Школски лист „Искрице“

ОШ „Бранислав Нушић“

Доња Трнава

Школске новине ученика ОШ ,,Бранислав Нушић“, Доња Трнава, 67. број, јануар 2014.

Школски лист „Искрице“

Школске новине ,,Искрице''

Лист за децу

Број 67, јануар, 2014.године

Издавач

ОСНОВНА ШКОЛА ,,БРАНИСЛАВ НУШИЋ''

Доња Трнава

Редакција

Ученици ОШ,,Бранислав Нушић'',

учитељи, наставници и пријатељи наше школе

Уредник

Невена Петровић

Свети Сава – архиепископ српски

Свети Сава (световно име Растко,

монашко име Сава; рођен око

1175. године у Расу, умро 14.

јануара 1236. у Трнову, Бугарско

царство) је био најмлађи син

српског великог жупана Стефана

Немање, светогорски монах,

јеромонах и архимандрит

Студенице, први архиепископ

аутокефалне Српске

архиепископије, дипломата,

законодавац, књижевник и

ходочасник. Широко се сматра

једном од најзначајнијих личности

српске историје, а Српска

православна црква га слави као

свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњовековно српско књижевно стваралаштво,

а његов култ се вековима негује у српском народу.

2

Датум

рођења око 1175.

Место

рођења Рас

Датум смрти 14. јануар 1236.

Место смрти Трново

Канонизован убрзо после смрти

Слави га Православна црква

Слави се 27. (14) јануар

Заштитник

поред Светог Симеона заштитник

Немањића, српског народа и покровитељ

просвете

Школски лист „Искрице“

Златно јагње

Дечак се бојао вукова. Урликали су, ноћу, из шума око града-тврђаве у којој је живео.

Град се звао Рас, а дечак Растко. Био је најмлађи син господара града, великог жупана Стефана

Немање. Док их је слушао како завијају, дечаку је изгледало да су врло близу, да ће часком стићи

под кулу у којој је, на самом врху, спавао са своја два брата, Вуканом и Стефаном. У каменој

просторији, кружној и пространој, прекривеној овчијим кожама биле су намештене њихове три

постеље. Једне зимске ноћи урликање је постало страшно. Растку се учинило да су се и стражари,

ту доле, испод куле, узнемирили. Чуо их је како ужурбано корачају, смрзнути снег се је шкрипао

под њиховим чизмама од лисичјег крзна. Шапутали су, као да се договарају. Чудио се браћи: како

могу тако мирно да спавају док вуци бесне. Или се само праве да спавају.

Одједном сав премре: као да се неко шуња уз уске, камене степенице које вијугају од

приземља до њихове собе? Не, тај што се шуња никако не може бити човек: тако нечујно испуњава

простор својим кретањем само дивља звер. То се неки вук, непримећен, увукао у кулу и сад се већ

попео, ту је. Испред врата. Дечак је, сав укочен, лежао испод покривача. Срце му је ударало као

војнички бубањ: бум-бам, бум-бам. А вук је стајао пред вратима и дахтао, јесте, дечак је јасно чуо.

Збацио је покриваче, усправио се у својој постељи на поду и завриштао.

Пробудила су се браћа, дотрчали стражари, соба се испунила људима са буктињама у

рукама. Светлост пламенова одскакивала је по њиховим лицима, крзненим капама и тешким

огртачима. Говорили су углас, умиривали га, уверавали да у близини нема ни једног јединог вука,

они су далеко, тамо изван града, у шумама. Не смеју ни да се приближе, боје се људи и ватре. Ако

би се и усудили, како да уђу у град заштићен и шанцем и високим зидинама?

Хтео је да им верује, али није могао. Страх је био већи од поверења. Смирио се и успео

да заспи тек кад је чуо да је његов отац, велики жупан Стефан Немања, наредио да један од

стражара, и то баш онај највиши и најјачи, остане сву ноћ пред вратима њихове собе.

Сутрадан није могао да се одбрани оподсмеха. Браћа су га називала кмекавцем,

плачљивком и плашљивком. Стидели су се због његове ноћашње вриске и узбуне коју је био

подигао. Зар се тако понаша син великог жупана? Покушаовао је да им објасни како му се стварно

учинило да је вук ту, иза врата, али нису хтели да га слушају. Јако су га презирали.

Ућутао је и осетио како се увлачи дубоко у себе, као пуж у кућицу. Да, разликовао се од

своје браће – они су били храбри, он није. Од тада су браћа избегавала да се играју са њим. „Још

си мали“, говорили су му, „и кукавица. Играј се сам“. Био је ужасно несрећан: га нису хтела, отац

га није примећивао. Уз њега је остала само мајка. Само га се она није одрицала.

Тако су пролазиле дуге зимске ноћи. Стигло је и пролеће, али страх у дечаку није се

смањио. Напротив, као да је растао. Растко је бежао у књижницу. Ту се ваћ неко време крио од

браће и њиховог подсмеха. Књижница је била кружна, са низом малих прозора. Свуда унаоколо

стајали су дрвени сандуци, мањи и већи, са пажљиво сложеним свитцима, од пергамента. Они су

представљали књиге. Осећао је да само у овој одаји може да предахне, да је само ту заштићен од

свега. Још није знао сасвим добро да чита, али је узимао свитке, развијао их и гледао у та сјајна,

крупна, дивно исписана слова. Полако их је срицао, слутећи им значење. Имао је утисак да га

3

Школски лист „Искрице“

слова смирују и теше. Била су му најбољи другари. Пришао је једном од сандука, узимао у руке

свитке, разгледао их и не одвијајући их, враћао. Најзад је један и развио. Одмах је погодио да су

на њему исписане молитве које се читају о Бадњој вечери, о вечери када се у Витлејему родио

Христос, син Божји. Свитак је био украшен многим цртежима у боји. На једном цртежу је у стаји,

на слами окружена овцама лежала Богородица. Међу животињама окупљеним у стаји и око стаје

нарочито је лепо било насликано једно мало јагње, обојено бојом злата. Док га је посматрао,

Растко је осећао како постаје сав лак од неке среће. Пољубио је ликове Богородице, Богомладенца

и мало јагње у очи.

Те вечери је Растко, после молитве, лако и безбрижно утонуо у сан. После много месеци,

први пут му није пало на памет да ослушкује чују ли се вуци, оданде, из шума. Одједном, у сну,

угледа мало златно јагње. „Слушај ме“, рекло је, „сутра ће бити диван дан. Немој да остајеш у

књижници. Изађи да се играш с лоптом. У подне, капије града ће се отворити да приме гласнике и

путнике намернике. Ти неопажено истрчи и приближи се шуми. Лопта ће се откотрљати у шуму, а

ти за њом. Слободно. Кад се нађеш у шуми, испред тебе ће изићи велик и страшан вук. Искезиће

зубе и грдно ће зарежати. Пожелећеш да побегнеш, али то никако не смеш да учиниш. Савладај

свој страх како знаш и умеш, примакни се вуку, погледај га у очи и мирно му заповеди да седне

као да није вук него обичан пас. Ако будеш миран и одлучан, вук ће те послушати. Али, ако му

окренеш леђа и почнеш бежати, стићи ће те и онда ти нема спаса.“ Чим је то изрекло, мало златно

јагње примакне своју главу дечаковој, лизне га по носу и нестане.

Кад се пробудио, Растко је одмах осетио да је некако јачи у себи. Цело пре подне играо

се на пољанчету сам. Пред подне, капије су се отвориле и дечак је појурио за лоптом изван

градских зидина. Лопта је улетела у шуму, а Растко за њом. Котрљала се све даље, вешто

вијугајући између дрвећа. Најзад ју је сустигао и ухватио. Усправио се и у тами шуме, пред собом

угледао огромног вука. Био је страшан и зао. Очи су му сјактиле, режао је и кезио зубе. Растко је

стајао, укопан. Одједном, као да га је нека сила гурнула ка вуку. Коракнуо је, а вук је, режећи

узмицао. Обузет чудном снагом, Растко га погледа право у очи. Вук престаде да режи, затим се

сасвим примири. Гласом који као да није био његов, Растко му заповеди: „Седи. Седи доле.“

Огромни вук је гледао у дечака, а дечак у вука. Онда звер послушно обори главу и седе. Растко му

приђе и мирно рече: „Пођи са мном. Ти си мој. И ти си добар.“

На градској капији стражари су запрепашћено гледали необичан призор: под јарким

подневним сунцем ишао је мали кнежевић Растко са лоптом у рукама а огроман сиви вук га је

послушно пратио. Док је корачао ка тргу, сви су почели да се окупљају око њега, али нико није

смео да му се приближи. На вест о чуду која се простирала брже од муње, дотрче и Вукан и

Стефан са својом дружином. Вук је био престао да режи али је ишао тако приљубљен уз Растка

као да жели да обзнани да се од сада он стара о дечаку. Истовремено се свима чинило да је Растко

нагло порастао, иако је био још онај мали дечак, само што је сада нека моћ зрачила из њега.

Велики жупан Стефан Немања чекао је своје синове. „Победио си свој страх“, рекао је свом

најмлађем сину и узео га на крило. „То је велика победа и ја ти честитам. Мајка и ја се поносимо

тобом.“ Као да је разумео речи великог жупана, сиви вук му се сасвим примакао и ставио своју

главу на колена Стефана Немање. Као пас.

