra, a na ro či to za pe če nje hle ba, me sa i ko la ča. Reč fu ru na po ti če iz fran cu ske i ozna ča va peć. To su zi-da ne pe ći, uglav nom od ope ke, a mo že bi ti ozi da na od bla ta i zob ne sla me. De be li zi do vi od ope ke, cre-pa ili pe če nog bla ta su ve o ma do bri aku mu la to ri to plo te, te du go traj no obez be đu ju po volj nu tem pe ra tu ru va zdu ha u pro sto ri ji u ko joj se na la-zi peć. One mo gu ima ti raz li či te ob-li ke: ši fo njer ske (šved ski tip), ko je ima ju ob lik or ma na (pri zme) i pe ći sa ši ji com, ko je ima ju svod u ob li ku pi ra mi de (ako je če tvr ta sta osno va) ili ku pe (ako je kru žna osno va pe ći). Na vrh pe ći po sta vlja se ši ji ca (vrat ili okru gli za vr še tak za pod gre va nje je la). Ove pe ći su pre te če ka lje vih pe ći.

Se ljač ke pe ći se po sta vlja ju u so-bu ili ku hi nju, a vra ta lo ši ta na la ze se u su sed noj, po moć noj pro sto ri ji ili hod ni ku, pa čak iza ku će. Zbog ova kvog re še nja ne uno si se sla-ma za lo že nje u so bu ili ku hi nju. Na ovaj na čin rad sa pe ći je či sti ji, jed-no stav ni ji i lak ši. Lo že njem spo lja

ču va se či sto ća unu tra šnjo sti. Pod lo ži šta je, ta ko đe, ozi dan od ope ke i po sta vjen je na iz ve snu vi si nu, da se do ma ći ca ne bi sa gi nja la ka da lo-ži peć ili pe če hleb. Va tra se odr ža va sa ža ra čem.

Hleb se sta vlja u peć, ka da je pod pe ći uža ren. Na lo par (okru gla dr ve na plo ča sa du gom dr ve nom dr škom) se sta vlja hleb na taj na-čin, što se na lo par po sut bra šnom iz o kre ne su ću ri ca (ple te na po su da od ra ža ne sla me ili ro go za). Si rov hleb se sta vlja u naj u da lje ni je de-lo ve pe ći, dok se bli zu vra ta lo ži šta pe ku ci pov ke i le pi nje. Le pi nja se is-pe če za po la sa ta, ma la ci pov ka za sat, sat i po, ve ća za dva sa ta, hleb za tri sa ta. Lo pa rom se va di is pe če-ni hleb iz pe ći. Vruć hleb se "ope-re" s ma lo vo de i kr pi com se pre đe pre ko hle ba, da hleb bu de ru me ni ji. Hleb is pe čen u ovim pe ći ma mo že da bu de ne ko li ko da na svež. Lo ži šte (pe peo) se či sti po seb nim stru ga-čem (tzv. gr mi lo).

Iza pe ći na la zi se ozi dan dim njak, ko ji mo ra da nad vi si ku ću, zbog do-brog "cu ga" (pro ma je). Da bi bi la si gur na pro ma ja va zdu ha kroz peć, dim ni ka nal mo ra bi ti do volj no ve-lik da bi se dim mo gao slo bod no kre ta ti kroz nje ga. Zid od ku će ili pre grad ni zid peć do di ru je sa mo s jed ne stra ne, dok su osta le tri stra-ne slo bod ne. Iz me đu su sed nog zi da i naj bli že stra ne pe ći po sta vljen je tzv. za pe ćak ili uz dig nu ti pla to, na ko jem se obič no de ca uto plja va ju. Mno gi sta ri ji se lja ni se sa no stal gi-jom se ća ju za peć ka. U za peć ku je to plo i ugod no. Oko pe ći sa dve slo-bod ne stra ne pod zi da ne su ša mli ce, tj. klu pe na ko ji ma se se di ili le ži.

U svod pe ći i u sa mu peć mo gu bi ti ho ri zon tal no ugra đe ne ke ra mič-ke ce vi ve ćeg preč ni ka. Kroz ove ce vi pro la zi va zduh iz pro sto ri je, pri ma to plot nu ener gi ju i za gre va va zduh u pro sto ri ji.

Da nas su, uglav nom, sve se-ljač ke pe ći po ru še ne, zbog za u zi-ma nja zna čaj nog de la pro sto ra, a na ro či to zbog uvo đe nja sa vre me-nih ure đa ja za za gre va nje pro sto-ra: ka lje ve pe ći, tu ča ne pe ći, bub-nja re, špo re ti (šted nja ci), traj no ža ru će pe ći, naf ta ri ce, ter mo a ku-mu la ci o ne pe ći na elek trič nu ener-gi ju, ga sne pe ći, ko tlo vi za eta žno gre ja nje i dr. Lo ži šta se ljač kih pe ći su vr lo po god na za ko ri šće nje bi o-ma se: sla me, ku ku ru zo vi ne, okla-ska (ša pu ri ke, čo ka nja), džom bi, ore zi ne od vi no ve lo ze, vo ća ka i dr. Na i me, ova lo ži šta ima ju ve li ki pro stor za kva li tet no sa go re va nje ka ba stog bi o go ri va. U da na šnje vre me se ljač ke pe ći (fu ru ne) su ret ko vi đen et no graf ski objekt, ka-rak te ri sti čan za voj vo đan ske ku će. One pred sta vlja ju kul tur nu ba šti-nu voj vo đan skog gra đe vin skog is-ku stva, na či na ži vo ta i vas pi ta nja mla đih ge ne ra ci ja u rav ni čar skim pro sto ri ma.

U do ma ćin stvu ga zde Sre mač-ki Dra go sla va iz Vr ba sa na la zi se sa gra đe na pa or ska peć. Peć je sa-gra đe na pre 10 go di na. Ova peć mo že da tro ši raz li či to čvr sto go ri-vo, ali naj vi še se lo ži so ji na sla ma. Sla ma se spre ma sa sop stve nih ze mlji šnih po vr ši na. Dra go slav ob-ra đu je 30 ha ze mlji šta.

Ka da smo pro šle go di ne po se ti-li do ma ćin stvo ga zde Dra go sla va u pro sto ri ji u ko joj se na la zi se ljač-ka peć za te kli smo se dam od ra slih oso ba, če ti ri čla na do ma ćin stva i tro je kom ši ja. Tri oso be su se de le i bi le na slo nje ne uz se ljač ku peć. Ka da su ču li da se mi in te re su je mo za peć, sko či li su sa se di šta i uz-vik nu li da ve o ma do bro gre je.

S elja čka peć se n al azi n ep osre-dno uz l evi ugao pr ost or ije za dne-vni b or avak (le tnja k uh inja) n as-uprot ul aznih vr ata. S az id ana je od op eke uz j edan zid, a od dr ugog z ida o dma kn uta je 55 cm. Taj deo se z ove z ap ećak. D ime nz ije pr izm-ati čnog d ela p eći su 140 x 130 x 180 cm. Osn ova pr izm ati čnog d ela p eći je za 5 cm š ira od go rnjeg d ela. C ok ula p eći (p ar apet ili pr-oš ir enje) n al azi se na 60 cm v is-ine od p oda. I znad pr izm ati čnog d ela p ost avljen je p ir am ida lni deo

(svod). Osn ova p ir am ide je uža za 8 cm od pr av o ug a onog d ela osn-ove p eći. Iv ica p ir am ide ima d už-inu 74 cm. Na v rhu p ir am ida lnog d ela p ost avlj eno je pr oš ir enje k oje se n az iva "š ica" ili "š ij ica". Ona sl uži za po dgr ev anje bu nd ev are, kro mp ir ače, k oml ova (kv asac za t esto) i dr uge hr ane. Š ij ica ima pre čnik 31 cm i d eblj inu 10 cm.

Uz peć, sa dve str ane, p ost avlj-ena je d rv ena kl upa. Kl upa ima š ir inu 30 cm, a 58 cm v is inu. Oko p eći m ože da s edi pet o dr aslih os-oba u isto vr eme. Pod z ape ćka je na v is ini kl upe. Z ap ećak sl uži za s uš enje m okre od eće i pr om rzle d ece. T ak ođe, m ože i da se pr-eko d ana sp ava u z ape ćku. P osle ru čka, n ar oč ito u zi msko d oba, "gl ava p or od ice" m alo pr ile gne. I d eca, umo rna od igre, zn aju tu z adr em ati.

Lo ženje peći je sa spo ljne st-rane, iza kuće (l etnje ku hinje). Ovaj p rostor je ob ično n atk riven. Pos toje v rata za lo ženje koja su ug ra đena na d imnjak. D imnjak je zidan od o peke. Dim en zije d imn-jaka su 2,5 cigle ši rina i dve cigle debl jina. To z nači da je d imnjak širok 70 cm, a debeo 56 cm. Dim-en zije cigle su 28x13 cm. U nut-rašnji otvor d imn jaka ima dim en-zije 44x26 cm. D imnjak je pos-tavljen uz zid kuće. Vi sina d imn-jaka je 550 cm. Us ta no vili smo da je p ro maja u peći v eoma dobra. U peć se pov re meno u ba cuju bale od so jine ili p šen ične s lame. Za p ot palu ko risti se loml jena ša pu-rika i p leva. M ajstor za lo ženje bila

je vrlo često do ma ćica Đ ur đina. Bale s lame se u ne ko liko de lova r azd voje i u ba cuju u lo žište peći. P rod ukti sa go re vanja (d imni ga-sovi) iz peći od laze kroz d imn jaču u d imnjak. U toku dana se samo j ednom loži peć i to iz jutra. Kada je t em pe ra tura iznad nule, dovo-ljna je samo j edna bala, a ako je ispod nule, j edna i po bala za po-ludn evno g re janje. Kada smo bili kod S rem ačkih, spo ljna t em pe ra-tura vaz duha bila je 8, a u l etnjoj ku hinji 24 s te pena C el zi jusa.

U peći može da se is peče hleb, le pinje, p rase i d ruga jela. Pored p rip reme h rane peć s luži za zag re-vanje p ros to rije za dn evni bo ravak. Peć v eoma dobro g reje p ros to riju. Zi dovi peći su v eoma ko risno sr-edstvo za zag re vanje leđa i bub-rega. Ova peć t erm ički leči u nut-rašnje or gane i kosti čo veka.

Na k raju, t reba i mati u vidu da se ove peći mogu t ehn ički p r eu re-diti i u sa vr šiti, da mogu da zag-re vaju i d ruge p ros to rije i da bi i male još veći s tepen en erg etske e fi kas nosti, pošto mogu da ko riste n ajj ef ti nije go rivo za zag re vanje p ros tora i pe čenja jela. N aime, mo deran način ži vota, pos tavlja nove z ah teva u pog ledu k om fora g re janja. Više nije dovo ljno da se zag reje samo j edna p ros to rija, već je želja u ku ćana da bude toplo i u s pa vaćoj sobi, ku pa tili, itd. Zbog toga je potr ebno da se s eoska peć rek onst r uiše i p ri la godi tim z ah te-vima. U g ornji deo lo žišta može da se u baci čel ična ko mora za vodu, a ispod ko more mogu da se u bace šam otne cevi. Kroz zag re jane šam otne cevi p ro tiču ne sa go reli ga sovi koji nas taju ga si fi ka cijom go riva. U ovim ce vima vrši se sek-und arno sa go re vanje ne sa go relih ga sova. Vo deni p rostor je, u st-vari, r az men jivač top lote. Na ovaj način p rosta selj ačka peć p ret vara se u kotao. Topla voda se na bazi r az lika u t em pe ra tu rama g ra vi ta-c iono, od nosno "t er mo sif onski" od vodi do gr ejnih tela ( ra di ja tora) u d rugim p ros to ri jama. Na ovaj način može da se ost vari e tažno zag re vanje p ros to rija.

