Univerzitet u Beogradu

Fakultet organizacionih nauka

Seminarski rad iz predmeta

Međunarodni menadžment

Značaj zemalja BRIKS-a u međunarodnom

poslovanju

Suzana Ercegovčević 182/09

Lidija Filipović 128/09

Beograd, 2012.

Sadržaj

1. Uvod................................................................................................................................... 3

1.1. San o Brik-u 2003.godina.......................................................................................4

1.2. Prvo praćenje izveštaja 2004. godine....................................................................4

1.3. Drugo praćenje izveštaja 2007.godine..................................................................5

2. Članice BRIKS-a..................................................................................................................5

2.1. Rusija………………………………………………………………………………………………………………….5

2.2. Kina…………………………………………………………………………………………………………………….6

2.3. Brazil…………………………………………………………………………………………………………………..7

2.3.1.Socijalni problemi………………………………………………………………………………………………..8

2.3.2. Poljoprivreda……………………………………………………………………………………………………..8

2.3.3. Industrija……………………………………………………………………………………….…………………..9

2.4. Indija………………………………………………………………………………………………….…………............10

2.5.. Južnoafrička Republika...............................................................................................11

2.5.1. Privreda............................................................................... ...............................12

3. Nastanak BRIKS-a................................................................................................................14

4. Samiti..................................................................................................................................15

5. Finansijska diverzifikacija.....................................................................................................20

6. Kritika...................................................................................................................................20

7. Primeri……………………… ........................................................................................................22

7.1. Osnivanje BRIKS banke...............................................................................................22

7.2. Briks odustaje od dolara.............................................................................................26

7.3. BRIKS pomaže u suzbijanju globalne krize..................................................................28

7.4. Pomoć EU...................................................................................................................29

7.5. Uticaj BRIKS-a na Srbiju...............................................................................................30

8. Zaključak………………...............................................................................................................32

2

1.Uvod

Udruženje zemalja koje prethodi BRIKS-u je BRIK. U ekonomiji, BRIK predstavlja akronim

koji se odnosi na zemlje Brazila, Rusije, Indije i Kine, odnosno zemlje za koje se smatra da su u

sličnoj fazi novih naprednih ekonomija. Zapravo, BRIK predstavlja udruženje zemalja u razvoju

za koje se smatralo da imaju veliki potencijal. Po literaturama se često mogu naći I sledeći

sinonimi “Ekonomije BRIK-a”, “Velika četvorka”. Sa mogućim izuzetkom Rusije, sve zemlje

članice Briksa su zemlje u razvoju i novo industrijalizovane zemlje sa brzo rastućim

ekonomijama koje imaju veliki uticaj na regionalna I globalna pitanja.

Tvorac ovog akronima ili kako ga nazivaju mnogi istraživači “Otac BRIK-a” je poznati

ekonomista Džim O’Nil. Skraćenica je nastala 2001. godine.  Tada je u analitičkoj belešci on

napisao da Brazil, Rusija, Indija i Kina do 2050. godine mogu da postanu zemlje koje će biti

dominantne u svetskoj ekonomiji.

Nekoliko godina kasnije ovo tvrđenje je rešila da opovrgne Južna Afrika koja je ulagala velike

napore da postane peta članica. Neki izvori upućuju na to da je Vladimir Putin u Rusiji bio

pokretačka snaga u razvoju zemalja BRIKa. Međutim, do sad nije bilo nikakvog formalnog

sporazuma u kojem su sve države potpisnice.

Trilateralni sporazumi u okviru zemalja BRIKS-a uključuju Šangajsku organizaciju za saradnju

(članice uključuju Rusiju, Kinu) I IBSA Trilateralni forum koji uključuje Brazil, Indiju I Južnu

Ameriku. Takođe, važno je napomenuti G-20 koaliciju u razvoju država BRIK-a.

Slika 1. – Svet u 2050. godine

3

1.1.godina 2003. SAN O BRIK-u:

Skraćenica BRIK priznaje da su Brazil, Rusija Indija I Kina promenile svoje političke sisteme

da bi prihvatile globalni kapitalizam. Goldman Saks predvideo je da će Kina I Indija postati

dominantni svetski dobavljači industrijskih roba I usluga, dok će Brazil I Rusija postati

dominantni slično dominantni kao I sirovinski dobavljači. Od ovih zemalja, Brazil ostaje jedina

nacija koja ima kapacitet da nastavi sve elemente, odnosno proizvodnju, usluge I resurse

snabdevanja istovremeno.

1.2. Prvo praćenje izveštaja 2004.godine

“Goldman Saks Globalna ekonomija” tim je objavio praćenja svoje početne BRIK studije iz

2004. Godine. U izveštaju se navodi da će se u BRIK zemljama broj ljudi sa godišnjim prihodom

preko 3000$ udvostručiti u broju u roku od tri godine I dostići 800miliona ljudi u roku od jedne

decenije. To predviđa ogroman porast veličine srenje klase u ovim zemljama. U 2025. godini

predviđa se da će broj ljudi u zemljama BRIK-a zarađivati preko 15000 dolara do preko

200miliona evra. Ovo ukazuje na to da veliko oživljavanje tražnje neće biti ograničeno na

osnovnim dobrima, al ice cena robe biti veća. Prema izveštaju, prvo Kina, deceniju kasnije I

Indija će postati dominantne svetske ekonomije. Prosečan nivo bogatstva pojedinca će nastaviti

da nadmašuje ekonomski prosek BRIK-a.

Izveštaj takođe naglašava veliku neefikasnost Indije u korišćenju energije I pominje dramatično

nedovoljnu zastupljenost ovih ekonomija u globalnim tržištima kapitala. U izveštaju se takođe

naglašava postojanje ogromne populacije u zemljama BRIK-a, što bi bilo dobro za “pomračenje”

G6 zemalja, dok po glavi stanovnika nivoi ostaju daleko ispod norme industrijalizovanih

današnjih zemalja. Ovaj fenomem će, takođe uticati na svetska tržišta, odnosno, multinacionalne

kompanije će početi da koriste ogroman potencijal koje zemlje BRIKa imaju, na primer,

proizvodnju daleko jeftinijih automobila id druge industrijske robe pristupačne za potrošače u

okviru zemalja BRIKa umesto luksuznih dobara koji trenutno donose najviše prihoda za

proizvođače automobile. Prisustvo Indije I Kine je počelo da se oseća u uslužnom sektoru I

proizvodnji, odnosno u globalnoj arena.

4

1.3.Drugo praćenje izveštaja 2007.

Ovaj izveštaj sastavljen je od strane vodećih autora Tushar Poddar i Eva Yi koji daje uvid u

“Rastući potencijal Indije”. Ona prednosti pripisuje rastu trendova u Indiji u poslednje četiri

godine. Goldman Saks tvrdi da je “indijski uticaj na svetsku ekonomiju bti veći I brži nego što

implicira prethodno objavljeno BRIK istraživanje”. Oni su istakli značajne oblasti istraživanja I

razvoja, kao i proširenje koje se dešava u zemlji što će dovesti do rastućeg prosperiteta srednje

klase. Indija ima 10 od 30 najbrže rastućih gradskih područja u svetu i na osnovu trenutnih

kretanja, procenjuje se da će oko 700miliona ljudi preći u gradove do 2050.godine, što će dovesti

do urbanije infrastructure, nekretnine I usluge. G.S. predviđa da će se BDP po glavi stanovnika

učetvorustričiti, a da će indijska ekonomija nadmašiti SAD do 2043.godine.

2. Članice BRIKS-a

2.1.Rusija

Ruska Federacija ili Rusija je savezna država koja se prostire preko ogromnih

prostranstava istočne Evrope i severne Azije. Sa površinom od 17.075.400 km², Rusija

je najveća država na svetu, pokrivajući skoro dvostruko veću teritoriju od Kanade, Kine, ili SAD.

Po broju stanovnika je na devetom mestu na svetu. Podaci sa popisa obavljenog 2002.

godine govore da je ukupan broj građana Rusije iznosio 145.166.731. Petnaest godina nakon

propasti komunizma ruska ekonomija se približila ekonomijama srednje razvijenih zemalja

slobodnog tržišta. Danas ona ima visoku stopu rasta BDP-a (u 2004 7,2%; 2005 6.4%; 2006

8,2%; 2007 8,5%; 2008 5,2% godišnje ) i relativno visoku inflaciju (oko 8,8%). Ipak, i danas su

u Rusiji uočljivi ostaci starog, komunističkog sistema.

Na današnju sliku ekonomije je uticala i brza privatizacija nekih unosnijih državnih preduzeća

početkom devedesetih. Njih je preuzela nekolicina preduzetnika povezana sa tadašnjom

političkom elitom (oligarsi). U poslednje vreme neki su tajkuni bili prisiljeni odreći se kontrole

nad svojim fabrikama, a neki su i zatvoreni ili su emigrirali. Veliki koncerni i dalje dominiraju

ruskom privredom, a država najavljuje mere za podsticanje malog i srednjeg preduzetništva.

Danas se ruska ekonomija uglavnom temelji na dvema stubovima: izvozu energenata

(nafte i zemnog plina) i sirovina i rastućoj domaćoj potrošnji. Tradicionalna

5

sovjetska metalurgija i sa njom povezana proizvodnja mašina, automobila i aviona preživljavaju

zahvaljujući visokim carinama koje sprečavaju uvoz jeftinijih i kvalitetnijih inostranih

proizvoda. Mnoge fabrike preorijentisale su se na saradnju sa zapadnim kompanijama i

licenciranu proizvodnju stranih proizvoda (inomarke).

Propast sovjetskog centralnog planiranja dovela je i do prevelike neravnoteže u razvoju pojedinih

regija. Najviše stranih investicija i najbrži privredni rast imaju Moskva i Peterburg. Razlike u

prosečnom dohotku stanovnika prestonice i provincija su i do deset puta.

2.2.Kina

Narodna Republika Kina poznatija samo kao Kina ili kao kontinentalna Kina, država je

u istočnoj Aziji. NR Kina ima obalu od 14.500 km. Kina je četvrta po veličini zemlja u svetu sa

površinom preko 9,6 miliona km², kao i najmnogoljudnija zemlja sveta sa oko 1,3 milijarde

stanovnika, što je oko 20% od ukupnog broja stanovnika na svetu. Stanovništvo Republike Kine

(na teritoriji koju kontroliše) je jula 2006. brojalo 23.036.087. Po gustini stanovništva od 640

stanovnika po kilometru kvadratnom Republika Kina je dvanaesta u svetu. Kina ima stalno

mesto u Savetu bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija. Kina je druga

najveća privreda sveta, kao i najveći uvoznik i izvoznik roba i usluga. Zbog velikog razvoja i

rasta troškova vojske, kao i sve većeg broja stanovnika, na Narodnu Republiku Kinu se gleda

kao na buduću supersilu sveta. Narodna Republika Kina je druga najveća država u Aziji posle

Rusije, a smatra se trećom najvećom na svetu po površini kopna i mora. Od kraja 1978. kinesko

vođstvo je započelo sa ekonomskim reformama. Dotad je kineska privreda bila planska privreda

sovjetskog tipa. Reformisana je u mešovitu privredu, mnogo bliže tržišnoj privredi, ali još uvek

pod političkim okvirima koje nameće KP Kine. Kolektivizacija u poljoprivredi je zamenjena

iznajmljivanjem zemlje. Povećana je odgovornost lokalnih vlasti i direktora fabrika. Dozvoljeno

je otvaranje velikog broja manjih privatnih firmi, a strane investicije su ohrabrene brojnim

ekonomskim i političkim merama. Kao rezultat tih promena kineska privreda je postala

mešovita, a Kina je 2001. primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.

