ŢIVOTNI CIKLUSDIFERENCIJACIJA POLA

PRODUKCIJA

GAMETA I

OSLOBAĐANJE

FERTILIZACIJA

TRANSPORT

ZIGOTE

IMPLANTACIJA

EMBRIOGENZA

RAZVOJ

FETUSA

POROĐAJ

LAKTACIJA I

POSTNATALNI

RAZVOJ

RAST I RAZVOJ

REPRODUKCIJAMUŠKARAC

SPERMATOGENEZA

HORMONSKA REGULACIJA

POLNI ĈIN

POLNI HROMOZOMI• X – ženski hromozom

• Y – muški hromozoma

• Tokom mejotiĉke deobe,

muški Y hromozom odlazi u jednu od spermatida, koja tada postaje MUŠKI SPERMATOZOID,

a ţenski X hromozom odlazi u drugu spermatidu, koja postaje ŢENSKI SPERMATOZOID.

• Pol mogućeg potomka zavisi od toga koja od ove dve vrste spermatozoida oplodi jajnu ćeliju.

XY

X

Y

MUŠKI POLNI ORGANI-TESTISI – sadrže 900 izvijuganih semenih kanalića-EPIDIDIMIS -VAS DEFERENS-PROSTATA-SEMENE KESICE-EJAKULACIJSKI KANAL-URETRA -u nju se uliva sluz iz URETRALNIH ŽLEZDA, BULBOURETRALNIH i KUPEROVIH ŽLEZDA.

ductus

ejaculatorius

vesiculae

seminales

gl.

bulbourethrales

erektilno

tkivo

epididimis

ductus

deferens

epididimis

testispenis

tubuli

seminiferi

urethra

gl.

bulbourethrales

vesicule

seminalesprostata

prostata

vesica

urinaria

ductus

deferens

anus

urethra

urethra

penis testis

SPERMATOGENEZA

- Zapoĉinje u PUBERTETU

*STADIJUMI

- PRIMARNE

SPERMATOCITE

- SEKUNDARNE

SPERMATOCITE

- SPERMATIDE

- SPERMATOZOIDI

*traje 74 dana*

Lumen

seminifernih

tubula

spermatozoidi

spermatide

sekundarni

spermatocit

primarni

spermatocit

spermatogonia

fibroblast

tesne veze

između Sertolijevih

ćelija kapilar

Sertolijeve

ćelije

Bazalna

membrana

primarni

spermatocit

muškarac

sekundarni

spermatocit

spermatide

spermatozoidi

Stadijumi ćelijske deobe

mitoza

proliferacija

germinativnih ćel.

46 hropmozoma po

ćel.

emb

rion

emb

rion

rep

rod

uk

tivn

i t

rak

t od

rasl

ih

rep

rod

uk

tivn

i t

rak

t od

rasl

ih

46

diploidna

mejoza

DNK replikacija

ali nema ćel.

deobe

2 seta

hromozoma

prva

mejotička

deoba

druga

mejotička

deoba

23 hromozoma

Haploidna

SPERMATOZOIDGLAVA :

- jedro

- citoplazma

- ćelijska membrana sa akrozomom koji sadrţi :

hijaluronidazu i proteolitičke enzimeREP :

- centralni skelet, sastavljen od 11 mikrotubula - aksonema

- ćelijska membrana

- grupa mitohondrija u telu repa

1-4 mm/min

završni deo

aak

rozo

mal

ne

vvez

iku

le

haploidno

jedro

centriole

mitohondrije

flagela

akrosom ćelijska membrana

jedro centriole

mitohondrije

terminalni

disk

aksijalni filament

repglava srednji deo

postakrosomalni

region

periakrozomalni prostorĆel. .membrana

akrozom

nuklearne vakuole

nukleus

aksoneme

prednja strana

subakrozomalni prostor

Nuklearna membrana

spoljašnja akrozomalna

membrana

ekvatorijalni segment

središnji deo

¸aksoneme

bočna strana

HORMONI KOJI PODSTIĈU SPERMAOTGENEZU

• TESTOSTERON

• LUTEINIZIRAJUĆI

HORMON (LH)

• FOLIKULOSTIMULIŠUĆI

HORMON (FSH)

• ESTROGENI

• HORMON RASTA

Hipotalamus

Adenohipofiza

testis

Sertolijeve

ćel.

spermatogonija

spermatocita

Lajdigove

ćel.

