Zlatni paviljon

1.glava

Mizogući živi u zabačenom usamljenom rtu nairu, isturenom u Japanskom moru. Njegov otac mu je često govorio o paviljonu. Njegov zavičaj je bio u Siraku. Postao je sveštenik. Tamo nije bilo odgovarajuće srednje škole za njega. Zato se odvojio od roditelja, otišao kod strica i tamo išao u školu. U očevom rodnom mestu, vreme je bilo promenjivo: vedri dani, bez oblačka, a onda iznenadni pljuskovi. Kaže da je to možda bio i uzrok njegovog promenjivog raspoloženja. Često je viđao fotografije Zlatnog paviljona. Njegova duša je bila opsednuta Zlatnim paviljonom. Ništa nije lepo kao zlatni paviljon. Podseća ga na more.

Mizogući je zamuckivao i zato je bio sve povučeniji. Uvek je gubio u trčanju i na trapezu. Svi su znali da je dete iz hrama i zato su mu se podsmevali. Mucanje je pretstavljalo prepreku između njega i ostatka sveta. Bio je bednog spoljašnjeg izgleda, ali je njegov unutrašnji svet bio bogatiji od sveta ostalih. Osećao je kao da ga očekuje neka misija o kojoj ništa nije znao.

Seća se događaja kada je jedan bivši učenik došao da posetu svoju školu. Bio je oličenje pravog junaka. Svi su mu se divili dok se on prsio i pažljivo ga slusali poput spomenika. U jednom trenutku se obratio glavnom junaku i upitao ga da li je mutav, a neko je dobacio da je on zapravo mucav. Svi su počeli da se smeju. Rekao mu je da upiše pomorsku mašinsku školu, jer bi oni to mucanje istrgli iz njega za jedan dan. Mizogući je rekao da želi da postane sveštenik.

Tokom cele knjige, Mizogući traži svoj izvor ponosa. Na pamet mu palo kako on u mračnom svetu, stoji raširenih ruku i čeka. Ali to ne može da posluži kao izvor ponosa za njega, jer je to suviše teško za dečaka njegovih godina. Ali to može da bude mač, mač koji svi mogu da vide, kome se svi srednjoškolci dive. Bio je previše ponosan da bi postao umetnik, a san da postane tiranin je ostao samo san. Njegova usamljenost je rasla.Izvor ponosa za njega je to što ga drugi nisu razumeli.

Seća se još jednog događaja, tragičnog događaja. Nije bio upleten u njega, ali se osećao krivim. Uiko, lepa devojka, imala je krupne oči, bogata. Živela je dve kuće od njega. Bila je nevina, ali su ljubomorne žene širile glasine o njoj. On je sanjario o njenom telu. Nakon srednje škole Uiko se prijavila da bude bolničarka. Nije mogao da spava. Došao je do Jasuoka (mesto), sakrio se iza stabla i čekao da ona prođe na biciklu. Nije znao šta da uradi. Kada je video Uiko, istrčao je pred biciklo, skamenio se i nije znao šta da kaže. Ona se prvo uplašila,a potom kad je videla ko je, nazvala ga je mucavcem i otišla. Požalila se stricu, koji ga je žestoko prekorio. Od tada, proklinjao je njenu smrt. Želeo je da nestane taj svedok njegove sramote. Svi ljudi su svedoci, kad ne bi bilo ljudi, ne bi bilo ni njegove sramote. Dva meseca nakon ovog događaja, Uiko je prestala da radi u bolnici. Ostala je kod kuće. Širile su se glasine. Izbio je skandal. Dolazila je vojna policija. Niko na to nije obraćao pažnju, jer je to bila uobičajna stvar. Policija je došla, zato što se odbegli vojnik skrivao u selu. Uiko je zapravo htela da odnese dezerteru ručak, ali se na kraju zbližili. Otpustili su je zato što je zatrudnela. Njen otac se izvinjavao vojnicima. Ona je

sedela na zemlji i nije htela da kaže gde se skriva. Na kraju je rukom pokazala u pravcu hrama Hongo. Vojnici su je požurivali. Kada su konačno stigli, kada se Uiko popela, čovek je prvo upucao nju, a potom i sebe. Mizogući je sve to posmatrao sakriven iza žbuna. Osećao se kao da se sve to dogodilo u dalekoj prošlosti.