Prof. dr Mi ladin Brkić

KO RI ŠĆE NJE AL TER NA TIV NIH IZ VO RA ENER GI JE

Se o ska peć na sla mu - fu ru naLo ži šta se ljač kih pe ći su vr lo po god na za ko ri šće nje bi o ma se: sla me, ku ku ru zo vi ne, okla ska, džom bi, ore zi ne od vi no ve lo ze, vo ća ka i dr. Na i me, ova lo ži šta ima ju ve li ki pro stor za kva li tet no sa go re va nje ka ba stog bi o go ri va

S lika selj ačke peći sa šicom i k lu pama

Po ve ćati en erg etsku e fi kasnost

Ove peći se mogu t ehn ički p r eu re diti i u sa vr šiti, da mogu da zag re vaju i d ruge p ros to-rije i da bi i male još veći s tepen en erg etske e fi kas nosti, pošto mogu da ko riste n ajj ef ti nije go-rivo za zag re vanje p ros tora i pe čenja jela.

Sk ica s elja čke p eći sa š icom (1-osnov p eći, 2-pr izm ati čni deo p eći, 3-p ir am ida lni deo p eći, 4-š ij ica, 5-di mnjak, 6-z ap ećak, 7-kl upa)

Fu rune - v oj vođ anska baš tina

U da našnje v reme selj ačke peći ( fu rune) su r etko viđen et nogr afski objekt, kar ak te ris-tičan za v oj vođ anske kuće. One pr eds tavl jaju k ult urnu baš tinu v oj vođ anskog g ra đev inskog is-kustva, na čina ži vota i v as pi-tanja m lađih ge ne ra cija u r av-nič arskim p ros to rima.

Na nji vi - U ovom me se cu po-či nje pri hra nji va nje pše ni ce i dur gih ozi mih use va – zo bi,

ra ži, ječ ma, ulja ne re pi ce, ko ji su iz zi me iza šli is cr plje ni. Ako se đu bri trak tor skim ra si pi va čem. ze mlji šte tre ba da se do volj no pro su ši ka ko bi se ma ši ne mo gle nor mal no kre-ta ti. Pa zi te, struč nja ci pre po ru ču ju sa mo N-min me to du. Ona će po ka-za ti ko li ko azo ta, od no sno azot nih đu bri va tre ba do da va ti. Sva ka ko da tre ba pa zi ti ko ja će se me ha ni za ci ja ko ri sti ti za pri hra nji va nje.

Kra jem fe bru a ra po či nje se tva ja rih use va kao što su ja ra pše ni-ca, zob, raž i je čam, na rav no ako su po volj ne tem pe ra tur ne pri li ke i sta-nje vla ge u tlu.

Is pu šta se vo da s li va da u ja rak, ka nal ili ne ki dru gi vo do tok.

Uko li ko vre men ske pri li ke omo-gu ća va ju, po či nje se tva ra nog po-vr ća. Pla ste ni ci i sta kle ni ci sa da po ka zu ju svo ju ve li ku pred nost u od no su na pro iz vod nju po vr ća na otvo re nom pro sto ru. Ali, oprez, fe-bru ar zna da bu de hla dan i sa mno-go sne žnih pa da vi na. U tom slu ča ju mo ra se obez be di ti po seb na ne ga mla dih bi lja ka u pla ste ni ci ma i sta-kle ni ci ma. Uko li ko je mo gu će osi-gu ra ti za gre va nje i obez be di ti do-volj no sve tla – trud i ula ga nja će se is pla ti ti.

Šta će se i ko li ko ra di ti u fe bru a-ru, za vi si od vre men skih pri li ka. Na njih se ne mo že uti ca ti, ali se mo-gu oba vlja ti sve po treb ne pri pre me pa ka da se stvo re po treb ni uslo vi da

se bla go vre me no kre ne sa se tvom. Ra na se tva je ve o ma va žna za bilj ke ko je kli ja ju i ni ču na tem pe ra tu ri od tri do pet ste pe ni, kao što su gra-šak, spa nać, cr ni i be li luk, rot kvi ca i dr. Pred nost ra ne se tve ogle da se u eko no mič nom is ko ri šća va nju zim-ske vla ge za br zo i ujed na če no ni ca-nje i vre me nu pri sti za nje ovih vr sta po vr ća za tr ži šte, na ro či to gra ška, spa na ća i rot kvi ca. Se tva cr nog lu ka – di rekt na i za pro iz vod nju ar pa dži-ka, tre ba da poč ne kra jem fe bru a-

ra. Ra na se tva je uslo vlje na ra stom i raz vi ćem cr nog lu ka, jer omo gu-ću je obra zo va nje i raz voj ko re no vog si ste ma i li sto va, što je pred u slov za da lji rast bilj ke. Ta ko đe, vre me je za sad nju be log lu ka.

U šta li - Što se ti če sto čar stva, ovo je me sec ka da mla di če sto do-la ze na svet. Za to se tre ba pri pre-mi ti za pra še nje kr ma ča, pa ka ko je ovaj me sec če sto hla dan tre ba se pri pre mi ti za uto plja va nje mla dih pra si ća na sti ra njem de be lih ko li či na sla me u svinj ci ma.

Po što se kr ma ča opra si la, po-treb no je pri če ka ti da iz ba ci po ste-lji cu ko ju tre ba od stra ni ti i za ko pa ti. To plom mo krom kr pom obri sa ti vi-me kr ma či i sta vi ti pra si će na po doj. Kr ma či pre po do ja tre ba da ti ne što na po ja. Pra si ći ma u svinj cu tre ba na pra vi ti sklo ni šte od le tvi ili gre di-ca is pod ko jih se mo gu sklo ni ti da ih maj ka ne bi pri gnje či la.

Pri pre mi ti od go va ra ju će uslo-ve za te lje nje kra va ko je je, ta ko-đe, ve o ma če sto u ovom me se cu. U jed nom uglu pret hod no oči šće nom, tre ba pro stre ti či stu sla mu. Pri te-lje nju po želj no je da pri su stvu ju li ca ko ja će po mo ći ako do đe do ne kih kom pli ka ci ja. Pro ve ri te na vre me broj te le fo na de žur nog ve te ri na ra ko ji mo že za tre ba ti. Ka da se kra va ote li, pu pak oba ve zno tre ba dez in fi-ko va ti u jod noj tink tu ri, a ote lje noj

kra vi da ti mlak na poj: vo du u ko joj su raz mu će ne pše nič ne me ki nje. U ja sle se sta vlja naj kva li tet ni je se no, a ako te le si sa, tre ba ga do vo di ti na po doj sva ka tri sa ta, ili ga osta vlja ti kraj kra ve da si sa po vo lji.

Uko li ko bu de to plih da na, oko po-dne va sta ju tre ba pro ve tri ti, pu šta-ju ći sto ku na svež va zduh. Po pra vi ti ma nja ošte će nja i do bro oči sti ti sta-ju. Is hra ni sto ke po sve ti ti po seb nu pa žnju. Osi gu ra ti dvolj no mi ne ra la i vi ta mi na.

Ži vi nu tre ba dr ža ti u to plom i hra ni ti kva li tet nom hra nom. Gu ska-ma, ko je po či nju da no se ja ja i pra-ve gnje zda, tre ba na ći od go va ra ju-će mje sto.

U Voć nja ku - To kom fe bru a ra iz vo di se re zid ba ja bu ča stih i ko-šti ča vih voć nih vr sta. Mi ro va nje vo ća ka se pri vo di kra ju pa tre ba ore zi va ti ja bu ke, kru ške du nje, šlji ve vi šnje, tre šnje i cr ne ri bi zle. Oba vlja se zim sko pr ska nje vo ća-ka, te po vr šin ska ob ra da ze mlji šta za pro leć nu sad nju vo ća ka. Br-skva se pr ska ba kar nim pre pa ra ti-ma ra di su zbi ja nja pro u zro ko va ča ko vr dža vo sti li šća.

Tre ba na sta vi ti sa iz vo đe njem pri pre ma i pro da je plo do va, stra ti-fi ko va nje se me na, ski da nje re zni ca i ka lem gran či ca, od star nji va nje iz-da na ka ma li na i ku pi na ko je su do-

ne le rod. Oba vi ti đu bre nje ako ni-je do ta da oba vlje no. Ze mlji šte se pri pre ma za sad nju vo ća ka, a ka da je tem pe ra tu ra iz nad nu le, mo že se oba vlja ti i sad nja, zim ska re zid ba, pro re đi va nje i pod mla đi va nje kro-šnji sta ri jih sta ba la., kao i kre če nje sta ba la, kre če nje de bla i osno ve pr-vih ske let nih gra na.

U vi no gra du se pri pre ma ju me-sta za sad nju lo ze. Ras tu ra se staj-njak i mi ne ral na đu bri va. Vi no grad se re že na zre lo. Tre ba na pra vi ti na slo ne, ve za ti kra ko ve i lu ko ve za na slon. Re zni ce se ski da ju. Spra ve i alat se po pra vlja ju i pri pre ma ju za rad u to ku go di ne.

U ba šti - Po je di ne vr ste ukra-snog ši blja mo gu se ore za ti već u fe bru a ru. Ovo se, pre sve ga, od no si na ro do den dro ne, ka me li je, hor ten-zi je, man go le i je i bo žu re. U ovom po slu tre ba bit oba zriv i od stra ni ti sa mo osu še ne, po lo mlje ne, ošte će-ne i su vi šne gra ne.

Ukra sno gr mlje ko je du go ni je ore zi va no i de lu je za pu šte no, mo-že se pod mla di ti ore zi va njem to-kom dve go di ne. U pr voj go di ni, već kra jem zi me, ka da tem pe ra tu ra ni je ni ža od nu la ste pe ni, do osno ve se ore zu je po lo vi na sta rih i ne pra vil no iz ra slih iz da na ka, kao i tan ke gran-či ce. Sle de će zi me ore zu ju se pre o-sta li sta ri iz dan ci.

31. januar 2014. 15

Prog no za vre me na do 15. februara

KA LEN DAR PO LJO PRI VRED NIH RA DO VA ZA FE BRU AR

Pre ma prog no zi Re pu blič kog Hi dro me te o ro lo škog za vo da Sr bi je,sred nja mi ni mal na tem-

pe ra tu ra va zdu ha u fe bru a ru ima će vred no sti iz nad vi še go di šnjeg pro-se ka, pri če mu će nje na vred nost u pro se ku bi ti vi ša za oko 1.3ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni pred vi đa se vred nost fe bru ar ske sred nje mi-ni mal ne tem pe ra tu re va zdu ha od 1.3ºS. Sred nja mak si mal na tem-pe ra tu ra va zdu ha u fe bru a ru bi-će iz nad vi še go di šnjeg pro se ka, sa

vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 1.6ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu ha to kom fe bru a ra bi će oko 8.1ºS. Sred nja ko li či na pa da vi na to kom fe bru a ra bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka sa vred no sti-ma u pro se ku ni žim za oko 1 mm u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja fe-bru ar ska ko li či na pa da vi na iz no si će oko 32 mm.

VRE MEN SKA PROG NO ZA ZA FE BRU AR

To pli ji i pro seč no vla žan me sec

Pri hra na ži ta, re zid ba u voć nja ci maKod pri hra ne pše ni ce struč nja ci pre po ru ču ju sa mo N-min me to du. Ona će po ka za ti ko li ko azo ta, od no sno azot nih đu bri va tre ba do da va ti – U voć nja ku se oba vlja zim sko pr ska nje vo ća ka, te po vr šin ska ob ra da ze mlji šta za pro leć nu sad nju vo ća ka

To kom fe bru a ra iz vo di se re zid ba ja bu ča stih i ko šti ča vih voć nih vr sta

Vre me za pri hra nu pše ni ce

16 31. januar 2014.