Од тога дана дечак и вук више се нису растајали и од тада се Растко ничега није плашио. Преузето из дела „Књига за Марка“ Светлане Велмар-Јанковић и прилагођено нашем листу

4

Школски лист „Искрице“

Јавно похваљујемо ученике наше школе који су прво полугодиште ове

школске године завршили са свим петицама и желимо им да наставе тако.

Остали нека се у другом полугодишту угледају на њих и нека покажу своје

најбоље резултате. Срећно!

I разред - Посебно се истичу

-Филип Јовић – Сечаница

-Огњен Коцић, Петар Нешић – Мезграја

-Наталија Стефановић, Јована Миленов – Доња Трнава

II разред

-Марија Марковић, Николина Баралић-Г.Топоница

-Милош Петковић, Јана Стојановић, Катарина Перић -Мезграја

-Анастасија Стајић, Митар Стојиљковић -Сечаница

- Лазар Матејић, Лаура Стајић -Суповац

- Ђорђе Стефановић, Јелена Стефановић, Петра Станимировић,

Ђорђе Перић -Д.Трнава

III разред

-Ђорђе Кузмановић, Митра Георгијев-Г.Топоница

-Даница Митровић-Мезграја

-Марија Митић-Г.Трнава

IV разред

-Мартин Илић, Данијел Јаковљевић -Г.Топоница

-Ивана Нешић-Мезграја

-Илија Рајковић-Д.Трнава

-Александар Стојановић, Аврам

Маслаковић-Г.Трнава

-Илија Стојичић - Сечаница

V разред

-Филип Перић 5-1

-Невена Костић 5-2

VI разред

-Тијана Милошевић 6-1

-Јована Стојановић 6-1

-Марко Дукић 6-2

VII разред

-Никола Миленов 7-2

-Марко Милутиновић 7-2

VIII разред

-АнђелаЈовановић 8-2

-Марта Радовановић 8-2

5

Школски лист „Искрице“

Тужан цвет је погнуо главу

Зима - чари које се доживе само док пада снег. Зима је за мене период који за кратко време улепша природу и стави деци осмех на лице.

Снег је пао. Прекрио је белим прекривачем поља, ливаде, планине, биљке... Цветови, погнуте главе заспали и мирно сањају о деци која се радују зими. У даљини се виде планине како сијају уз помоћ сунца, које се кад-кад види иза облака. Дечија граја се чује, на ливадама се види Снешко Белић који се смеши деци и белој природи. Чари снега испуњавају дечија срца. Природа је срећна, јер на њој има пуно деце која се радују само годишњем добу, зими. Неке птице су напустиле природу, али неке се чују како певају на дрвећу. Облаци су тмурну, дрвеће је прекривено белим пахуљама. У учионицама се налазе мокре рукавице. Испред сваке куће се налази по нека гомилица снега и грудва. Путеви су прекривени крхким ледом, где се деца клизају. У барама се виде трагови дечијих стопала и лед који је поломљен. Пахуље стално падају и прекривају цветове. Кровови су постали бели и на врховима се виде леденице. Санке се виде у двориштима и по неки клиско. На узвишењима се виде трагови санки и клиска. Осмеси се чују, у даљини се чују одјеци. Зима је увек срећно и весело годишње доба.

Зима је за мене најлепше годишње доба, јер се мени срце испуни радошћу.

Ива Милошевић 5-2

Једна страница из мог дневника 31.Х 2013. Драги дневниче,

Срце има очи, очи немају боју, ни облик, али имају душу меку као памук, као сунчев сјај. Моје срце је било слепо, јер сам мислио да је срце само пумпа, барем су ми тако старији

говорили. У мом комшилуку живи једна девојцица која не може да изговара лепо речи. Она је сестра мог друга и често заједно с њим је долазила код мене. Ја сам је избегавао због њене говорне мане и нисам волео да долази код мене. Увек, кад бих је срео, нешто чудно би се дешавало у мом срцу, можда су се тада рађале очи, мало по мало, део по део, биле су то очи које су виделе много више и много боље. Покушавао сам да јој помогнем. Учио сам је да изговара речи и јако сам је заволео, а њене плаве очи гледале су молећивим погледом у моје срце и тражиле правог друга. Схватио сам да и они који су ружни или дебели или клемпави могу бити добри и осећајни. Био сам срећан, јер знам да постоје још један пар очију и да оне много боље виде него ове моје на лицу. Схватио сам да људе треба гледати срцем, а не очима. Знам да постоје многи људи чија су срца слепа, можда зато они нису криви него њихови родитељи који су им као деци говорили да је срце само мишић.

Срце нема очи ни боју, али види много више и много дубље, од ових наших на глави.

Димитрије Ђорђевић, 7-2

Лако је осудити, а тешко разумети човека У животу није баш увек лако препознати истину, али се зато треба потрудити да не доносимо

закључке пре него што проверимо и будемо потпуно сигурни у то што мислимо да јесте. Врло често се дешава да осудимо неког ко заправо уопште и није крив. Не потрудимо се да

пронађемо разлог због чега је неко урадио баш то што је урадио, али нам је једноставно најлакше да га окривимо, наљутимо се на њега или искалимо бес. А сви знамо колико боли када нас окриве за нешто што нисмо урадили, или једноставно нисмо имали другог избора, па нам се у том тренутку баш то учинило као исправна одлука. Дешава се чак и да онај који је стварно крив успе да се извуче и да неко други касније испашта због тих грехова које није учинио. Зато није добро и није праведно да увек реагујемо на прву лопту, треба добро размислити и узети у обзир све могућности па тек онда окривити неког, ако то заиста заслужује. Постоје и људи који виде и чују само оно што они желе, и тако не донесу праведну одлуку. Многа пријатељства се тако завршавају, без дискусије, јер је лакше поверовати у неку причу, а не потрудити се пронаћи праву истину. Довољно је да један човек почне да прича нешто лоше о теби и врло брзо многи људи покваре мишљење о теби, без неког јаког и оправданог разлога.

6

Школски лист „Искрице“

Чудно је то како се брзо шире те лоше гласине, а нико заправо и не жели да те упозна и покуша да те разуме.

Када нешто чујеш, провери то детаљно и када у потпуности будеш у то сигуран, донеси одлуку. Буди праведан. Истина понекад боли, али треба да се зна, ма какве последице биле. Оно што не желиш себи, не жели ни другима.

Петра Павловић 7-1

Сећања често боле

Једино што нас везује за прошле дане су сећања. Премотавамо их редовно не дајући сценама и главним глумцима да избледе. И тај наш филм може бити апсолутно свког жанра јер је у нашој глави. Ми одређујемо карактер филма јер смо ми режисери. Извлачимо поуке из њега, залазимо дубоко у суштину и анализирамо поједине делове до најситнијих детаља.

Тако је и са сећањима. На нека се често осврћемо. Ако су нас за њих везале јаке емоције и ако су запечећена снажним утисцима, тешко или готово се никада не избришу. Заправо, ја не верујем у брисање сећања. Верујем да сећања само бледе. Понекад превише, па их зато етикетирамо као „избрисано“ кад их рангирамо по фиокама у нашем мозгу.

Мене понекад, кад се издвојим од реалности у нотама песама, покретима плеса или словима књига, посете прошла времена. Прикраду се тихо, на прстима. Нека ми сећања лице истопе тако да остане само будаласт кез и искре у очима кад призивају минуле тренутке из прошлости и то је све. Нека ме терају на језу, па се понекад и стресем. Због неких се разнежим, док завирујем све дубље у њихове појединости. Због неких ми образи поцрвене и срце ми запева. Ту су и она болна. Стварају неку тескобну маглу око срца, навлаже нам понекад очи и образе и натерају нас да их на тренутак проживимо поново, при том осмехујући се. А онда нам се израз лица промени јер нас погоди паклено уверење – ти тренуци се више неће поновити. То су за мене сећања која стварно боле. И ма колико се трудили да их их уништимо заборављајући их – једноставно не можемо.

Човек највише мисли на оно што највише жели да заборави. Болна осећања престају бити болна, само је питање времена. Због њих бивамо отпорнији јер носе поуку, лекцију. И најзад, кад се сетите свега, а будете задовољни без имало кајања, знајте да су та минула времена вредна сваке успомене, без обзира каквог карактера она била.

Милица Милутиновић 8-2

Шетња кроз шуму

Одлучила сам да се мало опустим и уживам у природи. Лаганим корацима сам се упутила ка шуми. Ах, предиван призор

који веома прија мојим очима. Ја, природа и животињице, ништа лепше. Предивни шарени цветови ми се осмехују, а они разиграни радници на њему полако одлазе, али знам да ће поново доћи. Дрвеће мирује и ужива, али животињице не мирују. Птичице цвркућу, вероватно разговарају, веверице сакупљају храну за зиму, бубице и мрави само зује.Сви покушавају да ово мало времена што је преостало искористе за игру и забаву.

Кретала сам се полако јер нисам хтела да пропустим ни ситницу. Браонкасте, црвенкасте боје посвуда. Нежан ветрић лагано помера моју косу као да жели да ми нешто каже, али шта? Да ли ћу то открити, нисам сигурна. Ако откријем, нека то остане моја тајна, намојте се наљутити.

Биће још лепих дана проведених у природи. Можда следећи пут откријем још неку тајну природе, мајке природе.