Prolećni raspust. Otac dolazi u posetu stricu. Ima tuberkulozu, sav je oronuo. Hteo je dok je živi da predstavi svog sina prvosvešteniku u ZP. Poseta ZP je njegov san odavno. Znao je o njemu onoliko koliko bi mogao da zna dečak njegovih godina. Ako lepota postoji, onda je njegov život po strani lepote. za njega lepota nije bio samo pojam. Zna da je ZP stvaran i da može da ode i vidi ga. Da je nepromenjiv i da sigurno ostaje tamo. Sve je poredio sa ZP. Čim je nešto lepo, njemu na um padne metafora lep kao zlatni paviljon.

Bilo je to tužno putovanje. Vagon je bio prljav. Većina putnika je bila vezana sa mornaricom. Gledao je čas svog oca, čas podoficire. Osećao se kao razapet između dva sveta. On će verovatno biti posrednik između ta dva sveta. Koji god put da izabere, ishod bi bio isti. Pazi na svog oca kad god se zakašlje. Kad su stigli, otac je hteo da mu pokaže kako je on ovde uticajna ličnost, pa je krenuo bez ulaznica. Ali ovde su sada bili novi ljudi, izmenili su se od pre 10 godina. ZP se pokazao u svom pravom obliku. Razočarao se. Otac ga je upitao da li je lep. Ali hram nije pobudio nikakva osećanja u njemu. Ne samo da mu se nije činio lep, već je osetio i nekakav nemir. Pitao se da li lepota može da bude nepšto tako neprivlačno. Palo mu na pamet da se ZP prerušio u nešto drugo, kako bi sakrio svoju lepotu. Prolaze kroz hodnik hrama. Ugledao je model ZP koji mu se svideo, bio je baš onakav kakav je zamišljao. Tada je upoznao Dosena (starešinu hrama). On i njegov otac su bili prijatelji. Studirali su zajedno, ali su bili različiti. Otac oronuo od bolesti, a Dosen je ličio na ružicasti pečeni kolac. Otac je došao da zamoli Dosena da brine o dečaku, kada on umre, jer neće još dugo živeti. Starešina je pristao.

Ono što je gajio u snovima, pretvorilo se u stvarnost. ZP je počeo da oživljava svoju lepotu i u njegovoj duši. Više nije tražio iluziju ZP oko sebe. Sada je ZP služio za podsticaj za dalje snove. Napisao je prvo ocu u kome kaže da je istina da je ZP nešto najlepše. Kao odgovor stigao telegram u kome majka kaže da mu je otac umro.

2.glava

Sa očevom smrću, došao je kraj njegovom pravom detinjstvu koje je prošlo bez ikakvog saosećanja za druge. Nije bio tužan zbog očeve smrti, Kada je stigao u selo, njegov otac je već bio u sanduku. Smrt sveštenika je veliki događaj. Otac je umro u hramu, što znači da je do kraja svog života ostao veran svojoj dužnosti. Njegov ''susret'' sa ocem nije susret, to je samo posmatranje. On je samo gledao očevo mrtvo lice. Nije bio postiđen kada je svima okrenuo svoje vedro, neuplakano lice. Zajedno sa sveštenikom je izgovarao posebnu zen-sutru koja se peva prilikom nestajanja tela umrlog. Radnici su prelili kovčeg uljem i zapalili ga. Od jednom se začuo snažan prasak, kao da se nešto lomi. Poklopac kovčega je odskočio i otvorio se.

