zna^aj agrotehnike i agroekolo[kih uslova u...

NAU^NI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVONOVI SAD

"Zbornik radova", Sveska 42, 2006.

Pregledni rad - Review

ZNAÂJ AGROTEHNIKE I AGROEKOLO[KIH USLOVAU FORMIRANJU PRINOSA [E]ERNE REPE

Marinkovi}, B.1, Crnobarac, J.1, Male{evi}, M.2, Raji}, M.2, Ja}imovi} G.1

IZVOD

Prinos biljaka predstavlja pravilno usagla{ene zahteve gajene biljke sa agroe-kolo{kim uslovima regiona.

\ubrenjem {e}erne repe prave se najve}e gre{ke i kod ove agrotehni~kemere najve}i su gubici.

Posmatrano u celini za NPK hraniva, u proizvodnim uslovima, zbog nedostat-ka hraniva gubici su od 2,1 do 14,9 tha-1, a zbog suvi{ka hraniva smanjenje prinosaje od 5,8 do 18,9 tha-1. Gubici u kvalitetu korena su tako|e zna~ajni. Smanjenjesadràja {e}era varira od 0,2 do 0,9%, iskori{}enje {e}era od 0,3 do7,6% i ukupangubitak {e}era od 380 do 1060 kgaha-1.

KLJU^NE REÎ: {e}erna repa, prinos, kvalitet, |ubrenje

Uvod

Poljoprivredna proizvodnja predstavlja na~in iskori{}avanja slobodne priro-de od strane ~oveka. To je svesna i smi{ljena proizvodnja proizvoda koji svojomkoli~inom i kvalitetom obezbe|uju opstanak ljudske vrste na na{oj planeti.Funkcionisanjem ovog sistema proizvodnje ~ovek je postao manje zavisan od }udiprirode. Me|utim, ne smemo zaboraviti da smo sastavni deo te iste prirode, daìvimo u me|usobnoj zavisnosti sa njom i da njene osnovne zakone moramopo{tovati.

U tehnologiji proizvodnje {e}erne repe (kao i drugih gajenih biljaka)sve agrotehni~ke mere su jednako va`ne, a visinu prinosa odredi}e - defini-sa}e ona agrotehni~ka mera koja je najlo{ije ura|ena.

283

1 B. Marinkovi}, J. Crnobarac i G. Ja}imovi}, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad2 M. Male{evi} i M. Rajac, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Prinosi {e}erne repe u periodu od 1960-2004. godine u Francuskoj, Ma|ar-skoj, Italiji, Rumuniji i SCG-Srbiji-Vojvodini prikazani su na grafikonu 1. Prinos{e}erne repe u Francuskoj ima uzlazni trend sa godi{njim stopom pove}anja od

284

998 kgha-1. U na{oj zemlji godi{nja stopa pove}anja prinosa iznosi svega 62kgha-1. Koeficijent variranja prinosa, od linije trenda, u Francuskoj je bio 8%, akod nas 18%. U ovom trenutku prose~an prinos u Francuskoj je iznad 70 tha-1, naznatno ve}im povr{inama od na{ih, a kod nas izme|u 30 i 40 tha-1. Me|utim, kadase posmatraju odre|eni podperiodi mogu se zapaziti zna~ajne razlike. U podperi-odu 1961.-1984. godine godi{nja stopa pove}anja prinosa u Francuskoj je bila1092 i 550 kgha-1, a kod nas 1692 i 631 kgha-1. Koeficijent variranja prinosa una{oj zemlji u odnosu na Francusku bio je ve}i. U narednom dvadesetogodi{njemperiodu u Francuskoj prinos {e}erne repe ima trend pove}anja sa godi{njomstopom od 878 i 1275 kgha-1. U Srbiji (u istom periodu) prinos ima tendencijusmanjenja sa godi{njom stopom od 403 i 1879 kgha-1.

