Број 53 - sllist.basllist.ba/glasnik/2016/broj53/broj053.pdf · ovim se zakonom propisuju...

Godina XX

Petak, 22. srpnja/jula 2016. godine

Broj/Број

53

Година XX

Петак, 22. јула 2016. годинe

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

815 Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 31. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 15. lipnja 2016. godine, i na 21. sjednici Doma naroda, održanoj 14. srpnja 2016. godine, usvojila je

ZAKON O KONTROLI VANJSKOTRGOVINSKOG PROMETA

ROBA DVOJNE NAMJENE

POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Zakona)

Ovim se Zakonom propisuju uvjeti za izvoz, brokering i provoz robe dvojne namjene, obavljanje usluga tehničke pomoći u vezi s robom dvojne namjene, izdavanje međunarodnog uvoznog certifikata i potvrde o primitku robe dvojne namjene te utvrđuju nadležna tijela za izdavanje isprava i provođenje nadzora u vezi s robom dvojne namjene.

Članak 2. (Iznimke od primjene Zakona)

(1) Odredbe ovoga Zakona ne primjenjuju se u slučajevima kada se, sukladno interesima vanjske politike i međunarodnim obvezama Bosne i Hercegovine, izvoz ili provoz robe dvojne namjene obavlja u sklopu bilateralne ili multilateralne vojne, policijske, posebne ili stalne misije na nekomercijalnoj osnovi kao potpora: a) rezolucijama Vijeća sigurnosti UN-a, b) odlukama unutar Organizacije za europsku sigurnost i

suradnju (OESS) ili

c) bilo kojoj drugoj mirovnoj operaciji koja se provodi sukladno načelima Povelje UN-a unutar međunarodne organizacije.

(2) Ministarstvo vanjskih poslova BiH daje suglasnost u pogledu ispunjavanja uvjeta iz stavka (1) ovoga članka.

(3) U slučaju da se tako izvezena ili uvezena roba dvojne namjene prestane koristiti u svrhe posebne ili stalne misije, odnosno postane predmetom komercijalne transakcije, na nju se primjenjuju odredbe ovoga Zakona.

Članak 3. (Značenje izraza)

Izrazi korišteni u ovome Zakonu imaju sljedeće značenje: a) roba dvojne namjene podrazumijeva sve stavke

navedene na Listi roba dvojne namjene, uključujući softver i tehnologiju koja se može koristiti i u civilne i u vojne svrhe, te robu koja može biti iskorištena za neeksplozivne svrhe, ali koja na bilo koji način može pomoći u proizvodnji nuklearnog oružja ili drugih nuklearnih eksplozivnih naprava;

b) Lista roba dvojne namjene podrazumijeva sve stavke navedene na mjerodavnoj Listi roba dvojne namjene (List of Dual-Use Items) Europske unije;

c) krajnja vojna namjena podrazumijeva ugradnju u robu vojne namjene, korištenje za proizvodnju, ispitivanje, razvoj, održavanje ili analizu robe vojne namjene i korištenje bilo kojeg nedovršenog proizvoda za proizvodnju robe vojne namjene;

d) roba vojne namjene podrazumijeva sve stavke navedene na Zajedničkoj listi vojne opreme (Common Military List) Europske unije, koju Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) prevodi i objavljuje u "Službenom glasniku BiH";

Broj 53 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. 7. 2016.

e) izvoz podrazumijeva: 1) carinskim propisima uređen carinski postupak

prema kojem roba dvojne namjene trajno ili privremeno napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine,

2) ponovni izvoz prema kojem roba dvojne namjene, prethodno uvezena na carinsko područje Bosne i Hercegovine, napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine, ali ne uključuje robu u provozu i

3) prijenos softvera ili tehnologije putem elektroničkih medija, uključujući prijenos putem telefaksa, telefona, elektroničke pošte ili bilo kojim drugim elektroničkim sredstvima na odredište izvan Bosne i Hercegovine; uključuje stavljanje na raspolaganje takvog softvera ili tehnologije u elektroničkom obliku pravnim ili fizičkim osobama ili partnerima izvan Bosne i Hercegovine. Izvoz također uključuje i usmeni prijenos tehnologije ako se tehnologija opisuje telefonom ili drugim elektroničkim sredstvom;

f) izvoznik podrazumijeva pravnu ili fizičku osobu: 1) sa sjedištem u Bosni i Hercegovini, odnosno

prebivalištem u Bosni i Hercegovini, evidentirano u Ministarstvu za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa robom dvojne namjene,

2) u čije se ime podnosi izvozna carinska deklaracija, odnosno osoba koja u vrijeme prihvaćanja deklaracije ima zaključen ugovor o izvozu s primateljem robe u drugoj državi i ovlaštena je odlučiti o slanju robe s teritorija Bosne i Hercegovine. Ako ugovor o izvozu nije zaključen ili ako jedna od stranaka u ugovoru ne djeluje u svoje ime, izvoznik je osoba koja je ovlaštena odlučiti o slanju robe s teritorija Bosne i Hercegovine;

3) koja donosi odluku o prijenosu, omogućava prijenos ili čini dostupnim softver ili tehnologiju elektroničkim sredstvima komunikacije, uključujući prijenos telefaksom, telefonom, elektroničkom poštom ili bilo kojim drugim elektroničkim putem izvan teritorija Bosne i Hercegovine;

g) brokering podrazumijeva pregovaranje ili ugovaranje poslova za kupnju, prodaju ili nabavu robe dvojne namjene iz jedne strane zemlje u drugu stranu zemlju, te prodaju i kupnju robe dvojne namjene radi prijenosa iz jedne strane zemlje u drugu stranu zemlju. Brokering se ne odnosi na pomoćne usluge, kao što su: promet, financijske usluge, osiguranje ili reosiguranje, oglašavanje ili reklamiranje;

h) broker podrazumijeva pravnu osobu sa sjedištem na teritoriju Bosne i Hercegovine ili fizičku osobu s prebivalištem u Bosni i Hercegovini koja se bavi brokerskim uslugama i evidentirana je u Ministarstvu za vanjskotrgovinski promet robom dvojne namjene;

i) tehnička pomoć podrazumijeva svaku pomoć u vezi s popravkom, razvojem, proizvodnjom, sklapanjem, testiranjem ili održavanjem robe dvojne namjene navedene na Listi roba dvojne namjene, koja može biti u obliku naputka, osposobljavanja, prijenosa poslovnog znanja, stručnih ili savjetodavnih usluga. Tehnička pomoć uključuje usmene oblike pomoći, pisane ili glasovne upute, obuke, prenošenje poslovnog znanja ili vještina ili savjetodavne usluge;

j) osoba koja pruža tehničku pomoć podrazumijeva pravnu osobu sa sjedištem na teritoriju Bosne i Hercegovine ili pravnu osobu s prebivalištem u Bosni i Hercegovini koja pruža tehničku pomoć i evidentirana je u Ministarstvu za pružanje tehničke pomoći u vezi s robom dvojne namjene navedene na Listi roba dvojne namjene;

k) provoz je carinskim propisima uređen carinski postupak prema kojem se roba dvojne namjene koja nije iz Bosne i Hercegovine provozi preko carinskog područja Bosne i Hercegovine kopnenim, vodenim, zračnim ili kombiniranim prijevozom, s ili bez pretovara, s odredištem izvan Bosne i Hercegovine. Pretovar podrazumijeva istovar, ponovni utovar ili promjenu prometnog sredstva na teritoriju Bosne i Hercegovine;

l) individualna izvozna dozvola podrazumijeva dozvolu dodijeljenu jednom određenom izvozniku za jednog krajnjeg korisnika ili primatelja u stranoj zemlji i koja obuhvaća jednu ili više roba dvojne namjene;

m) globalna izvozna dozvola podrazumijeva dozvolu dodijeljenu jednom određenom izvozniku za određenu vrstu ili kategoriju robe dvojne namjene koja može vrijediti za izvoz jednom ili većem broju određenih krajnjih korisnika i/ili u jednoj ili više određenih stranih zemalja;

n) opća izvozna dozvola podrazumijeva dozvolu za izvoz određene robe dvojne namjene u određene strane zemlje, a raspoloživa je svim izvoznicima koji poštuju njezine uvjete za uporabu, koje propiše Ministarstvo i objavi u "Službenom glasniku BiH";

o) međunarodni uvozni certifikat podrazumijeva ispravu dodijeljenu jednom određenom uvozniku za jednog krajnjeg korisnika ili primatelja u Bosni i Hercegovini, a obuhvaća jednu ili više stavki roba dvojne namjene;

p) potvrda o primitku robe dvojne namjene (Delivery Verification Certificate) podrazumijeva ispravu koja se izdaje u svrhu potvrđivanja da je roba dvojne namjene stigla na krajnje odredište navedeno u ispravi;

r) vanjskotrgovinski promet podrazumijeva izvoz, provoz i brokering robe dvojne namjene, te pružanje tehničke pomoći u vezi s robom dvojne namjene.

Članak 4. (Lista roba dvojne namjene)

(1) Ministarstvo objavljuje u "Službenom glasniku BiH" Listu roba dvojne namjene (u daljnjem tekstu: Lista), koja je službeni prijevod mjerodavne Liste stavki dvojne namjene Europske unije.

(2) Za izvoz robe dvojne namjene navedene na Listi potrebna je dozvola iz članka 10. ovoga Zakona.

POGLAVLJE II. KONTROLA VANJSKOTRGOVIN-SKOG PROMETA ROBE DVOJNE NAMJENE

Članak 5. (Nadležno tijelo za izdavanje isprava)

(1) Ministarstvo izdaje sljedeće dozvole: a) dozvolu za izvoz robe dvojne namjene (u daljnjem

tekstu: dozvola za izvoz); b) dozvolu za provoz robe dvojne namjene; c) dozvolu za obavljanje brokerskih usluga s robom

dvojne namjene (u daljnjem tekstu: dozvola za brokering);

Petak, 22. 7. 2016. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 53 - Stranica 3

d) dozvolu za pružanje tehničke pomoći robom dvojne namjene (u daljnjem tekstu: dozvola za tehničku pomoć).

(2) Ministarstvo izdaje međunarodni uvozni certifikat za robe dvojne namjene (International Import Certificate).

(3) Ministarstvo izdaje potvrdu o primitku robe dvojne namjene.

(4) Isprave iz st. (1), (2) i (3) ovog članka izdaju se na temelju zahtjeva podnositelja.

(5) Ministarstvo izdaje isprave iz stavka (1) ovoga članka na temelju prijedloga Povjerenstva za kontrolu robe dvojne namjene (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) i prethodne suglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH, a isprave iz stavka (2) ovoga članka na temelju prijedloga Povjerenstva.

(6) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine provedbenim propisom utvrđuje oblik i sadržaj isprava iz st. (1), (2) i (3) ovoga članka.

Članak 6. (Sveobuhvatna kontrola)

(1) Dozvola je potrebna i kada je u pitanju izvoz robe dvojne namjene koja nije navedena na Listi, a riječ je o robi za koju je Ministarstvo obavijestilo izvoznika da je ili bi mogla biti, u cijelosti ili u dijelovima, korištena za razvoj, proizvodnju, upravljanje, djelovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje kemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno za razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi kemijsko, biološko ili nuklearno oružje. Ministarstvo daje obavijest izvozniku na temelju informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih tijela.

(2) Dozvola je potrebna i kada je u pitanju izvoz robe dvojne namjene koja nije navedena na Listi, a riječ je o robi za koju je Ministarstvo obavijestilo državu nabave da je ili bi mogla biti, u cijelosti ili u dijelovima, korištena za krajnju vojnu namjenu, a krajnji korisnik je iz države odredišta prema kojoj se provode sankcije na oružje Vijeća sigurnosti UN-a, OESS-a ili Europske unije. Ministarstvo daje obavijest izvozniku na temelju informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih tijela.

(3) Ako je izvoznik svjestan ili ima razloga sumnjati da je roba koju namjerava izvoziti roba dvojne namjene koja nije navedena na Listi, a koja je namijenjena ili se može koristiti, u cijelosti ili u dijelovima, za svrhu iz st. (1) i (2) ovoga članka, dužan je o tome obavijestiti Ministarstvo, koje će odlučiti je li za takav izvoz potrebna dozvola.

Članak 7. (Evidencija)

(1) Sve pravne i fizičke osobe koje podnose zahtjev za izdavanje isprava iz članka 5. st. (1), (2) i (3) evidentiraju se u Ministarstvu.

(2) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH provedbenim propisom utvrđuje postupak evidentiranja iz stavka (1) ovoga članka.

Članak 8. (Povjerenstvo za kontrolu robe dvojne namjene)

(1) Vijeće ministara BiH imenuje i razrješuje članove Povjerenstva na prijedlog Ministarstva.

(2) Sastav Povjerenstva čine predstavnici: Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Ministarstva vanjskih poslova BiH, Ministarstva sigurnosti BiH, Ministarstva obrane BiH, Uprave za neizravno oporezivanje BiH i Obavještajno-sigurnosne agencije BiH. Ovisno o vrsti robe i krajnjem korisniku, na sjednice Povjerenstva pozivaju se i predstavnici: Državne regulativne agencije za radijacijsku i

nuklearnu sigurnost, Ministarstva civilnih poslova BiH ili drugih tijela.

(3) Ministarstvo, na prijedlog Povjerenstva, donosi poslovnik o radu Povjerenstva.

(4) Povjerenstvo se sastaje i djeluje isključivo na zahtjev Ministarstva i nadležno je: a) na zahtjev Ministarstva, dati svoje mišljenje u vezi s

pravilnom klasifikacijom robe dvojne namjene, b) Ministarstvu dati prijedlog za izdavanje ili odbijanje

izdavanja isprava iz članka 5. st. (1) i (2) i članka 6. ovoga Zakona,

c) Ministarstvu predložiti donošenje rješenja o zabrani provoza robe dvojne namjene, što Ministarstvo može učiniti ako dobije suglasnost Ministarstva vanjskih poslova BiH.

(5) Povjerenstvo u svome radu posebice vodi računa o: a) međunarodnim obvezama i vanjskopolitičkim

interesima Bosne i Hercegovine; b) ostvarivanju i zaštiti sigurnosnih interesa Bosne i

Hercegovine; c) obrambenim interesima Bosne i Hercegovine; d) kemijskoj sigurnosti; e) radijacijskoj i nuklearnoj sigurnosti; f) ograničenjima trgovine; g) namjeravanoj krajnjoj uporabi i riziku od zlouporabe.

Članak 9. (Prethodna suglasnost)

(1) Prije izdavanja dozvola iz članka 5. stavka (1) toč. a), b), c) i d) ovoga Zakona, Ministarstvo traži prethodnu suglasnost od Ministarstva vanjskih poslova BiH.

(2) Prilikom davanja prethodne suglasnosti, Ministarstvo vanjskih poslova BiH vodi računa o sljedećem: a) zabranama i sankcijama Vijeća sigurnosti UN-a,

OESS-a i Europske unije; b) preuzetim međunarodnim obvezama, vanjskopoli-

tičkim interesima i specifičnim interesima Bosne i Hercegovine u odnosu na strateške vanjskopolitičke partnere Bosne i Hercegovine;

c) Zajedničkom stajalištu Europske unije; d) načelu neširenja oružja za masovno uništavanje.

(3) Ministarstvo vanjskih poslova BiH dužno je Ministarstvu dostaviti akt kojim se daje ili odbija davanje prethodne suglasnosti u roku od 15 dana od dana kada mu je suglasnost zatražena, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja prethodne suglasnosti potrebno obaviti dodatne provjere, o čemu obavještava Ministarstvo.

Članak 10. (Dozvola za izvoz)

(1) Ministarstvo izdaje dozvole za izvoz robe navedene na Listi, te dozvole za robu iz članka 6. st. (1) i (2) ovoga Zakona, koje mogu biti: a) individualne (pojedinačne) izvozne dozvole; b) globalne izvozne dozvole i c) opće izvozne dozvole.

(2) Ministarstvo izdaje globalnu izvoznu dozvolu izvozniku uzimajući u obzir vrstu robe dvojne namjene, vrstu i dugoročnost izvoznih poslova, zemlju u koju se ta roba izvozi te ima li izvoznik uspostavljen program unutarnje usklađenosti (Internal Compliance Program - ICP), kojim su utvrđena pravila postupanja i odgovornosti unutar tvrtke te usklađenost s propisima kojima je uređeno ovo područje. Ministarstvo provedbenim propisom utvrđuje temeljne elemente koje program unutarnje usklađenosti mora sadržavati.


(3) Ministarstvo može izdati opću izvoznu dozvolu za određenu robu dvojne namjene za određene strane zemlje za korištenje pod određenim uvjetima. Opća izvozna dozvola objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i važi do njezinog ukidanja. Ministarstvo može odlukom zabraniti izvozniku ili kasnije ponovno odobriti korištenje opće izvozne dozvole ako ustanovi ili ako postoji sumnja da izvoznik ne ispunjava uvjete iz opće dozvole ili povređuje propise iz ovoga područja.

(4) Dozvola iz stavka (2) točke a) ovoga članka izdaje se s rokom važenja od jedne godine.

(5) Dozvola iz stavka (2) točke b) ovog članka izdaje se s rokom važenja od dvije godine.

Članak 11. (Dozvola za brokering)

(1) Za obavljanje brokerskih usluga u vezi s robom dvojne namjene navedene na Listi potrebna je dozvola ako je Ministarstvo obavijestilo brokera da je roba dvojne namjene ili bi mogla biti, u cijelosti ili u dijelovima, korištena za razvoj, proizvodnju, upravljanje, djelovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje kemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno za razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi kemijsko, biološko ili nuklearno oružje. Ministarstvo daje obavijest brokeru na temelju informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih tijela.

(2) Za obavljanje brokerskih usluga u vezi s robom dvojne namjene navedene na Listi potrebna je dozvola ako je Ministarstvo obavijestilo brokera da je roba dvojne namjene ili bi mogla biti, u cjelosti ili u dijelovima, korištena za krajnju vojnu namjenu, a krajnji korisnik je iz zemlje prema kojoj se provode sankcije na oružje Vijeća sigurnosti UN-a, OESS-a ili Europske unije. Ministarstvo daje obavijest brokeru na temelju informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih tijela.

(3) Dozvola je potrebna i za obavljanje brokerskih usluga u vezi s robom dvojne namjene koja nije navedena na Listi ako je Ministarstvo obavijestilo brokera da je roba dvojne namjene ili bi mogla biti, u cijelosti ili u dijelovima, namijenjena za svrhe navedene u st. (1) i (2) ovoga članka. Ministarstvo daje obavijest brokeru na temelju informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih tijela.

(4) Brokerska usluga iz st. (1), (2) i (3) ovoga članka može se obaviti samo na temelju izdane dozvole.

(5) Ako je broker svjestan ili ima razloga sumnjati da je roba navedena na Listi ili roba koja nije navedena na Listi, a za koju on nudi obavljanje brokerskih usluga, u cijelosti ili u dijelovima, namijenjena za svrhe navedene u st. (1), (2) i (3) ovoga članka, dužan je o tome obavijestiti Ministarstvo, koje će odlučiti je li za tu brokersku uslugu potrebna dozvola. Takva brokerska usluga može se obaviti samo nakon što Ministarstvo odobri brokersku uslugu ili odluči da takva dozvola nije potrebna.

(6) Dozvola iz ovoga članka je individualna i izdaje se s rokom važenja do jedne godine od dana njezina izdavanja.

Članak 12. (Dozvola za tehničku pomoć)

(1) Za tehničku pomoć koju pravna osoba sa sjedištem na teritoriju Bosne i Hercegovine ili fizička osoba s prebivalištem u Bosni i Hercegovini pruža izvan teritorija Bosne i Hercegovine potrebna je dozvola ako se tehnička pomoć namjerava koristiti za:

a) krajnju vojnu namjenu, a zemlja je pod zabranama ili sankcijama na oružje Vijeća sigurnosti UN-a, OESS-a ili Europske unije ili

b) razvoj, proizvodnju, upravljanje, rukovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje kemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi kemijsko, biološko ili nuklearno oružje.

(2) Ako je pravna ili fizička osoba svjesna ili ima razloga sumnjati da je tehnička pomoć koju namjerava pružiti namijenjena za svrhe navedene u stavku (1) ovoga članka, dužna je o tome izvijestiti Ministarstvo, koje će odlučiti je li za tu tehničku pomoć potrebna dozvola. Tehnička pomoć može se pružiti samo nakon što Ministarstvo odobri tehničku pomoć ili odluči da takva dozvola nije potrebna.

(3) Za pružanje tehničke pomoći nije potrebna dozvola kad se pojavljuje u obliku prijenosa javno dostupnih podataka ili prijenosa podataka iz temeljnih znanstvenih istraživanja.

(4) Dozvola iz st. (1) i (2) ovog članka je individualna i izdaje se s rokom važenja do jedne godine od dana njezinog izdavanja.

Članak 13. (Zabrana provoza robe dvojne namjene i dozvola za provoz robe

dvojne namjene) (1) Po dobivanju obavijesti od drugog nadležnog tijela,

Ministarstvo može rješenjem zabraniti provoz robe dvojne namjene navedene na Listi ili robe iz članka 6. st. (1) i (2) ovoga Zakona. Rješenje se donosi na temelju prijedloga Povjerenstva i suglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH. Rješenje je konačno te se protiv njega ne može uložiti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

(2) Prije donošenja rješenja o zabrani, Ministarstvo može zatražiti od prijevoznika da podnese zahtjev za dozvolu za taj određeni provoz robe dvojne namjene s Liste ako se radi o robi koja se namjerava koristiti za razvoj, proizvodnju, upravljanje, rukovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje kemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi kemijsko, biološko ili nuklearno oružje. Ministarstvo može izdati dozvolu na temelju prijedloga Povjerenstva i suglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH.

Članak 14. (Međunarodni uvozni certifikat)

(1) Ministarstvo može, na zahtjev uvoznika, izdati međunarodni uvozni certifikat iz članka 5. stavka (2) ovoga Zakona.

(2) Međunarodni uvozni certifikat iz stavka (1) ovoga članka izdaje se s rokom važenja do šest mjeseci od dana njegova izdavanja.

Članak 15. (Potvrda o primitku robe dvojne namjene)

(1) Ministarstvo može, na zahtjev uvoznika, izdati potvrdu o primitku robe dvojne namjene iz članka 5. stavka (3) ovoga Zakona u svrhu potvrđivanja da je roba dvojne namjene stigla na krajnje odredište navedeno u ispravi.

(2) Ministarstvo izdaje potvrdu o primitku robe dvojne namjene na temelju izvješća nadležnih tijela Uprave za neizravno oporezivanje BiH (u daljnjem tekstu: UNO) o registriranom uvozu te, po potrebi, potvrde nadležnih državnih ili entitetskih institucija da je roba dvojne namjene stigla na krajnje odredište navedeno u izvoznoj dozvoli.


POGLAVLJE III. NADLEŽNOSTI I OVLASTI

Članak 16. (Zahtjev za izdavanje dozvole)

(1) Zahtjev za izdavanje dozvola iz članka 5. stavka (1) ovoga Zakona podnosi se Ministarstvu.

(2) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka obvezno se podnosi izvornik isprave o krajnjoj uporabi robe dvojne namjene (uvjerenje, potvrda ili certifikat), ne stariji od šest mjeseci ako na ispravi nije naveden drukčiji rok važenja, izdane od nadležne državne institucije zemlje krajnjeg korisnika. Ako država krajnjeg korisnika ne izdaje takvu ispravu, prihvatit će se izjava krajnjeg korisnika o krajnjoj uporabi robe dvojne namjene ovjerena kod nadležne državne institucije ili izjava krajnjeg korisnika uz predočavanje uvozne dozvole izdane od nadležne državne institucije.

(3) Ako se radi o zahtjevu za ponovni izvoz, obvezno se podnosi i dokument izvoznika kojim se daje suglasnost za ponovni izvoz robe.

(4) Ministarstvo provedbenim propisom utvrđuje oblik i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje dozvole te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Članak 17. (Zahtjev za izdavanje međunarodnog uvoznog certifikata)

(1) Zahtjev za izdavanje međunarodnog uvoznog certifikata iz članka 5. stavka (2) ovoga Zakona podnosi se Ministarstvu.

(2) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka obvezno se podnosi izjava krajnjeg korisnika ovjerena od odgovorne osobe krajnjeg korisnika, u kojoj treba stajati sljedeće: a) krajnja uporaba robe, opis robe, količina i vrijednost

te naziv izvoznika i uvoznika; b) da roba neće biti korištena, u cijelosti ili u dijelovima,

za razvoj, proizvodnju, upravljanje, djelovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje kemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno za razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi kemijsko, biološko ili nuklearno oružje;

c) da se roba neće ponovno izvoziti bez posebnog odobrenja Ministarstva, odnosno bez dozvole koja se izdaje sukladno članku 10. ovoga Zakona.

(3) Zahtjev iz stavka (1) ovoga članka obvezno se podnosi ako se radi o kemikalijama, radioaktivnim tvarima, eksploziv-nim tvarima ili drugoj robi koja ima opasna svojstva, a čije je korištenje uređeno posebnim zakonskim propisima. Uz zahtjev se obvezno podnosi isprava nadležnog tijela kojim se odobrava nabava, uporaba ili skladištenje takve vrste robe.

(4) Ministarstvo izdaje međunarodni uvozni certifikat u roku od 15 dana od dana kada je uredno podnesen potpuni zahtjev, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja potrebno obaviti dodatne provjere.

(5) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH provedbenim propisom utvrđuje oblik i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje međunarodnog uvoznog certifikata te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

(6) Iznimno, Ministarstvo može potvrditi certifikat krajnjeg korisnika na obrascu koji propiše zemlja izvoznika nakon ovjere uvoznika i krajnjeg korisnika.

Članak 18. (Zahtjev za izdavanje potvrde o primitku robe dvojne namjene)

(1) Zahtjev za izdavanje potvrde o primitku robe dvojne namjene iz članka 5. stavka (3) ovoga Zakona podnosi se Ministarstvu.

(2) Ministarstvo izdaje potvrdu o primitku robe dvojne namjene u roku od 15 dana od dana kada je podnesen

potpuni zahtjev, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja potrebno obaviti dodatne provjere.

(3) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH naputkom o uvjetima i postupku izdavanja isprava u vanjskotrgovinskom prometu robe dvojne namjene utvrđuje oblik i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje potvrde o primitku robe dvojne namjene te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Članak 19. (Rokovi za izdavanje dozvola)

Ministarstvo izdaje dozvole iz članka 5. stavka (1) ovoga Zakona u roku od 30 dana od dana kada je uredno podnesen potpuni zahtjev, odnosno u roku od 60 dana ako je u postupku izdavanja dozvole potrebno obaviti dodatne provjere.

Članak 20. (Odbijanje zahtjeva)

(1) Ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje isprave kada je ispunjen bilo koji od sljedećih uvjeta: a) ako Ministarstvo vanjskih poslova BiH ne izda

prethodnu suglasnost; b) ako Povjerenstvo predloži odbijanje zahtjeva za

izdavanje dozvole; c) ako su podatci iz zahtjeva nepotpuni ili uz zahtjev

nisu priloženi svi propisani dokumenti; d) ako su podatci iz zahtjeva netočni ili su uz zahtjev

priloženi netočni dokumenti; e) ako je propušteno prikazivanje mjerodavnih činjenica; f) ako je podnositelj zahtjeva u ranijim aktivnostima

prekršio odredbe ovoga Zakona. (2) Ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva za

izdavanje isprave ako roba ne odgovara podatcima navedenim u zahtjevu, a izvoznik ili proizvođač na zahtjev Ministarstva ne omogući pregled robe i/ili pregled dokumentacije u vezi s tom robom.

Članak 21. (Oduzimanje isprave)

(1) Ministarstvo donosi rješenje o oduzimanju izdane isprave kada je ispunjeno bilo što od sljedećeg: a) ako Ministarstvo vanjskih poslova BiH obavijesti

Ministarstvo da su Vijeće sigurnosti UN-a, OESS ili Europska unija uveli restriktivne mjere prema državi za koju je izdana dozvola ili se promijene okolnosti vezane uz vanjskopolitičke i posebne interese Bosne i Hercegovine;

b) ako se utvrdi da je isprava bila izdana na temelju netočnih ili krivih podataka;

c) ako nastanu okolnosti ili dođe do novih saznanja koje bi, da su okolnosti postojale ili da se za njih znalo u vrijeme razmatranja zahtjeva za izdavanje isprave, dovele do odbijanja zahtjeva za izdavanje isprave;

d) ako se izdana isprava ne koristi u namijenjene svrhe; e) ako pravna ili fizička osoba ne posluje, odnosno ne

postupa sukladno odredbama ovoga Zakona i drugih zakonskih i podzakonskih akata kojima se uređuje ovo područje;

f) ako pravna ili fizička osoba onemogućava provođenje nadzora.

(2) Ministarstvo nije odgovorno za troškove koji su nastali ili će nastati oduzimanjem isprave.

