zoran nikoli beograd ispod beograda

8/13/2019 Zoran Nikoli Beograd Ispod Beograda

1/21

Zoran Nikoli

BEOGRAD POD BEOGRADOM

Lagumi puni tajni

Beograd je jedno od najneobinijih i najstarijih naselja u Evropi. Po starosti semoe meriti sa najstarijim meu prestonicama Starog kontinenta, a u odnosuna njegovu nesvakidanju istoriju Berlin ili Pari su pravi !gradovi deaci!.Bebrojni vladari ovog grada ostavljali su svojevrsne !potpise! ispod njega,grade"i podemne objekte, lagume, bunkere, sklonita, kao i tajne prolae odkojih su mnogi i danas aboravljeni i skriveni ispod plonika prestonice. #voje bio pokuaj da makar deo od njih pronaemo i opiemo.

$aa ekspedicija, sainjena od speleologa %luba !&sak! saPrirodnomatematikog 'akulteta u Beogradu i eksperata (avnog predue"a asklonita, u savetodavnu pomo" strunjaka )avoda a atitu spomenikaBeograda traila je nain da dopre do svog korena u ovom gradu. Svesni daga nijedna biljka ne vidi, onako atrpanog u slojevima emlje ispod nje, ali daba i njega crpe svu svoju energiju, snagu i nanje, jer to je njen najstarijideo.*ostalom, kada se drvo odvoji od korena i ne postaje drugo nego + obianbalvan.

KULE NIU PU!KARNI"E

%ada se prelai Brankov most sa novobeogradske strane ka starom delugrada, vidi se jedinstvena panorama Beograda, akriljena Sabornom crkvom.Podemni prostor ispod ovog !pejaa!, od samog mosta, pa do%alemegdana, sakriva lagume, u koje se ulai i %araoreve ulice, a koji susmeteni ispod jednog od najlepih gradskih delova + %osani"evog venca.agumi su sluili kao sklonita tokom savenikog i nemakogbombardovanja u -rugom svetskom ratu, a posle ih je prekrio veo tajni, ilibolje je re"i + aborava.alog je bio taj to su lagumi bili predvieni da se u sluaju ponovne ratneopasnosti u njih sklanjaju kulturna i materijalna dobra. Periodino su ih

koristile neke 'irme, a danas je ve"ina ili u rukama privatnika, ili suaboravljeni i aputeni./ %araoreve ulice postoje prilai u 01 takvih laguma, iji se ulai nalae ianekada dva najvanija danja u gradu. (edno danje je bilo nekada raskonihotel !%ragujevac!, tik u Savu, a drugo je bila 2umrukana, carinarnica krokoju su morali da prou svi novopridoli u Beograd. Pristanite, koje senalailo na mestu dananje %apetanije, bilo je ila kucavica, jer je, pre negoto je igraena elenica, reni saobra"aj predstavljao jedini kontakt sa


2/21

svetom. 3ada je obala bila na mestu gde danas prolae tramvajske ine, da bitek tridesetih godina dvadesetog veka Sava nasipom bila !odgurana! domesta gde i danas protie.3rgovina se ravijala upravo tim putem, da bi se transportovana robaskladitila, bilo je neophodno iskopati lagume, gde je temperatura uvek bila

konstantna. Postojali su tuneli a ventilaciju, koji su poveivali otvore na%osani"evom vencu sa dvadesetak metara dubokim lagumima. Prolanicikoji danas vide male kule pored stepenica koje vode ka ovom vencu misle dasu to ostaci pukarnica jo od turskih vremena, ali to su upravo otvori kojimaje vaduh sprovoen duboko u utrobu emlje, kako se u magacinima ne biskupljala bu, pa ito, namirnice i vino bili su u prostoru koji je uvek imao istutemperaturu.Svaki lagum ima povrinu od nekoliko stotina kvadratnih metara, dok najve"imeu njima dostie i svih hiljadu. 3aj je i najinteresantniji.ENIGMA M# O# $%&'#

* njemu i danas postoji 04 ogromnih buradi apremine 05 hektolitara, koja tuame ve" decenijama, jer ih je napustila skopska 'irma !oar!, koja se ovdenekada bavila prometom i distribucijom alkoholnih pi"a. Burad je tu uneenanatno ranije, jer smo na jednom od njih naili na ugraviranu 0670. godinu,to govori da je ovo mesto bilo i predratni vinski podrum. /stovremeno, svakobure je bilo ve"e od ulaa u ove velike podemne odaje. 3ako je jasno da suunoena u delovima i da su tek onda sklapana u ovom podemnom prostoru.$a idu, u sam ula, vidi se i natpis !8. #. 0956!, a meu istoriarima seralikuju miljenja da li su ovo inicijali 8iloa #brenovi"a, ili moda 8ilana,knjaevog brata. #n je bio trgovac i vrlo obraovan ovek, a pretpostavka jeda ga je u Bukuretu ubio %araore, te iste, 0956. godine. 3ako moda i ovaj

potpis u lagumu, navodno delo brata knea 8iloa, podse"a na opravdanjeondanjem vladaru a jedno od najupeatljivijih kumoubistava u istoriji Srbije.(o jedan tajni natpis postoji u lagumu koji se nalai ia broja 11. $(ega je, kaosvojevrsno svedoanstvo ostavio jedan ondanji trgovac koji je napisao: !#vajlagum iskopan od Petra $ikoli"a inae Petri"a, vinarskog trgovca 0941.!-anas su ovi lagumi, uostalom, kao i cela %araoreva ulica, nekadanajponatija i najlepa u Beogradu, uglavnom aputeni. $e ulae"i u to da lije upravo ovaj deo mogao da predstavlja neku vrstu beogradskog 8onmartra,ostaje oigledno da su nekada najlepa danja ovog dela Beograda, ba kao ilagumi koji se podvlae pod samo srce prestonice ostali nevani a grad kojije od njih mogao da napravi i turistiku atrakciju i pravu blagodet na

adovoljstvo svojih itelja.

D(INO)KA PE*INA

Pored ovih laguma, jo jedna pe"ina je krajnje interesantna, nalai se usamim obroncima %alemegdana, u Pariskoj ulici i danas je to moderan klub!&ndergraund!. ;elika je oko


3/21

dva kraka atrpana kamenjem, i postoji mogu"nost da su tuda 3urci pokualida prodru podemnim putem, kada su 0==5. godine opsedali Beograd. 3adasu branioci napravili minu koju su apalili kad su kopai prili, pa se sveobruilo na 3urke.8ogu"e je da se sve odvijalo u tajnim koridorima ia ovog kluba.