U 5 specijalnih ekonomskih zona zakoni o investiranju su mnogo povoljniji sa ciljem da se u te

zone privuče strani kapital. Od 1990-ih specijalne ekonomske zone su se raširile i na veće

kineske gradove uključujući Peking i Šangaj. Zbog toga je Kina po planu Deng Sjaopinga

6

petnaest puta povećala bruto domaći proizvod (BDP) od 1978. do 1995. (izvor Kineski statistički

zavod). Kina ima jednu od najbržih ekonomskih stopa rasta, tako da je prosečni godišnji

rast BDP-a 9,4% u zadnjih 25 godina. Krajem 2009. Kina je postala druga privreda sveta po

ukupnom BDP-u, a druga na svetu po BDP-u izračunatom po paritetu kupovne moći. Zbog

velikog broja stanovnika BDP po stanovniku po paritetu kupovne moći je 7.600 $, što predstavlja

1/6 američkog. Ali je zato hrana, električna enrgija, usluge i drugo daleko jeftinije nego u SAD.

Rast kineskog BDP-a od 1952. do 2005.

Kina je uglavnom postala proizvođač sa niskim troškovima. Troškovi proizvodnje u Kini su

mnogo manji nego u Aziji ili Latinskoj Americi. Pošto je dugo vremena fiksirala kurs juana uz

dolar dolazile su kritike da je to razlog ogromnog suficita, koji Kina ima u trgovini sa gotovo

svim razvijenim zemljama, sem sa Tajvanom i Južnom Korejom. Od 21. jula 2005. kurs juana je

postao plivajući. Kina ujednačuje svoj poreski sistem koji je dotad davao prednost izvoznim

kompanijama. Postoji ogroman jaz u bogatstvu između obalnog područja Kine i unutrašnjosti. To

predstavlja problem, koji može potencijalno destabilizovati zemlju, pa je vlada Kine zadnjih

godina započela sa nizom inicijativa, kojima bi se pomoglo unutrašnjosti Kine da sustiže

ekonomski razvoj naprednog područja. Kao rezultat velikog ekonomskog razvoja standard života

u Kini je bitno veći, a broj siromašnih se smanjio na 5%.

2.3.Brazil

Savezna Republika Brazil (port. República Federativa do Brasil) je najveća i najmnogoljudnija

država Južne Amerike. Po veličini i po broju stanovnika je peta država na svetu. U Brazilu

7

je 2008. živeo 191 milion ljudi.  Nalazi se u Južnoj Americi, i ujedno je najveća država na tom

kontinentu. Po proceni za 2009. u Brazilu živi 191,5 miliona stanovnika, ali je prosečna gustina

naseljenosti neravnomerna. Najgušće naseljeni su gradovi Rio de Žaneiro i Sao Paulo, a

najmanja gustina naseljenosti karakteriše Amazonsku niziju. Iako je osnovna nastava obavezna,

broj nepismenih je vrlo veliki.

2.3.1.Socijalni problemi

Stopa kriminala u Brazilu je visoka u poređenju sa svetskim prosekom. Godišnje, po statistici iz

2005, u Brazilu pogine 55.000 ljudi kao posledica kriminalnih obračuna. To znači da svakog

dana prosečno pogine preko 150 ljudi. Policija se suočava sa učestalim ubistvima, otmicama,

organizovanom trgovinom drogom i kriminalnim sindikatima, posebno u velikim gradovima.

Plate policajaca su niske i zato su policajci često skloni korupciji. Prisutan je i problem situacija

kada policajci zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja. Čak je i u sudstvu rasprostranjena korupcija.

Pobune u prepunim zatvorima su gotovo svakodnevna pojava. U unutrašnjosti zemlje dolazi do

sukoba siromašnih seljaka i indijanaca sa velikim zemljoposednicima.

Brazil sadrži velika prirodna bogastva. U Brazilu se nalazi prašuma Amazonija. Razvijena je

posebno industrija i privreda. Veliki udeo imaju firme iz SAD, Švajcarske, Japana, Francuske. U

poslednje vreme zabeležen je veliki industrijski napredak. Svake godine se poseku velike

površine šume. Te se nove površine upotrebljavaju u poljoprivredi. Najveći deo plantaža je u

vlasništvu velikih feudalaca. Veliki uticaj imaju i strane kompanije.

Najveći deo radno sposobnog stanovništva je zaposlen u uslužnim delatnostima (42%), u

poljoprivredi (31%), a u industriji samo 27%.

2.3.2.Poljoprivreda

Veliki deo Brazila pokrivaju veoma plodna zemljišta, na kojima se mogu dobijati po dva ili tri

roda godišnje. Sada se obrađuje samo 4% od ukupne površine, ali ni u jednoj zemlji sveta nema

mogućnosti tako velikog širenja obradivih površina kao u Brazilu.

Najveći deo zemljista čine krupni veleposedi, od kojih su neki jednaki površini srednjeameričkih

država. Zbog velike površine zemlje, koja se pruža u nekoliko klimatskih

pojaseva, poljoprivreda je raznolika. U tropskim i suptropskim krajevima uzgaja se šećerna

trska, pamuk, duvan, banane, kafa, pirinač i južno voće. Za domaću potrošnju najviše se gaje

8

pšenica i kukuruz (u umerenom pojasu), manioka, žitarice, pasulj i kikiriki za ulje. Zbog

nedostatka mehanizacije i male upotrebe veštačkog đubriva, prinosi po hektaru su među

najmanjima u svetu. Tako, prosečan prinos pšenice po hektaru iznosi samo 1.000 kg, što je oko

sedam puta manje nego, npr, u Holandiji i Danskoj.

Najznačajniji izvozni proizvod Brazila je kafa (minas), a gotovo polovina ukupne proizvodnje

dobija se u saveznoj državi Sao Paulo, najvećoj monokulturnoj oblasti proizvodnje kafe u svetu.

Na svetskom tržistu naročito su poznate vrste brazilske kafe, koje imaju nazive po izvoznim

lukama : santos, minas, parana, rio... Na visoravnima Brazilskog gorja razvijeno je

ekstenzivno stočarstvo(preko 55 miliona goveda,30 miliona svinja, 16 miliona ovaca, 7

miliona konja, itd.).

Brazil raspolaže velikim mineralnim bogatstvom, koje tek treba iskoristiti. Znatna su

nalazista boksita,gvožđa, mangana, nikla, fosfata, platine, uranijuma, grafita,te zlata i dijamanata 

za industrijske potrebe (Brazilski topaz- cenjeni dragi kamen zlatnožute boje). Veliko prirodno

bogatstvo predstavlja vodna snaga brazilskih reka, ali se od 20 miliona ks vodene energije koristi

samo 11,2%.

2.3.3.Industrija

Do polovine 20-og veka, u Brazilu je bila zastupljena samo laka industrija - tekstilna,

prehrambena, industrija duvana, kože i obuće, drvna, farmaceutska itd. Naročito povoljni uslovi

su postojali za razvoj drvne industrije, budući da je Brazil po površini šuma na drugom mestu u

svetu i da na svakog stanovnika otpada oko 8 ha šume, ali se ona neracionalno koristila, što je

dovelo do pojave velikog ekoloskog problema: „svetska pluća" - šume Amazona će biti uništene,

ukoliko se brazilskoj sirotinji ili bogatim rentijerima ne ponude druge mogućnosti za zaradu i

opstanak.

Teška industrija je započela sa razvojem nakon Drugog svetskog rata. Najvažnije rude koje se

eksploatišu su rude gvožđa, mangan i boksit. Po proizvodnji rude gvožđa, Brazil je na četvrtom

mestu u svetu, posle Rusije, Kine i Australije. Najveći deo proizvodnje ove rude se izvozi, a

manji deo se topi u železarama Sao Paola, koje su manjeg kapaciteta, i u velikoj železari Volta

Rodonda koja se nalazi u saveznoj državi Minas Žerais, glavnoj rudonosnoj pokrajini.

9

Gotovo čitava industrija je smeštena u tri grada i njihovoj okolini - u Sao Paulu, Rio de

Žaneiru i Belo Horizonteu. Ovaj „brazilski trougao“ se počeo razvijati u 18. veku, na osnovu

eksploatacije nalazišta zlata i dijamanata. Vrednost uvoza Brazila (61,4 biliona) premašuje

vrednost iznosa (53 biliona). Nacionalni dohodak (po glavi stanovnika) iznosi 6.300 dolara

godišnje. Glavni trgovinski partneri Brazila su Evropska unija, SAD, Argentina i Japan.

2.4.Indija

Indija ili zvanično Republika Indija je država u Južnoj Aziji. Sedma je država na svetu po

površini svoje teritorije, druga po broju stanovnika. Takođe, po broju stanovnika Indija je

najveća demokratska država na svetu. Indija je republika sa parlamentarnim sistemom

demokratije i sastoji se od 28 država i 7 saveznih teritorija. Privreda Indije je po nominalnoj

vrednosti BDP jedanaesta po veličini na svetu i četvrta najveća po paritetu kupovne moći. Indija

je treća na svetu po brojnosti aktivne vojske. Ekonomske reforme koje se sprovode od 1991. su

omogućile privredi ove zemlje status jedne od najbrže rastućih privreda na svetu. Ipak, Indija i

dalje ima problema

sa siromaštvom, nepismenošću, korupcijom, bolestima i neuhranjenošću stanovništva.

Indija poseduje nuklearno oružje I deseta je zemlja na svetu po ulaganjima u odbranu.

Pored toga što je religijski pluralistička, višejezična i multietnička država, Indija je dom

raznovrsnog divljeg sveta u svojim brojnim zaštićenim staništima. Indija je druga zemlja po

broju stanovnika u svetu jer u njoj živi preko milijardu ljudi. U Indiji većina stanovnika živi u

veoma oskudnim uslovima (čak 70%). Indija se sporo razvijala i bila je uglavnom poljoprivredno

orijentisana država. Danas je postala mesto modernog biznisa i visoke tehnologije. Od 1974.