LE KO VI TO BI LJE

U na ro du ti mi jan je po znat kao maj ki na du ši ca, di vlji bo si-ljak, ta mja ni ka, i ta ko da lje.

To je vi še go di šnja bilj ka u ob li-ku ma log gr ma, vi si ne do 50 cen-ti me ta ra. Na če tvr ta stim us prav nim gra na ma raz vi ja ju se sit ni li sto vi na krat koj pe telj ci, du gu lja sto ja-ja stog ob li ka, vi še tvr di, sit no dla-ka vi, sa vi je ni na do le, si vo ze le ne bo je. Cve to vi se raz vi ja ju u pa zu hu li sto va u vr šnom de lu bilj ke, sve tlo cr ve ne, ili ru ži ča ste bo je.

Ti mi jan cve ta od sre di ne ma ja do sre di ne sep tem bra. Tre ba bra ti ce lu bilj ku u vre me cve ta nja.

Naj vi še etar skog ulja bilj ke ima-ju oko 14 ča so va. Za bra nje tre ba oba ve zno ko ri sti ti ma ka ze ili srp, jer

se ki da njem ru kom bilj ka ošte ću je. Vr ho vi gran či ca sa cve to vi ma ve zu-ju se u sno pi će i su še u hla do vi ni na pro zrač nom me stu. Ti mi jan se be re dva pu ta go di šnje po čet kom ma ja ili ju na, ili kra jem sep tem bra i u ok-to bru. Naj va žni ji sa sto jak ti mi ja na je etar sko ulje, sme đe cr ve ne bo je, aro ma tič no lju tog uku sa. Etar sko ulje sa dr ži do 55% ti mo la, za tim bor neol, li na lol i fe nol na je di nje nja.

Le ko vi ti sa stoj ci ti mi ja na na la ze se je di no i is klju či vo u li sto vi ma i cve-to vi ma. Ti mi jan je omi lje ni lek u na-rod noj i na uč noj me di ci ni. Ko ri sti se za iz ra du raz li či tih sred sta va pro tiv ka šlja, za le če nje že lu dač nih smet nji, bo le sti plu ća i or ga na za di sa nje, dif-te ri je, ma lo krv no sti, mo krać ne be ši-

ke i bu bre ga, sla bo sti ži va ca, al ko ho-li čar ske ner vo ze, vr to gla vi ce i bo lo va u zglo bo vi ma. Ti mi jan se ko ri sti kao vr lo do bro sred stvo u le če nju al ko ho-li zma. Ko ri sti se za pri pre ma nje ča je-va, ulja i tink tu ra. Ti mi jan se ko ri sti i kao aro ma tič na i za čin ska bilj ka i u ko zme ti ci.

Čaj za le če nje al ko ho li zma

Ša ku ča ja ti mi ja na pre li ti li trom vru će (ne klju ča le) vo de i osta vi ti da od sto ji oko po la sa ta. Po sle to-ga čaj pro ce di ti i da va ti oso bi pod uti ca jem al ko ho la sva kih 15 min po jed nu ka ši ku. Po sle ne kog vre me na kao po sle di ca uzi ma nja ča ja na stu-pa jak pro liv i muč ni na i po vra ća nje i obil no zno je nje. Iza to ga na stu pa ve li ka glad i žeđ, ali i od boj nost pre-ma al ko ho lu. Ovu ku ru le če nja tre-ba po na vlja ti pri li kom sva kog opi ja-nja, pa će se po tre ba za al ko ho lom sma nji ti već po sle ne ko li ko tret ma-na maj ki nom du ši com. Ovaj čaj se uspe {no ko ri sti i za le če nje epi lep-si je. Po želj no je da se čaj pi je 2-3 ne de lje po dve šo lji ce ča ja dnev no.

Čaj pro tiv ka šlja, bron hi ti sa i ast me

Ka ši ku ti mi ja na po pa ri ti sa 300-400 ml klju ča le vo de i osta vi ti po-klo plje no 15 mi nu ta. Po sle to ga čaj pro ce di ti, do da ti ka ši ku me da i sok od 1/2 li mu na. Pi ti u gu tlja je vi ma to kom da na.

Čaj pro tiv bron hi ti sa i bron hi jal ne ast me

U jed na kim de lo vi ma po me šan ti mi jan sa bo kvi com pre li ti sa šo-ljom vre le vo de i po sle 30 se kun di čaj pro ce di ti, sta vi ti kri šku li mu na i pi ti što to pli ji u gu tlja ji ma. Pi ti 4-5 šo lji ca dnev no, uvek sve že pri pre-mlje no.

Čaj za ja ča nje že lu ca i cre va

Po treb no je 50 g ti mi ja na, 40 g la van de i 20 g li sto va na ne. Usit ni-ti bilj ke i do bro ih iz me ša ti. Jed nu ka ši ku me ša vi ne pre li ti sa jed nom šo lji com klju ča le vo de i osta vi ti 3-5 mi nu ta da od sto ji. Ča ju do da ti 1 ka-ši ku me da i pi ti dnev no 2-3 šo lji ce ča ja.

Čaj pro tiv na du to sti i bo lo va u sto ma ku

Za ukla nja nje ga so va ili ne u red-ne men stru a ci je pi ti čaj od me ša-vi ne po 20g maj ki ne du ši ce, na ne, cve ta ka mi li ce i haj duč ke tra ve. Po treb no je 3 ka ši ke te me ša vi ne, pre li ti sa 1/2 li tre klju ča le vo de, sud po klo pi ti i po sle 3 sa ta pro ce di ti. Pi ti to pao čaj sva kog sa ta.

Tink tu ra od ti mi ja na

Cve to vi ma ti mi ja na ubra nim po sun ča nom vre me nu na pu ni ti fla-šu do vr ha, a za tim cve to ve u bo ci pre li ti sa do ma ćom ra ki jom od vo-ća. Osta vi ti da od sto ji na sun ča nom me stu 14 da na. Pro ce di ti i na li ti u ma nje fla še i ču va ti na hlad nom i tam nom me stu. Tink tu ra se ko ri sti za ma sa žu (utr lja va nje) obo le lih de-lo va udo va, op šte ner vne sla bo sti, re u me, gih ta i mul ti ple skle ro ze.

Čaj za ukla nja nje ne pri jat nog za da ha

Ša ku li sto va maj ki na du ši ce pre-li ti sa 1/2 li tre pro ku va ne vo de i osta vi ti ne ko li ko mi nu ta da se eks-tra hu je. Pro ce di ti i ko ri sti ti ne ko li ko pu ta u to ku da na za is pi ra nje usta.

Ulje sa ti mi ja nom

U sta kle nu po su du sta vi ti 50 g li sto va i cve to va ti mi ja na i pre ko njih si pa ti hlad no ce đe no ma sli no vo ulje, ta ko da ko li či na ulja bu de iz-nad cve to va za dva pr sta. Do bro za-tvo re nu fla šu osta vi ti na sun ča nom me stu 14 da na. Po sle to ga pro ce di ti i si pa ti ulje u ma nje tam ne sta kle ne fla še i ču va ti na hlad nom i tam nom me stu. Ulje se ko ri sti za ma si ra nje kod ne u ral gi je, pa ra li ze, mo žda nog uda ra, atro fi je mi ši ća, re u me i iši ja-sa i uga nu ća.

Sir će s ti mi ja nom

U fla šu sta vi ti gran či ce ti mi ja na i pre ko njih si pa ti vin sko ili ja bu ko vo sir će i osta vi ti da od sto ji 2-3 ne de lje. Aro ma tič no sir će ko ri sti se za hlad ne so so ve, ma jo ne ze i ma ri na de.

Ti mi jan kao aro ma tič na i za čin ska bilj ka

Zbog an ti sep tič nog, an ti bak te rij-skog, dez in fek ci o nog i aro ma tič nog de lo va nja ti mi jan se ko ri sti za iz ra du i aro ma ti za ci ju le ko va, u iz ra di pa sta za zu be, vo di ca za is pi ra nje usta i dru gih pre pa ra ta. Kao za čin ko ri sti se u pre hram be noj in du stri ji i ku li nar-stvu. Kao za čin slu ži za za či nja va nje ma snih je la, je la od krom pi ra, dži ge-ri ce, pa ra daj za, di vlja či, ri be, i ta ko da lje. Ko ri sti se još za iz ra du li ke ra, aro ma ti za ci ju vi na, ra ki je, ulja i sir-će ta. Med od maj či ne du ši ce je vr lo ce njen i le ko vit.

Li ker od ti mi ja na

U li tar sku fla šu sta vi ti 50g opra-nog ti mi ja na i na li ti dl do ma će ra-ki je. Osta vi ti 72 sa ta, a za tim pro-ce di ti. Od 1kg še će ra i 1 li tre vo de ku va ti si rup 5-6 mi nu ta. Po sle hla-đe nja si ru pu do da ti aro ma ti zo va nu ra ki ju. Fla šu her me tič ki za tvo ri ti i po sle 7 da na li ker je spre man za ko ri šće nje.

Ti mi jan u ko zme ti ci

Ti mi jan se ko ri sti u fi to ko zme ti ci za pri pre ma nje sti mu la tiv nih i osve-ža va ju ćih kup ki i za ukla nja nje umo-ra i ble di la sa li ca.

Lo sion za či šće nje li ca

Ša ku su vih ili po lu sve žih li sti ća ti-mi ja na pro ku va ti u 1 li tru vo de i osta-vi ti pre ko no ći. Lo sion uju tro pro ce di ti i tam po ni ma va te na no si ti teč nost na li ce i bla go ga ma si ra ti. Lo sion za tva-ra po re i oži vlja va ko žu li ca.

Kup ka za osve že nje

U li tru klju ča le vo de ku va ti 50g ti mi ja na 15 mi nu ta. Uva rak do da ti vo di za ku pa nje u ko joj tre ba osta ti naj ma nje 15 mi nu ta. De lu je sti mu la-tiv no i osve ža va ju će.

Mir ja na Ma le tić, dipl. ing.

Ti mi jan(Thymus vul ga ris)Ti mi jan se ko ri sti za iz ra du raz li či tih sred sta va pro tiv ka šlja, za le če nje že lu dač nih smet nji, bo le sti plu ća i or ga na za di sa nje, dif te ri je, ma lo krv no sti, mo krać ne be ši ke i bu bre ga, sla bo sti ži va ca, al ko ho li čar ske ner vo ze, vr to gla vi ce i bo lo va u zglo bo vi ma

31. januar 2014. 17

Sa mo tri ro be u pro me tu, od ko jih su dve u pa du, a jed na u ve li kom po ra stu osnov na je

ka rak te ri sti ka pro šlo ne delj nog tr go-va nja. Tri pro me to va ne ro be su ku-ku ruz, pše ni ca i so ja. To su tre nut-no je di ne ro be gde kup ci i pro dav ci pro na la ze me đu sob ni in te res u tr go-va nju. Ka ko go di na od mi če, ta ko se

po na ša nje tr ži šnih uče sni ka vra ća u uobi ča je ne to ko ve. To po pra vi lu pod-ra zu me va uz dr ža nu i pa siv ni ju tra žnju od po nu de, što sa mo po se bi do vo di do ma njih pro me ta. U pe ri o du 20.01.-24.01.2014. go di ne pre ko „Pro dukt ne ber ze“ re a li zo van je pro met od ukup-no 1.054 to na ro be. To je za 9,53 % ma nje od fi zič kog obi ma pro me ta u

pret hod noj ne de lji. Vred nost ro be iz-no si la je ukup no 24.430.230 di na ra, ili 14,91% ma nje ne go što je iz no si la vred nost pro me ta u pret hod nom ne-delj nom pe ri o du.