Ивона Митић 6-1

7

Школски лист „Искрице“

Учествовали смо на конкурсу за најбољи литерарни рад на тему „Одвези

ме до...“ који расписује „Ниш-експрес“. Наша ученица осмог разреда

Милица Милутиновић освојила је прву награду. Браво за Милицу, али и за

Јовану и Андреу које су такође учествовале. Ви сте наде нашег литерарног стваралаштва, само

наставите тако!

Одвези ме до... Хеј, ти, велики црвени аутобусе, брзо покрећи своје вредне точкове јер ја сам путник који захтева

вожњу до далеееке дестинације! Брррм!

Да ти испричам куда бих пре него што путовање отпочне? Одвези ме до Бољег Света. Па како не

знаш где се то налази? Прођеш, градове Лицемерност, Мржња, Себичност, Сујета, Дволичност, Нехуманост,

пролетиш поред села Безобзирност, Искомлексираност, Егоизам и Нељудскост. И кад прођеш кроз слабо

насељена меса Искреност, Храброст, Љубав, Верност, Пријатељство и остала села општине Праве

Вредности, наћи ћемо се тамо где сам хтела. У земљи званој Бољи Људи.

Зашто желим да идемо тамо далеко? Ево, испричаћу ти шта ме је навело да то пожелим, док вожња

почиње. Са својих четрнаест година видим оно што многи одрасли људи потајно знају, а што се неки плаше

да признају, пре свега, сами себи. Гледам како скидају маску једног става и размишљања, а онда се

пресвлаче у нешто лажно и површно да би свесно заваравали друге, а несвесно себе. Гледам како су сви они

у великој маси Људи, а ретко ко се издваја као човек. Где је нестала чистота у људима? Па сви ти „људи“ су

уместо цвећа почели да саде злобу и негативу! Која је поента онда желети умрети као човек, желети отићи

међу беле с ореолом на глави ако се живи нечовечански? Сви ти људи причају, причају, причају...А дела?

Дају више одмора рукама него језику. И воде се звездом на којој пише: „Ако пак не објасниш ни речима,

песницом ћеш“. Вози ме, одвези ме далеко од таквих.

Ох, па ја и не путујем изгледа. Ја бежим од свега горе наведеног. Зато ме ти, аутобушчићу, спаси.

Нагази гас и правац Бољи Људи. Знаш ли колико је тамо лепо? Не, нико ми није причао. Маштала сам,

сањала, замишљала... Изгледа да је данас, нажалост, постало могуће веровати само својим фантазијама –

каква иронијааа... Зар није одавно са сврхом речено да би сви закони били сувишни кад би на Земљи владала

љубав? Нема те вредности која може надмашити доброг човека. А како се данас препознаје добар човек?

Правило: ако има најк патике, савршено тело, савршено лице, најновији ајфон и масу фанова – добар је. Ја

сам само пубертетлија који зна мало тога о суштини постојања свега, али сви смо довољно паметни да

укапирамо шта не штима код данашњих људи. Шта је вредније од осећаја кад ти сву љубав и себе угледаш

у зеници ока вољене особе, кад знаш да си ти заслужан за нечију развучену криву, позитивну линију на

лицу, кад те неко, позвавши те телефоном, упита једноставно како си, које никад неће изаћи из моде, кад

иза сивих облака ти знаш да те чека дуга и кад будеш умео да уграбиш срећу у углу усана и на куки непуног

месеца? Жеља ми је да на сав глас повичем: „Има ли нешто, драга људска бића, вредније од љубави и

неискварености једног човека? Ето, надам се да си схватио куда хоћу да ме одвезеш и којим путем да

кренеш. Да, далеко је наша задња станица, али и пут од хиљаду миља почиње једним кораком, не брини.

Пробудите ме кад стигнемо до Бољег Света. И док тонем у сам чујем:“Бррм, брррм, лаку ноћ,

госпођице, желим ти пријатну вожњу!“„Хвала, векики срвени“, мрмљам у себи.

Милица Милутиновић 8-2

Одвези ме до…

Моја велика жеља је да обиђем родни град мога тате. Надам се да ће ми ваша организација

омогућити да ми се жеља оствари.

Маштам...Ваш план за путовање, добра организација, одабрани возачи, удобни аутобуси Ниш-

експреса омогућили су ми да одем до најдражег града - Пећи. Од малена је то моја жеља. Више пута у

8

Школски лист „Искрице“

чаробном заносу игре, тако у мислима одем у нестварност. У Пећ. Замишљам га на неки свој начин , а из

приче и опису мојих најдражих. Мали, леп градић, насељен веселим добрим људима, разне вере и

националности. Они су некада били сложни, нажалост данас није тако. Огромни горостас, који вековима све

то мирно посматра и чува све те дражи мале варошице је планина Проклетија. Има и други не баш леп

назив, ледена стена. До касног пролећа кад у граду све цвета и буди се, она је прекривена снегом. Зар није

права чаролија па тако малом месту, све тако нестварно, а истинито? Можда је због свих тих дражи баш на

том месту отворена Пећка патријаршија, ту су се некада људи окупљали, дружили, чувени Дечани. Тако

мало место испуњено је свом том лепотом, а да би лепота дошла до савршенства краси је бистра, ледена

Бистрица, која својом брзином и жубором с камена на камен даје блистав и драгоцен сјај. Све то треба

видети и доживети.

Зато вас молим, водите ме да видим, а не замишљам сву ту лепоту родног краја. И хвала вам од свег

срца што ћете ми омогућити да се моја жеља претвори у стварност. Андреа Новаковић 6-1

Одвези ме до…

Ноћ је… Небо је препуно огромних , недостижних лопти. Али једна, па то је ЗВЕЗДА

ПАДАЛИЦА?! Ах , колико сам само чекала на тебе, звездо моја… Желим, желим … Желим да ме ОНА

прелепа удобна црвена кутијица на четири точка одвезе до … Ма желим макар с прозора оне наше сјајне

црвене кабинице да видим и осетим звук плиме рано ујутру, па и касно увече… Или одшкринути онај

огромни блистави прозор, померити мекану завесу и макар чути…

“Отварам очи… Свануло је. Притрчавам већ отвореним вратима, и видим најлепши призор икада…

Ноздрве ми опија мирис рајског цвећа… Уши су ми презаузете песмом морских галебова… Излазим напоље

и… Уживам, као никада до сада. Просто не знам шта ме више тера да се смешим: да ли је то звук разбијања

мора о стене , који иде у бесконачност… Или је то можда звезда која ми украшава бујну косу. А можда је то

неописива идила која проширује зенице мог плавог ока? Ма не, то је утабан песак под мојим стопалима који

ме голица (и тера да се ваљам у њему цео дан). Па претпостављам да је оно што ме тера да се осмехујем ,

уствари , све ово и много, много више од тога. Врућина ме ошамућује из трена у трен, и тера ме да се

некако охладим, освежим. Стајем под сунцобран и једем сладолед од јагоде, разуме се. Па ово је мој срећни

дан! Нашла сам шкољку, дугиних боја, облика плаже и мора… Она ће бити подсетник свих ових дивних

момената… Поглед ми скреће изражајно плаво небо, али то није ОНО плаво небо под којим седимо сваки

дан… То је, оно плаво небо под којим сунце греје , и морска вода те освежава кад год пожелиш…То је оно

небо под којим лешкариш по цео дан, не бринеш за сутра, и пијеш неко освежавајуће пиће под

сунцобраном… То је небо, које се у даљини стапа са земљом до бескраја и натраг… Погледом прелазим

преко много бледих, белих облака који само украшавају небо… И у видик ми упада неочекивано висока

палма, са дугим зеленим листовима који се једва вијоре по оном благом ветру, ветру више налик на неко

лагано перо… Њена дебела, сочна кора ме натера да је упитам : “Палмо, па топло је, шта ће ти толики

огртач?!” Затим, изненада, кокос привлачи Земљина гравитација, и већ као што можете и претпоставити,

пада и приликом удара о друге распршти се ухиљаду делића… Ах… Тако фантастично и фасцинантно , а

опет тако страшно. Тај силни пад уплашио је не тако силног рака, а последица тога је да сам трчала после

тога па… Рецимо доста дуго… Мање-више одморна скачем у бесконачно море и пливам гледајући у већ

одгледане облаке… Осећам, после толико времена воду на прстима, на шакама и стопалима… Осећам како

ми вода мило охлађује и мокри косу. Какво ли је ово чудно море? Ја пливам, али лебдим по облацима…

Свесна сам, али као да сањам… Трепћем очима, али жмурим… Пливам, али уствари само пишем… Није ли

стварност понекад окрутна… А како сам само дивно сањала…

Ах , тај црвени ковчежић са белим натписом… Ружа моја… Каранфил мој… Звезда моја… Глобус

мој… Жељо моја, диво моја на четири точка, одвези ме до плаже, мора, МЕСТА МОЈИХ СНОВА!!!

9 Јована Стојановић 6-1

Школски лист „Искрице“

МОЈ ОТАЦ

Особа којој се ја дивим је мој отац и желела бих кад порастем да будем као он.Мој тата се

зове Бобан и имачетрдесет осам година. Има црну косу, тамно браон очи и мале усне. Једва чекам

викенд да бих са татом провела више времена. Недељом се увек играмо, шетамо, причамо и

одмарамо. Пуно брине о мени и о мојој сестри. Он је стоматолог и викенд му треба да би се

одморио. Већи део дана проведе у ординацији и ради од ујутру до увече. Често седим у татиној

ординацији и посматрам како ради. Понекад му помажем да опере материјал који му је потребан

у раду. Захваљујући тати научила сам шта стоматолози раде. Ја волим свог тату и желела бих кад

порастем да будем као он.