Indija se deklariše kao zemlja koja ima atomsku bombu. Privredu Indije karakterišu nizak GNP i

velik jaz između bogatih i siromašnih. Važniji izvori prihoda su: ugljen, ruda, mangan, boksit,

bakar, sumpor, titan, kromit, zemni plin, dijamanti, nafta, čaj, kava, guma, papar, kokosovi orasi,

juta, pamuk itd.

U poslednje vrijeme se u Indiji dosta razvila informatička tehnologija.

10

3.Slika- GDP Indiije

2.5.Republika Južna Afrika

U avgustu 2010. Godine Džim Onil tvrdi da Afrika može biti sledeći član BRIK-a. Južna Afrika

je tražila članstvo u BRIK-u od 2009.godine, a proces formalnog prijema počeo je jos u avgustu

2010.godine. Južna Afrika je zvanično primljena kao članica BRIK-a 24. decembra 2010.godine,

nakon poziva Kine I drugih BRIK zemalja Južna Afrika postaje “S” u BRIK-u, te skraćenica

postaje BRIKS. Južna Afrika stoji na jedinstvenoj poziciji na kojoj može da utiče na rast afričke

ekonomije I rast investicija. Prema Džimu koji je ovaj termin prvobitno skovao, BDP Afrike je

razumno slična onoj iz Brazila I Rusije, a malo iznad Indije. Južna Afrika predstavlja kapiju za

celu Afriku, odnosno predstavlja najrazvijeniju njenu zemlju. Kina je južnoafrički nejveći

trgovinski partner, a Indija želi da poveća privredne veze sa Afrikom. Južna Afrika je takođe

afrička najveća ekonomija, ali daleko ispod njenih partnera kada je u pitanju globalni BDP.

Džim Onil je bio prilično iznenađen kada se Južna Afrika pridružila BRIK-u jer predstavlja

cetvrtinu ekonomije Rusije. Mnogi smatraju da je Južna Afrika postal član I u komercijlne svrhe.

11

Afrički akreditivi su važni geopolitički, pri čemu daju BRIK-u geografsku širinu, uticaj I

trgovinske mogućnosti.

 Površina Južne Afrike iznosi 1.221.000 km². Po površini Južnoafrička Republika je 25. država u

svetu, a 9. na kontinentu. Po proceni iz 2009. Južnoafrička Republika je imala 49.320.000

stanovnika. Južnoafrička Republika je jedan od osnivača Ujedinjenih nacija i Afričke unije.

Privreda Južne Afrike je najsnažnija na afričkom kontinentu sa modernom infrastrukturom.

Glavni proizvodi Južnoafričke republike su zlato i dijamanti. Južna Afrika ima 40,6 miliona

stanovnika i glavni grad je Pretorija. Stanovništvo je uglavnom crnačko (75,2%), ali ima i belaca

(13,6%), mešanaca (8,6%) i azijata (2,6%). Južnoafrička Republika je administrativno i politički

podeljena na devet pokrajina.

2.5.1.Privreda

Prema klasifikaciji UN, JAR je u rangu zemalja sa srednjim prihodima po glavi stanovnika, sa

velikim rezervama sirovina, dobro razvijenim finansijskim, pravnim, komunikacionim,

energetskim i saobraćajnim sektorima, sa berzom koja se svrstava među prvih 20 u svetu i

dobrom infrastrukturom koja omogućava dobru raspodelu robe u velikim urbanim centrima

širom celog regiona[25]. JAR je po bruto domaćem dohotku bila 32. država na svetu u 2008.

G1odini. Najrazvijenija područja su smeštena u okolini pet gradova: Kejptauna, Port Elizabeta,

Durbama, Pretorije i Johanesburga. Izvan ovih oblasti, privreda je slaba i siromaštvo još uvek

preovlađuje usprkos vladinim naporima za ekonomski razvoj. Ipak, ključna zaostala područja su

poslednjih godina doživela brz razvoj. Nezaposlenost je izuzetno velika sa velikim

nejednakostima u prihodima po pojedinim društvenim grupama. U periodu od 1995. do 2003.

godine broj prijavljenih radnih mesta je opao, a porastao je broz zaposlenih na crno; ukupno,

nezaposlenost se povećala.[27] Prosečan prihod južnoafričkog domaćinstva je između 1995. i

2000. značajno opao. Prosečno belačko domaćinstvo je 1995. godine zarađivalo četiri puta više

od prosečnog crnačkog domaćinstva. Godine 2000, taj odnos se pogoršao na 6:1 .. Poljoprivreda u

Južnoj Africi nije dominantna grana. Poljoprivreda zapošljava oko 10% stanovništva i doprinosi

sa oko 2,6% BDP države.[29] Usled suhih klima, zemljište je neplodno, pa se samo 13,5%

125 ^ Давидовић, стр. 23126 ^ „The World Bank: World Development Indicators database, 1 July 2009. Gross domestic product (2008).“. World Bank. 1-7-2009 27 ^ „Post-Apartheid South Africa: the First Ten Years - Unemployment and the Labor Market“. IMF

12

površine se može koristiti za gajenje useva, a samo 3% zemljišta se može smatrati visoko

plodnim.[30] Takođe, usled različitih klima, gaje se i različite vrste. U Zapadnoj pokrajini gaji

se vinova loza i proizvodi vino, a poslednjih godina JAR se po njegovoj proizvodnji probila na

peto mesto u svetu.

Južnoafrička Republika je industrijski najrazvijenija zemlja Afrike. Južna Afrika je najveći

proizvođač zlata (Vivtvatersrand, Velkom, Klerksdorp) na svetu.[35] Osim u proizvodnji zlata,

JAR je svetski lider i u proizvodnji pltine (Rustenburg, Impala, Krondal), 

mangana, hroma (Rustenburg i Burgersfort) i dijamanata (Kimberli, Kofifontejn).[35]

 Nafte rezerve su slabije, ali je bogatstvo ugljem (Transval, Natal) značajno, naročito na istoku

države. Preko 50% električne energije dobija se u termoelektranama sagorevanjem uglja iz

domaćih ležišta[36]. Bakra i rude gvožđa ima u Kaplandu i Transvalu, a rude olova u Pofadaru,

dok se rudnici retkih metala nalaze u Namakvalendu. U zemlji postoji oko 700 rudnika, a izvoz

ruda čini preko 50% ukupnog izvoza JAR.[36] Rafinerije su smeštene u Durbanu i Kejtaunu.

Obrazovni sistem Južnoafričke Republike je pod velikim teretom nakon 40 godina aparthejda. Za

vreme tog sistema, deca belaca su dobijala kvalitetno besplatno školovanje, dok su deca crnaca

imala samo najosnovnije „bantu“ obrazovanje. Crnci su bili predodređeni da budu fizički radnici 2ili sluge. Iako vlada JAR pokušava da ispravi nejednakost problemi su i dalje prisutni.

Nepismenost osoba starijih od 15 godina iznosi 24%. Sledeći problem je loše obučen obrazovni

kadar, posebno u siromašnijim, ruralnim pokrajinama Istočni Kejp i Kvazulu-Natal.

Južna Afrika stoji na jedinstvenoj poziciji na kojoj može da utiče na rast afričke ekonomije I rast

investicija. Prema Džimu koji je ovaj termin prvobitno skovao, BDP Afrike je razumno slična

onoj iz Brazila I Rusije, a malo iznad Indije. Južna Afrika predstavlja kapiju za celu Afriku,

odnosno predstavlja najrazvijeniju njenu zemlju. Kina je južnoafrički nejveći trgovinski partner,

a Indija želi da poveća privredne veze sa Afrikom. Južna Afrika je takođe afrička najveća

ekonomija, ali daleko ispod njenih partnera kada je u pitanju globalni BDP.

229 ^ Unequal Protection: The State Response to Violent Crime on South African Farms, Human Rights Watch, 2001, ISBN 1-56432-263-730 ^ Mohamed, Najma: Greening Land and Agrarian Reform: A Case for Sustainable Agriculture, in At the Crossroads: Land and Agrarian Reform in South Africa into the 21st century, ed. Cousins, Ben. Bellville, School of Government, University of the Western Cape, 2000, ISBN 1-86808-467-135^  Велика енциклопедија географије, стр. 382—38336 Давидовић, стр. 233

13

3.Nastanak BRIKS-a

BRIKS je naziv za organizaciju zemalja u razvoju koja proizilazi iz uključivanja Južnoafričke

Republike grupaciji Brik, 2010-te godine. Pet zemalja članica koje čine sastav BRIKS-a su:

Brazil, Rusija, Indija, Kina I Južnoafrička republika. Sa mogućim izuzetkom Rusije, sve zemlje

članice Briksa su zemlje u razvoju i novo industrijalizovane zemlje sa brzo rastućim

ekonomijama koje imaju veliki uticaj na regionalna I globalna pitanja. Od 2012-te godine

zemlje BRIKS-a predstavljaju skoro 3 milijarde ljudi, što je negde oko 43% svetskog

stanovništva sa kombinovanim nominalnim bruto domaćim proizvodom od 13,7 biliona dolara.

Učestvovale su u globalnom toku direktne strane pomoći od oko 11% u 2011.godini, a u

svetskoj trgovini sa 17%.

Indija je trenutno presedava ovom ekonomskom organizacijom. Hu Jintao, predsednik Narodne

Republike Kine opisao je zemlje BRIKS-a kao branioce i promotere zemalja u razvoju i snage

mira u svetu. Međutim, neki analitičari ističu da postoje eventualne pretnje i slabosti u ovoj

grupaciji kao sto su na primer neslaganja Indije i Kine oko teritorijalnih pitanja. Procenjuje se da

će BRIKS ekonomije prestići G7 ekonomije do 2027. Godine. Ministri inostranih poslova

zemalja članica BRIK-a (Brazila, Rusije, Indije i Kine) su se sastali u Njujorku u septembru

2006-te godine i otpočeli niz sastanaka na visokom nivou. Diplomatski sastanak u punoj razmeri

je održan u gradu Yekaterinburgu koji se nalazi u Rusiji, 16. maja. 2008.

BRIKS Forum je nezavisna međunarodna organizacija koja podstiče privrednu, političku i

kulturnu saradnju između zemalja BRIKS-a, formirana je 2011-te godine. U junu 2012-te

godine, zemlje BRIKS-a obećale su 75 milijardi dolara povećanje moći kreditiranja

Međunarodnog Monetarnog Fonda. Međutim ovaj kredit je Međunarodni Monetarni Fonda

uslovio glasačkom reformom.

Prema članku objavljenom 2005. Godine, Meksiko I Južna Koreja su bile među zemljama koje

su se mogle porediti sa zemljama BRIKS-a, ali u tome su zemlje OECD u tome prednjačile jer se

smatralo da se bolje razvijaju. Tvorac BRIKS-a je tvorac I skraćenice MIKT koja je

podrazumevala Meksiko I Južnu Koreju. Nekoliko od N-11 razvijenih zemalja, posebno Turska,

Meksiko, Indonezija I Nigerija su se smatrale mogućim novim kandidatima BRIKS-a.