Članak 22. (Međunarodna suradnja)

(1) Ministarstvo vanjskih poslova BiH može obavijestiti druge države o svakom odbijanju izdavanja dozvole za izvoz uz


navođenje zemlje odredišta, krajnjeg korisnika i krajnje namjene, te okolnosti mjerodavnih za odbijanje dozvole.

(2) Ako Ministarstvo vanjskih poslova BiH ima saznanje da je jedna od država članica Europske unije u protekle tri godine odbila izdati dozvolu za izvoz, Ministarstvo vanjskih poslova BiH, prije sjednice Povjerenstva, može konzultirati državu koja je odbila izdati dozvolu.

(3) U slučaju zahtjeva za ponovni izvoz prethodno uvezene robe, Ministarstvo vanjskih poslova BiH obavještava o tome državu izvoznicu.

Članak 23. (Izvješćivanje)

(1) Korisnik dozvole iz članka 5. stavka (1) ovoga Zakona dužan je pisano obavijestiti Ministarstvo o njezinoj realizaciji u roku od 15 dana od dana realizacije te dostaviti presliku dozvole.

(2) Korisnik isprave iz članka 5. stavka (2) ovoga Zakona dužan je pisano obavijestiti Ministarstvo o njezinoj realizaciji u roku od 15 dana od dana realizacije te dostaviti presliku isprave.

(3) Korisnik izvozne dozvole dužan je, na zahtjev Ministarstva, dostaviti potvrdu o primitku robe ili usluge, ovjerenu od nadležne institucije zemlje krajnjeg odredišta ako ta zemlja ima propise za izdavanje takve potvrde.

(4) Ako nakon izdavanja isprave dođe do promjene poslovnog partnera, krajnjeg korisnika, krajnje namjene ili drugih podataka iz isprave ili podataka na temelju kojih je dobivena isprava, korisnik isprave dužan je o tome pisano obavijestiti Ministarstvo u roku od osam dana od dana nastanka ili saznanja za nastanak promjene, radi obnove postupka.

Članak 24. (Vođenje evidencije u Ministarstvu)

(1) Ministarstvo vodi evidenciju o izdanim dozvolama sukladno članku 5. stavak (1) ovoga Zakona i jednom godišnje Vijeću ministara BiH dostavlja izvješće o izdanim dozvolama, te izvješće o odbijenim zahtjevima za izdavanje dozvola i oduzetim dozvolama uz navođenje razloga za odbijanje i oduzimanje.

(2) Ministarstvo polugodišnje dostavlja ažurnu evidenciju iz članka 7. ovoga Zakona UNO-u, entitetskim ministarstvima trgovine i Vladi Brčko Distrikta BiH.

(3) Ministarstvo vanjskih poslova BiH može tražiti od Ministarstva dostavu podataka o izdanim izvoznim dozvolama, podatke o odbijenim zahtjevima za izdavanje dozvola, podatke o oduzetim dozvolama te druge podatke, a u svrhu međunarodne suradnje i dostave podataka UN-u, Europskoj uniji i drugim međunarodnim regionalnim i globalnim organizacijama.

Članak 25. (Vođenje evidencije korisnika isprave)

(1) Korisnici isprava iz članka 5. st. (1) i (2) ovoga Zakona dužni su voditi detaljnu evidenciju o ispravama, koja mora sadržavati najmanje sljedeće podatke: opis robe ili usluge, količinu i vrijednost, puni naziv i adresu izvoznika, uvoznika, isporučitelja i primatelja robe, brokera te krajnju namjenu i puni naziv i adresu krajnjeg korisnika robe.

(2) Dokumentaciju iz stavka (1) ovoga članka korisnik isprave mora čuvati najmanje pet godina od svršetka kalendarske godine u kojoj je obavljena transakcija i dostaviti je Ministarstvu na zahtjev.

(3) Ministarstvo može propisati i druge podatke koje mora sadržavati dokumentacija iz stavka (1) ovoga članka.

Članak 26. (Nadzor)

(1) Nadležna tijela UNO-a provode nadzor i prihvaćaju prijavu za izvoz ili provoz robe dvojne namjene samo onda kada deklarant podnese dozvolu propisanu člankom 5. stavak (1) ovoga Zakona. Obvezno se kontrolira usklađenost robe s podnesenom ispravom. UNO dostavlja Ministarstvu polugodišnje pisano izvješće o obavljenom izvozu.

(2) Izvoznik, broker, osoba koja pruža tehničku pomoć, banka ili bilo koja organizacija koja ima podatke potrebne za nadzor robe dvojne namjene dužni su, na zahtjev Ministarstva, UNO-a ili istražnih tijela Bosne i Hercegovine, dostaviti svoje poslovne knjige, podatke o poslovnom dopisivanju i sve druge podatke za robu dvojne namjene potrebne za provođenje nadzora.

(3) Ministarstvo putem entitetskih ministarstava trgovine traži podatke od nadležnih inspekcija potrebne za provedbu nadzora te pregled robe dvojne namjene, kao i pregled dokumentacije povezane s tom robom ili uslugom kod proizvođača, izvoznika, brokera, osobe koja pruža tehničku pomoć i krajnjeg korisnika, vodeći računa o zaštiti tajnih podataka.

(4) Izvoznik, proizvođač, broker, osoba koja pruža tehničku pomoć i krajnji korisnik moraju omogućiti ovlaštenim osobama institucija iz stavka (3) ovoga članka pristup svojim prostorijama.

(5) UNO, Ministarstvo sigurnosti BiH, nadležna entitetska ministarstva i tijela unutarnjih poslova dužni su, bez odgode, obavijestiti Ministarstvo ako za vrijeme obavljanja svojih dužnosti otkriju mjerodavne podatke vezane uz nadzor robe dvojne namjene ili da je počinjena povreda ovoga Zakona.

POGLAVLJE IV. KAZNENE ODREDBE

Članak 27. (Prekršajne odredbe)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 KM do 30.000 KM kaznit će se pravna i fizička osoba, korisnik isprave iz čl. 5. i 6. ovoga Zakona, ako: a) ne postupi sukladno članku 23. ovoga Zakona, b) ne vodi evidenciju sukladno članku 25. ovoga

Zakona, c) onemogući provođenje nadzora sukladno članku 26.

ovoga Zakona. (2) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 10.000 KM

kaznit će se odgovorna osoba u pravnoj osobi za prekršaje iz stavka (1) ovoga članka.

POGLAVLJE V. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 28. (Provedbeni propisi)

U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovoga Zakona, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH donijet će sljedeće provedbene propise:

a) pravilnik o obliku i sadržaju isprava u vanjskotrgovinskom prometu roba dvojne namjene;

b) naputak o obliku, sadržaju i vođenju evidencije u Registru osoba za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa robom dvojne namjene;

c) poslovnik o radu Povjerenstva; d) naputak o uvjetima i postupku izdavanja isprava u

vanjskotrgovinskom prometu roba dvojne namjene; e) naputak o provođenju nadzora.


Članak 29. (Prijelazne odredbe)

Do stupanja na snagu provedbenih propisa iz članka 28. ovoga Zakona primjenjivat će se:

a) Naputak o proceduri registracije pravnih i fizičkih osoba za vanjskotrgovinski promet roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

b) Naputak o uvjetima i postupku za izdavanje isprava za vanjskotrgovinski promet roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

c) Naputak o provedbi nadzora nad pravnom i fizičkom osobom kojoj je izdana isprava ili koja je registrirana za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa roba s kontrolnih lista ("Službeni glasnik BiH", broj 28/10).

Članak 30. (Primjena Zakona o upravnom postupku)

U slučajevima provođenja postupka odlučivanja o pravima i obvezama pravnih i fizičkih osoba koje nisu predviđene ovim Zakonom, primjenjivat će se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13).

Članak 31. (Prestanak važenja)

Danom stupanja na snagu ovoga Zakona prestaju važiti odredbe Zakona o kontroli vanjskotrgovinskog prometa roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 103/09), koje se primjenjuju na područje kontrole vanjskotrgovisnkog prometa roba dvojne namjene.

Članak 32. (Započeti postupci)

Postupci koji su započeli do stupanja na snagu ovoga Zakona nastavit će se i dovršiti prema odredbama Zakona o kontroli vanjskotrgovinskog prometa roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 103/09).

Članak 33. (Stupanje na snagu)

Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02-02-1-748/16 14. srpnja 2016. godine

Sarajevo Predsjedatelj

Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH

Mladen Bosić, v. r.

Predsjedatelj Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Safet Softić, v. r.

На основу члана IV 4. а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 31. сједници Представничког дома, одржаној 15. јуна 2016. године, и на 21. сједници Дома народа, одржаној 14. јула 2016. године, усвојила је

ЗАКОН О КОНТРОЛИ СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ПРОМЕТА

РОБЕ ДВОЈНЕ НАМЈЕНЕ

ГЛАВА I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Закона)

Овим законом прописују се услови за извоз, брокеринг и транзит робе двојне намјене, пружање услуга техничке помоћи у вези са робом двојне намјене, издавање међународног увозног цертификата и потврде о пријему робе двојне намјене те утврђују надлежне органе за издавање исправа и спровођење надзора у вези са робом двојне намјене.

Члан 2. (Изузеци од примјене Закона)

(1) Одредбе овог закона не примјењују се у случајевима када се, у складу са интересима спољне политике и међународним обавезама Босне и Херцеговине извоз или транзит робе двојне намјене обавља у оквиру билатералне или мултилатералне војне, полицијске, специјалне или сталне мисије на некомерцијалној основи као подршка: a) резолуцијама Савјета безбједности УН-а, б) одлукама у оквиру Организације за европску

безбједност и сарадњу (ОЕБС), или ц) било којој другој мировној операцији која се

спроводи у складу са принципима Повеље УН-а у склопу међународне организације.

(2) Министарство иностраних послова БиХ даје сагласност о испуњавању услова из става (1) овога члана.

(3) У случају да се тако извезена или увезена роба двојне намјене престане користити у сврхе специјалне или сталне мисије, односно постане предмет комерцијалне трансакције, на њу се примјењују одредбе овог закона.

Члан 3. (Значење израза)

Изрази употријебљени у овом закону имају сљедеће значење:

a) роба двојне намјене подразумијева све ставке наведене на Листи робе двојне намјене, укључујући софтвер и технологију, која може да се користи и у цивилне и у војне сврхе, те робу која може да буде употријебљена у неексплозивне сврхе, али и која на било који начин може да помогне у производњи нуклеарног оружја или других нуклеарних експлозивних направа;

б) Листа робе двојне намјене подразумијева све ставке наведене на релевантној Листи ставки двојне намјене (List of Dual-Use Items) Европске уније;

ц) крајња војна намјена подразумијева уградњу у робу војне намјене, употребу за производњу, испитивање, развој, одржавање или анализу робе војне намјене и потреба било ког недовршеног производа за производњу робе војне намјене;

д) роба војне намјене подразумијева све ставке наведене на Заједничкој листи војне опреме (Common Military List) Европске уније, коју Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (у даљем тексту: Министарство) преводи и објављује у "Службеном гласнику БиХ";


е) извоз подразумијева: 1) царинским прописима уређен царински

поступак према којем роба двојне намјене трајно или привремено напушта царинско подручје Босне и Херцеговине;

2) поновни извоз према којем роба двојне намјене, претходно увезена на царинско подручје Босне и Херцеговине, напушта царинско подручје Босне и Херцеговине, али не укључује робу у транзиту; и

3) пренос софтвера или технологије путем електронских медија, укључујући пренос путем телефакса, телефона, електронске поште или било којим другим електронским средствима на одредиште изван Босне и Херцеговине; укључује стављање на располагање таквог софтвера или технологије у електронској форми правним или физичким лицима или партнерима изван Босне и Херцеговине. Извоз такође укључује и усмени пренос технологије ако се технологија описује телефоном или другим електронским средством;

ф) извозник подразумијева правно или физичко лице: 1) са сједиштем у Босни и Херцеговини,

односно пребивалиштем у Босни и Херцеговини, евидентирано у Министарству за обављање спољнотрговинског промета робе двојне намјене;

2) у чије име се подноси извозна царинска декларација, односно лице које, у вријеме када је декларација прихваћена има закључен уговор о извозу са примаоцем робе у другој држави и има овлашћење да одлучи о слању робе са територије Босне и Херцеговине. Ако уговор о извозу није закључен или ако једна од страна у уговору не дјелује у своје име, извозник је лице које има овлашћење да одлучи о слању робе са територије Босне и Херцеговине;

3) које доноси одлуку о преносу, омогућава пренос или чини доступним софтвер или технологију електронским средствима комуникације, укључујући пренос телефаксом, телефоном, електронском поштом, или било којим другим електронским путем изван територије Босне и Херцеговине;

г) брокеринг подразумијева преговарање или уговарање послова за куповину, продају или набавку робе двојне намјене из једне стране земље у другу страну земљу, те продају и куповину робе двојне намјене ради преноса из једне стране земље у другу страну земљу. Брокеринг се не односи на помоћне услуге као што су: транспорт, финансијске услуге, осигурање или реосигурање, оглашавање или рекламирање;

х) брокер подразумијева правно лице са сједиштем на територији Босне и Херцеговине или физичко лице са пребивалиштем у Босни и Херцеговини које се бави брокерским услугама и евидентирано је у Министарству за спољнотрговински промет робе двојне намјене;

и) техничка помоћ подразумијева сваку помоћ у вези са поправком, развојем, производњом,

склапањем, тестирањем или одржавањем робе двојне намјене наведене на Листи робе двојне намјене, која може да буде у форми упутства, оспособљавања, преноса пословног знања, стручних или савјетодавних услуга. Техничка помоћ укључује усмене облике помоћи, писане или гласовне упуте, обуке, преношење пословног знања или вјештина или савјетодавне услуге;

ј) лице које пружа техничку помоћ је правно лице са сједиштем на територији Босне и Херцеговине или физичко лице са пребивалиштем у Босни и Херцеговини које пружа техничкупомоћ и евидентирано је у Министарству за пружање техничке помоћи у вези са робом двојне намјене наведене на Листи робе двојне намјене;

к) транзит је царинским прописима уређен царински поступак према којем се роба двојне намјене која није из Босне и Херцеговине транзити преко царинског подручја Босне и Херцеговине, копненим, воденим, ваздушним или комбинованим превозом, са или без претовара, са одредиштем изван Босне и Херцеговине. Претовар подразумијева истовар, поновни утовар или промјену средства промета на територији Босне и Херцеговине;

л) индивидуална извозна дозвола подразумијева дозволу додијељену једном одређеном извознику за једног крајњег корисника или примаоца у страној земљи и која обухвата једну или више роба са двојном намјеном;

м) глобална извозна дозвола подразумијева дозволу додијељену једном одређеном извознику за одређену врсту или категорију робе двојне намјене која може да вриједи за извоз једном или већем броју одређених крајњих корисника и/или у једној или више одређених страних земаља;

н) општа извозна дозвола подразумијева дозволу за извоз одређене робе двојне намјене у одређене стране земље, која је расположива свим извозницима који поштују њене услове за употребу које је прописало Министарство и објављује се у "Службеном гласнику БиХ";

о) међународни увозни цертификат подразумијева исправу додијељену једном одређеном увознику за једног крајњег корисника или примаоца у Босни и Херцеговини, који обухвата једну или више ставки робе двојне намјене;

п) потврда о пријему робе двојне намјене (Delivery Verification Certificate) подразумијева исправу која се издаје у сврху потврђивања да је роба двојне намјене стигла на крајње одредиште наведено у исправи; и

р) спољнотрговински промет подразумијева извоз, транзит и брокеринг робе двојне намјене, те пружање техничке помоћи у вези са робом двојне намјене.

Члан 4. (Листа робе двојне намјене)

(1) Министарство објављује у "Службеном гласнику БиХ" Листу робе двојне намјене (у даљем тексту: Листа) која је службени превод релевантне Листе ставки двојне намјене Европске уније.

(2) За извоз робе двојне намјене наведене на Листи потребна је дозвола из члана 10. овог закона.


ГЛАВА II - КОНТРОЛА СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ПРОМЕТА РОБЕ ДВОЈНЕ НАМЈЕНЕ

Члан 5. (Надлежни орган за издавање исправа)

(1) Министарство издаје сљедеће дозволе: a) дозволу за извоз робе двојне намјене (у даљем

тексту: дозвола за извоз); б) дозволу за транзит робе двојне намјене; ц) дозволу за пружање брокерских услуга са робом

двојне намјене (у даљем тексту: дозвола за брокеринг);

д) дозволу за пружање техничке помоћи са робом двојне намјене (у даљем тексту: дозвола за техничку помоћ).

(2) Министарство издаје међународни увозни цертификат за робу двојне намјене (International Import Certificate).

(3) Министарство издаје потврду о пријему робе двојне намјене.

(4) Исправе из ст. (1), (2) и (3) овог члана издају се на основу захтјева подносиоца.

(5) Министарство издаје исправе из става (1) овог члана на основу приједлога Комисије за контролу робе двојне намјене (у даљем тексту: Комисија) и претходне сагласности Министарства иностраних послова БиХ, а исправе из става (2) овог члана на основу приједлога Комисије.

(6) Министар спољне трговине и економских односа БиХ спроведбеним прописом утврђује форму и садржај исправа из ст. (1), (2) и (3) овог члана.

Члан 6. (Свеобухватна контрола)

(1) Дозвола је потребна и када је у питању извоз робе двојне намјене која није наведена на Листи, а ријеч је о роби за коју је Министарство обавијестило извозника да јесте или би могла да буде, у цијелости или у дијеловима, употријебљена за развој, производњу, управљање, дјеловање, одржавање, складиштење, откривање, идентификацију или ширење хемијског, биолошког или нуклеарног оружја, односно за развој, производњу, одржавање и складиштење пројектила који могу да носе хемијско, биолошко или нуклеарно оружје. Министарство даје обавјештење извознику на основу информација добијених од надлежних истражних и/или обавјештајних органа.

(2) Дозвола је потребна и када је у питању извоз робе двојне намјене која није наведена на Листи, а ријеч је о роби за коју је Министарство обавијестило државу набавке да јесте или би могла да буде, у цијелости или у дијеловима, употријебљена за крајњу војну намјену, а крајњи корисник је из државе одредишта према којој се спроводе санкције на оружје Савјета безбједности УН-а, ОЕБС-а или Европске уније. Министарство даје обавјештење извознику на основу информација добијених од надлежних истражних и/или обавјештајних органа.

(3) Ако је извозник свјестан или има разлога да сумња да је роба коју намјерава да извози роба двојне намјене која није наведена на Листи, а која је намијењена или се може употријебити у цијелости или у дијеловима за сврху из ст. (1) и (2) овог члана, дужан је да о томе обавијести Министарство, које ће одлучити да ли је за такав извоз потребна дозвола.

Члан 7. (Евиденција)

(1) Сва правна и физичка лица која подносе захтјев за издавање исправа из члана 5. ст. (1), (2) и (3) евидентирају се у Министарству.

(2) Министар спољне трговине и економских односа БиХ спроведбеним прописом утврђује поступак евиденти-рања из става (1) овог члана.

Члан 8. (Комисија за контролу робе двојне намјене)

(1) Савјет министара БиХ именује и разрјешава Комисију на приједлог Министарства.

(2) Комисију чине представници: Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, Министарства иностраних послова БиХ, Министарства безбједности БиХ, Министарства одбране БиХ, Управе за индиректно опорезивање БиХ и Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ. У зависности од врсте робе и крајњег корисника на сједнице Комисије позивају се и представници: Државне регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност, Министарства цивилних послова БиХ или других органа.

(3) Министарство на приједлог Комисије доноси пословник о раду Комисије.

(4) Комисија се састаје и дјелује искључиво на захтјев Министарства и надлежна је да: а) на захтјев Министарства да своје мишљење у вези

са правилном класификацијом робе двојне намјене,

б) Министарству да приједлог за издавање или одбијање издавања исправа из члана 5. ст. (1) и (2) и члана 6. овог закона,

ц) Министарству предложи доношење рјешења о забрани транзита робе двојне намјене, што Министарство може да учини ако добије сагласност Министарства иностраних послова БиХ.

(5) Комисија у свом раду нарочито води рачуна о: а) међународним обавезама и спољнополитичким

интересима Босне и Херцеговине; б) остваривању и заштити безбједносних интереса

Босне и Херцеговине; ц) одбрамбеним интересима Босне и Херцеговине; д) хемијској безбједности; е) радијационој и нуклеарној безбједности; ф) ограничењима трговине; г) намјераваној крајњој употреби и ризику од

злоупотребе.

Члан 9. (Претходна сагласност)

(1) Прије издавања дозвола из члана 5. став (1) тачке а), б), ц) и д) овог закона Министарство тражи претходну сагласност од Министарства иностраних послова БиХ.

(2) Приликом давања претходне сагласности Министар-ство иностраних послова БиХ води рачуна о сљедећем: a) забранама и санкцијама Савјета безбједности УН-

а, ОЕБС-а и Европске уније; б) преузетим међународним обавезама, спољнополи-

тичким интересима и специфичним интересима Босне и Херцеговине у односу на стратешке спољнополитичке партнере Босне и Херцеговине;

ц) Заједничком ставу Европске уније; д) принципу неширења оружја за масовно уништа-

вање.


(3) Министарство иностраних послова БиХ дужно је да Министарству достави акт којим се даје или одбија давање претходне сагласности у року од 15 дана од дана када му је она затражена односно у року од 30 дана ако је у поступку издавања претходне сагласности потребно извршити додатне провјере, о чему обавјештава Министарство.

Члан 10. (Дозвола за извоз)

(1) Министарство издаје дозволе за извоз робе наведене на Листи, те дозволе за робу из члана 6. ст. (1) и (2) овог закона, које могу да буду: a) индивидуалне (појединачне) извозне дозволе; б) глобалне извозне дозволе; и ц) опште извозне дозволе.

(2) Глобалну извозну дозволу Министарство издаје извознику, узимајући у обзир врсту робе двојне намјене, врсту и дугорочност извозних послова, државу у коју се та роба извози те има ли извозник успостављен програм унутрашње усклађености (Internal Compliance Program - ICP), којим су утврђена правила поступања и одговорности унутар фирме те усклађеност са прописима којима је уређена ова област. Министарство спроведбеним прописом утврђује основне елементе које програм унутрашње усклађености мора да садржава.

(3) Општу извозну дозволу Министарство може да изда за одређену робу двојне намјене за одређене стране земље за употребу под одређеним условима. Општа извозна дозвола се објављује у "Службеном гласнику БиХ" и важи до њеног укидања. Министарство може извознику одлуком да забрани или касније да поново дозволи употребу Опште извозне дозволе ако установи или ако постоји сумња да извозник не испуњава услове Опште дозволе или крши прописе у овој области.

(4) Дозвола из става (2) тачка а) овог члана издаје се са роком важења од једне године.

(5) Дозвола из става (2) тачка б) овог члана издаје се са роком важења од двије године.

Члан 11. (Дозвола за брокеринг)

(1) За пружање брокерских услуга у вези са робом двојне намјене наведене на Листи потребна је дозвола ако је Министарство обавијестило брокера да роба двојне намјене јесте или би могла да буде, у цијелости или у дијеловима, употријебљена за развој, производњу, управљање, дјеловање, одржавање, складиштење, откривање, идентификацију или ширење хемијског, биолошког или нуклеарног оружја, односно за развој, производњу, одржавање и складиштење пројектила који могу да носе хемијско, биолошко или нуклеарно оружје. Министарство даје обавјештење брокеру на основу информација добијених од надлежних истражних и/или обавјештајних органа.

(2) За пружање брокерских услуга у вези са робом двојне намјене наведене на Листи потребна је дозвола ако је Министарство обавијестило брокера да роба двојне намјене јесте или би могла да буде, у цијелости или у дијеловима, употријебљена за крајњу војну намјену, а крајњи корисник је из земље према којој се спроводе санкције на оружје Савјета безбједности УН-а, ОЕБС-а или Европске уније. Министарство даје обавјештење брокеру на основу информација добијених од надлежних истражних и/или обавјештајних органа.

(3) Дозвола је потребна и за пружање брокерских услуга у вези са робом двојне намјене, која није наведена на Листи ако је Министарство обавијестило брокера да роба двојне намјене јесте или би могла да буде, у цијелости или у дијеловима, намијењена у сврхе које су наведене у ст. (1) и (2) овог члана. Министарство даје обавјештење брокеру на основу информација добијених од надлежних истражних и/или обавјештајних органа.

(4) Брокерска услуга из ст. (1), (2) и (3) овог члана може се пружити само на основу издате дозволе.

(5) Ако је брокер свјестан или има разлога да сумња да је роба, наведена на Листи или роба која није наведена на Листи, а за коју он нуди пружање брокерских услуга, у цијелости или у дијеловима, намијењена у сврхе које су наведене у ст. (1),(2) и (3) овог члана, дужан је да о томе обавијести Министарство, које ће одлучити о томе да ли је за ту брокерску услугу потребна дозвола. Таква брокерска услуга може се пружити само након што Министарство одобри брокерску услугу, или одлучи да таква дозвола није потребна.

(6) Дозвола из овог члана је индивидуална и издаје се са роком важења до једне године од дана њеног издавања.

Члан 12. (Дозвола за техничку помоћ)

(1) За техничку помоћ коју правно лице са сједиштем на територији Босне и Херцеговине или физичко лице са пребивалиштем у Босни и Херцеговини пружа изван територије Босне и Херцеговине потребна је дозвола ако се техничка помоћ намјерава да користи за: a) крајњу војну намјену, а земља је под забранама

или санкцијама на оружје Савјета безбједности УН-а, ОЕБС-а или Европске уније, или

б) развој, производњу, управљање, руковање, одржа-вање, складиштење, откривање, идентификацију или ширење хемијског, биолошког или нуклеар-ног оружја, односно развој, производњу, одржав-ање и складиштење пројектила који могу да носе хемијско, биолошко или нуклеарно оружје.

(2) Ако је правно или физичко лице свјесно или има разлога да сумња да је техничка помоћ коју намјерава да пружи намијењена у сврхе које су наведене у ставу (1) овог члана, дужно је да о томе извијести Министарство које ће одлучити о томе да ли је за ту техничку помоћ потребна дозвола. Техничка помоћ може се пружити само након што Министарство одобри техничку помоћ, или одлучи да таква дозвола није потребна.

(3) За пружање техничке помоћи није потребна дозвола кад се појављује у облику преноса података који су јавно доступни или преноса података из основних научних истраживања.

(4) Дозвола из ст. (1) и (2) овог члана је индивидуална и издаје се са роком важења до једне године од дана њеног издавања.

Члан 13. (Забрана транзита робе двојне намјене и дозвола за транзит

робе двојне намјене) (1) Министарство може, по добијању обавјештења од

другог надлежног органа, рјешењем да забрани транзит робе двојне намјене наведене на Листи или робе из члана 6. став (1) и (2) овог закона. Рјешење се доноси на основу приједлога Комисије и сагласности Министар-ства иностраних послова БиХ. Рјешење је коначно те се на њега не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор.


(2) Прије доношења рјешења о забрани Министарство може затражити од превозника да поднесе захтјев за дозволу за тај одређени транзит робе двојне намјене са Листе, ако се ради о роби која се намјерава користити за развој, производњу, управљање, руковање, одржавање, складиштење, откривање, идентификацију или ширење хемијског, биолошког или нуклеарног оружја, односно развој, производњу, одржавање и складиштење пројектила који могу носити хемијско, биолошко или нуклеарно оружје. Министарство може издати дозволу на основу приједлога Комисије и сагласности Министарства иностраних послова БиХ.

Члан 14. (Међународни увозни цертификат)

(1) Министарство може, на захтјев увозника, издати међународни увозни цертификат из члана 5. став (2) овог закона.

(2) Међународни увозни цертификат из става (1) овог члана издаје се са роком важења до шест мјесеци од дана његовог издавања.

Члан 15. (Потврда о пријему робе двојне намјене)

(1) Министарство може, на захтјев увозника, издати потврду о пријему робе двојне намјене из члана 5. став (3) овог закона у сврху потврђивања да је роба двојне намјене стигла на крајње одредиште наведено у исправи.

(2) Министарство издаје потврду о пријему робе двојне намјене на основу извјештаја надлежних органа Управе за индиректно опорезивање БиХ (у даљем тексту: УИО) о регистрованом увозу те, по потреби, потврде надлежних државних или ентитетских институција да је роба двојне намјене стигла на крајње одредиште наведено у извозној дозволи.

ГЛАВА III - НАДЛЕЖНОСТИ И ОВЛАШЋЕЊА

Члан 16. (Захтјев за издавање дозволе)

(1) Захтјев за издавање дозвола из члана 5. став (1) овог закона подноси се Министарству.

(2) Уз захтјев из става (1) овог члана обавезно се подноси оригинални документ о крајњој употреби робе двојне намјене (увјерење, потврда или цертификат), не старији од шест мјесеци, ако у документу није наведен другачији рок важење, издат од надлежне државне институције земље крајњег корисника. Ако држава крајњег корисника не издаје такав документ, прихватиће се изјава крајњег корисника о крајњој употреби робе двојне намјене овјерена код надлежне државне институције или изјава крајњег корисника уз предочавање увозне дозволе издате од надлежне државне институције.

(3) Ако се ради о захтјеву за поновни извоз, обавезно се подноси и документ извозника којим се даје сагласност да се роба може поново извести.