Даница Митровић 3. разред

ЗИМСКА ПЕСМА

Стигла нам је зима, баш смо срећни сви,

Пао је снег да све забели.

Пронашла сам капу и шарени шал,

Наћи ћу и чизме и изаћи ван.

С друговима својим грудваћу се сад,

Направићу Снешка најлепшег до сад.

Извукла сам санке из кутије старе,

Једва чекам нови дан да сване.

Јана Јовић 2. разред

ЗИМА

Прошла је јесен жута

и дошла нам зима љута,

Шал, јакна рукавице,

на нас веју пахуљице.

Сви јуримо на брег који је завејао снег.

Лете санке преко брега и дебелог снега.

Пахуље су пале и све затрпале.

10

Јана Стојановић 2. Разред

ЗИМА

Стиже нама нова зима

Свако од нас санке има.

Зима, зима, то је она,

За поклоне већ је сезона.

Пахуље мале са неба стижу

И са ветром се мало нижу.

Зимске игре играмо се ми

Док пада снег

И покрива брег.

Даница Митровић 3. р .

МОЈ САН

Сва деца и сви људи имају

сан који памте. И добри људи и

зли.Мој сан је по мени леп. Ја сам

сањао да сам чаробњак. Бацао сам

чини и сва деца су ме волела. Могао

сам да радим шта хоћу. Сви људи су

били срећни. Нико није био зао и

свет је био срећан. Овај сан нећу

заборавити.

Михајло Савић 3. разред

Школски лист „Искрице“

СИТНИЦА МИ ЈЕ ПУНО ЗНАЧИЛА

Пре неколико година сам имао колекцију играчака аутомобила. Имао сам четрдесет седам

и недостајала су ми још три да би колекција била потпуна. Тата ми је купио два и остао је још

један. Једва сам чекао да се неко сети и да ми купи. Пролазило је време, а онда ми је дека донео

тај аутомобилчић. Много сам се обрадовао. Тог дана сам био пресрећан и размишљао сам о

ономе што људи кажу да се љубав види у малим знацима пажње. Ја и дан данас највише волим ту

играчку, иако сам касније добијао и много веће и боље од ње.

Петар Стевановић 2. разред

ПОРЕД РЕКЕ

Био је леп и сунчан дан. Са татом сам кренуо на пецање.Спремили смо се, понели пецаљке

и мамце. Све смо ставили у кола и кренули. Река је била бистра и чиста. Тата ми је ставио мамац

на удицу и почео сам да пецам. Док смо пецали, нисмо причали да се рибе не би уплашиле.

Време је пролазило, а ја сам упецао клена и неколико бејавица. Тата је упецао великог сома. Био

сам пресрћан.Вече је почело

да пада и комарци су почели

да нас уједају. Скупили смо

своје ствари и кренули кући.

Михајло Стевановић 4. Разред

ЗИМА

У пољу никог нема,

Само чавка на пању дрема.

Стигла је царица зима,

Бели огртач има.

Зима деци доноси радост,

Старе људе враћа у младост.

Деда са унуцима прави

Снешка,

А залеђени брк му се смешка.

Мраз је, хладно је,

Али не мари.

И зима има своје чари.

Ивана Нешић 4. р. ШКОЛСКА СЛАВА

Ближи се јануар. За мене је то знак да ће ускоро школска слава Свети Сава.

Радујем се том празнику, јер тог дана ми обрадујемо родитеље предивном

приредбом. Напорно вежбамо док све не буде савршено, од глуме до костима. Онда

родитељи обрадују нас пакетићима и гозбом коју спреме у нашу част.Направимо

журку, играмо, певамо, чак и наше маме заиграју са нама. Сви смо срећни тог дана,

јер све радимо у част нашег првог учитеља и просветитеља. Сигурна сам да ће и овог

пута бити тако.

11 Ивана Нешић 4. разред

МАЛЕ ШАЛЕ

Зашто плавуша са собом носи пиштољ у торби?

Зато што на вратима хотела пише: Вуци!

Зашто слон не иде у војску? Зато што има равне табане.

Две бебе леже у соби једна поред друге. Једна беба пита:

Да ли павас?

А друга одговара: Не павам!

Прва беба: Дај ми мало цоколаду.

Друга беба: Павам, павам!

Зашто џин иде на концерт? Зато што само жели да каже

да је он њихов највећи обожавалац.

Ишле две длаке улицом. Наиђе камион и прегази једну, а друга каже: Ух, за даку! Питали миша у км селу се најбоље живи, а он рече: У оном у коме нема мачака.

Школски лист „Искрице“

ХЛАДНА ЗИМА

Док напољу зима једе

У кућама шпорет греје.

Пуцкета ватра жута,

А напољу зима љута.

Док тата дрва цепа

Хладна зима њему смета.

Хеј,деда,деда,

Зима неће да се преда.

Хладна зима, хладно све

једва чекам пролеће.

Даница Илић, 2.р.

ЗИМА

Ево нама она стиже

Све је ближе, све је ближе.

На вратима она куца

Та краљица хладног срца.

Она нама носи пахуље у коси,

А зеленој јели прекривач бели.

Николина Баралић, 2.р.

ЗИМСКА ПЕСМА

Пада бели снег, покрио је брег,

И шуме и долине,

Деда Мразе, не заборави ме!

Док пахуље падају по мојој коси,

Деда Мраз поклоне носи.

Деца се радују снегу,

А Деда Мраз санкама лети по брегу.

Јана Цекић, 4.р.

12

БИЋЕ ДОСТА СНЕГА

Успавале се трешње,

дуње, крушке, шљиве,

Потрбушке легле и заспале њиве.

Зима тера своју већ познату моду

Одећом од снега облачи природу.

Са зимом шапуће дрвеће иза брега

Радујте се децо, биће доста снега!

Сандра Видојевић, 4.р.

ДОЛАЗАК ЗИМЕ

Кад прође јесен жута

Долази нам зима љута.

Пахуљице беле носи

И са њима се поноси.

Краљица је бела зима

Дарове за сваког има.

Деда Мраз их свима даје

Да нам зима дуже траје.

Николина Павловић, 2.р.

НАШИ БИСЕРИ

Учитељица: Шта је октобар донео

мамама и бакама?

-Ђубре испред куће (Николина П.)

Мартин: Италијанац.

Теодора : Немој да ми падне овај олук

(чунак) на главу!

Јана: Шетаћу свог пса. Купила сам му

повезац.

Сандра : Додо је једна уздахнута

животиња.

Учитељица : Зашто је алкохол штетан ?

–Дарко:Зато што од њега гори

џигерица.

Школски лист „Искрице“

ДОЛАЗИ НАМ ЗИМА

Долази нам зима, први снег пада,

Напољу је тмурно, хладније је

сада.

Долази нам зима, јуре санке беле,

Дечица се чују и баш се веселе!

Долази нам зима, и стари се веселе,

Па уз малу децу лете грудве беле.

Долази нам зима, пуно деце има,

Ја сам увек срећан кад је лепо свима.

Мартин Илић, 4.разр.

ЗИМСКИ ДАН

Гледам ја кроз прозор тај.

Зимски дан...

Чудим се и уживам.

Сићушне и слатке пахуљице те

Доносе нам весеље.

Све је прекривено снегом,

А моје лице дивним осмехом.

У даљини видим нешто,

Да, да, то је Снешко!

Ђорђе Митић, 3.разр.

ЗИМСКА БАЈКА

Једне снежне, децембарске вечери краљица Зима седела је у својој фотељи и

размишљала... Била је прелепа. Хаљина јој је била сва од пахуљица, накит од сребра који је за

рођендан добила од Мраза, ципеле јој беху од белог злата окићене рубинима и цирконима . Сва

је блистала.Краљица је размишљала о деци која нестрпљиво чекају поклоне за Нову годину и

Божић. Тако размишљајући, сетила се свог старог пријатеља Деда Мраза. Баш тада је стигло

његово писмо. Очекивала је добре вести, али је у писму писало да се Деда Мраз разболео и да не

може на време доставити деци поклоне. Краљица се замислила. Узјахавши своје крилате, беле

коње кренула је пут градова и села. У свакој кући је испод јелке нашла писамца са дечјим жељама.

Било јој је јако жао ових малишана. Тужна се вратила кући. Следећег јутра је обишла Деда Мраза.

Изгледао је мало боље. Патуљци су вредно радили, правили играчке, украсе , слаткише. Краљица

није хтела да изневери децу. Брзо се прерушила у Деда Мраза, упрегла ирвасе и санкама кренула

да испоручи поклоне. Деца су несебично делила своју радост са зимом и њено срце испунила

чудесном милином. Вратила се кући и дуго била под утисцима. Осмех јој није силазио са лица.

Схватила је да једино деца бескрајно воле. Зато ће им она увек даровати најбоље.

ЗИМСКЕ СЛИКЕ

Долази зима, ветра пуно има.

Завејао снег, затрпао брег.

Док правимо Снешка, лице нам се смешка.

Грудвамо се ми и радујемо Новој години.

У сусрет нам иду пахуље беле

Да испуне све наше жеље.

Марија Марковић, 2.разр.

Школски лист „Искрице“

Митра Георгијев, 3.разр.

13

Рекли су о зими ученици првог разреда

Јована Миленов: Зими се највише радују деца. И ја се радујем зато што ће ускоро пасти снег. Од

снега ћемо правити Снешка Белића.Са зимом долази и зимски распуст.