Testosteron (T)

Za telo

sekundarna

dejstva

Sertolijeve

ćel.sekundarni

glasnik

ćelija

proizvodi

androgen vezujući

protein (ABP)

FUNKCIJA SEMENIH KESICA

Luči tečnost koja sadrži: • fruktozu• limunsku kiselinu• hranljive materije• prostaglandine • fibrinogen

vesica

urinaria

vesiculae seminales

ampula

ductusa deferensa

kanal seminalnih

vezikulaprostata

uretra

ductus ejaculatorius

glandulae

Bulbourethraleszadnja strana

urogenitalna

dijafragma

Luči tečnost koja sadrži :• kalcijum,• citratne jone• fosfatne jone• enzime koagulacije • profibrinolizin

• Spermatozoidi nisu optimalno pokretljivi sve dok pHtečnosti koja ih okružuje ne poraste na oko 6,0 do 6,5.

• Bazna tečnost iz prostate neutralizuje kiselost sperme i povećava pokretljivost i fertilnost spermatozoida.

FUNKCIJA PROSTATE

otvor

kanala

vesiculae

seminales

ductus

ejaculatorius

SPERMA

Sastoji se od:

• spermatozoida - oko 10% ukupne sperme

• teĉnosti iz semenih kesica (60%)

tečnosti iz prostate (oko 30%)

• male količine tečnosti iz sluznih, posebno bulbouretralnih žlezda.

• pH=7,5

• Život spermatozoida nakon ejakulacije na temeperaturi tela je 24-48h

KAPACITACIJA SPERMATOZOIDA

* NJIHOVO OSPOSOBLJAVANJE ZA PENETRACIJU U JAJNU ĆELIJU *

Membrana spermatozoida postaje mnogo propustljivija za jone kalcijuma, pakalcijum u izobilju ulazi u spermatozoid i povećava aktivnost biča.

Joni kalcijuma prouzrokuju promenu ćelijske membrane koja pokriva vodeći deospermatozoida, pa se iz akrozoma brzo i lako otpuštaju enzimi koji omogućavaju da spermatozoid prodire kroz masu granuloza ćelija.

Stadijumi kapacitacije spermatozoida

ejakulirani

spermatozoid

oštećena

membrana spermatozoida

tečnost

reproduktivnog

trakta

influks

Ca2+ jona

povećan

metabolizam kapacitacija

spermatozoida

akrozomska

reakcija

AKROZOMSKA REAKCIJA

• ZAŠTO SAMO JEDAN SPERMATOZOID ULAZI

U JAJNU ĆELIJU

ćel.

membrana

rep

središnji

deo

glava

akrozom

jedro

spermatozoidajedro oocite

ćel.membrana

fuzija

jedara spermatozoid i oocite

nucleus

ćel.membrana

spoljašnja akrozomalna

memgrana

akrozom (proteolitički

i hidrolitički enzimi)

unutrašnja

akrozomalna membrana

nukleus

POLNI HORMONI MUŠKARCA

• LUČENJE, METABOLIZAM I HEMIJSKA GRAĐA MUŠKIH POLNIH HORMONA

O

OH

HH

H

H

DIHYDROTESTOSTERONEdihidrotestosteron

androstenedion

testosteron

estradiol

POLNI STEROIDI

CIRKULACIJA

testosteron

Lajdigove ćel.

Sertolijeve

ćel.

Sertolijeve

ćel.

Lajdigove ćel.

acetat

holesterol

Pregneneolon

androstenedionTestosteron

estron

5α-reduktaza

dihidrotestosteron

Tubulska tečnost

17α-hidroksi

pregnenolon

Dehidroepi

androsteron

3β-hidroksisteroid dehidrogenazan

Sertolijeva ćelija

LAJDIGOVE (LEYDIG) ĆELIJE

seminiferni

tubuli

hipotalamus svetlost i drugi senzorni stimulusi

hormoni

GnRH

ADENOHIPOFIZA

Lajdigove

ćel.

Testosteron

Sekundarne polne karakteristike muškarce

Razvoj kanala i ţlezda

Ponašanje

Razvoj

tubula

Sertolijeve ćel.

Androgen vezujući

protein

spermatogonija

spermatozoid

Lajdigove ćel.