(4) Министарство спроведбеним прописом утврђује форму и садржај обрасца захтјева за издавање дозволе те списак осталих докумената који се прилажу уз захтјев.

Члан 17. (Захтјев за издавање међународног увозног цертификата)

(1) Захтјев за издавање међународног увозног цертификата из члана 5. став (2) овог закона подноси се Министар-ству.

(2) Уз захтјев из става (1) овог члана обавезно се подноси изјава крајњег корисника овјерена од одговорног лица крајњег корисника, у којој треба да стоји сљедеће: a) крајња употреба робе, опис робе, количина и

вриједност те назив извозника и увозника; б) да роба неће бити употријебљена, у цијелости или

у дијеловима, за развој, производњу, управљање, дјеловање, одржавање, складиштење, откривање, идентификацију или ширење хемијског, биолошког или нуклеарног оружја, односно за развој, производњу, одржавање и складиштење пројектила који могу носити хемијско, биолошко или нуклеарно оружје;

ц) да се роба неће поново извозити без посебног одобрења Министарства, односно без дозволе која се издаје у складу са чланом 10. овог закона.

(3) Захтјев из става (1) овог члана обавезно се подноси ако се ради о хемикалијама, радиоактивним материјама, експлозивним материјама или другој роби која има опасна својства, а чије је коришћење уређено посебним законским прописима. Уз захтјев се обавезно подноси документ надлежног органа којим се одобрава набавка, употреба или складиштење такве врсте робе.

(4) Министарство издаје међународни увозни цертификат у року од 15 дана од дана када је уредно поднесен потпуни захтјев, односно у року од 30 дана ако је у поступку издавања потребно обавити додатне провјере.

(5) Министар спољне трговине и економских односа БиХ спроведбеним прописом утврђује форму и садржај обрасца захтјева за издавање међународног увозног цертификата те списак осталих докумената који се прилажу уз захтјев.

(6) Изузетно, Министарство може потврдити цертификат крајњег корисника на обрасцу који прописује земља извозника након овјере увозника и крајњег корисника.

Члан 18. (Захтјев за издавање потврде о пријему робе двојне намјене) (1) Захтјев за издавање потврде о пријему робе двојне

намјене из члана 5. став (3) овог закона подноси се Министарству.

(2) Министарство издаје потврду о пријему робе двојне намјене у року од 15 дана од дана када је поднесен потпуни захтјев, односно у року од 30 дана ако је у поступку издавања потребно обавити додатне провјере.

(3) Министар спољне трговине и економских односа БиХ упутством о условима и поступку за издавање исправа у спољнотрговинском промету робе двојне намјене утврђује форму и садржај обрасца захтјева за издавање потврде о пријему робе двојне намјене те списак осталих докумената који се прилажу уз захтјев.

Члан 19. (Рокови за издавање дозвола)

Министарство издаје дозволе из члана 5. став (1) овог закона у року од 30 дана од дана када је уредно поднесен потпуни захтјев, односно у року од 60 дана ако је у поступку издавања дозволе потребно обавити додатне провјере.

Члан 20. (Одбијање захтјева)

(1) Министарство доноси рјешење о одбијању захтјева за издавање исправе када је испуњен било који од сљедећих услова:


a) ако Министарство иностраних послова БиХ не изда претходну сагласност;

б) ако Комисија предложи да се одбије захтјев за издавање дозволе;

ц) ако су подаци из захтјева непотпуни или уз захтјев нису приложени сви прописани документи;

д) ако су подаци из захтјева нетачни или су уз захтјев приложени нетачни документи;

е) ако је пропуштено приказивање релевантних чињеница;

ф) ако је подносилац захтјева у ранијим активностима прекршио одредбе овог закона.

(2) Министарство доноси рјешење о одбијању захтјева за издавање исправе ако роба не одговара подацима наведеним у захтјеву, а извозник или произвођач на захтјев Министарства не омогући преглед робе и/или преглед документације у вези са том робом.

Члан 21. (Одузимање исправе)

(1) Министарство доноси рјешење о одузимању издате исправе када је испуњено било шта од сљедећег: a) ако Министарство иностраних послова БиХ

обавијести Министарство да су Савјет безбједности УН-а, ОЕБС или Европска унија увели рестриктивне мјере према држави за коју је издата дозвола или се промијене околности везане за спољнополитичке и посебне интересе Босне и Херцеговине;

б) ако се утврди да је исправа била издата на основу нетачних или кривих података;

ц) ако настану околности или дође до нових сазнања који би, да су околности постојали или да се за њих знало у вријеме разматрања захтјева за издавање исправе, довели до одбијања захтјева за издавање исправе;

д) ако се издата исправа не користи у намијењене сврхе;

е) ако правно или физичко лице не послује,односно не поступа у складу са одредбама овог закона и других законских и подзаконских аката којим се уређује ова област;

ф) правно или физичко лице онемогућава спровођење надзора.

(2) Министарство није одговорно за трошкове који су настали или ће настати одузимањем исправе.

Члан 22. (Међународна сарадња)

(1) Министарство иностраних послова БиХ може обавијестити друге државе о сваком одбијању издавања дозволе за извоз наводећи земљу одредишта, крајњег корисника и крајњу намјену, те околности релевантне за одбијање дозволе.

(2) Ако Министарство иностраних послова БиХ има сазнање да је једна од држава чланица Европске уније током претходне три године одбила да изда дозволу за извоз, Министарство иностраних послова БиХ може, прије сједнице Комисије, консултовати државу која је одбила да изда дозволу.

(3) У случајевима захтјева за поновни извоз претходно увезене робе Министарство иностраних послова БиХ обавјештава о томе државу извозницу.

Члан 23. (Извјештавање)

(1) Корисник дозволе из члана 5. став (1) овог закона дужан је да писаним путем обавијести Министарство о њеној реализацији у року од 15 дана од дана реализације те да достави копију дозволе.

(2) Корисник исправе из члана 5. став (2) дужан је да писаним путем обавијести Министарство о њеној реализацији у року од 15 дана од дана реализације те да достави копију исправе.

(3) Корисник извозне дозволе дужан је да на захтјев Министарства достави потврду о пријему робе или услуге, овјерену од надлежне институције државе крајњег одредишта, уколико та држава има прописе за издавање такве потврде.

(4) Ако након издавања исправе дође до промјене пословног партнера, крајњег корисника, крајње намјене или других података из исправе или података на основу којих је добијена исправа, корисник исправе дужан је да о томе писаним путем обавијести Министарство у року од осам дана од дана настанка или сазнања за настанак промјене, ради обнове поступка.

Члан 24. (Вођење евиденције у Министарству)

(1) Министарство води евиденцију о издатим дозволама у складу са чланом 5. став (1) овог закона и једном годишње Савјету министара БиХ доставља извјештај о издатим дозволама, те извјештај о одбијеним захтјевима за издавање дозвола и одузетим дозволама са наведеним разлозима за одбијање и одузимање.

(2) Министарство полугодишње доставља ажурну евиденцију из члана 7. овог закона УИО, ентитетским министарствима трговине и Влади Брчко Дистрикта БиХ.

(3) Министарство иностраних послова БиХ може тражити од Министарства достављање података о издатим извозним дозволама, податке о одбијеним захтјевима за издавање дозвола, податке о одузетим дозволама те друге податке, а у сврху међународне сарадње и достављања података УН-у, Европској унији и другим међународним регионалним и глобалним организа-цијама.

Члан 25. (Вођење евиденције корисника исправе)

(1) Корисници исправа из члана 5. ст. (1) и (2) овог закона дужни су да воде детаљну евиденцију о исправама, која мора садржавати најмање сљедеће податке: опис робе или услуге, количину и вриједност, пуни назив и адресу извозника, увозника, испоручиоца и примаоца робе, брокера те крајњу намјену и пуни назив и адресу крајњег корисника робе.

(2) Документацију из става (1) овог члана корисник исправе мора чувати најмање пет година од завршетка календарске године у којој је обављена трансакција и доставити је Министарству на захтјев.

(3) Министарство може прописати и друге податке које мора садржавати документација из става (1) овог члана.


Члан 26. (Надзор)

(1) Надлежна тијела УИО врше надзор и прихватају пријаву за извоз или транзит робе двојне намјене само онда када декларант поднесе дозволу прописану чланом 5. став (1) овог закона. Обавезно се контролише усклађеност робе са поднесеном исправом. УИО доставља Министарству полугодишњи писани извјештај о извршеном извозу.

(2) Извозник, брокер, лице које пружа техничку помоћ, банка или било која организација која има податке потребне за надзор робе двојне намјене дужни су на захтјев Министарства, УИО или истражних органа Босне и Херцеговине доставити своје пословне књиге, податке о пословном дописивању и све друге податке за робу двојне намјене потребне за обављање надзора.

(3) Министарство путем ентитетских министарстава трговине од надлежних инспекција тражи податке потребне за спровођење надзора те преглед робе двојне намјене, као и преглед документације повезане са том робом или услугом код произвођача, извозника, брокера, лица које пружа техничку помоћ и крајњег корисника, водећи рачуна о заштити тајних података.

(4) Извозник, произвођач, брокер, лице које пружа техничку помоћ и крајњи корисник мора омогућити овлашћеним лицима институција из става (3) овог члана приступ својим просторијама.

(5) УИО, Министарство безбједности БиХ, надлежна ентитетска министарства те органи унутрашњих послова дужни су да без одгађања обавијесте Министарство ако током вршења својих дужности открију релевантне податке везане за надзор робе двојне намјене или да је почињена повреда овог закона.

ГЛАВА IV - КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 27. (Прекршајне одредбе)

(1) Новчаном казном у износу од 10.000 КМ до 30.000 КМ казниће се правно и физичко лице, корисник исправе из чл. 5. и 6. овог закона, ако: a) не поступи у складу са чланом 23. овог закона, б) не води евиденцију у складу са чланом 25. овог

закона, ц) онемогући спровођење надзора у складу са

чланом 26. овог закона. (2) Новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 10.000 КМ

казниће се одговорно лице у правном лицу за прекршаје из става (1) овог члана.

ГЛАВА V - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 28. (Спроведбени прописи)

У року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, министар спољне трговине и економских односа БиХ донијеће сљедеће спроведбене прописе:

a) правилник о форми и садржају исправа у спољнотрговинском промету робе двојне намјене;

б) упутство о форми, садржају и вођењу евиденције у Регистру лица за обављање спољнотрговинског промета робе двојне намјене;

ц) пословник о раду Комисије; д) упутство о условима и поступку за издавање

исправа у спољнотрговинском промету робе двојне намјене;

е) упутство о спровођењу надзора.

Члан 29. (Прелазне одредбе)

До ступања на снагу спроведбених прописа из члана 28. овог закона примјењиваће се:

a) Упутство о процедури регистрације правних и физичких лица за спољнотрговински промет роба и услуга од стратешке важности за безбједност Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 19/10);

б) Упутство о условима и поступку за издавање исправа за спољнотрговински промет роба и услуга од стратешке важности за безбједност Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 19/10);

ц) Упутство о спровођењу надзора над правним и физичким лицем којем је издата исправа или које је регистровано за обављање спољнотрговинског промета роба са контролних листи ("Службени гласник БиХ", број 28/10).

Члан 30. (Примјена Закона о управном поступку)

У случајевима спровођења поступка одлучивања о правима и обавезама правних и физичких лица које нису предвиђене овим законом примјењиваће се одредбе Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13).

Члан 31. (Престанак важења)

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе Закона о контроли спољнотрговинског промета робе и услуга од стратешке важности за безбједност Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 103/09)), које се примјењују на област контроле спољнотрговинског промета робе двојне намјене.

Члан 32. (Започети поступци)

Поступци који су започети до ступања на снагу овог закона наставиће се и биће довршени према одредбама Закона о контроли спољнотрговинског промета робе и услуга од стратешке важности за безбједност Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 103/09).

Члан 33. (Ступање на снагу)

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01,02-02-1-748/16 14. јула 2016. године

Сарајево Предсједавајући

Представничког дома Парламентарне скупштине

БиХ Младен Босић, с. р.

Предсједавајући Дома народа

Парламентарне скупштине БиХ

Сафет Софтић, с. р.

Na osnovu člana IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine,

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 31. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 15. juna 2016. godine, i na 21. sjednici Doma naroda, održanoj 14. jula 2016. godine, usvojila je



ROBE DVOJNE NAMJENE


Član 1. (Predmet Zakona)

Ovim zakonom propisuju se: uslovi za izvoz, brokering i tranzit robe dvojne namjene, pružanje usluga tehničke pomoći u vezi s robom dvojne namjene, izdavanje međunarodnog uvoznog certifikata i potvrde o prijemu robe dvojne namjene te utvrđuju nadležni organi za izdavanje isprava i provođenje nadzora u vezi s robom dvojne namjene.

Član 2. (Izuzeci od primjene Zakona)

(1) Odredbe ovog zakona ne primjenjuju se u slučajevima kada se, u skladu s interesima vanjske politike i međunarodnim obavezama Bosne i Hercegovine, izvoz ili tranzit robe dvojne namjene obavlja u okviru bilateralne ili multilateralne vojne, policijske, specijalne ili stalne misije na nekomercijalnoj osnovi kao podrška: a) rezolucijama Vijeća sigurnosti UN-a, b) odlukama u okviru Organizacije za sigurnost i

saradnju u Evropi (OSCE) ili c) bilo kojoj drugoj mirovnoj operaciji koja se provodi u

skladu s principima Povelje UN-a u sklopu međunarodne organizacije.

(2) Ministarstvo vanjskih poslova BiH daje saglasnost u vezi sa ispunjavanjem uslova iz stava (1) ovog člana.

(3) U slučaju da se tako izvezena ili uvezena roba dvojne namjene prestane koristiti u svrhe specijalne ili stalne misije, odnosno postane predmet komercijalne transakcije, na nju se primjenjuju odredbe ovog zakona.

Član 3. (Značenje izraza)

Izrazi upotrijebljeni u ovom zakonu imaju sljedeće značenje:

a) roba dvojne namjene podrazumijeva sve stavke navedene na Listi robe dvojne namjene, uključujući softver i tehnologiju, koja se može koristiti i u civilne i u vojne svrhe, te robu koja može biti upotrijebljena u neeksplozivne svrhe, ali i koja na bilo koji način može pomoći u proizvodnji nuklearnog oružja ili drugih nuklearnih eksplozivnih naprava;

b) Lista robe dvojne namjene podrazumijeva sve stavke navedene na relevantnoj Listi stavki dvojne namjene (List of Dual-Use Items) Evropske unije;

c) krajnja vojna namjena podrazumijeva ugradnju u robu vojne namjene, upotrebu za proizvodnju, ispitivanje, razvoj, održavanje ili analizu robe vojne namjene i upotrebu bilo kojeg nedovršenog proizvoda za proizvodnju robe vojne namjene;

d) roba vojne namjene podrazumijeva sve stavke navedene na Zajedničkoj listi vojne opreme (Common Military List) Evropske unije, koju Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) prevodi i objavljuje u "Službenom glasniku BiH";

e) izvoz podrazumijeva: 1) carinski postupak uređen carinskim propisima

prema kojem roba dvojne namjene trajno ili privremeno napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine,

2) ponovni izvoz prema kojem roba dvojne namjene, prethodno uvezena na carinsko područje Bosne i Hercegovine, napušta carinsko

područje Bosne i Hercegovine, ali ne uključuje robu u tranzitu i

3) prijenos softvera ili tehnologije putem elektronskih medija, uključujući prijenos putem telefaksa, telefona, elektronske pošte ili bilo kojim drugim elektronskim sredstvima na odredište izvan Bosne i Hercegovine; uključuje stavljanje na raspolaganje takvog softvera ili tehnologije u elektronskoj formi pravnim ili fizičkim licima ili partnerima izvan Bosne i Hercegovine. Izvoz, također, uključuje i usmeni prijenos tehnologije ako se tehnologija opisuje telefonom ili drugim elektronskim sredstvom;

f) izvoznik podrazumijeva pravno ili fizičko lice: 1) sa sjedištem u Bosni i Hercegovini, odnosno

prebivalištem u Bosni i Hercegovini, evidentirano u Ministarstvu za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa robe dvojne namjene,

2) u čije ime se podnosi izvozna carinska deklaracija, odnosno lice koje, u vrijeme kada je deklaracija prihvaćena ima zaključen ugovor o izvozu s primaocem robe u drugoj državi i ima ovlaštenje da odluči o slanju robe s teritorije Bosne i Hercegovine. Ako ugovor o izvozu nije zaključen ili ako jedna od strana u ugovoru ne djeluje u svoje ime, izvoznik je lice koje ima ovlaštenje da odluči o slanju robe s teritorije Bosne i Hercegovine,

3) koje donosi odluku o prijenosu, omogućava prijenos ili čini dostupnim softver ili tehnologiju elektronskim sredstvima komunikacije, uključujući prijenos telefaksom, telefonom, elektronskom poštom ili bilo kojim drugim elektronskim putem izvan teritorije BiH;

g) brokering podrazumijeva pregovaranje ili ugovaranje poslova za kupovinu, prodaju ili nabavku robe dvojne namjene iz jedne strane zemlje u drugu stranu zemlju, te prodaju i kupovinu robe dvojne namjene radi prijenosa iz jedne strane zemlje u drugu stranu zemlju. Brokering se ne odnosi na pomoćne usluge, kao što su: promet, finansijske usluge, osiguranje ili reosiguranje, oglašavanje ili reklamiranje;

h) broker podrazumijeva pravno lice sa sjedištem na teritoriji Bosne i Hercegovine ili fizičko lice s prebivalištem u Bosni i Hercegovini koje se bavi brokerskim uslugama i evidentirano je u Ministarstvu za vanjskotrgovinski promet robe dvojne namjene;

i) tehnička pomoć podrazumijeva svaku pomoć u vezi s popravkom, razvojem, proizvodnjom, sklapanjem, testiranjem ili održavanjem robe dvojne namjene navedene na Listi robe dvojne namjene, koja može biti u formi uputstva, osposobljavanja, prijenosa poslovnog znanja, stručnih ili savjetodavnih usluga. Tehnička pomoć uključuje usmene forme pomoći, pisane ili glasovne upute, obuke, prenošenje poslovnog znanja ili vještina ili savjetodavne usluge;

j) lice koje pruža tehničku pomoć podrazumijeva pravno lice sa sjedištem na teritoriji Bosne i Hercegovine ili fizičko lice s prebivalištem u Bosni i Hercegovini koje pruža tehničku pomoć i evidentirano je u Ministarstvu za pružanje tehničke pomoći u vezi s robom dvojne namjene navedene na Listi robe dvojne namjene;

k) tranzit je carinski postupak uređen carinskim propisima prema kojem se roba dvojne namjene koja


nije iz Bosne i Hercegovine tranziti preko carinskog područja Bosne i Hercegovine kopnenim, vodenim, zračnim ili kombiniranim prijevozom, sa ili bez pretovara, s odredištem izvan Bosne i Hercegovine. Pretovar podrazumijeva istovar, ponovni utovar ili promjenu sredstva prometa na teritoriji Bosne i Hercegovine;

l) individualna izvozna dozvola podrazumijeva dozvolu dodijeljenu jednom određenom izvozniku za jednog krajnjeg korisnika ili primaoca u stranoj zemlji i koja obuhvata jednu ili više vrsta robe s dvojnom namjenom;

m) globalna izvozna dozvola podrazumijeva dozvolu dodijeljenu jednom određenom izvozniku za određenu vrstu ili kategoriju robe dvojne namjene koja može vrijediti za izvoz jednom ili većem broju određenih krajnjih korisnika i/ili u jednoj ili više određenih stranih zemalja;

n) opća izvozna dozvola podrazumijeva dozvolu za izvoz određene robe dvojne namjene u određene strane zemlje, koja je raspoloživa svim izvoznicima koji poštuju njene uslove za upotrebu, koje je propisalo Ministarstvo i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH";

o) međunarodni uvozni certifikat podrazumijeva ispravu dodijeljenu jednom određenom uvozniku za jednog krajnjeg korisnika ili primaoca u Bosni i Hercegovini, koji obuhvata jednu ili više stavki robe dvojne namjene;

p) potvrda o prijemu robe dvojne namjene (Delivery Verification Certificate) podrazumijeva ispravu koja se izdaje u svrhu potvrđivanja da je roba dvojne namjene stigla na krajnje odredište navedeno u ispravi i

r) vanjskotrgovinski promet podrazumijeva izvoz, tranzit i brokering robe dvojne namjene, te pružanje tehničke pomoći u vezi s robom dvojne namjene.

Član 4. (Lista robe dvojne namjene)

(1) Ministarstvo objavljuje u "Službenom glasniku BiH" Listu robe dvojne namjene (u daljnjem tekstu: Lista) koja je službeni prijevod relevantne Liste stavki dvojne namjene Evropske unije.

(2) Za izvoz robe dvojne namjene navedene na Listi potrebna je dozvola iz člana 10. ovog zakona.

POGLAVLJE II. KONTROLA VANJSKOTRGOVIN-SKOG PROMETA ROBE DVOJNE NAMJENE

Član 5. (Nadležni organ za izdavanje isprava)

(1) Ministarstvo izdaje sljedeće dozvole: a) dozvolu za izvoz robe dvojne namjene (u daljnjem

tekstu: dozvola za izvoz); b) dozvolu za tranzit robe dvojne namjene; c) dozvolu za pružanje brokerskih usluga s robom

dvojne namjene (u daljnjem tekstu: dozvola za brokering);

d) dozvolu za pružanje tehničke pomoći s robom dvojne namjene (u daljnjem tekstu: dozvola za tehničku pomoć).

(2) Ministarstvo izdaje međunarodni uvozni certifikat za robu dvojne namjene (International Import Certificate).

(3) Ministarstvo izdaje potvrdu o prijemu robe dvojne namjene. (4) Isprave iz st. (1), (2) i (3) ovog člana izdaju se na osnovu

zahtjeva podnosioca.

(5) Ministarstvo izdaje isprave iz stava (1) ovog člana na osnovu prijedloga Komisije za kontrolu robe dvojne namjene (u daljnjem tekstu: Komisija) i prethodne saglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH, a isprave iz stava (2) ovog člana na osnovu prijedloga Komisije.

(6) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH provedbenim propisom utvrđuje formu i sadržaj isprava iz st. (1), (2) i (3) ovog člana.

Član 6. (Sveobuhvatna kontrola)

(1) Dozvola je potrebna i kada je u pitanju izvoz robe dvojne namjene koja nije navedena na Listi, a riječ je o robi za koju je Ministarstvo obavijestilo izvoznika da jeste ili bi mogla biti, u cijelosti ili u dijelovima, upotrijebljena za razvoj, proizvodnju, upravljanje, djelovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno za razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi hemijsko, biološko ili nuklearno oružje. Ministarstvo daje obavještenje izvozniku na osnovu informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih organa.

(2) Dozvola je potrebna i kada je u pitanju izvoz robe dvojne namjene koja nije navedena na Listi, a riječ je o robi za koju je Ministarstvo obavijestilo državu nabavke da jeste ili bi mogla biti, u cijelosti ili u dijelovima, upotrijebljena za krajnju vojnu namjenu, a krajnji korisnik je iz države odredišta prema kojoj se provode sankcije na oružje Vijeća sigurnosti UN-a, OSCE-a ili Evropske unije. Ministarstvo daje obavještenje izvozniku na osnovu informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih organa.

(3) Ako je izvoznik svjestan ili ima razloga da sumnja da je roba koju namjerava izvoziti roba dvojne namjene koja nije navedena na Listi, a koja je namijenjena ili se može upotrijebiti, u cijelosti ili u dijelovima u svrhu iz st. (1) i (2) ovog člana, dužan je o tome obavijestiti Ministarstvo, koje će odlučiti da li je za takav izvoz potrebna dozvola.

Član 7. (Evidencija)

(1) Sva pravna i fizička lica koja podnose zahtjev za izdavanje isprava iz člana 5. st. (1), (2) i (3) evidentiraju se u Ministarstvu.

(2) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH provedbenim propisom utvrđuje postupak evidentiranja iz stava (1) ovog člana.

Član 8. (Komisija za kontrolu robe dvojne namjene)

(1) Vijeće ministara BiH imenuje i razrješava Komisiju na prijedlog Ministarstva.

(2) U Komisiji su predstavnici: Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Ministarstva vanjskih poslova BiH, Ministarstva sigurnosti BiH, Ministarstva odbrane BiH, Uprave za indirektno oporezivanje BiH i Obavještajno-sigurnosne agencije BiH. U zavisnosti od vrste robe i krajnjeg korisnika, na sjednice Komisije pozivaju se i predstavnici Državne regulatorne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost, Ministarstva civilnih poslova BiH ili drugih organa.

(3) Ministarstvo na prijedlog Komisije donosi poslovnik o radu Komisije.

(4) Komisija se sastaje i djeluje isključivo na zahtjev Ministarstva i nadležna je da: a) na zahtjev Ministarstva dâ svoje mišljenje u vezi s

pravilnom klasifikacijom robe dvojne namjene;


b) Ministarstvu dâ prijedlog za izdavanje ili odbijanje izdavanja dokumenata iz člana 5. st. (1) i (2) i člana 6. ovog zakona;

c) Ministarstvu predloži donošenje rješenja o zabrani tranzita robe dvojne namjene, što Ministarstvo može učiniti ako dobije saglasnost Ministarstva vanjskih poslova BiH.

(5) Komisija u svom radu naročito vodi računa o: a) međunarodnim obavezama i vanjskopolitičkim

interesima Bosne i Hercegovine; b) ostvarivanju i zaštiti sigurnosnih interesa Bosne i

Hercegovine; c) odbrambenim interesima Bosne i Hercegovine; d) hemijskoj sigurnosti; e) radijacijskoj i nuklearnoj sigurnosti; f) ograničenjima trgovine; g) namjeravanoj krajnjoj upotrebi i riziku od

zloupotrebe.

Član 9. (Prethodna saglasnost)

(1) Prije izdavanja dozvola iz člana 5. stav (1) tač. a), b), c) i d) ovog zakona Ministarstvo traži prethodnu saglasnost od Ministarstva vanjskih poslova BiH.

(2) Prilikom davanja prethodne saglasnosti Ministarstvo vanjskih poslova BiH vodi računa o sljedećem: a) zabranama i sankcijama Vijeća sigurnosti UN-a,

OSCE-a i Evropske unije; b) preuzetim međunarodnim obavezama,

vanjskopolitičkim interesima i specifičnim interesima Bosne i Hercegovine u odnosu na strateške vanjskopolitičke partnere Bosne i Hercegovine;

c) zajedničkom stavu Evropske unije; d) principu neširenja oružja za masovno uništavanje.

(3) Ministarstvo vanjskih poslova BiH dužno je Ministarstvu dostaviti akt kojim se daje ili odbija davanje prethodne saglasnosti u roku od 15 dana od dana kada mu je ona zatražena, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja prethodne saglasnosti potrebno izvršiti dodatne provjere, o čemu obavještava Ministarstvo.

Član 10. (Dozvola za izvoz)

(1) Ministarstvo izdaje dozvole za izvoz robe navedene na Listi, te dozvole za robu iz člana 6. st. (1) i (2) ovog zakona, koje mogu biti: a) individualne (pojedinačne) izvozne dozvole; b) globalne izvozne dozvole i c) opće izvozne dozvole.

(2) Globalnu izvoznu dozvolu Ministarstvo izdaje izvozniku, uzimajući u obzir vrstu robe dvojne namjene, vrstu i dugoročnost izvoznih poslova, državu u koju se ta roba izvozi te ima li izvoznik uspostavljen program unutrašnje usklađenosti (Internal Compliance Program - ICP) kojim su utvrđena pravila postupanja i odgovornosti u firmi te usklađenost s propisima kojima je uređena ova oblast. Ministarstvo provedbenim propisom utvrđuje osnovne elemente koje program unutrašnje usklađenosti mora sadržavati.

(3) Opću izvoznu dozvolu Ministarstvo može izdati za određenu robu dvojne namjene za određene strane zemlje za upotrebu pod određenim uslovima. Opća izvozna dozvola objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i važi do njenog ukidanja. Ministarstvo može izvozniku odlukom zabraniti ili kasnije ponovo dozvoliti upotrebu opće izvozne dozvole ako ustanovi ili ako postoji sumnja da izvoznik ne

ispunjava uslove opće dozvole ili krši propise u ovoj oblasti.

(4) Dozvola iz stava (2) tačka a) ovog člana izdaje se s rokom važenja od jedne godine.

(5) Dozvola iz stava (2) tačka b) ovog člana izdaje se s rokom važenja od dvije godine.

Član 11. (Dozvola za brokering)

(1) Za pružanje brokerskih usluga u vezi s robom dvojne namjene navedene na Listi potrebna je dozvola ako je Ministarstvo obavijestilo brokera da roba dvojne namjene jeste ili bi mogla biti, u cijelosti ili u dijelovima, upotrijebljena za razvoj, proizvodnju, upravljanje, djelovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno za razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi hemijsko, biološko ili nuklearno oružje. Ministarstvo daje obavještenje brokeru na osnovu informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih organa.

