Arheolo{ki park kod Kostolca dobiointernacionalno priznanje

Nagrada „@iva“za Viminacijum

Strana VGodina petnaesta, broj 713, dodatak za Brani~evski okrug

Ministar Goran Trivan posetioOp{tinu Petrovac na Mlavi

Najve}i problemiotpadne vode i komunalnosme}e Strana II

P E TA K , 2 8 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 , b r o j 7 6 6 9 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Optu`be na ra~un ~elnika PD „Georad“

Sindikalci tvrdeda ih direktor{ikanira

Strana VI

Po`arevac - Katastrofalne poplaveobjekata i oranica u okolini Po`arevcaod pre nekoliko godina, koje su preti-le da ozbiljno ugroze i elektroenerget-ske kapacitet kraj Kostolca, bile su ve-oma ozbiljno upozorenje nadle`nimakoji su pristupili kompletnoj regulaci-ji korita donjeg toka reke Mlave. Takoje kod Bratinca u toku zavr{etak ~etvr-te faze sanacionih radova i ~i{}enja re-gulacionog korita Stare Mlave u ciljuza{tite zemlji{ta od degradacije. Prili-kom obilaska radova, gradski mena-d`er Mitar Karad`i} je istakao da }eGrad Po`arevac nastaviti redovno da

izdvaja sredstva za odr`avanje regula-cionog korita.

- Ovo je nastavak radova na sanaci-ji starog korita Mlave koje je Vodopri-vreda Po`arevac zapo~ela jo{ pre dve

godine. Radovi se i finansiraju sred-stvima Fonda za za{titu `ivotne sredi-ne. Investicija je vredna oko 72 milio-na dinara, a u planu je i peta faza koja}e obuhvatiti podru~je do KO Malo Cr-ni}e. Ina~e, na osnovu ugovora o za-jedni~kom ulaganju, Grad Po`arevacobezbe|uje sredstva, a Srbijavode pro-jekte i stru~ni nadzor. Koliko je delo-tvoran ovaj projekat mo`e se videti napotezu izme|u Bubu{inca i Maljurevcagde je sanacija zavr{ena i gde ljudi ne-maju vi{e problema sa podzemnimvodama, rekao je Karad`i}. Z. V.

Strana III

Sve~ano obele`en Dan op{tine @agubica

Plaketa za izuzetan doprinosministru Ru`i}u

Beogradska firma „Ambala`erka“ unaselju Osanica u narednom periodu }euposliti jo{ 30 radnika sa teritorije op{tine

Strana IV

PO@AREVA^KA GIMNAZIJI OBELE@ILA 156 GODINA RADA

Po`arevac - U Po`areva~koj gimnazijisve~ano je obele`eno 156 godinapostojanja i rada ove obrazovne ustanove,pedago{ke institucije ove vrste sanajbogatijom tradicijom u ovom kraju. DanPo`areva~ke gimnazije, 24. septembar,prihva}en je kao podse}anje na dan kadaje ukazom kneza Mihaila 1862. godineosnovana polugimnazija u ovom gradu.Iako je i sam deo obrazovanja sticao uPo`arevcu, knez Mihailo je dugo odolevao,pogotovo zbog blizine Beograda, da u tommestu odobri otvaranje {kole. Splet ratnihokolnosti ipak je doveo do toga. Nakonnapada Turske iz Kalemegdanske tvr|ave1862. godine, kada je stradao deoSavamale, tamo{nja polugimnazijapreme{tena je u Po`arevac, a potom jeona uga{ena i osnovana polugimnazija ugradu pod a~alicom. Od januara 1989.{kola nosi ime Gimnazija „Jovan[erbanovi}“, a od {kolske 2001/02. nosinaziv Po`areva~ka gimnazija. Strane IV - V

Zavr{etak ~etvrte faze radova i ~i{}enja regulacionog korita Mlave

Investicija od 72 miliona dinara

Koliko je delotvoranprojekat mo`e sevideti na potezuizme|u Bubu{inca iMaljurevca, gde jesanacija zavr{ena igde ljudi nemajuvi{e problema sapodzemnim vodama

II p e t a k , 2 8 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Petrovac na Mlavi - Ministar za za{titu`ivotne sredine Goran Trivan posetioje nedavno op{tinu Petrovac na Mla-vi, a prilikom boravka u toj komuni is-taknuto je da otpadne vode i komu-nalni otpad predstavljaju najve}i pro-blem, koji bi trebalo re{avati uz pomo}Ministarstva na ~ijem je ~elu.

Ministra Trivana su, ispred lokalnesamouprave, primili predsednik op-{tine Petrovac na Mlavi Du{ko Nedi-

ni}, narodni poslanik Mileti} Mihajlo-vi} i predsednik SO Milan~e A}imovi}sa saradnicima. Posle sastanka, koji jeodr`an u kabinetu predsednika op{ti-ne, obi{li su Etno selo Bistircu. Nedi-ni} je rekao da mu je velika ~ast {to jeop{tinu Petrovac na Mlavi posetio mi-nistar za za{titu `ivotne sredine i presvega se zahvalio narodnom poslani-ku Mileti}u Mihajlovi}u {to je omogu-}io dolazak ministra.

- Imali smo sastanak u mom kabi-netu koji je bio dug ali i konstruktivan.Kao osoba koja se nalazi na ~elu ovena{e male op{tine imam obe}anje odgospodina ministra da }e se iz Beogra-da i u ovoj sferi usmeriti sredstva ka is-to~noj Srbiji, odnosno, ka op{tini Pe-

trovac na Mlavi. Uspostavili smo vezusa Vladom, sa raznoraznim ministar-stvima i rezultati se vide na delu. Ura-dili smo puteve Petrovac - Krepoljin iPetrovac - Po`arevac, {to su glavni in-frastrukturni projekti koji su moralida se urade da bi nam se otvorili dru-gi kapaciteti. Nadam se da }e uz po-mo} narodnog poslanika Mihajlovi}aovo ministarstvo uvideti da sredstva izBeograda treba da idu i u druge sredi-

ne, a ne da ostaju samo u velikim gra-dovima, rekao je predsednik op{tineDu{ko Nedini}.

Goran Trivan se zahvalio na gosto-primstvu i rekao da je sada jedan ma-li tim Ministarstva u op{tini Petrovacna Mlavi, koja je njemu „najomiljeni-ja op{tina u Srbiji“.

- Za mene je Petrovac na Mlavi iovaj deo Srbije svakako lep{i deo ze-mlje sa puno potencijala koji nisu isko-ri{}eni. Sa druge strane, pitanje je {ta bise sve desilo sa Petrovcem i okolnimop{tinama da je pro{la faze koje supro{le neke razvijene op{tine. Pitanjeje da li bi smo imali ovako divnu priro-du i divnu sredinu u kojoj se mo`e `i-veti i ~ini mi se da ono gde ide civiliza-

cija, ide u pravcu povratka prirodi i po-vratka ka `ivljenju u sredinama kojeimaju zdravu i ~istu `ivotnu sredinu.Petrovac ima svoje optere}enje iz pro-{losti, a danas pre svega govorimo o ot-padnim vodama i komunalnom otpa-du koji nije re{en. Osim ~itavog nizaprednosti, bavili smo se i tim temamakoje moraju biti re{ene. Op{tine veli~i-ne Petrovca i ekonomske snage kojuima ova op{tina ne mogu same da iz-guraju re{enje najzna~ajnijih ekolo{kihproblema. Ministarstvo }e ve} od ovegodine krenuti u neke aktivnosti kojesu vezane za Petrovac na Mlavi, a sle-de}e godine mo}i }emo da ra~unamoda }emo neke poslove zavr{iti, kada jeu pitanju prerada otpadnih voda i ko-munalni otpad. To su poslovi koji }etrajati narednih nekoliko godina i sva-kako da smo jedni drugima nu`nipartneri u ovom poslu, budu}i da nikosam ne bi mogao da izvede ovaj posao,rekao je ministar Goran Trivan.

Trivan je jo{ kazao da Srbija nemadovoljan broj {kolovanih ljudi i da }eministarstvo pomo}i i ovako malimsredinama da dostignu te kapacitetekako bi mladim ljudima koji tek dola-ze pokazali da vredi ostati u Petrovcu.

- Mislim da bi na{i mladi ljudi tre-balo da se {koluju i da se vra}aju u Pe-trovac, jer }e se ovde pojaviti mogu}-nost da se zapo{ljavaju i da ive jedna-ko kao {to i mi `ivimo u Beogradu.Naravno, vi ovde ivite bolje i kvalitet-nije sa stanovi{ta za{tite ivotne sredi-ne, izjavio je Trivan.

Z. V.

Po`arevac - Javno komunalno predu-ze}e „Parking servis“ Po`arevac posta-vilo je nedavno broja~e slobodnih par-king mesta za zatvorena parkirali{ta„Pijaca“ i „Na~elstvo“, a direktorkapreduze}a Marija Papovi} najavila jenastavak ovog projekta. Podsetimo,broja~i su postavljeni na dve lokacije ugradu, u Ulici Mo{e Pijade, ispredCentralne apoteke i u Drinskoj ulici.

Na projektu broja~a parking mestaradilo se skoro godinu dana kako bi seprona{la {to ekonomi~nija i istovreme-na efikasnija informati~ka re{enja, po~emu je Po`arevac trenutno jedinstvenprimer u Srbiji, prenose lokalni mediji.

- Informacio-tehnolo{ki tim JKP„Parking servis“ Po`arevac osmislio jeznatno jeftiniji na~in slanja informaci-ja iz baze podataka prema displejevi-

ma broja~a. Primera radi, u Beogradutakvi broja~i rade preko senzora kojisu ugra|eni u svako parking mesto,{to je jako skupa investicija, objasnilaje direktorka Marija Papovi}, i precizi-rala da je u tom smislu JKP „Parkingservis“ Po`arevac trenutno jedinstvenu Srbiji u sferi parkinga.

