PSEUDOCOELOMATA

• Pseudocelomatni plan: mezodermalne ćelije

oivičavaju spoljašnju ivicu blastocela.

• Tako nastaju dve telesne duplje (šupljine):

– Stalni blastocel (pseudocelom)

– Crevna šupljina (crevo)

• Pseudocelom podrazumeva lažni celom u

smislu da mezoderm samo delimično okružuje

duplju, umesto kompletnog okruživanja kao kod

pravih Celomata

CELOMATNA TELESNA ORGANIZACIJA

PSEUDOCOELOMATA

• Protostomia

• Bilateralna simetrija

• Polifiletsko poreklo (nezavisno od različitih grupa Acelomatskih predaka)

• Pseudocelom se jasno izdvaja u pogledu plana telesne građe za razliku od ujednačene strukture kod Acoleomata

• Može biti ispunjen tečnošću ili da sadrži želatinozne supstance sa mezenhimskim ćelijama

PREDNOSTI PSEUDOCELOMA

• Veća sloboda pokreta

• Prostor za razviće i diferencijaciju digestivnog, ekskretornog i reproduktivnog sistema

• Cirkulacija i transport materija kroz telo

• Mesto za skladištenje štetnih produkata i sprovođenje putem ekskretornih odvoda

• Hidrostatički organ

• Kompletan crevni sistem prisutan kod svih grupa Pseudocelomata (kao i nadalje kod ostalih grupa)

PSEUDOCOELOMATA

• Filumi: Rotatoria (Rotifera), Gastrotricha,

Kinoryncha, Nematoda, Nematomorpha,

Loriciphera, Priapulida, Acanthocephala,

Entoprocta i Cycliophora.

• Ashelminthes (Rotatoria, Gastrotricha, Kinoryncha,

Nematoda, Nematomorpha) – ranije grupisani, mada

nemaju zajedničke osobine.

• Entoprocta – ponekad se grupišu sa

Ectoprocta (celomatne) u grupu Bryozoa

PSEUDOCOELOMATA

• Molekularni dokazi pokazuju da se

Protostomia sastoje od dve grupe:

– Lophotrochozoa

– Ecdysozoa

• Neki “pseudocelomatni” filumi očigledno

pripadaju u obe ove grupe

HIPOTETIČKI RASPORED

PSEUDOCELOMATNIH FILUMA

• Lophotrochozoa

– Rotifera

– Acanthocephala

– Loricifera

– Cycliophora

– Gastrotricha

– Entoprocta

• Ecdysozoa

– Nematoda

– Nematomorpha

– Kinorhyncha

– Priapulida

(Brusca & Brusca, 2003)

Zajedničke karakteristike

Pseudocelomatnih filuma

• Bilateralno simetrične; Nesegmentisane;

Triploblastica (3 klicina lista)

• Telesna duplja pseudocelom

• Uglavnom sitne; poneke mikroskopske, a samo

neke dugačke do nekoliko desetina cm.

• Telo crvoliko; telesni zid sincicijelan ili ćelijski

epidermis sa zadebljalom kutikulom, ponekad se

presvlači, mišićni slojevi uglavnom uzdužni;

treplje otsutne u nekim filumima.

Zajedničke karakteristike

Pseudocelomatnih filuma

• Digestivni sistem je potpun (nedostaje kod

Acanthocephala); ždrelo mišićavo i razvijeno: aranžirano po tipu cev u cevi. Celi digestivni trakt u vidu epitelijalne cevi sa nedefinisanim mišićnim slojem.

• Cirkulatorni i respiratorni organi odsustvuju

• Ekskretorni sistem građen od kanala i protonefridija; takođe kod nekih prisutna kloaka koja prima ekskretorne, reproduktivne i digestivne produkte.

Zajedničke karakteristike

Pseudocelomatnih filuma

• Nervni sistem: cerebralna ganglija i okolocrevni prsten od koga polaze nervi napred i nazad.

• Čulni organi: cilijarne jamice, papile, čekinje i očne mrlje.

• Polni sistem: gonade i odvodi neparni ili parni, skoro uvek odvojenih polova, mužjaci uglavnom sistniji od ženki, jaja mikroskopska sa opnama koje sadrže hitin

Zajedničke karakteristike

Pseudocelomatnih filuma

• Razviće: direktno ili komplikovano

• Česta konstantnost u broju ćelija ili jedara

PHYLUM GASTROTRICHA

- Oko 150 vrsta koje naseljavaju slatke i morske vode. Žive

između čestica peska pa im je telo trouglasto spljošteno.

Malih su dimenzija od 0,02 do 1,5 mm.

- Telo im je crvoliko, diferencirano na glaveni deo i zadnji buretasti, koji se završava parom izraštaja. Trbušna strana im je od monocilijarnih ćelija.

- Cilijarni aparat im služi za kretanje. Kod Xenotrichulidae cilije su slepljne u cire. Ostali delovi su im pokriveni kutikulom na kojoj se nalaze zubići, kukice. U kutikuli se nalaze sitne cevčice preko kojih se izbacuju sekreti epidermalnih žlezda.

- Na zadnjem delu tela imaju izraštaje kojima se oslanjaju, pričvršćuju ili hodaju po podlozi. Po nekim podacima na njima se nalaze i taktilna čula.