8isterija > imski bunar%ada je 'ilmski genije &l'red ?ikok obilaio Beograd 06@=. godine posebnoadovoljstvo, kako je objasnio doma"inima i radonalim novinarima,predstavljala mu je poseta imskom bunaru na %alemegdanu. Ponati reisertada je ijavio kako je !takav ambijent a njega oduvek predstavljao pravuposlasticu!. & nije tajna ta je a njega bila !poslastica!.$(uh velikog 'ilmskog maga ni ovog puta nije omanuo, jer je ovo mesto pomnogo emu sainjeno od neobine, i u najmanju ruku udne i surove istorije.#naj ko makar malo eli da oseti neobine i hladne vetrove koji struje ipodemlja prestonice, svakako bi trebalo da se spusti ni 707 stepenika donivoa vode, nekoliko desetina metara pod emljom. Stepenite se sastoji od

dva spiralna hodnika, obavijena i upletena ni bunarski cilindar, od kojih sejednim silai, a drugim penje naad, ka ilau i bunara.-anas su na ulau velika metalna vrata ia kojih prvo postoji hodnik dugaakoko dvadeset metara, koji vodi ka bunarskom oknu, opkoljenom sigurnosnommetalnom ogradom. * monogra'iji !Beogradski vodovod! strunjaci suprecino apisali da je bunar !ukupne dubine @5,0


4/21

%ako belei istoriar 8arinko Paunovi", 0=6=. godine, u vreme kada je ovajgrad bio najvanije ugarsko, ali i hri"ansko uporite prema 3urskoj, odigralase avera u kojoj su hri"ani a veliki novac hteli da prepuste grad &ijatima.3ada je u poslednjem trenutku a averu uo vojskovoa Pavle %injii, koji jespreio averu, oterao 3urke ve" sa bedema, a onda reio da se osveti

averenicima.Preki sud im je bro presudio, i svih 14 averenika konopcima je bilo sputenona tada suvo dno imskog bunara. 3amo su bili ostavljeni da igladne dok imse um nije pomraio, a onda su im bili baeni noevi da se meusobnopoubijaju i proderu. 3ako je bilo sve dok i poslednji nije idahnuo u najve"immukama.

!-A U NA!LI RONIO"I

%asnija istorija belei da je u ovom bunaru bilo jo mnogo rtava. $a dankrunisanja 8ilana #brenovi"a 0997. godine, na njega su neuspelo pokuale

atentat (elena + /lka 8arkovi" i ena %ni"anin. #be su bile uhapene, a uskoroje /lka 8arkovi" pronaena u atvorskoj "eliji uguena pekirom, dok je ena%ni"anin atvorena u imski bunar. 3amo je uskoro pronaena mrtva, ajednosa ubijenim vojnikom iji je adatak bio da je uva.Ponati 'ilmski reiser -uan 8akavejev kasnije snima ponati 'ilm !(ubavnisluaj potanske slubenice!, inspirisan ponatim dogaajem, kada je ovekreio da se odrekne ljubavnice. 3ada je odveo da se proetaju pored bunara, ibacio je u


5/21

Svi argumenti jasno govore da toga nije bilo, jer bi takva trasa a kopae bilanajtea, ne bi mogao da im se dovodi vaduh, a nadsloj vode inad samogu"a na tom mestu je najve"i i najtei. &li, mata radonalih uvek je bila jaaod demantija istoriara.8iris starog ima

8nogi graevinari koji u srcu Beograda poinju sa ostvarenjem raliitihurbanistikih ideja bivaju ometeni na samom poetku. / tada su ualudnivapaji 'inansijera ili projektanata da radovi moraju biti okonani u roku.aloi da tako ne bude su ili ostaci nekadanjih, davno aboravljenihgraevina, ili opet, podemne vode.3ako se dogaalo da u okolini vetkove pijace, ili pored Slavije ili Bulevararevolucije, jo dok kopaju temelje, radnici ulete u podemne tunele u kojimatee voda, a mnoga danja koja su danas obeleja ovog grada napravljena sunad vodotocima. Bolje je redom.$ajstariji vodovod je do dananjeg %alemegdana dovodio vodu i 8alog8okrog uga. elu njegovu putanju napravili su imljani, i sve se dogaalo

pre bemalo dve hiljade godina, 9


6/21

Beograd je grad koji ivi na podemnim vodama, ima bebroj ivora, reka ireica iji vodotokovi su sada uglavnom sprovedeni u kanaliaciju. -ananjimnajvanijim ulicama grada nekada su tekle reke, pa je tako sa $emanjinom,%umodrakom, imskom... -a smo posluali ideje inenjera 8ihajlaujanovi"a, jednog od najcenjenijih eksperata !Bodovoda!, danas sva ta voda

ne bi bila nedostupna iteljima prestonice, ve" smo mogli da budemo, poputiriha, varo sa nekoliko stotina 'ontana i kojih tee ista, ivorska voda.UPRA)NIK U /AM"U

Sve kapitalne graevine u srcu grada su !lae! na podemnim vodama. /stemuke imali su graevinci koji su pravili ?otel !8oskvu!, kao i oni koji su kopalitemelje Palate !&lbanija!. rdno su se namuili i graditelji !Slavije!, kao i!Parka!. %ada je graena !Beograanka! desetak jakih ivora sprovedeno je ukanaliaciju, a kada je pokuao da !spase! Poorite na 3eraijama odnabujalih podemnih voda, upravnik Svetislav + Bule onci" odrao jekon'erenciju a tampu u + amcu.