14

4.Samiti

Grupacija je održavala godišnje samite od 2009-te godine neizmenično u svim zemljama

članicama. Pre prijema Južnoafričke republike održana su dva samita zemalja BRIK-a 2009. i

2010. godine. Prvi samit u kom su učestvovali svih pet članica održan je 2011. godine u Kini.

Poslednji samit ove grupacije zemalja održan je u New Delhi (Indija), 29. Marta 2012. godine.

Sledeći samit zemalja BRIKS-a biće odrzan u martu 2013-te godine u gradu Durban

(Južnoafrička republika).

Neke zemlje koje još nisu dostigle ekonomski nivo N-11, teže pridruživanju BRIKS-u.

Dana 16. Juna 2010. Godine, lideri BRIK-a su održali svoj prvi samit u Jakaterinburgu gde su

izdali deklaraciju koja poziva na uspostavljanje pravičnog, demokratskog I multipolarnog

svetskog poretka. Kasnije su se sastajali u Brazilu 2010., a potom u Indiji ove godine u martu.

Ekonomisti na Investicionom programu odžanom 6-7. decembra 2010. godine, odbili su ideju o

pridruživanju Južne Afrike BRIK-u. Džim O’Nil je rekao da je Južna Afrika, sa populacijom od

oko 50 miliona ljudi premala ekonomija da bi bila u sastavu BRIK ekonomija. Međutim, nakon

formiranja političke organizacije između zemalja BRIK-a, Južna Afrika je ušla u ove zemlje pri

čemu postaju BRIKS.

Goldman Saks nije tvrdio da će BRIKS da se organizuje u ekonomski blok, ili formalno

trgovačko udruženje kao Evropska Unija. Međutim, postojale su indicije da se udruženje ovih

zemalja formira kao “politički klub” ili “savez” pa da time svoju ekonomsku moć uvećaju I

pretvori u veću geopolitičku snagu. U martu ove godine održan je treći Samit, gde su se

razmatrala jako bitna pitanja. Samit se pretvorio u forum globalnih razmera, a put koji je pređen

za ovih nekoliko godina od dana njegovog osnivanja može služiti za primer, izjavio je ruski

predsednik Dmitrij Medvedev nakon susreta u Nju-Delhiju. Strane su razmotrile pitanja reforme

svetskog finansijskog sistema, povećanja uloge zemalja-učesnica BRIKS u okviru Saveta

bezbednosti UN i istakle nove planove za međudržavnu saradnju.

Govoreći o zaključcima samita u Nju-Delhiju Dmitrij Medvedev je istakao da je zadovoljan

postignutim napretkom, posebno ako se ima u vidu da se forum održava tek po četvrti put. Ruski

lider je izjavio da zalog takvog očiglednog razvoja predstavljaju zajednički strateški interesi

15

zemalja-učesnica BRIKS. Za tri godine, koje su prošle od vremena prvog samita u ruskom

Jekaterinburgu BRIKS je postao format, koji se snažno učvrstio na međunarodnoj sceni. Put koji

je prošao forum za tako kratko vreme izaziva poštovanje. U osnovi sposobnosti BRIKS za život

se pre svega nalaze zajednički koreniti interesi država, kako u ekonomskoj oblasti, tako i u

političkom životu. Na dnevnom redu BRIKS u perspektivi ima postepenu transformaciju ovog

foruma u moćnu i uticajnu organizaciju.

Ekonomska pitanja su bila centralna na dnevnom redu samita. Dmitrij Medvedev je izjavio da će

zemlje BRIKS i dalje pomagati da se stabilizuje svetska ekonomija i njen siguran rast. Za to je

potrebno da se dosledno do kraja sprovede reforma međunarodnog finansijskog sistema i jedne

od glavnih institucija MMF. Zasad se ova pitanja pretežno rešavaju u okviru „Velike

dvadesetorke“. Zbog toga zemlje BRIKS treba da iskoriste svoje mogućnosti za uspešan rad G-

20. Potvrđeni su dogovori koji se tiču naše saradnje po pitanjima modernizacije međunarodnog

devizno-finansijskog sistema. Zbog toga što se problemi ovde ne završavaju. Naravno, pre svega

se radi o reformisanju MMF. Predmetno je analizirana situacija u svetskoj ekonomiji i dovorena

je dalja koordinacija aktivnosti u okviru mehanizama koje smo usaglasili, uključujući i one u

toku pripreme za samit „Grupe dvadeset“.

Dotičući se strateškog razvoja veza unutar BRIKS-a, Dmitrij Medvedev je izjavio da se trenutno

odvija „plodan rad“. Ovo se odnosi i na saradnju vlada i na poslovne projekte i na zajednički rad

naučnih krugova i nevladinih organizacija. U okviru proteklog samita stvorene su osnove za

razvoj novih formata delatnosti BRIKS, rekao je ruski predsednik u zaključku.

Osim toga, lideri su izjavili da je moguće osnivanje nove Banke za razvoj s ciljem mobilizacije

resursa za projekte u oblasti infrastrukture i stabilnog razvoja u zemljama BRIKS. I zasad su

naložili ministrima finansija da prouče ovo pitanje.

Za vreme sastanka takođe su razmenjena mišljenja povodom važnih političkih problema. Lideri

država su izrazili zabrinutost zbog trenutne situacije u Siriji i pozvali su na to da se domah

prekinu sve pojave nasilja i kršenja prava čoveka u ovoj zemlji. Premijer-ministar Indije

Mahmohan Singh je izjavio da se rešenje problema u Siriji može naći samo putem dijaloga. A

ruski predsednik je istakao važnost samog ujedinjenja BRIKS na političkoj i ekonomskoj karti

sveta. U toku diskusije takođe su razmenjena mišljenja povodom iranskog nuklearnog programa,

16

kao i u vezi s drugim najoštrijim pitanjima, uključujući Avganistan, regulisanje situacije na

Bliskom istoku i neke druge teme. Sa zadovoljstvom ističem da sa svakim samitom naše

„petorke“ raste broj pravaca naše višestrane saradnje. Danas ona ne obuhvata samo koordinaciju

ekonomske politike, već i koordinaciju spoljne politike.

Još jedan u nizu susreta lidera zemalja BRIKS biće održan u Južnoj Africi. Predsednik JAR

Džejkob Zuma je izjavio da se njegova zemlja ponosi zbog takve časti i da će samit održati na

visokom nivou. Mišljenje Afrike se u grupi BRIKS razmatra na ravnopravnoj osnovi i nema

osećaja da se na afrički kontingeng gleda s visine.

BRIKS je forum u kojem se vidi da se ljudi prema Africi odnose s poštovanjem i da se njeno

mišljenje razmatra na ravnopravnoj osnovi. U vezi s tim učestvovanje u grupi BRIKS važno je

za afrički kontinent u celini. Pitanja koja su razmatrana na samitu povezana su s izazovima

ekonomskog karaktera na kontinentu, a razmatrana su pravično i u atmosferi poštovanja. Osim

toga, potpisivanje sporazuma, koje je izvršeno između nezavisnih banaka za razvoj zemalja

grupe za pružanje podršku projektima BRIKS, uključujući i projekte na afričkom kontinentu,

daju nadu afričkom kontinentu, milijardama ljudi, koji su predugo bili isključeni iz glavnog

pravca razvoja. Učesnicima samita predstavljen je dokument „Ekonomije zemalja BRIKS:

referat o Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi“. A svoju zajedničku poziciju, uključujući i

poziciju u vezi s ekonomskim pitanjima, zemlje BRIKS će moći da predstave već u junu na

samitu „velike dvadesetorke“ u Meksiku. Tamo će se ponovo razmatrati reformisanje

Međunarodnog monetarnog fonda, kao i stepen učestvovanja zemalja BRIKS u dopuni njegovih

resursa.

U poslednjih nekoliko godina, zemlje BRIKS-a su dobile da tako kažemo, povećanu naučnu

pažnju. Na univerzitetu u Kolumbiji, politički ekonomista Markos Troijo I investicioni banker

Kristijan Deseglise, osnovali su BRIKSLab forum na kom analiziraju strateške, političke I

ekonomske posledice BRIKS-a, pri čemu posebno analiziraju njihove projekte za napajanje,

prosperitet I prestiž kroz kurseve, posebne sednice sa gostujućim predavačima, koristeći izvršne

obrazovne programe, kao I godišnje konferencije za stvaraoce politike, poslovne I akademske

lidere I student.

17

Ekonimski potencijal Brazila, Rusije, Indije I Kine je takav da bi mogle do 2050. godine postanu

među četiri najdominantnije ekonomije. Ove zemlje obuhvataju više od 25% svetske zemljišne

pokrivenosti I preko 40% svetse populacije I udeo u BDP-u od oko 25% sto je oko 18,486

biliona dolara. Na skoro svakom nivou, oni će biti najveći entitet na globalnoj sceni. Ove zemlje

su među najvećim I najbrže rastućim tržištima u razvoju. Doveli su do povećanja političke

saradnje, uglavnom kao način uticanja na poziciju Sjedinjenih američkih država, velikim

trgovinskim sporazumom ili kroz implicitne pretnje kao način vođenja političkih ustupaka iz

SAD, kao što je predložena nuklearna saradnja sa Indijom.

Prema izveštaju iz 2010. Godine Goldman Saks navodi da Kina može da prestigne SAD u

kapitalu u smislu marketing kapitalizacije do 2020.godine, američki BDP bi mogao biti samo

malo veći od Kine. Sve zemlje BRIKSa bi zajedno čine više od 41% tržišne kapitalizacije na

svetu do 2030. godine.

Krajem 2010. godine Kina je premašila BDP Japana po prvi put, sa 5,88 biliona dolara u odnosu

na japanskih 5,47biliona dolara. Tako je Kina postala druga po veličini ekonomija na svetu,

posle SAD.

Na osnovu Forbes izveštaju objavljenom 2011.godine u martu u ovim zemljama se nalazi 301

milijarder, što prevazilazi taj broj u Evropi koji je iznosio 300.

Sergej Donski je naveo da je spoljnotrgovinska razmjena između Rusije i Južnoafričke

Republike ove godine udvostručena na blizu 700 miliona dolara.

"Nadamo se da će do kraja godine obim spoljnotrgovinske razmijene između dvije zemlje dostići

iznos od jedne milijarde dolara. Ipak, to je i dalje suviše mali iznos u odnosu na potencijale tih

privreda” - Donski

Prema Nacionalnom institutu za ekonomska I socijalna istraživanja (NIESP), Brazil je postala

šesta najveća privreda u svetu, pretičući Veliku Britaniju sa 2.52 milijardi dolara. U 2010. godini

Britanska ekonomija je prednjačila sa 2,25milijardi dolara u odnosu na Brazilsku od 2,09biliona

dolara. Značajno povećanje je uzrokovano velikim ekonomskim bumom u polju nafte I hrane.

