Енергетски извориАутори: Никола Илић 8-6Миодраг Богојевић 8-6

Енергетски извори у Србији

• Енергија је, уз храну, воду и сировине, једна од кључних потреба човечанства. Србија је богата енергетским изворима, од којих су најважнији:

• Водне снаге• Угаљ• Нафта• Земни гас• Уљани шкриљци• Дрво• Уранијум

Енергетски извори у Србији• Распоред енергетских

извора у Србији је неравномеран. Водних снага за производњу електричне енергије има највише у централној Србији; угља по Јужном ободу Панонског басена и на Косову и Метохији; нафте и земног гаса у Војводини; уљаних шкриљаца и уранијума у источном делу централне Србије.

Хидроенергија• Хидроенергија је енергија која потиче од снаге воде

(hydro), па отуда и њен назив. Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који се вековима користи за добијање механичке, а већ дуже од сто година и електричне енергије.

Хидроенергија у Србији• Према стартегији енергетике у Републици Србији је технички потенцијал

хидроенергије у Србији око 17000 GWh, од чега је искоришћено око 10000 GWh. Од неискоришћених а технички остваривих 7000 GWh, у великим хидроелектранама је потенцијал 5200 GWh, а у малим хидроелектранама 1800 GWh. Хидроелектране у Србији производе годишње око 9.180 GWh (2011. година), што је око 25,5% укупне годишње производње електричне енергије.

ХЕ “Ђердап 1” ХЕ “Ђердап 2”

Хидроелектране у Србији• Прва хидроелектрана у Србији је

била пуштена 2. августа 1900. године и то са Теслиним системом трофазних струја, електроцентрала „Под градом“ у Ужицу на Ђетињи. Заустављена 1970, па поново покренута 2000. и ради и данас. Наша највећа хидроелектрана "Ђердап 1" је пуштена у погон августа 1970. године. Сви генератори су прорадили пуном снагом 16. маја 1972. године. Последња значајнија хидроелектрана, ХЕ „Пирот“ на Височкој реци, је пуштена у погон 1990. године. Од тада није било значајнијих инвестиција у нове објекте хидроенергетике.

Хидроелектрана под градом Ужице

Хидроенергетски потенцијал

Термоенергија• На бази развоја угљарске и нафте привреде отпочела је и изградња

термоелектрана у Србији. Прва термоцентрала на овим просторима почела је са радом 1893. године на Дорћолу у Београду, захваљујући професору физике Ђорђу Станојевићу. Шести октобар, дан пуштања у рад, обележава се као дан Електропривреде Србије. Након тога 1938. отворена је још једна ТЕ у Београду, а 1948. и Термоелектрана Мали Костолац код Костолца.

• Данас у Србији постоје следеће електране: у басену Колубаре — Никола Тесла А и Б и Колубара, затим Костолац А и Костолац Б у костолачком басену. На Великој Морави код Свилајнца је ТЕ Морава. У Косовском басену су ТЕ Косово, Те Обилић А и ТЕ Обилић Б и ТЕ Трепча, док у Метохијском постоје ТЕ Ђаковица и ТЕ Ораховац. У Војводини ТЕ постоје у Зрењанину и Новом Саду. Најјача ТЕ у Србији је „Никола Тесла А“ са укупном снагом од 1.650 MW.

УгаљУгаљ се према проценту угљеника може поделити на:- антрацит(више од 90%)- камени (75-90%)- мрки (60-75%)- лигнит (50-60%)- тресет (мање од 50%)

У Србији има укупно око 18.100 милиона тона угља, од чега чак 17.300 милиона тона отпада на лигнит. Експлоатација угља на нашим просторима отпочела је у XII веку, а развила се највише у XVIII и XIX веку. Први рудник у Србији отворен је 1804. године у Врднику на Фрушкој гори.

Угаљ у Србији• Легнит – Угаљ најслабијег квалитета. Највећа

налазишта су у Косовско-метохијском, Колубарском и Костолачком басену.

• Мрки угаљ – Налази се на дубинама до 250 метара. Главни басен мрког угља је Ресавско-моравски.

• Камени угаљ – Његове резерве су мале и углавном се налазе на великим дубинама, од више стотина метара.

Нафта• Нафта (“црно злато”) је бажан савремени извор енергије.

Њено истраживање је почело 1942, а експлотација 1956. године. Највећа налазишта нафте су у банату. Претпоставља се да нафте има у Срему, Стигу и по котлинама у централној Србији и на Косову и Метохији. Нафта се прерађује у рафинеријама у Новом Саду и Панчеву. Планирана је изградња рафинерије нафте код Смедерева која ће производити деривате и авиогориво за домаће тржиште и извоз.

Земни гас• Земни или природни гас је природно гасовито фосилно

гориво, са великим уделом метана.• Јавља се самостално (суви земни гас), или заједно са нафтом,

обично у гасној капи изнад нафте (влажни земни гас).• Србија се снабдева руским гасом, гасоводом преко Мађарске.

Изградња другог крака гасовода (из Бугарске), планира се већ више десетина година.

• Наше главно подручје производње гаса је између Српске Црње, Кикинде, Мокрина и Аде.

Уљани шкриљци• Уљни шкриљци су пелитске стене које садрже преко 10%

органске материје, керогена. То су тамносиве, тамномрке или жутомрке стене настале у већим језерима, мочварама и плитководним деловима шелфа. Спадају у значајан извор енергије. Најбоље истражене резерве нафтоносних шкриљаца су у долини сокобањске Моравице, између Алексинца и села Суботинца.

Налазишта уранијума• Налазишта уранијума има у подручју Старе планине. У

Кални код Књажевца извесно време је радио рудник уранијума.