- Telesni zid je od sincicijelnog epidermisa, kutikule i mišića.

- Mišićni sistem je dosta sličan turbelarijskom. Kružna

muskulatura je slabo razvijena, a kod nekih je potpuno

redukovana. Chaetodontidae imaju poprečno-prugastu

muskulaturu u najprimitivnijoj formi organizacije.

Pseudocelom je slabo razvijen i bez ćelija.

- Crevni sistem je euproktan. Ždrelo je muskulozno. Kod

vrsta roda Macrodasyida, sa dna ždrela polaze bočne

cevčice koje se pružaju do površine telesnog zida što se

označava kao faringotremija. Verovatno, da se preko ovih

kanala izbacuje višak vode.

• Anatomija Gastrotricha

- Turbanellidae: uzduž creva postoje dve trake jako vakuoliziranih ćelija. Ova struktura se označava kao Y organ.

- Smatra se da ima potpornu, hidroskeletnu funkciju. Gastrotricha koje imaju ovaj organ se kreću zmijoliko, slično nematodama, a one koje ga nemaju kreću se crvoliko, zahvaljuući kružnoj i uzdužnoj muskulaturi.

- Ekskretorni sistem slatkovodnih Chaetodontidae od

protonefridijalnih ćelija. Kod morskih Macrodasida je

modifikovan u žlezdane strukture koje se sastoje od ćelija

cirtocita. One imaju dvojne cilindrične šupljine sa cilijama čijim

radom se voda sa ekskretima izbacuje u krupnu kolektorsku

ćeliju preko kanala u spoljašnju sredinu.

- Nervni sistem je od okoloždrelnog nervnog prstena i dve

uzdužne nervne vrpce koje su smeštene u bočnim epidermalnim

zadebljanjima. Čula su dobro razvijena. Po površini tela imaju

taktilna čula. Kod nekih su na prednjem kraju tela razvijene

proste oči. Iza očiju imaju hemijska čula u obliku jamica.

- Polni: hermafroditan. Gonade su uz crevo. Obično imaju dva

testisa napred, a iza njih dva ovarijuma. Oplođenje je unutrašnje

i odvija se pomoću tzv. kaudalnog organa. Kod slatkovodnih

Chaetodontida testisi redukovani delimično ili potpuno pa se

razmnožavaju partenogenetski.

PHYLUM ROTATORIA

- Preko 2000 vrsta. Većina naseljava slatke, a samo pedesetak

vrsta slane vode, a neke su terestrične. Naseljavaju sve

zoogeografske oblasti. Većina vrsta živi slobodno, samo

neke su ektokomensali ili paraziti. Neke vrste žive u izuzetno

gustim populacijama, čak do 5000 jedinki u litru vode

- Rotatoria su najsitnije višećelijske životinje. Telo može da

bude 1-2 mm, pa čak 0,04 mm. Nanizam je posebno

karakterističan kod mužjaka, koji su kod nekih vrsta svedeni

na individue sa testikulama, pa do toga da kod nekih

isčezavaju.

- Forma tela rotatorija je vrlo raznovrsna. Većina su cevaste,

meškolike forme. Forma tela je promenjliva. Jedinke koje se

hrane razlikuju se od onih koje gladuju.

Forme tela

- Ciklomorfoza je često izražena. Mnoge vrste imaju

kućice, lorike i slične tvorevine koje takođe variraju po

obliku i veličini .

Forme lorika

- Telo je diferencirano na glaveni deo, vrat, trup i zadnji

nožni deo (noga).

Rotatorni aparat i mišićni sistem

- Glaveni deo je izdvojen od vrata. Na njemu se nalazi rotatorni

aparat, usni otvor, čulni organi i kod mnogih retrocerebralni

organ.

- Rotatorni aparat (cilijarna korona) je sistem kružno

raspoređenih cilija oko usnog otvora. Najprostije je građen od

sitnih cilija oko usnog otvora. Kod većine Rotatoria cilije mogu

biti poređane u jednom ili više prstenova. Kod nekih postoji

venac sa krupnim cilijama trochus. Njegova funkcija je

kretanje i uzburkavanje vode. Iza njega i usta se nalazi venac

sitnih cilija: cingulum. Treplje cinguluma usmeravaju hranljive

čestice prema ustima.

- Vrat je suženje iza glave, kod mnogih i nije izražen.

- Trupni region je obično buretaste forme. U njemu se nalazi

većina organa. Noga je najčešće dvograna, na vrhovima sa

cementnim žlezdama čijim sekretima se neke vrste pričvršćuju

za podlogu.

- Telesni zid rotatorija je građen od sincicijelnog epidermisa sa konstantnim brojem ćelija. On sa spoljašnje strane luči kutikulu koja je građena od skleroproteina. Kod nekih kao što su Sesionacea i Bdelloidea ona je struktuirana od lažnih prstenova koji se teleskopski uvlače što im omogućava kretanje skraćivanjem i izduživanjem tela. Kod nekih rotatoria kutikula je diferencirana u kućice, lorike, karakteristične građe i skulpture.

- Mišićni sistem nije kompaktan već je razbijen u mišićne trake od glatke ili poprečno-prugaste muskulature. Trake su raspoređene uzdužno, kružno i koso.