Termin BRIKS se takođe koristi od strane kompanija koje se nalaze na teritorijama ovih zemalja,

kao ključ njihovih novih tržišnih strategija. Prema procenama koje pruža UCDA, najbogatiji

18

regioni van G6 u 2015.godini biće Hong Kong, Južna Koreja i Singapur. U kombinaciji sa

Kinom i Indijom ovih pet ekonomija biće svetskih pet najuticajnijih van G6.

Kod Rusije postoje veliki problemi sa kojima se svakodnevno suočava kao što su degradacija

životne sredine, nestabilna vlada, kritičan nedostatak moderne infrastrukture itd. Relativno

mnogo niža stopa rasta se vidi u Brazilu. Međutim, zbog niže stope rasta skrivena je činjenica da

je bogatija od Kine ili Indije po glavi stanovnka, da ima više razvijeni i globalno razvijeni

finansijski sistem i ekonomiju potencijalno raznovrsniju od ostalih zemalja BRIKS-a zbog

proizvodnog potencijala, a i posedovanja sirovina.

U pogledu BDP-a po glavi stanovnika u 2008.godini Brazil je na 64. Mestu, Rusija 42., Indija

113., Kina 89. Mestu.

4.Godišnja prosečna stopa bruta domaćeg proizvoda

5.Finansijska diverzifikacija

19

Tvrdi se da će geografska diverzifikacija generisati vrhunski rizik koji podrazumeva prinose za

dugoročne globalne investiture smanjenjem ukupnog portfolija rizika prilikom zauzimanja neke

od viših stopa koja nude tržišta u razvoju u Aziji, Istočnoj Evropi I Latinskoj Americi. Na taj

način, institucionalni investitori su doprineli finansijskom I ekonomskom razvoju ključnih novih

nacija, kao što su Brazil, Indija, Kina I Rusija. Indija I Kina predstavljaju velike proizvodne

platforme I rezervoare novih potrošača, dok se Rusija posmatra kao izvoznik nafte I roba, a

Brazil I Južna Afrika ostaju nekako u sredini.

6.Kritika

Kritika se odnosi na sam pristup sirovinama, odnosno da su resursi bezgranični I dostupni kad

god su potrebni. U stvarnosti, mnogi značajni resursi koji su potrebni da se održi privredni rast,

kao što su nafta, prirodni gas, ugalj, druga fosilna goriva su mogla doživeti vrhunac u

proizvodnji pre nego što obnovljiva energija može da se razvije I komercijalizuje, što može

dovesti do sporijeg privrednog rasta od očekivanog. Ekonomije BRIKS-a će imati nesagledive

posledice po globalnu životnu sredinu. Dejvid Rotpkof je rekao da je bez Kine BRIK samo BRI,

nepotpun I ne toliko moćan. Kina ima efektivnu snagu nad svim inicijativama BRIK-a. Ona ima

rezerve najvećeg potencijala na tržištu.

Kina ne prestaje da zasenjuje ostale zemlje BRIK-a. Kineska ekonomija je veća nego tri zemlje

BRIk-a, šta više Kina izvozi I njene zvanične devizne reserve su više nego duplo veće od drugih

zemalja BRIK-a. Dok su ostale zemlje ulagale od 2% do 5% svog BDP-a u infrastrukturu, Kina

je dala svojih 9%.

Nadmoć Kine I Indije, kao glavnih proizvodnih zemalja sa nerealizovanim potencijalom je

široko poznata, ali neki komentatori tvrde da nepoštovanje ljudskih prava I demokratije može

izazvati veliki problem u budućnosti. Poslednjih godina stanovništvo u Rusiji opada, ali smatra

se da će se stabilizovati do 2020.godine. Populacija Brazila I Kine je počela da opada poslednjih

godina. Ovo može imati implikacije na budućnost tih zemalja jer postoji pad u ukupnoj radnoj

snazi I negativna promena u odnosu radnik- penzioner.

Ekonomski potencijal Brazila već decenijama ne uspeva da ostvari sva očekivanja investitora.

Tek u poslednjih nekoliko godina zemlja je uspostavila politički, ekonomski I socijalni okvir

20

kojim je ona nastavila svoj rast. Rezultat je bio solidan, a to se ogleda u rastućim tržištima

kapitala, najnižoj stopi nezaposlenosti poslednjih godina, konzistentnih međunarodnih

trgovinskih viškova koji je doveo do akumulacije I likvidacije stranih dugova.

Konačno, Indijin odnos sa Pakistanom je uvek bio napet. Godine 1998. je došlo do nuklearnog

spora izmedju ove dve države. Ovo sprečava napredak tako što ograničava državne finansije,

povećava socijalne nemire I ograničava potencijalne domaće ekonomske tražnje. Faktori kao što

su međunarodni sukob, građanski nemiri, nesmotrene političke odluke, izbijanje terorizma su

faktori koji itekako mogu imati Uticaj na jednu zemlju. BRIKS se smatra najvećim

ekonomijama, a u političkom smislu ništa ne povezuje ove zemlje osim činjenice da su sve u

razvoju. Meksiko I Južna Koreja su trenutno u svetu 13. I 15. Zemlja po velilčini nominalnog

BDP-a. Obe doživljavaju nagli rast od 5% BDP-a svake godine pa mogu da se porede sa

Brazilom. Džim Onil 2001. Godine nije smatrao da Meksiko bilo kako može ući u BRIK, ali

danas se može uključiti jer je zemlja koja doživljava iste faktore kao ostale zemlje BRIK-a.

Južna Koreja se danas prema Džimovim rečima može uključiti u BRIK-u jer je u boljoj poziciji

od većine drugih zemalja. Naime, ove dve zemlje nisu bile ukljčene u BRIK jer su se smatrale

rivalima ovih zemalja. Vojni budžet Kine iznosi manje od četvrtine američkog, ona je na putu da

postane zemlja koja izdvaja najviše novca za odbranu.

Prema pisanju časopisa Ekonomist, Kina će za dvadesetak godina stići SAD.

Koliko god Kina insistirala na mirnom razvoju svoje zemlje, ritam i priroda njene vojne

modernizacije izaziva podozrenje, i dok SAD i velike evropske sile smanjuju vojne budžete, čini

se da će Kina uspjeti da održi rast svog budžeta od 12 odsto na godišnjem nivou.

Budžet za armiju u Kini iznosi oko dva odsto nacionalnog dohotka, dok je u SAD 4,7 odsto. Ali,

tih dva odsto iz godine u godinu je sve veće jer kineski nacionalni dohodak raste vrlo brzo.

Nema nikakve sumnje da Kina ubrzano modernizuje svoje oružane snage, mada nema

jedinstvene procjene koliko se u njih zaista ulaže.

Kineski vojni budžet je, piše Ekonomist, gotovo sigurno zabeležio dvocifreni rast u posljednje

dve decenije, a prema podacima istraživačkog instituta SIPRI, izdvajanja su se povećala sa 30

milijardi dolara u 2000. godini na gotovo 120 milijardi u 2010. Godini.

SIPRI obično dodaje 50 odsto više na zvanične cifre Pekinga, jer u Kini se čak i neke osnovne

21

vojne potrebe kao što su istraživanje i razvoj ne prikazuju u budžetu.

Uključivanje tih stavki u zvanične podatke ukazalo bi da se ukupan vojni budžet Kine u 2012.

godini kreće oko 160 milijardi dolara.

SAD i dalje troše četiri i po puta više novca na svoju odbranu, ali ako se sadašnji trend nastavi,

kineski budžet će posle 2035. godine premašiti američki. Rast njene vojne moći, kao i razmirice

oko teritorijalnih voda sa susjednim zemljama, već su podigle uzbunu u regionu, a SAD su u

januaru obznanile promjenu u svojoj odbrambenoj politici – stavljanje naglaska na Aziju.

Peking -- Kina i Rusija počele su danas prve zajedničke vojne pomorske vežbe nedaleko od

kineske obale, javili su kineski državni mediji.

Teritorijalne ambicije Kine izazivaju zabrinutost kod suseda i SAD. Peking, između ostalog,

smatra da polaže pravo na više ostrva u južnom i istočnom Kineskom moru u blizini Japana,

Filipina i Vijetnama. U manevrima učestvuje 16 kineskih brodova i dve podmornice dok sa ruske

strane učestvuju četiri broda ratne mornarice. Vojne vežbe koje su "odavno najavile Kina i

Rusija imaju za cilj održavanje regionalnog mira i stabilnosti", rekao je novinarima portparol

kineskog ministarstva inostranih poslova Liu Veimin.

7. Primeri

7.1. Primer 1

Osnivanje BRIKS banke

Eksperti iz velikih privreda u razvoju koje su u naglom usponu (BRIKS) postigli su konsenzus u

Čongkingu u Narodnoj Republici Kini o osnivanju razvojne banke BRIKS, čiji je cilj da

upotpuni postojeće globalne finansijske institucije kao što je Svetska banka, saopštila je kineska

državna novinska agencija Sinhua. Forum predstavnika strateških instituta iz Brazila, Rusije,

Indije, NR Kine i Južnoafričke Republike, deo je napora tih zemalja da osnuju razvojnu banku

BRIKS.

Najveći deo svetske štednje i finansijskih resursa koncentrisan u zemljama u usponu, ali da je u

proteklih 10 godina primećen trend da zemlje u razvoju usmeravaju značajan deo svojih rezervi u

razvijeni svet.

22

Osnivanje razvojne banke, takođe, može ojačati institucionalnu osnovu integracije zemalja

BRIKS. Sada zemlje BRIKS čine skoro polovinu svetskog stanovništva. Dve članice BRIKS

(NR KIna i Indija) su među pet vodećih nacionalnih privreda u svetu mereno paritetom kupovne

moći (PPP, prema tržišnim cenama), a četiri (još i Rusija i Brazil) među vodećih 10. Prema

Sinhua, stručnjaci istraživačkih organizacija su saopštili da će njihov dogovor o neophodnosti i

praktičnosti osnivanja banke biti predočen zvaničnicima pet država BRIKS. Konsenzus

postignut na forumu sadrži tri ključna aspekta, a to su: potreba stvaranja pravnog okvira, potreba

uspostavljanja teorijskog okvira i potreba nastavka rasprave o tehničkim pitanjima. Prvo od ovih

pitanja definiše pravni status banke, drugo ima za cilj da objasni njenu svrhu, a treće je

namenjeno tome kako bi banka trebalo da bude vođena i kapitalizovana, kao i drugim

specifičnim pitanjima. Indija očekuje što skorije formiranje banke. Iako nije postavljen

vremenski rok, svih pet zemalja su složne oko narednog koraka, a to je osmišljavanje

organizacije banke, udela kapitala, uprave i drugih pitanja, kazao je indisjki stručnjak.