(2) Za pružanje brokerskih usluga u vezi s robom dvojne namjene navedene na Listi potrebna je dozvola ako je Ministarstvo obavijestilo brokera da roba dvojne namjene jeste ili bi mogla biti, u cijelosti ili u dijelovima, upotrijebljena za krajnju vojnu namjenu, a krajnji korisnik je iz zemlje prema kojoj se provode sankcije na oružje Vijeća sigurnosti UN-a, OSCE-a ili Evropske unije. Ministarstvo daje obavještenje brokeru na osnovu informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih organa.

(3) Dozvola je potrebna i za pružanje brokerskih usluga u vezi s robom dvojne namjene, koja nije navedena na Listi ako je Ministarstvo obavijestilo brokera da roba dvojne namjene jeste ili bi mogla biti, u cijelosti ili u dijelovima, namijenjena u svrhe koje su navedene u st. (1) i (2) ovog člana. Ministarstvo daje obavještenje brokeru na osnovu informacija dobivenih od nadležnih istražnih i/ili obavještajnih organa.

(4) Brokerska usluga iz st. (1), (2) i (3) ovog člana može se pružiti samo na osnovu izdate dozvole.

(5) Ako je broker svjestan ili ima razloga da sumnja da je roba, navedena na Listi ili roba koja nije navedena na Listi, a za koju on nudi pružanje brokerskih usluga, u cijelosti ili u dijelovima, namijenjena u svrhe koje su navedene u st. (1), (2) i (3) ovog člana, dužan je o tome obavijestiti Ministarstvo koje će odlučiti da li je za tu brokersku uslugu potrebna dozvola. Takva brokerska usluga može se pružiti samo nakon što Ministarstvo odobri brokersku uslugu ili odluči da takva dozvola nije potrebna.

(6) Dozvola iz ovog člana je individualna i izdaje se s rokom važenja do jedne godine od dana njenog izdavanja.

Član 12. (Dozvola za tehničku pomoć)

(1) Za tehničku pomoć koju pravno lice sa sjedištem na teritoriji Bosne i Hercegovine ili fizičko lice s prebivalištem u Bosni i Hercegovini pruža izvan teritorije Bosne i Hercegovine potrebna je dozvola ako se tehnička pomoć namjerava koristiti za: a) krajnju vojnu namjenu, a zemlja je pod zabranama ili

sankcijama na oružje Vijeća sigurnosti UN-a, OSCE-a ili Evropske unije, ili

b) razvoj, proizvodnju, upravljanje, rukovanje, održa-vanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje proje-


ktila koji mogu nositi hemijsko, biološko ili nuklearno oružje.

(2) Ako je pravno ili fizičko lice svjesno ili ima razloga da sumnja da je tehnička pomoć, koju namjerava pružiti, namijenjena u svrhe koje su navedene u stavu (1) ovog člana, dužno je o tome izvijestiti Ministarstvo koje će odlučiti da li je za tu tehničku pomoć potrebna dozvola. Tehnička pomoć može se pružiti samo nakon što Ministarstvo odobri tehničku pomoć ili odluči da takva dozvola nije potrebna.

(3) Za pružanje tehničke pomoći nije potrebna dozvola kada se pojavljuje u formi prijenosa podataka koji su javno dostupni ili prijenosa podataka iz osnovnih naučnih istraživanja.

(4) Dozvola iz st. (1) i (2) ovog člana je individualna i izdaje se s rokom važenja do jedne godine od dana njenog izdavanja.

Član 13. (Zabrana tranzita robe dvojne namjene i dozvola za tranzit robe

dvojne namjene) (1) Ministarstvo može, po dobivanju obavještenja od drugog

nadležnog organa, rješenjem zabraniti tranzit robe dvojne namjene navedene na Listi ili robe iz člana 6. st. (1) i (2) ovog zakona. Rješenje se donosi na osnovu prijedloga Komisije i saglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH. Rješenje je konačno te se na njega ne može izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

(2) Prije donošenja rješenja o zabrani Ministarstvo može zatražiti od prijevoznika da podnese zahtjev za dozvolu za taj određeni tranzit robe dvojne namjene s Liste, ako je riječ o robi koja se namjerava koristiti za razvoj, proizvodnju, upravljanje, rukovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi hemijsko, biološko ili nuklearno oružje. Ministarstvo može izdati dozvolu na osnovu prijedloga Komisije i saglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH.

Član 14. (Međunarodni uvozni certifikat)

(1) Ministarstvo može, na zahtjev uvoznika, izdati međunarodni uvozni certifikat iz člana 5. stav (2) ovog zakona.

(2) Međunarodni uvozni certifikat iz stava (1) ovog člana izdaje se s rokom važenja do šest mjeseci od dana njegovog izdavanja.

Član 15. (Potvrda o prijemu robe dvojne namjene)

(1) Ministarstvo može, na zahtjev uvoznika, izdati potvrdu o prijemu robe dvojne namjene iz člana 5. stav (3) ovog zakona u svrhu potvrđivanja da je roba dvojne namjene stigla na krajnje odredište navedeno u ispravi.

(2) Ministarstvo izdaje potvrdu o prijemu robe dvojne namjene na osnovu izvještaja nadležnih organa Uprave za indirektno oporezivanje BiH (u daljnjem tekstu: UIO) o registriranom uvozu te, po potrebi, potvrde nadležnih državnih ili entitetskih institucija da je roba dvojne namjene stigla na krajnje odredište navedeno u izvoznoj dozvoli.

POGLAVLJE III. NADLEŽNOSTI I OVLAŠTENJA

Član 16. (Zahtjev za izdavanje dozvole)

(1) Zahtjev za izdavanje dozvola iz člana 5. stav (1) ovog zakona podnosi se Ministarstvu.

(2) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana obavezno se podnosi originalni dokument o krajnjoj upotrebi robe dvojne namjene (uvjerenje, potvrda ili certifikat), ne stariji od šest

mjeseci, ako u dokumentu nije naveden drugi rok važenja, izdat od nadležne državne institucije zemlje krajnjeg korisnika. Ako država krajnjeg korisnika ne izdaje takav dokument, prihvatit će se izjava krajnjeg korisnika o krajnjoj upotrebi robe dvojne namjene ovjerena kod nadležne državne institucije ili izjava krajnjeg korisnika uz predočavanje uvozne dozvole izdate od nadležne državne institucije.

(3) Ako je riječ o zahtjevu za ponovni izvoz, obavezno se podnosi i dokument izvoznika kojim se daje saglasnost da se roba može ponovo izvesti.

(4) Ministarstvo provedbenim propisom utvrđuje formu i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje dozvole te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Član 17. (Zahtjev za izdavanje međunarodnog uvoznog certifikata)

(1) Zahtjev za izdavanje međunarodnog uvoznog certifikata iz člana 5. stav (2) ovog zakona podnosi se Ministarstvu.

(2) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana, obavezno se podnosi izjava krajnjeg korisnika koju je ovjerilo odgovorno lice krajnjeg korisnika, u kojoj treba stajati sljedeće: a) krajnja upotreba robe, opis robe, količina i vrijednost

te naziv izvoznika i uvoznika; b) da roba neće biti upotrijebljena, u cijelosti ili u

dijelovima, za razvoj, proizvodnju, upravljanje, djelovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno za razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi hemijsko, biološko ili nuklearno oružje;

c) da se roba neće ponovo izvoziti bez posebnog odobrenja Ministarstva, odnosno bez dozvole koja se izdaje u skladu s članom 10. ovog zakona.

(3) Zahtjev iz stava (1) ovog člana obavezno se podnosi ako je riječ o hemikalijama, radioaktivnim supstancama, eksplozivnim supstancama ili drugoj robi koja ima opasna svojstva, a čije je korištenje uređeno posebnim zakonskim propisima. Uz zahtjev se obavezno podnosi dokument nadležnog organa kojim se odobrava nabavka, upotreba ili skladištenje takve vrste robe.

(4) Ministarstvo izdaje međunarodni uvozni certifikat u roku od 15 dana od dana kada je uredno podnesen potpuni zahtjev, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja potrebno obaviti dodatne provjere.

(5) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH provedbenim propisom utvrđuje formu i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje međunarodnog uvoznog certifikata te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

(6) Izuzetno, Ministarstvo može potvrditi certifikat krajnjeg korisnika na obrascu koji je propisala zemlja izvoznik nakon ovjere uvoznika i krajnjeg korisnika.

Član 18. (Zahtjev za izdavanje potvrde o prijemu robe dvojne namjene)

(1) Zahtjev za izdavanje potvrde o prijemu robe dvojne namjene iz člana 5. stav (3) ovog zakona podnosi se Ministarstvu.

(2) Ministarstvo izdaje potvrdu o prijemu robe dvojne namjene u roku od 15 dana od dana kada je podnesen potpuni zahtjev, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja potrebno obaviti dodatne provjere.

(3) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH uputstvom o uslovima i postupku za izdavanje isprava u vanjskotrgovinskom prometu robe dvojne namjene utvrđuje formu i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje potvrde o


prijemu robe dvojne namjene te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Član 19. (Rokovi za izdavanje dozvola)

Ministarstvo izdaje dozvole iz člana 5. stav (1) ovog zakona u roku od 30 dana od dana kada je uredno podnesen potpuni zahtjev, odnosno u roku od 60 dana ako je u postupku izdavanja dozvole potrebno obaviti dodatne provjere.

Član 20. (Odbijanje zahtjeva)

(1) Ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje isprave kada je ispunjen bilo koji od sljedećih uslova: a) ako Ministarstvo vanjskih poslova BiH ne izda

prethodnu saglasnost; b) ako Komisija predloži da se odbije zahtjev za

izdavanje dozvole; c) ako su podaci iz zahtjeva nepotpuni ili uz zahtjev nisu

priloženi svi propisani dokumenti; d) ako su podaci iz zahtjeva netačni ili su uz zahtjev

priloženi netačni dokumenti; e) ako je propušteno prikazivanje relevantnih činjenica; f) ako je podnosilac zahtjeva u ranijim aktivnostima

prekršio odredbe ovog zakona. (2) Ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva za

izdavanje isprave ako roba ne odgovara podacima navedenim u zahtjevu, a izvoznik ili proizvođač na zahtjev Ministarstva ne omogući pregled robe i/ili pregled dokumentacije u vezi s tom robom.

Član 21. (Oduzimanje isprave)

(1) Ministarstvo donosi rješenje o oduzimanju izdate isprave kada je ispunjeno bilo šta od sljedećeg: a) ako Ministarstvo vanjskih poslova BiH obavijesti

Ministarstvo da su Vijeće sigurnosti UN-a, OSCE ili Evropska unija uveli restriktivne mjere prema državi za koju je izdata dozvola ili se promijene okolnosti u vezi s vanjskopolitičkim i posebnim interesima Bosne i Hercegovine;

b) ako se utvrdi da je isprava bila izdata na osnovu netačnih ili krivih podataka;

c) ako nastanu okolnosti ili dođe do novih saznanja koji bi, da su okolnosti postojale ili da se za njih znalo u vrijeme razmatranja zahtjeva za izdavanje isprave, doveli do odbijanja zahtjeva za izdavanje isprave;

d) ako se izdata isprava ne koristi u namijenjene svrhe; e) ako pravno ili fizičko lice ne posluje, odnosno ne

postupa u skladu s odredbama ovog zakona i drugih zakonskih i podzakonskih akata kojima se uređuje ova oblast;

f) ako pravno ili fizičko lice onemogućava provođenje nadzora.

(2) Ministarstvo nije odgovorno za troškove koji su nastali ili će nastati oduzimanjem isprave.

Član 22. (Međunarodna saradnja)

(1) Ministarstvo vanjskih poslova BiH može obavijestiti druge države o svakom odbijanju izdavanja dozvole za izvoz navodeći zemlju odredišta, krajnjeg korisnika i krajnju namjenu, te okolnosti relevantne za odbijanje dozvole.

(2) Ako Ministarstvo vanjskih poslova BiH ima saznanje da je jedna od država članica Evropske unije tokom prethodne tri godine odbila izdati dozvolu za izvoz, Ministarstvo vanjskih poslova BiH može, prije sjednice Komisije, konsultirati državu koja je odbila izdati dozvolu.

(3) U slučajevima zahtjeva za ponovni izvoz prethodno uvezene robe, Ministarstvo vanjskih poslova BiH obavještava o tome državu izvoznicu.

Član 23. (Izvještavanje)

(1) Korisnik dozvole iz člana 5. stav (1) ovog zakona dužan je pismeno obavijestiti Ministarstvo o njenoj realizaciji u roku od 15 dana od dana realizacije te dostaviti kopiju dozvole.

(2) Korisnik isprave iz člana 5. stav (2) ovog zakona dužan je pismeno obavijestiti Ministarstvo o njenoj realizaciji u roku od 15 dana od dana realizacije te dostaviti kopiju isprave.

(3) Korisnik izvozne dozvole dužan je na zahtjev Ministarstva dostaviti potvrdu o prijemu robe ili usluge, ovjerenu od nadležne institucije države krajnjeg odredišta, ako ta država ima propise za izdavanje takve potvrde.

(4) Ako nakon izdavanja isprave dođe do promjene poslovnog partnera, krajnjeg korisnika, krajnje namjene ili drugih podataka iz isprave ili podataka na osnovu kojih je dobivena isprava, korisnik isprave dužan je o tome pismeno obavijestiti Ministarstvo u roku od osam dana od dana nastanka ili saznanja za nastanak promjene, radi obnove postupka.

Član 24. (Vođenje evidencije u Ministarstvu)

(1) Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim dozvolama, u skladu s članom 5. stav (1) ovog zakona i jednom godišnje Vijeću ministara BiH dostavlja izvještaj o izdatim dozvolama, te izvještaj o odbijenim zahtjevima za izdavanje dozvola i oduzetim dozvolama s navedenim razlozima za odbijanje i oduzimanje.

(2) Ministarstvo polugodišnje dostavlja ažurnu evidenciju iz člana 7. ovog zakona UIO, entitetskim ministarstvima trgovine i Vladi Brčko Distrikta BiH.

(3) Ministarstvo vanjskih poslova BiH može tražiti od Ministarstva dostavljanje podataka o izdatim izvoznim dozvolama, podataka o odbijenim zahtjevima za izdavanje dozvola, podataka o oduzetim dozvolama te drugih podatak a u svrhu međunarodne saradnje i dostavljanja podataka UN-u, Evropskoj uniji i drugim međunarodnim regionalnim i globalnim organizacijama.

Član 25. (Vođenje evidencije korisnika isprave)

(1) Korisnici isprava iz člana 5. st. (1) i (2) ovog zakona dužni su voditi detaljnu evidenciju o ispravama, koja mora sadržavati najmanje sljedeće podatke: opis robe ili usluge, količinu i vrijednost, puni naziv i adresu izvoznika, uvoznika, isporučioca i primaoca robe, brokera te krajnju namjenu i puni naziv i adresu krajnjeg korisnika robe.

(2) Dokumentaciju iz stava (1) ovog člana korisnik isprave mora čuvati najmanje pet godina od završetka kalendarske godine u kojoj je obavljena transakcija i dostaviti je Ministarstvu na zahtjev.

(3) Ministarstvo može propisati i druge podatke koje mora sadržavati dokumentacija iz stava (1) ovog člana.

Član 26. (Nadzor)

(1) Nadležni organi UIO vrše nadzor i prihvataju prijavu za izvoz ili tranzit robe dvojne namjene samo onda kada deklarant podnese dozvolu propisanu članom 5. stav (1) ovog zakona. Obavezno se kontrolira usklađenost robe s podnesenom ispravom. UIO dostavlja Ministarstvu polugodišnji pisani izvještaj o izvršenom izvozu.

(2) Izvoznik, broker, lice koje pruža tehničku pomoć, banka ili bilo koja organizacija koja ima podatke potrebne za nadzor robe dvojne namjene dužni su na zahtjev Ministarstva, UIO


ili istražnih organa Bosne i Hercegovine dostaviti svoje poslovne knjige, podatke o poslovnom dopisivanju i sve druge podatke za robu dvojne namjene potrebne za obavljanje nadzora.

(3) Ministarstvo posredstvom entitetskih ministarstava trgovine od nadležnih inspekcija traži podatke potrebne za provođenje nadzora te pregled robe dvojne namjene, kao i pregled dokumentacije povezane s tom robom ili uslugom kod proizvođača, izvoznika, brokera, lica koje pruža tehničku pomoć i krajnjeg korisnika, vodeći računa o zaštiti tajnih podataka.

(4) Izvoznik, proizvođač, broker, lice koje pruža tehničku pomoć i krajnji korisnik mora omogućiti ovlaštenim licima institucija iz stava (3) ovog člana pristup svojim prostorijama.

(5) UIO, Ministarstvo sigurnosti BiH, nadležna entitetska ministarstva, te organi unutrašnjih poslova dužni su, bez odgađanja, obavijestiti Ministarstvo ako tokom obavljanja svojih dužnosti otkriju relevantne podatke u vezi s nadzorom robe dvojne namjene ili da je počinjena povreda ovog zakona.

POGLAVLJE IV. KAZNENE ODREDBE

Član 27. (Prekršajne odredbe)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 KM do 30.000 KM kaznit će se pravno i fizičko lice, korisnik isprave iz čl. 5. i 6. ovog zakona, ako: a) ne postupi u skladu s članom 23. ovog zakona, b) ne vodi evidenciju u skladu s članom 25. ovog

zakona, c) onemogući provođenje nadzora u skladu s članom 26.

ovog zakona. (2) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 10.000 KM

kaznit će se odgovorno lice u pravnom licu za prekršaje iz stava (1) ovog člana.

POGLAVLJE V. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 28. (Provedbeni propisi)

U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH donijet će sljedeće provedbene propise:

a) pravilnik o formi i sadržaju isprava u vanjskotrgovinskom prometu robe dvojne namjene;

b) uputstvo o formi, sadržaju i vođenju evidencije u Registru lica za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa robe dvojne namjene;

c) poslovnik o radu Komisije; d) uputstvo o uslovima i postupku za izdavanje isprava u

vanjskotrgovinskom prometu robe dvojne namjene; e) uputstvo o provođenju nadzora.

Član 29. (Prijelazne odredbe)

Do stupanja na snagu provedbenih propisa iz člana 28. ovog zakona primjenjivat će se:

a) Uputa o proceduri registracije pravnih i fizičkih lica za vanjskotrgovinski promet roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

b) Uputa o uslovima i postupku za izdavanje isprava za vanjskotrgovinski promet roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

c) Uputa o provedbi nadzora nad pravnim i fizičkim licem kojem je izdata isprava ili koje je registrirano za

obavljanje vanjskotrgovinskog prometa roba s kontrolnih lista ("Službeni glasnik BiH", broj 28/10).

Član 30. (Primjena Zakona o upravnom postupku)

U slučajevima provođenja postupka odlučivanja o pravima i obavezama pravnih i fizičkih lica koje nisu predviđene ovim zakonom primjenjivat će se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13).

Član 31. (Prestanak važenja)

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju važiti odredbe Zakona o kontroli vanjskotrgovinskog prometa robe i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 103/09) koje se primjenjuju na oblast kontrole vanjskotrgovinskog prometa robe dvojne namjene.

Član 32. (Započeti postupci)

Postupci koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona nastavit će se i dovršiti prema odredbama Zakona o kontroli vanjskotrgovinskog prometa robe i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 103/09).

Član 33. (Stupanje na snagu)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02-02-1-748/16 14. jula 2016. godine

Sarajevo Predsjedavajući

Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH

Mladen Bosić, s. r.

Predsjedavajući Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Safet Softić, s. r.

816 Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine,



ORUŽJA, VOJNE OPREME I ROBA POSEBNE NAMJENE


Članak 1. (Predmet Zakona)

Ovim se Zakonom propisuju uvjeti i postupci izvoza i uvoza oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, brokering i provoz oružja i vojne opreme, te izvoz i uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom.

Članak 2. (Iznimke od primjene Zakona)

(1) Odredbe ovoga Zakona ne primjenjuju se u slučajevima kada se, sukladno interesima vanjske politike i međunarodnim obvezama Bosne i Hercegovine, uvoz, izvoz ili provoz obavlja u sklopu bilateralne ili multilateralne vojne, policijske, posebne ili stalne misije na nekomercijalnoj osnovi ili kao potpora: a) rezolucijama Vijeća sigurnosti UN-a,


b) odlukama unutar Organizacije za europsku sigurnost i suradnju (OESS) ili

c) bilo kojoj drugoj mirovnoj operaciji koja se provodi sukladno načelima Povelje UN-a u sklopu međunarodne organizacije.

(2) Ministarstvo vanjskih poslova BiH daje suglasnost u pogledu ispunjavanja uvjeta iz stavka (1) ovoga članka.

(3) Ako se tako izvezeno ili uvezeno oružje, vojna oprema ili roba posebne namjene prestane koristiti u svrhe posebne ili stalne misije, odnosno postane predmetom komercijalne transakcije, na njega se primjenjuju odredbe ovoga Zakona.

Članak 3. (Značenje izraza)

Izrazi korišteni u ovome Zakonu imaju sljedeće značenje: a) izvoz podrazumijeva carinskim propisima uređen

carinski postupak prema kojem oružje, vojna oprema i robe posebne namjene te usluge u vezi s oružjem i vojnom opremom trajno ili privremeno napuštaju carinsko područje Bosne i Hercegovine. Izvoz uključuje i ponovni izvoz (re-export) prema kojem oružje, vojna oprema i robe posebne namjene, prethodno uvezeni na carinsko područje Bosne i Hercegovine, napuštaju carinsko područje Bosne i Hercegovine, ali ne uključuje provoz;

b) izvoznik podrazumijeva pravnu osobu sa sjedištem na teritoriju Bosne i Hercegovine registriranu za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa i upisanu u Registar Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

c) uvoz podrazumijeva carinskim propisima uređen carinski postupak prema kojem oružje, vojna oprema i robe posebne namjene te usluge u vezi s oružjem i vojnom opremom trajno ili privremeno ulaze na carinsko područje Bosne i Hercegovine;

d) uvoznik podrazumijeva pravnu osobu sa sjedištem na teritoriju Bosne i Hercegovine registriranu za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa i upisanu u Registar Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

e) oružje i vojna oprema podrazumijevaju sve stavke navedene na Zajedničkoj vojnoj listi Europske unije, koja sadrži opremu obuhvaćenu Zajedničkim stajalištem Vijeća Europske unije 2008/944/CFSP kojim se utvrđuju zajednička pravila postupanja pri kontroli izvoza vojne tehnologije i opreme (u daljnjem tekstu: Zajednička lista oružja i vojne opreme);

f) robu posebne namjene čini sva nevojna roba za komercijalne svrhe koja može ugroziti sigurnost Bosne i Hercegovine, navedena u Listi roba posebne namjene;

g) usluge podrazumijevaju aktivnosti koje se odnose na oružje i vojnu opremu, a koje se obavljaju za potporu istraživanju, razvitku, proizvodnji, montaži, rukovanju, održavanju, popravku, remontu, modernizaciji te aktivnosti obuke koje se odnose na rad opreme, uključujući i konzultacije u usmenom, pisanom i elektroničkom obliku;

h) brokering podrazumijeva pregovaranje ili ugovaranje poslova za kupnju, prodaju ili nabavu oružja, vojne opreme i usluga iz jedne strane zemlje u drugu stranu zemlju, te prodaju i kupnju oružja, vojne opreme i usluga radi prenošenja iz jedne strane zemlje u drugu stranu zemlju. Pomoćne usluge, kao što su prijevoz, financijske usluge, osiguranje ili reosiguranje, oglašavanje ili reklamiranje, ako se obavljaju u sklopu registriranih djelatnosti, ne smatraju se brokeringom;

i) broker podrazumijeva pravnu osobu sa sjedištem na teritoriju Bosne i Hercegovine koja se bavi brokerskim uslugama i koja je upisana u Registar Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

j) provoz podrazumijeva carinskim propisima uređen carinski postupak prema kojem se oružje i vojna oprema prevozi preko carinskog područja Bosne i Hercegovine;

k) vanjskotrgovinski promet podrazumijeva izvoz i uvoz oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, brokering i provoz oružja i vojne opreme, te izvoz i uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom;

l) individualna (pojedinačna) dozvola podrazumijeva dozvolu za izvoz ili uvoz izdanu jednom određenom: 1) izvozniku ili uvozniku za jednog krajnjeg

korisnika ili primatelja i koja obuhvaća jednu ili više stavki oružja, vojne opreme i usluga,

2) izvozniku za jednog krajnjeg korisnika ili primatelja u stranoj zemlji i koja obuhvaća jednu ili više vrsta roba posebne namjene,

3) brokeru za jednog krajnjeg korisnika ili primatelja i koja obuhvaća jednu ili više stavki oružja, vojne opreme i usluga;

m) globalna dozvola podrazumijeva dozvolu za izvoz ili uvoz dodijeljenu jednom određenom izvozniku ili uvozniku, koja sadrži jednu ili više stavki oružja i vojne opreme i koja se odnosi na izvoz ili uvoz jednom ili većem broju određenih krajnjih korisnika i/ili primatelja. Globalna dozvola uključuje i izvoz roba posebne namjene.

Članak 4. (Liste i kriteriji)

(1) Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) ažurira i objavljuje Zajedničku listu oružja i vojne opreme u "Službenom glasniku BiH".

(2) Ministarstvo, uz konzultacije s nadležnim državnim, entitetskim odnosno kantonalnim ministarstvima i tijelima Brčko Distrikta BiH, donosi Listu roba posebne namjene i objavljuje je u "Službenom glasniku BiH".

(3) Ministarstvo objavljuje u "Službenom glasniku BiH" kriterije za izdavanje dozvola sukladno Zajedničkom stajalištu Vijeća Europske unije 2008/944/CFSP, kojim se utvrđuju zajednička pravila postupanja pri kontroli izvoza vojne tehnologije i opreme.

Članak 5. (Isprave koje izdaje Ministarstvo)

Ministarstvo izdaje sljedeće isprave, i to: a) dozvolu za izvoz, uvoz i brokering oružja i vojne

opreme navedenih na Zajedničkoj listi oružja i vojne opreme iz članka 4. stavka (1) ovoga Zakona, dozvolu za izvoz robe posebne namjene navedene na Listi roba posebne namjene iz članka 4. stavka (2) ovoga Zakona, te dozvolu za izvoz i uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom. Dozvole mogu biti: 1) individualne (pojedinačne) dozvole i 2) globalne dozvole,

b) uvoznu dozvolu za robu posebne namjene, c) međunarodni uvozni certifikat, d) uvjerenje o krajnjem korisniku i e) potvrdu o primitku robe.


Članak 6. (Isprava koju izdaje Ministarstvo sigurnosti BiH)

(1) Ministarstvo sigurnosti BiH izdaje ispravu za provoz oružja i vojne opreme poštujući načela i kriterije za izdavanje isprava propisanih ovim Zakonom.

(2) Ministarstvo sigurnosti BiH propisuje uvjete i procedure izdavanja isprave iz stavka (1) ovoga članka.

Članak 7. (Dokumenti o krajnjem korisniku)

(1) Dokumenti o krajnjem korisniku su: a) izjava krajnjeg korisnika - koju daje krajnji korisnik,

ovjerena kod nadležne državne institucije; b) uvozna dozvola - međunarodni uvozni certifikat izdan

od nadležne državne institucije na zahtjev krajnjeg korisnika i/ili uvoznika i

c) uvjerenje o krajnjem korisniku (End user certificate) - izdano od nadležne državne institucije na zahtjev krajnjeg korisnika i/ili uvoznika.

(2) Dokumenti o krajnjem korisniku iz stavka (1) ovoga članka uz ostalo sadrže: naziv izvoznika, naziv uvoznika, naziv krajnjeg korisnika i krajnju namjenu, naziv robe, opis robe, količinu, vrijednost, rok važenja dokumenta i izjavu da se neće obaviti ponovni izvoz navedene robe bez prethodnog pismenog odobrenja nadležne institucije prvotne zemlje izvoznice.

Članak 8. (Prethodna suglasnost i mišljenje)

(1) Prije izdavanja dozvole iz članka 5. točke a) ovoga Zakona Ministarstvo traži prethodnu suglasnost od nadležnih ministarstava, i to: a) Ministarstva vanjskih poslova BiH, b) Ministarstva sigurnosti BiH, c) Ministarstva obrane BiH.

(2) Prije izdavanja dozvole iz članka 5. točke a) ovoga Zakona Ministarstvo može, po potrebi, tražiti prethodno mišljenje i od drugih tijela i institucija Bosne i Hercegovine.