Ce ne ži ta ri ca su u pa du. Ku ku ruz je sa 15,10 din/kg bez PDV sa sa mog kra ja pro šle go di ne vr lo br zo oti šao na nvio od 16,00 din/kg u pr voj ne-de lji ja nu a ra. Oče ki va ni rast bio je ta ko đe oče ki va no krat kog da ha, pa se ovo tr ži šte po no vo sta bi li zo va lo, a ce ne vra ti le na start nu po zi ci ju sa po čet ka go di ne od 15,10 din/kg, što je bi la pre o vla đu ju ća ce na to kom pro te kle ne de lje. U to ku sa me ne-

de lje ce na je po ste pe no pa da la sa 15,30 din/kg, pre ko 15,20 din/kg, pa 15,10 din/kg, da bi se na sa mom kra ju ne de lje za u sta vi la na vred npo-sti od 15,00 din/kg. Pro seč na ce na tr go va nja u ne de lji za na ma iz no si-la je 16,62 din/kg ( 15,11 bez PDV), što je u od no su na pro seč nu ce nu tr go va nja u pret hod noj ne de lji ni ža ce na za 3,63%.

Vr lo pa siv no tr ži šte pše ni ce ne da-je pro sto ra za iole kom pe tent ni ji ko-men tar. Na i me, tek je dan za klju če ni ku po pro daj ni ugo vor i to po ce ni od 22,00 din/kg ( 20,00 bez PDV) omo-gu ćio je sta ti stič ko po re đe nje ove

ce ne sa pro seč nom ce nom iz pret-hod ne ne de lje, a ta sr ta ti sti ka nam go vo ri da je ova re gi stro va na ce na za 1,36% ma nja ne go pro sek ce ne u pret hod noj ne de lji.

Za raz li ku od pše ni ce so jom se tr go va lo to kom ce le ne de lje, a šest ku po pro daj nih ugo vo ra je de fi ni sa lo pro seč nu ce nu tr go va nja na ni vou od 61,22 din/kg (55,66 bez PDV), što je rast u od no su na pret hod nu ne de lju za čak 8,59%. Po sled njeg da na pro-šlo ne delj nog tr go va nja za klju če na su dva ugo vo ra po ce ni od 56,50 din/kg bez PDV, što je nov ce nov ni re kord so je ro da 2013.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 20. do 24. ja nu a ra 2014. go di ne

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.rsbranimir.alivojvodic@limagrain.rswww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Vred no sti pše ni ce, po če le su da se opo ra va-lja ju. Na i me, vred no sti su sko či le na osno-

vu špe ku la ci ja da bi ce ne, ko je su na naj ni-žem ni vou po sled nje tri go di ne, mo gle pod sta ći tra žnju. Na sred njem za pa du, oče ku je se na-sta vak hlad nog vre me na, ko je vr lo la ko mo-že op te ti ti use ve pše ni ce, po go to vo u is toč nim obla sti ma, ko ji ni su pod sne žnim po kri va čem. Glo bal na pro iz vod nja pše ni ce, vr lo la ko bi mo-

gla da se pop ne na re kor dan ni vo od 712.66 mi li o na to na, ili +8.6%, na osno vu ve ćih use va u Austra li ji, Ka na di i Ru si ji. Ne delj na iz vo zna pro da ja je bi la na ni vou od 319.000 to na, što pred sta vlja pad od oko 20% u od no su na pret-hod ni če tvo ro nedljni pro sek.

Vred no sti ku ku ru za su go to vo či ta ve ne de lje be le ži le kon stan tan rast. Do pri nos ova kvom ne-delj nom ra stu naj vi še je do ne la ve ća po tra žnja

za stoč nu is hra nu. Ne delj na iz vo zna pro da ja je bi la na ni vou od 821.000 to na, od no sno ku mu la-tiv no 29.5 mi li o na to na, ili +123% u od no su na pro šlu go di nu, a naj ve ću ulo gu u ku po vi ni ima li su Egi pat, Ja pan i Mek si ko.

U po re đe nju sa po sled njim da nom tr go va nja u pro šloj ne de lji mar tov ski fju čers na pše ni cu je po jef ti nio za 0,46%, dok je fju čers na ku ku ruz pao za 0,23%.

Usled pra znič no skra će ne rad nje ne de lje tro gvi ne, ame rič ki fju čer si so ju su od po čet ka do kra ja sed mi ce iz gu bi li na sno voj sna zi sko ro 3%. U od no su na pro šlu ne de lju, mar tov ski fju čers na so ju je za 2,89% jef ti ni ji, dok je, ta ko đe, mar tov ski fju čers na so ji nu sač mu u od no vu na pro šlu ne de lju

jef ti ni ji za 3,08%.

U Pa ri zu je pše ni ca sku plja za 0,65% u od no su na por šlu ne de lju. U Bu dim pe-

šti je pše ni ca jef ti ni ja za 1,61%, dok je ce na ku ku ru za ma nja za 0,55%. Ce na ku ku ru za u Pa ri zu je vi ša za za 0,58%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP MART 2014.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pšenica 207,02 $/t 207,02 $/t 206.58 $/t 206.21 $/t 209.44 $/t

Kukuruz 166,92 $/t 166,92 $/t 167.32 $/t 167.79 $/t 168.89 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe takSoja, zrno nov 13 483,70 $/t 483,70 $/t 470.48 $/t 470.11 $/t 469.23 $/t

Sojina sačma okt 13 434,50 $/t 434,50 $/t 416.50 $/t 419.40 $/t 418.70 $/t

• Rast ce ne pše ni ce • Rast ce ne so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Dva ar ti kla su, to kom pro te kle ne-de lje, ap so lut no do mi ni ra la u struk tu ri ovo ne delj nog pro me ta na “Pro dukt noj ber zi”. U pi ta nju su bi li ku ku ruz i so ja, dok je od osta lih li sti ra nih pro iz vod na, re gi stro va na još sa mo jed na ku po pro-da ja pše ni ce.

Ku ku ruz je, to kom či ta ve ne de lje, be le žio kon ti nu i ra ni pad ce ne. Pro šlog pet ka tr go va nje ku ku ru zom za tvo ri lo se na ce nov nom ni vou od 15,50 din/kg, bez PDV-a, da bi već od po ne delj ka nje go va ce na pa da la i to dnev no, po 10 pa ra za ki lo gram. Na da na šnji dan za ki lo gram ku ku ru za pla ća se 15,00 din/kg, bez PDV-a.

Isto vre me no ce na so je je u po ra stu i to ve o ma iz ra že nom. Pro šle ne de lje za ki lo gram so je se pla ća lo 52,20 din/kg, bez PDV-a, a za tim je, to kom ne de lje

za na ma, ce na ra sla iz da na u dan. Da-nas je ce na so je do sti gla ni vo od 56,50 din/kg, bez PDV-a.

Je dan je di ni ber zan ski ugo vor na tr-ži štu pše ni ce ipak uka zu je da je i na ovom kao i na tr ži štu ku ku ru za tre nut-no pri su tan ce nov ni pad, s ob zi rom da je re gi stro va na ce na od 20,00 din/kg bez PDV-a, za po la di na ra, po ki lo gra-mu, ni ža ne go pret hod ne ne de lje.

Ka ko ku ku ruz i pše ni ca do mi ni ra ju u vred no snoj kor pi PRO DEX-a, dra sti čan rast ce ne so je mo gao je tek da ubla-ži, od no sno do ne kle kom pen zi ra uti caj ovo ned delj nog pa da ce ne ku ku ru za i pše ni ce na ber zan ski in deks. PRO DEX na da na šnji dan be le ži vred nost od 210,50 po e na, što je za 1,08 in dek snih po e na ni že ne go pro šlog pet ka.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Kukuruz, rod 2013. 1.008 16,50-17,16 783 16,50-16,83 -3,63

Pšenica, rod 2013. 75 22,00 75 22,00 -1,35

Soja, rod 2013. 146 60,50-62,15 146 60,50-62,15 +8,92

Kukuruz, vlaga do 15% 50 16,50 50 16,50

BUDIMPE[TA

P[ENICA KUKURUZ

179.90 EUR/t (futures mar 14)

153.73 EUR/t (futures mar 14)

EURONEXT PARIZ

P[ENICA KUKURUZ

193.75 EUR/t (futures jan 14)

173.75 EUR/t (futures mar 14)

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

Pro da jem kom bajn Zmaj uni ver zal u do-• brom sta nju. Tel: 064/281-96-29

Pro da jem trak tor Be la rus 820 u od lič nom • sta nju, 1999. go di šte i odžač ki kru njač, po-gon stru ja i kar dan, ka pa ci tet 5 t na čas. Tel: 064/4-333-528

Pro da jem trak tor Tor pe do 75 bez pred nje • vu če. Tel: 065/418-74-00

Pro da jem IMT 560 no vi tip i plug dvo bra-• zni Le mind Le sko vac. Tel: 064/40-62-990

Pro da jem trak tor Ur sus 904b. Tel: • 022/718-340

Pro da jem IMT 560 no vi tip i plug dvo bra-• zni Le mind Le sko vac. Tel: 064/40-62-990

Pro da jem trak tor Ur sus 904B. Tel: • 022/718-340

Pro da jem ru ski trak tor old ti mer MTZ 5 • 1957. go di šte, u rad nom sta nju. 022/658-935, 064/3453428

Pro da jem trak tor Fendt Far mer 104s tur-• bo ma tic 60 KS, ge ne ral na ura đe na, uvoz iz Švaj car ske. Tel: 064/95-85-627

Pro da jem trak to re IMT 539 i IMT 542. • Tel: 063/11-83-095

Pro da jem kom bajn Zmaj Uni ver zal u do-• brom sta nju ili me njam za mu šku te lad. Tel: 069/58-55-829

Pro da jem trak tor John De e re 3130. Tel: • 064/20-99-042

Pro da jem trak tor Ra ko vi ca 65, 1987. go-• di šte. Tel: 064/384-36-47

Pro da jem trak tor John De e re 3130. Tel: • 064/20-99-042

Pro da jem trak tor Ze tor 5011, Golf 2 • 1992. go di šte, di zel, pr ska li ca RAU 330 li ta-ra, plug dvo bra zni na po me ra nje, plug 757 IMT s ko pir nim toč kom, špar tač IMT dvo-red ni, gra blje Šem pe ter 220, dr lja ča 4 kri la, le va tor 9 me ta ra. Tel: 064/315-91-18

Ku pu jem trak tor Vla di mi rac. Tel: 064/10-• 45-178

Pro da jem trak tor IMT 560 no vi tip i plug • dvo bra zni Le mind Le sko vac. Tel: 064/40-62-990

Pro da jem trak tor Tor pe do 9006. Tel: • 063/559-447

Pro da jem John De e re kom bajn 1075 H4; • ši ri na he de ra 4,9 me ta ra, bun ker 5 to na, 5 sla mo tre sa, hi dro po gon, seč ka, kli ma. Ce na: do go vor. Tel: 064/700-58-75

Pro da jem trak tor IMT 585 u rad nom sta-• nju. Tel: 063/469-016

Ku pu jem trak tor Vla di mi rac T25 i pro da-• jem 1 ju tro ze mlje u La ćar ku. Tel: 061/11-18-972

Pro da jem trak tor Ze tor 5011, Golf 2 • 1992 go di šte,di zel, pr ska li ca Rau 330 li ta ra, plug dvo bra zni na po me ra nje, plug 757 IMT s ko pir nim toč kom, špar ta čIMT dvo red ni, gra blje Šem pe ter 220, dr lja ča 4 kri la, le va tor 9 me ta ra. Tel: 064/31-59-118

Pro da jem trak tor IMT 533, ka bi na, du plo • kva či lo, eks tra sta nje,plug 756vk, dr lja ča 3k ve li ka. Tel: 064/324-92-59

Pro da jem trak tor Be la rus 82 u od lič nom • sta nju.Tel: 069/664-521

Pro da jem trak tor Rus T40, plug i jed no o-• so vin ku kao i Ta mić 75.Tel: 065/542-46-86