Očeva želja je bila da postane manastirski đak u hramu ZP. Primljen je po preporuci starešine. On mu je plaćao školarinu, a zauzvrat Mizogući je bio njegov pomoćnik. U hramu su ostali samo stari ljudi. Laknulo mu je. Niko ga više nije ismejavao zato što je sveštenikov sin. Svi su bili u istom položaju. Samo je on bio ružniji i mucao je. Poslednja faza rata 1944.godine. ''Zlatni paviljone došao sam konačno da živim pored tebe. Ne mora to da bude odmah, ali jednog dana postani mi prijatelj i otkrij mi svoje tajne''. Teško mu je da poveruje da će ZP još dugo godina biti stalno pred njegovim očima (dok čisti npr.). Jasutamizava – usamljeni ribnjak, nalazi se u brdima hrama.

Cukurava dolazi iz bogatog, poznatog hrama u Tokiju. U ZP primljen preko veze sa starešinom. Njegovi roditelji su plaćali školovanje skupo. Imao je veliki džeparac. Govorio je savršenim tokijskim narečjem. Pitao ga je da li toliko voli ZP zato što ga podseća na oca (kada ga gleda podseća ga na to koliko je njegov otac voleo ZP). Takođe je rekao da je verovatno bio jako tužan kad mu je otac umro i da zato izgleda usamljeno. Mizogući je rekao da nije bio tužan, već je patio zbog svog mucanja. Njegova osećanja se nikad nisu ispoljavala na vreme. Cukurava se nasmejao i rekao mu da je čudan dečak.

Leti su ustajali nakjasnije u 5 sati. Znak za ustajanje zvono. Obično je bilo oko 12, 13 ljudi, ali sada su tu bili samo manastirski djaci (zbog regrutovanja vojske). Dodeljen mu j eposao čišćenja (30 soba) i morao je da deli novine. Otišao je da podigne novine, odlazi u veliku čitaonicu gde je njegov stari učitelj. Briše stopala o odeću, jer su podovi vlažni (trik koji je naučio od drugova).Krišom čita novine. Nije povezivao vazdušne napada se ZP. Kada je shvatio da postoji opasnos i da ZP bude predmet napada, ZP je postao još čarobniji, još lešsi.

Cukurava je hteo da ode sa Mizogućijem u bioskop, ali je odustao jer je Mizogući hteo da dobro razgleda ZP jer od prekosutra neće moći da ga vide u ovo doba dana (na prinudnom su radu u fabrici). Cukurava je bio jedini kome je otkrio svoju neobičnu zbunjenost. Kad je rekao sve što je imao, bio je besan jer mu se Cukurava nije rugao. Više mu se svidelo ruganje, nego saosećanje. Kada ga je upitao zašto to nije uradio, Cukurava mu je rekao da mu to nikad ne bi palo na pamet. Mizogući je iznenađen, nije navikao na takvu vrstu nežnosti u svom selu. Možda će ZP biti uništen i pre njih, tako mu se čini da ZP živi istim životom kao i oni. ZP će se pretvoriti u pepeo. To više nije nepomična građevina, već simbol prolaznosti ovozemljaskog sveta.

Te godine (1944) do kraja rata je oećao najveću prisnost sa ZP. tada još nije uticao na njega nikakvim mračnim, zlim silama. Bio je ohraljen činjenicom da ZP i on podlažu istoj opasnosti. Da bi požar koji bi uništionjega, uništio i ZP. U novembru je toliko prvi put napadnut. Sanjao je da da će i Kjoto biti zahvaćen požarom.Kada bi ZP bio spaljen, oslobio bi se svih pravila.

Događaj pred kraj rata, kada Cukurava i Mizogući gledaju ćeliju u Tendu – oproštajna scena žene i oficira koji ide u rat. U toj ženi vidi Uiko.