Матија Станимировић:Деца воле зиму јер тада пада снег. Од снега праве Снешка Белића. Деца се

зими грудвају и санкају. Ја волим зиму јер тада долази Деда Мраз и доноси пакетиће.

Наталија Стефановић:Стигла је зима. Деца чекају да падне снег и направе Снешка

Белића.Нестрпљиви смо и једва чекамо Деда Мраза. Код куће смо већ украсили јелке. Ближи се

зимски распуст и школска слава Свети Сава.

Зима

Први снег

Стигла је зима! Моји другари, Ево првог снега и пахуље с неба!

време је Снешко Белић да се прави! Природа је обукла бело и весело

зимско одело.

Снег је забелео куће и заспало дрвеће.

Стигла је зима! Другари моји, Лазар Рајковић 2.р.

сад нам је носић у црвеној боји!

Стигла је зима, права и јака! Зима

На мојој глави шарени се капа!

Стефан Даничић, 3.р. Дошла нам је зима, забелео снег,

Ветар носи пахуљице свуда у недоглед.

Зимска песма

Дошла је зима, хладно је свима Деда Мраз вредно кроз ноћ нама жури,

снег напољу пада, пахуљице веју, да нам радост донесе и жеље испуни.

а бака и дека у соби се греју. Петра Станимировић 2.р.

Снег прекрио кровове, дрвеће се бели

ледени су дани, а ми весели!

У кућама јелке светле, радује се свако дете!

Деца праве Снешка, не боје се зиме.

Изашли смо сви на брег, пао је први снег!

Немања Крстић, 3.р. Александра Милетић 1.р.

Моје новогодишње жеље

Један од празника који највише волим је Нова година. Тада китимо јелку и чекамо да нам

Деда Мраз испуни неку жељу. Ове године сам пожелела да ми Деда Мраз донесе бебу лутку.

Волела бих да лутка зна да прича и да се смеје. Чувала бих је као што мене чува моја мама. Ја сам

Школски лист „Искрице“

јој спремила и креветац. Знам да ће ме Деда Мраз чути и испунити ми жељу. Једва чекам Нову

годину. Јелена Стефановић 2.р.

14

У сусрет зими

Једва чекам први снег. Много волим да се грудвам и санкам са друговима и

да се играм на снегу. Осим што се грудвамо и снакамо, правимо и анђеле по снегу а

и снешка Белића. Зима ми је омиљено годишње доба. Волим је због расоуста и

Нове године. Зими волим да седим у топлој соби и гледам како пада снег. Ђорђе Стефановић 2.р.

Јована Миленов 1.р. Маша Марковић 1.р.

Ново познанаство

Прошле зиме смо са нестрпљењем чекале зимски распуст. Мама нам је обећала да ћемо

ићи код тете у Ваљево. Освануо је први дан зимског распуста Сестра и ја смо спаковале играчке,

наше ствари и поклоне за наше сестре и рођаке. Сутрадан смо са мамом селе у аутобус за Ваљево.

Пут је био дуг и леп. На станици у Ваљеву чекале су нас сестра Марина и сестричина Милица. Сви

су били срећни. Играле смо се пуно јер Милица има доста другарица. Највише ми се свидела

Сандра. Она је моје висине, има браон косу и очи. С њом сам се највише играла. Она веома лепо

говори јер живи у Ваљеву. Дани су брзо прошли. Када смо пошле кући, Сандра је дошла да ме

испрати. Било ми је жао што остављам Ваљево и своју нову другарицу Сандру. Петра Станимировић 2.р.

У сусрет зими

Прошли су топли дани. На дрвећу нема листова.

Њишу се само голе гране. Пролети и понеки

врабац или дугорепа сврака. Јутра су магловита,

пуна иња и леда. У подне се јави и сунце, али не

греје више тако топло. Ускоро долази права зима.

Пашће и први снег. Донеће нам и Деда Мраза.

Ја једва чекам да купим јелку и да се ваљам у снегу.

Радујем се лепим белим пахуљицама. Радо бих их

држала на рукама, питала их одакле су дошле иако

знам да би се оне одмах отопиле.

Добро нам дошла, драга, бела зимо!

Школски лист „Искрице“

Петра Станимировић 2.р. Лазар

Рајковић 2.р.

15

Нова година

Ја волим зиму. Тада пада снег, а ја волим да се грудвам и правим Снешка Белића. Волим

и Нову годину. Тада добијам пакетиће. Пожелела сам лутке и балоне. Окитила сам јелку украсима

и звездом на врху. Написала сам писмо Деда Мразу и чекаћу га у новогодишњој ноћи. Марија Митић 3.р.

Зима

Волим зиму, чекам снег

Да завеје и мој брег.

Па да с братом санке возим

И да буде права зима

И у зими да уживам. Тијана Ђорђевић 1.р.

Нова година

Сви смо срећни и весели,

Јер нас чека празник бели.

Кућа лепа и весела,

Пуна разних изненађења.

У кући јелка светли,

Само што не проговори.

За нову годину пуно радости Александар Стојановић

Деда Мраз вам жели. Иван Ђорђевић

Зима

Стигла нам је зима

И хладно је свима.

Носићи су црвени,

Образи су румени.

Јао, што је лепо мени!

Волим зиму, волим снег,

Хајмо сада сви на брег!

Возићемо санке, скије,

Школски лист „Искрице“

Ко шта има, ко шта уме.

Хајде и ти са мном, куме! Младен Милићевић 4.р.

16

Нова година

Нова година је зимски празник. Нова година је некако дечији празник. За Нову годину моје

село је најлепше украшено. Моје село тада светли. За Нову годину деца добијају поклоне. Чека се

12 сати увече и чека се ватромет. За Нову годину вече је најлепше зато што све сија и све је

украшено. Mнога деца воле Нову годину па и ја. Лаура Стајић 2.разред

Зима

Почела је зима и са њом хладни дани. Облачи се дебља одећа: јакне, рукавице,

шалови, капе и чизме... Данас је моје село бело. Нико улицом да прошета због хладноће,

једино ђаци и људи који раде. Нисам срећна зато што су дани краћи а ноћи дуже. Дошли

су хладни, снежни и магловити дани. Лаура Стајић 2.разред

Писма Деда Мразу Драги Деда Мразе,

Ове године сам била добра и желим да ми донесеш лаптоп, прслук-џемпер, барбику, која

на притисак отвара крила, кофер са лаковима и шљокицама,мобилни телефон и стазу за аутиће на

зиду. Лаура Стајић 2.разред

Драги Деда Мразе,

Пишем ти ово писмо у нади да ћеш га прочитати. Моје жеље нису велике. Волела бих да

добијем ципелице са штиклицама и пазлице којима бих прекрила целу моју собу, а пакетиће са

слаткишима и не мораш да ми доносиш, купиће ми мама и тата. Зато те молим да ми ове жеље

испуниш.

Наташа Филиповић 2.разред

Драги Деда Мразе,

Ове године сам била добра и волела бих да добијем: пузле, сунђерасту слагалицу,

да идем у зоо врт, да добијем и сет за нокте, и куцу играчку, и мацу играчку. Ива Николић 2.разред

Школски лист „Искрице“

17

Добри другови

Кад је друг у невољи

Треба му помоћи,

Он ће то вратити.

Све тајне чувати,

Другове не одати

Другарство треба ценити.

Са добрим другом

Се треба играти

И домаћи писати.

Филип Јовановић и Стефан Савић 3.р.

Нова година

Сваке Нове године деца ките јелку, украшавају кућу и чекају пакетиће. За Нову годину

деца пишу писмо Деда Мразу да им стави поклоне испод јелке. Поклоне дају и другима. За нову

годину људи и деца чекају поноћ да би пожелели Нову годину другима. Слави се јер испраћамо

стару, а дочекујемо нову. Највише волим празник зато што се кити јелка, што добијамо поклоне и

зато што по целом селу светле светиљке. И зато ја највише од свих празника волим Нову годину.

Лазар Матејић 2.разред

Школски лист „Искрице“

18

Мој отац

Мој отац се зове Оливер. Има 39 година и живи у селу Сечаница. Он ради као ватрогасац.

Високог је раста, има кестењасте очи, црну коврџаву косу и понеку седу влас. Воли да помаже

људима. Када би имао пара, помагао би сиромашној и болесној деци, па тако и мене учи да будем

хумана. Има и добру и лошу особину. Његова добра особина је што се игра са мном, а лоша је што

се брзо изнервира. Ја га много волим. Теодора Младеновић 3.р.

Мој незаборавни догађај

Имам пуно лепих доживљаја, а један од њих је када сам ишао да се возим са друговима.

Било је то прошле године октобра месеца. Једног лепог поподнева позвао ме мој друг Неца да

идемо да се играмо код Петре. Кад смо стигли, тамо су били Матеја и Александра. Играли смо се.

Неца је отишао кући, а ми смо се договорили да се возимо. Возили смо се до једног оближњег

брега близу нашег села. Матеја је водио. Ишао је брзо. Ја сам се уплашио јер нисам знао пут.

Матеја ми је показао пут. Кад сам погледао доле, завртело ми се у глави. Пошто није било другог

пута, морао сам ту. Испод тог пута текла је река. Кренуо сам, бициклом нисам могао да управљам.

Могао сам да паднем у реку. Кад смо стигли доле, пао сам са бицикле и тресао сам се од страха.