Članak 9. (Nadležnost za prethodnu suglasnost)

Nadležna ministarstva daju prethodnu suglasnost iz članka 8. stavka (1) ovoga Zakona, i to:

a) Ministarstvo vanjskih poslova BiH da se dozvola izdaje sukladno vanjskoj politici Bosne i Hercegovine, vodeći računa o: 1) zabranama i sankcijama Vijeća sigurnosti UN-a,

OESS-a i Europske unije, 2) Zajedničkom stajalištu Vijeća Europske unije

2008/944/CFSP kojim se utvrđuju zajednička pravila postupanja pri kontroli izvoza vojne tehnologije i opreme,

3) općem bilateralnom položaju Bosne i Hercegovine prema državama i drugim subjektima međunarodnog prava koji sudjeluju u vanjskotrgovinskom prometu,

4) općem multilateralnom položaju Bosne i Hercegovine prema državama i drugim subjektima međunarodnog prava koji sudjeluju u vanjskotrgovinskom prometu, uključujući međunarodne pravne kao i političke obveze Bosne i Hercegovine prema eventualnim sankcijama i zabranama multilateralnog karaktera;

b) Ministarstvo sigurnosti BiH da izdavanje dozvole neće ugroziti javnu sigurnost u Bosni i Hercegovini;

c) Ministarstvo obrane BiH da se dozvola izdaje sukladno obrambenoj politici Bosne i Hercegovine.

Članak 10. (Rokovi za prethodnu suglasnost)

(1) Nadležno ministarstvo iz članka 8. stavka (1) toč. a), b) i c) ovoga Zakona, od kojega je zatražena prethodna suglasnost, dužno je Ministarstvu dostaviti akt kojim se daje ili odbija davanje prethodne suglasnosti, uz dano obrazloženje razloga odbijanja davanja prethodne suglasnosti, u roku od 15 dana od dana kada mu je suglasnost zatražena, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja suglasnosti potrebno obaviti dodatne provjere, o čemu obavještava Ministarstvo.

(2) Tijela i institucije iz članka 8. stavka (2) ovoga Zakona, od kojih je zatraženo mišljenje, dužna su Ministarstvu dostaviti traženo mišljenje u roku od 30 dana od dana kada im je mišljenje zatraženo.

Članak 11. (Povjerenstvo za kontrolu vanjskotrgovinskog prometa)

(1) Povjerenstvo za kontrolu vanjskotrgovinskog prometa (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) na prijedlog Ministarstva imenuje i razrješuje Vijeće ministara BiH.

(2) Povjerenstvo čine predstavnici: Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Ministarstva vanjskih poslova BiH, Ministarstva sigurnosti BiH, Ministarstva obrane BiH, Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, Uprave za neizravno oporezivanje BiH, Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije i Ministarstva industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske.

(3) Povjerenstvo se sastaje i djeluje isključivo u sljedećim slučajevima: a) na zahtjev Ministarstva, ako neko od nadležnih

ministarstava iz članka 8. stavka (1) ovoga Zakona od kojih je zatražena prethodna suglasnost u predviđenom roku iz članka 10. ovoga Zakona nije dostavilo akt kojim se daje ili odbija suglasnost,

b) na zahtjev Ministarstva ili nekog od nadležnih ministarstava, tijela i drugih institucija iz članka 8. ovoga Zakona uključenih u procedure izdavanja dozvole u slučaju da su se stekli uvjeti za primjenu članka 29. ovoga Zakona i

c) na zahtjev Ministarstva i drugih institucija iz članka 8. ovoga Zakona uključenih u proceduru izdavanja prethodne suglasnosti u slučaju određenih nejasnoća, dvojbi ili primjedaba u konkretnom slučaju davanja prethodne suglasnosti odnosno mišljenja.

(4) U slučajevima iz stavka (3) ovoga članka, Povjerenstvo je nadležno za: a) davanje preporuke nadležnim ministarstvima o tome

kako donijeti odluku o davanju ili odbijanju prethodne suglasnosti, a na temelju razmjene informacija i analize predmetnog zahtjeva za vanjskotrgovinski promet;

b) davanje prijedloga Ministarstvu za izdavanje isprave ili odbijanje zahtjeva za izdavanje isprave u slučaju određenih nejasnoća ili primjedaba u konkretnom slučaju davanja suglasnosti i mišljenja iz članka 8. st. (1) i (2) ovoga Zakona i

c) davanje prijedloga za oduzimanje dozvole (isprave) u slučajevima utvrđenim člankom 29. ovoga Zakona.

(5) Stručne i administrativne poslove za Povjerenstvo obavlja Ministarstvo.

(6) Ministar, na prijedlog Povjerenstva, donosi poslovnik o radu Povjerenstva, kojim se propisuju način rada, prava i obveze Povjerenstva.


Članak 12. (Upis u Registar)

(1) Za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa sve pravne osobe moraju biti upisane u Registar osoba vanjskotrgovinskog prometa (u daljnjem tekstu: Registar) kod Ministarstva.

(2) Uz zahtjev za upis u Registar, potrebna je suglasnost nadležnog entitetskog tijela ili nadležnog kantonalnog tijela ili nadležnog tijela Brčko Distrikta BiH.

(3) Osobe upisane u Registar dužne su pismenim putem dostaviti sve promjene podataka na temelju kojih su upisane u Registar u roku od 30 dana od dana nastanka promjene.

(4) Pravne osobe brišu se iz Registra ako: a) budu utvrđene nove činjenice na temelju kojih, da je o

njima bilo saznanja prilikom upisa u Registar, ne bi bilo moguće upisati osobe u Registar;

b) ne posluju sukladno odredbama ovoga Zakona; c) krše međunarodne zabrane; d) prestanu obavljati djelatnost; e) prestanu ispunjavati uvjete na temelju kojih je izdano

rješenje; f) podnesu zahtjev za brisanje iz Registra i g) ne dostave sve promjene podataka na temelju kojih su

upisane u Registar u roku od 30 dana od dana nastanka promjene.

(5) Ministarstvo donosi rješenje o upisu u Registar, rješenje o odbijanju zahtjeva za upis u Registar i rješenje o brisanju iz Registra.

(6) Ministarstvo donosi pravilnik o vođenju Registra osoba vanjskotrgovinskog prometa oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim se utvrđuje postupak registracije i postupak brisanja iz Registra.

POGLAVLJE II. KONTROLA VANJSKOTRGOVIN-SKOG PROMETA ORUŽJA I VOJNE OPREME

Članak 13. (Dozvola za oružje i vojnu opremu)

(1) Izvoz i uvoz oružja i vojne opreme, brokering te izvoz i uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom može se obavljati samo na temelju dozvole iz članka 5. točke a) ovoga Zakona.

(2) Ministarstvo može izdati globalnu dozvolu za izvoz i uvoz jedne ili više stavki oružja i vojne opreme, za jednu ili više zemalja, uzimajući u obzir vrstu robe, vrstu i dugoročnost izvoznih i uvoznih poslova sa zemljom u koju se izvozi ili iz koje se uvozi. Globalna dozvola može se izdati samo za izvoz ili uvoz oružja i vojne opreme za potrebe obavljanja djelatnosti remonta i proizvodnje (komponente i repromaterijali).

(3) Dozvole iz stavka (1) ovoga članka izdaje Ministarstvo na temelju prethodne suglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH, Ministarstva sigurnosti BiH i Ministarstva obrane BiH.

(4) Dozvole iz stavka (1) ovoga članka izdaju se s rokom važenja od jedne godine za pojedinačne dozvole i rokom važenja od tri godine za globalne dozvole.

(5) Ministarstvo donosi pravilnik o obliku i sadržaju isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim utvrđuje oblik i sadržaj dozvola iz stavka (1) ovoga članka.

Članak 14. (Zahtjev za izdavanje dozvole za oružje i vojnu opremu)

(1) Zahtjev za izdavanje dozvole iz članka 13. stavka (1) ovoga Zakona podnosi se Ministarstvu.

(2) Uz zahtjev za izdavanje dozvole za izvoz oružja i vojne opreme, brokering i izvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom

opremom iz stavka (1) ovoga članka obvezno se podnose dokumenti o krajnjem korisniku iz članka 7. stavka (1) ovoga Zakona, i to: a) izjava krajnjeg korisnika i uvozna dozvola ili

međunarodni uvozni certifikat izdan od nadležne državne institucije zemlje krajnjeg korisnika ili

b) izjava krajnjeg korisnika ovjerena kod nadležne državne institucije zemlje krajnjeg korisnika ili

c) međunarodni uvozni certifikat izdan od državne institucije zemlje krajnjeg korisnika ili

d) uvjerenje o krajnjem korisniku izdano od državne institucije zemlje krajnjeg korisnika.

(3) Uz zahtjev za izdavanje dozvole za uvoz oružja i vojne opreme, uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom iz stavka (1) ovoga članka obvezno se podnose dokumenti o krajnjem korisniku iz članka 7. stavka (1) točke a) ovoga Zakona.

(4) Osim dokumenata iz st. (2) i (3) ovoga članka, uz zahtjev za izdavanje dozvole iz članka 13. stavka (1) ovoga Zakona obvezno se podnosi i dokumentacija o svim sudionicima u predmetnom vanjskotrgovinskom prometu.

(5) Ministarstvo donosi naputak o uvjetima i postupku izdavanja isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim se propisuju oblik i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje dozvole te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Članak 15. (Izdavanje dozvole za oružje i vojnu opremu)

(1) U postupku izdavanja dozvole iz članka 13. stavka (1) ovoga Zakona Ministarstvo traži prethodnu suglasnost nadležnih ministarstava iz članka 8. stavka (1) toč. a), b) i c) ovoga Zakona.

(2) Ministarstvo izdaje dozvolu na temelju prethodnih suglasnosti nadležnih tijela iz članka 8. stavka (1) toč. a), b) i c) ovoga Zakona u roku od 30 dana od dana (uredno podnesenog potpunog zahtjeva) primitka urednog zahtjeva, odnosno u roku od 60 dana ako je u postupku izdavanja dozvole potrebno obaviti dodatne provjere.

Članak 16. (Uvjerenje o krajnjem korisniku oružja i vojne opreme i

međunarodni uvozni certifikat) (1) Ministarstvo izdaje uvjerenje o krajnjem korisniku i

međunarodni uvozni certifikat za oružje i vojnu opremu u svrhu potvrđivanja krajnjeg korisnika oružja i vojne opreme, ako to zatraži strani izvoznik.

(2) Uvjerenje o krajnjem korisniku i međunarodni uvozni certifikat iz stavka (1) ovoga članka izdaju se s rokom važenja od šest mjeseci.

Članak 17. (Zahtjev za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku oružja i

vojne opreme i međunarodnog uvoznog certifikata) (1) Zahtjev za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku oružja i

vojne opreme i međunarodnog uvoznog certifikata podnosi se Ministarstvu.

(2) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka obvezno se podnosi izjava krajnjeg korisnika ovjerena od odgovorne osobe krajnjeg korisnika, u kojoj treba stajati sljedeće: a) krajnja uporaba robe, opis robe, količina i vrijednost

te naziv izvoznika i uvoznika; b) da roba neće biti iskorištena, u cijelosti ili u

dijelovima, za razvoj, proizvodnju, upravljanje, djelovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje kemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja, odnosno za razvoj, proizvodnju,


održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi kemijsko, biološko ili nuklearno oružje;

c) da se roba neće ponovno izvoziti bez prethodnog pismenog odobrenja Ministarstva, odnosno bez dozvole koja se izdaje sukladno članku 5. ovoga Zakona.

(3) Ministarstvo donosi naputak o uvjetima i postupku izdavanja isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim utvrđuje oblik i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku i međunarodnog uvoznog certifikata, te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Članak 18. (Izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku oružja i vojne opreme i

međunarodnog uvoznog certifikata) Ministarstvo izdaje uvjerenje o krajnjem korisniku ili

rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku, odnosno međunarodni uvozni certifikat u roku od 15 dana od dana kada je uredno podnesen potpuni zahtjev, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja potrebno obaviti dodatne provjere.

Članak 19. (Potvrda o primitku robe sa Zajedničke liste oružja i vojne

opreme) (1) Potvrdu o primitku robe sa Zajedničke liste oružja i vojne

opreme, na temelju realizirane dozvole o uvozu u Bosnu i Hercegovinu, izdaje Ministarstvo u svrhu potvrđivanja da je roba stigla na krajnje odredište navedeno u dozvoli.

(2) Potvrda se izdaje na zahtjev krajnjeg korisnika navedenog u dozvoli za uvoz.

(3) Ministarstvo donosi naputak o uvjetima i postupku izdavanja isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim se propisuju oblik i sadržaj obrasca potvrde o primitku robe i zahtjeva za izdavanje potvrde, te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

POGLAVLJE III. KONTROLA VANJSKOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE POSEBNE NAMJENE

Članak 20. (Dozvole)

(1) Robe posebne namjene mogu se izvoziti samo na temelju dozvole iz članka 5. točke a) ovoga Zakona.

(2) Ministarstvo može izdati globalnu dozvolu za izvoz jedne ili više stavki robe s Liste roba posebne namjene, za jednu ili više zemalja, uzimajući u obzir vrstu robe, vrstu i dugoročnost izvoznih poslova sa zemljom u koju se izvozi. Globalna dozvola može se izdati samo za izvoz roba posebne namjene za potrebe obavljanja djelatnosti remonta i proizvodnje (komponente i repromaterijali).

(3) Dozvole iz stavka (1) ovoga članka izdaje Ministarstvo na temelju suglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH.

(4) Dozvole za izvoz iz stavka (1) ovoga članka izdaju se s rokom važenja od jedne godine za pojedinačne dozvole i rokom važenja od tri godine za globalne dozvole.

(5) Za uvoz robe posebne namjene potrebna je uvozna dozvola za robu posebne namjene iz članka 5. točke b) ovoga Zakona.

(6) Uvozna dozvola za robu posebne namjene iz stavka (5) ovoga članka izdaje se s rokom važenja od šest mjeseci.

(7) Ministarstvo donosi pravilnik o obliku i sadržaju isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim se utvrđuju oblik i sadržaj dozvola iz stavka (1) ovoga članka, te uvozne dozvole za robu posebne namjene iz stavka (5) ovoga članka.

Članak 21. (Zahtjev za izdavanje dozvole i uvozne dozvole za robu posebne

namjene) (1) Zahtjev za izdavanje dozvole iz članka 20. stavka (1) ovoga

Zakona podnosi se Ministarstvu. (2) Zahtjev za izdavanje uvozne dozvole za robu posebne

namjene iz članka 20. stavka (5) ovoga Zakona podnosi se Ministarstvu.

(3) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka obvezno se podnose dokumenti o krajnjem korisniku iz članka 7. stavka (1) toč. a), b) ili c) ovoga Zakona.

(4) Uz zahtjev iz stavka (2) ovoga članka obvezno se podnose dokumenti iz članka 7. stavka (1) točke a) ovoga Zakona, a po potrebi i dokumenti nadležnog entitetskog tijela ili nadležnog kantonalnog tijela ili nadležnog tijela Brčko Distrikta BiH.

(5) Ministarstvo donosi naputak o uvjetima i postupku izdavanja isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i roba posebne namjene, kojim utvrđuje oblik i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje dozvole, odnosno zahtjeva za izdavanje uvozne dozvole za robe posebne namjene, te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Članak 22. (Izdavanje dozvole za robe posebne namjene)

(1) U postupku izdavanja dozvole iz članka 20. stavka (1) ovoga Zakona Ministarstvo traži prethodnu suglasnost nadležnog tijela iz članka 8. stavka (1) točke a) ovoga Zakona.

(2) Ministarstvo izdaje dozvolu na temelju prethodne suglasnosti nadležnog tijela iz članka 8. stavka (1) točke a) ovoga Zakona u roku od 30 dana od dana urednog podnošenja potpunog zahtjeva, odnosno u roku od 60 dana ako je u postupku izdavanja dozvole potrebno obaviti dodatne provjere.

Članak 23. (Izdavanje uvozne dozvole za robu posebne namjene)

(1) Za uvoz roba posebne namjene Ministarstvo izdaje uvoznu dozvolu iz članka 20. stavka (5) ovoga Zakona.

(2) Ministarstvo izdaje uvoznu dozvolu za robu posebne namjene u roku od 30 dana od dana urednog podnošenja potpunog zahtjeva, odnosno u roku od 60 dana ako je u postupku izdavanja uvozne dozvole potrebno obaviti dodatne provjere.

Članak 24. (Uvjerenje o krajnjem korisniku robe posebne namjene)

(1) Uvjerenje o krajnjem korisniku robe posebne namjene izdaje Ministarstvo u svrhu potvrđivanja krajnjeg korisnika robe posebne namjene, na zahtjev stranog izvoznika.

(2) Uvjerenje o krajnjem korisniku iz stavka (1) ovoga članka izdaje se s rokom važenja od šest mjeseci.

Članak 25. (Zahtjev za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku robe

posebne namjene) (1) Zahtjev za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku robe

posebne namjene podnosi se Ministarstvu. (2) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka obvezno se podnosi

izjava krajnjeg korisnika ovjerena od odgovorne osobe krajnjeg korisnika, u kojoj treba stajati sljedeće: a) krajnja uporaba robe, naziv robe, opis robe, količina i

vrijednost te naziv izvoznika i uvoznika; b) da roba neće biti iskorištena, u cijelosti ili u

dijelovima, za razvoj, proizvodnju, upravljanje, djelovanje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, identifikaciju ili širenje kemijskog, biološkog ili


nuklearnog oružja, odnosno za razvoj, proizvodnju, održavanje i skladištenje projektila koji mogu nositi kemijsko, biološko ili nuklearno oružje;

c) da se roba neće ponovno izvoziti bez posebnog odobrenja Ministarstva, odnosno bez dozvole koja se izdaje sukladno članku 5. ovoga Zakona.

(3) Ministarstvo donosi naputak o uvjetima i postupku izdavanja isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim utvrđuje oblik i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Članak 26. (Izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku robe posebne namjene)

Ministarstvo izdaje uvjerenje o krajnjem korisniku ili rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku u roku od 15 dana od dana kada je uredno podnesen potpuni zahtjev, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja potrebno obaviti dodatne provjere.

Članak 27. (Potvrda o primitku robe s Liste roba posebne namjene)

(1) Potvrdu o primitku robe s Liste roba posebne namjene, a na temelju realiziranog međunarodnog uvoznog certifikata o uvozu u Bosnu i Hercegovinu, izdaje Ministarstvo u svrhu potvrđivanja da je roba stigla na krajnje odredište navedeno u međunarodnom uvoznom certifikatu.

(2) Potvrda se izdaje na zahtjev krajnjeg korisnika navedenog u međunarodnom uvoznom certifikatu.

(3) Ministarstvo donosi naputak o uvjetima i postupku izdavanja isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim utvrđuje oblik i sadržaj potvrde o primitku robe, obrasca zahtjeva za izdavanje potvrde te popis ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

POGLAVLJE IV. NADLEŽNOSTI I OVLASTI

Članak 28. (Odbijanje zahtjeva)

(1) Ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje isprave ako: a) nema potrebne suglasnosti iz članka 8. stavka (1)

ovoga Zakona; b) Povjerenstvo iz članka 11. stavka (3) točke c) predloži

odbijanje zahtjeva; c) su podatci iz zahtjeva nepotpuni ili netočni ili uz

zahtjev nisu priloženi svi propisani dokumenti, a u roku koje je dalo Ministarstvo zahtjev nije upotpunjen nedostajućim podatcima i dokumentima.

(2) Ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje isprave ako roba ne odgovara podatcima navedenim u zahtjevu, a izvoznik na zahtjev Ministarstva ne omogući pregled robe i/ili pregled dokumentacije u vezi s tom robom.

Članak 29. (Oduzimanje isprave)

(1) Ministarstvo, na temelju prijedloga Povjerenstva iz članka 11. stavka (3) točke b) ovoga Zakona, donosi rješenje o oduzimanju izdane isprave ako: a) Ministarstvo vanjskih poslova BiH dostavi obavijest

da povlači prethodnu suglasnost izdanu sukladno članku 8. stavak (1) točka a) ovoga Zakona, jer su se u međuvremenu promijenile okolnosti iz članka 9. stavka (1) ovoga Zakona uz detaljno obrazloženje razloga za povlačenje suglasnosti;

b) se utvrdi da je isprava bila izdana na temelju netočnih ili nepotpunih podataka;

c) nastanu okolnosti ili dođe do novih saznanja koja bi, da su postojala ili da se za njih znalo u vrijeme razmatranja zahtjeva za izdavanje isprave, dovela do odbijanja zahtjeva za izdavanje isprave;

d) se izdana isprava ne koristi u namijenjene svrhe; e) pravna osoba ne posluje sukladno odredbama ovoga

Zakona i drugih zakonskih i podzakonskih propisa kojima se uređuje ovo područje;

f) pravna osoba onemogućava provođenje nadzora. (2) Ministarstvo nije odgovorno za troškove koji su nastali ili

će nastati oduzimanjem isprave.

Članak 30. (Postupak nakon oduzimanja isprave)

(1) U slučaju kada je isprava oduzeta na temelju članka 29. stavka (1) točke a) ovoga Zakona, Ministarstvo će naložiti sudioniku u vanjskotrgovinskom prometu da obustavi sve daljnje aktivnosti, odnosno otkaže ugovor ako je njime predviđeno takvo pravo. U slučaju da se ugovor ne može otkazati bez posljedica ili da nije istekao otkazni rok, Ministarstvo će naložiti sudioniku u vanjskotrgovinskom prometu da stupi u pregovore o sporazumnom prijevremenom prekidu ugovora. Ako druga strana ne prihvati prijevremeni raskid, ugovor će se izvršiti.

(2) U slučaju kada je isprava oduzeta na temelju povlačenja suglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH iz razloga provođenja sankcija Vijeća sigurnosti UN-a ili u slučaju oružanog sukoba između Bosne i Hercegovine i predmetne države, sve aktivnosti automatski se prekidaju bez obzira na to u kojoj su fazi, i to s vremenom stupanja na snagu odgovarajuće rezolucije Vijeća sigurnosti UN-a odnosno početka neprijateljstava.

Članak 31. (Međunarodna suradnja)

(1) Ministarstvo obavještava Ministarstvo vanjskih poslova BiH o svakom odbijanju izdavanja i oduzimanju dozvole za izvoz, navodeći zemlju odredišta, krajnjeg korisnika i krajnju namjenu, te okolnosti mjerodavne za odbijanje zahtjeva za izdavanje dozvole odnosno oduzimanje dozvole.

(2) Ministarstvo vanjskih poslova BiH može obavijestiti druge države o svakom odbijanju izdavanja i oduzimanju dozvole za izvoz, navodeći zemlju odredišta, krajnjeg korisnika i krajnju namjenu, te okolnosti mjerodavne za odbijanje zahtjeva za izdavanje ili oduzimanje dozvole.

(3) Ako Ministarstvo vanjskih poslova BiH ima saznanje da je jedna od država članica OESS-a u prethodne tri godine odbila izdati ispravu za sličan vanjskotrgovinski promet, Ministarstvo vanjskih poslova BiH će, prije izdavanja suglasnosti sukladno ovome Zakonu, konzultirati državu koja je odbila izdati ispravu.

Članak 32. (Izvješćivanje)

(1) Korisnik isprave dužan je o njezinoj realizaciji izvijestiti Ministarstvo u roku od 15 dana od dana realizacije.

(2) Korisnik izvozne dozvole dužan je dostaviti Ministarstvu potvrdu o primitku robe da je roba iz isprave stigla na krajnje odredište, ovjerenu od nadležne institucije države krajnjeg korisnika.

(3) Uprava za neizravno oporezivanje BiH (u daljnjem tekstu: UNO) polugodišnje izvješćuje Ministarstvo o obavljenim uvozima i izvozima oružja, vojne opreme i roba posebne namjene.


Članak 33. (Vođenje evidencije u Ministarstvu)

(1) Ministarstvo uspostavlja bazu podataka o ispravama izdanim sukladno članku 5. ovoga Zakona i svakih šest mjeseci dostavlja Parlamentarnoj skupštini BiH izvješće o izdanim ispravama, kao i izvješće o odbijenim zahtjevima za izdavanje isprava.

(2) Ministarstvo vanjskih poslova BiH može tražiti od Ministarstva dostavu podataka o izdanim ispravama, podataka o odbijenim zahtjevima za izdavanje isprava, kao i drugih podataka koji se odnose na vanjskotrgovinski promet roba s kontrolnih lista, a u svrhu međunarodne suradnje i dostave podataka UN-u i OESS-u.

Članak 34. (Vođenje evidencije korisnika isprave)

(1) Korisnici isprava dužni su voditi detaljnu evidenciju o ispravama, koja mora sadržavati najmanje sljedeće podatke: opis robe i usluga, količinu, puni naziv i adresu izvoznika, uvoznika, isporučitelja i primatelja robe, posrednika, te krajnju namjenu i puni naziv i adresu krajnjeg korisnika robe.

(2) Dokumentaciju iz stavka (1) ovoga članka korisnik isprave mora čuvati najmanje 10 godina od svršetka kalendarske godine u kojoj je obavljena transakcija, a 10 godina za robu sa Zajedničke liste oružja i vojne opreme, te je dostaviti Ministarstvu na zahtjev.

(3) Ministarstvo može propisati i druge podatke koje mora sadržavati dokumentacija iz stavka (1) ovoga članka.

Članak 35. (Nadzor)

(1) Ministarstvo provodi nadzor nad pravnom osobom kojoj je izdana isprava ili koja je registrirana za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa robe s kontrolnih lista.

(2) Ministarstvo će naputkom o provođenju nadzora propisati način provođenja nadzora.

POGLAVLJE V. KAZNENE ODREDBE

Članak 36. (Prekršajne odredbe)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 KM do 50.000 KM kaznit će se pravna osoba ako: a) ne postupi sukladno članku 32. st. (1), (2) ili (3) ovoga

Zakona. (2) Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 KM do 100.000

KM kaznit će se pravna osoba ako: a) onemogući provođenje nadzora sukladno članku 29.

stavak (1) točka f) ovoga Zakona; b) ne vodi evidenciju sukladno članku 34. ovoga

Zakona. (3) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 10.000 KM

kaznit će se odgovorna osoba u pravnoj osobi ako: a) onemogući provođenje nadzora sukladno članku 29.

stavak (1) točka f) ovoga Zakona; b) ne postupi sukladno članku 32. st. (1), (2) ili (3) ovoga

Zakona; c) ne vodi evidenciju sukladno članku 34. ovoga

Zakona.

POGLAVLJE VI. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 37. (Provedbeni propisi)

(1) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH donijet će sljedeće provedbene propise: a) poslovnik o radu Povjerenstva;

b) pravilnik o vođenju Registra osoba vanjskotrgovinskog prometa oružja, vojne opreme i robe posebne namjene;

c) pravilnik o obliku i sadržaju isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene;

d) naputak o uvjetima i postupku izdavanja isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene;

e) naputak o provođenju nadzora. (2) Ministar sigurnosti BiH propisat će oblik i sadržaj isprave

za provoz oružja i vojne opreme, kao i postupak izdavanja isprava.

(3) Provedbeni propisi iz st. (1) i (2) ovoga članka bit će doneseni u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovoga Zakona.

Članak 38. (Prijelazne odredbe)

(1) Do stupanja na snagu provedbenih propisa iz članka 37. ovoga Zakona primjenjivat će se: a) Naputak o proceduri registracije pravnih i fizičkih

osoba za vanjskotrgovinski promet roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

b) Naputak o uvjetima i postupku za izdavanje isprava za vanjskotrgovinski promet roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

c) Naputak o načinu i postupku reguliranja privremenog uvoza, privremenog izvoza i tranzita sportskog i lovačkog oružja i municije ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

d) Naputak o provedbi nadzora nad pravnom i fizičkom osobom kojoj je izdana isprava ili koja je registrirana za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa roba s kontrolnih lista ("Službeni glasnik BiH", broj 28/10).

(2) Do objave Zajedničke liste oružja i vojne opreme primjenjivat će se važeća Zajednička lista vojne opreme objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 40/10.

(3) Do objave Liste roba posebne namjene Bosne i Hercegovine primjenjivat će se Lista roba posebne namjene objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 40/10.

Članak 39. (Primjena Zakona o upravnom postupku)

U slučajevima provođenja postupka odlučivanja o pravima i obvezama pravnih osoba koje nisu predviđene ovim Zakonom, primjenjivat će se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13).

Članak 40. (Streljačka društva, lovačka društva i fizičke osobe)

Za streljačka društva, lovačka društva i fizičke osobe, odnosno državljane Bosne i Hercegovine i strane državljane koji unose ili iznose oružje i streljivo preko državne granice Bosne i Hercegovine primjenjuje se Zakon o graničnoj kontroli ("Službeni glasnik BiH", br. 53/09, 54/10 i 47/14).

Članak 41. (Prestanak važenja)

Danom stupanja na snagu ovoga Zakona prestaju važiti odredbe Zakona o kontroli vanjskotrgovinskog prometa roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 103/09) koje se primjenjuju na područje kontrole vanjskotrgovinskog prometa oružja, vojne opreme i roba posebne namjene.


Članak 42. (Započeti postupci)

Postupci koji su započeli do stupanja na snagu ovoga Zakona nastavit će se i dovršiti prema odredbama Zakona o kontroli vanjskotrgovinskog prometa roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 103/09).


Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".








ЗАКОН О КОНТРОЛИ СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ПРОМЕТА

ОРУЖЈА, ВОЈНЕ ОПРЕМЕ И РОБE ПОСЕБНЕ НАМЈЕНЕ

ГЛАВА I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Закона)

Овим законом прописују се услови и процедуре за извоз и увоз оружја, војне опреме и робе посебне намјене, брокеринг и транзит оружја и војне опреме, те извоз и увоз услуга у вези са оружјем и војном опремом.