Analiza tehnolo{kog procesa proizvodnje korena {e}erne repe

Plodored i predusevi

Proizvodni proces za {e}ernu repu po~inje izborom parcele, preduseva iskidanjem preduseva (berbom-ètvom). U na{im agroekolo{kim uslovima {e}er-na repa dolazi na prvo mesto u plodoredu. Za nju je potrebno duboko, slojevito ikvalitetno oranje. Predusev mora rano da napusti parcelu. Te uslove ispunjavajuìta, gra{ak, rano povr}e i mladi krompir. Ostali predusevi za {e}ernu repu kao {tosu: kukuruz, suncokret i soja koji kasno napu{taju njivu ne ostavljaju vremena zabiolo{ko sazrevanje zemlji{ta. [e}ernu repu na istu parcelu treba vratiti tek nakon5-6 godina. Na taj na~in zemlji{te }e se oporaviti od hemizacije, {teto~ina i bolesti.Za setvu repe treba birati njive koje su ~iste od korova. Preobilna primenaherbicida deluju depresivno na gajenu biljku, a taj negativan efekat je manji odefekta koji mogu da na~ine korovske biljke.

Na osnovu vi{egodi{njih stacionarnih ogleda najve}i prinosi korena bio jeostvaren na predusevu strna ìta (je~am, p{enica). Na predusevu kukuruz prinos{e}erne repe manji je, u proseku, za 13% (varira od 7-23%), u odnosu na predusevstrna ìta). Suncokret je tako|e lo{ predusev, a prinos korena {e}erne repe naovom predusevu niì je za 40% u proseku (od 31-52%). Ukoliko je predusev sojaprinos je niì u proseku za 31% (od 26-40%), u odnosu na strnine. Sli~ne rezultateu svojim radovima navode Stana}ev i sar. (1983. godine); Milo{evi} i sar.;Marinkovi} i sar.. U periodu od 1999.-2003. godine ostvareni su slede}i rezultati uproizvodnim uslovima.

Iz tabele 1 jasno se vidi da je prinos korena na predusevu p{enica bio manjiza 7,8 tha-1u odnosu na predusev kukuruz. U odnosu na predusev kukuruzizgubljeno je 395873 t korena, odnosno, 39590 t {e}era u {estogodi{njemperiodu. Na je~mu kao predusevu, prinos je bio niì za 11,9 tha-1 u odnosu napredusev kukuruz, a za 4,1 tha-1 u odnosu na predusev p{enica. Izgubljeni prinosu odnosu na kukuruz bio je 48873 t korena, odnosno 4887 t {e}era. Uzimaju}i uobzir da je kukuruz, u najboljim godinama za 7% lo{iji predusev, gubici su ve}i.Ukupan gubitak na strnim ìtima, u tom slu~aju bi bio 465945 t korena, odnosno46594 t {e}era (za analizirani period i povr{inu od 62419 ha).

285

Predusev / Preceeding crop U ogledima (%)In trialsU proizvodnim uslovima (tha-1)

In production conditions

P{enica / Wheat 100 34,6

Je~am / Barley 30,5

Kukuruz / Maize 87 42,4

Suncokret / Sunflowers 60 18,7

Soja / Soybean 69 35,1

Prinos korena {e}erne repe na predusevu suncokret je ispod granicerentabilnisti. U proseku ostvaren je prinos od 18,7 tha-1, a granica rentabilnosti jeizme|u 30 i 40 tha-1. Soja je bolji predusev od strnih ìta i to od p{enice za 0,5tha-1, a od je~ma za 4,6 tha-1.

Razloge za prikazane rezultate treba traìti u agrotehni~kim propustima. Strnaìta su lo{iji predusevi od kukuruza i soje zato {to se proizvodnja ovih biljnih vrstaorganizuje pod strogom kontrolom primene azota (zbog poleganja i gubitkaprinosa). U jesen se na ovim predusevima ne primeni odgovaraju}a koli~ina azota(30-50% od potrebne) koja bi se u toku zime spustila na dubinu 30-90 cm. Azot naovoj dubini obezbe|uje izvesnu granicu prinosa. Ta gre{ka je jedan od razlog sma-njenja prinosa, {to navodi Marinkovi} sa sar. u svojim radovima (1993. i 1998.)

Obrada zemlji{ta

Osnovna obrada je jedan og glavnih elemenata u procesu proizvodnje{e}erne repe. Ona je jedna od teìh agrotehni~kih mera. U sistemu obnavljanjaornice, obradi za {e}ernu repu treba posvetiti du`nu pa`nju. [e}ernu repu trebasejati na prvo mesto u plodoredu. U{tede i racionalizacije izvoditi u tokuplodoreda kod drugih biljnih vrsta, koje dobro koriste produèno dejstvo dubokeobrade (zasnovane ornice).