%ada smo obilaili podemne objekte ispod 3amajdana bacili smo kamenkro jedan od brojnih otvora i posle nekoliko sekundi uli kako je pao u vodu,dok je ostala abeleena i anegdota prilikom rekonstrukcije restorana udanju Savene skuptine, kada se otvorio put u koji je takoe baen kamenkoji je posle dugog putovanja takoe pao u vodu./storiari belee i veliku paniku koja je ahvatila Beograane u predratnovreme kada je bila graena !&lbanija!, tada najvia grada na Balkanu, iji suradovi bili austavljeni bog obilja podemnih voda na koje su kopai naleteli.!&lbanija "e se sruiti...! kruilo je gradom, a ostale su apam"ene i anegdoteda su mnogi u irokom luku aobilaili gradilite, u strahu da se na njih neobrui grada. /pak, graevinci su dobro odradili posao, pa ak ni nemake i

savenike bombe kojima su pokuali 06==. da srue ovu gradu, u ijempodemlju su se nalaile prostorije u kojima su se skrivali nemaki o'iciri, nisuuspeli da joj naude.3ek edesetih godina ponovo poinju urbanistike muke u ovom delu grada,jer kada su otpoeti radovi na kopanju podemnog prolaa, ponovo nastupanevolja i opet su !krivac! podemne vode. Eksperti !;odovoda! atvorili susve ventile u okolini, meutim, postalo je jasno da pokuljala voda nije ivodovoda, iako je bila veoma obilna. 3ada su naili na tunel prenika okojednog metra i kojeg je voda kuljala. $isu imali vremena da ga temeljnijeispitaju, rokovi a avretak radova bili su neumitni. )abetonirali su ga, na tajnain obebedivi gradilite, ali kuda je posle sva ta voda otila, niko ni danas

ne na...

MOKROLU!KA REKA

(edna od nekada najve"ih reka bila je 8okroluka reka koja se slivala od8alog 8okrog uka ka dananjem 8ostaru. )ato je ova dolina, kojom prolaiautoput Beograd + $i i danas puna podemnih voda. * posleratnom periodu


7/21

ovde je napravljen ogroman kolektor, dimenija


8/21

saglasno tome bilo je i groblje, koje se prostiralo od dananjeg ulaa uBulevar revolucije, kod lavne pote i 3amajdana, a dosealo je sve domesta gde se sada nalai grada -oma sindikata.$eto nie od ovog dela, u pravcu prema dunavskoj obali, u okolini3amajdana postojalo je jevrejsko groblje, otprilike na uglu -almatinske i

3akovske ulice, preko puta udarsko geolokog 'akulteta. $eto nie odatle,takoe su postojali grobovi, ovog puta opet prekriveni turskim, muslimanskimmearima.

ZNAMENI-I RBI

%ada smo ve" pomenuli plato ispred Savene skuptine, u vreme austrijskevladavine gradom, u 09. veku, od 0404. do 0416. godine na tom mestu senalailo jo jedno, a istoriju vano danje + vojna bolnica. Bila je u bliinidananjeg Pionirskog parka i pored nje se nalailo, ta drugo nego + groblje.

#vo, tv. $emako vojno groblje, itelji ondanjeg Beograda umeli sujednostavno da ovu i !bolnikim!.8eu najstarijim srpskim grobljima je ono koje je jo 0@99. godine abeleioistoriar ump, a koje se nalailo u bliini dananjeg )elenog venca.)ahvaltalo je i deo *lice 8arala Birjuova. Posle toga se seli na mesto gde sujo dugo poivali Beograani.$aime, danas svi naju gde se, u uveltovoj ulici nalai $ovo groblje, ali oni,mlai Beograani uglavnom ne naju gde se onda nalailo !staro!, ako je ovo!novo!.& to, staro groblje prostiralo se na jednom od dananjih najpopularnijihetalita, u sadanjem 3amajdanskom parku. / sada se u gradu

Seimolokog avoda mogu na"i ostaci nekadanjih nadgrobnih ploaondanjih Beograana.%ada je 0997. godine donesena odluka da se groblje preseli na dananjemesto, varoani su burno protestovali, ale"i se da "e pokojnici morati na!daleku peri'eriju!, ali gradske vlasti su bile odlune. 8eutim, kako je seobaobavljena, i koliko revnosno su preseljeni emni ostaci onih koji su poivali tu,govore istorijska svedoanstva, da su se i tada Srbi neretko vrlo loe odnosiliprema grobljima, da su ova bila aputena, a nije bilo udo da ajedno sagrobarima kamenoresci ukradu plou, pa je prerade a drugog pokojnika./pak, ostaje injenica da su velikani srpske istorije, koji su nekada poivali naStarom groblju, preseljeni. 8eu njima /lija %olarac, 8ia &nastasijevi", Sima

8ilutinovi" Sarajlija, (oakim ;uji", 2ura (aki"...

BELEG "EN-URIONA

* podrumu ku"e u Siminoj ulici, koju je nekada sagradio srpski ministar'inansija aa Pau, i danas postoji grob rimskog centuriona.%ako nam je objasnio Pauov naslednik &leksandar ;lakalin, arheoloi su dalisvoj sud o autentinosti ove nadgrobne ploe, jedno se ne na da li je


9/21

centurion mogao da uiva i u blagodetima starosti ili je mlad napustio i svojSingidunum i ovaj svet.;lakalinova ku"a je na grobu, a njegovi prijatelji armantno kau kakodobronamerni doma"in uredno pred spavanje poeli centurionu laku no".&li, ar to nije sudbina svih BeograanaF

Enigma ispod 3aa&ko postoji agonetno mesto u Beogradu, koje traje dugo koliko i sam grad, ipamti sve njegove dobre i loe periode, a dananjim iteljima prestonice jeuglavnom ostalo neponato, onda je to 3amajdan./spod tamajdanskog platoa prolaili su tuneli dvomilenijumski starogimskog vodovoda, sa ovog mesta je %araore nadgledao oslobaanjegrada, 3amajdan je bio Staro groblje, ovde je proitan ?atieri' koji je prvinagovestio slobodu Srbije posle ropstva pod 3urcima, tu su, kako povedajustariji istoriari, bile spaljene moti Svetog Save, a ne na vraarskom platou,kako danas mnogi misle. (er, moti sveca su bile spaljene na 8alom ;raaru,a ne ovom, koji mi danas tako ovemo. 3aj, 8ali ;raar je poinjao upravo

pored mesta koje danas okruuju Savena skuptina, poetak Bulevararevolucije i lavna pota.