3.glava

Godišnjica očeve smrti. Majka dolazi u Kjoto. Nije joj se obradovao. Cukurava se radovao umesto njega što će da je vidi. Svi su jedva čekali da mu vide majku. On se stideo. Nije želeo da je vidi. Nije podnosio izražavanje ljubavi prema srodnicima (loša crta karaktera). On i Cukurava čista suprotnost. Mizogući je kao fotografski negativ, a Cukurava kao pozitiv razvijenog snimka. Cukurava je uvek tumačio njegove postupke, ali nikad kako treba. U Kjotu nikad nije doživeo vazdušni napad, ali dok je radio u fabrici u Osaki jeste. Dosen ga je pohvalio pred majkom. Majka je predala upravu hrama, prodala kućicu i sada će da živi u selu bilu Kjota sa ujakom.

Seća se događaja koji nikad nije pomenuo svojoj majci, uspomene koju nikad nije mogao da zaboravi. Rođak Kuroš je došao da živi kod njih na kratko. Majka nije htela da ga primi jer nije bilo dovoljno mreža za komarce. Na kraju su svi spavali u istoj sobi sa ocem. Pitanje je kako se nisu zarazili tuberkulozom (od oca). Probudio se, a otac mu je zaklonio rukom oči.

Majka mu je rekla da treba da nasledi ZP. To je bila njegova druga ambicija. Njegove dve opsesije. Na vratu mu se pojavila oteklina, dobio temeperaturu. Išao kod hirurga.

Rat je završen. Svi u Tokiju išli pred carevu palatu. U kjotu pred palatu Kjota. Samo on išao pred zlatni paviljon. Niko nije došao pred ZP. Kao da kaže ''Ja sam ovde od drevnih vremena i ostaću ovde zauvek''. Zp je sad izgledao najlepše.

Dosen je pravičan, nepristrasan. Ali mu izostaje smisao za humor svojstven zentističkim sveštenicima. Čuo je od drugih da se prepuštao zabavljanju sa drugim ženama. Njega je to zbunjivalo. Dosen nije pominjao kapitulaciju, već je pričao u obujanju mačke. (priča Nonsen ubija mačku). Mizogući ima 17 godina..

Broj posetilaca ZP porastao. Tražili da povise cenu ulaznica. Ranije to bili obični ljudi, sada vojnici okupacionih snaga. Zlatnim paviljonom se širi razvratno ponašanje modernog sveta. Ali nisu sve promene loše – vraćena čajna ceremonija. Žene posetioci sada nosile šarena kimona. Sveštenici sada odudarali. Upadali su u oči, kao da su tu radi zabave. Američki vojnici im se smejali. Nudili im novčiće da se slikaju u njihovoj mantiji.

Prva zima pre završetka rata. Sneg pada. želi da vidi Zp pod snegom. Pita se zašto sneg ne muca.

Vojnik Điaku, došao sa devojkom (prostitutkom) pre vremena u Zp. Pošto vodič ne zna ni malo engleski, zove Mizogućija. Dok priča engleski, ne muca. I ova devojka mu liči na Uiko. Tražio novac za ulaznicu i usluge vodiča. Vojnik se nije bunio. Posvađao se sa tom devojkom. Pozvao Mizogućija da stane na nju, da je zgazi. Prvo je osetio nemir, a posle radost. Vojnik mu je poklonio cigare. Mizogućiju je prvo palo na pamet da odnese starešini cigare, jer zna da ih voli. Dosen mu je rekao da planira da ga pošalje na univerzitet u Otani kad završi školu. Mora da uči. To je bila i želja njegovoc oca. To je odmah razglasio po hramu. Ako starešina preporuči djaka, to znači da je on obdaren. Cukurava bio radostan zbog njega.