Овај доживљај никад нећу заборавити. Борис Јовић 3.р.

Зима

Стигла је хладна зима,

Стигла је у моје село.

Све више радости има,

Све је снежно и бело.

Деца ће се грудвати

И у снегу се играти,

Скије и санке лете,

Радује се свако дете.

Заборавили ђаци

Школске бриге сада,

Јер напољу

Први снег пада.

Школски лист „Искрице“

Немања Дикић 3.р.

19 Борис Тасић, 1.р.

Зима

Јесен је одавно прошла, хладан ветар дува.

Пахуље ситне лете на зиму да те подсете.

Радују се деца првом снегу,

И зимске радости показују на брегу.

Ледене пахуље падају са неба,

Капут, шал и рукавице то нам сад треба.

А зима се радује, снег ће покрити све

Поља, куће, улице, шуме и ливаде.

Борис Јовић 3.р.

Теодора Младеновић 3.р.

Зима у мом дворишту

Зима је годишње доба које највише воле деца. Радујем се зими иако је хладно и носић баш

уме да поцрвени кад смо напољу. Кад стигне зима, све је некако другачије. Као да зима има неку

чаролију, па кад дође, промени изглед мог дворишта. Све је бело, ледено, а тако некако лепо.

Животиње које су напољу радују се зими. Играју се и скачу по снегу. А кад дуне ветар, сви онда

траже склониште, а моје двориште остаје празно. Виде се само цветови који вире испод снега и

лелујају на ветру док не отпадне и задња латица. И тако сваке године, кад стигне зима у моје

двориште, срећни смо моја куца, маца и ја. Теодора Младеновић 3.р.

Зима у мом дворишту

Стигла је зима. Време је све хладније. Јутра су хладнија, а током дана ретко се појави који

зрак сунца. У мом дворишту се осећа зима. Травњак са зеленом промрзлом травом је све бељи од

мраза. Јак ветар је оборио сво лишће са винове лозе. Дрвеће је остало без лишћа, па ветар њише

голе гране. Баштица, где је летос било разнобојно цвеће, је ориљана и празна. Насечена и исцепана

дрва стоје наређана иза куће. На њима, као и на крововима сваког јутра се види иње и мраз. На

прозорима се ујутру наслика понека слика. Једино што мом дворишту, а и селу недостаје је снег.

Недостаје и Снешко Белић да улепша мој травњак. Надам се да ће снег ускоро пасти и тада ћу

бити веома срећан што могу да се играм на снегу.

Школски лист „Искрице“

Борис Јовић 3.р.

20

И ми имамо смејалице

Играмо на слово на слово. На слово П , Петар Пејчић каже: „Ја.“

На интерактивној табли гледамо блог школе и на питање наставнице Оливере зашто смо

користили црвену боју за вулкан, Павле одговара: „ Нисмо имали другу.“

На моје питање да ли је деци било боље некад или сад, Наталија Петровић одговара: „ Некад,

зато што су се више дружила и играла.“

Пао први снег, Миња Стојановић посматра кроз прозор учионице старију децу како се грудвају и

каже: „Они нам узеше сав снег, а шта ћемо ми да радимо, да се сунчамо?“

На питање шта је заједничко мору и оку , Ђорђе Николић одговара: „Море је слано и сузе су

слане.“

Ђорђе Николић - Честитка Наталија Петровић – Мапа ума

21

Школски лист „Искрице“

Фразе у српском језику ао и у свим осталим језицима, тако се и у нашем језику користе различите фразе, чије основно значење врло често нема никакве везе са значењем те фразе. Користимо их у различитим ситуацијама, а да понекад нисмо ни сигурни одакле потичу. Навешћемо вам неке

интересантне фразе у левој колони, а ви покушајте да их повежете са значењем из десне колоне. БИТИ НА БЕЛОМ ХЛЕБУ ЛАЖНЕ СУЗЕ

СТАВИТИ ГЛАВУ У ТОРБУ СВИ ГА ОСТАВИЛИ ДА ПРОПАДНЕ

ЖИВЕТИ НА ВЕЛИКОЈ НОЗИ ТО ЈЕ ЗА ЊЕГА ПОТПУНО НЕПОЗНАТО

СТАВИТИ РУКУ У ВАТРУ ЗА НЕКОГА ИНСИСТИРАТИ НА СИТНИЦАМА

БАЦАТИ ДРВЉЕ И КАМЕЊЕ НА НЕКОГА ЗАЉУБИТИ СЕ

ТО СУ ЗА ЊЕГА ШПАНСКА СЕЛА НИКАД СЕ ТО НЕЋЕ ДЕСИТИ

УЧИНИО МУ МЕДВЕЂУ УСЛУГУ У СВЕ СЕ МЕШАТИ

ОСТАТИ НА ЦЕДИЛУ РИЗИКОВАТИ НЕШТО

ЛИЈЕ КРОКОДИЛСКЕ СУЗЕ ПУТНИК БЕЗ КАРТЕ

МЛАТИТИ ПРАЗНУ СЛАМУ БИТИ ЦЕПИДЛАКА, СИТНИЧАР

ИЗВУЋИ ДЕБЉИ КРАЈ ИЗМОТАВАТИ СЕ

ОБРАТИ ЗЕЛЕН БОСТАН ПОДМЕТНУТУ ЛЕЂА УМЕСТО НЕКОГА

УЧИТИ ПУНОМ ПАРОМ ПРОЋИ ЛОШЕ, СТРАДАТИ

БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ БИТИ СИРОМАШАН

ТРАЖИТИ ДЛАКУ У ЈАЈЕТУ РАДИТИ НЕШТО БЕЗ ВЕЗЕ

СЛЕПИ ПУТНИК ОШТРО НАПАДАТИ НЕКОГА

УЋИ НА МАЛА ВРАТА ЈЕДИНИ НАСТРАДАТИ ОД СВИХ

УСТАО НА ЛЕВУ НОГУ НАСТРАДАТИ

ИЗВОДИТИ БЕСНЕ ГЛИСТЕ ПОСТИЋИ ЗАОБИЛАЗНИМ ПУТЕМ

ПРОВЕО СЕ КАО БОС ПО ТРЊУ НАПОРНО УЧИТИ

БАЦИО ОКО НА ЊУ ЖИВЕТИ БОГАТО И ТРОШИТИ ПУНО

ТЕРАТИ МАК НА КОНАЦ СВЕ МУ ИДЕ НАОПАКО ТОГ ДАНА

БИТИ МИРОЂИЈА У СВАКОЈ ЧОРБИ РЕЋИ СВЕ ИСКРЕНО БЕЗ УСТЕЗАЊА

КАД НА ВРБИ РОДИ ГРОЖЂЕ НАНЕО МУ ШТЕТУ СВОЈИМ ПОСТУПКОМ

Припремила наставница српског језика Оливера Станковић 22

К

Школски лист „Искрице“

Наука је бајка

Дана 9. октобра 2013.године, у оквиру Дечје недеље, у нашој школи је по први пут одржана манифестација „Наука је бајка“. Циљ манифестације је повећање заинтересованости и мотивисаности ученика за природне науке. Манифестација је замишљена као презентација науке, где је свако од наставника имао свој штанд: * Надежда Илић – наставница хемије је извела следеће огледе: хемијски врт, невидљива писма, црвено + бело = плаво, 1 + 1 = 1 и пасуљ који шета; * Магдалена Петровић – наставница физике : Наелектрисање и разелектрисање тела, Архимедов закон и сила потиска, равнотежа тела, мерење силе трења, лоптица у ваздушној струји, тотална рефлексија и осциловање стуба ваздуха; * Слађана Вукадиновић – наставница биологије је задужила ученике, да уместо ње врше презентацију, с обзиром да је она тог дана радила у другој школи: микроскопирање ткива и ћелија, хербаризирање биљака, приказ природног модела живог света бар *Зоран Радосављевић – наставник математике је представио графоскопски приказ Питагорине теореме и проток крви кроз људско тело; * Ивана Јерковић - наставнца математике је радила математичке трикове „читања мисли“ и трикове картама;

* Иван Николић - наставник ТИО је представио Power Point презентацију ЦНЦ машина * Милица Митровић - васпитачица је са

својом предшколском

групом имала изложбу шкољки и морских звезда, моделе људског тела жене и мушкарца и презентацију ерупције вулкана на моделу. Такође је у оквиру презентације извршен приказ енциклопедија наука, хербаријума и исеччланака.Презентација је била изузетно посећена. Ученици су активно учествовали у презентацијама,

огледима, триковима, постављали су питања наставницима и међусобно коментарисали.

Преузето са блога школе 23

Школски лист „Искрице“

Час – пример добре праксе

Учитељице наше школе Биљана Миловановић и Славица Радосављевић аутори су часа „Зелена мода“ , који је реализован у четвороразредној комбинацији, укључујући и рад по ИОП-у. Час је усвојен на конкурсу 27. сабора учитеља Србије као пример добре праксе и по програму ове смотре презентован је на Учитељском факултету у Београду. Час се налази у електронском зборнику 27. сабора учитеља Србије.

Драге наше учитељице и колегинице, браво! Желимо вам још пуно успешних часова!

Огледни и угледни часови Током првог полугодишта одржана су четири часа у вишој настави који су примери добре праксе. Час математике одржала је наставница Ивана Николић, час српског језика наставница Оливера Станковић, час хемије наставница Надежда Илић и један час одржан је у сарадњи четири наставника Ивана Николића, Магдалене Петровић, Слађане Вукадиновић и Ине Драгосављевић.