Члан 2. (Изузеци од примјене Закона)

(1) Одредбе овог закона не примјењују се у случајевима када се, у складу са интересима спољне политике и међународним обавезама Босне и Херцеговине, увоз, извоз или транзит обавља у оквиру билатералне или мултилатералне војне, полицијске, специјалне или сталне мисије на некомерцијалној основи или као подршка: a) резолуцијама Савјета безбједности УН-а, б) одлукама у оквиру Организације за европску

безбједност и сарадњу (ОЕБС), или ц) било којој другој мировној операцији која се

спроводи у складу са принципима Повеље УН-а у склопу међународне организације.

(2) Министарство иностраних послова БиХ даје сагласност о испуњавању услова из става (1) овог члана.

(3) Ако се тако извезено или увезено оружје, војна опрема или роба посебне намјене престане користити у сврхе специјалне или сталне мисије, односно постане предмет комерцијалне трансакције, на њега се примјењују одредбе овог закона.

Члан 3. (Значење израза)

Изрази коришћени у овом закону имају сљедеће значење:

a) извоз подразумијева царинским прописима уређен царински поступак према којем оружје, војна опрема и роба посебне намјене, те услуге у вези са оружјем и војном опремом трајно или привремено напуштају царинско подручје Босне и Херцеговине. Извоз укључује и поновни извоз (реекспорт) према којем оружје, војна опрема и роба посебне намјене, претходно увезени на царинско подручје Босне и Херцеговине, напуштају царинско подручје Босне и Херцеговине, али не укључује транзит;

б) извозник подразумијева правно лице са сједиштем на територији Босне и Херцеговине регистровано за обављање спољнотрговинског промета и уписано у Регистар Министарства спољне трговине и економских односа БиХ;

ц) увоз подразумијева царинским прописима уређен царински поступак према којем оружје, војна опрема и роба посебне намјене, те услуге у вези са оружјем и војном опремом трајно или привремено улазе на царинско подручје Босне и Херцеговине;

д) увозник подразумијева правно лице са сједиштем на територији Босне и Херцеговине регистровано за обављање спољнотрговинског промета и уписано у Регистар Министарства спољне трговине и економских односа БиХ;

е) оружје и војна опрема подразумијевају све ставке наведене на Заједничкој војној листи Европске уније, која садржи опрему обухваћену Заједничким ставом Савјета Европске уније 2008/944/CFSP којим се утврђују заједничка правила поступања при контроли извоза војне технологије и опреме (у даљем тексту: Заједничка листа оружја и војне опреме);

ф) робу посебне намјене чини сва невојна роба за комерцијалне сврхе која може да угрози безбједност Босне и Херцеговине наведена у Листи робе посебне намјене;

г) услуге подразумијевају активности које се односе на оружје и војну опрему, а које се обављају за подршку истраживању, развоју, производњи, монтажи, руковању, одржавању, поправци, ремонту, модернизацији, те активности обуке које се односе на рад опреме, укључујући и консултације у усменој, писаној и електронској форми;

х) брокеринг подразумијева преговарање или уговарање послова за куповину, продају или набавку оружја, војне опреме и услуга из једне стране земље у другу страну земљу, те продају и куповину оружја, војне опреме и услуга ради преношења из једне стране земље у другу страну земљу. Помоћне услуге, као што су транспорт, финансијске услуге, осигурање или реосигурање, оглашавање или рекламирање, ако се обављају у оквиру регистрованих дјелатности, не сматрају се брокерингом;

и) брокер подразумијева правно лице са сједиштем на територији Босне и Херцеговине које се бави брокерским услугама и које је уписано у Регистар Министарства спољне трговине и економских односа БиХ;

ј) транзит подразумијева царинским прописима уређен царински поступак према којем се оружје и војна опрема превозе преко царинског подручја Босне и Херцеговине;


к) спољнотрговински промет подразумијева извоз и увоз оружја, војне опреме и робе посебне намјене, брокеринг и транзит оружја и војне опреме, те извоз и увоз услуга у вези са оружјем и војном опремом;

л) индивидуална (појединачна) дозвола подразумијева дозволу за извоз или увоз издату једном одређеном: 1) извознику или увознику за једног крајњег

корисника или примаоца и која обухвата једну или више ставки оружја, војне опреме и услуга;

2) извознику за једног крајњег корисника или примаоца у страној земљи и која обухвата једну или више врста робе посебне намјене;

3) брокеру за једног крајњег корисника или примаоца и која обухвата једну или више ставки оружја, војне опреме и услуга;

м) глобална дозвола подразумијева дозволу за извоз или увоз додијељену једном одређеном извознику или увознику која садржи једну или више ставки оружја и војне опреме и која се односи на извоз или увоз једном или већем броју одређених крајњих корисника и/или прималаца. Глобална дозвола укључује и извоз робе посебне намјене.

Члан 4. (Листе и критеријуми)

(1) Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (у даљем тексту: Министарство) ажурира и објављује Заједничку листу оружја и војне опреме у "Службеном гласнику БиХ".

(2) Министарство, уз консултације са надлежним државним, ентитетским односно кантоналним министарствима и органима Брчко Дистрикта БиХ, доноси Листу робе посебне намјене и објављује је у "Службеном гласнику БиХ".

(3) Министарство објављује у "Службеном гласнику БиХ" критеријуме за издавање дозвола у складу са Заједничким ставом Савјета Европске уније 2008/944/CFSP којим се утврђују заједничка правила поступања при контроли извоза војне технологије и опреме.

Члан 5. (Исправе које издаје Министарство)

Министарство издаје сљедеће исправе, и то: a) дозволу за извоз, увоз и брокеринг оружја и војне

опреме наведених у Заједничкој листи оружја и војне опреме из члана 4. став (1) овог закона, дозволу за извоз робе посебне намјене наведене у Листи робе посебне намјене из члана 4. став (2) овог закона, те дозволу за извоз и увоз услуга у вези са оружјем и војном опремом. Дозволе могу да буду: 1) индивидуалне (појединачне) дозволе и 2) глобалне дозволе,

б) увозну дозволу за робу посебне намјене, ц) међународни увозни цертификат, д) увјерење о крајњем кориснику, и е) потврду о пријему робе.

Члан 6. (Исправа коју издаје Министарство безбједности БиХ)

(1) Министарство безбједности БиХ издаје исправу за транзит оружја и војне опреме поштујући принципе и критеријуме издавања исправа који су прописани овим законом.

(2) Министарство безбједности БиХ прописује услове и процедуре за издавање исправе из става (1) овог члана.

Члан 7. (Документи о крајњем кориснику)

(1) Документи о крајњем кориснику су: a) изјава крајњег корисника - коју даје крајњи

корисник, овјерена код надлежне државне институције;

б) увозна дозвола - међународни увозни цертификат издат од надлежне државне институције на захтјев крајњег корисника и/или увозника; и

ц) увјерење о крајњем кориснику (End User certificate) издато од надлежне државне институције на захтјев крајњег корисника и/или увозника.

(2) Документи о крајњем кориснику из става (1) овог члана између осталог садрже: назив извозника, назив увозника, назив крајњег корисника и крајњу намјену, назив робе, опис робе, количину, вриједност, рок важења документа и изјаву да се неће извршити поновни извоз наведене робе без претходног писменог одобрења надлежне институције првобитне земље извозника.

Члан 8. (Претходна сагласност и мишљење)

(1) Прије издавања дозволе из члана 5. тачка а) овог закона Министарство тражи претходну сагласност од надлежних министарстава, и то: a) Министарства иностраних послова БиХ; б) Министарства безбједности БиХ; ц) Министарства одбране БиХ.

(2) Прије издавања дозволе из члана 5. тачка а) овог закона Министарство може, по потреби, тражити претходно мишљење и од других органа и институција Босне и Херцеговине.

Члан 9. (Надлежност за претходну сагласност)

Надлежна министарства дају претходну сагласност из члана 8. став (1) овог закона, и то:

a) Министарство иностраних послова БиХ - да се дозвола издаје у складу са спољном политиком Босне и Херцеговине, водећи рачуна о: 1) забранама и санкцијама Савјета безбједности

УН-а, ОЕБС-а и Европске уније; 2) Заједничком ставу Савјета Европске уније

2008/944/CFSP којим се утврђују заједничка правила поступања при контроли извоза војне технологије и опреме;

3) општој билатералној позицији Босне и Херцеговине према државама и другим субјектима међународног права које учествују у спољнотрговинском промету;

4) општој мултилатералној позицији Босне и Херцеговине према државама и другим субјектима међународног права које учествују у спољнотрговинском промету, укључујући међународне правне, као и политичке обавезе Босне и Херцеговине према евентуалним санкцијама и забранама мултилатералног карактера;

б) Министарство безбједности БиХ - да издавање дозволе неће угрозити јавну безбједност унутар Босне и Херцеговине;


ц) Министарство одбране БиХ - да се дозвола издаје у складу са одбрамбеном политиком Босне и Херцеговине.

Члан 10. (Рокови за претходну сагласност)

(1) Надлежно министарство из члана 8. став (1), тач. а), б) и ц) овог закона, од којег је затражена претходна сагласност, дужно је доставити Министарству акт којим се даје или одбија давање претходне сагласности, уз дато образложење разлога одбијања давања претходне сагласности, у року од 15 дана од дана када му је сагласност затражена односно у року од 30 дана ако је у поступку издавања сагласности потребно извршити додатне провјере, о чему обавјештава Министарство.

(2) Органи и институције из члана 8. став (2) овог закона, од којих је затражено мишљење, дужни су доставити Министарству тражено мишљење у року од 30 дана од дана када им је мишљење затражено.

Члан 11. (Комисија за контролу спољнотрговинског промета)

(1) Комисију за контролу спољнотрговинског промета (у даљем тексту: Комисија), на приједлог Министарства, именује и разрјешава Савјет министара БиХ.

(2) Комисију чине представници: Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, Министарства иностраних послова БиХ, Министарства безбједности БиХ, Министарства одбране БиХ, Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ, Управе за индиректно опорезивање БиХ, Федералног министарства енергије, рударства и индустрије и Министарства индустрије, енергетике и рударства Републике Српске.

(3) Комисија се састаје и дјелује искључиво у сљедећим случајевима: а) на захтјев Министарства, ако неко од надлежних

министарстава из члана 8. став (1) овог закона, од којег је затражена претходна сагласност, није у предвиђеном року из члана 10. овог закона доставио акт којим се даје или одбија сагласност,

б) на захтјев Министарства или неког од надлежних министарстава, органа и других институција из члана 8. овог закона, укључених у процедуре издавања дозволе, у случају да су се стекли услови за примјену члана 29. овог закона, и

ц) на захтјев Министарства и других институција из члана 8. овог закона, укључених у процедуру издавања претходне сагласности у случају одређених нејасноћа, дилема или примједаба у конкретном случају давања претходне сагласности, односно мишљења.

(4) У случајевима из става (3) овог члана, Комисија има надлежност да: а) даје препоруке надлежним министарствима како

да донесу одлуку о давању или одбијању претходне сагласности, а на основу размјене информација и анализе предметног захтјева за спољнотрговински промет;

б) Министарству даје приједлог о издавању исправе или одбијању захтјева за издавање исправе у случају одређених нејасноћа или примједаба у конкретном случају давања сагласности и мишљења из члана 8. ст. (1) и (2) овог закона; и

ц) даје приједлог о одузимању дозволе (исправе) у случајевима утврђеним чланом 29. овог закона.

(5) Стручне и административне послове за Комисију обавља Министарство.

(6) Министар, на приједлог Комисије, доноси пословник о раду Комисије, којим се прописују начин рада, права и обавезе Комисије.

Члан 12. (Упис у Регистар)

(1) За обављање спољнотрговинског промета сва правна лица морају бити уписана у Регистар лица спољнотрговинског промета (у даљем тексту: Регистар) код Министарства.

(2) Уз захтјев за упис у Регистар потребна је сагласност надлежног ентитетског органа или надлежног кантоналног органа или надлежног органа Брчко Дистрикта БиХ.

(3) Лица уписана у Регистар дужна су да писменим путем доставе све промјене података на основу којих су уписана у Регистар, у року од 30 дана од дана настанка промјене.

(4) Правна лица се бришу из Регистра ако: a) се утврде нове чињенице на основу којих, да је о

њима било сазнања приликом уписа у Регистар, не би било могуће извршити упис лица у Регистар;

б) не послују у складу са одредбама овог закона; ц) крше међународне забране; д) престану да обављају дјелатност; е) престану да испуњавају услове на основу којих је

издато рјешење; ф) поднесу захтјев за брисање из Регистра; и г) не доставе све промјене података на основу којих

су уписана у Регистар, у року од 30 дана од дана настанка промјене.

(5) Министарство доноси рјешење о упису у Регистар, рјешење о одбијању захтјева за упис у Регистар и рјешење о брисању из Регистра.

(6) Министарство доноси правилник о вођењу Регистра лица спољнотрговинског промета оружја, војне опреме и робе посебне намјене, којим се утврђује поступак регистрације и поступак брисања из Регистра.

ГЛАВА II - КОНТРОЛА СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ПРОМЕТА ОРУЖЈА И ВОЈНЕ ОПРЕМЕ

Члан 13. (Дозвола за оружје и војну опрему)

(1) Извоз и увоз оружја и војне опреме, брокеринг те извоз и увоз услуга у вези са оружјем и војном опремом може се обављати само на основу дозволе из члана 5. тачка а) овог закона.

(2) Министарство може издати глобалну дозволу за извоз и увоз једне или више ставки оружја и војне опреме, за једну или више држава, узимајући у обзир врсту робе, врсту и дугорочност извозних и увозних послова са државом у коју се извози или из које се увози. Глобална дозвола може се издати само за извоз или увоз оружја и војне опреме за потребе обављања дјелатности ремонта и производње (компоненте и репроматеријали).

(3) Дозволе из става (1) овог члана издаје Министарство на основу претходне сагласности Министарства иностраних послова БиХ, Министарства безбједности БиХ и Министарства одбране БиХ.

(4) Дозволе из става (1) овог члана издају се са роком важења од једне године за појединачне дозволе и роком важења од три године за глобалне дозволе.

(5) Министарство доноси правилник о форми и садржају исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне


опреме и робе посебне намјене којим утврђује форму и садржај дозвола из става (1) овог члана.

Члан 14. (Захтјев за издавање дозволе за оружје и војну опрему)

(1) Захтјев за издавање дозволе из члана 13. став (1) овог закона подноси се Министарству.

(2) Уз захтјев за издавање дозволе за извоз оружја и војне опреме, брокеринг и извоз услуга у вези са оружјем и војном опремом из става (1) овог члана обавезно се подносе документи о крајњем кориснику из члана 7. став (1) овог закона, и то: a) изјава крајњег корисника и увозна дозвола или

међународни увозни цертификат издат од надлежне државне институције земље крајњег корисника, или

б) изјава крајњег корисника овјерена код надлежне државне институције земље крајњег корисника, или

ц) међународни увозни цертификат издат од државне институције земље крајњег корисника, или

д) увјерење о крајњем кориснику издато од државне институције земље крајњег корисника.

(3) Уз захтјев за издавање дозволе за увоз оружја и војне опреме, увоз услуга у вези са оружјем и војном опремом из става (1) овог члана обавезно се подносе документи о крајњем кориснику из члана 7. став (1) тачка а) овог закона.

(4) Осим докумената из ст. (2) и (3) овог члана уз захтјев за издавање дозволе из члана 13. став (1) овог закона обавезно се подноси и документација о свим учесницима у предметном спољнотрговинском промету.

(5) Министарство доноси упутство о условима и поступку за издавање исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне опреме и робе посебне намјене којим се приписује форма и садржај обрасца захтјева за издавање дозволе те списак осталих докумената који се прилажу уз захтјев.

Члан 15. (Издавање дозволе за оружје и војну опрему)

(1) У поступку издавања дозволе из члана 13. став (1) овог закона Министарство тражи претходну сагласност надлежних министарстава из члана 8. став (1), тач. а), б) и ц) овог закона.

(2) Министарство издаје дозволу на основу претходних сагласности надлежних органа из члана 8. став (1) тач. а), б) и ц) овог закона у року од 30 дана од дана (уредно поднесеног комплетног захтјева) пријема уредног захтјева, односно у року од 60 дана, ако је у поступку издавања дозволе потребно обавити додатне провјере.

Члан 16. (Увјерење о крајњем кориснику оружја и војне опреме и

међународни увозни цертификат) (1) Увјерење о крајњем кориснику и међународни увозни

цертификат за оружје и војну опрему издаје Министарство у сврху потврђивања крајњег корисника оружја и војне опреме, ако то затражи страни извозник.

(2) Увјерење о крајњем кориснику и међународни увозни цертификат из става (1) овог члана издају се са роком важења од шест мјесеци.

Члан 17. (Захтјев за издавање увјерења о крајњем кориснику оружја и

војне опреме и међународног увозног цертификата) (1) Захтјев за издавање увјерења о крајњем кориснику

оружја и војне опреме и међународног увозног цертификата подноси се Министарству.

(2) Уз захтјев из става (1) овог члана обавезно се подноси изјава крајњег корисника овјерена од одговорног лица крајњег корисника, у којој треба да буде наведено сљедеће: a) крајња употреба робе, опис робе, количина и

вриједност те назив извозника и увозника; б) да роба неће бити употријебљена, у цијелости или

у дијеловима, за развој, производњу, управљање, дјеловање, одржавање, складиштење, откривање, идентификацију или ширење хемијског, биолошког или нуклеарног оружја, односно за развој, производњу, одржавање и складиштење пројектила који могу да носе хемијско, биолошко или нуклеарно оружје;

ц) да се роба неће поново извозити без претходног писменог одобрења Министарства, односно без дозволе која се издаје у складу са чланом 5. овог закона.

(3) Министарство доноси упутство о условима и поступку за издавање исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне опреме и робе посебне намјене којим утврђује форму и садржај обрасца захтјева за издавање увјерења о крајњем кориснику и међународног увозног цертификата те списак осталих докумената који се прилажу уз захтјев.

Члан 18. (Издавање увјерења о крајњем кориснику оружја и војне

опреме и међународног увозног цертификата) Министарство издаје увјерење о крајњем кориснику

или рјешење о одбијању Захтјева за издавање увјерења о крајњем кориснику, односно међународни увозни цертификат у року од 15 дана од дана када је уредно поднесен потпуни захтјев, односно у року од 30 дана ако је у поступку издавања потребно обавити додатне провјере.

Члан 19. (Потврда о пријему робе са Заједничке листе оружја и војне

опреме) (1) Потврду о пријему робе са Заједничке листе оружја и

војне опреме, на основу реализоване дозволе о увозу у Босну и Херцеговину, издаје Министарство у сврху потврђивања да је роба стигла на крајње одредиште наведено у дозволи.

(2) Потврда се издаје на захтјев крајњег корисника наведеног у дозволи за увоз.

(3) Министарство доноси упутство о условима и поступку за издавање исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне опреме и робе посебне намјене, којим се прописује форма и садржај обрасца потврде о пријему робе и захтјева за издавање потврде, те списак осталих докумената који се прилажу уз захтјев.


ГЛАВА III - КОНТРОЛА СПОЉНОТРГОВИНСКОГ ПРОМЕТА РОБЕ ПОСЕБНЕ НАМЈЕНЕ

Члан 20. (Дозволе)

(1) Извоз робе посебне намјене може се обављати само на основу дозволе из члана 5. тачка а) овог закона.

(2) Министарство може издати глобалну дозволу за извоз једне или више ставки робе са Листе робе посебне намјене, за једну или више држава, узимајући у обзир врсту робе, врсту и дугорочност извозних послова са државом у коју се извози. Глобална дозвола може се издати само за извоз робе посебне намјене за потребе обављања дјелатности ремонта и производње (компоненте и репроматеријали).

(3) Дозволе из става (1) овог члана издаје Министарство на основу сагласности Министарства иностраних послова БиХ.

(4) Дозволе за извоз из става (1) овог члана издају се са роком важења од једне године за појединачне дозволе и роком важења од три године за глобалне дозволе.

(5) За увоз робе посебне намјене потребна је увозна дозвола за робу посебне намјене из члана 5. тачке б) овог закона.

(6) Увозна дозвола за робу посебне намјене из става (5) овог члана издаје се са роком важења од шест мјесеци.

(7) Министарство доноси правилник о форми и садржају исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне опреме и робе посебне намјене, којим се утврђују форма и садржај дозвола из става (1) овог члана, те увозне дозволе за робу посебне намјене из става (5) овог члана.

Члан 21. (Захтјев за издавање дозволе и увозне дозволе за робу

посебне намјене) (1) Захтјев за издавање дозволе из члана 20. став (1) овог

закона подноси се Министарству. (2) Захтјев за издавање увозне дозволе за робу посебне

намјене из члана 20. став (5) овог закона подноси се Министарству.

(3) Уз захтјев из става (1) овог члана обавезно се подносе документи о крајњем кориснику из члана 7. став (1) тач. а), б) или ц) овог закона.

(4) Уз захтјев из става (2) овог члана обавезно се подносе документи из члана 7. став (1) тачка а) овог закона, а по потреби и документи надлежног ентитетског органа или надлежног кантоналног органа или надлежног органа Брчко Дистрикта БиХ.

(5) Министарство доноси упутство о условима и поступку за издавање исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне опреме и робе посебне намјене којим утврђује форму и садржај обрасца захтјева за издавање дозволе, односно захтјева за издавање увозне дозволе за робу посебне намјене, те списак осталих докумената који се прилажу уз захтјев.

Члан 22. (Издавање дозволе за робу посебне намјене)

(1) У поступку издавања дозволе из члана 20. став (1) овог закона Министарство тражи претходну сагласност надлежног органа из члана 8. став (1) тачка а) овог закона.

(2) Министарство издаје дозволу на основу претходне сагласности надлежног органа из члана 8. став (1) тачка а) овог закона у року од 30 дана од дана уредно поднесеног комплетног захтјева, односно у року од 60

дана ако је у поступку издавања дозволе потребно обавити додатне провјере.

Члан 23. (Издавање увозне дозволе за робу посебне намјене)

(1) За увоз робе посебне намјене Министарство издаје увозну дозволу из члана 20. став (5) овог закона.

(2) Министарство издаје увозну дозволу за робу посебне намјене у року од 30 дана од дана уредно поднесеног комплетног захтјева, односно у року од 60 дана ако је у поступку издавања увозне дозволе потребно обавити додатне провјере.

Члан 24. (Увјерење о крајњем кориснику робе посебне намјене)

(1) Увјерење о крајњем кориснику робе посебне намјене издаје Министарство у сврху потврђивања крајњег корисника робе посебне намјене, на захтјев страног извозника.

(2) Увјерење о крајњем кориснику из става (1) овог члана издаје се са роком важења од шест мјесеци.

Члан 25. (Захтјев за издавање увјерења о крајњем кориснику робе

посебне намјене) (1) Захтјев за издавање увјерења о крајњем кориснику робе

посебне намјене подноси се Министарству. (2) Уз захтјев из става (1) овог члана обавезно се подноси

изјава крајњег корисника овјерена од одговорног лица крајњег корисника, у којој треба да стоји сљедеће: a) крајња употреба робе, назив робе, опис робе,

количина и вриједност те назив извозника и увозника;

б) да роба неће бити употријебљена, у цијелости или у дијеловима, за развој, производњу, управљање, дјеловање, одржавање, складиштење, откривање, идентификацију или ширење хемијског, биолошког или нуклеарног оружја, односно за развој, производњу, одржавање и складиштење пројектила који могу носити хемијско, биолошко или нуклеарно оружје;

ц) да се роба неће поново извозити без посебног одобрења Министарства, односно без дозволе која се издаје у складу са чланом 5. овог закона.

(3) Министарство доноси упутство о условима и поступку за издавање исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне опреме и робе посебне намјене којим утврђује форму и садржај обрасца захтјева за издавање увјерења о крајњем кориснику те списак осталих докумената који се прилажу уз захтјев.

Члан 26. (Издавање увјерења о крајњем кориснику робе посебне

намјене) Министарство издаје увјерење о крајњем кориснику

или рјешење о одбијању захтјева за издавање увјерења о крајњем кориснику у року од 15 дана од дана када је уредно поднесен потпуни захтјев, односно у року од 30 дана ако је у поступку издавања потребно обавити додатне провјере.

Члан 27. (Потврда о пријему робе са Листе робе посебне намјене)

(1) Потврду о пријему робе са Листе робе посебне намјене, а на основу реализованог међународног увозног цертификата о увозу у Босну и Херцеговину, издаје Министарство у сврху потврђивања да је роба стигла на крајње одредиште наведено у међународном увозном цертификату.


(2) Потврда се издаје на захтјев крајњег корисника наведеног у међународном увозном цертификату.

(3) Министарство доноси упутство о условима и поступку за издавање исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне опреме и робе посебне намјене, којим утврђује форму и садржај потврде о пријему робе, обрасца захтјева за издавање потврде, те списак осталих докумената који се прилажу уз захтјев.

ГЛАВА IV - НАДЛЕЖНОСТИ И ОВЛАШЋЕЊА

Члан 28. (Одбијање захтјева)

(1) Министарство доноси рјешење о одбијању захтјева за издавање исправе ако: a) нема потребне сагласности из члана 8. став (1)

овог закона; б) Комисија из члана 11. став (3) тачка ц) предлаже

да захтјев буде одбијен; ц) су подаци из захтјева непотпуни или нетачни или

уз захтјев нису приложени сви прописани документи, а у року који је дало Министарство захтјев није употпуњен подацима и документима који су недостајали.

(2) Министарство доноси рјешење о одбијању захтјева за издавање исправе ако роба не одговара подацима наведеним у захтјеву, а извозник на захтјев Министарства не омогући преглед робе и/или преглед документације у вези са том робом.

Члан 29. (Одузимање исправе)

(1) Министарство, на основу приједлога Комисије из члана 11. став (3) тачка б) овог закона, доноси рјешење о одузимању издате исправе ако: а) Министарство иностраних послова БиХ достави

обавјештење да повлачи претходну сагласност, издату у складу са чланом 8. став (1) тачка а) овог закона, јер су се у међувремену промијениле околности из члана 9. став (1) овог закона уз детаљно образложење разлога за повлачење сагласности;

б) се утврди да је исправа била издата на основу нетачних или непотпуних података;

ц) настану околности или дође до нових сазнања која би, да су постојали или да се за њих знало у вријеме разматрања захтјева за издавање исправе, довели до одбијања захтјева за издавање исправе;

д) се издата исправа не користи у намијењене сврхе; е) правно лице не послује у складу са одредбама

овог закона и других законских и подзаконских аката којима се регулише ова област;

ф) правно лице онемогућава спровођење надзора. (2) Министарство није одговорно за трошкове који су

настали или ће настати одузимањем исправе.

Члан 30. (Поступак након одузимања исправе)

(1) У случају када је исправа одузета на основу члана 29. став (1) тачка а) овог закона, Министарство ће наложити учеснику у спољнотрговинском промету да обустави све даље активности, односно откаже уговор ако је њиме предвиђено такво право. У случају да се уговор не може отказати без посљедица или да није истекао отказни рок, Министарство ће наложити учеснику у спољнотрговинском промету да ступи у преговоре о споразумном пријевременом прекиду уговора. Ако друга страна не прихвати пријевремени раскид, уговор ће бити реализован.

(2) У случају када је исправа одузета на основу повлачења сагласности Министарства иностраних послова БиХ због примјене санкција Савјета безбједности УН-а или у случају оружаног сукоба између Босне и Херцеговине и предметне државе, све активности се аутоматски прекидају без обзира на то у којој су фази, и то са временом ступања на снагу одговарајуће резолуције Савјета безбједности УН-а, односно почетка непријатељстава.

Члан 31. (Међународна сарадња)

(1) Министарство обавјештава Министарство иностраних послова БиХ о сваком одбијању издавања и одузимању дозволе за извоз, наводећи земљу одредишта, крајњег корисника и крајњу намјену, те околности релевантне за одбијање захтјева за издавање односно одузимање дозволе.

(2) Министарство иностраних послова БиХ може обавијестити друге државе о сваком одбијању издавања и одузимању дозволе за извоз, наводећи земљу одредишта, крајњег корисника и крајњу намјену, те околности релевантне за одбијање захтјева за издавање или одузимање дозволе.

(3) Ако Министарство иностраних послова БиХ има сазнање да је једна од држава чланица ОЕБС-а током претходне три године одбила издавање исправе за сличан спољнотрговински промет, Министарство иностраних послова БиХ ће, прије издавања сагласности у складу са овим законом, консултовати државу која је одбила да изда исправу.

Члан 32. (Извјештавање)

(1) Корисник исправе дужан је да о њеној реализацији извијести Министарство у року од 15 дана од дана реализације.

(2) Корисник извозне дозволе дужан је да достави Министарству потврду о пријему робе, да је роба из исправе стигла на крајње одредиште, овјерену од надлежне институције државе крајњег корисника.

(3) Управа за индиректно опорезивање у БиХ (у даљем тексту: УИО) полугодишње извјештава Министарство о извршеним увозима и извозима оружја, војне опреме и робе посебне намјене.