SHBG- globulin

koji vezuje polne

hormone

Povećan slobodni testosteron

SEKRECIJA ANDROGENA NA DRUGIM MESTIMA U TELU

• KORA NADBUBREŢNE

ŢLEZDE

• OVARIJUMI - kod žena

holesterol

androstenedion

Teka ćel. Granuloza ćel.

aromataza

androstenedion

kapsula

Pregnenolon Pregnenolon Pregnenolon

kortizol kortikosteron aldosteron androstenedion

TESTOSTERON

ESTROGENI

DHT (dihidrotestosteron)

CILJNA TKIVA

STVARANJE

ESTROGENA

KOD

MUŠKARCA

5-α reduktaza

aromataza

LAJDIGOVE ĆELIJE

FUNKCIJE TESTOSTERONA

– Razvoj muških polnih organa

– Spuštanje testisa

– Razvoj sekundarnih polnih osobina

• Dlake

• Ćelavost

• “Mutiranje” glasa

– Povećava sintezu proteina, mišićnu i koštanu masu (anabolik)

– Povećava bazalni metabolizam

– Povećava broj eritrocita

– Povećava reapsorpciju natrijuma i vode

KOŢA

- rast dlaka lica i tela

-ćelavost

MUŠKI POLNI ORGANI

- proizvodnja spermatozoida

- rast prostate

- erektilna funkcija

MIŠIĆI

- mišićna masa i

snaga

MOZAK

- polni nagon

- agresija

KOSTNA SRŢ

- proizvodnja

eritrocita

KOSTI- odrţavanje

gustine kostiju

HUMANI HORIONSKI GONADOTROPINPODSTIĈE TESTISE FETUSA NA LUĈENJE TESTOSTERONA

KONTROLA MUŠKIH POLNIH FUNKCIJA

HCG luče ćelije

sinciciotrofoblasta

pupčanik

koţa

crevp

grlić

Rel

ativ

ni

niv

o u

krv

i

Humani horionski gonadotropin (HCG)

Progesteron

OplođenjePorođajMeseci trudnoće

HIPOTALAMO-HIPOFIZNO-GONADNA OSOVINAHIPOTALAMUS

ADENOHIPOFIZA

NEGATIVNA POVRATNA SPREGA

(inhibicija)

NEGATIVNA POVRATNA SPREGA (inhibicija)

TESTISI

Efekti na CNS

Stimulacija rasta kostiju

i mišića

Odrţavanje muških

polnih obeleţja

HORMONSKA

REGULACIJA

MUŠKIH

REPRODUKTIVNIH

FUNKCIJA

Lajdigove

ćel.

Seminiferni

tubuli

Sertolijeve

ćel.

Inhibin

Testosteron ABPStimulacija

spermatogeneze i

spermiogeneze

STIMULACIJA

INHIBICIJA

Razvoj akcesornih

ţlezda i organa

LH FSH

ŢIVOTNI CIKLUS MUŠKARCA- DETINJSTO

- PUBERTET

- REPRODUKCIONI PERIOD

- Slabljenje polnih funkcija kod muškarca naziva se muški klimakterijum

nedelje godine godine

ODRASLA OSOBAPUBERTET

adrenarha

-T

esto

ster

on

u p

lazm

i (n

g/m

l)

OploĊenje RoĊenje

Pubertet

Odrasla osoba Stara osoba

meseci godine

Niv

o a

kti

vn

ost

i te

stis

ao

plo

đen

je

11-1

7 n

edel

ja

posl

e oplo

đen

ja

rođen

je

Postnatalna starost (godine)

Proizvodnja

sperme

Sekrecija

testosterona

Puber

tet

Odra

sla

oso

ba

Poln

a

dif

eren

cija

cija

ŢENSKI POLNI ORGANI

Šupljina uterusa jajovod jajnik

Cervikalni kanal

grlić

HIPOTALAMO-HIPOFIZNO-GONADNA

OSOVINA

• GnRH

• FSH, LH

• ESTROGEN

PROGESTERON

Hipotalamus

Adenohipofiza

Jajnik

Folikuli

Estrogen

Corpus luteum

Progesteron

hipotalamus

adenohipofiza

nivo FSH (ljubičasto)

i LH u krvi (roze)

Pik LH sredinom ciklusa

(započinje ovulaciju)

Rast folikula

Ovulacija

estrogen Progesteron

estrogen

jajnik

Endometrijum

uterusa

estrogen Progesteron

estrogen

menstruacija

FOLIKULARNA FAZA

MENSTRUALNOG CIKLUSA

LUTEALNA FAZA

MENSTRUALNOG CIKLUSA

Dani menstrualnog ciklusa

(trajanje ciklusa 28 dana)

MESEĈNI CIKLUS JAJNIKA

Poĉinje u pubertetu

izmeĊu 11.-15. god.