4.glava

1947.godina. Pripremni tečaj za upis na univerzitet. On to nije smatrao trijumfom. Bio je okružen ljubomornim drugovima. Kao i ljubavlju starešina. Nedelju dana kasnije (nakon snežnog dana), požalio se Cukuravi da su svi promenili odnos prema njemu. Cukurava mu je u poverenju rekao šta se desilo. Devojka (onu koju je zgazio) je došla i požalila se na to. Bila je trudna i pobacila je zbog toga. Da bi ćutala, tražila je odštetu. Dosen je to bez pitanja platio. Svi su znali da je on to uradio, ali je starešina zamolio sve da se to više ne pominje. Cukurava nije mogao da veruje da je on to uradio, upitao ga je da li jeste. Mizogući je slagao. Ovaj mu je poverovao, hteo je da ide kod starešine da ga opravda, al na kraju ga je Mizogući nekako ubedio da ne radi to. Starešina mora da ide na parastros. Treba mu dva sata vozom. Svi ustali rano kako bi ga ispratili. Dok je odlazio, imao je neopisivu želju da ga stigne i ispriča mu šta se desilo. Pomisao da bi ako se ispvoedi, to njegovo prvo delo biti unipteno ga je sprečila.

Upisao se na Otonski univerzitet. Nije morao da se ispovedi. Cukurava i on bili oslobođeni dužnosti, kako bi se spremali za ispit. Cukurava je bio jedina osoba koju je znao. Samo s njim pričao. Kasnije je shvatio da nema svrhe to što su se probili u novi svet, ako će viđati samo jedan drugog. Cukurava je bio uspešniji, sklopio je više prijateljstva, a Mizogući je bio sve usamljeniji. Odlučio je da priđe Kašivagi (dečko koji je imao problema sa stopalima i nije mogao da hoda lepo). Prišao mu je i upitao ga za pomoć (oko logike, od samog početka je imao problema sa tim). Kašivaga je rekao da ga ništa ne razume. Rekao je da zna zašto mu je prišao, zato što su oboje bogalji, ali da do njegovo mucanje i nije neka stvar. Sad on tu priča o nekim filozofskim stvarima. I priča o tome kako je izgubio nevinost. Otišao je kod jedne žene, udovice i rekao da, zapravo slagao je da, žena koja bude volela njegova bangava stopala, ide u raj. I onda je povalio bakutu (to piše u tekstu tako :D). Oni su se sprijateljili. Sledeći čas kinesko-japanski. Dosadan predmet. Kašivagi predlaže da ne odu na njega. To je bio prvi put da je izostao sa nekog časa. Otišli izvan univerzitetskih kapija. Bilo jako malo ljudi.

5.glava

Sede na klupi i razgovaraju. U susret im ide devojka. I ova devojka ga podseća na Uiko. Njegove misli i srce vuku ga nazad na paviljon. To je za njega lepota. Kaže da ako njegov život mora da bude kao Kašivagijev, da ga zaštiti (Zp). Kašivagi kaže da se život i uništavanje svode na isto. Život koji mu on predlaže je parodija kojom čovek pokušava da iskristališe svet, kojom pokušava da razbije stvarnost. Na predavanju bio zabrinut za Kašivagija (skočio sa Mizogućijem pred onu devojku i povredio se). Pita ga kako mu je povreda. tada je saznao da je on to sve iscenirao, da nije stvarno pao, kako bi prišao toj devojci. Sad je njegovo prijateljstvo bilo još veće s njim. Curukuava nije blagonaklono gledao na to prijateljstvo.