- Cilj njihovog postavljanja jeste dase skrati vreme tra`enja slobodnogparking mesta u gradu i da se maksi-malno iskoriste kapaciteti ure|enihparking prostora kojima trenutno ras-pola`emo, ka`e Papovi}eva. - Na pri-

mer, parking „Pijaca“ u prepodnev-nim satima svakog dana je popunjen,dok na druga dva zatvorena parkinga,„Na~elstvo“ i „Dom omladine“, kojasu u neposrednoj blizini parkinga „Pi-jaca“, uvek ima mesta. Broja~i }e vo-

za~ima pru`iti informaciju o raspolo-`ivim mestima i u{tedeti im vreme, aparkirali{ta }e imati pun efekat.

U daljim planovima po`areva~kogJKP „Parking servis“ Marija Papovi}najavljuje nastavak postavljanja broja-~a. Slede}a je lokacija kod Vi{eg suda,kako bi se voza~i iz Ulice Mo{e Pijade,iz pravca Autobuske stanice, preu-smerili i na parking „Dom omladine“,koji je tako|e u centru grada, a na ko-jem kapaciteti nikad nisu popunjeni,saop{tavaju iz ovog preduze}a.

B. D.

Tim JKP „Parkingservisa“ osmislioznatno jeftinijina~in slanjainformacija iz bazepodataka premadisplejevimabroja~a nego udrugim gradovima

U Po`arevcu po~eli da rade broja~i slobodnih parking mesta

Primenjeno jedinstvenore{enje u Republici

Ministar Goran Trivan posetio Op{tinu Petrovac na Mlavi

Najve}i problemi otpadnevode i komunalno sme}e

Otvorili „koridor“ saradnjeNarodni poslanik Mileti} Ti}a Mihajlovi} je zahvalio ministru Trivanu i njegovim saradnicima {to suse odazvali pozivu da do|u u Petrovac na Mlavi. „Va`no je da smo sada otvorili jedan koridor sarad-nje i vrata u ministarstvu. Zaista sam zadovoljan, a sa druge strane i zahvalan ministru Trivanu {toje obe}ao dobru saradnju i neprekidnu komunikaciju. Nadam se da }e lokalna samouprava to isko-ristiti da prati sve ono {to je potrebno na polju pripreme budu}ih projekata, kako bi mogli da dobi-jemo pomo} od Vlade Republike Srbije i od ministarstva, rekao je Mihajlovi}.

„TOPLIFIKACIJA“ SPREMNA ZA GREJANJE OD 7. OKTOBRA

Po`arevac - U Javnom preduze}u „Toplifikacija“ obe}avaju da }e bitispremni za grejnu sezonu od 7. oktobra a toplifikaciona mre`a jenapunjena sa 95 procenata. Tople probe planirane su za 9. oktobar zato{to se po kratkoro~nim prognozama zahla|enje o~ekuje posle 10. oktobra.Cirkulacione pumpe na sekundarima }e se uklju~ivati po~ev{i od 1. oktobrasukcesivno, po zavr{enom punjenju sekundara i odzra~ivanju. Probnacirkulacija vode u primarnom sistemu je planirana za 3. oktobar. Z. V.

Po`arevac - Arriva Litas doo Po`arevacoglasila je prodaju 41 polovnog autobusa.U ponudi je ukupno 39 modela gradskihsolo autobusa IKARBUS IK 103, od ~egaje 30 proizvedeno 2005. godine, a nalazese u Beogradu, Petrovcu i Kragujevcu.

Jo{ devet nekompletnih IK 103 nudi sena vi{e lokacija. Ogla{ena je i prodaja ko-ri{}enog turisti~kog autobusa MANLion’s Coach, proizvedenog 2004, koji jeparkiran u Po`arevcu, a u ponudi je i me-|ugradski autobus Temsa Safari iz 2003,i on se nalazi u Petrovcu. Potencijalnikupci mogu da pogledaju autobuse na na-vedenim lokacijama, a oni se prodaju u vi-|enom stanju. Z. V.

Arriva Litas prodaje 41 polovni autobus

Mapa parking zona u Po`arevcu

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 2 8 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 . brani~evo

Zavr{etak ~etvrte faze radova i ~i{}enja regulacionog korita Mlave

Investicija od 72 miliona dinaraPo`arevac - Katastrofalne poplaveobjekata i oranica u okolini Po`arevcaod pre nekoliko godina, koje su preti-le da ozbiljno ugroze i elektroenerget-ske kapacitet kraj Kostolca, bile su ve-oma ozbiljno upozorenje nadle`nimakoji su pristupili kompletnoj regulaci-ji korita donjeg toka reke Mlave. Takoje kod Bratinca u toku zavr{etak ~etvr-te faze sanacionih radova i ~i{}enja re-gulacionog korita Stare Mlave u ciljuza{tite zemlji{ta od degradacije. Prili-kom obilaska radova, gradski mena-d`er Mitar Karad`i} je istakao da }eGrad Po`arevac nastaviti redovno daizdvaja sredstva za odr`avanje regula-cionog korita.

- Ovo je nastavak radova na sanacijistarog korita Mlave koje je Vodoprivre-da Po`arevac zapo~ela jo{ pre dve godi-ne. Radovi se i finansiraju sredstvimaFonda za za{titu ivotne sredine. Inve-sticija je vredna oko 72 miliona dinara,a u planu je i peta faza koja }e obuhva-titi podru~je do KO Malo Crni}e. Ina~e,na osnovu ugovora o zajedni~kom ula-ganju, Grad Po`arevac obezbe|ujesredstva, a Srbijavode projekte i stru~-ni nadzor. Koliko je delotvoran ovajprojekat mo`e se videti na potezu izme-|u Bubu{inca i Maljurevca gde je sana-cija zavr{ena i gde ljudi nemaju vi{eproblema sa podzemnim vodama, re-kao je Karad`i}. On se zahvalio me{ta-nima na podr{ci i razumevanju za pro-lazak mehanizacije kroz parcele i re{a-vanju pravno-imovinskih odnosa.

Prema re~ima odgovornog za izvo-|enje radova ispred Vodoprivrede Po-`arevac Vuka Markovi}a, projekat re-gulacije korita Stare Mlave je veoma

zna~ajan sa regulacionog i sanitarno-ekolo{kog aspekta.

- Ova deonica je duga 3.900 metarai prote`e se do centra Nabr|a. Koritoje projektovano za 40 kubika u sekun-di i slu`i}e da primi sve vode iz kanal-ske mre`e sa desne obale Mlave iz ka-tastarske op{tine Malo Crni}e. Rok zaizvo|enje radova je 30. septembar, a uplanu je jo{ jedna faza, koja }e do}i doKO Malo Crni}e i time bi re{ili obu-

hvat suvi{ne vode iz Mlave preko ka-nalske mre`e do kanala koji je ura|enu prethodnim fazama. Sve te vode bi-}e evakuisane u Mlavu preko crpnestanice „Sre}no“, nagla{ava Markovi}.

Po~etkom oktobra otvara se javnanabavka za izvo|enje pete faze ~ija jevrednost oko 50 miliona dinara i tadeonica od Trnjana do katarske op{ti-ne Malo Crni}e je ne{to kra}a od 3 ki-lometra. Z. V.

Koliko je delotvoranprojekat mo`e se videtina potezu izme|uBubu{inca i Maljurevca,gde je sanacija zavr{enai gde ljudi nemaju vi{eproblema sapodzemnim vodama

Izabran novi na~elnik Gradske uprave u Po`arevcu

Aleksandar Simonovi}ve} proveren „kadar“Po`arevac - Diplomirani pravnikAleksandar Simonovi} je izabranza novog na~elnika Gradskeuprave u Po`arevcu. Simonovi},koji je polo`io pravosudni ispit,obavljao je posao na~elnika Grad-ske uprave od januara ove godi-ne, nakon ostavke dotada{nje na-~elnice Suzane Bulaji}.

Aleksandar od 2015. godineradi u po`areva~koj Gradskojupravi na poslovima vi{eg stru~-nog saradnika odseka za skup-{tinske poslove u Odeljenju zaop{tu upravu i skup{tinske poslo-ve Gradske uprave Grada Po`a-revca, a od 2016. godine radio jena mestu {efa odseka za stru~neposlove gradona~elnika i Grad-skog ve}a u Odeljenju za poslove orga-na grada, informacione tehnologije ikomunikacije. U septembru 2017. go-dine postavljen je na mesto zamenikana~elnika Gradske uprave Grada Po-`arevca.

Ro|en je 1986. godine u Po`arevcu,gde je zavr{io osnovnu {kolu i Gimna-ziju. Diplomirao je 2011. godine na

Pravnom fakultetu Univerziteta uKragujevcu. Nakon zavr{etka studijapo~inje da radi na mestu sudijskogpripravnika u Prekr{ajnom sudu uPo`arevcu, a potom i u Osnovnom su-du. Tako|e, obavljao je funkciju prav-nog savetnika u Privrednom dru{tvuza promet automobilima ,,Auto Mir-kos“ D.O.O. Z. V.

Zahvaljuju}i sredstvima odobrenim od Ministarstva zdravlja

Bolnica obezbedilanove defibrilatore

Po`arevac - Op{ta bolnica Po`arevac je,zahvaljuju}i sredstvima odobrenim odMinistarstva zdravlja, nabavila noveaparate-defibrilatore. Radi se o bifa-znim manuelnim defibrilatorima sa in-tegrisanim strujno/baterijskim napaja-njem, kapacitetom baterije minimum100 {okova, maksimalnom energijomili 3,5 ~as EKG monitoringa. Aparatiposeduju integrisan dvokanalni displej,kao i integrisan trokanalni termo {tam-pa~ i pedale za davanje elektro {oka.Vrednost nabavke je 1.199.880 dinara.

Defibrilator je elektromedicinski

ure|aj, odnosno oprema za defibrila-ciju srca, koji utvr|uje prisustvo ili po-reme}aje sr~anog ritma, i pomo}uelektri~nog udara „elektro{oka“ prekospolja{njih ili unutra{njih elektroda(„pedala ili papu~ica“) normalizujerad srca. Koristi se kao sredstvo prvepomo}i kod sr~anog udara i drugihporeme}aja ritma. Ure|aj se sve vi{esre}e i u malim ambulantama, na ae-rodromima, u helikopterima, avioni-ma ili na ve}im javnim skupovima.Mo`e se nabaviti i za ku}nu upotrebu.