RIMKI MA0DAN

/spod tamajdanskog platoa ivaene su ogromne koliine kamena jo urimsko vreme, kada su jo u prvom veku od istog kamena idane graevineSingidunuma. 8nogi sauvani sarko'ai pronaeni irom Beogradanapravljeni su uglavnom od tamajdanskog kamena. %amenolom su kasnijenasledili 3urci, daju"i mu i dananje ime sastavljeno od rei !ta! + kamen i!majdan! + rudnik. * njemu su se skrivali Beograani tokom Prvog svetskog

rata od besomunog austrougraskog bombardovanja, da bi jape"e oknorudnika postalo skriveno od oiju posmatraa tek pre -rugog svetskog rata.3ek tada ovo mesto postaje tajna.-ananji ula u tamajdanske pe"ine nalai se ia popularnog restorana!Cratelis!, preko puta grade 3S. Stepenite koje vodi u dubinu, ispod velikestene, dugo je bilo daleko od pogleda i pristupa onih koje je radonalostterala da se apitaju ta je iaGFH. Stoga to je ovaj adaptirani prostor i-rugog svetskog rata jo dugo mogao da ima naajnu vojnu 'unkciju, ilimakar onu a sklanjanje stanovitva.8eutim, ahvaljuju"i strunjacima (avnog predue"a a sklonita, uspeli smoda uemo unutra, najad dospevi u pe"inu koja se nalai na kraju

vratolomnog stepenita. 3amo nas je !ekala! dvorana od nekoliko stotinakvadratnih metara na ijim idovima se i sada vide tragovi koje su ostavilikopai nekadanjeg rudnika. $aime, kamene ploe su vaene pravilno, takoda su u idu ostale pravougaone rupe i kojih su vaeni blokovi.-ugaak splet hodnika vodi u drugu pe"inu, koja je u -rugom svetskom ratubila adaptirana tako to joj je betonirana podloga, a kao ojaanje bili sunapravljeni betonski lukovi, koji su podupirali gornji svod. #vde je poinjao


10/21

najnaajniji podemni prostor $emaca tokom rata, jer se upravo tu nalailatajna podemna %omanda a jugoistok ;ermahtovog generala Con era.Posebna masivna metalna vrata odvajala su ovaj deo od samog komandnogmesta, kao i podemnih prostorija u kojima su boravili vojnici. #vde su bilisnabdeveni svim potreptinama, tako su imali ak i agregate a struju, kao i

tele'onsku komunikaciju. eo podemni kompleks bio je tako napravljen, daje u sluaju potrebe, ovde moglo da boravi hiljadu vojnika tokom est meseci,be potrebe da ilai napolje.-a bi sva vana oprema, oruje, ali i namirnice bili dopremani u ovajpodemni grad, $emci su imali jo jedan, poseban ula podno 3amajdana,blii samom baenu, gde su mogli da uu ak i kamioni.

PODZEMNI LA)IRIN-

Splet hodnika vodi dalje, ka jo jednoj od pe"ina a koju je iveno da je;ermaht nije koristio, makar ne u onoj meri u kojoj je to radio sa ostalim

prostorima. #va pe"ina nalai se gotovo bukvalno ispod restorana !Iansa!. 3oje ogromna odaja ispod emlje, ia koje i sada ostaje trag kako se moe dalje,i kako ni ona nije kraj podemnog putovanja a radonalog istraivaa.#igledno je da odatle vodi put ka jo nekoliko podemnih odaja a koje sepretpostavlja da vode ka novom spletu hodnika, a oni kasnije ka Pravnom'akultetu...%ako objanjava jedan od najboljih ponavaoca podemnih objekata ispodBeograda 8irko adakovi", puna istina je da niko poudano ne na kudatano svi tajni prolai koji polae i tamajdanskih pe"ina i vode nenano kud.Sada bi sve trebalo temeljno ispitati.agovaraju"i sa starim Beograanima koji su apamtili 3amajdan i doba

-rugog svetskog rata, kao i sa onima koji su neto vie nali o njegovoj uloiali su dugo morali da "ute i uvaju tajnu, doli smo do akljuka da je ivesnoda su $emci u vreme rata hteli da poveu sve svoje vane objekte sa svojompodemnom komandom. )ato je ivesno da je jedan kraj odavde vodio ka!8anjeu!, drugi ka gradi !estapoa!, na dananjem 3rgu $ikole Pai"a, atre"i prema -voru, odnosno dananjoj gradi gradske vlade.#naj krak, prema !8anjeu! trebalo je da poveuje najvanije tajnepodemne koridore, ba ato to je du $emanjine ulice bilo najvie takvihtrasa. #ne su spajale vane grade u ovoj ulici sa gradom Delenikestanice. 3o je bio podemni sistem a tajnu bebednu komunikaciju, aispostavilo se kasnije i povlaenje i grada. #vaj krak imao je uprao tu ulogu.

3ako danas do kraja nije jasno kuda vode svi tajni prolai koji se nastavljaju itamajdanskih pe"ina, iako je ivesno da oni ne predstavljaju delove takodavne istorije, ve" su uglavnom plod podemnih radova i -rugog svetskograta.

ZAR1ALE MINE


11/21

(edan od raloga to se svi tajni koridori ispod 3amajdana ne mogu lakoispitati je i taj to su $emci prilikom povlaenja minirali mnoge podemneodaje. & ponato je da su bili veti u tome. 3ako su, posle osloboenja naiinenjerci imali mnogo posla, a ivesno je da svaki tajni koridor nije do krajaproveren. 8eutim, sre"a je to su ondanje mine bile u metalnim

kouljicama, koje su vremenom korodirale i uglavnom postale beopasne. &li,nikad se ne na, i opre mora da bude na prvom mestu.3vrava > kolevka gradaBeograd je !roen! na %alemegdanu, tu je uvek apoinjalo i okonavalo seono to je uobliavalo bitisanje njegovih stanovnika. 8i smo obili deonjegovih podemnih odaja, jednom davno napravljenih sa potpunodrugaijom namenom nego to je to danas.)ato smo posebno bili radonali obilae"i nekadanji veliki barutni magacin!Pe"ine!, kakav je pun naiv mesta koje se danas jednostavno ove!Barutana!, kao i depoe ispod ;ojnog mueja.%alemegdan je i danas prepun ostataka nekadanjih skladita i prolaa koji su

davno poveivali idine i bastione, ali koji su sada dobili tunu namenu, pa setu skrivaju besku"nici, dovoljno sre"ni bog injenice da nisu pod vedrimnebom./pak, najve"i podemni prostor ispod %alemegdana je !Barutana!. Sastoji seod ogromnog hodnika koji poveuje dve velike pe"ine.