- Pseudocelom je dobro razvijen, ispunjen tečnošću u kojoj plivaju ameboidne ćelije koje obavljaju više funkcija.

- Crevni sistem je građen od usta, ždrela, jednjaka, želudca, dela srednjeg creva i zadnjeg creva.

Unutrašnja građa

- U ždrelu rotatorije imaju aparat za žvakanje, mastax.

Mastax je građen od kutikularnih zadebljanja. Središnji,

štapićasti deo čini fulcrum. Parni delovi ispred su rami.

Fulcrum i rami čine incus (nakovanj). Oko ovih struktura

se nalaze parni manubrium-i i unkus-i koji se označavaju

kao malleus (čekić)

Građa mastaksa

- Karakteristike građe mastaksa su specifične za vrste i koriste se kao pouzdani taksonomski karakteri. Postoji nekoliko osnovnih formi mastaksa koji se razlikuju po strukturi i funkciji: maleatni, virgatni, kardatni, forcipatni, indukatni, uncinatni, ramatni i fulkratni.

- Maleatni. Svi delovi služe za sitnjenje hrane.

- Virgatni je prilagođen za probijanje tela domaćina i isisavanje njegovih telesnih sokova.

- Kardatni je modifikacija virgatnog i on omogućava usisavanje hrane, koja se uglavnom sastoji od detritusa.

- Forcipatni je prilagođen za hvatanje hrane. Rami i unci su u obliku klešta (pinceta) kojima se žrtva unosi u ždrelo.

- Indukatni je modifikacija prethodnog i razlikuje su u strukturi a služi takođe za hvatanje plena.

- Uncinantni se karakteriše zubićima na uncima.

- Ramatni se karaklteriše redukovanim fulkrumom i manubrijumom.

- Fulkrantni imaju samo vrste reda Sesionacea koje žive epizoično na škrgama rakova (Nebalia). Sastoji se od pločastog manubrijuma i slabo razvijenim ostalim delovima.

- Ždrelo se nastavlja u jednjak, a on u želudac. Želudac je meškolik i u njega se ulivaju kanali parnih akcesornih žlezda. Na želudac se nastavlja srednje crevo. Želudac i srednje crevo su od ćelija sa cilijama. Srednje crevo se završava kloakom na dorzalnoj strani tela. U kloaku se ulivaju kanali protonefridijalnog sistema i gonodukti. Neke Rotatoria nemaju zadnje crevo ni analni otvor pa je crevni sistem aproktan, što je sekundarna pojava. Ima vrsta koje se hrane sitnim organskim česticama, ima ih i predatora. Neke su fitofagne, a neke zoofagne.

-Ekskretorni sistem je građen od dva protonefridijalna kanala koja se ulivaju u kloaku. Protonefridijalni sistem je dobro razvijen kod slatkovodnih kod kojih je osmoregulatorna funkcija ovog sistema primarna.

- Nervni sistem je građen od moždane ganglije, ganglija mastaksa

i više manjih ganglija po celom telu. Iznad moždane ganglije kod

velikog broja vrsta se nalazi takozvani retrocerebralni organ. On

je žlezdane prirode i funkcija mu je nepoznata. Čula su dobro

razvijena, postoje proste oči, očne mrlje ili trake i taktilna čula.

- Polni sistem je gonohoristički. Gonade su neparne i sa kratkim

gonoduktima. Ovarijumi su kod nekih parni, a kod nekih

jednodelni i za njih su povezani vitelarijumi (žumančišna žlezda).

Ženski polni sistem se završava u kloaci. Mužjaci imaju jedan

testis sa izvodima koji se takođe otvaraju u kloaci.

Spermatozoidi su dvojaki sa repom i bez njega.

- Neke rotatorije se razmnožavaju samo partenogenetski, jer

nemaju mužjake. U okviru filuma je vrlo izražen trend

isčezavanja mužjaka. Kod rotatorija je karakteristična i pojava

sezonske polimorfnosti, ciklomorfoze, a takođe i anabioze

kojom se preživljavaju nepovoljni uslovi spoljašnje sredine.

PHYLUM KINORHYNCHA

- Oko 100 vrsta koje naseljavaju morsko dno. Kinorhyncha

su sitne, obično do 1 mm. Telo im je diferencirano na tri

dela: glavu, vrat i trup.

Semnoderes armigera

- Kutikula je diferencirana u

prstenaste pločice zonite pa

izgledaju da su segmentisane.

Glaveni zonit je sa kukicama koje

okružuju usni otvor. Na glavi se

nalazi nekoliko venaca izraštaja

skalida. Zadnji venac skalida je sa

čulnim izraštajima pa se

označavaju kao trichoscalidae. Na

vratnom zonitu, nalaze se

dorzalne i ventralne ploče plakide.

Ukupan broj zonita na telu je 13, a

samo kod jedne vrste je 14. Kod

nekih na IV trupnom zonitu se

nalaze modifikovani izraštaji sa

izvodima žlezda kojima se

pričvršćuju za podlogu. Kod

mužjaka ovi izraštaji služe za

pričvršćivanje za telo ženki u

vreme kopulacije.

- Telesni zid je od sincicijelnog epidermisa koji luči kutikulu.

Ispod epidermisa se nalaze mišići raspoređeni u trake.