Z. V.

Za vikend povodom Svetskog dana srca u Po`arevcu

Preventivne akcije za zdravljePo`arevac - Povodom Svetskog dana srca, predstoje}eg vikenda u Po`arevcu }e biti organizo-vane ve} tradicionalne akcije za zdravlje ~ija je funkcija, pre svega, preventivna. Ina~e, Svetskidan srca je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informi{e ljude {irom sveta da su bolesti srcai krvnih sudova vode}i uzrok smrtnosti kod 17,5 miliona ljudi svake godine. Radi obele`avanjaSvetskog dana srca, Zavod za javno zdravlje Po`arevac, slu`ba polivalentne patrona`e Domazdravlja i Crveni krst, u saradnji sa Medicinskom {kolom i uz podr{ku lokalnih i regionalnih me-dija, organizuju Akcije za zdravlje u petak, 28. septembra od 11 do 12 ~asova u gradskom par-ku u Po`arevcu i narednog dana, u subotu, od 9 do 11 ~asova u prostorijama Mesne zajednice„Vasa Pelagi}“. Planirani su preventivni pregledi (merenje krvnog pritiska i nivoa {e}era u krvi,saveti stru~njaka i podela promotivnih materijala) za sve zainteresovane gra|ane. Z. V.

Zavr{en javni pozivza Oktobarske nagradePo`arevac - Povodom proslave Danaoslobo|enja Po`arevca, 15. oktobra,Skup{tina grada podse}a gra|ane, in-stitucije i ustanove da je zavr{en javnipoziv za dostavljanje predloga za do-delu gradskih nagrada i povelja.

Ova priznanja, kojih mo`e biti mak-simalno pet, namenjena su pojedinci-ma, preduze}ima, ustanovama i orga-nizacijama, koji su u prethodnih 12meseci dali poseban doprinos razvojugrada. Nagrade i povelje dodeljuju se zauspe{an rad u oblastima: privreda,umetnost, nauka, medicina, arhitektu-ra i urbanizam, novinarstvo, obrazova-nje, sport, socijalni i humanitarni rad istvarala{tvo mladih. Predlozi se mogudostavljati do 26. septembra, nakon ~e-ga }e o imenima odabranih odlu~ivatiOdbor za dodeljivanje nagrada i poveljagrada Po`arevca. M. V.

Po~eo Festivalevropskog filmaPo`arevac - Projekcijama u Po`a-revcu do 4. oktobra Festival evrop-skog filma (#EUfilmFest) nastavljajesenju turneju {irom Srbije. OvajFestival, koji sadr`i devet savreme-nih filmova najboljih evropskih ki-nematografija, zvani~no je otvorenu prostorijama Radio kafea (Sin|e-li}eva 24) slova~kim fil-mom „Fer-plej“.

U okviru Evropskegodine kulturnog na-sle|a, EU info centar uBeogradu i DelegacijaEU u Srbiji u saradnjisa Mre`om kulturnihcentara zemalja Evrop-ske unije (EUNIC) za-jedno sa partnerima {i-rom Srbije, organizujusedmi po redu Festivalevropskog filma ~ija jesvrha otkrivanje i istra-`ivanje srpske i evrop-ske kulturne ba{tinekroz film. Moto kam-panje Evropske godinekulturnog nasle|a i fe-stivala je „Na{e nasle-|e: Gde pro{lost susre-}e budu}nost“. Festival

evropskog filma }e se tokom jeseniodr`ati i u Novom Sadu (E|{eg, 29.septembra - 18. decembra), Zaje~a-ru (1-5. oktobar), Ni{u (NKC, 8-12.Oktobar), U`icu (1-8. novembar),Novom Pazaru, Jagodini, [apcu,Kru{evcu i Ku~evu. Sve projekcijesu besplatne. Z. V.

Foto:

Skup

{tina

grad

a Po`

arevc

a

p e t a k , 2 8 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 2 8 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

U Po`areva~koj gimnaziji sve~ano obele`eno 156 godina postojanja i rada

Devedeset odsto u~enika nastavlja {kolovanjePo`arevac - U Po`areva~koj gim-naziji sve~ano je obele`eno 156godina postojanja i rada ove obra-zovne ustanove, pedago{ke insti-tucije ove vrste sa najbogatijomtradicijom u ovom kraju. Dan Po-`areva~ke gimnazije, 24. septem-bar, prihva}en je kao podse}anjena dan kada je ukazom kneza Mi-haila 1862. godine osnovana po-lugimnazija u ovom gradu.

Iako je i sam deo obrazovanjasticao u Po`arevcu, knez Mihailoje dugo odolevao, pogotovo zbogblizine Beograda, da u tom mestuodobri otvaranje {kole. Splet rat-nih okolnosti ipak je doveo do to-ga. Nakon napada Turske iz Ka-lemegdanske tvr|ave 1862. godi-ne, kada je stradao deo Savamale,tamo{nja polugimnazija preme-

{tena je u Po`arevac, a potom jeona uga{ena i osnovana polugim-nazija u gradu pod ^a~alicom.Od januara 1989. {kola nosi imeGimnazija „Jovan [erbanovi}“, aod {kolske 2001/02. nosi nazivPo`areva~ka gimnazija.

- Sigurno je velika odgovor-nost u~iti u ustanovi koja nosi ta-ko dugu tradiciju. Ono {to sa si-

gurno{}u mogu re}i da sa na{imprecima delimo najbolje i najlep-{e vrednosti, rekla je Vesna Ne-deljkovi}, pomo}nik ministraprosvete. Na istorijat ove obra-zovne ustanove podsetila je aktu-elna direktorka Danijela @ukov-ski na sve~anoj akademiji uprili-~enoj povodom godi{njice jedinegimnazije u Po`arevcu. Ujedno,

osvrnula se i na uspehe {kole injenih u~enika.

- Kada govorimo o stvaranjuuslova za rad, {kola je pro{le go-dine posle zamene prozora, dobi-la novu fasadu, tokom leta zame-njen je krov, okre~ene u~ionice,zamenjeno je osvetljenje u fiskul-turnoj sali i parket u sve~anoj sa-li. Nabavljeni su lap-topovi za sve

u~ionice, kao i televizori, uvedenje internet u sve prostorije. Tako-|e, izvr{eno je geomehani~ko is-pitivanje tla i utvr|eno da {kolamo`e dobiti spratove i to onolikokoliko je potrebno da pre|emona rad u jednoj smeni, ~ime bi re-zultati, a posebno izazovi refor-misane gimnazije, sigurno bilidobro re{eni, kazala je @ukovski.

Bojan Ili} predsednik Skup{ti-ne grada Po`arevca je rekao da jepro{le godine iz gradskog bud`etaizdvojeno je osam miliona dinaraza zamenu stolarije, dok je sred-stvima Ministarstva prosvete ura-|ena fasada. Ove godine sredstvi-ma grada zamenjena je gromo-branska instalacija. Re{en je veli-ki problem proki{njavanja, po{toje zamenjen celokupni krovni po-kriva~ na {kolskoj zgradi ukupnevrednosti {est miliona dinara.

Gimnazija u Po`arevcu danasraspola`e sa 12 klasi~nih u~ioni-ca, kabinetima za fiziku, biologi-ju, hemiju i informatiku, salomza fiskulturu, bibliotekom, speci-jalizovanom u~ionicom za stranejezike. [kolu poha|a 720 u~enikaraspore|enih u 24 odeljenja. Sva-ke godine {kolu upi{e novih 180|aka. Nastava se odvija u dvesmene, a 90 odsto u~enika nasta-vlja dalje {kolovanje.

Z. V.

@agubica - Dan op{tine @agubicaobele`en je uz prisustvo brojnihgostiju i dr`avnih zvani~nika Srbi-je, kao i zemalja iz okru`enja. Pro-slava Dana op{tine je bila prilikada se sumiraju utisci o tome {ta jeplanirano, a {ta ura|eno za godi-nu dana. U tom cilju napravljen jesadr`ajan program proslave koji jeobuhvatio obilazak pogona beo-gradske firme „Ambala`erka“, ko-ja u `agubi~kom naselju Osanicaposluje dve pune godine i u nared-nom periodu }e uposliti jo{ 30radnika sa teritorije op{tine.

U nastavku programa uslediloje sve~ano otvaranje renoviranihustanova obrazovanja i kulture -Tehni~ke {kole u @agubici i Do-

ma kulture u naselju Laznica, apresecanjem vrpce otvoren je iput @agubica - Kamenica - La-znica, uz prisustvo me{tana okol-nih naselja i naju`eg op{tinskogrukovodstva predvo|enog pred-sednicom SO @agubica, Olive-rom Pauljeski} i predsednikomop{tine Safetom Pavlovi}em.

Aktivnosti povodom obele`a-vanja Dana op{tine nastavljene susve~anim otvaranjem renovira-nog Doma kulture u naselju La-znica, gde je ove godine odr`anaSve~ana sednica SO, kojoj je pri-sustvovao i izaslanik predsednikaRepublike Srbije Aleksandra Vu-~i}a i generalni sekretar predsed-nika Republike, Nikola Selakovi}.

Na sve~anoj sednici dodeljenasu i priznanja najzaslu`nijim po-jedincima i pravnim licima kojasu u proteklih godinu dana zna-~ajno doprinela razvoju op{tine@agubica, a plaketa op{tine za iz-uzetan doprinos na unapre|enjusaradnje izme|u Ministarstvadr`avne uprave i lokalne samou-prave i op{tine @agubica, dode-ljena je ministru Branku Ru`i}u,koji se i zahvalio u ime svih lau-reata. Na sve~anoj sednici potpi-sano je i pismo o namerama zabratimljenje, odnosno obnavlja-nje saradnje op{tina [amac i@agubica, koja }e doprineti i pri-vrednom ja~anju obe op{tine.

Z. V.

Biskuplje - Stihovima DobriceEri}a, u interpretaciji u~enikapodru~nog odeljenja Osnovne{kole „Ivo Lola Ribar“ u Bisku-plju, sme{tenom izme|u \er-dapske magistrale i Srebrnog je-zera nadomak Velikog Gradi{ta,po~ela je manifestacija „Povratakizvoru“ koju je organizovaloUdru`enje ena iz ovog naselja, azabele`ila Turisti~ka organizaci-ja op{tine. Stru~ni `iri u sastavuSla|an Markovi}, Violeta Peri} iKristina Zarvi}, ocenjivao je iz-gled {tandova, a na ovoj izlo`binajuspe{nije je bilo udru`enje„Zlatna ruka“ iz \urakova.