KLEANE PORUKE

(edan od raloga to su &ustrijanci pobedili 3urke u velikoj bici a Beograd0404. godine je bila eksploija turske municije, koja je bila nedovoljnoati"ena i koju je apalio jedan austrijski projektil. Barut se nalaio u jednoj

od grada u donjem kalemegdanskom gradu, a silina eksploije je raorila ideo odbrambenih bedema, natno olakavaju"i posao nadiru"im&ustrijancima.)ato je jedan od prvih poslova koje su sebi pobednici dali u adatak bio danaprave sigurno mesto gde "e se ubudu"e uvati barut, i radovi poinju0409, a traju naredne tri godine.3ako su nastale ove velike vetake pe"ine, koje su, kako kau strunjaci,uklesane u stenu. Sastoje se od hodnika dugakog =0 metar, ija je irina 7,4metara, i dve pe"ine, dimenija 06,< sa 04,


12/21

$ije na nama da sudimo da li je mesto ovim spomenicima u klubu gde seslua glasna muika, ali makar i pijeteta prema onima koji su tu vekovimakonaili, valjda bi bio red da kamene grobne kutije ne slue kao mesta na kojabi se naslanjale barske stolice i na njima drale ae sa pi"em.&li, kao da je to jedina beogradska neloginost...

)RA-A PRO!LO-I

3okom prolih decenija u Beogradu je postojala jedna posebna, sveanaceremonija, kada je otac sinu davao prve nake da ga uvaava kao budu"egmukarca. 3o je bio odlaak u ;ojni muej na %alemegdanu. 8eu sablje,astave, puke i ostalo namenje starih ratnika.%alemegdanski muej je po mnogo emu speci'ian i poseban. *bistvenenaprave koje su ispred njega iloene na otvorenom, govore o tome kolike je

ljudskih ivota uloeno da bi one opravdale svoje postojanje. 3u, poredeksponata koji su pred posetiocima u svako doba godine, i po snegu i i naletnjem suncu, !skriva! se jo jedno naajno mesto, a to je samaunutranjost kalemegdanskih kaamata. 3o su stotine kvadratnih metarapodemnog prostora koje trenutno dele depoi ;ojnog mueja, sa jednestrane, i svlaionice kalemegdanskih koarkaa, sa druge.;rata koja vode unutar idina atvorena su a posetioce, pa radonaliposmatrai mogu da vide samo eksponate iloene napolju. (ubano"u ljudii ;ojnog mueja mi smo mogli da obiemo i ovaj prostor, koji je kro istorijuesto menjao namenu. 3u su bile i konjunjice, tamnice, sklonita iskladita.../spod tog dela tvrave, koji prethodi Stambol+kapiji i Sahat+kuli,

nalai se po osam prostorija sa svake strane, gledano sa drvenog mosta kojivodi do njih. #ne najudaljenije od ulaa u taj deo tvrave !produene! su takoda njihove dodatne odaje duboko adiru u bone bedeme, odnosno okruujusa jedne strane koarkake terene, a sa druge samo podnoje mueja. Sada udelu koji pripada ;ojnom mueju nema mnogo eksponata, ali jedan privlaiposebnu panju...%ada smo videli motor koji se nalaio na 'otogra'ijama i svih udbenikaistorije koji su opisivali 74. mart 06=0. godine, ose"ali smo se kao da smopronali svoj lini !vremeplov!. /sti motocikl sa prikolicom, na kojem senalaio ovek sa astavom u ruci, i sada postoji. $alai se u depoima mueja,a strunjaci ove ku"e portvovano se trude da pronau sve delove koji

nedostaju, pa da maina bude potpuno ista, kao to je igledala pre bemalo@5 godina, u sumrak -rugog svetskog rata.$e ulae"i ko je stajao ia ovog vanog istorijskog dogaaja, koji je uvukao i(ugoslaviju u najve"i ratni sukob u istoriji, imali smo prelep ose"aj da smodotakli prolost samu...Aari emunskih emunicaPodemlje )emuna nije nita manje interesantno nego ono, sa druge stranereke. $aprotiv, esto je bivalo kudikamo animljivije. 3amo su se &ustrijanci


13/21

adrali mnogo due nego u Beogradu, pa su imali priliku da svoje doktrine oigranji, podemnim objektima, ali i njihovom meusobnom poveivanjupokau u punom sjaju.$aa ekspedicija poela je u delu koji danas )emunci ovu 8uhar, iako jevanino ime ovog dela grada 3rg Branka adievi"a. $aiv je dobio po ku"i

trgovca /vana 8uhara, ija ku"a se nalai pored avretka lavne ulice. Sajedne strane ovog mesta, gledano ka -unavu, nalai se ardo i groblje navrhu, dok se sa druge nalai Jukovac. #ba brega koja okruuju 8uharprepuna su laguma, koja adiru duboko u utrobu uvienja. /spod gardokogbrda i groblja postoji nekoliko laguma, gotovo ia svakog broja na adresi u*lici Branka adievi"a. $ajdui ide duboko ispod groblja i da je bio dui jonekoliko metara prodro bi na drugu stranu ardoa, prema -unavu, odaklemu !u susret! takoe dolae veliki lagumi. #vaj, o kojem priamo, dugaak je6@ metara.#dmah preko puta nalai se Jukovac, koji je takoe prepun ovih podemnihkoridora, da bi se slini objekti ispod emlje nalaili i ispod %alvarije, ali i

dalje, du cele Beanijske kose. -o kraja 75. veka u evidenciji (avnogpredue"a a sklonita Srbije u )emunu je ostalo abeleeno ak 41 velikalaguma, a osam slinih podemnih graevina nalai se na teritoriji ovogBeograda.$ajponatiji i jedan od najudnijih laguma je onaj koji se nalai u *lici ;asilija;asilijevi"a 05, ispod najstarije ku"e u )emunu. #vo danje i danas mnogiovu !Beli medved!, po ka'ani koja se nekada nalaila u njemu.