Kružna muskulatura je razvijena samo u glavenom i

vratnom zonitu. Kontrakcijama ove muskulature glava se

izdužuje. U ostalom delu tela razvijene su uzdužne mišićne

trake od kojih je jedna ventralna, a druga dorzalna. Za

mišićne trake su povezane ventralne i dorzalne ploče

zonita. Muskulatura je porečno-prugasta, izuzev kružnih

mišića glave i vrata koji su od glatkih ćelija.

- Pseudocelom je relativno prostran. Ispunjen je tečnošću u

kojoj se nalaze pokretne ameboidne ćelije.

- Crevo je diferencirano: usta, ždrelo, jednjak, srednje i zadnje. Usta su okružena vencem od devet izraštaja. Ždrelo je troradijalne građe. U jednjak se ulivaju kanali pljuvačnih žlezda. Jednjak se proširuje u želudac koji je izdužen. U njega se ulivaju kanali pankreasa. Zadnje crevo je kratko i podeljeno na prednji i zadnji deo.

- Kinorincha se hrane sitnim organskim česticama (detritusom) ili algama. Pri uzimanju hrane ždrelo ima vrlo važnu ulogu kao usisavajući organ.

- Ekskretorni sistem je građen od para protonefridija. One

počinju višećelijskim solenocitima na koje se nastavljaju

kanali koji se završavaju nefridioporama na XI zonitu.

- Nervni sistem se sastoji od okoloždrelnog nervnog prstena od kojeg polaze nervne vrpce. U trupnim zonitima na nervnim vrpcama su diferencirane ganglije.

- Čulni organi su smešteni na skalidama i izraštajima po celom telu. Dominiraju taktilna čula. Samo kod nekih na glavi postoje proste oči. Kod nekih su utvrđene takozvane čulne trake rasporenjene segmentalno po telu.

- Polni sistem je gonohoristički. Gonade se kratkim gonoduktima otvaraju na zadnjem zonitu. Ženski polni sistem u distalnom delu ima semeprijemnike u kojima se čuvaju spermatozoidi po kopulaciji. Mužjaci pored polnih otvora imaju 2-3 izraštaja koji služe za kopulaciju.

- Kinoryncha se razvijaju preko larvi koje imaju nekoliko stupnjeva.

PHYLUM CICLIOPHORA

- Vrsta Synbion pandora je

opisana 1995, a nađena je na

na čekinjama morskog raka

Nephrops norvegicus. Ime

simbium je dobila po

simbiozi, a pandora po

mitskoj Pandorinoj kutiji.

- životni ciklus ove vrste je

složen i sastoji se od

ženskih jedinki koje na sebi

nose mužjake. U sebi imaju i

mlade jedinke koje se

razvijaju po oplođenju.

PHYLUM ENTOPROCTA (KAPTOZOA)

- Uglavnom morske, samo vrste roda Urnatella naseljavaju slatke vode. Poznato oko 150 vrsta. Sitne su i većina vrsta živi u kolonijama, samo su neke solitarne. Žive sesilno, pričvršćene drškom za podlogu na koju se nastavlja časoliko telo calyx sa tentakulama na distalnom delu.

- Telesni zid im je građen od kutikule, epidermisa i uzdužnih mišića. Epidermis je građen od cilindričnih ćelija. Ispod epidermisa se nalazi muskulatura od uzdužnih traka glatkih mišićnih ćelija. Ispod telesnog zida nalazi se pseudocelom.

- Pseudocelom zalazi u tentakule kaliksa i u njemu se nalaze ćelije. Najviše ima ameboidnih pokretnih, međutim imaju i malobrojne nepokretne ćelije koje su nastavcima povezane za telesni zid i crevo.

- Crevni sistem je u obliku slova U, diferenciran na usta, jednjak, želudac, zadnje crevo i analni otvor. Tentakularni venac okružuje atrijum ili vestibulum. Na njemu je u jednom kraju usni, a na drugom analni otvor. Analni otvor se nalzi unutar venca tentakula pa su dobile ime Entoprocta.

Anatomija Entoprocta

Epitel tentakula je od ćelija sa cilijama koje su po ivicama ćelija duge, a po sredini kratke. Zahvaljujući pokretanju cilija hrana se usmerava prema usnom otvoru. Usta se nastavljaju u kratak jednjak, a on u bulbozan želudac. Želudac zauzima najveći deo tela. Na njega se nastavlja kratko crevo koje prelazi u zadnje sa analnim otvorom. Epitel creva je cilijatan. Kod Urnatella gracilis koja živi u slatkim vodama analni otvor, ekskretorni i genitalni su zajednički, odnosno formiraju kloaku. Entoprocta su mikrofage.

Respiratorni i krvni sistem nemaju. Funkcije ovih sistema obavlja površina tela.

Ekskretorni sistem je od para protonefridija. One počinju solenocitama u regionu jednjaka odakle se pružaju kanali do analnog otvora gde se spajaju i otvaraju u spoljašnju sredinu.

Nervni sistem je vrpčast sa radijalnim nervnim vrpcama. Od čula imaju taktilna koja su raspoređena po celom telu, a posebno na tentakulama.

Polni je gonohoristički, a samo kod nekih je hermafroditan. Gonade su ispod želudca. Gonodukti su u distalnom delu neparni i otvaraju se unutar tentakularnog venca. Kod hermafrodita gondukti (semevodi i jajovodi) se međusobno spajaju i otvaraju zajedničkim otvorom.