Manifestacija je prvi put odr`a-na u slikovitom predelu guste {u-me, kraj izvora kristalno ~iste vo-de koji je posve}en Trnovoj Petki,u narodu poznat i kao „Da{~ara“.Doga|aj je organizovalo Udru`e-nje ena Biskuplje uz podr{ku op-{tine Veliko Gradi{te, Turisti~keorganizacije i Kulturnog centra„Vlastimir Pavlovi} Carevac“.@ivopisnu pozornicu na brda{cuiznad svetog izvora, okru ili su pa-noi sa izlo`enim ru~nim radovima~etiri udru`enja ena susednih se-la. [arenilo rane jesni obojili su irazli~iti vezovi ve{tih ruku ~lanicaudru`enja Topolov~anke iz Topo-

lovnika, Ramskog cveta iz Rama iZlatne ruke iz \urakova.

Na izlo`enim panoima domi-nirao je vez, koji je nekada sma-tran najve}im dostignu}em u na-rodnoj umetnosti i kulturi Srbije.[are koje su krasile izlo`bu po-znate su u narodnoj tradiciji, amotivi su preuzimani iz pro{lo-sti. Ru~ni radovi poznati su potome {to se prilikom njihove iz-rade daje li~ni pe~at osobe kojaizra|uje elemente, tako da su oniuvek autenti~ni i inovativni.

Manifestaciju je otvorio zame-nik predsednika op{tine, Sla|anMarkovi}, nakon ~ega je uslediobogat kulturno umetni~ki pro-

gram. Igrama iz Srbije i igramaVlaha predstavili su se KUD-ovi„Sti{ki biseri“ iz Majilovca i „Mojzavi~aj“ iz Topolovnika kao i An-sambl narodnih igara i pesama„Vlastimir Pavlovi} Carevac“ izVelikog Gradi{ta. Vesela melodijanarodnih kola zagrejala je atmos-feru. Igre i pesme koje su se na{lena repertoaru, uzete su iz autenti~-nih predela Srbije, i na najbolji na-~in predstavljaju i reflektuju du-hovnost i veliko kulturno nasle|enaroda koji vekovima ive na ovimna{im prostorima. Z. V.

Udru`enje `ena Biskuplje organizovalo etno skup

Manifestacija „Povratak izvoru“

„To ti je moje selo,ko jo{ takav vrt ima?To nije selo, ve} belostado sa vo}njacima.Kroz selo reka hrli inosi sli~ice ku}a.Mosti} joj drveni grliobale pune pru}a.“

Doma}ice pripremile ru~ak

U toku programa uru~ene su zahvalnice op{tini Veliko Gradi{te, Turisti~koj organizaciji,Kulturnom centru „Vlastimir Pavlovi} Carevac“, i svim udru`enjima koja su izlagala ru~-ne radove. Po zavr{etku zabavnog programa, doma}ice iz Biskuplja pripremile su sve-~ani ru~ak za sve goste. Uz muziku, igru i pesmu, kako i dolikuje ovakvoj manifestaciji,pobedilo je prijateljstvo i srpsko gostoprimstvo, kao najja~e kulturno nasle|e Srbije.

Sve~ano obele`en Dan op{tine @agubica

Plaketa ministru Ru`i}u

Arheolo{ki park kod Kostolca dobio internacionalno priznanje

Sveslovenska nagrada„@iva“ za ViminacijumViminacijum - Arheolo{ki park„Viminacijum“ dobio je speci-jalno priznanje za liderstvo urukovo|enju muzejom, inter-nacionalnu nagradu „@iva“. Uobrazlo`enju priznanja za Vi-minacijum je, izme|u ostalog,zapisano da ovaj muzej „pose-duje jaku viziju, uz inovativneaktivnosti, prezentaciju blaga iprostore osnovane prema sa-vremenom organizacionom si-stemu, a u okviru dugoro~nestrategije“.

Naime, u Pragu je odr`anapeta ceremonija dodele nagrada„@iva“ za najbolji slovenski mu-zej. Nagrada koja je dobilaime po slovenskoj boginji`ivota i plodnosti ustano-vljena je 2012. godine. Ciljdodeljivanja nagrada je„prepoznavanje, ohra-brivanje, nagra|ivanje ipromovisanje eksperi-menata, projekata i prak-si u muzejskom sektoru,unutar specifi~ne kulturne igeografske mre`e evropskih ze-malja slovenske kulture“, kakoje i istaknuto na zvani~nom saj-tu Foruma slovenskih kulturakoji nagradu dodeljuje.

O dobitnicima nagrade odlu-~io je stru~ni `iri, ~iji su ~lanovipripadnici organizacije Evrop-ske muzejske akademije i pred-stavnici muzejskih institucija izslovenskih zemalja. U takmi~e-

njuza nagra-

de u~estvovalo je 25 kandidata,koji poti~u iz 12 zemalja - Belo-rusija, Bosna i Hercegovina, Bu-garska, Hrvatska, ^e{ka Make-donija, Crna Gora, Poljska, Ru-sija, Srbija, Slova~ka i Slovenija.

- Ako ovako uglednu nagra-du za liderstvo u rukovo|enju

arheolo{kim parkom i za nje-gov izgled dobijete u tako veli-koj konkurenciji, na tako va-`nom mestu, me|u onimakoji mnogo du`e od nas radeu arheologiji, s mnogo ve}imsredstvima, od najzna~ajnijih

stru~njaka za arheologiju izcele Evrope, onda nemam re~ida izrazim ponos i zadovoljstvodo sada postignutim, izjavio jetim povodom izjavio je direktorparka dr Miomir Kora}. - Prak-ti~no, to zna~i da je Arheolo{kipark „Viminacijum“ model zasve druge arheolo{ke parkovesveta kako treba da izgledaju,{to je najve}e priznanje za na{vi{edecenijski mukotrpni radna ovom lokalitetu. Podse}amvas da su prognoze svetskih ar-heologa s nedavnog Limes kon-gresa da }emo za narednih 20-30 godina biti glavni i najve}icentar svetske arheologije. Toujedno zna~i da je na arheolo-{koj mapi sveta ime ovog loka-liteta ve} upisano krupnim slo-vima i da }e isto tako vrlo brzona svim turisti~kim mapamasveta Viminacijum biti nazna-~en kao nezaobilazno mesto zaposetu, izjavio je Miomir Kora}.

Z. V.

Utvr|eno da{kola mo`edobiti spratove i to onolikokoliko jepotrebno da sepre|e na rad ujednoj smeni

Mnogi slavni |aciPo`areva~ka gimnazija mo`e se pohvaliti ~injenicom da su njeni u~enici, izme|uostalih, bili: Dimitrije Pavlovi}, srpski patrijarh, dr Pavle Savi} dugogodi{nji pred-sednik Srpske akademije nauka i umetnosti i jedan od na{ih najve}ih nau~nika svihvremena. Zanimljivo je da je u isto vreme kada je Pavle Savi} bio predsednik, funk-ciju sekretara SANU obavljao dr Radomir Luki}, tako|e u~enik, jedan od najpozna-tijih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. U~enik Po`areva~ke gimnazije bio jei dr Jordan Pop-Jordanov, dugogodi{nji predsednik Makedonske akademije naukai umetnosti. U~enici Po`areva~ke gimnazije bili su i: Milena Pavlovi} Barili, ~uvenasrpska slikarka, Slobodan Stojanovi}, poznati srpski pisac i dramaturg, SlobodanMilo{evi}, nekada{nji predsednik dr`ave, \or|e Marjanovi}, jedan od na{ih najpo-pularnijih peva~a pop muzike, Mi}a Milo{evi} poznati reditelj, jedan od najboljihjugoslovenskih odbojka{a Miodrag Miti} i mnogi drugi.

Na Uneskovoj listi svetske ba{tineNa listi svetske kulturne ba{tine Uneska od 2021. godine najverovatnije }e se na-}i i Viminacijum. Nominovanje arheolo{kih lokaliteta na tlu Srbije du` linije gra-nice Rimskog carstva u Podunavlju zapo~eto je 2013. godine u Be~u. Viminaci-jum je deo granice Rimskog carstva duge 450 kilometara obalom Dunava od Apa-tina do Prahova. Iz anti~kog perioda u Srbiji na listi Uneska je jedino Feliks Romu-lijana kod Gamzigrada. Pod za{titom Uneska bi}e sve tvr|ave, utvr|enja, kule,put du` granice... Da bi bilo koji lokalitet bio na listi kulturne ba{tine, mora da bu-de fizi~ki za{ti}en, predstavljen i da ima organizovan sistem upravljanja. Srbijiostaje da u naredne tri godine ispuni sve formalne i druge uslove da bi Viminaci-jum kao deo rimskog limesa bio progla{en svetskom kulturnom ba{tinom.

Beograd - Koncertom pod nazi-vom „Carevac na Vra~aru“, odr-`anom na platou ispred HramaSvetog Save, otvoreni su Danievropske kulturne ba{tine naVra~aru a ovom doga|aju je pri-sustvovao i predsednik op{tineVeliko Gradi{te, Dragan Mili},predsednik Organizacionog od-bora manifestacije „Carev~evidani“, koja se ve} ~etvrtinu vekaodr`ava u varo{i na Dunavu.

- Vlastimira Pavlovi}a Carevca`ivot je rano doveo na Vra~ar i odtada su Vra~ar i ^ubura `iveli uzmuziku Carev~eve violine, istaklaje zamenica predsednika Gradske

op{tine Vra~ar Radmila Sari}obra}aju}i se okupljenim ljubite-ljima muzike koji su do{li da u`i-vaju u bogatom programu posve-}enom nekada{njem Vra~arcu.