Pro da jem trak tor Tor pe do 9006. Tel: • 063/559-447

Pro da jem trak tor IMT 577 1991. go di šte, • od li čan, vla snik,dr lja ču če tvo ro kril nu. Tel: 022/478-417, 062/960-11-16

Pro da jem IMT 585 od li čan, be rač Zmaj • 221 dvo red ni sa ki pom od lič no sta nje i mo tor od 577 u de lo vi ma is pra van. Tel: 063/469-016

Pro da jem trak tor 575. Tel: 064/95-62-160•

Pro da jem Fer gu so na 533, ce na 2.000 • evra. Tel: 061/15-88-641

Pro da jem trak tor ma li Ur sus 335 igra bu-• lje sun ce Li fam.Tel: 063/194-54-78

Pro da jem trak tor Be la rus 820, 1999. go-• di šte i tro bra zni plug Vo gel No ot 3s 950, sve u od lič nom sta nju. Tel: 064/4-333-528

Pro da jem kom bajn Zmaj Uni ver-• zal u ja ko do brom sta nju, mo že za me na. Tel: 064/281-96-29

Pro da jem John De e re 3130 i plug Ove-• rum 3 bra zde. Tel: 064/20-99-042

Pro da jem trak tor Ze tor 5011, pr ska li cu • Rau 330 li ta ra, plug IMT jed no bra zni, plug dvo bra zni na po me ra nje, plug 757 IMT s ko pir nim toč kom, špar ta čIMT dvo red ni, gra-blje Šem pe ter 220, dr lja ča 4 kri la, le va tor 9 me ta ra. Tel: 064/315-91-18

Pro da jem trak tor IMT 585 od li čan i • mo tor od 577 u de lo vi ma is pra van. Tel: 063/469-016

Pro da jem trak tor Ur sus 335, se tvo spre-• mač 2.5 m i plug Olt dvo bra zni, ci ku lar za dr va. Tel: 063/194-54-78

Pro da jem trak tor IMT 577 1991. go di šte, • no ve gu me i plug IMT 757 dvo bra zni, vi so ki, 14 co li. Tel: 062/960-11-16

Pro da jem trak tor te 40,Ta mić 75 i 4 ju tra • ze mlje u aren du u Vi šnji će vu. Tel: 065/542-46-86

Pro da jem trak tor IMT 5136. Tel: • 022/710-973

Pro da jem trak tor IMT 533, ka bi na, du plo • kva či lo, plug le o pard 14 co li, dr lja če ve li ku i ma lu. Tel: 064/32-49-259

Pro da jem trak tor 575. Tel: 064/95-62-• 160

Pro da jem trak tor IMT533 pri ko li cu Du-• bra va 2,5 to ne, plug jed no bra zni i dvo bra zni. Tel: 063/587-583

Pro da jem trak tor IMT 533 sa ka bi nom, • dvo ste pe no kva či lo, oču van, ga ra ži ran, re gi-stro van, pr vi vla snik. Tel: 063/428-761

Pro da jem trak tor 575. Tel: 064/95-62-• 160

Pro da jem trak tor IMT 5136. Tel: • 022/710-973

Pro da jem trak tor IMT 533, ka bi na, du plo • kva či lo, plug Le o pard 14 co li, dr lja če ve li ku i ma lu. Tel: 064/32-49-259

Pro da jem trak tor Tor pe do 9006 u od lič-• nom sta nju. Tel: 063/855-44-23

Pro da jem kom bajn Zmaj uni ver zal u do-• sta do brom sta nju, mo že za me na za adap ter

Pro da jem Ru sa 82 sta ri tip, be rač 223 i • 224, lo znič ku 5,5 to na. Tel: 064/150-54-96

za ku ku ruz u bi lo ka kvom sta nju. Tel: • 064/281-96-29

OPRE MA

Pro da jem 2 no ve IMT ka bi ne za 542 i • 577, dve gu me za trak tor re kor do ve pol 14-28, ovr še nu zob i ba li ra nu sla mu. Tel: 022/660-481

Pro da jem be rač EKO 3500, slo ve nač ki, • jed no red ni. Tel: 065/585-0570

Pro da jem mo to kul ti va tor IMT 506 i ra ki ju • šlji vo vi cu. Tel: 022/2741-258

Pro da jem IMT se tvo spre mač 2,9 m sa • jed nim re dom va lja ka. 022/714-306

Pro da jem dr lja ču 3 kri la, ra si pač za đu-• bre, pri ko li cu 3 to ne Du bra va. Tel: 064/367-38-73

Pro da jem IMT plug 756 vi so ki kli rens i • plug 756 ni ski kli rens, IMT ci klon 400 ki la i auto pri ko li cu. Tel: 069/717-615

Pro da jem dva plu ga obr ta ča Lem ken • dvo bra zni i tro bra zni, obr tač Frost ne mač-ki tro bra zni, rav njak Olt tro bra zni, IMT 756 dvo bra zni i va di li cu za re pu me ha nič ku, sve u od lič nom sta nju i kar dan re mon to van kao nov od trak to ra Tor pe da 90. Tel: 061/200-32-17

Pro da jem pri ko li cu Emind Er de vik 4 to ne, • ki pe ri ca, mo že za me na. Tel: 064/24-94-505

Pro da jem po volj no špar tač Ma je vi ca za • so ju i re pu, dve ta nji ra če Olt i le sko vač ku i le va tor za ku ku ruz. Tel: 022/742-533

Pro da jem pre kru pač 5.5 kW, elek tro mo-• tor ni. Tel: 061/63-37-045

Pro da jem IMT fre zu za trak tor, rad ni za-• hvat 125 cm. Tel: 065/67-96-580

Pro da jem spre mač IMT 2.90 m sa du plim • ro to ri ma, u od lič nom sta nju. Tel: 022/715-406

Pro da jem pri ključ ke za To mu Vin ko vić. • Tel: 060/0314-015

Pro da jem ko nu sno ta nji ra ste zup ča ni ke • za pred nju vu ču Tor pe do. Tel: 064/321-31-63

Me njam ve li ki kom pre sor za fu to ški • špar tač ili ras tu ri vač za đu bre sa lu lom. Tel: 064/32-98-102

Ku pu jem mlin na trak tor ski po gon. 063 • 8564 639

Ku pu jem pri ko li cu oko 3 t a pro da jem • dr lja če, jed na ima valj ke, jed no bra zni plug, špe di te re, sto čar ku i odžac ki pre kru pač. Tel: 063/870-30-14

Pro da jem sa mo hod ni be rač 4 re da, ruč-• na iz ra da, vre di vi de ti, ko pi ja Bur go na. Ce na 12.000 evra. Tel: 064/256-36-89

Pro da jem pri ko li cu Emind Er de vik, 4 • to ne, ki pe ri ca, mo že za me na. Tel: 064/24-94-505

Pro da jem plug IMT 756, vi so ki kli ners i • plug IMT 756, ni ski kli ners i ras tu ri vač đu bri-va 440 ki la. Tel: 069/717-615

Pro da jem ka bi nu za trak tor MTZ 52. Tel: • 064/21-17-224

Pro da jem pre kru pač 5.5 kw. Tel: 061/63-• 37-045

Pro da jem kru njač mar ke Bač ko Pe tro vo • se lo sa elek tro mo to rom i na kar dan. Tel: 061/63-37-045

Pro da jem mu zli cu "Al fa La val", po volj no! • Tel: 064/187-14-63

Pro da jem se tvo spre mač 2,2 m. Ce na • 450 E. Tel: 063/860-13-74

Pro da jem adap ter za ku ku ruz 3 re da. • Tel: 022/711-896

Pro da jem po volj no plu go ve: dva plu-• ga obr ta ča Lem ken dvo bra zni i tro bra zni, obr tač Frost tro bra zni, rav njak OLT tro-bra zni, IMT 756 dvo bra zni i va di li cu za re pu ma ha nič ku, sve u od lič nom sta nju i kao nov kar dan pred nje vu če za trak tor Tor pe do de ve de set ko nja. Tel: 061/200-32-17

Pro da jem adap ter 4 re da class, re mon-• to van, ro to seč ka, pri hvat ori gi nal class. Tel: 064/25-63-689

Pro da jem sun ce za de te li nu. Tel: • 064/214-92-15

Ku pu jem pri ko li cu oko 3 t a pro da jem • dr lja če, jed no bra zni plug, špe di te re, sto čar-ku i no ve auto pri ko li ce, odžač ki pre kru pač. Mo gu ća kom pen za ci ja. Tel: 063/870-30-14

Ku pu jem kru njač odžač ki ili Li fam. Oko li-• na Ši da. Tel: 064/368-52-47

Ku pu jem kon struk ci ju pr ska li ce Rau 440 • ili agro me ha ni ku. Tel: 065/4089-729

Pro da jem plug Eber hard pre vr tač, tri • bra zde. Tel: 062/362-202

Pro da jem plug IMT 756 i ras tu ri vač đu-• bri va 440. Tel: 069/717-615

Pro da jem jed no bra zni plug IMT i če tvo-• ro kril nu dr lja ču. Tel: 061/650-10-25

Pro da jem dvo bra zni plug 757.2, pri ko li cu • za sto ku i ba li ra nu de te li nu. Tel: 022/663-095, 064/014-58-53

Pro da jem ada ter za ku ku ru ze Cla as, 4 • re da, re mon to van, ro to seč ka. Ce na 4.400 E. Tel: 064/25-63-689

Pro da jem be rač SIP Šem pe ter 3500, kao • nov i IMT 539 1997. go di šte, kao nov u fa-brič kom sta nju. Tel: 069/273-20-62

Pro da jem pri ko li cu 5 t ki pe ri cu i ta nji ra-• ču 24 di ska. Tel: 064/193-04-69

Pro da jem mo to kul ti va tor i ra ki ju. Tel: • 022/2741-258, 064/390-92-83

Pro da jem ne što de lo va za trak to re • Steyr 90 i 160 KS i te šku dr lja ču 150 E. Tel: 064/47-62-688

Pro da jem kru njač za ku ku ruz "Bač ko • Pe tro vo se lo", ka pa ci te ta 4 t na sat sa po go-nom na stru ju ili trak tor i ele va tor za ku ku-ruz du ži ne 9 m. Tel: 066/902-14-98

Pro da jem IMT fre zu za trak tor, rad ni • za hvat 125 cm, u is prav nom sta nju. Hit no! Ce na po do go vo ru! Tel: 065/679-65-80

Pro da jem ku glič na vre te na za vo lan trak-• to ra IMT 539 i IMT 542. Tel: 063/11-83-095

Ku pu jem pre su John De e re 332 ili So me-• ka 4500. Tel: 064/05-45-345

Pro da jem adap ter 4 re da Cla as, re mon-• to van, ro to seč ka, pri hvat ori gi nal Cla as. Tel: 064/25-63-689

Pro da jem pri ko li cu no si vo sti 5 t, ta nji ra-• ču 24 di ska. Tel: 063/717-54-16

Pro da jem sa mo hod ni be rač 4 re da, ruč na • iz ra da, vre di vi de ti, ko pi ja Bur go na 400. Tel: 064/25-63-689

Pro da jem dvo bra zni plug 757.2 IMT i • pri ko li cu za sto ku. Tel: 022/663-095, 064-0145853

Pro da jem jed no bra zni plug IMT i če tvo-• ro kril nu dr lja ču. Tel: 061/650-10-25

Pro da jem ka bi nu za trak tor MTZ 52. Tel: • 064/21-17-224

Pro da jem ci ster nu za oso ku. Tel: • 022/454-542

Pro da jem pri ko li cu 5 t ki pe ri cu i ta nji ra ču • 24 di ska. Tel: 064/19-30-469

Pro da jem mo to kul ti va tor IMT 506 sa fre-• zom i plu gom. Tel: 064/054-98-41