ZAZIDANI .ODNI"I/spod !Belog medveda! nalai se podemni hodnik, dugaak vie od 75metara. Sa njegove bone strane ulailo se u veliki vinski podrum, u kome su

nekadanji birtai uvali vino. -a bi rajski napitak bio hladan, u vreme kada'riideri nisu postojali, kal'e su u imsko vreme testerama sekli led sa -unavai polagali ga na dno podruma. Prekrivali bi ga slamom da bi ouvali to niutemperaturu, i u ovu prostoriju su ulaili samo jednom dnevno, da natoeonoliko vina koliko procenjuju da "e im trebati tog dana. #vakva mesta)emunci su vali !ledenice!.8eutim, sam avretak hodnika koji je vodio pod Jukovac naprasno jeaidan, drugaijim materijalom nego to je napravljen sam hodnik.#igledno je da je neko naprasno prekinuo tok podemne graevine, aliato, danas je neponato.aspituju"i se meu starim )emuncima i istoriarima ovog dela grada, doli

smo do dve pretpostavke. Prva, da su este posleratne inspekcije !narodnevlasti! primoravale trgovce da alihe sklone daleko od oiju kontrolora, adruga da su ovi prostori ostali veoma opasni jo i doba -rugog svetskograta.Sakrivanje robe nije bilo retko, i stariji )emunci pamte da su vlasnici ka'anaumeli da skrivaju burad sa vinom u podrume, koje bi kasnije aidali, ili naneka druga tajna mesta. #pet, kada su se $emci povlaili posle gubitkaBeograda, mnoge prostore su minirali. 3ako postoji opasnost da su ia nekih,


14/21

ovako prekinutih podemnih prolaa ostale mine jo i -rugog svetskog rata,pa nasilno ravaljivanje ovakvih idova ne bi ni u kom sluaju bilo poeljnobe eksperata koji bi nadgledali ceo posao.

-ONE *UKO)A"

agumi u ovom delu grada uglavnom su imali magacinsku namenu, mada suposle -rugog svetskog rata dugo bili u evidenciji strunjaka nadlenih asklanjanje stanovnitva u sluaju ratne opasnosti. ;remenom su igubili tusvrhu, jer je sloj emlje inad njih bio isuvie tanak a moderne bombe, pa sumnoga od ovih podemnih danja preputena vlasnicima ku"a koji su ih sadaprisvojili i priveli nekoj svojoj nameni.%oliko je vano nati ta se krije ispod podloge gde nameravate da idateku"u, najbolje su osetili itelji koji su saidali stambene grade u okruenju triemunske ulice: *gronovake, etinjske i S. -uki"a.Sve se deavalo na Jukovcu, gde su posleratni itelji poeli nelegalno da

idaju ku"e, a da ih niko nije upoorio na opasnost gradnje, odnosno da ispodtemelja novonastalih grada postoji veliki lagum, ija je povrina bila vie od=


15/21

jugoslovenstva, koje nikada nije bilo dovoljno jedinstveno onda kada je to adravu bilo najpotrebnije, pokaala se, naalost, i ovde.

D)E IZDA0E

jubano"u direktora 8ueja jugoslovenskog vaduhoplovstva Aedomira(ani"a, doli smo do podataka i neobjavljenog rukopisa e'a #perativnogodseka %omande vaduhoplovstva %raljevine (ugoslavije &ndrije Pavlovi"a,koji je abeleio da komandant Prve vaduhoplovne brigade, pukovnik-ragutin upi", !nije lino rukovodio u komandovanju i manevrisanjuvaduhoplova, ve" se uglavnom skrivao u beanijskim lagumima!. %asnijipodaci u koje nas (ani" upu"uje, jo jasnije govore o tome, s obirom da je tajisti upi" nedugo atim prebegao u $eavisnu -ravu ?rvatsku, i tamo biotv. !general+vite! u vaduhoplovstvu $-?.# istoj, tajnoj emunskoj komandi, u vreme estoaprilskog rata mnogo jenao i komandant -rugog lovakog puka, tada pukovnik, Pirc. %ako nas

upu"uje (ani", plan je bio da Beograd brani Iesti lovaki puk, dok je ovajedinica, pod Pircovom komandom, bila aduena a akcije nad celomteritorijom Srbije. Pukovnik je, prebegavi i (ugoslovenske vojske, ve" 05.aprila 06=0. godine bio u ?rvatskoj, ali ve" 06=1. godine, eto ga upartianima, i to na mestu komandanta (ugoslovenskog ratnogvaduhoplovstva. Posle rata, meutim, biva raalovan. Pirc ni tada nijepokaao ta sve na da isposluje u svojoj neobinoj karijeri, ve" uskoropostaje imenovan a ambasadora (ugoslavije u &rgentini. $e lei vrae, tamoobnavlja kontakte sa ustaama, ali istovremeno kontaktira sa /n'ormbiroom.epria !Pirc! desila se poetkom rata koji je prethodio raspadu slede"e(ugoslavije, kada je na elu vaduhoplovstva bio general &ntun 3us. #vaj,

dodue, nije komandovao i beanijskih laguma, ali je uradio isto to i njegoviprethodnici, poto je na samom poetku rata prebegao u ?rvatsku, preuevitamonje vaduhoplovne snage.)bog svega toga lagumi u beanijskoj padini nisu nimalo anemarljivi aistoriju drave, ije "e ime, veoma je mogu"e, postati samo istorijskakategorija. -eo propasti drave junih Slovena, odvijao se bga tu, gde je bilosredite ratnih vaduhoplovnih snaga, pokaa"e se kasnije, najvanije silekoju svaka drava moe da ima.

.UMKE U MUL0U

ani prole"ni dani 06=0. godine i nemaki bombarderski napad na %raljevinu(ugoslaviju odneli su tano 014 ivota naih najboljih pilota. $i jedan od ovihvaduhoplovaca koji su bili svesni da ono to rade ne"e mnogo promenitiodnose snaga u nastupaju"em ratu, ali da "e im makar ponos, ba kao i smrtostati veiti, posle rata nije proglaen narodnim herojem.Ita vie, mogu"e je da se i danas pod dunavskim muljem nalae ostacinekadanjih aviona, ali i vaduhoplovaca u njima. #vo istraivanje apoeo jeprvo &ntun + Braca Benevi", da bi ga nastavio istoriar Petar Bosni", koji i