Члан 33. (Вођење евиденције у Министарству)

(1) Министарство успоставља базу података о исправама издатим у складу са чланом 5. овог закона и сваких шест мјесеци доставља Парламентарној скупштини БиХ извјештај о издатим исправама као и извјештај о одбијеним захтјевима за издавање исправа.

(2) Министарство иностраних послова БиХ може од Министарства тражити достављање података о издатим исправама, податке о одбијеним захтјевима за издавање исправа, као и друге податке који се односе на спољнотрговински промет робе са контролних листи, а у сврху међународне сарадње и достављања података УН-у и ОЕБС-у.

Члан 34. (Вођење евиденције корисника исправе)

(1) Корисници исправа дужни су да воде детаљну евиденцију о исправама, која мора садржавати најмање сљедеће податке: опис робе и услуга, количину, пуни назив и адресу извозника, увозника, испоручиоца и примаоца робе, посредника, те крајњу намјену и пуни назив и адресу крајњег корисника робе.


(2) Документацију из става (1) овог члана корисник исправе мора чувати најмање десет година од завршетка календарске године у којој је обављена трансакција, а десет година за робу са Заједничке листе оружја и војне опреме, и доставити Министарству на захтјев.

(3) Министарство може прописати и друге податке које мора садржавати документација из става (1) овог члана.

Члан 35. (Надзор)

(1) Министарство спроводи надзор над правним лицем којем је издата исправа или које је регистровано за обављање спољнотрговинског промета робе са контролних листи.

(2) Министарство ће упутством о спровођењу надзора прописати начин спровођења надзора.

ГЛАВА V - КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 36. (Прекршајне одредбе)

(1) Новчаном казном у износу од 20.000 КМ до 50.000 КМ казниће се правно лице ако: a) не поступи у складу са чланом 32. ст. (1), (2) или

(3) овог закона. (2) Новчаном казном у износу од 50.000 КМ до 100.000

КМ казниће се правно лице ако: a) онемогући спровођење надзора у складу са

чланом 29. став (1) тачка ф) овог закона; б) не води евиденцију у складу са чланом 34. овог

закона. (3) Новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 10.000 КМ

казниће се одговорно лице у правном лицу ако: a) онемогући спровођење надзора у складу са

чланом 29. став (1) тачка ф) овог закона; б) не поступи у складу са чланом 32. ст. (1), (2) или

(3) овог закона; ц) не води евиденцију у складу са чланом 34. овог

закона.

ГЛАВА VI - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 37. (Спроведбени прописи)

(1) Министар спољне трговине и економских односа БиХ донијеће сљедеће спроведбене прописе: a) пословник о раду Комисије; б) правилник о вођењу Регистра лица

спољнотрговинског промета оружја, војне опреме и робе посебне намјене;

ц) правилник о форми и садржају исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне опреме и робе посебне намјене;

д) упутство о условима и поступку за издавање исправа у спољнотрговинском промету оружја, војне опреме и робе посебне намјене;

е) упутство о спровођењу надзора. (2) Министар безбједности БиХ прописаће форму и

садржај исправе за транзит оружја и војне опреме, као и поступак издавања исправа.

(3) Спроведбени прописи из ст. (1) и (2) овог члана биће донесени у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 38. (Прелазне одредбе)

(1) До ступања на снагу спроведбених прописа из члана 37. овог закона примјењиваће се: a) Упутство о процедури регистрације правних и

физичких лица за спољнотрговински промет роба и услуга од стратешке важности за безбједност Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 19/10);

б) Упутство о условима и поступку за издавање исправа за спољнотрговински промет роба и услуга од стратешке важности за безбједност Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 19/10);

ц) Упутство о начину и поступку регулисања привременог увоза, привременог извоза и транзита спортског и ловачког оружја и муниције ("Службени гласник БиХ", број 19/10);

д) Упутство о спровођењу надзора над правним и физичким лицем којем је издата исправа или које је регистровано за обављање спољнотрговинског промета роба са контролних листи ("Службени гласник БиХ", број 28/10).

(2) До објављивања Заједничке листе оружја и војне опреме примјењиваће се важећа Заједничка листа војне опреме објављена у "Службеном гласнику БиХ", број 40/10.

(3) До објављивања Листе робе посебне намјене БиХ примјењиваће се Листа робе посебне намјене објављена у "Службеном гласнику БиХ", број 40/10.

Члан 39. (Примјена закона о управном поступку)

У случајевима спровођења поступка одлучивања о правима и обавезама правних лица која нису предвиђена овим законом, примјењиваће се одредбе Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13).

Члан 40. (Стрељачка друштва, ловачка друштва и физичка лица) За стрељачка друштва, ловачка друштва и физичка

лица, односно држављане Босне и Херцеговине и стране држављане који уносе или износе оружје и муницију преко државне границе Босне и Херцеговине примјењује се Закон о граничној контроли ("Службени гласник БиХ", бр. 53/09, 54/10 и 47/14).

Члaн 41. (Прeстaнaк вaжeњa)

Дaнoм ступaњa нa снaгу oвoг зaкoнa прeстajу да вaже oдрeдбe Зaкoнa o кoнтрoли спољнoтргoвинскoг прoмeтa рoбе и услугa oд стрaтeшкe вaжнoсти зa безбједност Босне и Херцеговине ("Службeни глaсник БиХ", брoj 103/09) кoje сe примjeњуjу нa oблaст кoнтрoлe спољнoтргoвинскoг прoмeтa oружja, вojнe oпрeмe и рoбe пoсeбнe нaмjeнe.

Члан 42. (Започети поступци)

Поступци који су започети до ступања на снагу овог закона биће настављени и довршени према одредбама Закона о контроли спољнотрговинског промета робе и услуга од стратешке важности за безбједност Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 103/09).



Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01,02-02-1-752/16 14. јула 2016. године







Na osnovu člana IV.4. a) Ustava Bosne i Hercegovine,



ORUŽJA, VOJNE OPREME I ROBE POSEBNE NAMJENE


Član 1. (Predmet Zakona)

Ovim zakonom propisuju se uslovi i procedure za izvoz i uvoz oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, brokering i tranzit oružja i vojne opreme, te izvoz i uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom.

Član 2. (Izuzeci od primjene Zakona)

(1) Odredbe ovog zakona ne primjenjuju se u slučajevima kada se, u skladu s interesima vanjske politike i međunarodnim obavezama Bosne i Hercegovine, uvoz, izvoz ili tranzit obavlja u okviru bilateralne ili multilateralne vojne, policijske, specijalne ili stalne misije na nekomercijalnoj osnovi ili kao podrška: a) rezolucijama Vijeća sigurnosti UN-a, b) odlukama u okviru Organizacije za sigurnost i

saradnju u Evropi (OSCE), ili c) bilo kojoj drugoj mirovnoj operaciji koja se provodi u

skladu s principima Povelje UN-a u sklopu međunarodne organizacije.

(2) Ministarstvo vanjskih poslova BiH daje saglasnost o ispunjavanju uslova iz stava (1) ovog člana.

(3) Ako se tako izvezeno ili uvezeno oružje, vojna oprema ili roba posebne namjene prestane koristiti u svrhe specijalne ili stalne misije, odnosno postane predmet komercijalne transakcije, na njega se primjenjuju odredbe ovog zakona.

Član 3. (Značenje izraza)

Izrazi upotrijebljeni u ovom zakonu imaju sljedeće značenje:

a) izvoz podrazumijeva carinskim propisima uređen carinski postupak prema kojem oružje, vojna oprema i roba posebne namjene, te usluge u vezi s oružjem i vojnom opremom trajno ili privremeno napuštaju carinsko područje Bosne i Hercegovine. Izvoz uključuje i ponovni izvoz (reeksport) prema kojem oružje, vojna oprema i roba posebne namjene, prethodno uvezeni na carinsko područje BiH, napuštaju carinsko područje Bosne i Hercegovine, ali ne uključuje tranzit;

b) izvoznik podrazumijeva pravno lice sa sjedištem na teritoriji Bosne i Hercegovine registrirano za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa i upisano u Registar Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

c) uvoz podrazumijeva carinskim propisima uređen carinski postupak prema kojem oružje, vojna oprema i roba posebne namjene, te usluge u vezi s oružjem i vojnom opremom trajno ili privremeno ulaze na carinsko područje Bosne i Hercegovine;

d) uvoznik podrazumijeva pravno lice sa sjedištem na teritoriji Bosne i Hercegovine registrirano za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa i upisano u Registar Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

e) oružje i vojna oprema podrazumijevaju sve stavke navedene na Zajedničkoj vojnoj listi Evropske unije, koja sadrži opremu obuhvaćenu Zajedničkim stavom Vijeća Evropske unije 2008/944/CFSP, kojim se utvrđuju zajednička pravila postupanja pri kontroli izvoza vojne tehnologije i opreme (u daljnjem tekstu: Zajednička lista oružja i vojne opreme);

f) robu posebne namjene čini sva nevojna roba za komercijalne svrhe koja može ugroziti sigurnost Bosne i Hercegovine navedena u Listi robe posebne namjene;

g) usluge podrazumijevaju aktivnosti koje se odnose na oružje i vojnu opremu, a koje se obavljaju za podršku istraživanju, razvoju, proizvodnji, montaži, rukovanju, održavanju, popravci, remontu, modernizaciji, te aktivnosti obuke koja se odnose na rad opreme, uključujući i konsultacije u usmenoj, pisanoj i elektronskoj formi;

h) brokering podrazumijeva pregovaranje ili ugovaranje poslova za kupovinu, prodaju ili nabavku oružja, vojne opreme i usluga iz jedne strane zemlje u drugu stranu zemlju, te prodaju i kupovinu oružja, vojne opreme i usluga radi prenošenja iz jedne strane zemlje u drugu stranu zemlju. Pomoćne usluge, kao što su transport, finansijske usluge, osiguranje ili reosiguranje, oglašavanje ili reklamiranje, ako se obavljaju u okviru registriranih djelatnosti, ne smatraju se brokeringom;

i) broker podrazumijeva pravno lice sa sjedištem na teritoriji Bosne i Hercegovine koje se bavi brokerskim uslugama i koje je upisano u Registar Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH;

j) tranzit podrazumijeva carinskim propisima uređen carinski postupak prema kojem se oružje i vojna oprema prevozi preko carinskog područja Bosne i Hercegovine;

k) vanjskotrgovinski promet podrazumijeva izvoz i uvoz oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, brokering i tranzit oružja i vojne opreme, te izvoz i uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom;

l) individualna (pojedinačna) dozvola podrazumijeva dozvolu za izvoz ili uvoz izdatu jednom određenom: 1) izvozniku ili uvozniku za jednog krajnjeg

korisnika ili primaoca i koja obuhvata jednu ili više stavki oružja, vojne opreme i usluga;

2) izvozniku za jednog krajnjeg korisnika ili primaoca u stranoj zemlji i koja obuhvata jednu ili više vrsta robe posebne namjene;

3) brokeru za jednog krajnjeg korisnika ili primaoca i koja obuhvata jednu ili više stavki oružja, vojne opreme i usluga;


m) globalna dozvola podrazumijeva dozvolu za izvoz ili uvoz dodijeljenu jednom određenom izvozniku ili uvozniku koja sadrži jednu ili više stavki oružja i vojne opreme i koja se odnosi na izvoz ili uvoz jednom ili većem broju određenih krajnjih korisnika i/ili primalaca. Globalna dozvola uključuje i izvoz robe posebne namjene.

Član 4. (Liste i kriteriji)

(1) Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) ažurira i objavljuje Zajedničku listu oružja i vojne opreme u "Službenom glasniku BiH".

(2) Ministarstvo, u konsultacijama s nadležnim državnim, entitetskim, odnosno kantonalnim ministarstvima i organima Brčko Distrikta BiH, donosi Listu robe posebne namjene i objavljuje je u "Službenom glasniku BiH".

Član 5. (Isprave koje izdaje Ministarstvo)

Ministarstvo izdaje sljedeće isprave, i to: a) dozvolu za izvoz, uvoz i brokering oružja i vojne

opreme navedenih u Zajedničkoj listi oružja i vojne opreme iz člana 4. stav (1) ovog zakona, dozvolu za izvoz robe posebne namjene navedene u Listi robe posebne namjene iz člana 4. stav (2) ovog zakona, te dozvolu za izvoz i uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom. Dozvole mogu biti: 1) individualne (pojedinačne) dozvole i 2) globalne dozvole,

b) uvoznu dozvolu za robu posebne namjene, c) međunarodni uvozni certifikat, d) uvjerenje o krajnjem korisniku i e) potvrdu o prijemu robe.

Član 6. (Isprava koju izdaje Ministarstvo sigurnosti BiH)

(1) Ministarstvo sigurnosti BiH izdaje ispravu za tranzit oružja i vojne opreme poštujući principe i kriterije za izdavanje isprava koji su propisani ovim zakonom.

(2) Ministarstvo sigurnosti BiH propisuje uslove i procedure za izdavanje isprave iz stava (1) ovog člana.

Član 7. (Dokumenti o krajnjem korisniku)

(1) Dokumenti o krajnjem korisniku su: a) izjava krajnjeg korisnika - koju daje krajnji korisnik,

ovjerena kod nadležne državne institucije; b) uvozna dozvola - međunarodni uvozni certifikat, izdat

od nadležne državne institucije na zahtjev krajnjeg korisnika i/ili uvoznika; i

c) uvjerenje o krajnjem korisniku (End user certificate) - izdato od nadležne državne institucije na zahtjev krajnjeg korisnika i/ili uvoznika.

(2) Dokumenti o krajnjem korisniku iz stava (1) ovog člana, između ostalog, sadrže: naziv izvoznika, naziv uvoznika, naziv krajnjeg korisnika i krajnju namjenu, naziv robe, opis robe, količinu, vrijednost, rok važenja isprave i izjavu da se neće izvršiti ponovni izvoz navedene robe bez prethodnog pismenog odobrenja nadležne institucije prvobitne zemlje izvoznika.

Član 8. (Prethodna saglasnost i mišljenje)

(1) Prije izdavanja dozvole iz člana 5. tačka a) ovog zakona Ministarstvo traži prethodnu saglasnost od nadležnih ministarstava, i to: a) Ministarstva vanjskih poslova BiH;

b) Ministarstva sigurnosti BiH; c) Ministarstva odbrane BiH;

(2) Prije izdavanja dozvole iz člana 5. tačka a) ovog zakona Ministarstvo može, po potrebi, tražiti prethodno mišljenje i od drugih organa i institucija Bosne i Hercegovine.

Član 9. (Nadležnost za prethodnu saglasnost)

Nadležna ministarstva daju prethodnu saglasnost iz člana 8. stav (1) ovog zakona, i to:

a) Ministarstvo vanjskih poslova BiH da se dozvola izdaje u skladu s vanjskom politikom Bosne i Hercegovine vodeći računa o: 1) zabranama i sankcijama Vijeća sigurnosti UN-a,

OSCE-a i Evropske unije; 2) Zajedničkom stavu Vijeća Evropske unije

2008/944/CFSP, kojim se utvrđuju zajednička pravila postupanja pri kontroli izvoza vojne tehnologije i opreme;

3) općoj bilateralnoj poziciji Bosne i Hercegovine prema državama i drugim subjektima međunarodnog prava koji učestvuju u vanjskotrgovinskom prometu;

4) općoj multilateralnoj poziciji Bosne i Hercegovine prema državama i drugim subjektima međunarodnog prava koji učestvuju u vanjskotrgovinskom prometu, uključujući međunarodnopravne, kao i političke obaveze Bosne i Hercegovine prema eventualnim sankcijama i zabranama multilateralnog karaktera;

b) Ministarstvo sigurnosti BiH da izdavanje dozvole neće ugroziti javnu sigurnost unutar Bosne i Hercegovine;

c) Ministarstvo odbrane BiH da se dozvola izdaje u skladu s odbrambenom politikom Bosne i Hercegovine.

Član 10. (Rokovi za prethodnu saglasnost)

(1) Nadležno ministarstvo iz člana 8. stav (1) tač. a), b) i c) ovog zakona, od kojeg je zatražena prethodna saglasnost, dužno je Ministarstvu dostaviti akt kojim se daje ili odbija davanje prethodne saglasnosti, uz dato obrazloženje razloga odbijanja davanja prethodne saglasnosti, u roku od 15 dana od dana kada mu je saglasnost zatražena, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja saglasnosti potrebno izvršiti dodatne provjere o čemu obavještava Ministarstvo.

(2) Organi i institucije iz člana 8. stav (2) ovog zakona, od kojih je zatraženo mišljenje, dužni su Ministarstvu dostaviti traženo mišljenje u roku od 30 dana od dana kada im je mišljenje zatraženo.

Član 11. (Komisija za kontrolu vanjskotrgovinskog prometa)

(1) Komisiju za kontrolu vanjskotrgovinskog prometa (u daljnjem tekstu: Komisija), na prijedlog Ministarstva, imenuje i razrješava Vijeće ministara BiH.

(2) Komisiju čine predstavnici: Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Ministarstva vanjskih poslova BiH, Ministarstva sigurnosti BiH, Ministarstva odbrane BiH, Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, Uprave za indirektno oporezivanje BiH, Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije i Ministarstva industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske.

(3) Komisija se sastaje i djeluje isključivo u sljedećim slučajevima:


a) na zahtjev Ministarstva, ako neko od nadležnih ministarstava iz člana 8. stav (1) ovog zakona, od kojeg je zatražena prethodna saglasnost, nije u predviđenom roku iz člana 10. ovog zakona dostavio akt kojim se daje ili odbija saglasnost,

b) na zahtjev Ministarstva ili nekog od nadležnih ministarstava, organa i drugih institucija iz člana 8. ovog zakona, uključenih u procedure izdavanja dozvole, u slučaju da su se stekli uslovi za primjenu člana 29. ovog zakona, i

c) na zahtjev Ministarstva i drugih institucija iz člana 8. ovog zakona, uključenih u proceduru izdavanja prethodne saglasnosti u slučaju određenih nejasnoća, dilema ili primjedbi u konkretnom slučaju davanja prethodne saglasnosti, odnosno mišljenja.

(4) U slučajevima iz stava (3) ovog člana, Komisija ima nadležnost da: a) daje preporuke nadležnim ministarstvima kako

donijeti odluku o davanju ili odbijanju prethodne saglasnosti, a na osnovu razmjene informacija i analize predmetnog zahtjeva za vanjskotrgovinski promet;

b) Ministarstvu daje prijedlog o izdavanju isprave ili odbijanju zahtjeva za izdavanje isprave u slučaju određenih nejasnoća ili primjedbi u konkretnom slučaju davanja saglasnosti i mišljenja iz člana 8. st. (1) i (2) ovog zakona; i

c) daje prijedlog o oduzimanju dozvole (isprave) u slučajevima utvrđenim članom 29. ovog zakona.

(5) Stručne i administrativne poslove za Komisiju obavlja Ministarstvo.

(6) Ministar, na prijedlog Komisije, donosi poslovnik o radu Komisije kojim se propisuju način rada prava i obaveze Komisije.

Član 12. (Upis u Registar)

(1) Za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa sva pravna lica moraju biti upisana u Registar lica vanjskotrgovinskog prometa (u daljnjem tekstu: Registar) kod Ministarstva.

(2) Uz zahtjev za upis u Registar potrebna je saglasnost nadležnog entitetskog organa ili nadležnog kantonalnog organa ili nadležnog organa Brčko Distrikta BiH.

(3) Lica upisana u Registar dužna su pismenim putem dostaviti sve promjene podataka na osnovu kojih su upisana u Registar, u roku od 30 dana od dana nastanka promjene.

(4) Pravna lica brišu se iz Registra ako: a) se utvrde nove činjenice na osnovu kojih, da je o

njima bilo saznanja prilikom upisa u Registar, ne bi bilo moguće izvršiti upis lica u Registar;

b) ne posluju u skladu s odredbama ovog zakona; c) krše međunarodne zabrane; d) prestanu obavljati djelatnost; e) prestanu ispunjavati uslove na osnovu kojih je rješenje

izdato; f) podnesu zahtjev za brisanje iz Registra i g) ne dostave sve promjene podataka na osnovu kojih su

upisana u Registar, u roku od 30 dana od dana nastanka promjene.

(5) Ministarstvo donosi rješenje o upisu u Registar, rješenje o odbijanju zahtjeva za upis u Registar i rješenje o brisanju iz Registra.

(6) Ministarstvo donosi pravilnik o vođenju Registra lica vanjskotrgovinskog prometa oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim se utvrđuje postupak registracije i postupak brisanja iz Registra.

POGLAVLJE II. KONTROLA VANJSKOTRGOVIN-SKOG PROMETA ORUŽJA I VOJNE OPREME

Član 13. (Dozvola za oružje i vojnu opremu)

(1) Izvoz i uvoz oružja i vojne opreme, brokering te izvoz i uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom može se obavljati samo na osnovu dozvole iz člana 5. tačka a) ovog zakona.

(2) Ministarstvo može izdati globalnu dozvolu za izvoz i uvoz jedne ili više stavki oružja i vojne opreme, za jednu ili više država, uzimajući u obzir vrstu robe, vrstu i dugoročnost izvoznih i uvoznih poslova s državom u koju se izvozi ili iz koje se uvozi. Globalna dozvola može se izdati samo za izvoz ili uvoz oružja i vojne opreme za potrebe obavljanja djelatnosti remonta i proizvodnje (komponente i repromaterijali).

(3) Dozvole iz stava (1) ovog člana izdaje Ministarstvo na osnovu prethodne saglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH, Ministarstva sigurnosti BiH i Ministarstva odbrane BiH.

(4) Dozvole iz stava (1) ovog člana izdaju se s rokom važenja od jedne godine za pojedinačne dozvole i rokom važenja od tri godine za globalne dozvole.

(5) Ministarstvo donosi pravilnik o formi i sadržaju isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene kojim se utvrđuju forma i sadržaj dozvola iz stava (1) ovog člana.

Član 14. (Zahtjev za izdavanje dozvole za oružje i vojnu opremu)

(1) Zahtjev za izdavanje dozvole iz člana 13. stav (1) ovog zakona podnosi se Ministarstvu.

(2) Uz zahtjev za izdavanje dozvole za izvoz oružja i vojne opreme, brokering i izvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom iz stava (1) ovog člana obavezno se podnose dokumenti o krajnjem korisniku iz člana 7. stav (1) ovog zakona, i to: a) izjava krajnjeg korisnika i uvozna dozvola ili

međunarodni uvozni certifikat izdat od nadležne državne institucije zemlje krajnjeg korisnika, ili

b) izjava krajnjeg korisnika ovjerena kod nadležne državne institucije zemlje krajnjeg korisnika, ili

c) međunarodni uvozni certifikat izdat od državne institucije zemlje krajnjeg korisnika, ili

d) uvjerenje o krajnjem korisniku izdato od državne institucije zemlje krajnjeg korisnika.

(3) Uz zahtjev za izdavanje dozvole za uvoz oružja i vojne opreme, uvoz usluga u vezi s oružjem i vojnom opremom iz stava (1) ovog člana obavezno se podnose dokumenti o krajnjem korisniku iz člana 7. stav (1) tačka a) ovog zakona.

(4) Osim dokumenata iz st. (2) i (3) ovog člana, uz zahtjev za izdavanje dozvole iz člana 13. stav (1) ovog zakona obavezno se podnosi i dokumentacija o svim učesnicima u predmetnom vanjskotrgovinskom prometu.

(5) Ministarstvo donosi uputstvo o uslovima i postupku za izdavanje isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene kojim se propisuju forma i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje dozvole te spisak ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Član 15. (Izdavanje dozvole za oružje i vojnu opremu)

(1) U postupku izdavanja dozvole iz člana 13. stav (1) ovog zakona Ministarstvo traži prethodnu saglasnost nadležnih ministarstava iz člana 8. stav (1) tač. a), b) i c) ovog zakona.


(2) Ministarstvo izdaje dozvolu na osnovu prethodnih saglasnosti nadležnih organa iz člana 8. stav (1) tač. a), b) i c) ovog zakona u roku od 30 dana od dana (uredno podnesenog kompletnog zahtjeva) zaprimanja urednog zahtjeva, odnosno u roku od 60 dana, ako je u postupku izdavanja dozvole potrebno izvršiti dodatne provjere.

Član 16. (Uvjerenje o krajnjem korisniku oružja i vojne opreme i

međunarodni uvozni certifikat) (1) Uvjerenje o krajnjem korisniku i međunarodni uvozni

certifikat za oružje i vojnu opremu izdaje Ministarstvo u svrhu potvrđivanja krajnjeg korisnika oružja i vojne opreme, ako to zatraži strani izvoznik.

(2) Uvjerenje o krajnjem korisniku i međunarodni uvozni certifikat iz stava (1) ovog člana izdaju se s rokom važenja od šest mjeseci.

Član 17. (Zahtjev za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku oružja i

vojne opreme i međunarodnog uvoznog certifikata) (1) Zahtjev za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku oružja i

vojne opreme i međunarodnog uvoznog certifikata podnosi se Ministarstvu.

(2) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana obavezno se podnosi izjava krajnjeg korisnika ovjerena od odgovornog lica krajnjeg korisnika, u kojoj treba pisati sljedeće: a) krajnja upotreba robe, opis robe, količina i vrijednost

te naziv izvoznika i uvoznika; b) da roba neće biti upotrijebljena, u cijelosti ili u


c) da se roba neće ponovo izvoziti bez prethodnog pismenog odobrenja Ministarstva, odnosno bez dozvole koja se izdaje u skladu s članom 5. ovog zakona.

(3) Ministarstvo donosi uputstvo o uslovima i postupku za izdavanje isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene kojim se utvrđuju forma i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku i međunarodnog uvoznog certifikata te spisak ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Član 18. (Izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku oružja i vojne opreme i

međunarodnog uvoznog certifikata) Ministarstvo izdaje uvjerenje o krajnjem korisniku ili

rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku, odnosno međunarodni uvozni certifikat u roku od 15 dana od dana kada je uredno podnesen potpuni zahtjev, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja potrebno obaviti dodatne provjere.

Član 19. (Potvrda o prijemu robe sa Zajedničke liste oružja i vojne

opreme) (1) Potvrdu o prijemu robe sa Zajedničke liste oružja i vojne

opreme, na osnovu realizirane dozvole o uvozu u Bosnu i Hercegovinu, izdaje Ministarstvo u svrhu potvrđivanja da je roba stigla na krajnje odredište navedeno u dozvoli.

(2) Potvrda se izdaje na zahtjev krajnjeg korisnika navedenog u dozvoli za uvoz.

(3) Ministarstvo donosi uputstvo o uslovima i postupku za izdavanje isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim se propisuju

forma i sadržaj obrasca potvrde o prijemu robe i zahtjeva za izdavanje potvrde, te spisak ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

POGLAVLJE III. KONTROLA VANJSKOTRGOVIN-SKOG PROMETA ROBE POSEBNE NAMJENE

Član 20. (Dozvole)

(1) Izvoz robe posebne namjene može se obavljati samo na osnovu dozvole iz člana 5. tačka a) ovog zakona.

(2) Ministarstvo može izdati globalnu dozvolu za izvoz jedne ili više stavki robe s Liste robe posebne namjene, za jednu ili više država, uzimajući u obzir vrstu robe, vrstu i dugoročnost izvoznih poslova s državom u koju se izvozi. Globalna dozvola može se izdati samo za izvoz robe posebne namjene za potrebe obavljanja djelatnosti remonta i proizvodnje (komponente i repromaterijali).

(3) Dozvole iz stava (1) ovog člana izdaje Ministarstvo na osnovu saglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH.

(4) Dozvole za izvoz iz stava (1) ovog člana izdaju se s rokom važenja od jedne godine za pojedinačne dozvole i rokom važenja od tri godine za globalne dozvole.

(5) Za uvoz robe posebne namjene potrebna je uvozna dozvola za robu posebne namjene iz člana 5. tačka b) ovog zakona.

(6) Uvozna dozvola za robu posebne namjene iz stava (5) ovog člana izdaje se s rokom važenja od šest mjeseci.

(7) Ministarstvo donosi pravilnik o formi i sadržaju isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim se utvrđuju forma i sadržaj dozvola iz stava (1) ovog člana, te uvozne dozvole za robu posebne namjene iz stava (5) ovog člana.

Član 21. (Zahtjev za izdavanje dozvole i uvozne dozvole za robu posebne

namjene) (1) Zahtjev za izdavanje dozvole iz člana 20. stav (1) ovog

zakona podnosi se Ministarstvu. (2) Zahtjev za izdavanje uvozne dozvole za robu posebne

namjene iz člana 20. stav (5) ovog zakona podnosi se Ministarstvu.

(3) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana obavezno se podnose dokumenti o krajnjem korisniku iz člana 7. stav (1) tač. a), b) ili c) ovog zakona.

(4) Uz zahtjev iz stava (2) ovog člana, obavezno se podnose dokumenti iz člana 7. stav (1) tačka a) ovog zakona, a po potrebi i dokumenti nadležnog entitetskog organa ili nadležnog kantonalnog organa ili nadležnog organa Brčko Distrikta BiH.