Podse}aju}i na ivotni put Ca-revca od njegovog dolaska naVra~ar, ratnih godina i ponovnogpovratka na Vra~ar, Radmila Sa-ri} posebno je istakla zna~aj {totradicionalni muzi~ki festival„Carev~evi dani“ posle 24 godineiz Velikog Gradi{ta dolazi na Vra-~ar sa idejom da tu postoji i trajnoostane. Okupljenima se obratio ipredsednik op{tine Veliko Gradi-{te Dragan Mili} naglasiv{i da mu

je drago {to je danas uz podr{kuGradske op{tine Vra~ar Carevacponovo na Vra~aru jer je on, po-red svog Velikog Gradi{ta, voleo iVra~ar te da se nada da }e Carevacna Vra~aru postati tradicija.

U bogatom programu koji jepredstavljao osvrt na stvarala{tvoi zna~aj istaknutog violiniste, pe-dagoga i osniva~a narodnog orke-stra Vladimira Pavlovi}a Carevcau~estvovali su istaknuti umetniciAna Bekuta i Oliver Njego, Ljubi-ca Miladinovi}, Sofija @ivi}, Bran-ko Belobrk, Nada Jovanovi} i Na-rodni orkestar RTS pod upravomVlade Panovi}a. Z. V.

Uo~i izbora za savete nacionalnih manjina

Lista „Napredni Romi Srbije“ sa 35 kandidataPo`arevac - Nakon predaje liste„Vlasi za Srbiju“, na izborima zanacionalne savete nacionalnihmanjina, raspisanim za 4. no-vembar, listu sa kandidatima }epredati „Napredni Romi“, pre-ma re~ima Miroslava Veljkovi-}a u Romskom edukativnomcentru u Po`arevcu gde su seokupili predstavnici ove nacio-nalne manjine radi dogovoraoko utvr|ivanja liste:

- Na{a lista nosi naziv „Na-predni Romi Srbije“ i na njoj }ebiti predstavnici romske nacio-nalne zajednice ne samo sa Bra-ni~evskog okruga ve} iz cele Srbi-je, Kraljeva, Bora, Zaje~ara, Nego-

tina, Majdanpeka, Novog Pazara,Para}ina, Valjeva, Novog Sada iostalih krajeva. Na{a romska listabi}e potpuna, zapravo ima}e 35kandidata, rekao je Veljkovi} ko-ji je i potvrdio da }e biti nosilac li-ste „Napredni Romi Srbije“.

Nacionalni savet mo`e daima najmanje 15 a najvi{e 35 ~la-nova u slu~aju da nacionalnamanjina ima vi{e od 100.000 sta-novnika u Srbiji. Ina~e, u Srbijiskoro 13 odsto od ukupnog bro-ja stanovnika ~ine nacionalnemanjine. Redovni izbori za naci-onalne savete odr`avaju se na ~e-tiri godine. Na izborima 4. no-vembra 2018. godine nacionalne

savete biraju 22 manjinske zajed-nice. Osamnaest manjinskih za-jednica, me|u kojima je i rom-ska, ispunilo je uslov za nepo-sredne izbore, dok }e 4 imati iz-bore putem elektorske skup{tine.

Rok za predaju lista za nepo-sredne izbore je 15 dana pre nji-hovih odr`avanja i isti~e 19. ok-tobra u pono}. Svaku listu potvr-|uje Republi~ka izborna komisi-ja. Da bi ostvarili aktivno ili pa-sivno bira~ko pravo na izborimaza nacionalne savete, pripadnicinacionalnih manjina u Republi-ci Srbiji moraju da budu upisaniu poseban bira~ki spisak.

Z. V.

Po`arevac - Na centralnom grad-skom trgu u Po`arevcu odr`anaje tradicionalna izlo`ba radovaosoba sa invaliditetom pri ~emu}e ostvareni prihodi biti name-njeni zajedni~koj ekskurziji. Nai-me, Udru`enje za negovanjezdravih stilova `ivota „Veritas“,uz partnerstvo sa Centrom za so-cijalni rad i finansijsku podr{kuGrada Po`arevca, realizuje proje-kat „Podr{ka uspostavljanjudnevne usluge za odrasle osobesa invaliditetom“.

Ve} tradicionalno, ~etvrtu go-dinu zaredom, organizovana jeprodajna izlo`ba radova korisni-ka projekta. ^lan gradskogve}a zadu`en za nevladineorganizacije kulturu i infor-misanje Dejan Krsti} je na-glasio da grad ima u planuda projekte ovog udru`enjapodr`i i u budu}nosti. Ja-smina Turudi} je, u imeUdru`enja, istakla da je ovosamo jedna od brojnih ak-tivnosti koje ovo dru{tvo or-ganizuje. Cilj programa po-dr{ke ogleda se u pobolj{a-nju kvaliteta `ivota odraslihosoba sa invaliditetom us-postavljanjem i razvojemaktivnosti dnevnih usluga ulokalnoj zajednici namenje-nih ovoj populaciji.

Program podrazumeva aktiv-no u~e{}e korisnika projekta ujavnim doga|anjima u gradu,stvaranje uslova za ostanak u po-rodici i neposrednom okru`enju,osna`ivanje kapaciteta invalid-nih osoba kao i prepoznavanjenjihovih problema i potencijalaod strane {ire lokalne zajednice,lokalne samouprave i stru~nejavnosti {to u mnogome uti~e napobolj{anje kvaliteta `ivota ovihlica i njihovih porodica. U okviruprojekta, kao posebne aktivnosti,izdvajaju se sportsko-rekreativneaktivnosti, kreativne aktivnosti iaktivnosti usmerene na senzibi-

lizaciju lokalne zajednice za po-trebe ove korisni~ke grupe.

Priprema i organizacija ova-kve izlo`be je posebno va`na izna~ajna za sve korisnike ovogUdru`enja. Izlo`ba ima za cilj da,pored pokazane kreativnosti,osna`i kapacitete korisnika pro-jekta tako {to }e kroz realizacijuove aktivnosti biti obezbe|enasredstva za realizaciju jedno-dnevne ekskurzije korisnika pro-jekta. Na taj na~in korisnici pro-grama }e oja~ati svoje samopou-zdanje kroz neposredan dopri-nos u realizaciji ove aktivnosti.

Z. V.

Tradicionalna izlo`ba radova osoba sa invaliditetom

Kreacijama do ekskurzijeDani evropske kulturne ba{tine

Koncert „Carevac na Vra~aru“

VI p e t a k , 2 8 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Optu`be na ra~un ~elnika PD „Georad“ Miodraga Stepanovi}a

Sindikalci tvrde da ih direktor {ikanira

Po`arevac - Jovica Milovanovi} iz Du-bravice, predsednik sindikata ASNS uPrivrednom dru{tvu „Georad“, tvrdi daje ve} du`e vreme na meti direktora ovefirme, Miodraga Stepanovi}a. On ka`eda je sve po~elo 17. aprila ove godine,kad su direktoru poslali dopis sa zahte-vom da se smenski rad plati devet odstovi{e, kao {to je predvi|eno zakonom.

- Od tada je krenulo maltretiranje.Stepanovi} me je tada prebacio u prvusmenu, da bi mi smanjio platu. I pove-renike sindikata Marka Beli}a i DarkaMirkovi}a prebacio je na ni`a radnamesta, {to zakonski ne sme da se radi,jer oni ne smeju da se dovode u nepo-voljniji polo`aj u odnosu na period prenego {to su postali poverenici, rekao jeMilovanovi} i podsetio da je 24. majaove godine, dobio upozorenje o posto-janju razloga za otkaz. Obrazlo`enje jebilo da je ~etvoricu radnika „prisilja-vao“ da se u~lane u sindikat.

- Trojica od njih dala su izjave 25.aprila, a ~etvrti dan kasnije. Ja sa troji-com nisam nikad razgovarao, a sa ~e-tvrtim sam u korektnim odnosima. Uvreme kad sam ih, navodno, prisilja-vao, ja sam bio na godi{njem odmoru,za koje imam re{enje kao dokaz, rekaoje Milovanovi}. U roku od osam zakon-skih dana on se izjasnio o ovom upozo-renju da nije kriv. Me|utim, ka`njen jenov~anom kaznom zbog povrede rad-ne obaveze, smanjenjem 20 odsto platena tri meseca, po~ev od juna.

Milovanovi}u je 2. juna pozlilo, adva dana kasnije oti{ao je u bolnicu izbog lo{ih rezultata zadr`an je ~etiri

dana na le~enju. Dok je bio na bolova-nju, dva puta ga je sekretarica zvala dado|e kod direktora, {to, naravno zbogbolesti nije mogao.

- Na ku}nu adresu dobio sam 27. ju-na obave{tenje o nov~anoj kazni, a 3. av-gusta dobio sam i poziv da se 10. avgu-sta javim prvostepenoj lekarskoj komi-siji, iako jo{ nije pro{lo mesec dana bo-lovanja. To sam i uradio i tada sam pod-

neo svu lekarsku dokumentaciju, koja jedokazala da sam osnovano na bolova-nju, rekao je Milovanovi}. Dana 28. av-gusta on je pozvan u kadrovsku slu`bu idan kasnije uru~eno mu je obave{tenjeo zaklju~ivanju aneksa ugovora o radu,po kojem je sa mesta poslovo|e druge

kategorije preba~en na mesto pomo}-nog NK radnika sa osnovnom {kolom.

- Moj koeficijent do tada je bio 2,50,a na novom radnom mestu 1,60. Obra-zlo`enje je bilo da tako nala`u potrebeposlovanja, a na moje mesto postavljenje drugi poslovo|a. Od dolaska Stepa-novi}a za direktora, to mi je bio ~etvrtianeks ugovora o radu. Po{to sam de-gradiran na NK radnika, plata mi je sa

60.000 pala na 37.000. Uz nov~anu ka-znu koja mi je izre~ena, sad mi je platasamo 27.000 dinara, kazao je Milova-novi}. On je degradirao i Darka Mirko-vi}a, pa smo obojica podneli tu`be pro-tiv „Georada“, kazao je Milovanovi}.On ka`e i da mu je 10. septembra, Da-

nijel Savi} rekao da ga je Stepanovi} 23.i 24. aprila primoravao da da izjavuprotiv njega, pod pretnjom otkazom.