Na martovskom samitu u Nju Delhiju, lideri BRIKS pozvali su svoje ministre finansija da

ispitaju izvodljivost i održivost banke, kao i da uspostave zajedničku radnu grupu za dalja

proučavanja, i dostave izveštaj pre narednog samita. BRIKS i druge zemlje u usponu više puta

pozivale na reforme u SB i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), da su pozdravile

kandidaturu zemalja u razvoju za poziciju predsednika Svetske banke i naglasile da šef MMF i

SB treba da budu birani "putem otvorenog i merodavnog procesa.

U Deklaraciji iz Delhija, objavljenoj posle samita, rečeno je kako je cilj nove razvojne banke

"mobilisanje resursa za infrastrukturne i održive razvojne projekte u zemljama BRIKS i drugim

privredama u usponu, kao i da pruži podršku postojećim naporima multilateralnih i regionalnih

finansijskih institucija za globalni rast i razvoj". Iznoseći razloge za osnivanje razvojne banke

BRIKS, mnogi stručnjaci su kritikovali postojeće globalne finansijske institucije, naročito

Svetska banka, zbog toga što ne daje adekvatna sredstva za preko potrebne velike infrastrukturne

projekte u BRIKS i drugim zemljama u razvoju, prenela je Sinhua. Od osnivanja Međunarodnog

monetarnog fonda i Svetske banke na kraju Drugog svetskog rata na čelu dveju glavnih svetskih

finansijskih isnstitucija su predstavnici zemalja Zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Prema Sinhua, ukoliko bude pažljivo osmišljena, razvojna banka BRIKS će imati potencijal da

preoblikuje globalnu agendu razvoja.

23

Agencija primećuje kako multilateralne banke kao što u Svetska banka, razvojne finansijske

institucije u Aziji i Africi, nisu znatno porasle u smislu ukupnog iznosa isplaćenih kredita, i to u

vreme kada tražnja za sredstvima za infrastrukturu i socijalnu transformaciju raste nesmanjenim

tempom u zemljama BRIKS i privredama u usponu. Razvojna banka BRIKs bi pak pomogla i

efikasnom usmeravanju štednje dostupne u ekonomijama u usponu ka infrastrukturi i socijalnom

razvoju u regionima van razvijenog sveta, pa tako i uravnotezeznju globalne ekonomije. Zemlje

BRIKS-a moraju da preciziraju strukturu banke I način njene kapitalizacije, a da je za tako

ambiciozan projekat potrebno vreme. Očekuje se da će članice BRIKS-a na samitu u Indiji

postići dogovor o većem obimu medjusobnog poslovanja u domaćim valutama, kako bi se na taj

način zaštitile od uticaja fluktuacije vrednosti dolara, kao i o povećanju vrednosti trgovine u

okviru bloka sa prošlogodišnjih 230 milijardi dolara na 500 milijardi dolara 2015. godine.

Zemlje BRICS nastavljaju kurs na slabljenju svoje zavisnosti od razvijenih zemalja. Posle najave

da će stvoriti novu globalnu finansijsku instituciju po ugledu na Svetsku banku, pokrenule su i

sopstvene finansijske instrumente. Berze tog bloka pokrenule su vlastite finansijske instrumente,

među kojima su i terminski ugovori za Moskovsku međubankarsku valutnu berzu (MMVB).

Mali i srednji investitori širom BRICS zemalja dobiće jednostavniji pristup međusobnim

tržištima.

Pojavu novih investicionih proizvoda eksperti objašnjavaju sve većim brojem bogatih investitora

u zemaljama sa tržištima u usponu. Svetska federacija berzi u Johanesburgu, u Južnoafričkoj

republici (JAR) najnovijoj članici BRICS, je još 2011. najavila formiranje alijansi berza BRICS,

neformalne grupe pet mnogoljudnih zemalja sa privredama u naglom usponu. Alijansu bi činile

brazilska BM&F Bovespa, ruska MMVB-RTS, Bombajska berza BSE Limited (Indija),

korporacija berzi i klirinških organizacija HKEX (Hongkong) i berza Johanesburga JSE Limited.

Sve berze, izuzev MMVB-RTS, u prvih šest meseci neće naplaćivati trgovinu akcijama.

Sada berzanski dileri mogu da kupuju i prodaju terminske ugovore berzi BRICS na nekoliko

investicionih tačaka, prenela je njujorška agencija privrednih informacija Blumberg.

U prvoj fazi poslovanja alijanse, berze planiraju pokretanje unakrsne ponude finansijskih opcija

za svoje indekse na više berzi. U drugoj fazi članice alijanse nameravaju da zajednički razrade

nove proizvode za unakrsnu ponudu.U trećoj fazi predvidja se usavršavanje novih usluga,

prenela je agencija RIA Novosti.

24

Novi proizvod na tržištu kapitala mogao bi da bude usmeren na podsticanje investitora na kratak

rok, smatraju eksperti. Eksperti kompanije "McKinsey Global" prognoziraju kako bi finansijska

aktiva u zemaljama BRIKS mogla da bude utrostručena do 2020. na 141 bilion dolara. 

Investitori u Brazilu, Rusiji, Indiji, Narodnoj Republici Kini i JAR drže oko 16 odsto svoje

aktive u akcijama. U SAD je taj pokazatelj 42, a u zapadnoj Evropi 29 odsto. Eksperti

Medjunarodnog monetarnog fonda, ocenjuju da će ekonomije zemalja u razvoju u proseku da

rastu za po 6,5 odsto godišnje u narednoj deceniji, dok u Evropi taj pokazatelj neće premašiti 2,5

procenta. Zapadna glasila su već pozvala razvijene zemlje da spreče oslobađanje zemalja BRICS

od uticaja Evrope i SAD, a londonski dnevnik Times je ocenio kako je "rusko-kineska osovina,

opasna za ostatak sveta".  "Zapad mora da preduzme korake kako bi Rusiju izvukao iz zagrljaja

BRICS i ponudi joj alternativno mesto u svetskom sistemu, kao partnera EU, koji priznaje svoje

korene i evropske vrednosti", piše Times.

Pravilno usmeravanje viška kapitala. Novi finansijski proizvodi mogu da steknu popularnost

među bogatim individualnim investitorima u zemljama u razvoju, koji žele pristup stranim

tržištima, izjavio je Bruce Weber, dekan ekonomskog koledža pri univerzitetu u američkoj

saveznoj državi Delaver. Novi finansijski instrumenti mogu da izazovu veliko interesovanje

investitora. Terminski ugovori za strane indekse omogućavaju difersifikaciju i hedžiranje rizika

uz minimalne troškove.Ministar finansija JAR Pravin Gordhan je rekao da "mnoge zemlje u

razvoju raspolažu viškom novca, koji se po tradiciji i dalje ulaže na primer u američke

obveznice". Prelazak na kreditiranje u nacionalnim valutama i pokretanje sopstvenih berzanskih

instrumenata je pokušaj zemalja u razvoju da se oslobode zavisnosti od zapada. Eksperti

kompanije McKinsey Global prognoziraju kako bi finansijska aktiva u zemaljama BRICS mogla

da bude utrostručena do 2020. na 141 bilion dolara.  Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda,

ocenjuju da će ekonomije zemalja u razvoju u proseku da rastu za po 6,5 odsto godišnje u

narednoj deceniji, dok u Evropi taj pokazatelj neće premašiti 2,5 procenta.

7.2. Primer 2

BRIKS odustaje od dolara

Težnja zemalja BRIKS da smanje korišćenje dolara opravdana je i ne nosi velike rizike, smatraju

25

ruski eksperti. Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika nameravaju ne samo da smanje udeo

američke valute prilikom obračunavanja. Reč je o prelasku na međusobno kreditiranje u

nacionalnoj valuti. Sporazum između članova grupe može biti potpisan već na narednom samitu u

Nju Delhiju 29. marta. Eksperti ističu da posetepeno odustajanje od dolara može da postane važna

etapa sa tačke gledišta razvoja BRIKS.

Inicijator svojevrsnog „otkaza“ američkoj valuti je Kina. Upravo Peking danas drži najveće

dolarske rezerve. I zakonomerno teži da smanji potencijalne rizike vezane sa stanjem američke

ekonomije. Državni dug SAD već je premašio 15 biliona dolara, sama američka valuta poslednjih

godina je emitovana praktično bez kontrole. U tim uslovima inicijativa Pekinga jasna je i dosledna,

rekao je za Glas Rusije ekonomista Aleksandar Osin:

- Kina u suštini izjavljuje da je aktuelna ekonomija neefikasna i da provocira rizike. Kina ima 3

biliona dolara rezervi. Ona ne želi da ih u jednom trenutku izgubi a da nema pojas za spasavanje.

Kina stvara mehanizam, sistem saradnje, između ostalog sa alternativnim uvoznicima njenih

proizvoda i sa zemaljama koje joj pružaju sirovine. Radi se i u političkoj i u ekonomskoj sferi na

jačanju strukture ekonomski višepolarnog sveta. To je normalna situacija.

Još pre godinu dana na samitu u kineskom gradu Sanja bio je potpisan okvirni dogovor između

država grupe BRIKS. On je deklarisao prelazak na međusobna obračunavanja i kredite u

nacionalnim valutama. CB Kine čak je izjavila da izdvaja specijalni fond od 10 milijardi juana.

Pristala je da ga finansira i ruska CB. Dokument koji je potpisan u Nju Delhiju do krajem marta

2012. godine, faktički pokreće ovaj proces, ističu eksperti. Pitanje je samo u proceni rizika. Ovde

se ocene razlikuju. Za Rusiju posledice tog koraka će biti najteže predvideti, smatra rukovodilac

Instituta za nacionalnu strategiju Nikita Kričevski. Postoji potreba zemalja za jačanjem

trgovinskih i ekonomskih veza između sebe. Ali uporedo sa tim glavni deo sirovinskih tržišta

istorijski trguje u dolarima. I dosadašnji pokušaji da se izbegne dolar kao univerzalno sredstvo

obračunavanja za pojedinu sirovinsku robu završeni su neuspehom. Prilikom obračunavanja za

drugu robu, zato što Rusija isporučuje u zemlje BRIKS ne samo sirovine, već i robu, između

ostalog finalne proizvodnje, ne isključujem da Moskva može da pređe na obračunavanje sa

partnerima u nacionalnoj valuti. Ali sa druge strane, postavlja se pitanje: a šta sa tim valutama

činiti dalje?

26

Zaista, za sada valute zemalja BRIKS nisu konvertibilne. Šta više, juan je vezan za dolar. Ipak i

Moskva i Peking su izjavili da pitanje konvertovanja može da bude rešeno već u naredno vreme.