Proseĉno traje 28

dana.Rup

turia

ni

folik

ul

Dečiji jajnikZreo folikul

rast ffolikula

Zreo

foliku

Jajnik starije osobe

Folikul

u ranoj

atreziji

Folikularna

šupljina

(sa fibrinom i ugruškom)

Germinativni epitel

Krvni sudovi hilusa

Ćelije hilusa

Zreo

Corpus

luteum

Germinativni epitel

Krvni

ugrušakfibrin

Luteinske ćel.

Corpus albicans

Stari atretični folikulLuteinske ćel.

Luteinske ćelije teke

Theca externa

ovulacija

Šupljina folikula

ispunjena folikularnom

tečnošću

epitelijalna vrpca

primarni folikul

epitelijalna vrpca usmerena

na dole ka jajnoj ćeliji

Corona radita

Primordijalni folikulCumulus

oophorus

Corpus

haemorrhagicum

ovum

Nuucleus

Zona pelucida

Corpus luteum

FOLIKULOGENEZA I OOGENEZA

Faze

ovarijalnog

ciklusa

Folikularna faza Lutealna faza

Nivoi

gonadotropnih

hormona

Ovarijalni

ciklus

Primarni

foliku theca antrum ovulacija

Corpus

luteum

zreo

corpus

luteum

Corpus

albicans

oko oocite

zona pelucida

započinje rast

Corpus

luteum se

formira od

ostataka

rupturiranog

folikula

kada ne nastane

trudnoća corpus

luteum degeneriše

antrum, tečnos ispunjava

šupljinu, počinje rast

Primordijalni folikul:

primarna

oocita je

u I mejozi

jajovod

jajnik

Prvo

polarno

telo

Sekundarna

oocita

zreo folikul

I mejoza je kompletna

sekundarna oocita i

prvo polarno telo su formirani

Primordijalni

folikul

Ovulacija:

zreo folikul

rupturira

i oslobađa

sekundarnu oocitu i

prvo polarno telo

Zona pelucida

oko oocite

započinje rast

Hipotalamus

Adenohipofiz

Visok nivo estrogenaestrogen, progesteron i

inhibin

stimulacija

inhibicija

Zreo folikul ovulacijaRast folikula

Povećan nivo

estrogena i inhibina

DOMINANTNI FOLIKUL

-prečnika 1-1.5 cm

Epitel folikula

(granuloza ćel.)

antrum

Cumulus

oophorus

Sekundarni

folikul

jajnika

Zona

pelucida

Theca

interna

oocita

OVULACIJA

jajovod

ovariumuterus

vagina

Primarni folikuli

1. primarni folikul sadrţi oocitu i

počinje proizvodnju estrogena

Sekundarni folikuli

Vezikularni (Grafov) folikul

oocita

Sekundarni oocit

4. ovulacija: sekundarni

oocit je oslobođen

3. Rast vezikularnog

(Grafovog) folikula

2. Sekundarni folikul sadrţi

Sekundarnu oocitu i proizvodi

estrogen i malo progesterona

Corpus luteum

5. Corpus luteum proizvodi

progesteron i malo estrogena

6. Corpus luteum

degeneriše

LH

E2, P

kolagenaze Hiperemija folikula i lučenje prostaglandina

Slabljenje zida folikula

Transudacija plazme u folikul

Degeneracija stigme

Bubrenje folikula

Pucanje folikula

OVULACIJA

MASOVNA SEKRECIJA LH

Luteinska faza

Ovarijalni

ciklus

Uterusni

(menstrualn

i)

ciklus

Primordijalni

folikul

Primarni

folikulSekundarni

folikul

Folikularna faza

hipotalamus

adenohipofiza

Lutealna faza

zreo

(Grafov) folikul

ovulacija

estrogen

Progesteron i estrogen

dani

Menstrualna

faza

Proliferativna

fazaovulacija

Sekretorna

faza

dani

estrogen

progesteron

Corpus luteum

ovarium folikuli ovarium

Corpus

albicans

CIKLUS ENDOMETRIJUMA

• PROLIFERATIVNAFAZA

• SEKRETORNA FAZA

• ISHEMIJSKA FAZA

• MENSTRUACIJA

- gubi se 40 ml krvi i 35 ml serozne tečnosti

- Fibrinolizin sprečava zgrušavanje menstrualne krvi

menstruacija Proliferativna f. Sekretorna f.