- Entoprocta se razmnožavaju i pupljenjem pri čemu nastaju velike kolonije. Za Entoprocta je karakteristična velika moć regeneracije. U nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine odumiru svi delovi kaliksa, a drške preživljavaju i kada nastupe povoljni uslovi regenerišu delove kaliksa.

- U okviru filuma se izdvajaju familije: Loxosomatidae, Pedicellinidae i Urnatellidae.

- Loxosomatidae, žive kao komensali ili epizoično na vrstama filuma Spongia, Bryozoa, Sipunculida i dr. Kod njih pseudocelom pedicelusa nije odvojen od pseudoceloma kaliksa. Najpoznatija vrsta je Loxosoma saltans koja zivi solitarno i krece se skokovima na telu komensala.

PHYLUM NEMATODA

- Nematoda su najobimnija grupa sa preko 20.000 vrsta, pretpostavlja se da ih ima preko 100.000. Žive u svim životnim sredinama svih zogeografskih oblasti. Većina živi slobodno, ali znatan broj vrsta kao paraziti biljaka i životinja.

- Forma tela većine nematoda je končasta (gr. nematos=konac). Na krajevima zašiljena. Kod nekih parazitskih vrsta telo je jako prošireno po sredini. Veličina tela im varira u širokom dijapazonu od 80 mkm. do Placentonema gigantissima koja parazitira u crevu kitova, čak do 8 metara. Ženke su uvek duže od mužjaka.

Telo je nejasno diferencirano na glavu, trup i zadnji deo.

- Na prednjem delu tela nalazi se usni ovor. Usni otvor je

okružen različitim strukturama koje su specifične za vrste i

više taksone. Na glavi se nalaze kvržice i pokretne usne.

Kod nekih se nalaze papile, čekinje, a kod nekih posebno

diferencirani hemoreceptorni čulni organi amfide, a kod

nekih slobodnoživećih proste oči.

Glaveni region Nematoda

- Duž tela (trupa) kod većine se nalaze dve bočne i po jedna dorzalna i ventralna brazda.

- U prednjoj trećini tela sa ventralne strane se kod većine vrsta nalazi otvor ekskretornog sistema.

- Zadnji kraj tela je zašiljen i kod mužjaka savijen.

- Na zadnjem kraju tela sa ventralne strane se nalazi analni otvor i polni otvor.

- Telesni zid Nematoda se sastoji od vrlo složene kutikule u okviru koje je moguće razlikovati čak 9 slojeva. Građena je od proteina. Ona oblaže prednje i zadnje crevo kao i amfide i fazmide. Ispod nje nalazi se epidermis (hipodermis, subcuticula), ćelijske ili sincicijelne građe (simplast) građen od konstantnog broja ćelija. Ispod epidermisa je sloj uzdužnih mišića od specifično građenih ćelija. Broj mišićnih ćelija je mali i konstantan.

Unutrašnja građa Ascaris sp

- Mišićni sloj je hipodermalnim zadebljanjima podeljen u četiri

uzdužne trake, dve dorzolateralne i dve ventrolateralne.

Dorzolateralne i ventrolateralne trake mišića pri kontrakciji

deluju kao mišići antagonisti pa se telo Nematoda pokreće

samo u dorzoventralnoj ravni. Građa mišićnih ćelija je

specifična. Svaka ćelija se sastoji od kontraktilnog i

sarkoplazmaticnog dela. Kontraktilni delovi mogu da budu dugi

i do 5 mm, a sarkoplazmatični delovi su meškoliki i slobodno

vise u pseudocelumu.

Građa mišićne ćelije

Poprečni presek kroz Nematoda-Ascaris

Ventral gland=Renette cell

Između creva i telesnog zida nalazi se prostrana telesna duplja pseudocelom. U njoj se nalazi tečnost koja obavlja više funkcija. Najznačajnija je hidroskeletna, zatim transport metabolita, polnih produkata i dr.

Crevni sistem je euproktan. U usnoj duplji se nalaze različite hitinske strukture koje služe za probijanje tela domaćina i uzimanje hraljivih materija. Usni dodaci mogu biti nepokretni i označavaju se kao zubi ili pokretni kada se označavaju kao mandibule. Ždrelo je muskulozno i ima triradijalnu formu. U zidu zdrela se pored mišića nalaze i brojne žlezde. Srednje crevo se sastoji od jednog sloja ćelija bez muskulature, samo sa tankom bazalnom membranom na površini. Kod nekih srednje crevo je sincicijelno (simplast). Zadnje crevo je kratko. Crevo kod nekih može biti sekundarno slepo, aproktno (Filaria).

Anatomija Ascaris sp.

Zubi-nepokretne Mandibule-pokretne

- Respiratorni i krvni sistem kod Nematoda ne postoje. Endoparazitske Nematode obezbeđuju energiji razlaganjem glikogena koji se deponuje u ćelijama hipoderma. Slobodnoživeće nematode koriste kiseonik za oksidacione procese iz spoljašnje sredine.