Pro da jem be rač Zmaj 222, 1986. go di-• šte. Tel: 060/025-81-41

Pro da jem jed no red ni be rač 216, 1997. • go di šte u od lič nom sta nju. Tel: 022/682-115

Pro da jem kar dan pred nje vu če, re mon to-• van, kao nov, za trak tor Tor pe do de ve de set ko nja i ku ku ru znu kor pu za kom bajn Ca se-in ter na ci o nal. Tel: 061/200-32-17

Pro da jem mo to kul ti va tor i ra ki ju od šlji-• ve. Tel: 022/27-41-258, 064/390-92-83

Pro da jem te šku dr lja ču i ne što de lo va za • trak to re Steyr 90 KS i 160 KS. Tel: 064/47-62-688

Pro da jem nov pre kru pač, me lje i klip. • Tel: 022/473-176

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

Pro da jem 4 ju tra ze mlje u ko ma du na • pu tu Šid-To var nik, bli že Ši du. Tel: 062/393-583

Pro da jem 2 ju tra ze mlje u Hrt kov ci ma. • Tel: 064/135-82-85

Pro da jem ze mlju u So tu, po tez Dol ce, 90 • ari. Tel: 064/387-43-86

Pro da jem tri ju tra ze mlje u Mo ro vi ću kod • gro blja. Tel: 022/673-096

Pro da jem ku ću u cen tru Ja ska i hek tar • ze mlje. 064/147-27-24

Pro da jem ku ću u Er de vi ku na po la ju tra • pla ca sa po moć nim objek ti ma. Tel: 022/719-190

Pro da jem ku ću u Bin gu li. Tel: 061/270-• 19-37

Pro da jem no vu ku ću u La ćar ku, sa svim • pra te ćim stam be nim i eko nom skim objek ti-ma. Tel: 064/276-15-29

Pro da jem stan 45 m• 2, na se lje ka me njar Srem ska Mi tro vi ca, 25.000 E. Tel: 060/670-1777

Pro da jem dva ju tra ze mlje u Be ge ču. Tel: • 064/47-62-688

Pro da jem 12 ju ta ra ze mlje i ku ću u Ba-• čin ci ma. Tel: 022/433-211, 063/551-266

Pro da jem ku ću u Mo ro vi ću na pla cu od • 84 ara, če ti ri ju tra ze mlje u Ba trov ci ma, uli ca Ni ko le Te sle 89. Tel: 022/2733-053, 064/311-86-86

Pro da jem ku ću u Mo ro vi ću ili me njam za • ku ću ili stan u Ši du. Ku ća je sprat ni ca,

plac je 30 ari, od mah use lji va. Tel: • 022/715-762, 064/570-32-20

Pro da jem ku ću u Ši du od mah use lji vu, • sprat na ku ća, mo že dve po ro di ce da ži ve, po drum is pod ce le ku će, izo la ci ja, po moć-ne zgra de i ba šta uz to po le u Ši du. Tel: 064/569-86-19

Pro da jem stan u Srem skoj Mi tro vi ci • 37m2, De ka nac, vi so ko pri ze mlje, cen tral no gre ja nje, uknji žen. Tel: 065/2666-258

Pro da jem stan u Srem skoj Mi tro vi ci, na-• se lje Pej ton, 58 m2. Tel: 064/15-99-102

Pro da jem 12 ju ta ra ze mlje u Ba čin ci-• ma, bu rad za ra ki ju i vi no a ku pu jem de be le svi nje i kr ma če pre ko 200 kg. Tel: 022/433-211, 063/551-266

Pro da jem tri ju tra ze mlje u ko ma du, • pr va kla sa, po tes Vr tlog, Ru ma. Ce na 10.000 evra po ju tru. Tel: 060/663-93-20

Pro da jem ku ću u Mar tin ci ma na po la ju-• tra pla ca, sa mo vla snik. Tel: 022/668-680

Pro da jem stan u Srem skoj Mi tro vi ci, 37 • m2, u De kan cu, vi so ko pri ze mlje, cen tral no gre ja nje. Tel: 022/666-258, 065/2666-258

Pro da jem ili me njam ku ću u cen tru Ada-• še va ca, pot kro vlje, cen tral no gre ja nje, po-moć ne zgra de i ši rok plac. Tel: 022/737-333

Pro da jem 12 ju ta ra ze mlje i ku ću u Ba-• čin ci ma. Tel: 022/433-211, 063/551-266

Pro da jem jed no ju tro ze mlje u Jar ku, • po tez Cr kvi ce. Tel: 064/345-31-21

Pro da jem ku ću u Ku zmi nu, Zmaj Jo vi na • 10. Tel: 022/664-446, 062/811-37-57

Pro da jem ku ću u Ber ka so vu. Tel: • 064/23-74-571

Pro da jem hit no i po volj no ku ću u Er-• de vi ku sa po moć nim pro sto ri ja ma, ba šta, po drum, ga ra ža. Ce na po do go vo ru. Tel: 064/7061-210

Pro da jem ku ću u Ši du ili je me njam za • ku ću na se lu. Tel: 022/714-567

Pro da jem 14 ari ze mlje u po te su Mla ke • kod bu na ra u Ste ja nov ci ma. Ce na po do go-vo ru. Tel: 022/454-583, 066/94-11-228.

Pro da jem 4 ju tra ze mlje u Pri vi noj Gla vi. • Tel: 022/715-499

Pro da jem 12 ju ta ra ze mlje i ku ću u Ba-• čin ci ma. Tel: 063/551-266

Da jem u aren du (2 ju tra) 118 ari ze-• mlje u Va ši ci bli zu se la. Ce na 500 evra. Tel: 064/063-16-65

Pro da jem gar so nje ru u Srem skoj Mi tro vi-• ci, De ka nac, pri ze mlje 37 m2. Tel: 022/666-258, 064/960-51-52

Pro da jem ma nju ku ću u Srem skoj Mi tro-• vi ci (po god na za stan ili lo kal). Ce na 10.000 evra. Tel: 022/473-872, 063/784-39-22

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

Pro da jem ba li ra nu de te li nu. Tel: • 064/2071-138

Pro da jem ba li ra nu de te li nu, 20 di na ra • ki la. Tel: 069/2047-105

Pro da jem de te li nu. Tel: 064/125-7142•

BESPLATNI MALI OGLASI

MAL I OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 31. januar 2014.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

Pro da jem ku ku ru zo vi nu u sno po vi ma, • po volj no oko 100 sno po va. La ća rak. Tel: 064/214-92-15

Pro da jem ve ću ko li či nu ba li ra ne sla me i • ku ku ru zo vi ne. Tel: 060/192-11-91

Pro da jem ve zo ve za go ve da i du pli ka tor • za pa ste ri za ci ju mle ka. Tel: 064/911-29-49

Pro da jem ze le ni pa sulj. Tel: 022/458-• 016, 064/249-43-01

Ku pu jem je čam. Tel: 064/450-73-84•

Pro da jem de te li nu, 300 di na ra ba la. Tel: • 064/125-7142

Pro da jem ba li ra nu de te li nu. Tel: 063/11-• 55-835

Pro da jem ve ću ko li či nu ba li ra ne sla me i • ku ru zo vi ne. Tel: 060/192-11-91

Pro da jem šta po ve za tu ne le za bo stan. • Tel: 022/453-486

Pro da jem 50 l ra ki je od kru ša ka. Tel: • 064/03-10-223

Pro da jem ra ki ju. Tel: 022/661-312•

Pro da jem kva li tet no ba li ra no li vad sko • se no. Tel: 063/7114-103

Pro da jem ba li ra nu so ju, li vad sko se no i • sla mu. Tel: 022/631-014, 064/235-04-80

Pro da jem ba li ra nu de te li nu. Tel: • 060/667-66-26

Pro da jem oči šće ne ora se, 750 din/kg i • pre kru pu ko ju do no sim u Srem skoj Mi tro vi ci, ce na 25 din/kg. Tel: 022/639-340

Pro da jem ra ki ju od kru ša ka. Tel: 064/03-• 10-223

Pro da jem cr no do ma će vi no. Tel: • 022/666-146.

Pro da jem šta po ve za tu ne le za bo stan. • Tel: 022/453-486

Pro da jem 1,5 to na so je Bal kan. Mar tin ci. • Tel: 061/147-026-13

Pro da jem ba li ra nu de te li nu. Tel: • 022/663-095, 064-0145853

Pro da jem zr no so je. Tel: 022/666-228•

Pro da jem 1.000 ba la sla me. Tel: • 022/454-559

Pro da jem 1.500 kg ku ku ru za ko ki ča ra. • Tel: 065/3-448-333

Pro da jem 2 to ne ku ku ru za u zr nu eks tra • suv i kva li te tan 15 din/kg. Tel: 061/200-32-17

Pro da jem ra ki ju šlji vo vi cu pre pe če ni cu • bez še će ra, sta ru 5 go di na. Ce na 1.000 di na-ra li tra. Tel: 064/475-83-41

Pro da jem sad ni ce kru ša ka sor ti: vi lja-• mov ka, bu ti ra, kar men, san ta ma ria. Tel: 022/714-935

Pro da jem ra ki ju. Tel: 022/661-312, • 069/3-888-399

Pro da jem 250 ba la pše nič ne sla me. Tel: • 022/312-914

Pro da jem 5-6to na ku ku ru za. Ste ja nov ci. • Tel: 064/361-60-54

USLU GE, PO SLO VI

Uslu žno bu šim ru pe trak to rom za vo će, • stu bo ve i ogra de. Tel: 064/99-25-898

Tra žim rad ni ka na far mi kra va (Ne na do-• vić). Tel: 022/625-145

Uslu ga za va ri va nja. Tel: 066/942-1117•

Po uz dan čo vek odr ža vao bi vi ken di ce na • Fru škoj go ri. Tel: 064/514-7251

Fre zi ram ba šte u Mi tro vi ci i oko li ni. Tel: • 022/631-495

In du stri ja me sa Zma je vac iz Iri ga po-• treb ni auto me ha ni ča ri sa is ku stvom. Tel: 022/462-433, 064/891-38-11

Tra žim že nu za po moć u ku ći stan, hra na • i pla ta po do go vo ru. Tel: 061/2892-945

Vr šim ne gu sta rih, bo le snih i oso be sa • po seb nim po tre ba ma. Tel: 064/133-19-35

Po tre ban elek tri čar za ser vis i mon ta žu. • Tel: 060/6070-106

Tra žim po sao: ču va nje de ce, po moć u • ku ći i sta ri ma za stan, hra nu i pla tu. Tel: 064/4723-813

Di plo mi ra ni eko no mi sta da je ča so ve ma-• te ma ti ke. Tel: 064/264-76-91

Ozbilj na že na ne go va la bi ne po kret ne • sta ri je oso be i ču va la de cu. Tel: 064/050-16-36

Da jem ča so ve en gle skog i ne mač kog je-• zi ka za sve uz ra ste. Tel: 064/3144-666

Žen skoj oso bi hit no po tre ban bi lo ko ji • po sao. Tel: 061/173-94-52

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

Pro da jem kr ma ču za kla nje 250 kg. Tel: • 022/660-058

Pro da jem man gu li ce te ži ne od 120 do • 140 kg i svinj sku mast. Tel: 022/673-096

Pro da jem te le 4 me se ca mu ško, cr ve no. • Ce na 500 E, fik sno. Tel: 064/23-57-863

Pro da jem ja lo vu kra vu, si men tal ku i dva • žen ska te le ta, uma ti če na, če ti ri me se ca sta-ra. Tel: 061/624-65-77

Pro da jem kra vu za kla nje. Tel: 022/453-• 486

Pro da jem ov na Il de Frans. Tel: 066/403-• 656

Pro da jem pra si ce. Tel: 064/140-2117•

Ku pu jem kra vu mu za ru. Tel: 064/02-• 44-611

Ku pu jem kra vu ste o nu sa te le tom ili fri-• šku mu za ru. Tel: 064/452-60-26