- To se de{avalo u Stepanovi}evojkancelariji, a 24. aprila bili su prisutni itehni~ki direktor Aca Milo{evi} i prav-nica Marija Anti}. Zbog toga sam 13.septembra podneo krivi~nu prijavu pro-tiv Stepanovi}a zbog zloupotrebe polo-`aja, rekao je Milovanovi}. On tvrdi da jeovih dana dobio poziv za otkaz ugovorao radu zbog nepo{tovanja radne discipli-ne, jer je od 25. jula pro{le godine, na-vodno, dao la`ne izjave o prebivali{tu, zapotrebe naplate putnih tro{kova.

- Ja ivim u Dubravici, ta adresa mije i u li~noj karti, tamo i glasam, tamosu mi deca i tu sam adresu i prijavio.Navodni dokaz protiv mene je neko pi-smo na drugoj adresi, koje ja nisam ni-kad ni primio, rekao je Milovanovi}.On tvrdi da je 14. novembra pro{le go-dine rukovodstvo „Georada“ na~inilokrivi~no delo, jer je u razmaku od sa-mo pola sata, dobio dva aneksa ugovo-ra o radu zavedena pod istim brojem.

- U prvom, sa brojem 7721, koji je

potpisao Bojan @ivkovi}, pomo}nikdirektora za pravna i ekonomska pita-nja, stoji da mi je koeficijent 2,70, abruto plata 70.819. Posle toga stigao jedrugi aneks, tako|e sa brojem 7721,koji je potpisao Stepanovi}, u komestoji da mi je koeficijent 2,50 a brutoplata 67.425, kazao je Milovanovi}.

I poverenik sindikata Darko Mirko-vi} `ali se na direktora, po ~ijem dola-sku je potpisao tri aneksa ugovora. Pr-vo je bio bravar, pa pumpar, pa geobu-{a~, pa sada NK radnik. Ovi sindikalcisu se zbog problema sa direktoromobratili Inspektoratu za rad, ali su upu-}eni na sud. Obra}ali su se i Inspekto-ratu u Beogradu, ali nije bilo odgovora.Zbog toga su se obratili medijima i ape-luju na sve nadle`ne dr`avne organe dapomognu ne samo njima, ve} i zastra-{enim radnicima i za{tite ih od samo-volje direktora Stepanovi}a.

Da bismo ~uli i drugu stranu, od di-rektora Stepanovi}a hteli smo da ~uje-mo komentar navedenih optu`bi sin-dikalista, ali se on nije javljao na telefon.

M. Veljkovi}

Kostolac - Za napredovanje rudarskihradova na kopu „Drmno“ potrebno jeda se blagovremeno ukloni {uma u Hra-stova~i, izgradi linija bunara za dubin-sko predodvodnjavanje, izmeste posto-je}i i izgrade novi cevovodi za odvod iz-drenirane vode u nove objekte i za isu{i-vanje Dunavca, izve{tava EPS Energija.

Ova i naredna godina va`ne su za

rad Povr{inskog kopa „Drmno“ i toposebno zbog realizacije strate{kih ci-ljeva koji su me|usobno povezani. Re~je o se~i {ume na potezu Hrastova~e,odnosno sela Kli~evac, izgradnji buna-ra za predodvodnjavanje, izme{tanjui izgradnji cevovoda, sprovo|enju vo-da u novoizgra|ene objekte, kao i o

isu{ivanju kli~eva~kog Dunavca. Uzsve to, treba da se obezbede neophod-ni uslovi za podizanje pogonskespremnosti i pouzdanosti rada osnov-ne rudarske mehanizacije. Veselin Bu-latovi}, direktor za proizvodnju uglja„TE-KO Kostolac“, isti~e da je neop-hodno da se na vreme izgrade objektiza predodvodnjavanje.

- Vr{na eta`a, na kojoj radi peti ru-darski jalovinski sistem, nalazi se u is-to~nom delu le`i{ta, na pedesetak me-tara od Dunavca. Ispred fronta rudar-skih radova nalazi se oko 220 hektara{ume koja u naredne tri godine morada se ukloni, da se potom o~isti teren istvore uslovi za rad rudarske mehani-

zacije. Do kraja godine treba uklonitirastinje ispred fronta rudarskih radovakako bi se stvorili uslovi za rad rudar-ske mehanizacije na vr{noj eta`i. Isto-vremeno, obezbe|uje se prostor za for-miranje eta`ne trake za budu}i {esti ja-lovinski sistem, obja{njava Bulatovi}.

Na Povr{inskom kopu „Drmno“ ra-di 307 bunara za dubinsko predodvod-njavanje koji putem cevovoda izbacujuvodu van kontura kopa, izme|u osta-log i u Dunavac kod Kli~evca. Odatle sevoda kanalima usmerava premapumpnoj stanici Zavojska, a od nje uDunav. Trenutno se izvode radovi navi{e objekata za predodvodnjavanje, apored ostalog i zavr{na deonica od1.350 metara zapadnog gravitacionogcevovoda. Najve}i broj bunara ispredfronta rudarskih radova ispumpava}evodu u novi cevovod u novoizgra|eneobjekte du zapadne granice le`i{ta.

Izgradnjom zapadnog gravitacio-nog cevovoda priklju~enjem novih inekoliko starih bunara stvaraju seuslovi za isu{ivanje Dunavca duga~-kog vi{e od ~etiri kilometra i {irine ve-}e od 50 metara. Dokumentacijom je

predvi|eno sukcesivno isu{ivanje.Ovo je izuzetno delikatan i ozbiljanposao, a u toku su pripreme za spro-vo|enje javne nabavke. Nastoja}emoda se ceo posao {to pre obavi“ obja-{njava Bulatovi}.

Na realizaciju planiranih ovogodi-

{njih remonta na kopu „Drmno“ uti-cao je kvar na bageru SRs 2000 28/1,koji je bio van pogona nekoliko mese-ci, a za nabavku novih delova bilo je po-trebno da se ispo{tuju zakonske proce-dure u postupcima javnih nabavki.

EPS Energija i Z. V.

Za napredovanje rudarskih radova na povr{inskom kopu neophodni va`ni projekti

Drmno dve godine pred izazovima

Otkaz „ugovorcima“„Direktor je radnicima na odre|eno dao otkaz, a par dana kasnije primio nove, iako je to skuplja va-rijanta, jer ih treba obu~iti. Razloga za otkaz nije bilo, jer prema ugovoru sa investitorom, TE-KO Ko-stolac, neophodan je jo{ ve}i broj radnika za odvodnjavanje. Osim toga, ako se nekome da otkaz iline produ`i ugovor o radu zbog toga {to nema potrebe anga`ovanja na ta radna mesta, onda novazapo{ljavanja mogu da uslede tek za {est meseci anga`ovanjem novih radnika na tim radnim me-stima“, isti~e Milovanovi}.

Predsednik ipoverenik ASNS tvrdeda ih direktormaltretira i degradira,samo zato jer tra`ezakonito pla}anjesmenskog rada

Revitalizacija rudarskih sistema- Re~ je o staroj opremi. Bager je krenuo sa proizvodnjom davne 1984. godine, a sada nam predsto-ji revitalizacija rudarskih sistema kako bismo podigli njihovu pouzdanost i pove}ali u~inke rada. Uzzna~ajna ulaganja u reduktore, ~lanke, osovine i drugu neophodnu kvalitetnu opremu ima}emomanje zastoja u radu sistema. Posmatraju}i na godi{njem nivou, sistemi trenutno rade izme|u 3.200i do 3.500 sati. Potrebno je da u naredne tri godine podignemo vremensko iskori{}enje rada siste-ma na 5.000 sati. Od EPS-a o~ekujemo podr{ku i pomo}, naro~ito u realizaciji strate{kih zahvata ko-ji }e omogu}iti dalji nesmetani rad „Drmna“, ka`e Bulatovi}.

Jovica Milovanovi},predsednik sindikata ASNS

Dva razli~ita aneksa ugovora o raduza Milovanovi}a, pod istim brojem

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 2 8 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 . brani~evo

Kostolac - Veliki po`ar koji je u ~etvr-tak oko 19 ~asova izbio na naftnoj bu-{otini u blizini sela Bradarac u op{tiniKostolac, u kojoj su nakon eksplozijepovre|ena tri radnika izazvao je veli-ku paniku me|u me{tanima tog sela.

Opekotine drugog i tre}eg stepena,koje su zahvatile 65, odnosno 45 od-sto tela, zadobili su tada Dejan Jerin-ki} (34) i Goran Belan~i} (34), oboji-ca iz Kikinde, dok je tre}i radnik, Mi-roslav Radujko (45) lak{e povre|en injemu nije potrebna transplantacijako`e. Ovi radnicu su zasad stabilno, aliih ~eka dug i neizvestan oporavak, ve-rovatno sa presa|ivanjem ko`e.

Stravi~na eksplozija i nekoliko ma-njih nakon prve, kao i po`ar koji je buk-nuo na naftnoj bu{otini u vlasni{tvuNIS-a, uznemirili su me{tane ~ije se ku-}e nalaze u blizini ~etiri bu{otine sa ko-jih se eksploati{e sirova nafta. Prema in-formacijama koju smo dobili, do eksplo-zije i po`ara do{lo je kada je varnica za-palila gas koji se pojavio u ve}oj koli~iniiznad sirove nafte koja je va|ena. Ubrzonakon izbijanja po`ara na licu mesta do-{li su vatrogasci, policija i hitna pomo}koja je zbrinula povre|ene radnike.

- Bio sam u dvori{tu kada se za~ulajaka eksplozija, a posle i jo{ nekolikomanje glasnih. U prvi mah sam pomi-slio da je eksplodirala bomba, ali kadasam video plamen sa oboda sela, shva-tio sam da je re~ o po`aru. Sa grupomme{tana dotr~ao sam do zapaljene bu-{otine i snimio po`ar. Bili smo u stra-hu da vatra ne zahvati obli`nje ku}e.Sre}om ubrzo su do{li vatrogasci kojisu po~eli da gase po`ar, rekao je novi-naru Danasa me{tanin sela koji je `e-leo da ostane anoniman. On je dodaoda ovo nije prvi put da se takve havari-je de{avaju u tom selu. U Sektoru zavanredne situacije u Policijskoj upra-vi Po`arevac re~eno nam je da su, od-mah na licu mesta, upu}ena tri vatro-gasna vozila sa desetak vatrogasaca.