Same zemlje aktivno rade na popularizaciji i juana i rublje. Peking trguje sa susedima iz

Jugoistiočne Azije i kreditira ih. Udeo operacija u ruskim rubljama na prostoru ZND već je

premašio 50%. Pa i u pograničnim teritorijama trgovina između dve zemlje odavno se vodi u

juanima i rubljama. Po mišljenju finansiste Romana Andrejeva:

To što zemlje BRIKS smanjuju obime korišćenja dolara prilično je logičan korak, odluka koja će

stabilizovati i svetsku i domaću ekonomiju. Između ostalog, u Rusiji smo među prvima uveli

bivalutnu korpu u svojim obračunavanjima: kod nas se međunarodne rezerve čuvaju u obe valute.

To je prilično povoljno. Zlatne i devizne rezerve ne pate toliko od kretanja valutnih kurseva dolar-

evro. Eksperti se slažu da je sada teško govoriti o pravom i istovremenom prelasku na

obračunavanja i kredite u nacionalnoj valuti među zemljama BRIKS. Previše su različite strukture

izvoza, njegova orijentacija. Glavni trgovinski partner Pekinga je SAD, a Rusije EU. Ipak

konkretni koraci da se to ispravi već se čine. Tako Rusija sada sve aktivnije lobira svoje

ekonomske interese u Azijsko-Tihookeanskom regionu, a Kina već nekoliko godina radi u Africi,

između ostalog sa kompanijama JAR. Uvođenjem kineskog juana kao sredstva plaćanja u

trgovinskoj razmeni sa zemljama BRICS donelo bi afričkom članu mnoge pogodnosti, između

ostalog smanjenje troškova i uklanjanje trgovinskih barijera.

Korištenje juana ojačalo bi i poziciju JAR u savezu velikih narastajućih svetskih ekonomija, jer bi

Južnoafrička republika postala na taj način "vrata" zemljama BRICS za ulaz na ogromno tržište

afričkog kontinenta.

Po izveštaju najveće južnoafričke banke "Standard Bank" najmanje 100 milijardi dolara u

bilateralnoj trgovini Kine i JAR biće podmireno u juanima do 2015. godine.

7.3. Primer 3

BRIKS pomaze u suzbijanju globalne krize

Brazil je spreman da učestvuje u bilo kakvom međunarodnom planu za otklanjanje svetske

finansijske krize. Takva pomoć mogla da bude pružena posredstvom Međunarodnog monetarnog

fonda, ona je juče upozorila da problem u svetu ne predstavlja nedostatak novca, već pomanjkanje

27

političke odluke da se investira. Brazil je uvek spreman da učestvuje u bilo kakvim

međunarodnim naporima. Izjava Rudofove usledila je dan nakon što je brazilski ministar finansija

Gvido Mantega izjavio da članice grupe zemalja s ekonomijama u naglom usponu BRIKS - Brazil,

Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika - razmatraju mogućnost ukazivanja pomoći evrozoni

u rešavanju njenih problema s dugom. Mantega je rekao da će lideri zemalja BRIKS, u okviru

godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke, u Vašingtonu razgovarati o mogućnosti pomoći

Evropskoj uniji, što bi predstavljalo zamenu ranijih uloga.Predsednica Rusef, ukazala je da je

nemoguće da Brazil zapadne u istu vrstu krize kao SAD i evrozona, uprkos tome što će brazilski

ekonomski rast ove godine verovatno biti prepolovljen u odnosu na prošlogodišnju ekspanziju od

7,5 odsto.

Brazil poseduje sve instrumente koji su neophodni da bi se minimizirao uticaj takve krize. Kineski

premijer Ven Djibao je takodje rekao da su članice BRIKS spremne da pomognu, ali pod uslovom

da Evropa, pre toga, “sredi situaciju u vlastitom dvorištu”. Glavni ekonomski savetnik ruskog

predsednika Dmitrija Medvedeva, Arkadij Dvorkovič, izjavio je juče da Evropska unija mora da

izadje sa jasnom strategijom kako da spase svoje prezadužene članice pre nego što se Rusija

obaveže da će povećati svoje vlasništvo nad aktivama denominovanim u evrima.

 “Želimo da znamo kakvu akciju će preduzeti sama Evropska unija, za kakav scenario će se

opredeliti: da li da Grčka bankrotira ili da ne bankrotira? Kome će da pomognu - bankama ili

vladi?”- Dvorkovič na Rojtersovom ruskom investicionom samitu.

Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin je ukazao da Rusija u principu podržava formiranje

jedinstvenih obveznica evrozone, mada će nastaviti da investira u suvereni dug pojedinih članica

zoneevra. Izvršna direktorka Medjunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard je iznela svoje

misljenje, a to je da moguća pomoć zemalja u naglom usponu prezaduženim članicama Evropske

unije predstavlja “zanimljiv razvoj situacije”. Ona je u intervjuu italijanskom listu “La stampa”

izjavila da “zanimanje zemalja okupljenih pod nazivom BRIKS predstavlja interesantan razvoj

situacije” prenela je agencija AFP. “Ali ako se oni ograniče samo na kupovinu obveznica koje svi

ostali smatraju sigurnom investicijom, kao što su nemačke i britanske obveznice, neće preuzeti baš

previše rizika. Nadam se da, ako se ove intervencije već dogadjaju, da će one biti velike i da neće

28

biti ograničene samo na odredjene zemlje”.

Smatra se kako zemlje BRIKS-a žele veću zastupljenost u MMF pre nego što obećaju dodatnu

pomoć. MMF je za pakete pomoći evropskim zemljama već dao nekoliko desetina milijardi dolara.

7.4. Primer 4

Pomoć EU

Posle dogovora o dokapitalizaciji banaka, uspeli su da se saglase i da se Grčkoj otpiše 50 odsto

duga, kao i da se fond stabilnosti za pomoć evropskim zemljama u krizi popne na 1.000 milijardi

evra. Grčkoj će biti oproštena polovina dugovanja, ali samo onog dela koji se odnosi na banke, što

je, kako je precizirao francuski predsednik Nikola Sarkozi, oko 100 milijardi, od ukuno 350.

Banke će morati da same pokriju gubitak, a tek ukoliko teškoće budu tolike da im ugroze

poslovanje, moći će da apeluju na države. Francuski “Sosijete ženeral” izgubiće tri milijarde evra,

a BNP - dve. To će pokriti iz svojih rezervi. Kada je reč o fondu stabilnosti, on neće porasti do

željene cifre, već “samo” do biliona, što je polovina pretpostavljenih potreba. Ipak, sadašnji fond

je iznosio 440 milijardi, a posle spasavanja Irske, Portugala i Španije, u njemu je ostalo 250

milijardi. Učetvorostručen je, ali samo fiktivno. Novca u njemu nema, i tek će se tražiti. Nemačka

kancelarka Angela Merkel je dobila odobrenje od Bundestaga, samo zbog toga što je obećala da

novi program za izlazak iz krize neće dodatno koštati ni centa nemačke poreske obveznike.

Fond stabilnosti biće popunjen tako što će biti pozvane treće zemlje. Računa se na Rusiju, Brazil,

bogate zalivske zemlje, ali, pre svih, na Kinu. Peking pristaje, što je očekivano, pošto se veliki deo

ogromne kineske proizvodnje izvozi na Stari kontinet.

Pre samo godinu i po, EU je s teškim mukama iznela plan od 100 milijardi evra, koji se smatrao sasvim dovoljnim, a sada je utvrđena deset puta veća suma. Kada je trejder Žerom Kervijel “prokockao” pet milijardi evra, o tome se govorilo mesecima. Danas ove sume izgledaju minijaturno. Svi evropski pogledi upereni u dalekoističnu prestonicu, u iščekivanju da li će Kina da finansira

plana za spas evrozone. Posle odluke lidera EU o otpisu dela grčkih dugova i proširenju

mehanizma za spasavanje prezaduženih evropskih ekonomija, Evropa gleda ne samo u Kinu, već i

u Rusiju, Indiju, Brazil i Južnoafričku Republiku.

Procenjuje se, naime, da se devizne rezerve ovih zemalja u brzom razvoju - sabranih u skraćenicu

29

BRIKS - približavaju sumi od pet biliona dolara. Evropa, stoga, očekuje da bi te velike privrede

mogle da joj pruže finansijsku pomoć.

Uprkos zajedničkim interesima, rizici nisu zanemarljivi. Kao ni za sada diskretni uslovi.

Britanski “Fajnenšel tajms”, tako, upozorava prezadužene članice evrozone da će, ukoliko od

dobijenih kredita i budu kratkoročno na dobitku, kasnije će zbog toga gorko zažaliti, s obzirom na

to da povećanje stranog finansiranja suzbija napredak ekonomije, povećava nezaposlenost i

fiskalni deficit. Stranog novca u Evropi ima dovoljno, ali je problem u nedovoljnoj pouzdanosti

problematičnih zemalja zone evra i on će biti dodatno produbljen okretanjem ka tuđim izvorima

kapitala, ukazuje se u članku londonskog poslovnog dnevnika.

Istovremeno, američki finansijski dnevnik “Volstrit džornal”, podseća da je Kina, izražavajući

spremnost da pomogne Evropi, istakla da to želi da učini putem MMF, i to zajedno sa ostalim

članicama iz grupe BRIKS. Za Kinu bi pružanje pomoći Evropi značilo dalju globalnu promociju

juana. Brazil je odbacio mogućnost kupovine obveznica evrozone radi pomoći u spasavanju

članica tog monetarnog bloka, obećavši da će samo pružiti pomoć posredstvom Međunarodnog

monetarnog fonda.

7.5. Primer 5

Uticaj BRIKS- a na Srbiju

Politička, socijalna, ekonomska, kulturološka i religiozna različitost pet zemalja BRIKS je u

stvari slika današnjeg sveta (za razliku od homogenosti G7). Njihov rastući geoekonomski

značaj nije bez uticaja na Srbiju, ali EU i dalje dominira kao strateški prioritet naše zemlje. Ove

zemlje koordinišu svoje stavove o nizu tema od svetskog finansijskog sistema do reformi sastava

Saveta bezbednosti OUN (kako bi svoje mesto našli Indija, Brazil i Južna Afrika, kao stalni

članovi ili barem kao predstavnici svojih regija), što bi odgovaralo njihovom sve većem uticaju u

svetu. Predsednica Brazila Dilma Rusev, inače od oca bugarskog (Kominterninog) emigranta, na

nedavnom samitu ove grupe potencirala je neodrživost institucionalnih aranžmana koji su nastali u

razdoblju posle Drugog svetskog rata.

Formiranje ove grupacije brzorastućih mnogoljudnih ekonomija nije bez posledica za našu zemlju.