Obradom treba homogenizovati {to dublji povr{inski sloj zemlji{ta,obezbediti njegovo biolo{ko sazrevanje, stvoriti stabilnu strukturu zemlji{ta,sa~uvati i/ili akumilirati {to ve}u koli~inu predvegetacionih padavina. Potrebno jestvoriti {to povoljnije uslove za klijanje i nicanje semena korovskih biljaka, te isteuni{titi u fazi nicanja. Na taj na~in, stvori}e se povoljni uslovi za uspe{nu fotosin-tezu (formiranje prinosa), a koren }e prilikom debljanja utro{iti racionalnukli~inu energije za razmicanje zemlji{nih ~estica. U protivnom, on }e biti spljo{tenili u obliku spirale, a pri takvim uslovima formira}e niì prinos, jer }e prinos bitiutro{en na savladavanje otpora zemlji{nih ~estica.

Iz priloène tabele jasno se vidi uloga lju{tenja strni{ta (plitka obrada na 10cm, do 15 cm maksimum). Ovom obradom pripremaju se povoljni uslovi zanicanje semena korovskih biljaka, jer se ista plitko zaoru. Zatvaranjem brazdeistovremeno se vr{i ~uvanje vlage u zemlji{tu, {to je vrlo bitno i sa stanovi{tabiolo{kog sazrevanja zemlji{ta. Isklju~ivanjem lju{tenja strni{ta (plitke obrade)ove prednosti se gube, te je razlika u prinosu, u proizvodnim uslovima 2,4 tha-1

(minimum 240 kgha-1 {e}era), a u ogledima i do 10,2 tha-1. Zbog navedenih

286

pozitivnih efekata, zatvaranjem brazde posle lju{tenja strni{ta, prinos se pove}aoza 5,9 tha-1 (590 kgha-1 {e}era). Obradu na punu dubinu treba izvesti u oktobrumesecu. Ranijom obradom u avgustu i septembru gubici vlage su veliki ili se njivazakorovi. U tom slu~aju, prinos moè biti manji i do 4,2 tha-1. Kasnija obrada jenekvalitetna (zbog suvi{ka vlage), naru{ava se struktura zemlji{ta i njegova biolo-{ka zrelost, a to uti~e na smanjenje prinosa i do 15 tha-1 (obrada u januaru). Kvali-tetom obrade (pri optimalnoj vla`nosti zemlji{ta) pove}ava se koli~ina akumuli-rane vode, smanjuje se potro{nja goriva, smanjuju se lomovi i xabanje ma{ina.

Na~in obradeTillage

Prinos u ogledimaTrial yield

U proizvodnim uslovimaIn production conditions

Lju{tenje strnji{ta (10-15cm) + oranjena 20-25cm + oranje na 35-40cmShallow stock ploughing (10-15cm) +ploughing at 20-25cm + ploughing at35-40cm

52,2 37,4

Lju{tenje strnji{ta (10-15cm) + oranjena 35-40cmShallow stock ploughing (10-15cm) +ploughing at 35-40cm

46,1 37,2

Oranje 20-25cm + Oranje 35- 40cmPloughing 20-25cm + Ploughing 35-40cm

- 35,0

Oranje na 35-40cmPloughing at 35-40cm 42,0 31,9

PodrivanjeSubsoiling - 42,3

Do sli~nih zaklju~aka do{li su i Stana}ev i sar. 1981., Stefanovi} i sar. 1980.,Crnobarac i sar.. Nikoli} 1999. i Marinkovi} 2005. u svojim radovima ukazuju navelike gubitke u prinosu zbog navedenih propusta u tehnologiji gajenja ove vrlozna~ajne biljne vrste.

U proizvodnim uslovima, osnovna obrada u optimalnom roku izvodi se na43-50% od ukupnih povr{ina pod {e}ernom repom. To je jedan od uzroka padaprinosa.

Zatvaranje brazda u toku leta, posle lju{tenja strni{ta i srednjeg oranja imazna~ajnog uticaja na prinos i mexani~ku borbu protiv korova. Razlika u prinosu, uproizvodnim uslovima, izme|u njiva sa zatvaranom i ne zatvorenom brazdom,iznosi 5,3 tha-1 ili 10,8% (600 kgha-1 {e}era).