- Pored na{a tri vozila do{lo je jo{jedno iz Kostolca. Radnici NIS-a kojisu nakon izbijanja po`ara povre|eni

na vreme su zbrinuti - rekli su nam upo`areva~koj vatrogasnoj slu`bi.

Milorad Panovi}, predsednik Gran-skog sindikata industrije, energetike i ru-darstva „Nezavisnost“, ka`e za Danas dabi nadle`ni u Vladi Srbije trebalo da pa lji-vo istra e ovaj slu~aj i da informi{u javnosto razlozima eksplozije i izbijanja po`ara.

- Zajedni~ku istragu bi trebalo dasprovedu ministarstva rada i energetikei rudarstva. Kontrolu bi trebalo da izvr-{e Inspekcija rada i Rudarska inspekci-ja. @elim da naglasim da ovo nije prvanesre}a i povreda na radu u oblastienergetike i rudarstva. Imali smo vi{e

slu~ajeva povreda zaposlenih u rudnici-ma. Stoga je potrebno da nadle`ni veo-ma ozbiljno pri|u ovom problemu.Ono {to se u ovom trenutku mo`e kon-statovati je da se oni koji su zadu`eni dase bave kontrolom bezbednosti zaposle-nih na radnom mestu pona{aju neod-govorno. Naime, kontrole se obavljajutek kada do|e do neke nesre}e kada jeve} kasno da se ona spre~i. Potrebno jeobavljati kontinuirane kontrole bezbed-nosti na radu jer je to najbolja preventi-va da do nesre}e ne do|e, isti~e na{ sa-govornik. U NIS-u su za Danas potvrdi-li da je u ~etvrtak do{lo je do po`ara.

- Tom prilikom su povre|ena tri rad-nika od kojih su dvojica prevezena u bol-nicu u Beograd, a jedan je ostao u bolniciu Po`arevcu. Po`ar se desio prilikom re-monta bu{otine. Nema opasnosti po i-votnu sredinu i me{tane sela Bradarac.NIS sara|uje sa svim nadle`nim slu`ba-ma i nakon istrage bi}e poznati podaci ouzrocima po`ara - isti~u u NIS-u.

M. V. i G. V.

Zapalila se naftna bu{otina NIS-a kod Bradarca, troje radnika povre|eno u po`aru

Vatrogasci brzo reagovali,ku}e sa~uvane od vatre

Opekotine drugog i tre}eg stepena, koje su zahvatile 65, odnosno 45 odsto tela, zadobili su Dejan Jerinki} (34) i Goran Belan~i} (34)

Be~ - Stravi~an zlo~in odigrao sepro{log petka, oko 17 ~asova, u Be~ukada je Igor Stevi} (29) kuhinjskimno`em usmrtio oca Karla Stevi}a (51),pa nakon krvavog pira iza{ao iz stanada pro{eta ku~e. Ina~e, kako smo saz-nali, porodica Stevi} ima Austrijskodr`avljanstvo, a rodom su iz Salakovcakod Malog Crni}a. Ve} dugo godina`ive i rade u Be~u a, u svoje rodno se-lo dolaze samo za vreme odmora.

Kako saznajemo od ro|akaporodice Stevi}, do ovog krvavog piraje navodno do{lo nakon sva|e koja jeizbila izme|u Karla i njegovog sinaIgora. Igor je bio narkoman, pa je nje-

gov otac koji se pre neki dan vratio saodmora iz Srbije, u petak uve~e nakon{to se vratio s posla posva|ao saIgorom jer ovaj nije hteo da ide nale~enje. Prema re~ima na{eg izvoraupoznatog sa ovim slu~ajem Igor jeve} bio vi{e puta hap{en zbog droge.

- Nakon sva|e, Igor je u{ao u kuhin-ju, uzeo no` koji je stajao na stolu,pri{ao je svom ocu s le|a dok je ovajkuvao kafu i zadao mu vi{estruke raneno`em. Nakon toga pozvao je svog bra-ta i rekao mu je da je ubio oca, ka`e na{izvor. Dvadeset minuta kasnije, osum-nji~eni je uhap{en u obli`njem parkudok je {etao ku~e. M. V.

Ubistvo u Be~u gastarbajtera iz Salakovca, kod Po`arevca

Sin no`em usmrtio oca

Uspe{na akcija po`areva~ke policije

Uhap{eni dilerimarihuane

Veliko Gradi{te - Pripadnici Mini-starstva unutra{njih poslova u Veli-kom Gradi{tu uhapsili su D. A.(1994) iz okoline Kru{evca, S. M.(1997) iz okoline Velikog Gradi{ta iN. V.. (1995) iz okoline Po`arevca,zbog postojanja osnova sumnje da suizvr{ili krivi~no delo neovla{}enaproizvodnja i stavljanje u prometopojnih droga. Policija je u automo-bilu u kojem su se nalazili osumnji-

~eni, u torbi u gepeku prona{la 128paketi}a sa 728 grama marihuane,dok je ispod voza~evog sedi{ta u pa-klici cigareta prona|eno neupakova-nih 11,8 grama ove opojne droge.Kasnije je, prilikom pretresa, u stanuN. V.. prona|eno jo{ 13,2 grama ma-rihuane. Po nalogu zamenika Vi{egjavnog tu`ila{tva u Po`arevcu osum-nji~enima je odre|eno zadr`avanjedo 48 sati. M. V.

Lane pukla cev naftovoda- Pro{le godine pukla je cev naftovoda koji prolazi kroz selo i vodi do susednog Maruljevca. Sre}om,tada se nafta nije zapalila, jer u suprotnom izbila bi prava katastrofa. Ovaj naftovod, kao i same bu{o-tine su nebezbedne i niko ih ne ~uva, pa svako nedobronameran mo`e da ih zapali. O tome treba da bri-nu nadle`ni, a ne da stalno strahujemo da se ne{to ne desi, sa ogor~enjem pri~a na{ sagovornik.

Radnicima NIS-a ko`u }e donirati kolegeRadnici NIS-a donira}e ko`u dvojici kolega koji su 20. septembra te{ko povre|eni u po`aru nanaftnoj bu{otini „Bramalj 3“ u selu Bradarac. Opekotine drugog i tre}eg stepena, zadobili suDejan Jerinki} i Goran Belan~i} iz Kikinde, dok je tre}i radnik, Miroslav Radujko lak{e povre-|en i njemu nije potrebna transplantacija. Na dru{tvenim mre`ama prvo je objavljen apel gra-|anima da se jave ako su voljni da doniraju ko`u i krv za dvojicu te{ko povre|enih radnika, aonda su za donore izabrana petorica kolega: Sava Zori}. Stojan Mi{kovi}, \or|e ^i~uli}, Rado-van Gavran~i} i Jovan Mijatovi}. M. V.

PRONA\ENI OSTACI LJUDSKOG TELAPetrovac na Mlavi - U ataru sela Kne`ica, op{tina Petrovac na Mlavi, pro{le nedelje lovci su prona{liljudsku lobanju i to prijavili policiji. Po izlasku na lice mesta, policija je prona{la lobanju, pr{ljen ikost dugu 25 centimetara, plavu kecelju i plavu maramu. One su fotografisane i slike su odnete nauvid me{tanki Milinki Milosavljevi}, koja je 2013. godine prijavila nestanak svoje majke MiliceIvkovi} (88). ]erka je prepoznala ode}u, jer je pripadala njenoj majci. Ona je bolovala od reume,skleroze i demencije. Radi potpunog utvr|enja identiteta, nadle`ni tu`ilac nalo`io je da se uradiDNK analiza. M. V.

UHAP[EN MALOLETNIK ZBOG RAZBOJNI[TVAPo`arevac - Po`areva~ka policija uhapsila je i podnela krivi~nu prijavu protiv ~etrnaestgodi{njakaiz tog grada zbog te{ke kra|e na naro~ito drzak ili opasan na~in, na {tetu tridesetogodi{njeg mu{kar-ca. Policija ga sumnji~i da je u subotu, 22. septembra, u Dunavskoj ulici u Po`arevcu, ~etrnaestgo-di{njak tom mu{karcu s ramena strgao torbicu. U torbici su bili novac, li~na dokumenta i klju~evi odautomobila. M. V.

U DVE RE^I

Petrovac na Mlavi - U ~etvrtak rano ujutru u Kne-`ici kod Petrovca na Mlavi dogodila se tragedija ukojoj je `ivot izgubio Mali{a Rado{evi} (45) izKne`ice, kada ga je bera~ kukuruza zahvativ{i muode}u, povukao i usmrtio, potvr|eno nam je upo`areva~koj policiji. Mali{a Rado{evi} zvani Mi-{a iz Kne`ice kod Petrovca na Mlavi smrtno je na-stradao u ~etvrtak oko pet ~asova, dok je poku{aoda popravi ne{to na bera~u, dok je bera~ jo{ Ra-dio. Uvi|ajna ekipa policije i hitna pomo} do{li suna lice mesta, a lekari mogli su samo da konsta-tuju Mali{inu smrt. Po{to se radi o zadesnoj smr-ti, nije nare|ena obdukcija i telo je predato poro-dici radi sahrane. M. V.

Usmrtio ga bera~ kukuruza

VIII p e t a k , 2 8 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Po`arevac - Izlo`ba pod nazivom „Re-trospektiva - izlo`be i izdanja, 2003 -2018. Istorijski arhiv Po`arevac svomGradu i Otad`bini...“, autora dr Jami-ne Nikoli} i dr Dragane Miloradovi},otvorena je u po`areva~koj Galeriji sa-vremene umetnosti na Starom kor-zou. Ova izlo`ba je deo projekta „ Ar-hiv u 21. Veku“ kojim Istorijski arhivPo`arevac, svojevremeno zvani~noprogla{en za najuspe{niju ustanovuovakve vrste u Srbiji, obele`ava se-damdeset godina svog postojanja i ra-da. Izlo`bu je otvorio gradona~elnikGrada Po`arevca Bane Spasovi}.