Pro da jem 2 ne ra sta u či stoj ra si Du roc, • mo že i bez pa pi ra. Vo ganj. Tel: 064/256-36-89, 064/192-111-5

Pro da jem do ma će gu ske be le. Tel: • 022/477-090, 063/869-11-51

Pro da jem bra va od 170 kg i do ma će cr no • vi no. Tel: 022/666-146

Pro da jem pri plod nog Pi je tre na. Tel: • 065/995-20-32

Pro da jem man gu li ce te ži ne od 120 do • 150 kg i svinj sku mast. Tel: 022/673-096

Pro da jem 2 brav ca oko 110-120 kg. Tel: • 064/26-88-046

Pro da jem kr ma ču te ži ne 220 kg, 3 go di-• ne sta ra. Tel: 022/737-362, 062/833-76-50

Pro da jem šest ova ca sa ja ganj ci ma i ov-• na. Tel: 066/403-656

Pro da jem mla du kra vu, cr no-be la. Tel: • 064/214-92-15

Ku pu jem kra vu do 20 li ta ra mle ka. Tel: • 064/249-42-55

Pro da jem kra vu i te le, cr ve no-be la. Tel: • 022/457-525

Pro da jem dve kra ve Si men tal ke, vi so ko • ste o ne, pred te le njem. Tel: 022/491-171, 064/48-19-720

Pro da jem kr ma ču, tri put se pra si la i • brav ca te ži ne 160 kg. Tel: 022/2717-148, 060/3-733-938

Pro da jem 2 ne ra sta u či stoj ra si Du roc, • mo že i bez pa pi ra. Vo ganj. Tel: 064/25-63-689

Pro da jem brav ca te ži ne oko 100 kg. Tel: • 022/743-333

Pro da jem kr ma ču te ži ne oko 280 kg i • dva brav ca od oko 100 kg. Tel: 022/660-146

Pro da jem pra si ce te ži ne oko 16 kg. Tel: • 064/911-29-49

Pro da jem Man gu li ce vi še ko ma da raz li či-• tih uz ra sta. Tel: 064/147-8-578

Pro da jem se dam pra si ca Man gu li ca te ži-• ne od 15 do 25 kg. Tel: 061/694-1490

Pro da jem sjag nje ne ov ce ra se Ber ga mo • i be lo i cr no vi no u ve ćim ko li či na ma. Tel: 064/52-46-425

Pro da jem 2 alp ske ko ze sja re ne, mo že • kom pen za ci ja za ku ku ruz. Šid. Tel: 064/33-633-87

ZA LIV NI SI STE MI

Pro da jem za liv ni si stem za na vod nja va-• nje kom ple tan, plug obr tač dvo bra zni Cron i plug dvo bra zni le sko vač ki, kru njač sip na kar dan. Tel: 064/4944-907

Pro da jem pum pu za na vod nja va-• nje To mos. Man đe los. Tel: 022/681-664, 064/3311-638

Pro da jen ža le cov ti fon, fi 50, du ži ne 200 • m, sa to pom. Tel: 064/28-95-473

Ku pu jem oki ten cre vo fi 50, 100m. Tel: • 061/1148-153

Pro da jem 10 alu mi ni jum skih ce vi za na-• vod nja va nje sa ras pr ski va či ma. Tel: 022/688-133

Pro da jem 30 ce vi za na vod nja va nje, alu-• mi ni jum ske, slo ve nač ke pro iz vod nje. Tel: 022/465-808

Pro da jem pum pu Mo ra va za za li va nje, ima • 2 usi sna i 2 po ti sna cre va. Ve li ki Ra din ci. Tel: 022/660-016

Pro da jem ce vi za na vod nja va nje fi 50, 9 • ko ma da sa pr ska li ca ma i 3 pa ra kra je va ce vi fi 70. Tel: 060/5840-183

Pro da jem pum pu To mos za na vod nja va nje • i ce vi za si stem kap po kap. Tel: 022/715-095

Pro da jem 4 pla ste ni ka du ži ne 40 m i vi si ne • 8 m sa naj lo nom. Tel: 062/405-539

Pro da jem alu mi ni jum ske ce vi za na-• vod nja va nje, fi 70, 60 ko ma da sa pr ska li-ca ma i 9 ko ma da fi 50 sa pr ska li ca ma. Tel: 064/4113-590

Pro da jem ti fon Fo res preč ni ka 90 mm, • 420 cm, 2003. go di šte, pum pa Ba u er. Tel: 022/445-375, 063/1188-219

Pro da jem Hon da MIO 10, pum pu ka pa ci-• te ta 1100 l/min, ben zin ska. Ce na 400 evra. Tel: 022/312-740, 063/71-66-245

Pro da jem ce vi za na vod nja va nje preč ni-• ka 70 i 90, kom ple tan si stem. Ra din ci. Tel: 022/660-249

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

Pro da jem pla ste nik. Tel: 060/1525-643•

Ku pu jem ra sad nik 8 x 50 m sa du plom • kon struk ci jom. Tel: 022/453-028

Sta kle nik 1100 m• 2 u ra du.Tel: 063/535-179

Pla ste ni ci alu kon struk ci ja 28x4,5 m. Tel: • 063/8511-323

PČE LAR STVO

Pro da jem šum ski med, ce na 400 di na ra, • za pod ruč je Ši da bes plat na kuć na do sta va. Tel: 022/712-355

Ku pu jem po le nov prah. Tel: 065/60-12-• 030

Pro da jem med li pa i ba grem. • Tel: 022/716-516, 064/6522-453

Pro da jem ba gre mov i li pov med, ve ća • ko li či na. Tel: 022/718-292, 064/652-24-53

Pro da jem med ba gre mov, li pov, po len • i dru štva sa 10 ra mo va. Tel: 022/718-292 064/6522-453

Pro da jem med Li pov i ba gre mov na ve li-• ko. Tel: 066/005-655

Pro da jem šum ski med 350 din/kg. Tel: • 022/712-355

Pro da jem 10 ko šni ca sa pče la ma. Tel: • 022/2710-130, 063/8574-180

Pro da jem 30 ko šni ca sa pče la ma. Tel: • 064/33-11-629

KUĆ NI LJU BIM CI

Pro da jem šten ce pe ki ne ze ra, iz u zet no • le pi. Tel: 069/1512-294

Pro da jem šten ce krat ko dla kog pti ča ra. • Tel: 022/716-200

Si bir ski ha ski, eks tra šte nad. Tel: • 065/6573-857

Pro da jem šten ce La bra do ra. Tel: • 060/010-19-71

Pro da jem ku či će ro tvaj le re sta re me sec • da na (60 evra). Tel: 060/7352-070

Hit no po kla njam žen ku šar pla nin ca sa • pa pi ri ma, zbog od la ska u ino stran stvo. Tel: 031/154-001

Pi ki ne ze ri sta ri pre ko dva me se ca. Tel: • 064/2159-053

Le si mu ško šte ne od ne go va no sta ro • osam me se ci. Tel: 063/234-219

Pro da jem ku či će pe ki ne ze ra, pa tu lja ste • pin če ve, ne mač ke krat ko dla ke pti ča re, lov ne te ri je re, vak ci ni sa ni i re vak ci ni sa ni. Du blje. Tel: 062/188-00-24

MO TOR NA VO ZI LA

Pro da jem ju ga 55, 1995. go di šte, ura-• đen nov re a test, u do sta do brom sta nju. Tel: 063/15-48-135

Pro da jem Hyun dai Ac cent u bes pre kor no • is prav nom sta nju, re gi stro van do 11.2014. go di ne, 1.5 gls, 2000. go di šte. Tel: 060/400-41-09

Pro da jem Re na ult Kan gu 1.2, ce na po-• volj na. Tel: 063/66-14-27

Pro da jem Opel Vek tru 1.6i, ben zin gas, • 1989. go di šte, re gi stro va na, ce na po do go-vo ru. Tel: 069/1238-577

Pro da jem Al fa Ro meo 156, Twin Spark, • 2001. go di šte, ve o ma po volj no. Mo že i za-me na za ne ki ma nji auto uz do pla tu. Tel: 063/855-44-70

Pro da jem Fi at Pun to 2, 2001. go di šte, • 8 ven ti la, 1.200 ku bi ka, elek tro po di za-či sta kla, re gi stro van do 14.04.2014. Tel: 064/351-47-16

Pro da jem Opel Su zu 1.3, ben zin, re gi-• stro van do mar ta 2014., plin, atest, sta nje so lid no. Ce na 200 E. Tel: 063/765-98-56

Pro da jem TAM T-130 T 11 1989. go di šte, • mo že za me na za ma nji auto i ša si ju trak tor-ske pri ko li ce i mlin Odžač ki. Tel: 063/765-94-44

Pro da jem gol fa 2 1.6 di zel, ne re gi stro-• van, mo tor u od lič nom sta nju, li ma ri ja so lid-na i pro da jem po lov ne de lo ve za gol fa 2 1.6 di zel, kom ple tan auto, mo tor od li čan. Tel: 063/765-98-56

Pro da jem po lov ne de lo ve za Gol fa 2 1.3 • ben zin, Opel Astru f 1.6 ben zin, Opel Vek tru A 1.8 ben zin, Opel Su zu, Sto ja di na, Yuga, Ford 5 1.8 di zel. Tel: 063/765-98-56

Pro da jem Pe u ge ot 806 di 2001. go di šte • sa 8 se di šta u eks tra sta nju. Tel: 064/0-310-223

Pro da jem 4 gu me no ve 175/70/13 m+s i • mo tor od golf 2 1.6 di zel u od lič nom sta nju. Tel: 063/765-98-56

Pro da jem Fi at Pun to 2002. go di šte, ben-• zin, tro je vra ta, 4 zim ske gu me, re gi stro van do 25.07.2014. go di ne, u do brom sta nju. Ce na 1.900 E, ni je fik sno. Tel: 064/611-37-16

RA ZNO

Pro da jem po volj no ka zan za ra ki ju sa de-• sti la tom 150 l u eks tra sta nju, hit no. Ru ma. Tel: 064/03-58-285

Pro da jem te ne bri je (bra šna ste cr ve), 1 • di nar ko mad. Tel: 065/4056-243

Pro da jem ra ki ju. Tel: 022/661-312•

Pro da jem me ša o nu za stoč nu hra nu. • Tel: 064/14-97-412

Ku pu jem ka zan za ra ki ju od 100-120 • li ta ra. Tel: 064/59-59-623

Pro da jem po lo van bi ber crep, ve ću ko li či-• nu. Tel: 066/935-10-38

Pro da jem pre su za ce đe nje gro žđa. Tel: • 022/625-132, 064/4008-488

Pro da jem me ša o nu za pre kru pu. Tel. • 061/497-412

Pro da jem ili me njam va gu dr ve nu od 500 • kg sa te go vi ma, mo že za pra si ce i ja ganj ce. Tel: 022/618-939, 064/177-21-98

Pro da jem ka vez za 60 ko ka no si lja. Tel: • 065/2714-143, 022/714-143

Pro da jem dve ka ce za ko mi nu od po • hi lja du li ta ra. Tel: 022/666-012, 066/937-14-94

Iz najm lju jem bu ši li cu za bu še nje ru pa za • sa di ti vo će. Tel: 064/17-34-309

Pro da jem ba gre mo va dr va de be la, 25 • evra. Tel: 063/520-419

Pro da jem ka vez za ko ke no si lje 120 i 3 • pu ta 60 ko ma da sa tep si ja ma. Tel: 064/33-54-760

Ku pu jem ka zan za ra ki ju do 60 li ta ra. • Tel: 063/774-11-48

Ku pu jem čo ko ve. Tel: 064/256-20-40•

Pro da jem ka zan za ra ki ju 160 l sa de sti-• la tom. Tel: 062/393-706

Pro da jem ka lo rič ni bri ket za lo že nje pa-• ko van u džam bo vre će od 1 to ne, uvoz iz Austri je. Tel: 062/314-330

