ЕКОНОМСКА ШКОЛА

ПОПОВИЋ ЈОВАНА

ТЕМА: „БЛАГАЈНИЧКО ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА“

(МАТУРСКИ РАД)

Кнежево Јун 2007.године

С А Д Р Ж А Ј

1. УВОД..........................................................................3

2. БЛАГАЈНИЧКО ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА......................4

2.1.БЛАГАЈН ПОЈАМ И ВРСТЕ..............................4 2.2.БЛАГАЈНИЧКИ МАКСИМУМ И НАЧЕЛА БЛАГАЈНИЧКО ПОСЛОВАЊА........................6 2.3.БЛАГАЈНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И НАЛОЗИ...............................................................7 2.4.БЛАГАЈНИЧКА ЕВИДЕНЦИЈА......................9

3. ПРИМЈЕР................................................................11

4.ЛИТЕРАТУРА..........................................................15

2

1. УВОД

Да би предузеће обављало своје пословање непоходна су му одређена новачана средства.

Тако да свако предузеће за своје свакодневне, неопходне мање исплате, организује своје благајничко пословање.

С обзиром на то да новчана средства пословних средстава, нарочито отртних, битно утичу на свакодневно обављање задатака предузећа и да се без њих не може замислити постојање ни једног предузећа, неопходно је исправно коришћење ових средстава.

3

2. БЛАГАЈНИЧКО ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

2.1. БЛАГАЈНА,ПОЈАМ И ВРСТЕ

Благајна је посебно одељење или место у предузећу преко којег се обавља благајничко пословање, односно уплаћује и исплаћује готов новац.

Она мора да буде заштићена како би се обезбедила сигурност руковања готовим новцем. за чување новца постоје специјалне касе које имају сигурносне браве. за откључавање и закључавање касе користе се два различита кључа. Лица којима су поверени кључеви називају се сукључарима. Један од њих је обавезно благајник. дупликати кључева посебно се чувају

Благајник је лице у предузећу које руководи готовином и које обавља благајничке послове. Дужност благајника поверава се савесном и стручном лицу које ће моћи поштено, одговорно и стручно да рукује готовим новцем. Благајник треба да је вешт у бројању новца, да је миран, поуздан, љубазан са странкама. При избору благајника треба, поред наведног, нарочиту пажњу посветити на његове моралне квалитете.

У већим предузећима и предузећима која имају већи готовински промет, обично се формирају и помоћне благајне, чији је задатак да растерете главну благајну, на тај начин што преузимају одређену врсту готовине.

У том слујчају главна благајна обухвата целокупан промет готовине, док помоћне благајне добијају новац од

4

главне благајне и у утврђеним временским размацима подносе јој обрачун својих исплата.

Помоћне благајне могу бити: порто благајна, благајна транспорта, благајна економата, благајна продавница, благајна стоваришта.

Порто благјна исплаћује птт трошкове, транспортна благајна исплаћује трошкове транспорта, благајна економата исплаћује новац за разне ситне набавке материјала које су учињене за потребе економата итд.

5

1.2. БЛАГАЈНИЧКИ МАКСИМУМ И НАЧЕЛА БЛАГАЈНИЧКОГ МАКСИМУМА

Благајничко пословање обухвата примање, чување и издавање готовог новца, односно промет готовине. Према нашим прописисима, промет готовине је сведен на најнепоходнију меру. Предузећа држе само мањи део готовине у својој каси (остатак држе у банкама).

Прописи о благајничком пословању ограничавају исплате у готовини до одређеног прописаног износа. Изузетак чине исплате у готовом ноцу за зараде радника и друга лична примања, за дневнице и путне трошкове и за откуп пољопривредних производа од непосредног произвођача.

Да би се спречило нагомилавање новца у благајнама предузећа утврђује се благајнички максимум. Благајнички максимум је највећи износ готовог ноца који се сме држати у благајни. Висина благајничког максимума зависи од врсте пословања, просечних дневних исплата у готовом, удаљености предузећа од банке и осталих специфичности које су карактеристичне за свако конкретно предузеће. Благајнички максимум одређује само предузеће и о томе обавештава банку.

Као што је већ речено, благајничко послвовање се регулише прописима који, поред висине благајничког максимума, одређују врсте исплата, њихову висину и све друго што је у вези са прометом готовог новца. Према томе, благајник мора да познаје све законске прописе којима се регулише промет готовог новца и да их се у свом раду строго придржава.