Kašivagi i on planiraju da idu na izlet, na planinu Araši. Izostali su sa predavanja i otišli u vreme radnog dana kako bi izbegli gužvu. Kašivagi je poveo onu svoju devojku koju je nasamario i ,jednu devojku za njega. Cukurava je uzeo 7, 8 dana zbog problema u porodici. Mizogućiju je to

odogvaralo, jer onda ne mora da mu se pravda zašto izostaje. Kaže da mu taj izlet nije ostao u najlepšem pamćenju, i to ne samo zbog toga što je dan bio sumoran (jer kašivagi neće da ide kada je lepo vreme). Kašivagi se sve vreme svađao sa svojom devojkom. Druga devojka je nezaintersovana, ostavlja utisak ravnodušnosti. Priča priču o vojniku i ženu koji se opraštaju (seća se onog čudnog događaja sa Cukuravom). Kasnije je otišao da prošeta sa onom devojkom, i tokom druženja mislio na ZP. Devojka ljuta. Loš utisak na to ostavila je i činjenica da je starešina dobio telegram koji kaže da je Cukurava umro u nesreći – udario ga kamion. Cukurava je bi jedini koji ga je vezivao za svetlost i sad je i ta veza prekinuta. Nije plakao kad mu je otac umro, ali jeste kad je Cukurava. Hteo da ode u Tokio da izjavi saučešće, ali nema para. Cukurava je bio prepun vedrih osećanja, dobrih namera. Bio mu je potreban.

Opet je usamljen. Ne viđa se više sa devojkom. Rekao majci da ga ne posećuje dok ne stane na svoje noge. Nije je posetio ni tokom leta. Za vreme tajfuna se dobrovoljno prijavio da čuva Zp. Vikao je jače,jače,još više snage. Želeo je da Zp bude uništen. Ujutru je tajfun napustio kraj, mimoišao Kjoti srećom.

6.glava

Prošlo je godinu dana od Cukuravine smrti. Shvatio je da se čovek lako naikne na samoću. Lakše mu da ne razgovara. Jedini izvor zadovoljstva – biblioteka. Čita filozofska dela, ne zentističke knjige. Neće da ih pomene, da se ne bi dovele u vezu sa tim što je uradio. Ide sam u šetnju, jer nema sa kim. Prvi put čita tablu sa pravilima. Primetio Kašivagija. Tada odlučio da prekine njihovo nedruženje. Bio je radostan što može s nekim ravnopravno da razgovara. Kašivagiju je umro ujak i poklonio mu frulu.On je daje Mizogućije jer već ima jednu.Srećan je jer nikad nije dobio poklon. Odlaze kod Zp. Kašivagi svir. On pripada Kinko školi frulaša. Lepotu je iskazivao muzikom, ne rečima. Njemu je tajna lepota mrska. Za njega se lepota vezuje za muziku, koja trenutno nestaje. Uči Mizogućija da svira, ne ide mu, ali konačno uspeva da proizvede nekakav zvuk.

Posle je svako vele vežbao da svira uz proručnik. Treba i on da kupi poklon Kašivagiju, ali nema para. Kašivagi ga je zamolio da ide u Zp i uzme cveće (da ukrade). On je to uradio. On aranžira cveće. To je jako lepo uradio. Jedna žena ga naučila (daje časove ikebane). Ona će doći kasnije. Kad je došla, primetila je cveće i rekla da je jako lepo aranžirano. Kašivagi joj je odgovorio da joj onda više ne treba. Ona je prebledela, počela da baca cveće. Kašivagi joj je lupio šamar. Pobegla je, a Mizogući je krenuo za njom. To je ona žena što se opraštala sa vojnikom. Rekao joj je to. Sad nema mleka da iscedi, ali može da mi pokaže grudi. On opet misli na Zp.

Vraća se u hram. Baca pogled na Zp. Kaže da će jednom ovladati njim i da više neće moći da mu se ispreči na putu.

7.glava

Priča o muzici, Zp. Nista novo. Dok svira, on uživa, a Zp mu to dozvolio. Imao je jos par prilika sa zenama, al je rezltat uvek bio isti. Uvek mu se ukazao Zp.

Odlazi u bioskop. Posle je sreo starešinu, koji je isao sa nekom devojkom (prostttitutkom). Staresina mu je rekao ''Ti glupane mali''.