Kvalitetna osnovna obrada obezbe|uje bolju akumulaciju padavina do 0,9%.Na ~ernozemu, prose~ne specifi~ne mase od 1,3 gcm-3, u sloju od 0-75 cm,akumulirase 89750 lha-2 vode.

Lo{a obrada na ~ernozemu moè umanjiti prinos za 30%, a na teìmzemlji{tima i za 54%.

287

Istraìvanja u na{im agroekolo{kim uslovima potvr|uju podatke iz litera-ture. Na lakom ~ernozemu u Be~eju, prinos na sabijenijem zemlji{tu bio je niì za40% (20,6 i 34,3 tha-1). Na teèm zemlji{tu u Donjim Petrovcima (Srem), razlika jebila 30% (41,4 i 59,2 tha-1), a u Srpskom Itebeju na ritskoj crnici razlika u prinosuje bila 79% (16,0 i 3,38).

Vreme osnovne obrade

Vreme osnovne obradeTime of primary tillage

Prinos tha-1 (prosek pet godina)Yield tha-1 (5 years average)

Avgust / August 35,0

Septembar / September 36,6

Oktobar / October 39,2

Novembar / November 35,4

Decembar / December 34,7

Januar / January 24,6

Februar / February 19,5

Mart / March 19,5

\ubrenje

\ubrenje {e}erne repe je specifi~no, to je agrotehni~ka mera koja zna~ajnouti~e na visinu prinosa. Me|u jednako va`nim agrotehni~kim merama |ubrenje jemera koja podjednako negativno uti~e na prinos kada su hraniva u suvi{ku inedostatku. \ubrenjem treba ostvariti optimalan prinos i dobar kvalitet korena.Do skoro se smatralo da suvi{ak fosfora i kalijuma ne uti~e negativno na prinos ikvalitet ve} samo azot. Me|utim, novija istraìvanja pokazuju da sva tri hranivaelementa podjednako negativno uti~u na prinos, a tako|e i kvalitet (Marinkovi} isar. 2000.).

U tabeli 4 prikazan je trinaestogodi{nji prose~an prinos korena sa ogleda gdese ispituje efekat razli~itih koli~ina NPK hraniva. Pri nièm nivou |ubrenja saazotom (50 kgha-1) poja~ano |ubrenje sa P i K hranivima (po 100 kgha-1) uticalo jena smanjenje prinosa korena za 1 tha-1. Kod srednjeg nivoa |ubrenja sa azotom(100 kgha-1) pove}anje koli~ine P i K hraniva (vi{e od 100 kgha-1 P2O5 vi{e od 50kgha-1 K2O) uticale su na smanjenje prinosa za 1,4 tha-1. Sli~ni rezultati dobijenisu i kod visoke doze azota. Kada se hranivi elementi posmatraju pojedina~nozapaà se pove}anje prinosa do 150 kgNha-1. U odnosu na varijantu 100 kgha-1

pove}anje je bilo 2,6 tha-1. Me|utim, |ubrenje {e}erne repe sa azotom trebabazirati na rezultatima N-min metode i rasporedu mineralnog azota, po dubiniprinosa. Optimalna koli~ina fosfora za ~ernozem na Rimskim [an~evima jeizme|u 50 i 100 kg P2O5 ha-1, a kalijuma oko 50 kg K2O ha-1. Pove}anjem koli~ineova dva hraniva prinos se samnjuje za 1,2 tha-1. Intenzivnijim |ubrenjem sa P i K

288

hranivima sadràj {e}era se smanjuje od 0,3 do 0,9% iskori{}enje {e}era od 0,3 do7,6%, a prinos {e}era u proseku za oko 500 kgha-1.