- O~uvanje arhivske gra|e jeste obi-man posao koji zahteva studioznost inaporan rad. Nebrojano puta bili smosvedoci da su mnogi kroz istorijuupravo najve}e probleme ljudskomrodu pravili falsifikovanjem ~injenica idoga|aja iz pro{losti. Posebno nam jedragoceno {to ste va{e depoe za ljubi-telje istorije otvorili i u formi bogate iz-dava~ke delatnosti. Mi{ljenja sam datakve zbirke fotografija, dokumenata iostalih pisanih podataka na najbolji

na~in nam govore kako se na ovimprostorima nekada `ivelo i {ta se odtada pa do sada sve promenilo. Sedamdecenija postojanja pokazuje i doka-zuje uspeh, ali i obavezuje da nastavi-te sa visokim standardima koje ste se-bi postavili, a nas na njih navikli. Natom putu `elim Vam svu sre}u kojavam uz tako sposoban menad`ment ivredne i predane zaposlene i nije od-lu~uju}i faktor, rekao je Spasovi}. DrJasmina Nikoli} direktor arhiva jeovom prilikom istakla:

- Smatrali smo neophodnim davam prika`emo ono {to smo uradili u

okviru izlo`beno-izdava~ke delatnostiIstorijskog arhiva Po`arevac u 21. ve-ku, oslanjaju}i se upravo na rad gene-racija kolega, prikupljene arhivskefondove i zbirke koje ova ustanova ~u-va i niz programskih i projektnih ak-tivnosti zasnovanih na toj ~injenici.

Saradnici na ovom projektu suMirjana Stepanovi} i Milan Stankovi},dok je e-prezentaciju pripremio Sr|anMileti}. U muzi~kom delu programanastupio je Leonardo Borojevi}.

Ina~e, Istorijski arhiv Po`arevac je2005. godine zapo~eo zna~ajnu sarad-nju sa Vojnim arhivom Ministarstvaodbrane Republike Srbije, uz projektekojima se afirmi{u nacionalne vredno-sti, a jedan od najzna~ajnijih je projekatpovodom obele`avanja stogodi{njiceod po~etka i zavr{etka Velikog rata. Pu-kovnik Goran Petrovi} direktor Vojnogarhiva, podsetio je ovom prilikom naizlo`bu arhivskih dokumenata i foto-grafija pod nazivom „Srbija i Brani~e-vo u Velikom ratu 1914-1918“, koja jeorganizovana pre ~etiri godine. Izlo`baje imala veliki zna~aj u vreme pokreta-nja novih rasprava o Velikom ratu i po-ku{aja nove revizije istorijske uloge Sr-bije u tim ratnim de{avanjima. Do sep-tembra ove godine izlo`ba je gostovalau 14 gradova u Srbiji i Republici Srp-skoj i imala vi{e od 12.500 posetilaca.

Veoma zahtevan i ambiciozan pro-jekat Istorijski arhiv Po`arevac reali-zuje u saradnji sa Kriminalisti~ko-po-licijskim univerzitetom u Beogradu.Re~ je o Projektu istra`ivanja istorijekaznenog sistema u Kraljevini Srbijina primeru po`areva~kog Kaznenogzavoda od 1853 - 1945. godine. U tokuje realizacija druge faze ovog projektakoja obuhvata dokumente od 1918.do 1945. godine.

Prof. dr Ivana Krsti} Mistrid`elovi}sa Kriminalisti~ko-policijskog univer-ziteta istakla je da „zaposleni u Istorij-skom arhivu Po`arevac imaju sjajneideje, osmi{ljavaju mnoge dobre pro-jekte i okupljaju timove stru~njaka ko-ji ih uspe{no realizuju“. Z. V.

Nagra|eni najbolji na Festivalu amaterskih pozori{ta „[tap i kanap“

„Evropejci“ pozori{ta„Histrion“ najbolji Veliko Gradi{te - Predstava „Evropej-ci“ u re`iji Jugoslava Jovanovi}a, ko-jom su se predstavili glumci Varo{kogpozori{ta „Histrion“ iz Prokuplja, po-bedila je na tradicionalnom festivalu„[tap i kanap“ u Velikom Gradi{tu,koji je zavr{en dodelom nagrada ipredstavom „Obi~no ve~e“ sa Mila-nom Lanetom Gutovi}em.

Kulturni centar „Vlastimir Pavlovi}Carevac“ okupio je brojne umetnike izsveta amaterizma i ljubitelja pozori{neumetnosti. Kroz ~etiri dana Festivalaamaterskih pozori{ta „[tap i kanap“predstavila su se amaterska pozori{ta izBoljevaca, Blaca, Prokuplja, Kragujevca iStarog sela. Na repertoaru su bili kvalitet-ni pozori{ni komadi razli~ite tematike.

Po odluci irija dodeljeno je vi{e pri-znanja. Specijalna nagrada za najboljuscenografiju, pripala je predstavi „Ko-va~i“ BAG Teatra iz Boljevaca. Predsta-va koja se izdvojila po scenskom izrazuje „Ta~ka“ koju je izvelo pozori{te mla-dih „Abra{evi}“ iz Kragujevca.

Za najbolju glavnu `ensku uloguprogla{ena je Aleksandra Veljkovi} za

ulogu Ona u predstavi „Kraj vikenda“,dok je nagrada za sporednu `enskuulogu pripala Ani Pavlovi} za uloguLujze u predstavi „Kova~i“. Za najbo-lju glavnu mu{ku ulogu progla{en jeMilan Milo{evi} za ulogu Petera upredstavi „Kova~i“, a nagrada za naj-bolju sporednu mu{ku ulogu oti{la jeu ruke Sa{e Savi}a za ulogu Kamia upredstavi „Buba u uhu“.

Ovogodi{nji program festivala iza-zvao je veliko interesovanje kod publi-ke {to se i potvrdilo dobrom posetom.Op{ti utisak je da je festival uspe{norealizovan zahvaljuju}i podr{ci op{ti-ne Veliko Gradi{te i Ministarstva kul-ture i informisanja Republike Srbijekoji su imali sluha da prepoznajuzna~aj jednog ovakvog festivala u ~i-jem je fokusu pozori{na umetnost sat-kana od nadahnutog amaterizma.

Festival su pomogli: STR Pasa , STRKiki, Kompanija Stoki}, VIV produkt,UR Gonik, Dici} promet, Elektron, Gra-fopapir Beograd, Internisti~ka ordina-cija dr Amin, Apoteka Zdravlje, Nelekomerc, Ivanovi} prevoz. Z. V.

Blagoslov vladike Brani~evskogRad Istorijskog arhiva Po`arevac na istra`i-vanju i objavljivanju arhivske gra|e, odvijase i sa blagoslovom vladike Brani~evskeeparhije dr Ignatija Midi}a. Sa Eparhijom je2010. godine potpisan poseban protokol osaradnji ~ime je ova ustanova, pored Istorij-skog arhiva Srbije, postala jedina regionalnainstitucija, koja ima potpisan dokument sapravoslavnom crkvom i ~uva arhivsku gra-|u crkvene provenijencije. Vladikin izasla-nik, |akon Tomislav Paunovi} ~estitao je 70godina postojanja i rada ustanovi koja, ka-ko je rekao „u svom nazivu sadr`i stari izrazarhi, {to zna~i po~etak svih po~etaka, istra-`ivanje toka svih doga|anja u svetu“.

Povodom 70 godina Istorijskog arhiva Po`arevac

Retrospektiva izlo`bii izdava{tva

Ku~evo - Udru`enje gra|ana „@ankaStoki}“ u Domu kulture u Rabrovuotvori}e stalnu izlo`benu postavku„Velikani srpskog pozori{ta“ i tim po-vodom raspisuje kon-kurs za izradu portretana{ih najpoznatijih glu-maca.

Ovakva odluka done-ta je kako bi se na jed-nom mestu objedinilivelikani pozori{ne scene,kojima je pripadala i ~u-vena @anka, rodom izRabrova, u kojem se od2002. godine odr`avajuPozori{ne sve~anosti„@anki u ~ast“. Portreti

nekog od 50 glumaca, ~ija su imenanavedena

na fejsbuk stranici Centra za kultu-ru Ku~evo, mogu se raditi u razli~itim

slikarskim tehnikama, a preporu~enedimenzije su 50:30, 70:50 i 100:70.

U~e{}e na konkursu gra|ani trebada potvrde dopisom na mejl adresu

Centra za kulturu „VeljkoDugo{evi}“ u Ku~evu -kultkucevo@gmail.com, ukojem }e navesti ime oda-branog glumca. Radove }eocenjivati Bojan Veljkovi},master primenjeni umetniki Ljiljana Jovi}, istori~arkaumetnosti. Portrete trebaslati do 20. oktobra, naadresu: Centar za kulturu,Trg Veljka Dugo{evi}a 30,12240 Ku~evo.

M. V.

Po`arevac - Gradski enski hor Barili izPo`arevca, predvo|en dirigentom mrKatalin Tasi}, boravio je u gostima ko-legama Kamernog mu{kog hora „SvetiEfrem“ u Budimpe{ti gde su se, poreddru`enja osvedo~enih prijatelja, pripre-mali za predstoje}e zajedni~ke nastupe.

Posle izvanrednih koncerata ostva-renih u bazilici Svetog Stefana u Bu-dimpe{ti, po`areva~koj crkvi Svete Pet-ke i u kripti hrama Svetog Save u Beo-

gradu, ovim gostovanjem nastavljenaje plodna umetni~ka saradnja dirigent-kinje Katalin Tasi} i Tama{a Bubna,umetni~kog rukovodioca renomiranogma|arskog hora. Katalin Tasi} naja-vljuje pripremu za nekoliko zajedni~-kih koncerata duhovne muzike Grad-skog enskog hora „Barili“ i kamernogmu{kog hora „Sveti Efrem“ koji }e bitiodr`ani u Po`arevcu, Beogradu, na je-zeru Balaton i u Budimpe{ti. Z. V.

Pripreme horova „Barili“ i „Sveti Efrem“ iz Budimpe{te za zajedni~ke nastupe

Duhovna muzika na repertoaru

Udru`enje gra|ana „@anka Stoki}“ u Domu kulture u Rabrovu

Konkurs za portrete glumaca

Dobitnici nagrada i priznanja

Poznati glumci na markicama