Угледни час – српски језик

АНА ФРАНК – СЕЋАЊЕ

У разговору са ученицима седмог један дошли смо до закључка да би било интересантно да се посветимо истраживању живота Ане Франк и њеног „Дневника“. Час је одржан 24. 10. 2013. године.

Истраживачки рад ученика (уз помоћ наставника) је трајаo извесно време. Сви продукти рада (осим паноа) се налазе на посебној страници блога Читање је уживање. Панои су у учионици 7/1.

У раду су коришћени интернет-ресурси, тј. час је замишљен као последњи у низу истраживачког рада. Ученици су радили углавном на седмом часу, за време часова српског

језика и информатике. Наравно, многе ствари су одрадили код куће, у виду домаћих задатака.Коришћени су веб-алати за које нам се учинило да могу бити приступачни ученицима њиховог узраста. Коришћени су веб-алати: GoAnimate, ToonDoo, Brainshark, Polldaddy, AnswerGarden, Padlet, Survey, Blubbr, коришћен је Youtube, као и друђтвена мрежа Фејсбук, на којој смо отворили лажни профил Ане Франк.

Ученици су припремили два паноа – о основним подацима о животу Ане Франк, а на другом паноу су се нашле најупечатљивије реченице и мисли из самог дневника. Реченице су ученици сами издвојили, а недељу дана је рађено на изради одељењског дневника, који је кружио од ученика до ученика. Ту су ученици уписивали интересантне догађаје из свакодневног живота, лепили своје слике, цртеже... (по угледу на Ану Франк).

На самом часу је дат приказ свега што је урађено. Ученици су највећи део посла одрадили сами уз моју свесрдну подршку. Све прилоге сам ја постављала на страницу блога.

Захваљујем се свим ученицима који су заједно са мном радили на припреми овог часа. И уживали.

Оливера Станковић

24

Школски лист „Искрице“

Посета Сајму књига

И ове године, већ традиционално, посетили смо Сајам књига у Нишу. Обишли смо га 29. 11. 2013. године. Ове године је то био 50. сајам по реду. Сајам су посетили ученици седмог и осмог разреда са наставницима Оливером Станковић, Невеном Петровић и Небојшом Јовићем. Лепо смо се дружили, обилазили штандове и уживали. Купили смо и по књигу за успомену на ово дружење.

О посети Америчком културном центру

Ево нас поново! И ове године смо успели да се

упознамо са богатом библиотеком при Америчком

културном центру који се иначе налази у, како се некада

звала, Побединој улици. Било је подједнако занимљиво као

и претходне године. Уверили смо се колико лепих и

поучних часописа и књига има које би вредело читати и по

неколико пута. Такође смо се упустили у неизвесне,

пустоловне друштвене игре. Неки су се бавили и научним

радом и успели да направе потпуно еколошки извор

електричне енергије. А свима је пријало гостопримство и

љубазност наших домаћина, пре свега Биљане Игњатовић

која је и

омогућила ову посету. На крају посете свако од нас је

добио и поклон у виду неколико часописа и то по

сопственом избору. Наравно неки су се и учланили и већ

изнајмили и по неки филм, пошто је иначе на располагању

и видеотека са неким врло интересантним насловима, а

могу се наћи, попут књига, и филмови за све узрасте.

Важно је напоменути да је чланарина бесплатна,

25

Школски лист „Искрице“

пошто се у САД-у не наплаћује, онда се такво правило спроводи и код нас. То значи прилику за све

да се образују и друже са књигом. Занимљиво зар не? Могли би да уведу нешто тако добро и код нас.

Захваљујемо се нашим ученицима који су кренули са нама и учинили нас поносним што имамо тако

добре ђаке.

Дружићемо се и следеће године! Клуб љубитеља језика 24. 12. 2013.

Новогодишњи маскенбал и приредба у нашој школи

2013. одлази...

Ђачки парламент, у сарадњи са

драмском секцијом, организовао је

маскенбал и приредбу поводом дочека 2014

године.Чланови драмске секциј е, обучени у

виле и вилењаке извели су одломак из

балета „Орашар”, П.И.Чајковског. Уз прелепе

звуке Божићних песмица „Jingle bells”и

“Merry Christmas” и пахуља које су тихо

летеле около, ученици су дочарали зиму и

Нову годину уз прегршт лепих жеља.

Новогодишњи маскенбал и журка протекли

су у веселој атмосфери.Ученици су били

веома креативни и маштовити у осмишљавању маски. Није било класичног дефилеа, сви су играли

изабављали се док је жири, кога су чиниле Јелена Ћатић, Милица Митровић и Милена

Стефановић, шетао, посматрао и бележио утиске. Први место и најјачи утисак оставио је Роки

(Петер Пејчић), друго место припало је Мајклу Џексону (Марко Павловић), а треће место освојиле

су нинџе (Милица Мирић и Андреа Миливојевић).

ЖЕЛИМО СВИМА СРЕЋНУ И УСПЕШНУ НОВУ 2014. ГОДИНУ ВАШ ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ

26

Школски лист „Искрице“

Наст. Зоран у 8-2: Дођи ти овамо, лажуљо!

Милица Милутиновић прилази, а наст. Зоран пита: Па што си дошла ако ниси лажуља? (смех)

Милица: Па, овај, дошла сам да правим друштво, овај, лажуљи...

Наст. Зоран: Чекај мало, значи сад сам ја лажуља?

Пинки 8-2: Где, бре, закасасмо с ову школу!

Дарко у 8-2: Оуфидези (уместо ауфидерзен)

Наст. Зоран у 8-2: Врати се на своје место, Војиновићу!

Воја 8-2: Ко? Ја?

Наст. Зоран: Ти. Збирај џопке и на своје место.

Воја 8-2 покушава да измакне столицу Филипу Антићу.

Милица 8-2: Могао је да сломи врат тако, Војо!

Антић: А могу ја да сломим и Воју.

Маша 8-2: И ко ће да живи на земљи кад умру људи?

Пинки 8-2: Мајмуни.

Наст. Зоран у 8-2: А да ли ћемо да делимо, видећемо. Сигурно да нећемо, али можда ћемо.

Маша и Невена 8-2 певају на часу ликовног: Узбуна, чују се сиренеее, узбуна, ниси поред менее..

Одједном тишина. Бранковић: Гранд шоу вам био у петак.

Наст. Зоран у 8-2: Шта? Ја треба да вас пазим? Нисам ја ваша кућна неговатељица.

Наст. Зоран у 8-2: Ја кад ово не бих знао, мене би било срамота да долазим у школу.

Милица Милутиновић 8-2: Па Ви немојте да долазите.

Наст. Невена у 8-2: За понедељак ћете да припремите Вука (мисли на лекцију о Вуку Караџићу)

Милица: На роштиљ, ил на скару?

Милица Милутиновић 8-2 еуфорично: Ми смо мафијаши!

Бранковић 8-2: Ууу, извини, Рамбо, нисам те препознао, обањао си се.

Наст. Лекић у 8-2: Ма шта је вама данас?

Антић: Родитељски.

Алекса из 8-2 непрестано кашље (већ му је зло, како наша бивша наставница Душица каже)

Антић: А, бе, ћути више с то кашљање.

Наст. Ирена у 8-2: Седи, три.

Бранковић: Тројка? Тројка? Па ја се сад могу женим.

Наст. Невена у 8-2: Шта је по националности био Ђуро Даничић (Ђорђе Поповић)?

Пинки 8-2: Црногорац.

Наст. Невена: Погледајте му презиме.

Милица М: Данац.

Наст. Данијела у 8-2: Ајде, Андријана. Ето, ја одмах приметим кад

Андријана жели да чита.

Алекса 8-2: Види се по фацу.

Антић 8-2 Алекси док влада тишина на часу: Ај, пусти звук.

Алекса: Не могу, нисам ја такав тип.

Наст. Ћатић у 8-2: Избаци жваку!

Воја: Немам ја жваку.

Наст. Ћатић: Ма нее, распала ти се пломба па је жваћеш.

Наст Слађа у 8-2: Кад су они уписали средње школе, уписаћете и ви, али је питање докле ћете да дођете.

Милица М: До улаза, па ће се вратимо. 27

Школски лист „Искрице“

Наст. Слађа у 8-2: Појешће тебе медвед.

Антић: Неће, на дијету је.

Јована 8-2: Вукова брзалица: Четири чавчића чуче испод Панчевачког моста (Уместо Четири чавчића на

чунчићу чучећи ћијучу)

Наст. Нада у 8-2 прича како се добијају соли, базе, киселине, порекло соли, значај соли...

Антић: Леле, колка фрка око со!

Наст. Ћатић у 8-2: Уљудно их замоли за мало пажње.

Антић: Ало, бре, тишина!

Наст. Зоран у 8-2: Од моје снајке деда преминуо, скоро му било 40 дана, па кад одемо код њега и питамо

га како је, он каже: „Није добро, биће горе...“

Милица М: Па како одете код њега кад је преминуо?

Милица М. 8-2: Бранковићу, је л си соло?

Бранковић: А? Је л се солим?

Анђела 8-2: Погледај, погинуло само педесет хиљада Црногораца у овом рату.

Милица М: Па мрзело их да иду у рат.