Varijante |ubrenjaFertilization variants

Prinos korena tha-1

Root yield tha-1

Kontrola / Control 32,65

N50 K2O550 K2O50 44,65

N50 P2O5100 K2O50 44,22

N50 P2O5100 K2O100 43,52

N100 P2O550 K2O50 43,82

N100 P2O5100 K2O50 46,90

N100 P2O5100 K2O100 45,75

N100 P2O5150 K2O50 47,95

N100 P2O5150 K2O150 45,47

N150 P2O550 K2O50 48,10

N150 P2O5100 K2O50 49,06

N150 P2O5100 K2O100 48,54

N150 P2O5150 K2O100 47,95

N150 P2O5150 K2O150 49,60

Prosek / Average

N50 44,13

N100 45,98

N150 48,65

P50 45,67

P100 45,97

P150 47,74

K50 46,39

K100 46,72

K150 47,54

U proizvodnim uslovima {tetan efekat suvi{ka P i K hraniva u zemlji{tu je jo{izraèniji. Pri nivou P2O5 u zemlji{tu do 10 mg na 100g zemlje (po Al-metodi)ostvaren je prinos od 35 tha-1. Pove}anjem nivoa hraniva na 10-20 mg na 100 gzemlje prinos se pove}ao na 44,5 tha-1 (za 9,5 tha-1). Daljim pove}anjem nivoahraniva (iznad 20 mg na 100 g zemlje) prinos se smanjio na 40,7 tha-1 (za 3,8tha-1). Koeficijent korelacije izme|u koli~ine fosfora u zemlji{tu i prinosa je visok istatisti~ki zna~ajan (y=59,7-0,672x r=-0,354*). Kod kalijuma najve}i prinos jeostvaren pri nivou od 10 mg K2O na 100 g zemlje (48,0 tha-1). Pove}anjemsadràja hraniva na 20 mg prinos se smanjio na 45,5 tha-1 (za 2,5 tha-1)(y=54,6-0,710x r=-0,1929. Pove}anjem sadràja kalijuma na vi{e od 25 mg prinos

289

je bio 42,6 tha-1 (smanjenje prinosa je bilo 5,4 tha-1, odnosno, 2,9 tha-1)(y=65,4-0,924x r=-439*). U tabeli 5 je dat prikaz primenjene koli~ine NPKhraniva i ostvarenog prinosa. Pove}anjem NPK hraniva iznad 200 kgha-1 prinos sezna~ajno smanjuje za 0,8 tha-1 odnosno, za 3,6; 5,8 tha-1. Narednim pove}anjemhraniva prinos se jo{ zna~ajnije smanjuje ~ak na 42,1 tha-1 u odnosu na 61,2 tha-1

(razlika je 19,1 tha-1 sa pove}anjem utro{enih hraniva za 200 kgha-1).

Koeficijent korelacije i prag zna~ajnostiCoefficient of correlation and level of significance

N-min u sloju / N-min in level ETR

0-30 30-60 60-90 UkupnoTotally V VI VIIIZim. padavine

Winterprecipitations

Prinos korenaRoot yield

-0,3410,005

0,3150,015

0,2650,043

0,5610,001

0,6660,001

0,3940,004

0,2760,046

0,3970,003

Bela robaRafined sugar

0,3580,008

0,2900,035

0,5510,001

Zimske padavineWinter precipitations

0,5680,001

0,6710,001

0,3580,008

\ubrenje {e}erne repe sa azotom treba prilagoditi zahtevima sorte i/ilihibrida, potencijalu njive i godine te nivou ostalih agrotehni~kih mera. Potrebnukoli~inu azota odrediti na osnovu N-min metode (Scharpa i Werhmana) a |ubre-

290

nje zasnovati na bilansnoj metodi i prole}nu koli~inu azota odrediti na osnovujedna~ine: y = a x b - [(c +d) -e]

a - planirani prinos (za datu sortu, njivu, godinu)b - potrebna koli~ina N za1 t korena i odgovaraju}u koli~inu glave i listac - koli~ina mineralnog azota u prole}e u sloju 0-120 cm (N-min)d - mineralizaciona sposobnost zemlji{tae - koli~ina azota koja ostaje na kraju vegetacije

Planirani prinos treba realno odrediti za svaku sortu i/ili hibrid, za svakunjivu, godinu i nivo agrotehnike. Dubina humusno akumulativnog horizontazna~ajno uti~e na potencijal njive za prinos, a tako|e i na sposobnost. Visinuprinosa definisa}e zimske padavine (r= 0,397) i raspored azota po dubini profila(r= 0,315 za sloj 30-60 cm i r=0,265 za sloj 60-90 cm). Prag zna~ajnosti u svimslu~ajevima je izuzetno visok. Kod zimskih padavina on je (0,003%), a kod azota0,015 i 0,043%). Pored navedenih elemeneta na visinu prinosa zna~ajno }e uticatii realna evapotranspiracija (ETR) u maju, junu i avgustu. Na ovaj parametaragrotehnikom ne mo`emo uticati, van sistema za navodnjavanje. Cilj zato mora

291

Godine / Years

1998. 1999.