- Ekskretorni sistem je dvojak: žlezdan i cevast. Žlezdani je građen od jednoćelijskih hipodermalnih žlezda (renette) koje su zamenile protonefridije. Najčešće postoji samo jedna vratna žlezdana celija oblika slova H. Ona se nalazi iznad ždrela. Od nje se prema zadnjem kraju tela pružaju dva duga kanala (kod nekih čak do 40 cm.) smeštena u bočnim hipodemalnim zadebljanjima. Od žlezde polazi kratak kanal napred koji se otvara u spoljašnju sredinu u prvoj trećini tela. Cevasti ekskretorni sistem je modifikacija žlezdanog, kod ovoga isčezava žlezdana ćelija, a ostaju kanali u obliku slova U ili H. Pored ovih, ekskreciju obavljaju tzv. fagocitarni organi koji su smešteni duž bočnih hipodermalnih zadebljanja u pseudocelomu.

Ekskretorni sistem, žlezdani i cevasti

- Nervni sistem je vrpčast. Građen

je od okoloždrelnog nervnog

prstena i nekoliko ganglijskih

masa od kojih polaze vrpce napred

i nazad. Prema zadnjem delu tela

se pruža 6 vrpci od kojih su dve,

dorzalna i ventralna u

hipodermalnim zadebljanjima

najjače razvijene. U sistemu je

konstantan broj nervnih ćelija.

Pored centralnog nervnog sistema

imaju i periferni od nerava koji

polaze od moždane gaglije prema

papilama.

Nervni sistem

- Taktilna čula se nalze na

površini i naročito oko usnog

otvora. Taktilna čula su u

obliku papila ili čekinja.

Slobodnoziveće nematoda iza

usnih režnjeva imaju čula

amfide. Amfide su posebno

dobro razvijene kod mužjaka.

Neke slobodnoživeće

nematode imaju razvijene

proste oči. Kod parazitskih

nematoda u zadnjem delu tela

razvijeni su posebni žlezdano-

čulni organi fazmide.

Taktilna i hemijska čula

- Polni sistem je kod većine gonohoristički. Polni dimorfizam

je izražen. Mužjaci su sitniji, a zadnji deo tela je povijen i sa

kopulatornim strukturama. Muški sistem je od parnog ili

neparnog, cevastog testisa. Ženski sistem je građen od

jajnika, ovidukata

- Nastavljaju se u delove koji su prošireni, u kojima su jaja organizovana kružno oko stuba hranjivih materija (zona rasta, rachis). Rahis se nasavlja u uteruse, a oni u neparnu vaginu.

- Spermatozoidi nematoda su prizmatični kod većine vrsta su bez bičeva. Kod većine Nematoda iz jajne ćelije razvija se larva koja je po građi slićna odraslima. Larva se više puta presvlači do postizanja stanja adulta.

- Za postembrionalno razviće Nematoda je karakteristično da im ćelije tokom razvića samo rastu, zbog čega su ćelije kod adulata vrlo krupne čak i do 40 cm.

- Za Nematoda je karakteristično da im se telo sastoji od konstantnog broja ćelija i bez regeneracije.

- Do sada je najšire prihvaćena podela filuma na dve klase: Phasmidia i Aphasmidia.

- Red Ascaridida, parazitiraju kičmenjake. Parascaris equorum, parazit konja i Ascaris suis parazit u crevu svinja koja je vrlo česta.

- Ascaris lumbricoides (čovečja glista) je jedna od najkrupnijih nematoda koja parazitira u crevu čoveka. Dostiže dužinu od 15 do 40 cm. Čovek se zaražava preko neopranog voća i povrća i zagađene vode. Jaja su izuzetno otporna na uticaje faktora spoljašnje sredine. Mogu održati vijabilnost u formalinu 4-5 godina.

Ascaris lumbricoides

- Larve koje se iz jaja razvijaju u crevu čoveka, probijaju zid creva i dospevaju u krvni sistem. Preko krvnog sistema dospevaju u bubrege, zidove ždrela, jednjaka, a preko njih naknadno dospevaju u crevni sistem gde najduže žive i postižu polnu zrelost.

- Iz familije Oxyuroidea najpoznatija

vrsta je Enterobius (Oxyuris)

vermicularis (dečja glista). Telo joj

je dužine 5-10 mm. Paraziira u crevu

čoveka, najčešće kod dece.

Oplođene ženke žive u zadnjem

delu debelog creva gde obično

uveče izlaze iz analnog otvora gde

polažu jaja pri čemu izazivaju

nesnošljiv svrab kod dece.

Zaražavanje dece se odvija direkno

ili indirektno jajima.

Enterobius vermicularis

- Red Spirurida, žive u insektima, a definitivni domaćini su im

kičmenjaci. Filaria (Wuchereria) bancrofti. Parazitira u

limfatičnom sistemu čoveka gde izaziva ogromne otoke,

bolest (elefantijazis). Filarije se prenose komarcima.

Čovek sa rukom u kojoj ima filarija

- Iz familije Trichiurida

najpoznatija je

Trichocephalus trichuris

(Trichiuris trichiura) koja

parazitira u slepom crevu

čoveka, katkada u tankom i

debelom crevu.

- Beličast, sitan crv, dužine do

50 mm koji je većim delom

zariven u epitel creva zbog

čega se teško odstranjuje iz

creva. Patogeni značaj ove

vrste nije veliki. Covek se

zaražava preko neopranog

voća i povrća.