ŢENSKI POLNI HORMONI

• ESTROGENI

• PROGESTINI

CH3OH

H

H

H

HO

ESTRADIOL

CH3

H

H

H

HO

O

ESTRONE

CH3OH

H

H

H

HO

OH

ESTRIOL

O

HH

H

C

CH3

O

PROGESTERONEPROGESTERON

ESTRADIOL ESTRIOL ESTRON

ULOGE ESTROGENA

• NA MATERICU I SPOLJAŠNJE POLNE ORGANE ŢENE

• NA JAJOVODE

• NA DOJKE

• NA SKELET I MIŠIĆE

• NA DEPONOVANJE PROTEINA

• NA METABOLIZAM I DEPONOVANJE MASTI

• NA RASPORED DLAKA

• NA KOŢU

• NA ELEKTROLITNI BALANS

ULOGE

PROGESTERONA

• CNS

• MATERICU I

JAJOVODE

• DOJKU

KATABOLIZAM POLNIH HORMONA

Hipotalamus

Eminentia mediana

adenohipofiza

jajnici

jetra

ŢIVOTNI CIKLUS

ŢENE

- DETINJSTO

- PUBERTET

- REPRODUKCIONI PERIOD

- MENOPAUZA

Niv

o g

on

ad

otr

op

ina u

pla

zmi

1. 2. 3.

trimestar

Fetus

rođenje

novorođenče dete pubertet Reproduktivni period menopauza

dan noćLH sekrecija

Dete pubertet Reproduktivni period menopauza

godine

ANOVULACIONI CIKLUSI

Pubertet

Menarha

Ovulacija

NEUHRANJENOST GOJAZNOSTNORMALNA ISHRANA

GnRH

Leptin i drugi

metabolički signali

hipofiza

pankreas

ovarium

Testosteron (T)

Estradiol (E2)

Progesteron (P)

fiziološka

hiperinsulinemija

u pubertetu smanjuje

SHBG i povećava

proizvodnju

polnih hormona

uzrokuje

amenoreju

u pubereteu

pankreas

masne

ćel.

masne

ćel.

pankreas

Anovulacija

Hirzutizam

Hiperinsulinemija

smanjuje nivo

SHBG

i povećava

proizvodnju

ovarijalnih

androgena

CENTRI U HIPOTALAMUSU IZ KOJIH SE

OSLOBAĐA GnRH

Mnogi nervni centri u limbičkom sistemu prenose signale u arkuatna jedra

Mediobazalni hipotalamus-nc.arcuatus

Uticaj psihiĉkih faktora na polne funkcije ţene

Nucleus paraventricularis

Venska drenaţa

Nucleus supraopticus

Mamilarno teloSupraoptička

arterija

Hipofizna arterija

Hipofizne portne vene Neurosekretorne

granule

Venska drenaţa

adenohipofiza

Jedra hipotalamusa

EPIZODIĈNO LUĈENJE GnRH

EPIZODIĈNA I MASOVNA SEKRECIJA LH I FSH

Dani ciklusa

GnRH

pulsevi

Menopauza

• Žene između 40. i 50.godine

• Uzrok-iscrpljenost jajnika

Mali broj folikula-

izluĉivanje estrogena se

smanjuje i prestaje.

VISOK FSH I LH

HIPOTALAMO-

HIPOFIZNO-

GONADNA

OSOVINA

hipotalamus

adenohipofiza

normalni

funkcionalni

jajnik

Nadbubreţna

ţlezda

Adipozno tkivo

FERTILNA FAZA

Progesteron

estron

neadekvatna

funkcija

Jajnika

POSTMENOPAUZA

• PLODNI DANI

PLODNOST

ŢENE

PERIOD PLODNOSTI ŢENE

Starost ţene (godine)

OD OVULACIJE DO

IMPLANTACIJE 5.-7. DANA

unutrašnja ćelijska

masa

5. rana

blastocista

6. kasna

blastocista

trofoblast

šupljina

blastociste

7. implantacija

janik

1. ovulacija

fimbrije

sekundarna

oocita

2. fertilizacija

stadijum od 8

ćelija

stadijum od 4

ćelije

stadijum od 2

ćelije

jedro spermatozoida (n)

prvo i drugo

polarno

telo

jedro jajne

ćelije (n)jajovod

FETO-PLACENTNA ENDOKRINA JEDINICA

Priprema za implantaciju Implantacija Trudnoća

LH hipofize HCG placente

Hipofiza

fetusa

Kora nadbubrega

Fetalna jetra

Luteinske

ćelije

Progesteron

i estrogen

(estradiol)