Zim.pad. lm-2

Winter precipitations lm-2 265 395

Veg.pad. lm-2

Vegetative precipitations lm-2 491 542

ETP 591 591

ETR 531 542

Manjak / Defficite 61 44

Vi{ak / Surplus 0 47 (IV;VI)

Prinos korena tha-1

Root yield tha-1 72,2 53,6

Prinos {e}era tha-1

Sugar yield tha-1 7,0 5,7

biti da se planski prinos njive prilagodi zimskoj rezervi padavina i rasporedu azotapo dubini profila.

Navedene ~injenice jasno se uo~avaju na grafikonima 2 i 3. Na grafikonu 2prikazani su prinosi u 1998. i 1999. godini, raspored azota po profilu i vremenskiuslovi. Na osnovu vremenskih uslova zapa`aju se dve vrlo sli~ne godine.Me|utim, raspored azota u 1998. godini znatno je povoljniji i u aprilu mesecunema suvi{ka padavina. To je uticalo da se u prole}e koren razvija dublje teobezbedi sigurniji prinos od 72,2 tha-1 u odnosu na 53,6 tha-1. Su{a (manjak od 49lm-2) koja se u toku leta 1999. godine pojavila zna~ajno je umanjila prinos (za 18,6tha-1). Na grafikonu 2 prikazani su isti parametri za 2000. i 2001. godinu. Klimatski2001. godina je neuporedivo bolja od 2000. godine. Zimske padavine su ve}e za535 lm-2, vegetacione za 105 lmm-2, realna avopotranspiracija za 236 lm-2, apotencijalna je manja za 51 lmm-2. Me|utim, prinos u toj klimatski povoljnijoj,2001. godini bio je 39,3 tha-1, a u 2000. godini 33,5 tha-1. Odnosno bio je ve}i zasvega 5,8 tha-1. Na nizak prinos u 2001. godini uticao je lo{ raspored azota (velikakoli~ina u sloju 30-60 cm) i suvi{ak padavina u aprilu (80 lm-2). Pa je manjak

292

Godine / Years

2000. 2001.

Zim.pad. lm-2

Winter precipitations lm-2 148 683

Veg.pad. lm-2

Vegetative precipitations lm-2 132 237

ETP 635 584

ETR 208 444

Manjak / Defficite 427 140

Vi{ak / Surplus 0 239 (IV-80; VI-115)

Prinos korena tha-1

Root yield tha-1 33,5 39,3

Prinos {e}era tha-1

Sugar yield tha-1 4,4 4,4

padavina od 140 lm-2 bio odlu~uju}i zbog slabo razvijenog korena i nedostatkaazota u dubljim slojevima.

O zna~aju |ubrenja napisano je mnogo nau~nih radova (Sari} i sar. 1993.,Kastori i sar. 1983., Marinkovi} i sar.1993., 2000., 2005., Murphy L.S. 1981. i drugidoma}i i strani autori. Me|utim, na {teten efekat suvi{ka P i K hraniva upozoravaMarinkovi} sa saradnicima ve} duì niz godina.

\ubrenju {e}erne repe mora se posvetiti izuzetna pa`nja. Isto se ne moèizvoditi bez analiza zemlji{ta na sadràj P i K (po Al-metodi) i azota po N-minmetodi. Znanje, sposobnost i ume{nost proizvo|a~a je da usaglasi potencijal njiveza prinos, godine, sorte i/ili hibrida sa tehnologijom koju primenjuje. Ukoliko jeznanje ve}e, a sposobnost i ume{nost tako|e potencijali }e biti bolje iskori{}eni.

51-100kgha-1

101-150kgha-1

151-200kgha-1

201-250kgha-1

251-300kgha-1

301-350kgha-1

NPK 61,2 59,0 56,2 55,4 45,1 42,1

% povr{ina / Area % 0,1 12,1 10,5 22,4 26,3 15,3

Predsetvena priprema

Ovom merom treba obezbediti optimalno zbijen sloj (2-3 cm) ispod zonepolaganja semena. To je neophodno zbog kapilarnog dotoka vode i pravilnogukorenjavanja klijanaca. Iznad semena treba formirati rastresit sloj zemlji{ta (2-3 cm).Na taj na~in se smanjuje otpor klici prilikom nicanja i gubitak vode isparavanjem.