Trichocephalus trichuris

- Trichinella spiralis (trihina) iz familije Trichinelidae je

opasan parazit čoveka. Deo ciklusa života ove vrste odvija

se u crevu, a deo u mišićima.

Trichinella spiralis

- Trichinella spiralis pored čoveka parazitira u telu pacova i svinja za koje ona nije patogena.

- Životni ciklus trahine počinje mladim jedinkama koje ženke živeći u crevu domaćina (svinja, pacov, čovek) rađaju u zidu creva.

- Mlade jednike trihine se raznose krvlju po celom telu domaćina (svinja, čovek, pacov) i najčešće se lokalizuju u mišićima koji su u fizioloskom pogledu najaktivniji (mišići dijafragme, međurebarni i mišići udova i vrata).

- Na lokalizovanim mestima mlade trihine se hrane ćelijama tkiva. Posle izvesnog vremena se učaure, incistiraju.

- Čaure pružaju zaštitu mladim trihinelama i u njima mogu da ostanu vijabilne i preko 20 godina.

- U slučaju čoveka pri formiranju čaura dolazi do oslobađanja različitih toksina koji izazivaju visoke temperature što može da bude i smrtno opasno.

- Čovek se zaražava trihinom jedući nedovoljno termički obrađeno svinjso meso.

- Pacovi se zaražavaju jedući meso i ostatke zaraženih svinja (najčešće oko klanica).

- U crevu čoveka od bobičavog mesa (isto se dešava i u crevu pacova i svinje kada pojedu zaraženo meso) se oslobađaju mlade jedinke trihine.

- One žive u crevu oko 2 dana do polne zrelosti, nakon čega kopuliraju. Tokom ovog perioda nema simptoma prisustva parazita u telu čoveka.

- Po kopulaciju mužjaci ugibaju, a ženke se ubušuju u epitel creva gde rađaju i do 15000 mladih trihina.

- Za vrstu je karakteristično da se početne faze larvalnog razvića odvijaju u mišićima domaćina gde se odvija čaurenje (formiranje bobica), a deo razvića larve do adulta odvija u crevu domaćina.

PHYLUM NEMATOMORPHA

- Oko 225 vrsta. Žive slobodno u vodi ili vlažnoj zemlji, a larve parazitski u telu insekata. Većina vrsta naseljavaju slatke vode, a samo vrste roda Nectonema žive u morima.

- Telo adulata je cilindrično, veoma uzano, obično dijametra 1 mm i dugo od nekoliko cm do 1,5 metar. Na prednjem delu se razlikuje kalota koja je uvek beličasta. U njenom centru se nalazi usni otvor. Iza nje je pigmentni prsten koji je obično crn. Ostali deo tela je različito obojen. Zadnji deo tela je režnjevit kod većine i na njemu se nalazi analni otvor.

Gordius aquaticus

- Telesni zid im je slične građe kao kod Nematoda. Kutikula

se sastoji od 20-30 slojeva. Površinski sloj je kod nekih je

sa zadebljanjima tzv. areolama na kojima se nalaze izraštaji

koji su kod nekih sa porama. Funkcija ovih struktura je

nepoznata. Noctonematodea koje žive u morima na

dorzalnoj i ventralnoj strani imaju nizove kutikularnih

čekinja koje se skoro spajaju i formiraju uzdužna peraja.

Anatomija Gordius aquaticus

- Hipoderm kod većine formira ventralno zadebljanje, kod morskih postoji dorzalno i ventralno. Ispod hipoderma se nalazi sloj uzdužne muskulature koji je prekinut hipodermalnim zadebljanjima na ventralnoj strani kod Gordioidea, a kod Nectonematoidea i na dorzalnoj strani.

- Zahvaljujući muskulaturi i pseudocelomskoj tečnosti koja joj daje potporu nematomorfa se kreću zmijoliko.

- Pseudocelom im je prilično redukovan i njegovo mesto zauzima mezenhim, parenhim. Jedino kod vrsta Nectonema pseudocelom je dobro razvijen.

- Crevni sistem Nematomorpha je kod adulata nefunkcionalan jer se ne hrane. Kod nekih je prednji deo creva zatvoren ćelijama.

- Crevo adulata podseća na malpigijev sud i verovatno vrši ekskretornu funkciju, jer posebnih ekskretornih organa nema ni kod larava ni kod adulata.

- Zadnje crevo prima kanale polnog sistema, pa se na taj način formira kloaka.

- Nervni sistem je vrpčast. U kaloti se nalazi nervni prsten od kojeg polazi nervna vrpca koja se nalazi iznad trbušnog zadebljanja.

- Za nervni sistem su povezana taktilna čula koja se nalaze u epidermisu odnosno na izraštajima areola.

- Kod nekih na kaloti se nalazi prozračna kutikula, a ispod nje pigmentske ćelije koje verovatno mogu da percepiraju svetlosne draži.

- Polni sistem je gonohoristički. Pri kopulaciji jedinke se sklupčavaju. Posle oplođenja jaja se izbacuju u spoljašnju sredinu.

- Larve su neobične i da bi nastavile razviće treba da

dospeju u prelaznog domaćina insekte ili rakove.