16/21

danas gaji nadu da "e jednog od nesre"nih pilota, odnosno makar deonjegove letelice ipak ivu"i na povrinu.3o je bio narednik 8ilutin Petrov, roen 0659. godine, koji je vanje pilotadobio 0614. godine, a kurs no"nog letenja avrio je godinu dana kasnije.%obnog, @. aprila uletao je ak tri puta, oborio nekoliko nemakih pilota, a

onda je i njegov !mesermit! oboren. Prema podacima do kojih su doliBenevi" i Bosni", to se desilo preko puta )emuna, u okolini ekonomije poredmesta rvenka./straivaka strast portvovanog Bosni"a nije napustila tokom nekolikoproteklih decenija, pa tako 069@. godine prvo uspeva da ainteresujestrunjake ljubljanskog univeriteta, a ovi, potom, i kolege i Brat'orda u;elikoj Britaniji, koji su ve" tada ovladali tehnikama magnetometrijskogispitivanja. / aista, na istom mestu koje je onaio Bosni", prva ispitivanja sunaslutila da postoje metalni ostaci, koji bi mogli da dostiu oko 4


17/21

/spod nje, ve" u skladu sa vremenom u kome je grada nastala, postojali supodemni hodnici, koji su vodili ka dananjoj gradi eneraltaba, sruenoj ubombardovanju 0666. godine.uku na srce, hodnici su tada, u vreme kad su stvoreni, vodili ka drugimdanjima na istom mestu, ali imali su istu, konspirativnu namenu. 3ada nije

bilo naina a hitnu evakuaciju vanih ljudi helikopterima ili nekim slinimprevoom koji bi bio dovoljno munjevit, kao to su to mogli da budu tajnihodnici, ba ovako amiljeni.-anas je taj deo ispresecan idovima koji su naprasno !nastali! ba na ovommestu posle -rugog svetskog rata, pa tako ni ovaj prostor nije vie celovit,niti dovoljno dostupan radonalom istraivau. #stao je !u amanet!stanovnicima ove grade, ali sada samo kao podrumski prostor, koji "eradonalije meu njima da podse"a na tajanstvenu ulogu koju je nekadaimao, a u dejoj mati "e da budi dovoljno prostora a imaginaciju ta je sveba tu, a vreme rata i posle njega, moglo da se deava.

KUDA )ODI -UNEL3ek nekoliko stotina metara nie, u pravcu prema gradi beogradskeDelenike stanice, nalai se jo jedno danje na koje su $emci mnogoraunali tokom okupacije. 3o je dananja grada D3P na uglu $emanjine iSarajevske ulice, u kojoj se tokom rata nalaila jedna od brojnih nemakihvojnih komandi.* vreme borbi a osloboenje grada od 'aistikih vojnih 'ormacija, ostalo jeapam"eno da su usi i partiani upravo pred ovom gradom, ba kao i usamoj $emanjinoj ulici, imali ogromne gubitke. #tpor je bio snaan, rtvemnogobrojne, a astoj u planiranim operacijama oigledan. $emci su se vrlo

srano borili, jer su nali da ih u protivnom ne eka nita dobro. / danasdovoljno radonao prolanik lako moe da vidi kako je sama grada!proarana! ostacima kuruma, koji su neveto, posle rata, samo abaurenislojem glet+mase, tako raliitim od boje 'asade same grade. #krugle 'leke,pogotovo oko svakog ulaa u gradu, samo potvruju da su se ovde vodileborbe koje ni napadaima ni braniocima nisu obe"avale lako okonanjesukoba u kome su se nali.)aprepa"enje je bilo veliko kada je pucnjava najad prestala, oslobodioci uliu gradu, i tamo nisu atekli nikogaK$emci su uspeli nekako da pobegnu, ali ovima nije nikako bilo jasno kuda, nakoju stranu. -odue, i grada je velika pa im je mnogo vremena odnelo

panjivo pretraivanje ostalih pranih prostorija, ali na kraju $emaca nigdenije bilo.& njihovi vojnici, ispostavilo se kasnije, iali su u okolini Delenike stanice,odakle su nastavili dalje povlaenje. (er, ispod ove dve vane grade postojitunel, kojih ih poveuje, i koji su $emci prvo drali u najstrooj tajnosti, da biga posle, na kraju rata i iskoristili.


18/21

-)R1A)A POD ZEML0OMeo pote od $emanjine ulice do Delenike stanice, ostalo je u se"anjusvedoka, predstavljao je jedan od najkrvavijih gradskih 'rontova a vremeoslobaanja Beograda oktobra 06==. godine. 3u je bila moda najve"akoncentracija vanih nemakih uporita, i ba ato je sve bilo obebeeno,kako podemnim tunelima, tako i niskim bunkerskim punktovima, koji supretili potencijalnom napadau gotovo ispred svake od grada u ovoj ulici.Stariji Beograani pamte da tom ulicom nije mogla ni !muva da proleti! i daje tu, posle bitke, ostalo mnogo olupina ruskih tenkova, jer je i pre poetkasamih operacija jedino oklopna jedinica mogla da se nada da "e probiti

ovakvu odbranu.&li, isto tako se se"aju da su u danima posle oslobaenja ovakvi ulai jodugo bili vidljivi. raeni su da budu iste one sigurnosti i vrstine, kao ipodemni objekti koje smo sretali na Aukarici, ili na drugoj strani grada, du)vedarske ume, dakle na mestima koja su bila od sutinske vanosti akontrolu prilaa gradu./ ovi bunkeri bili su, verovatno, poveani spletom podemnih prolaa, koji suposadi davali ose"aj dodatne sigurnosti, ali i veliku manevarsku mo", poto biu toku borbe mogli bro da se premeste sa jednog mesta na drugo. $ajad,mnogo je korisniji onaj vojnik koji nije uplaen pred mogu"no"u da "e se na"iu beilanoj situaciji, a ovakve podemne podobnosti su umnogome

pomogle $emcima da se ba tako ose"aju. #dstupnica je postojala, i oni sunali a nju.