VarijanteVariants

Povoljne godineProsperously years

Nepovoljne godineSinister years

Ravnja~ + mrvilica u prole}eGrader + corrugated roller 68,34 52,00

Mrvilica + mrvilica + mrvilica u prole}eCorrugated roller + corrugated roller+ corrugated roller

68,04 51,78

Mrvilica+mrvilica+glatki valjak u prole}eCorrugated roller + corrugated roller + plain roller 68,40 54,20

Tanjira~a+setvosprema~+mrvilica u prole}eDisk tiller + conscilder + corrugated roller 68,68 49,60

Tanjira~a+ravnja~ u jesen +mrvilica u prole}eDisk tiller + garder + corrugated roller 79,02 71,80

Predsetvena priprema za {e}ernu repu mora biti kvalitetna i izvedena navreme, {to zavisi od kvaliteta primarne obrade. Pripremom zemlji{ta mogu sezna~ajno pove}ati prinosi. Rezultati dobijeni u proizvodnji potvr|uju zna~ajpredsetvene pripreme koje Raji} i sar. 1989. isti~u u svom radu.

293

Setva

Setvom treba obezbediti optimalan broj i pravilan raspored biljaka za datugodinu, njivu i nivo agrotehnike koji }e se primeniti. U na{im agroekolo{kim uslo-vima rani rokovi setve imaju prednost, mada postoji opasnost od pojave kasnihprole}nih mrazeva. Setvu zapo~eti kada se zemlji{te zagreje na 4-5 oC. Ka{njenjesa setvom mo`e dovesti do gubitka prinosa od 4,7 do 9,4 tha-1. Optimalan brojbiljaka varira od 80.000-100.000 biljaka po hektaru, {to zavisi od potencijala njive,godine i agrotehnike koja se primenjuje. Optimalnu gustinu treba pove}ati ilismanjiti za 10% u zavisnosti od koli~ine zimskih padavina i rasporeda azota podubini profila.

Mere nege

Me|urednim kultiviranjem pove}ava se prinos od 1 do 8,1 tha-1. Tokom vege-tacije neophodna su 2-3 me|uredna kultiviranja. Beli} u svom magistarskom radunagla{ava zna~aj me|urednog kultiviranja {to potvr|uju i proizvodni rezultati.

1999.-2003.

Broj me|ur. kult. / No of inter row tillage 1 2 3

Prinos tha-1 / Yield tha-1 38,2 41,7 40,6

1999.-2003.

DA - Yes NE - No

Prinos / Yield 39,2 31,1

294

Prate}i rezultate nau~nih istraìvanja u oblasti agrotehnike i iste u proiz-vodnim uslovima mogu se doneti slede}i

ZAKLJU^CI

Gubici u proizvodnim uslovima na predusevu p{enica i je~am, u petogodi-{njem periodu na analiziranoj povr{ini od 62 419 ha, bio je 46 594 t {e}era.

Pove}ane koli~ine fosfora i kalijuma u ogledima, uticale su na smanjenjeprinosa od 1 do 1,4 tha-1, u zavisnosti od |ubrenja sa azotom.

Obilnije |ubrenje sa NPK hranivima smanjilo je sadràj {e}era od 0,2 do0,9%, iskori{}enje {e}era od 0,3 do 7,6%, a prinos {e}era od 380 do 1060 kgha-1.

U proizvodnim uslovima optimalni nivo fosfora je od 10 do 20 mg na 100 gzemlje, a kalijuma 10-15 mg na 100 g.

Na nièm nivou fosfora u zemlji{tu ostvaren je manji prinos za 9,5 tha-1.Prinos korena pri ve}em sadràju fosfora u zemlji{tu bio je manji za 3,8 tha-1,

a pri ve}em sadràju kalijuma za 2,5 i 5,4 tha-1.Sigurnost prinosa obezbe|uje se poloàjem mineralnog azota, u prole}e na

dubini 30-90 cm.Pravilnim rasporedom mineralnog azota po profilu zemlji{ta prinos se moè

pove}ati i do 18,6 tha-1.Optimalne i stabilne prinose mogu}e je posti}i |ubrenjem na osnovu

agrohemijskih analiza zemlji{ta.Predsetvena priprema u povoljnim godinama uti~e na smanjenje do 10,34

tha-1, a nepovoljnim i do 22,20 tha-1.Me|urednim kultiviranjem, u proizvodnim uslovima, prinos je bio ve}i do

8,1 tha-1.Visinu prinosa defini{e - odre|uje ona agrotehni~ka mera koja je najlo{ije

izvedena.