Наст. Зоран у 8-2: Питају ме бивши наставници и родитељи: „Је л сте у пензији? Кад ћете у пензији?“ А ја кажем: „Ма лепа пензија, ал ја више волим да идем у школу!“ 8-2 гласно: А зааашто? Наст. Зоран: Па гледам циркус бесплатно. Наст. Слађа у 7-1: Је л ме чујеш, Ненаде? Неша 7-1: Чујем те. Наст. Лекић у 7-1: Којом бојом су представљена узвишења на карти? Јован 7-1: Зеленом. Наст. Лекић: а шта мислиш да представља зелена боја? Јован: Траву. Наст. Оливера у 7-1: Је л ви знате где је Мексико? Слободан 7-1: У Шпанију. Наст. Лекић у 6-2: Шта је конурбација? Урош: То је Европска унија. Наст. Лекић: Наброј једну конурбацију? Александар: Југославија. Димитрије 6-2: Чоколадица на А? Наст. Лекић: Ајвар. Наст. Ћатић у 6-1: Где вам је свеска из петог разреда? Милан: Моја мајка ложи ватру с њу. Наст. Ћатић у 6-1: Ко је открио Америку? Бане: Чак Норис. Наст. Магдалена у 6-1: Милане, зашто се ти мени не одазиваш? Да се не зовеш можда другачије, можда сам погрешила? Бане: Радосав. Милан: Море, ћу ти дам ја теби и Радосава и Радојку. Бане у 6-1: Наставнице, могу да пијем воду? Наст. Слађа: Не, не можеш. Милан: Цркни, умри, не можеш. Наст. Зоран у 6-1: Какав кружић треба да буде овде? Данило: Коцкаст. Наст. Иван у 6-1: И ово да запишемо, имамо још 10 минута. Марко : Наставниче, ја ћу се окозим. Наст. Ћатић у 6-1: Милане, где ти седиш? Милан: На столицу. Наст. Ћатић у 6-1: Ко је освојио Цариград? Драгана: Византија. Наст. Лекић стоји и спред карте Европе и објашњава. Бане: Наставниче, А где је ту Европа на крти? Данило: Па то ти је Европа, слепцу. Владица из 6-2 улази у учионицу 6-1. Драгана 6-1: Владице, напусти овај објекат. 28

Школски лист „Искрице“

bell

candle angel snowman snowf lake lights sweets stocking baubles star

Christmas is forever,not for just one day, Last Christmas I gave you my heart,

For loving, sharing, giving, are not to put away But the very next day, you gave it away

Like bells and lights and tinsel, in some box upon a shelf This year to save me from tears,

The good you do for others is good you do yourself. I’ll give it to someone special.

(George Michael, Last Christmas)

I don’t want a lot for Christmas,there is just one thing I need Christmas time is here, in every single way

I don’t care about the presents ,underneath the Christmas tree Smile,laughter,singing,every single day

I just want you for my own, more than you could ever know I love this time of year.

Make my wish come true…all I want from Christmas is you . Christmas bells ringing,children singing

(Mariah Carey,All I Want) What could make this better?Oh,you here

Christmas isn’t the same without you near

Merry Christmas and Happy New Year.

I BELIEVE … I BELIEVE … EVEN THOUGH IT’S SILLY I BELIEVE

29

Школски лист „Искрице“

Квиз 1.Колико гласовних промена је извршено у речи подаци?

А) 1 Б) 2 В) 3

2. По чему је кока кола добила име?

А) по домаћој животињи

Б) По иницијалима произвођача

В) по врсти дроге

3. Шта је рефлекс?

А) брза реакција организма

Б) вољна реакција организма

В) невољна реакција организма

4.Шта спаја северни и јужни пол?

А) меридијани

Б) екватор

В) паралеле

5.Које дело је најстарије у европској књижевности?

А) Етика

Б) Држава

В) Илијада

6. Шта је заједничко мору и оку?

7. Једног дана ловац је уловио и донео 100 животиња кући. Али, тек кад је стигао, схватио је да је

једна животиња много вреднија од других? Коју је то животињу ловац уловио?

8. У преводу на енглески име града Новог Сада би правилно гласило?

А) New Now

Б) New Garden

В) Now New

9. У Америци је после 1929. године скочила продаја једне намирнице. Које?

10. Шта значи грчка изрека панта реи?

А) Све тече

Б) Никада више

В) Једном се живи Решење квиза на страни 32.

Салата од виршли

Потребно је:

2 пара виршли,

100 грама шунке,

1 везица ротквица,

2-3 струка младог лука,

2 барена јајета,

со, бибер, уље, сок од једног лимуна.

Исећи ситрно виршле, шунку, ротквице и лук. Сјединити. Прелити

сосом који се добија од уља, линуновог сока, бибера и соли.

Салату украсити колутовима барених јаја.

30

Школски лист „Искрице“

Занимљивости о Кини које можда не знате

ећина људи зна да су Кинези најмногољуднији

народ, али мало ко зна да је сладолед настао у

Кини, да кечап потиче управо из ове земље, да

је сваки пети човек у свету Кинез... С обзиром на то да је ваздух

у неким кинеским градовима изузетно загађен, Кинезима је то

била инспирација да свеж ваздух "упакују" у конзерву и продају

га по цени од пет јуана. Омиљена посластица многих, сладолед,

настао је у Кини 2000 година пре нове ере. Први сладолед

направљен је од мешавине млека и пиринча. Кинези су и

изумитељи фудбала. Познато је да су свежи корен ђумбира,

бели лук, млади лук или бели бибер, неки од зачина који су готово незаобилазан састојак у кинеској

кухињи. Ипак, није баш толико познато да кечап води порекло из Кине, а користили су га као додатак уз

рибу. Често се полемише о томе да ли грађани ове земље заиста једу псе. Да, неки их заиста једу, мада се

број оних којима су пси храна знатно смањио у последње време. Већина Кинеза сада псе и мачке има као

кућне љубимце. Грађани Хонг Конга добијају слободан дан на послу када желе да посете гроб својих

предака, а када је у току "Чинг Минг" фестивал, који се одржава у знак сећања на мртве, уводе се додатни

аутобуси за превоз до гробља. Сујеверје и нумерологија доста су присутни у кинеској култури, па хотели и

зграде немају 13. спрат, због веровања да је 13 несрећан број, а у телефонским бројевима и аутомобилским

регистрацијама често се избегава број четири. Бела боја симболизује смрт у овој култури, а црвена се сматра

свечаном и бојом која доноси срећу, због чега се Кинескиње често удају управо у црвеним хаљинама. Због

производње око 80 милијарди дрвених штапића за јело, Кинези су често под притиском да престану да их

производе, како би сачували планету. Папир, који користимо готово сваког дана, још један је од кинеских

изума, а први механички сат, такође њихов изум, био је висине нешто више од девет метара.

Занимљивости о Италији које можда не знате

ица је једна од ретких речи које се

разумеју у целом свету. Термометар је

италијански изум. Клавир потиче из

Италије. Писаћа машина је италијански изум. Еспресо

машина је измишљена у Италији.Веспа скутер је

измишљен у Италији 1946. Опера је настала у Италији.

Свакодневно 3.000 евра буде бачено у „Фонтана ди

Треви“ једну од најлепших и најпознатијих фонтана у

Риму. Кугом је убијена једна трећина италијанског

становништва у 14. Веку. Италија држи Гинисов рекорд

као земља која има највише лифтова. Италија је позната

по својим спортским аутомобилима као што су Ферари,

Алфа Ромео, Масерати и Ламборгхини. Италија има више познатих модних дизајнера од било које друге

земље. 31

В

П

Школски лист „Искрице“

Никуд без капе

Ове зиме капе су незаобилазан модни детаљ. Наравно, поред тога

што нас штите од хладноће, плетене капе су и веома модерне. Ево

неколико предлога, како се све могу носити, наравно, лични стил је

најбитнији зато пустите машти на вољу! Уживајте!

Маникир за трендсетерке

Налакирај нокте што светлијом бојом.Узми дневне новине па исеци слова у

величини свог нокта.Сад папир стви накратко у 40-процентни алкохол и

притисни на нокат.Скини га после десет секунди.Убрзо ћеш на ноктима

имати упечатљив принт! Преко тога аннеси безбојан лак-и готово!

Фризуре

Ако сте се питали каква су фризуре модерне ове сезоне или ако вам је

потребна инспирација, на правом сте месту. Изабрали смо за вас најлепше

фризуре са модних писта за јесен/зим у 2013./2014. године.

Карирано је ове сезоне поново у моди! Модни креатори су се

потрудили да ове јесени карирани дезен буде поново у центру

пажње, а сигурни смо да у свом ормару већ имате нешто са

чиме бисте могли употпунити аутфит за јесен која је пред

нама...

Модни детаљ

Овог лета биће модерне прозирне торбе! Што на модним пистама,

што на улицама, ове торбе постале су веома популарне, као и

чињеница да оно што носите у торби виде баш сви.

Вероватно сте до сада видели на десетине девојака у чувеним

трегерицама, или комбинезонима од џинса. Модне блогерке их

просто обожавају, а зашто и не би када су удобне и практичне.

Можете их комбиновати и са патикама, сандалама, али и штиклама...

И овог пролећа шорцеви ће бити веома модерни. Разних модела и

боја, као и материјала, веома су лаки за комбиновање, а један шорц

вам може послужити и за дневну и вечерњу варијанту...

(Решења за квиз: 1.В, 2.В, 3.В, 4.А, 5.В, 6.ДНО, 7.ШКОЉКА, 8.Б,

9.СПАНАЋ, 10. А.

32