6

1.3. БЛАГАЈНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И НАЛОЗИ

Благајник сме да наплати и исплати новац само на основу прописаних и контролисаних докумената. Контролу благајничих докумената врши лице овлашћено за овај посао које се зове ликвидатор или контролор.

Он својим потписом потрђује да је документ исправан с формалне, рачунске и суштинске стране и да на основу њега може да се изврши наплата или исплата.

Ликвидатор, по овако завршеној контроли докумената, обично издаје и писмени налог да наплата или исплата може да се изврши. Међутим, треба правити суштинску разлику између ових налога и докумената којима се правда наплата или исплата – правдајућа документа.

Правдајућа документа представљају основ за наплату или исплату, док се налозима писмено врши наредба тих радњи. Благајничким налозима олакшава се посао благјнику, а истовремно брже и тачније се евидентирају настале наплате и исплате. Правдајућа документа, као и налози благајне, најчешће се формирају на штампаним обрасцима, ради јасноће и прегледности.

Најчешћа документа која се јављају у вези са наплатом новца у благајни су:

налог за готовинску наплату, рачун за продату робу, производе и услуге, признаница за примљени новац, уплатница.

7

Правдајућа документа при исплати најчешће су: рачун за купљену робу, материјал,

услугу, исплатна листа зарада, путни налог и путни рачун, поштанска уплатница, налог за уплату.

Благајнички налози издају се и нумеришу хронолошки, аритеметичким низом и то посебно за наплату, а посебно за исплату.

Попуњавају се у два примерка (један примера се припаја документу, а други остаје у блоку-благајни), а међусобно се раликују (ради лакшег руковања) не само по садржају, већ и по боји.

1.4.БЛАГАЈНИЧКА ЕВИДЕНЦИЈА

8

Када се на основу правдајућег документа изврши примање или издавање новца, благајник је дужан да спроведе и одговарајућу евиденцију тих наплата и исплата.

Ова евиденција назива се благајничка евиденција и води се у књизи благајне (која може имати облик фолије или пагине) или, што је уобичајена пракса наших предузећа, у благајничком дневнику – благајничком извјештају.

За благајничку евиденцију је битна евиденција наплате (примаања новца) и евиденција исплата (издавање новца) и утврђивање постојеће готовине у благајни.

Благајнички дневник воде прдузећа која имају свакодневни промет новца у благајни. Благајнички дневник се води дневно у повезаној књизи чије су стране дупло нумерисане, јер су то два истоветна примерка – оргинал и копија.

Оргинал (први примерак) са правдајућом документацијом и оригиналима налога за наплату и налога за исплату, благајник на крају радног дана доставља књиговодству на књижење, а други примерак (копија) благајничког дневника остаје у благајни.

9

Шематски приказана евиденција наплата и исплата у благајни, без обзира на облик благајничких књига, може да изгледа овако:

Почетно стање новца - Уплате на жиро рачун- Подигнута готовина са преко благ. максимума жиро рачуна, - Исплате зарада радника- Примљени пазар - Исплате путних налога

продавница - Разне исплате у готову - Разне уплате у готову Салдо (остатак) новца

ПРИМЈЕР

БЛАГАЈНА

Све готовинске уплате

Све готовинске исплате

10

Предузуеће за дистрибуцију новина „Разонода Прес“ Бања Лука имало је на дан 24.05.2006. године следеће промјене:

1. Почетно стање у каси је 170 км.2. Исплаћени су трошкоив воде по рачуну 60 км.3. Подигнуто је налогом за исплату са жиро

рачуна 600 км.4. Исплаћено је раднику ММ за службени пут по

путном налогу 80 км.5. Примљен је пазар возача 1200 км.6. Плаћена је закупнина у износу од 300 км.7. Уплаћен је пазар возача на жиро рачун 1200 км.8. Купљен је канцеларијски материјал и рачун

гласи на 130 км.9. Исплаћени су по рачуну ПТТ трошкови 30 км.10. Закључити благајнички дневник. Стварно и

рачунско стање се слажу.

11

12

13

14

3. ЛИТЕРАТУРА

- Познанић Леко Вера,Рачуноводство за први разред економске школе, Београд 2006.

- Проф. др Стеван Беслаћ, Рачуноводство, Економски Факултет, Бања Лука 2005.

15