Međutim čini se da je njihov značaj više geopolitički nego ekonomski. Naime, Srbija se oslanja na

30

Rusiju i Kinu, posebno u Savetu bezbednosti OUN, da bi progurala svoje strateške interese. Naša

zemlja pokušava da balansiranjem svoje politike, davajući znatno veći značaj ovim dve zemljama

grupacije BRIKS, nego što to čine zemlje regiona, pojača svoju pregovaračku poziciju prema

Zapadu po nekim strateškim političkim pitanjima. Koliko zbog toga trpi evropski put Srbije nije

lako reći. Takođe, da li postoji alternativna politika koja bi bolje odražavala realne interese zemlje

i njen dignitet, takođe nije lako proceniti. BRIKS preseca stare dihotomije Istok-Zapad, Sever-

Jug; na neki način, BRIKS je novi most između bogatih i nerazvijenih. BRIKS nema istorijsku,

legalnu i geografsku koherentnost kao što je ima EU; niti se suočava sa zajedničkom

bezbedonosnom pretnjom kao NATO u početku. Ove zemlje konkuriše međusobno kao i sa SAD i

EU. Ono što Rusija, Brazil, Indija (a u manjoj meri Južna Afrika) vide kao noćnu moru je

eventualna alijansa SAD – Kina (G2), čiji se ekonomski odnosi ponekad poistovećuju sa relacijom

sijamskih blizanaca. Ipak, za sada, položaj SAD je daleko povoljniji, eventualna političko-

ekonomska blokada Kine (npr. zbog navodne valutne manipulacije) proizvela bi joj dramatične

posledice, dok bi negativni efekti za SAD, u vidu rasta kamatnih stopa i slabljenja dolara, bili

blaži.

Zemlje BRIKS se zalažu za liberalizaciju svetske trgovine, ali i (donekle teško povezivo)traže veći

prostor za ulogu država u ekonomiji i novu globalnu valutu (za sada će pojačati međusobno

korišćenje sopstvenih).  Zemlje BRIKS naprosto koriste prednosti procesa ekonomske, kulturne i

informacione globalizacije. I transnacionalne kompanije sve više istraživanja obavljaju u zemljama

BRIKS. BRIKS nema pravog lidera, ekonomski je to ubedljivo Kina, vojno ubedljivo Rusija .

Razmena sa zemljama BRIKS čini relativno stabilan deo ukupne razmene Srbije. Udeo ovih

zemalja je relativno skroman kada je u pitanju izvoz (oko 5%), dok BRIKS zemlje čine značajan

deo uvoza Srbije (21% do 23%). Čini se da  postoji značajan prostor za rast izvoza u Rusiju (na

početku ove godine zona slobodne trgovine kao da daje veće efekte, budući da je izvoz u Rusiju

prešao 6% ukupnog). Nedavno potpisani strateški međudržavni ugovor Srbije sa Kinom trebalo da

omogući povećanje, inače minornog, izvoza u najmogoljudniju zemlju sveta.

Na uvoznoj strani gro uvoza iz Rusije čine energenti (grubo oko sedmine ukupnog uvoza zemlje).

Ekspanzija Kine na srpsko tržište nije nikakva specifičnost naše zemlje budući da Kina u skoro

svim zemljama sveta snažno povećava izvoz poslednje dve decenije. Razmena sa ostale tri zemlje

BRIKS-a je vrlo mala i teško je verovati da bi se ona, pre svega, zbog prostorne distance, ali i

31

značajne podudarnosti ponude, mogla bitnije povećati (možda je izuzetak Indija, koja ima šansu u

softverskim tehnologijma).

Procene ukazuju da je sredinom 2011. realni obim  ruskih investicija na nivou od oko milijarde

evra. Skoro je izvesno da će doći do porasta prisutnosti ruskog kapitala, kako kroz dalju

modernizaciju NIS-a (i otkup akcija ovog preduzeća), tako i kroz ulazak ruskog finansijskog

kapitala kroz širenje bankarske mreže. Postoje i srpska ulaganja u Rusiji, poput pogona lekova.

Postoje brojni nagoveštaji da bi se kineske investicije mogle mulitiplikovati narednih godina (TE

Kostolac, most Zemun-Borča...). Ono što je takođe verovatno je ulaganje Kine u hartije od

vrednosti trezora RS koje bi bile emitovane na ino tržištu u valuti evrozone.

8. Zaključak

“Nema krize za BRIKS”

Odluku da se zajedno pojave i počnu specifičan vid saradnje, lideri Brazila, Rusije, Indije, Kine

doneli su kako bi javno objavili da jednopolarni svet ima alternativu. Desetogodišnji period

apsolutne dominacije jedine supersile, Amerike, pokazao se kao veoma dobar za nju i njene

najbliže saveznike, ali i veoma loš za ostatak sveta i perspektivu svih koji su morali na razne

načine da plaćaju dobar život većine građana u državama zapadnog materijalnog blagostanja. za

poništavanje loših strana globalizacije. Pokazalo se da su zemlje BRIKS-a, samom idejom da se

konsultuju o najvažnijim pitanjima daljeg razvoja sveta, omogućile drugim zemljama, koje su

razumele da je jedno polarni svet počeo da se menja i dramatičnom brzinom postao multipolarni,

da imaju šansu i iskoriste trenutak kako bi se razvijale bez apsolutnog „patronata“ Velikog brata i

njegovih saveznika.

Osnovna borba BRIK-a omogućila je da se dolar, kao vrhunska mera vrednosti i bezuslovna

svetska rezervna valuta, polako (pre svega zbog njihovih interesa) svodi na realnu meru. Kako je

izvesno da se rat valutama (najvidljiviji deo novih geopolitičkih odnosa) kreće u pravcu svođenja

dolara u realne okvire, jedne od bitnih svetskih valuta, ali sigurno ne jedine, počela je američka, sa

njihovog stanovišta, bespoštedna i beskrupulozna borba da se dosadašnje stanje što sporije menja.

Američki „napad“ na evro samo je pokušaj da se najveća cena za prinudno svođenje ekonomije u

realne okvire prebaci na najbliže saveznike i njihovu zajedničku valutu (sad je jasno i zbog čega je

Engleska ostala van evrozone). Relativno dobra vrednost, decenijama štampanog dolara bez

32

pokrića, može još neko vreme opstati, jedino ukoliko se napravi što više „kriznih“ mesta po

planeti, i opet se SAD predstaviti kao jedino mesto koje će i u takvim uslovima ostati stabilno, što

opet znači da je i pored svega dolar najbezbednije mesto u kome se može očuvati svaka realna

vrednost.

UN su već godinama pod pritiskom ka novom ustrojstvu ili totalnom raspadu. Kad generalni

sekretar NATO Rasmunsen kaže da se može intervenisati bez UN, onda je to najava opasnog

raspada sistema. Uloga i mesto NVO sektora u mekoj okupaciji sveta je demistfikovana preko

interneta, a sada taj sektor ima dostojne naslednike u delovanju, samo sa drugačijim predzakom, u

vidu „Okupiraj Volstrit“.

Ovih dana su svetski štampani i elektronski mediji puni izveštaja o američko-izraelskim pretnjama

Iranu, pre svega atomskom bombom. Jasno je da je uzavreli i proključali lonac svetske geopolitike

na ivici da se prelije (kontrolisano). Rruski načelnik generalštaba Makarov podseća da će Rusija u

zaštiti svojih interesa, u skladu sa svojom vojnom doktrinom, bez ustezanja prva upotrebiti i

atomsko oružje. Kineski vojni softverski stručnjaci, posle obaranja sopstvenog satelita u kosmosu,

uspevaju da preuzmu i onesposobe američke vojne satelite, koji su apsolutni preduslov za bilo

kakvo efikasnije delovanje njihove vojske.

Ovo je samo uvod u još dinamičnija, čak i direktna ratna vojna događanja. Tako nikako nije

slučajno što je Leon Paneta, američki sekretar za odbranu, rekao da su Kina i Indija ozbiljna

pretnja za Ameriku. To se poklapa i sa prognozama Goldman Saksa (svugde li su njihovi prsti) da

će za pedeset godina (objektivniji kažu i znatno pre) Kina biti apsolutni svetski lider, a da će Indija

verovatno u tom trenutku prevazići SAD, što je dovoljno da i obični Amerikanci ozbiljno shvate

takve reči.

Kinezi na ovo odgovaraju mirno, u skladu sa njihovom hiljadugodišnjom filozofijom, da oni samo

žele da sarađuju sa celim svetom. I teraju po svome, i po svom strateškom planu za sledećih sto i

kusur godina. U situaciji kad sa jedne strane cena radne snage opada, a sirovina raste, jedini pravi

odgovor zapada da bi održao neku vrstu dominaciju (bar na području koje oni smatraju svojim

dvorištem) jeste proboj u nove tehnologije, pre svega energetske (ne samo zelene, već pre svega

jeftine) kao i druge koje omogućavaju novi tehnološko civilizacijski iskorak. No i tu se postavlja

pitanje koliko je to zaista moguće, jer se prema istraživanjima UN najinteligentniji deo stanovnika

33

planete nalazi u Indiji (apsolutna dominacija u najprofitabilnijem softverskom tržištu), a među

najbolje svetske univerzitete spada dobar broj kineskih, sa kojih izlaze mnogostruko brojniji

kadrovi, sa odličnim potencijalom, već potvrđenim u svim oblastima, vojno, privredno,

medicinski, a i najbrži kompjuter sada je delo kineskih naučnika.

Izvesno je ipak kako će se sve ovo pre ili kasnije završiti. Ekonomski razvoj, podizanje životnih

uslova i standarda stanovništva, kao i bezbednost regiona i pojedinih zemalja, svima, pa i Americi,

diktira okretanje najvećim svetskim tržištima i zemljama, sa za to potrebnim resursima. Putinovo

uspešno insistiranje i stvaranja Evroazijske komisije (od 2015. unije) siguran je iskorak ka

pravljenju potencijalno snažnog budućeg partnera EU (ili neke nove evropske organizacije). U

takvoj konstelaciji Rusija ne bi bila mlađi partner, već bi imala ravnopravnu poziciju sa EU, ali i sa

Kinom i brzo narastajućom Indijom, u stvaranju odlično povezanog (a i

više) kopnenog Evroazijskog prostora.

LITERATURA

34

1. “Međunarodni menadzment- Novije tendencije “, prof. Vesna Milićević2. http://en.wikipedia.org/wiki/BRICS , pregledano 18.12.2012. god.3. http://en.wikipedia.org/wiki/BRIC pregledano 18.12.2012. god4. http://gnikolic.blogspot.com/ pregledano 18.12.2012. god5. http://www.nezavisne.com/posao/privreda/Zemlje-BRIKS-a-ostvaruju-cetvrtinu-svjetskog-

BDP-a-168249.html pregledano 18.12.2012. god6. http://www.standard.rs/briks-sve-snazniji-i-sve-neskloniji-dolaru.html pregledano

19.12.2012. god7. http://www.video.sumadijapress.co.rs/index-p67-ni23540.html pregledano 20.12.2012.

godine8. http://www.aikb.net/t1422-brics-brazil-kina-indija-rusija-i-jar , pregledano9. 20.12.2012.god.

35