Nematomorpha nemaju poseban značaj za čoveka. Bilo je

slučajeva da preko vode najverovatnije se nađu u crevu

ili mokraćnoj bešici čoveka gde zahvaljujući dobro

razvijenoj kutikuli mogu da ostanu žive i duže vreme.

Larva G. aquaticus

PHYLUM ACANTHOCEPHALA

- Acanthocephala (bodljoglavci) kao adulti žive

endoparazitski u crevu riba, ptica i sisara, a nađeni i u crevu

čoveka. Njihove larve žive takođe parazitski u različitim

vrstama rakova i insekata. Poznato je preko 500 vrsta ovog

filuma.

- Telo je diferencirano na glavu (proboscis-rilicu, prosoma) i

trup. Na glavi (rilici) se nalaze brojne hitinske kukice.

- Raspored i forma rilice su specifične za vrste i služe kao

značajni taksonomski karakteri. Rilica može da se uvlači u

trup pomoću mišića retraktora (uvlakača).

- Iz trupa se izvlači kontrakcijom kružne muskulature u njoj i

pritisku pseudocelomske tečnosti. Rilica se nastavlja u

vrat. Trup je izdužen i znatno širi. Na zadnjem delu trupa se

nalazi polni otvor.

- Veličina tela se kreće od 1,5 mm ( Pandoscatis iracundus) pa do 65 cm. Vrsta Macracanthorinchus hirudinaceus. Većina su sitni veličine oko 2,5 cm. Forma tela je vrtenasta, cilindrična i ovalna.

- Telesni zid je od kutikule, epidermisa (hipodermisa) i muskulature. Epidermis je ćelijski ili sincicijelan i od konstantnog broja ćelija sa krupnim nukleusima.

- U njemu se nalzi sistem kanala u kojem je deponovan glikogen. U osnovi proboscisa se nalaze dva hipodermalna zadebljanja sa krupnim jedrima, lemnisci.

- Funkcija lemniska je nedovoljno poznata, misli se da služe kao rezervoari tečnosti koja služi kao hidroskelet pri uvlačenju i izvlačenju proboscisa.

- Ispod hipoderma se nalazi bazalna membrana, a zatim slabo razvijena kružna pa uzdužna muskulatura. Ispod muskulature se nalazi pseudocelom koji zalazi i u proboscis.

Crevni sistem. Ishrana se obavlja celom površinom tela, a

uzimanje hranljivih materija iz creva domaćina omogućavaju

sitne pore na telu. Crevo se tokom embrionalnog razvića

začinje, međutim, ono se ubrzo dezintegriše, a ostaci se

diferenciraju u lemniske, ligamentene trake i kloaku.

Respiratorni i krvni sistem nije razvijen. Ekskretorni sistem

takođe nije razvijen, sto je sekundarna pojava, jer se kod

nekih vrsta srecu izmenjene protonefridije (Macracanthus

hirudinaceus).

Nervni sistem je građen od neparne moždane ganglije u

proboscisu od koje polaze nervi prema vrhu proboscisa i

dve bočne vrpce prema zadnjem delu tela.

Čula su slabo razvijena. Na probosisu i oko polnog otvora

se nalaze taktilna čula.

Polni sistem je gonohoristički.

- Muški je od dva semenika koji se distalno spajaju i primaju kanale 6 cementnih žlezda. Njihov sekret služi za zatvaranje ženskog polnog otvora po kopulaciji.

- Ženski je kod mladih jedinki građen od dva jajnika koji se nalaze na ligamentima. Oni se kasnije dezintegrišu u jajne lopte koje iz ligamenata dospevaju u pseudocelom.

- Za Acanthocephala je karakteristična visoka plodnost. Tako Macracanthos hirudinaceus u crevu svinje polaže dnevno od 82 do 580 hiljada jaja.

- Oplođenje se odvija u pseudocelumu.

- U njemu se nalaze oplođena i neoplođena jaja.

- U oplođenim jajima se odvija embrionalno razviće koje rezultira larvom akantor.

- Ovakva jaja se označavaju kao embrionisana. Jaja iz pseudoceloma dospevaju u uterusno zvono koje selektivno propuštaju embrionisana jaja, a neoplođena sa nežnim opnama posebnim otvorom vraćaju u pseudocelom.

- Embrionisana jaja se izbacuju u spoljašnju sredinu. Ona su zaštićena dvojnom opnom i vrlo su otporna na faktore spoljašnje sredine. Iz embrionisanih jaja larva akantor kada dospe u crevo prelaznog domaćina (a to su rakovi ili insekti), probija ga i upada u miksocel, zatim se razvija u sledeći stipanj larve acantella.

- Acantela ima sve organe kao i adult, sem polnih organa. Dalje razviće se nastavlja u slučaju da račić ili insekt sa akantelama u telu, bude pojeden od strne definitivnog domaćina, ribe, ptice ili sisara. Životni ciklus je kod nekih Acanthocephala složeniji jer imaju dva prelazna domaćina.

Corynosoma strumosum

- Npr. vrsta Corynosoma strumozum kao odrasla parazitira u crevu tuljana. Iz embrionisanih jaja u telu rakaova roda Pontoporeia se razvija larva. Drugi prelazni domaćini su ribe u čijoj se telesnoj duplji nalaze inkapsulirane larve dospele i amfipodnih račića.