(5) Ministarstvo donosi uputstvo o uslovima i postupku za izdavanje isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene kojim utvrđuje formu i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje dozvole, odnosno zahtjeva za izdavanje uvozne dozvole za robu posebne namjene, te spisak ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Član 22. (Izdavanje dozvole za robu posebne namjene)

(1) U postupku izdavanja dozvole iz člana 20. stav (1) ovog zakona Ministarstvo traži prethodnu saglasnost nadležnog organa iz člana 8. stav (1) tačka a) ovog zakona.

(2) Ministarstvo izdaje dozvolu na osnovu prethodne saglasnosti nadležnog organa iz člana 8. stav (1) tačka a) ovog zakona u roku od 30 dana od dana uredno podnesenog kompletnog zahtjeva, odnosno u roku od 60 dana ako je u postupku izdavanja dozvole potrebno obaviti dodatne provjere.


Član 23. (Izdavanje uvozne dozvole za robu posebne namjene)

(1) Za uvoz robe posebne namjene Ministarstvo izdaje uvoznu dozvolu iz člana 20. stav (5) ovog zakona.

(2) Ministarstvo izdaje uvoznu dozvolu za robu posebne namjene u roku od 30 dana od dana uredno podnesenog kompletnog zahtjeva, odnosno u roku od 60 dana ako je u postupku izdavanja uvozne dozvole potrebno obaviti dodatne provjere.

Član 24. (Uvjerenje o krajnjem korisniku robe posebne namjene)

(1) Uvjerenje o krajnjem korisniku robe posebne namjene izdaje Ministarstvo u svrhu potvrđivanja krajnjeg korisnika robe posebne namjene, na zahtjev stranog izvoznika.

(2) Uvjerenje o krajnjem korisniku iz stava (1) ovog člana izdaje se s rokom važenja od šest mjeseci.

Član 25. (Zahtjev za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku robe

posebne namjene) (1) Zahtjev za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku robe

posebne namjene podnosi se Ministarstvu. (2) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana, obavezno se podnosi

izjava krajnjeg korisnika ovjerena od odgovornog lica krajnjeg korisnika, u kojoj treba stajati sljedeće: a) krajnja upotreba robe, naziv robe, opis robe, količina i

vrijednost te naziv izvoznika i uvoznika; b) da roba neće biti upotrijebljena, u cijelosti ili u


c) da se roba neće ponovo izvoziti bez posebnog odobrenja Ministarstva, odnosno bez dozvole koja se izdaje u skladu s članom 5. ovog zakona.

(3) Ministarstvo donosi uputstvo o uslovima i postupku za izdavanje isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene kojim utvrđuje formu i sadržaj obrasca zahtjeva za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku te spisak ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

Član 26. (Izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku robe posebne namjene)

Ministarstvo izdaje uvjerenje o krajnjem korisniku ili rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje uvjerenja o krajnjem korisniku u roku od 15 dana od dana kada je uredno podnesen potpuni zahtjev, odnosno u roku od 30 dana ako je u postupku izdavanja potrebno obaviti dodatne provjere.

Član 27. (Potvrda o prijemu robe s Liste robe posebne namjene)

(1) Potvrdu o prijemu robe s Liste robe posebne namjene, a na osnovu realiziranog međunarodnog uvoznog certifikata o uvozu u Bosnu i Hercegovinu, izdaje Ministarstvo u svrhu potvrđivanja da je roba stigla na krajnje odredište navedeno u međunarodnom uvoznom certifikatu.

(2) Potvrda se izdaje na zahtjev krajnjeg korisnika navedenog u međunarodnom uvoznom certifikatu.

(3) Ministarstvo donosi uputstvo o uslovima i postupku za izdavanje isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene, kojim utvrđuje formu i sadržaj potvrde o prijemu robe, obrasca zahtjeva za izdavanje potvrde, te spisak ostalih dokumenata koji se prilažu uz zahtjev.

POGLAVLJE IV. NADLEŽNOSTI I OVLAŠTENJA

Član 28. (Odbijanje zahtjeva)

(1) Ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje isprave ako: a) nema potrebne saglasnosti iz člana 8. stav (1) ovog

zakona; b) je prijedlog Komisije iz člana 11. stav (3) tačka c) da

se zahtjev odbije; c) su podaci iz zahtjeva nepotpuni ili netačni ili uz

zahtjev nisu priloženi svi propisani dokumenti, a u roku koji je dalo Ministarstvo zahtjev nije upotpunjen podacima i dokumentima koji su nedostajali.

(2) Ministarstvo donosi rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje isprave ako roba ne odgovara podacima navedenim u zahtjevu, a izvoznik na zahtjev Ministarstva ne omogući pregled robe i/ili pregled dokumentacije u vezi s tom robom.

Član 29. (Oduzimanje isprave)

(1) Ministarstvo, na osnovu prijedloga Komisije iz člana 11. stav (3) tačka b) ovog zakona, donosi rješenje o oduzimanju izdate isprave ako: a) Ministarstvo vanjskih poslova BiH dostavi

obavještenje da povlači prethodnu saglasnost, izdatu u skladu s članom 8. stav (1) tačka a) ovog zakona, jer su se u međuvremenu promijenile okolnosti iz člana 9. stav (1) ovog zakona uz detaljno obrazloženje razloga za povlačenje saglasnosti;

b) se utvrdi da je isprava bila izdata na osnovu netačnih ili nepotpunih podataka;

c) nastanu okolnosti ili dođe do novih saznanja koja bi, da su postojala ili da se za njih znalo u vrijeme razmatranja zahtjeva za izdavanje isprave, dovela do odbijanja zahtjeva za izdavanje isprave;

d) se izdata isprava ne koristi u namijenjene svrhe; e) pravno lice ne posluje u skladu s odredbama ovog

zakona i drugih zakonskih i podzakonskih akata kojima se regulira ova oblast;

f) pravno lice onemogućava provođenje nadzora. (2) Ministarstvo nije odgovorno za troškove koji su nastali ili

će nastati oduzimanjem isprave.

Član 30. (Postupak nakon oduzimanja isprave)

(1) U slučaju kad je isprava oduzeta na osnovu člana 29. stav (1) tačka a) ovog zakona, Ministarstvo će naložiti učesniku u vanjskotrgovinskom prometu da obustavi sve daljnje aktivnosti, odnosno otkaže ugovor ako je njime predviđeno takvo pravo. U slučaju da se ugovor ne može otkazati bez posljedica ili da nije istekao otkazni rok, Ministarstvo će naložiti učesniku u vanjskotrgovinskom prometu da stupi u pregovore o sporazumnom prijevremenom prekidu ugovora. Ako druga strana ne prihvati prijevremeni raskid, ugovor će biti izvršen.

(2) U slučaju kada je isprava oduzeta na osnovu povlačenja saglasnosti Ministarstva vanjskih poslova BiH zbog provođenja sankcija Vijeća sigurnosti UN-a ili u slučaju oružanog sukoba između Bosne i Hercegovine i predmetne države, sve aktivnosti se automatski prekidaju bez obzira na to u kojoj su fazi, i to s vremenom stupanja na snagu odgovarajuće rezolucije Vijeća sigurnosti UN-a, odnosno početka neprijateljstava.


Član 31. (Međunarodna saradnja)

(1) Ministarstvo obavještava Ministarstvo vanjskih poslova BiH o svakom odbijanju izdavanja i oduzimanju dozvole za izvoz, navodeći zemlju odredišta, krajnjeg korisnika i krajnju namjenu, te okolnosti relevantne za odbijanje zahtjeva za izdavanje odnosno oduzimanje dozvole.

(2) Ministarstvo vanjskih poslova BiH može obavijestiti druge države o svakom odbijanju izdavanja i oduzimanju dozvole za izvoz, navodeći zemlju odredišta, krajnjeg korisnika i krajnju namjenu, te okolnosti relevantne za odbijanje zahtjeva za izdavanje ili oduzimanje dozvole.

(3) Ako Ministarstvo vanjskih poslova BiH ima saznanje da je jedna od država članica OSCE-a tokom prethodne tri godine odbila izdavanje isprave za sličan vanjskotrgovinski promet, Ministarstvo vanjskih poslova BiH će, prije izdavanja saglasnosti u skladu s ovim zakonom, konsultirati državu koja je odbila izdavanje isprave.

Član 32. (Izvještavanje)

(1) Korisnik isprave dužan je o njenoj realizaciji izvijestiti Ministarstvo u roku od 15 dana od dana realizacije.

(2) Korisnik izvozne dozvole dužan je dostaviti Ministarstvu potvrdu o prijemu robe da je roba iz isprave stigla na krajnje odredište ovjerenu od nadležne institucije države krajnjeg korisnika.

(3) Uprava za indirektno oporezivanje BiH (u daljnjem tekstu: UIO) polugodišnje izvještava Ministarstvo o izvršenim uvozima i izvozima oružja, vojne opreme i robe posebne namjene.

Član 33. (Vođenje evidencije u Ministarstvu)

(1) Ministarstvo uspostavlja bazu podataka o ispravama izdatim u skladu s članom 5. ovog zakona i svakih šest mjeseci dostavlja Parlamentarnoj skupštini BiH izvještaj o izdatim ispravama kao i izvještaj o odbijenim zahtjevima za izdavanje isprava.

(2) Ministarstvo vanjskih poslova BiH može od Ministarstva tražiti dostavljanje podataka o izdatim ispravama, podatke o odbijenim zahtjevima za izdavanje isprava, kao i druge podatke koji se odnose na vanjskotrgovinski promet robe s kontrolnih listi, a u svrhu međunarodne saradnje i dostavljanja podataka UN-u i OSCE-u.

Član 34. (Vođenje evidencije korisnika isprave)

(1) Korisnici isprava dužni su voditi detaljnu evidenciju o ispravama, koja mora sadržavati najmanje sljedeće podatke: opis robe i usluga, količinu, puni naziv i adresu izvoznika, uvoznika, isporučioca i primaoca robe, posrednika, te krajnju namjenu i puni naziv i adresu krajnjeg korisnika robe.

(2) Dokumentaciju iz stava (1) ovog člana korisnik isprave mora čuvati najmanje deset godina od završetka kalendarske godine u kojoj je obavljena transakcija, a deset godina za robu sa Zajedničke liste oružja i vojne opreme, i dostaviti je Ministarstvu na zahtjev.

(3) Ministarstvo može propisati i druge podatke koje mora sadržavati dokumentacija iz stava (1) ovog člana.

Član 35. (Nadzor)

(1) Ministarstvo provodi nadzor nad pravnim licem kojem je izdata isprava ili koje je registrirano za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa robe s kontrolnih listi.

(2) Ministarstvo će uputstvom o provođenju nadzora propisati način provođenja nadzora.

POGLAVLJE V. KAZNENE ODREDBE

Član 36. (Prekršajne odredbe)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 KM do 50.000 KM kaznit će se pravno lice ako: a) ne postupi u skladu s članom 32. st. (1), (2) ili (3)

ovog zakona. (2) Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 KM do 100.000

KM kaznit će se pravno lice ako: a) onemogući provođenje nadzora u skladu s članom 29.

stav (1) tačka f) ovog zakona; b) ne vodi evidenciju u skladu s članom 34. ovog

zakona. (3) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 10.000 KM

kaznit će se odgovorno lice u pravnom licu ako: a) onemogući provođenje nadzora u skladu s članom 29.

stav (1) tačka f) ovog zakona; b) ne postupi u skladu s članom 32. st. (1), (2) ili (3)

ovog zakona; c) ne vodi evidenciju u skladu s članom 34. ovog

zakona.

POGLAVLJE VI. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 37. (Provedbeni propisi)

(1) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH donijet će sljedeće provedbene propise: a) poslovnik o radu Komisije; b) pravilnik o vođenju Registra lica vanjskotrgovinskog

prometa oružja, vojne opreme i robe posebne namjene;

c) pravilnik o formi i sadržaju isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene;

d) uputstvo o uslovima i postupku za izdavanje isprava u vanjskotrgovinskom prometu oružja, vojne opreme i robe posebne namjene;

e) uputstvo o provođenju nadzora. (2) Ministar sigurnosti BiH propisat će formu i sadržaj isprave

za tranzit oružja i vojne opreme, kao i postupak izdavanja isprava.

(3) Provedbeni propisi iz st. (1) i (2) ovog člana bit će doneseni u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 38. (Prijelazne odredbe)

(1) Do stupanja na snagu provedbenih propisa iz člana 37. ovog zakona primjenjivat će se: a) Uputа o proceduri registracije pravnih i fizičkih lica

za vanjskotrgovinski promet roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

b) Uputа o uslovima i postupku za izdavanje isprava za vanjskotrgovinski promet roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

c) Uputа o načinu i postupku reguliranja privremenog uvoza, privremenog izvoza i tranzita sportskog i lovačkog oružja i municije ("Službeni glasnik BiH", broj 19/10);

d) Uputа o provеdbi nadzora nad pravnim i fizičkim licem kojem je izdata isprava ili koje je registrirano za obavljanje vanjskotrgovinskog prometa roba s kontrolnih lista ("Službeni glasnik BiH", broj 28/10).

(2) Do objavljivanja Zajedničke liste oružja i vojne opreme primjenjivat će se važeća Zajednička lista vojne opreme objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 40/10.


(3) Do objavljivanja Liste robe posebne namjene BiH primjenjivat će se Lista robe posebne namjene objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 40/10.

Član 39. (Primjena Zakona o upravnom postupku)

U slučajevima provođenja postupka odlučivanja o pravima i obavezama pravnih lica koja nisu predviđena ovim zakonom, primjenjivat će se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13).

Član 40. (Streljačka društva, lovačka društva i fizička lica)

Za streljačka društva, lovačka društva i fizička lica, odnosno državljane Bosne i Hercegovine i strane državljane, koji unose ili iznose oružje i municiju preko državne granice Bosne i Hercegovine primjenjuje se Zakon o graničnoj kontroli ("Službeni glasnik BiH", br. 53/09, 54/10 i 47/14).

Član 41. (Prestanak važenja)

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju važiti odredbe Zakona o kontroli vanjskotrgovinskog prometa roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 103/09) koje se primjenjuju na oblast kontrole vanjskotrgovinskog prometa oružja, vojne opreme i robe posebne namjene.

Član 42. (Započeti postupci)

Postupci koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona nastavit će se i dovršiti prema odredbama Zakona o kontroli vanjskotrgovinskog prometa roba i usluga od strateške važnosti za sigurnost Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 103/09).


Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02-02-1-752/16 14. jula 2016. godine






817 Temeljem članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine,


ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O UPRAVNOM POSTUPKU

Članak 1. U Zakonu o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH",

br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13) iza članka 19. dodaje se novi članak 19a. koji glasi:

"Članak 19a.

20. Upravna stvar

(1) Upravna stvar je svaka stvar u kojoj javnopravno tijelo u upravnom postupku odlučuje o pravu, obvezi ili pravnom interesu stranke neposredno primjenjujući zakone, druge

propise i opće akte kojima se uređuje odgovarajuće upravno područje.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, upravna stvar je ona stvar koja je nekim zakonom izrijekom određena kao takva."

Članak 2. U članku 78. stavak (2) mijenja se i glasi:

"(2) Ako je prebivalište ili mjesto boravka osobe kojoj se ima izvršiti dostavljanje nepoznato ili ako dostavljač utvrdi da osoba kojoj se pismeno ima dostaviti ne stanuje na adresi na kojoj se dostava pokušava obaviti ili ako je utvrđeno da osoba kojoj se ima obaviti dostava ne stanuje na adresi svoga posljednjeg poznatog boravišta ili prebivališta, a dostavljač ne može utvrditi njegovo sadašnje boravište ili radno mjesto, tijelo koje je izdalo pismeno javno će pozvati stranku da preuzme pismeno objavom poziva na svojoj oglasnoj ploči i službenoj internetskoj stranici institucije, a kada se radi o pismenu koje se dostavlja u skladu s člankom 76. ovoga Zakona, poziv će biti objavljen na oglasnoj ploči i službenoj internetskoj stranici institucije." Iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3), koji glasi:

"(3) Dostava se smatra izvršenom po isteku osam dana od dana objave pismena na oglasnoj ploči i službenoj internetskoj stranici institucije."

Članak 3. U članku 116. iza stavka (2) dodaju se novi st. (3) i (4) koji

glase: "(3) Ukoliko tijelo utvrdi da je stranka podnijela zahtjev koji se

zasniva na istom pravnom i istom ili sličnom činjeničnom temelju povodom kojeg je postupak po zahtjevu iste stranke u tijeku pred tim tijelom ili po čijem zahtjevu je ranije riješeno, upravno tijelo će zaključkom odbaciti zahtjev.

(4) Protiv zaključka iz stavka (3) ovoga članka dopuštena je posebna žalba."

Članak 4. U članku 209. iza stavka (3) dodaje se novi stavak (4), koji

glasi: "(4) Iznimno od odredbe stavka (3) ovoga članka, nije

dopuštena posebna žalba na zaključak o ispravku rješenja koje je donijelo drugostupanjsko tijelo, s tim što nezadovoljna stranka može pobijati ovakav zaključak u upravnom sporu."

Članak 5. U članku 235. iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3), koji

glasi: "(3) Postupak po žalbi obustavlja se zaključkom ako do

donošenja rješenja po žalbi prvostupanjsko tijelo dostavi dokaz drugostupanjskom tijelu da je postupio po zahtjevu stranke."

Članak 6. U članku 253. u stavku (1) riječi: "Ako nema

drugostupanjskog tijela, rješenje može poništiti ili ukinuti Vijeće ministara" brišu se.

Članak 7. U članku 255. u stavku (2) iza riječi: "drugostupanjsko

tijelo", interpunkcijski znak "," zamjenjuje se interpunkcijskim znakom ".", a ostatak teksta se briše.

Članak 8. U članku 257. u stavku (3) iza riječi "tijelo" interpunkcijski

znak "," zamjenjuје se interpunkcijskim znakom ".", a riječi: "a ako drugostupanjskog tijela nema - odgovarajuće tijelo iz stavka (1) članka 253. ovoga Zakona." brišu se.


Članak 9. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH".








ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА

ЗАКОНА О УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

Члан 1. У Закону о управном поступку ("Службени гласник

БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13) иза члана 19. додаје се нови члан 19а, који гласи:

"Члан 19а.

20. Управна ствар

(1) Управна ствар је свака ствар у којој јавноправни орган у управном поступку одлучује о праву, обавези или правном интересу странке непосредно примјењујући законе, друге прописе и опште акте којима се уређује одговарајућа управна област.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, управна ствар је она ствар која је неким законом изричито одређена као таква."

Члан 2. У члану 78. став (2) мијења се и гласи:

"(2) Ако је пребивалиште или мјесто боравка лица којем се достављање има извршити непознато или ако достављач утврди да лице којем се писмено има доставити не станује на адреси на којој се достава покушава обавити или ако је утврђено да лице коме се достава има обавити не станује на адреси свог посљедњег познатог боравишта или пребивалишта, а његово садашње боравиште или радно мјесто достављач не може утврдити, орган који је издао писмено јавно ће позвати странку да преузме писмено путем објављивања позива на својој огласној плочи и службеној интернет страници институције, а када се ради о писмену које се доставља у складу сa чланом 76. овог закона, позив ће се објавити на огласној плочи и службеној интернет страници институције. " Иза става (2) додаје се нови став (3), који гласи:

"(3) Достављање се сматра извршеним по истеку осам дана од дана објављивања писмена на огласној плочи и службеној интернет страници институције."

Члан 3. У члану 116. иза става (2) додају се нови ст. (3) и (4),

који гласе: "(3) Ако орган утврди да је странка поднијела захтјев који

се заснива на истом правном и истом или сличном чињеничном основу поводом којег је поступак по захтјеву исте странке у току пред тим органом или по

чијем захтјеву је раније ријешено, управни орган ће закључком одбацити захтјев.

(4) Против закључка из става (3) овог члана допуштена је посебна жалба."

Члан 4. У члану 209. иза става (3) додаје се нови став (4), који

гласи: "(4) Изузетно од одредбе става (3) овог члана, није

дозвољена посебна жалба на закључак о исправци рјешења који је донио другостепени орган, с тим да незадовољна странка може овакав закључак побијати у управном спору."

Члан 5. У члану 235. иза става (2) додаје се нови став (3), који

гласи: "(3) Поступак по жалби се обуставља закључком ако до

доношења рјешења по жалби првостепени орган достави доказ другостепеном органу да је поступио по захтјеву странке."

Члан 6. У члану 253. став (1) ријечи: "Ако нема другостепеног

органа, рјешење може поништити или укинути Савјет министара" бришу се.

Члан 7. У члану 255. став (2) иза ријечи: "другостепени орган",

интерпункцијски знак "," мијења се интерпункцијским знаком ".", а остатак текста се брише.

Члан 8. У члану 257. став (3) иза ријечи "орган"

интерпункцијски знак "," мијења се интерпункцијским знаком ".", а ријечи: "а ако другостепеног органа нема - одговарајући орган из става (1) члана 253. овог закона." бришу се.

Члан 9. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01,02-02-1-929/16 14. јула 2016. године







Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine,


ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O UPRAVNOM POSTUPKU

Član 1. U Zakonu o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH",

br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13) iza člana 19. dodaje se novi član 19a., koji glasi:

"Član 19a.

20. Upravna stvar

(1) Upravna stvar je svaka stvar u kojoj javnopravni organ u upravnom postupku odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke neposredno primjenjujući zakone, druge


propise i opće akte kojima se uređuje odgovarajuća upravna oblast.

(2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog člana, upravna stvar je ona stvar koja je nekim zakonom izričito određena kao takva."

Član 2. U članu 78. stav (2) mijenja se i glasi:

"(2) Ako je prebivalište ili mjesto boravka lica kojem se dostavljanje ima izvršiti nepoznato ili ako dostavljač utvrdi da lice kojem se pismeno ima dostaviti ne stanuje na adresi na kojoj se dostava pokušava obaviti ili ako je utvrđeno da lice kome se dostava ima obaviti ne stanuje na adresi svog posljednjeg poznatog boravišta ili prebivališta, a njegovo sadašnje boravište ili radno mjesto dostavljač ne može utvrditi, organ koji je izdao pismeno javno će pozvati stranku da preuzme pismeno putem objavljivanja poziva na svojoj oglasnoj ploči i službenoj internetskoj stranici institucije, a kada je riječ o pismenu koje se dostavlja u skladu s članom 76. ovog zakona, poziv će se objaviti na oglasnoj ploči i službenoj internetskoj stranici institucije." Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi:

"(3) Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana objavljivanja pismena na oglasnoj ploči i službenoj internetskoj stranici institucije."

Član 3. U članu 116. iza stava (2) dodaju se novi st. (3) i (4) koji

glase: "(3) Ako organ utvrdi da je stranka podnijela zahtjev koji se

zasniva na istom pravnom i istom ili sličnom činjeničnom osnovu povodom kojeg je postupak po zahtjevu iste stranke u toku pred tim organom ili po čijem zahtjevu je ranije riješeno, upravni organ će zaključkom odbaciti zahtjev.

(4) Protiv zaključka iz stava (3) ovog člana dopuštena je posebna žalba."

Član 4. U članu 209. iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi:

"(4) Izuzetno od odredbe stava (3) ovog člana, nije dozvoljena posebna žalba na zaključak o ispravci rješenja koji je donio drugostepeni organ, s tim da nezadovoljna stranka može ovakav zaključak pobijati u upravnom sporu."

Član 5. U članu 235. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi:

"(3) Postupak po žalbi obustavlja se zaključkom ako do donošenja rješenja po žalbi prvostepeni organ dostavi dokaz drugostepenom organu da je postupio po zahtjevu stranke."

Član 6. U članu 253. stav (1) riječi: "Ako nema drugostepenog

organa, rješenje može poništiti ili ukinuti Vijeće ministara" brišu se.

Član 7. U članu 255. stav (2) iza riječi: "drugostepeni organ"

interpunkcijski znak "," mijenja se interpunkcijskim znakom ". ", a ostatak teksta se briše.

Član 8. U članu 257. stav (3) iza riječi "organ" interpunkcijski znak

"," mijenja se interpunkcijskim znakom ".", a riječi: "a ako drugostepenog organa nema - odgovarajući organ iz stava (1) člana 253. ovog zakona." brišu se.

Član 9. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01,02-02-1-929/16 14. jula 2016. godine






DOM NARODA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE

BOSNE I HERCEGOVINE

818 Na temelju članka IV.3.b) Ustava Bosne i Hercegovine,

Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine na 21. sjednici, održanoj 14. srpnja 2016. godine, usvojio je

POSLOVNIK O DOPUNAMA POSLOVNIKA DOMA NARODA

PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. U Poslovniku Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne

i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 58/14, 88/15 i 96/15) u članku 95. u stavku (3) iza točke d) dodaje se nova točka e), koja glasi:

"e) mišljenje Agencije za zaštitu osobnih podataka u Bosni i Hercegovini o usklađenosti prijedloga zakona koji se odnose na obradu osobnih podataka sa standardima zaštite osobnih podataka;".

Dosadašnje toč. e) i f) postaju toč. f) i g). U istome članku u stavku (4) iza interpunkcijskog znaka

zarez dodaju se riječi: "mišljenje Agencije za zaštitu osobnih podataka u Bosni i Hercegovini o usklađenosti prijedloga zakona koji se odnose na obradu osobnih podataka sa standardima zaštite osobnih podataka i".


Ove dopune Poslovnika Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine stupaju na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

Broj 02-02-1-1787/16 14. srpnja 2016. godine

Sarajevo

PredsjedateljDoma naroda


На основу члана IV 3.б) Устава Босне и Херцеговине, Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине на 21. сједници, одржаној 14. јула 2016. године, усвојио је

ПОСЛОВНИК О ДОПУНАМА ПОСЛОВНИКА ДОМА НАРОДА ПАРЛАМЕНТАРНЕ СКУПШТИНЕ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. У Пословнику Дома народа Парламентарне скупштине

Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 58/14, 88/15 и 96/15) у члану 95. у ставу (3) иза тачке д) додаје се нова тачка е) која гласи:


"е) мишљење Агенције за заштиту личних података у Босни и Херцеговини о усклађености приједлога закона који се односе на обраду личних података, са стандардима заштите личних података;".

Досадашње тач. е) и ф) постају тач. ф) и г). У истом члану у ставу (4) иза интерпункцијског знака

запете додају се ријечи: "мишљење Агенције за заштиту личних података у Босни и Херцеговини о усклађености приједлога закона који се односе на обраду личних података, са стандардима заштите личних података и".


Ове допуне Пословника Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 02-02-1-1787/16 14. јула 2016. године

Сарајево

ПредсједавајућиДома народа



Na osnovu člana IV.3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Dom

naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine na 21. sjednici, održanoj 14. jula 2016. godine, usvojio je

POSLOVNIK O DOPUNAMA POSLOVNIKA DOMA NARODA

PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. U Poslovniku Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne

i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 58/14, 88/15 i 96/15) u članu 95. stav (3) iza tačke d) dodaje se nova tačka e) koja glasi:

"e) mišljenje Agencije za zaštitu ličnih podataka u Bosni i Hercegovini o usklađenosti prijedloga zakona koji se odnose na obradu ličnih podataka, sa standardima zaštite ličnih podataka;".

Dosadašnje tač. e) i f) postaju tač. f) i g). U istom članu u stavu (4) iza interpunkcijskog znaka zarez

dodaju se riječi: "mišljenje Agencije za zaštitu ličnih podataka u Bosni i Hercegovini o usklađenosti prijedloga zakona koji se odnose na obradu ličnih podataka, sa standardima zaštite ličnih podataka i".


Ove dopune Poslovnika Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 02-02-1-1787/16 14. jula 2016. godine

Sarajevo

PredsjedavajućiDoma naroda



K A Z A L O

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

815 Zakon o kontroli vanjskotrgovinskog prometa roba dvojne namjene (hrvatski jezik) 1

Закон о контроли спољнотрговинског промета робе двојне намјене (српски језик) 7

Zakon o kontroli vanjskotrgovinskog prometa robe dvojne namjene (bosanski jezik) 13

816 Zakon o kontroli vanjskotrgovinskog prometa oružja, vojne opreme i roba posebne namjene (hrvatski jezik) 19

Закон о контроли спољнотрговинског промета оружја, војне опреме и робe посебне намјене (српски језик) 26

Zakon o kontroli vanjskotrgovinskog prometa oružja, vojne opreme i robe posebne namjene (bosanski jezik) 33

817 Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o upravnom postupku (hrvatski jezik) 39

Закон о измјенама и допунама Закона о управном поступку (српски језик) 40Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o upravnom postupku (bosanski jezik) 40

DOM NARODA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE

818 Poslovnik o dopunama Poslovnika Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 41Пословник о допунама Пословника Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (српски језик) 41Poslovnik o dopunama Poslovnika Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 42


Nakladnik: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za nakladnika: tajnik Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Bojan Ninković - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Ravnatelj: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Ravnatelj: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050 faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Tisak: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za tiskaru: Mevludin Hamzić - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obvezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za II polugodište 2016. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http: //www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Број 53 - sllist.basllist.ba/glasnik/2016/broj53/broj053.pdf · ovim se zakonom propisuju...

Documents