Po prav ka svih vr sta gib nje va od po ljo-• pri vred ne me ha ni za ci je i osta li ka mi on ski i kom bi pro gram. Bran ko Vu lin, La ća rak. Tel: 022/673-667, 064/175-81-43

Pro da jem ja ja ja pan skih pre pe li ca. Tel: • 060/710-89-20

Pro da jem ba gre mo ve stu bo ve za vi no-• gra de, voć nja ke, ogra đi va nje. Tel: 062/314-330

Pro da jem mu zli cu Al fa La val. Po volj no. • Tel: 064/18-71-463

Ku pu jem me ša o nu stoč ne hra ne ka pa ci-• te ta 250 do 350 kg. Tel: 022/670-056

Pro da jem sve vr ste uglja za ogrev: su-• še ni, ka me ni, dr ve ni. Pre voz obez be đen. Tel: 062/314-330

Pro da jem ka zan za ra ki ju od 150 li ta ra. • Tel: 064/17-34-144

Pro da jem hu mus (cr nu ze mlju) za na-• si pa nje cvet nja ka, ba šti; tra vu u bu se nu, pot pu no či sta ot por na na ga že nje, en gle ska, mo že i sa po sta vlja njem. Tel: 062/314-330 Ku pu jem vr calj ku za med. Tel: 064/240-66-16

Pro da jem brod ski pod 19 mm, iz bru šen, • pot pu no suv, mo že se po sta vi ti na le pak, bez is pa da ju ćih čvo ro va, uvoz iz Austri je. Tel: 062/314-330

Pro da jem sad ni ma te ri jal za tro go di šnju • plan ta žu men te. Tel: 063/1100-872

Pro da jem to po lo ve ob li ce i po lu o bli ce • preč ni ka 11 i 16 cm za brv na re, ogra de, ba-šten ske gar ni tu re i ku ći ce, ob la ga nje ku ća i vi ken di ca. Tel: 062/314-330

Pro da jem mlin za ku ku ruz, mo že da • me lje i klip, tro fa zni mo tor 8 KS (Gr gu rev ci). Tel: 064/3627-401

Pro da jem kru njač Som bo rac sa 4 ru pe na • kar dan, ma lo ra dio. Tel: 063/8054-061

LIČ NI OGLA SI

Mo mak sa se la tra ži mla đu že nu do 40 • go di na za brak. 061/6529-385

Udo vac (51) si tu i ran, za po slen, že li da • upo zna že nu ili de voj ku za ve zu i brak. Pred-nost ne pu ša ču. Tel: 066/9741-654

Ozbi ljan mu ška rac pe de se tih go di na, • stam be no sre đen, ba vi se pri vat nim po slom, raz ve den, tra ži ozbilj nu že nu od 35 do 50 go di na za ve zu, brak. Tel: 062/85-62-754

Mo mak sa se la tra ži de voj ku ili mla-• đu slo bod nu že nu bez de ce za brak. Tel: 061/6083-265

Tra žim slo bod nog mu škar ca od 55-60 go-• di na. Tel: 061/1500-575

Mo mak tra ži de voj ku ili raz ve de nu mla đu • že nu za ozbi ljan brak. Tel: 061/2401-699

Ozbilj na že na pen zi o ner ka 70-ih go di na • tra ži si tu i ra nog pen zi o ne ra od 70-75 go di na ra di bra ka. Tel: 022/671-135

Ozbi ljan mu ška rac pe de se tih go di na • stam be no obez be đen tra ži ozbilj nu že nu za upo zna va nje, dru že nje, brak. 064/4376-860

Mu ška rac ne že njen 43 go di ne iz In đi-• je, ma te ri jal no i stam be no obez be đen, že li da upo zna žen sku oso bu do 35 go di na ra di ozbilj ne ve ze i bra ka 060/056-0291

Slo bo dan ozbi ljan mu ška rac upo znao bi • slo bod nu že nu Mi trov čan ku do 60 god. Tel: 063/8817-329

Raz ve den (25) iz Ši da tra ži že nu sa de te-• tom za brak. Tel: 065/4588-419

Tra žim do bru skrom nu i slo bod nu da mu • do 50 go di na. Tel: 063/8703-014

Tra žim pen zi o ne ra stam be no obez be đe-• nog do 65 go di na za brak. Tel: 065/2004-958

Pen zi o ner (57), stam be no obez be-• đen tra ži že nu od 45 do 55 god ra di dru že-nja i bra ka. Tel: 062/630-881

Mu ška rac (50) že li upo zna ti že nu istih • go di na bez oba ve za. Tel: 065/6653-301

Raz ve den, ozbi ljan mu ška rac 55 go di na • iz Ši da ze li upo zna ti skrom nu slo bod nu že nu sa pod ruč ja Ši da. Tel: 063/1048-111

Pen zi o ner 63 go di ne upo znao bi žen-• sku oso bu ra di dru že nja, mo guć brak. Tel: 064/576-67-89

Raz ve den mu ška rac, 40 go di na, že leo • bi da upo zna žen sku oso bu za ve zu. Tel: 061/1848-617

BESPLATNI MALI OGLASI

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

MARKETINGTel/fax: 022/610-496Mob: 064/1629-737E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

• Vaš poljoprivredni savetnik

• Novine koje Vas uvode

u savremeni agrobiznis

1931. januar 2014.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

SMS MALI OGLASI 064/1629-737

20 31. januar 2014.

GA ZDIN STVA

Stabilno i provereno!

Srednjerani uljani hibrid, koga karakterišu stabilnost i sigurnost u rodu iz godine u godinu. Pokazao je da može lako da se adaptira na različite uslove proizvodnje i donese standardno visoke prinose. Postoji u dve varijante, Rm i Ro.RO: Otporan na Volovod

B - BOGAT ULJEM

A - ADAPTIBILAN

R - RODAN

O - OTPORAN

L - LEPA GLAVA

O - ODLIČNI PRINOSI

www.kws.rs KWS Srbija d.o.o�������������� ������������������� ��������������������������������������������� !�����������"�"�

BAROLO RO/RM

Iako ni je vre me ve li kih po ljo pri-vred nih ra do va, broj ni pro iz vo đa-či u Sre mu se po la ko pri pre ma ju

za pred sto je ću pro leć nu se zo nu. Oni ko ji se ba ve ra tar stvom spre ma ju đu-bri vo za nji ho ve nji ve, a ka ko ka žu, do 10. fe bru a ra i taj po sao tre ba da bu de za vr šen. Bran ko Maj kić po ljo-pri vred nik iz In đi je, se 30 go di na ba-vi ra tar stvom, a do pre par go di na je dr žao i go ve da. Me đu tim, ka ko ka že, ta de lat nost ni je bi la is pla ti va, pa se pre o ri jen ti sao is klju či vo na uz goj pše-

ni ce i ku ku ru za, ko je uz ga ja na 40 hek ta ra za mlje ,a po ljo pri vre da mu je pri mar na de lat nost od ko je iz dr ža va po ro di cu.

- Ra tar stvom se ba vim du gi niz go-di na, a po red na še ze mlje ra dim i 20 hek ta ra ze mlje ko je sam uzeo u za-kup. Do pre ne ko li ko go di na smo dr-ža li i kra ve, ali je ra ču ni ca bi la ja ko lo ša, jer su bi le ni ske ce ne mle ka, pa smo se po ve sti li is klju či vo ra tar stvu - po či nje pri ču Bran ko i ka že da ovih da na ne ma pu no po sla kao u se zo ni,

te da sa mo pri pre ma ju đu bri vo ko je će ba ci ti na nji vi čim se stvo re bo lji vre men ski uslo vi i ma lo oto pli.

Kao što ve ći na po ljo pri vred ni ka tvr di, pro šla go di na je bi la iz u zet no do bra, ali su ce ne bi le vr lo ni ske, ka že Bran ko i pod se ća da je ce na ži ta bi la oko 20 di na ra, a ku ku ru za 15 di na ra, što je iz u zet no ma lo u od no su na ula-ga nja u pro iz vod nju.

- Ina če, ve o ma sam za do vo ljan pri-no si ma. Imao sam 35 me ta ra ži ta po ju tru, a ku ku ru za oko pet to na po ju-tru i do sta to ga sam la ge ro vao – pri ča Bran ko. - Ula ga nja u po ljo pri vre di su ogrom na, a spor je obrt nov ca. Đu bri-vo je ja ko sku po, za tim se me, jed no-stav no ne ma pa ri te ta. Ne kad je to bi lo 100 ki lo gra ma za 10 ki la, a sa da mo-raš da ti 600 ki lo gra ma ku ku ru za za 10 ki la se me na I tu je ra ču ni ca lo ša.

Upr kos te škoj si tu a ci ji, ovaj po ljo-pri vred nik po ru ču je da mo že le po da se ži vi od ovog po sla. Ka ko ka že, ima svu neo p hod nu me ha ni za ci ju ko ju je ku po vao pret hod nih go di na.

- Uglav nom ra dim sam, ali kad je se zo na imam po moć nog rad ni ka, ko ji mi do sta po ma že. Po sla ima stal no, iz-u zev oko No ve go di ne ka da vi še od ma-ram i sa ne str plje njem oče ku jem pr ve po slo ve. A on da kre će sve is po čet ka, se tva i uobi ča je ni po slo vi na nji vi. Još je se nas smo po rav na li ora nja, za tvo-ri li bra zdu i sad če ka mo đu bre nje ze-mlji šta, pa će mo vi de ti da lje.

Ka da je reč o sub ven ci ja ma ovaj ra tar ka že da je si tu a ci ja još uvek ne-iz ve sna i da upra vo zbog iz bo ra i pro-men lji ve po li tič ke si tu a ci je ne zna ju šta ih oče ku je.

- Kao i ve ći na po ljo pri vred ni ka na-dam se sub ven ci ja ma, a bi lo bi do bro da da ju 12.000 di na ra kroz ma te ri jal kao što je bi lo re či pret hod nih me se ci. Oče ku je mo da go ri vo da ju od mah bez ak ci ze, kao u Hr vat skoj gde u to ku ce le go di ne mo gu da si pa ju go ri vo ko je se ka sni je uma nju je. Kod nas je do sa da bi lo, da mo raš da ku piš go ri vo, za tim pod ne seš ra ču ne pa tek on da nam vra-te sred stva. Vi de će mo, sve za vi si od po li tič ke si tu a ci je, a na pro le će na kon iz bo ra će bi ti sva ka ko ja sni ja iz ve sni ja si tu a ci ja u po ljo pri vred noj pro iz vod nji.

Bran ko ima re gi stro va no po ljo pri-vred no ga zdin stvo, a sva oba ve šte-nja i in for ma ci je o kon kur si ma do bi ja iz Agen ci je za ru ral ni raz voj, a ka ko sam ka že ima vr lo ko rek tan od nos sa nji ma. Za se be ka že da pri pa da gru pi ma njih po ljo pri vred nih ga zdin sta va, i iskre no se na da da će dr ža va sta bil-nim i za ga ran to va nim ce na ma omo-gu ći ti pa o ri ma da una pred pla ni ra ju svoj po sao i da ubi ra ju plo do ve svog mu ko trp nog ra da.

M. Ba la ba no vić

IN ĐI JA • PO LJO PRI VRED NO GA ZDIN STVO BRAN KA MAJ KI ĆA

Iz ve snost na kon iz bo raSi tu a ci ja u po ljo pri vre di još uvek ne iz ve sna i upra vo zbog iz bo ra i pro men lji ve po li tič ke si tu a ci je ne zna mo šta nas oče ku je na pro le će

Ra tar stvo is klju či va pre o ku pa ci ja

Bran ko Maj kić sa ćer kom