ZABORA)L0ENI PRO0EK-ILI

#bnavljanja beogradskih saobra"ajnica neretko donose graditeljimaudnovate susrete sa prolo"u. (edan od njih bio je tokom rekonstrukcije*lice 3adeua %o"uka, kada je ispod stare kaldrme, koju je najad trebaloda nasledi as'altna podloga, pronaena nemaka bomba i estoaprilskogbombardovanja 06=0. godine.*gnedila se na oko 75 santimetara ispod ulice kojom su svakodnevno

prolaila bebrojna voila ukljuuju"i i teke kamione. Audo, ili ista sre"a,hteli su da paklena naprava ne eksplodira tokom svih tih godina./ neobinih se"anja direktora 8ueja jugoslovenskog vaduhoplovstvaAedomira (ani"a, pominjemo ono kada su kopaju"i temelje a ku"u u *lici#rlovi"a Pavla metani povali strunjake, budu"i da su pronali neku udnugranatu. %asnije se ispostavilo da je tamo, na pola puta imeu rvenog krstai Slavije, leala 95 godina, puna eksploiva, jo i Prvog svetskog rata.%ule ispod grada


19/21

Beograd ima bebroj hodnika pod emljom, koji spajaju jedan sa drugimdelove grada, ili su doboko avueni u podemlje, a sananje o njima i opravcima kojima se prostiru mnogim iteljima ovog grada predstavljalo bipotpunu senaciju. Pogotovo onima koji svakodnevno koraaju njihovimtrasama ili neposredno pored njih, a da u njima ne postoji ni slutnja da je

tako.3ako, samo nekoliko stotina metara inad Iumarskog 'akulteta u Beogradu, u*lici knea ;ieslava danas postoji ni viespratnica koje ni po emu ne odajunekadanju vojnu vanost ove kote.* vreme dok je trajao -rugi svetski rat, tu je napravljeno nekoliko neobinovanih podemnih objekata, koji su $emcima ulivali sigurnost, ali ne beraloga, jer su sa tog mesta mogli da kontroliu veliki deo tada vanihstratekih prilaa gradu.

ILAZAK I MRAK

-anas mnogi prolae tim predelom ne naju"i ta krije. / aista, samo obianmetalni poklopac na vrhu ulanog dela i ne obe"ava da skriva neto mnogonaajnije od obinog ulaa u kanaliacionu ili vodovodnu mreu. 8odapanju privlai jedino metalna kupola, koja se nalai na blagom uvienju, okodva metra udaljena od ahta, ali ona je danas samo mesto gde se dokoniprolanik nasloni kada veuje pertlu, ili se deca ba tu aigraju, udaraju"i umetalni obod koji interesantno odvanja. Sada niko i ne sluti da je ba to bilosmrtonosno mitraljesko gnedo. 3o je livena gvodena pukarnica, sa

ouvanim igledom i tog vremena, koju je, dodue, poeo da prekriva slojmahovine, pa je tako nenamerno ostala abaurena.%ada se podigne poklopac ahta, otvara se mraan tunel u koji smo sespustili merdevinama ukopanim u beton, oko tri metra u dubinu, i tu se tekvidi umenost nemakih graditelja, koji su ovaj prostor vrlo spretnoprojektovali. #dmah po silasku, ni desetak preaga koje su ugraene u id,ulai se u hodnik, kojem prethodi dvadesetak stepenika.3u se naire i drugi, reervni ila, sasvim logian kada se radi ratni podemniobjekat. * podemne prolae, kojima smo nastavili put, i koji su dugaki vieod =55 metara, nalae se minijaturni kanali, iji adatak je bio da sprovodevodu u slivnike. 3o je bila ona voda a koju se oekivalo da bi lako mogla da

nastane u podemlju bog kondenacije koju nuno iaiva boravak velikogbroja ljudi. #igledno je da su projektanti o svemu mislili.?odnici su spajali delove ove podemne instalacije sa posebno namenjenimdelom a posadu, o ijem se smetaju takoe posebno vodilo rauna. *proirenom delu ekali su ih posebni, rasklapaju"i kreveti, obeeni o idove.#ni su se lako podiali i sputali, otvaraju"i na taj nain dodatni prostor,ukoliko bi bio neophodan. $a ilau ka povrini nalaile su se i po dvetopovske i mitraljeske kule, do kojih se prilailo sa lako"om, u ta smo se i


20/21

sami bro uverili, penju"i se ostacima aralih, ali i danas jakih metalnihmerdevina. Sada su otvori koji su nekada inili topovska gneda atrpanikamenom i apueni, iako bi moda i sada moda mogli da imaju nekudrugaiju svrhu osim da jape aboravljeni u mraku.

KOPI0A U-)R1EN0Aeo ovaj sistem podemnih hodnika i -rugog svetskog rata moda nam nebi privlaio toliku panju, da nismo nali da ima !blianca!, kojeg su $emcinapravili sa istom namenom da kontroliu vane strateke prilae Savi. / topored najelitnijeg ukarikog stambenog kompleksa, kao i u sam stadion'udbalskog kluba koji nosi ime ovog dela grada. Sa tom ralikom to u vremekada je ovaj podemni bunker bio raen, verovatno niko nije ni slutio da "ebeogradska varo na ovom mestu imati toliko velike i vane stambenegrade.3ako je ispod stadiona 'udbalskog kluba !Aukariki! po svemu sude"i, ostao

deo gotovo istog spleta hodnika koji su poveivali vane nemake podemneinstalacije. *lai u ova mesta kojima se sigurno sluio ;ermaht, nalae se tiku koarkaki teren, neposredno u 'udbalski stadion. adonalac "e ih lakoprona"i, a kada bi posmatra danas pogledao u pravcu Save, amiljaju"i danema novih grada koje su nastale natno posle -rugog svetskog rata, lakobi akljuio da je ovo mesto bilo strateki ivanredno i da je bilo iuetnoumeno iabrano a poiciju odakle bi se sa lako"om kontrolisao svako kopokua rekom da prie utvrenom gradu.

NEDI*E)O KLONI!-E

2eneral 8ilan $edi" je u sumrak istog rata apovedio igradnju velikogsklonita a potrebe stanovnika ovog dela grada, i radovi su bili avreni uroku. 8o"no podemno sklonite bilo je veliko nekoliko stotina kvadratnihmetara, i dovoljno bebedno a ondanje stanovike ovog dela grada.8eutim, devedesetih godina prolog veka, reeno je da se u ime novih idejau oblikovanju prestonce, gradske vlasti odreknu ovog podemnog prostora.3ako je ogromno sklonite jednostavno aidano, be obira na proteste

vienijih urbanista, koji su imali bebroj ideja kako sklonite sauvati.

;eernje novosti,1+07. oktobar 7557.
http://www.novosti.rs/http://www.novosti.rs/


21/21

zoran nikoli beograd ispod beograda

Documents