LITERATURA

Kastori R. (1983): Uloga elemenata u ishrani biljaka. Matica srpska, Novi SadMarinkovi} B., J. Crnobarac, M. Raji} (1998): Sugar beet fertilization with NPK in

function of root and sugar yield. European Society for Agronomy, Fifth Con-gress 28 June-2 Juli, , vol. I, Nitra, pg. 297-299.

Marinkovi} B., Lj. Star~evi}, J. Crnobarac, S. Bale{evi}, D. Latkovi} (1993): Uticajzaoravanja ètvenih ostataka na preme{tanje mineralnog azota u dubljeslojeve zemlji{ta. EKO-93, Za{tita ìvotne sredine u poljoprivredi, broj 6,Novi Sad, str. 266-267.

Marinkovi} B., Crnobarac J. (2000): Zavisnost kvaliteta i prinosa {e}erne repe odprimene NPK hraniva. Acta Periodica Technologica Tehnolo{ki fakultet,vol.31, Novi Sad, str.345-350.

Marinkovi} B., ]irovi} M., Hadì} V., \uki} D., Svetlana Bale{evi} (1999): Uticajsabijanja zemlji{ta na prinos poljoprivrednih kultura. Monografija "Sabijanjezemlji{ta", Novi Sad, str.82-87

295

Murphy L.S., R.Jr. Ellis, D.C. Adriano (1981): phosphorus-micronutrient interac-tion effects on crop production, J. of plant Nutrition, 3 (1-4), pg. 593-603.

Nikoli} R., Furman T., Kupre{anin I. (1999): Sabijanje zemlji{ta (uzroci i posledi-ce). Monografija "Sabijanje zemlji{ta", Novi Sad, str.19-39.

Raji} M., Spasojevi} B. (1989): Uticaj povr{inske obrade zemlji{ta na kvantitativnei kvalitativne osobine {e}erne repe. Savremena poljoprivreda, Vol. 37, br.9-10, str. 447-455.

Sari} M., B Joci} (1993): Biolo{ki potencijal gajenih biljaka u agrofitocenozi uzavisnosti od mineralne ishrane. Monografija.

Stana}ev S., Stefanovi} D., Milo{evi} R. (1981): Uticaj obrade zemlji{ta, |ubrenjeazotom i primene herbicida na produktivnost tropoljnog plodoreda, Maticasrpska.

Stana}ev S. (1982): Osnovna i predsetvena obrada zemlji{ta za {e}ernu repu. [e-}erna repa, 18, 3, Beograd.

Stefanovi} D., Milo{evi} R. (1980): Zahtevi u savremenoj obradi, predsetvenojpripremi i setvi {e}erne repe. Sedmo savetovanje stru~njaka poljoprivrednetehnike Vojvodine, I.

IMPORTANCE OF CULTURAL PRACTICE AND AGROECOLOGICALCONDITIONS FOR YIELD FORMATION IN SUGAR BEET

Marinkovi}, B.1, Crnobarac, J.1, Male{evi}, M.2, Raji}, M.2, Ja}imovi} G.1

1Faculty of Agricultura, Novi Sad2Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad

SUMMARY

Crop yields are a product of the correct adaptation of crop requirements tolocal agroecological conditions.

Fertilizer application is where the largest errors occur when growing sugarbeet and it is the incorrect implementation of this cultural practice that causes thegreatest losses in this crop species.

In actual production conditions, looking at the NPK nutrients as a whole,yield losses resulting from nutrient deficiencies range between 2.1 and 14.9 tha-1,while those caused by excess nutrient supply range from 5.8 to 18.9 tha-1. Rootquality losses are significant as well. Sugar content and sugar utilization percent-age are reduced by 0.2-0.9% and 0.3-7.6%, respectively, while total sugar lossesrange from 380 to 1,060 kgha-1.

KEY WORDS: sugar beet, yield, quality, fertilization

296

zna^aj agrotehnike i agroekolo[kih uslova u...

Documents