Luteinske

ćelije

Progesteron

i estrogen

(estradiol)

Progesteron Aromataza

Progesteron Estrogen

(estriol) Estradiol

Estron

Jajnik

POROĐAJ – uloga hormona i mehaniĉkih faktora u

povećanju kontraktilnosti materice

Insert fig. 20.52

Majka

Hipotalamus Hipotalamus

Adenohipofiza

kora

nadbubrega

Kortizol Pozitivna

povratna sprega

Dehidroepi-

androsteron

Prostaglandin E2

Prostaglandin F2α

CRH placente

neurohipofiza

Oksitocin

PoroĊaj

1. Povećanje broja receptora

za oksitocin i prostaglandine

2. Povećanje broja poroznih

veza u miometrijumu

Oksitocin

iz

jajnika

iz neurohipofize

majke i fetusa

povećava broj receptora

za oksitocin u uterusu

Stimuliše kontrakcije

uterusa

Stimuliše placentu da

proizvodi

Prostaglandine

Pojaĉavaju kontrakcije

uterusa

Po

ziti

vn

a p

ov

ratn

a sp

reg

a

DOJKA

m. pectoralis

major

pektoralno

masno jastuče

suspenzorni

ligamenti

ţlezdano

tkivo

ductus

lactiferus

bradavica

sinus

lactiferus

vezivno tkivo

dermisa

sekretorni lobulusi

(ţlezdanog tkiva

mlečne ţlezde)

ductusi

tubuloalveolarnih

ţlezda

Mlečna ţlezda u mirovanju

Mlečna ţlezda u toku laktacije

ductus

lactiferus

mleko

sekretorne

alveole

areola

Adenohipofiza

Hipotalamus

prolaktin

mlečna

ţlezda

produkcija

mleka

rast i razvoj

ţlezde i kanala

permisivni

efekat

pankreas

kora nadbubrega

tiroidea

insulin

kortizol

tiroksin

bradavica

adipozno

tkivo mlečni kanal

ţlezda koja

proizvodi

mleko

psihogeni stimulusi

nucleus

paraventricularisoksitocin

migrira duţ

nervnih

vlakana

oksitocin

ulazi u krvne

sudove

prolaktin

stimuliše produkciju

mleka

oksitocin

utiče na izlučivanje

mlekaaferentni

impulsi

oksitocin

uzrokuje

kontrakcije

uterusa

aferentni impulsi

cervikalne dilatacije i

vaginalne stimulacije

TEZE

REPRODUKTIVNE I HORMONSKE FUNKCIJE MUŠKARCA

1. Funkcionalna anatomija muških polnih organa

2. Spermatogeneza

Stadijumi spermatogeneze

Funkcija semenih kesica

Funkcija prostate

Sperma

3. Testosteron i drugi polni hormoni muškarca

Lučenje, metabolizam i hemijska građa muških polnih hormona

Funkcije testosterona

Osnovni intracelularni mehanizam delovanja testosterona

Kontrola muških polnih funkcija hormonima iz hipotalamusa i adenohipofize

FIZIOLOGIJA ŽENE PRE TRUDNOĆE I POLNI HORMONI ŽENE

Funkcionalna anatomija ženskih polnih organa

Hormonski sistem žene

Mesečni ciklus jajnika; funkcija gonadotropnih hormona

Gonadotropni hormoni i njihova dejstva na jajnike

Rast folikula jajnika – «folikularna» faza ovarijumskog ciklusa

Žuto telo – «luteinska» faza ovarijumskog ciklusa

Funkcije hormona jajnika – estradiol i progesteron

Hemijska građa i vrste polnih hormona

Uloge estrogena – njihov uticaj na primarna i sekundarna ženska polna obeležja

Dejstva progesterona

Mesečni endometrijumski ciklus i menstruacija

Regulacija mesečnog ritma žene – sadejstvo hormona jajnika i hipotalamo-hipofiznih

hormona

Povratne oscilacije sistema hipotalamus-hipofiza-jajnik

Pubertet i menarha

Menopauza