Sledeći dan je čekao da ga starešina pozove, al opet nije. Tako ga muči, kao onaj put kad je gazio prostitutku. Našao je Kašivagija i tražio mu adresu radnje. otišao je tamo, našao sliku devojke sa kojom je bio starešina, stavio u novine i kad ih je raznosio, dao je Dosenu. Kad se vratio u sobu, shvatio je da će tako samo izazvati starešinin gnev i da će izbrisati njegove ime sa liste kandidata za naslednika. Staresina je održao predavanje. Kod Mizogućija se javlja polako kajanje. Otišao je da se izvini. Kasnije u sobi među papirima pronašao tu fotografiju. iseckao je na komadiće.

Starešina mu je rekao da je pripremao njega za naslednika, ali da je promenio tu odluku. To je uticalo na njegovo bekstvo.

Traži kašivagija, hoće da pozajmi od njega 3000 jena. Ovaj mu ih pozajmio, uz kamatu od 10%, sve dok ne iplati dug.

Prvo odlazi u park funaoka, gde mu žene proriče sudbinu.

Zatim ide na obalu Japanskog mora. tada ga je i obuzela želja da zapali paviljon.

8.glava

Odlazi u japanski hotel – hotel Jura. nema nikog, pojavila se jedna debela žena. Pita se kako nije došao na ideju da ubije starešinu, a ne da zapali hram.

Posle tri dana odlazi iz hotela.

Zena pozvala policiju jer mu je bio sumnjiv, tri dana nije izasao iz sobe.

Objasnio im je da je pobegao iz hrama.

Policajac ga vraca. Obukao se u civilnu odecu da mu ne bi pravio probleme.

Stigao u Kjoto. Majka ga čeka. Kaže da mora da se izvini starešini, ona je to već uradila. Drago joj što nije urkao novac, već ga pozajmio. Ljuta na njega.

Pita se zašto mu je majka tako ružna, šta je čini ružnom. Kaže da je to nada.

Njegova odlukda da uništi paviljon sve čvršća.

Sad mu je u hramu prijatnije.

Ne želi vise Kašivagiju da vrati dug i ne ide na predavanja kako bi ga izbegavao.

Načisto popustio na univerzitetu, od 79.završio na 79.mestu, niko nije izbačen.

Kašivagi pokazao ugovor koji su sklopili o dugu starešini. Starešina mu je otplatio dug, ali rekao da ako napravi nešto slično, moraće da ga izbaci.

Kašivagi mu se izvinio, al rekao da je on to sam tražio. Pokazuje mu pisma koje mu je Cukuravi slao. On je ljubomoran, jer nije dobio ni jedno pismo. Ne zna ni zasto je krio prijateljstvo od njega, a njemu je zamerao sto se druzi sa njim. Citajuci ta pisma, plakao je. Cukuravi se zaljubio u devojku, koju njegovi roditellji nisu odobravali i izvrsio samoubistvo. Nesrecu sa kamionom, njegovi roditelji su izmislili, da bi sakrili sta se stvarno desilo.

9 . glava

Staresina mu dao pare za skolovanje. Mora da ih potrosi nekako. Ide u javnu kucu. Tamo upoznaje Mariko- sa njom izgubio nevinost. Dosao i sutra dan. Mariko je bila Kašivagi u ženskom obliku. Rekla mu je da ne može više da dolazi, jer je on ozbiljan čovek. Prepoznala ga je iz hrama.

Rekao joj je da će za mesec dana biti poznat, i da će svi pisati o njemu u novinama. Samo se smejala, nije mu poverovala.

Posle toga više nikad nije išao u javnu kuću.

Izbio korejski rat. Mora da požuri.

10.glava

U ovom poglavlju samo priča o pripremama za to kako će da spali hram i kako ga spali. Hteo je da se spali sa njim, ali se na kraju predomislio, pobegao i otišao na jedno brdo. Tamo je zapalio cigaru i rekao ''Hoću da živim''....