ОСНОВНИ ЗАКОНИ ОСНОВНИ ЗАКОНИ МИМИШЉЕЊАШЉЕЊА

Принципе (законе) формулисао Принципе (законе) формулисао Аристотел (384-322 пАристотел (384-322 пррее Хр Хр.) у свом .) у свом ОрганонуОрганону

Указао одмах и на одреУказао одмах и на одређђене ене недостатке принципанедостатке принципа

Принцип идентитетаПринцип идентитета(Ако је нешто А онда је А)(Ако је нешто А онда је А)

У односу на појмовеУ односу на појмове Ако бисмо у оквиру једне Ако бисмо у оквиру једне

мисаоне творевине мислили мисаоне творевине мислили један појам један појам час са једним час са час са једним час са другим садржајем кршили бисмо другим садржајем кршили бисмо принцип идентитета. (принцип идентитета. (principium principium identitatisidentitatis). (А=А)). (А=А)

Сваки појам је једнак самом себиСваки појам је једнак самом себи

Принцип идентитетаПринцип идентитета (Ако је нешто А онда је А)(Ако је нешто А онда је А)

У односу на судове У односу на судове Ако бисмо тврдили да је неки суд Ако бисмо тврдили да је неки суд

истинит и истовремено одрицали истинит и истовремено одрицали одговор на питање да ли је истинит одговор на питање да ли је истинит кршили бисмо принцип кршили бисмо принцип идентитета. (p идентитета. (p p) p)

Ако је неки суд истинит онда је Ако је неки суд истинит онда је истинит ако је неистинит онда је истинит ако је неистинит онда је неистинит.неистинит.

Принцип непротивречностиПринцип непротивречностиАко је нешто А онда није Ако је нешто А онда није

не-не-АА У односу на појмовеУ односу на појмове Ако бисмо тврдили истовремено – он Ако бисмо тврдили истовремено – он

је здрав и он није здрав, Ова је здрав и он није здрав, Ова цветница је нецветница- кружница цветница је нецветница- кружница није округла, праведници су није округла, праведници су неправедни, кршили бисмо принцип неправедни, кршили бисмо принцип непротивречности.непротивречности.

Ниједном појму се не сме приписати Ниједном појму се не сме приписати ознака која му противуречи. ознака која му противуречи.

(А није не-А)(А није не-А)

Принцип непротивречностиПринцип непротивречности Ако је нешто А онда није Ако је нешто А онда није

не-не-АА У односу на судовеУ односу на судове Ако за један исти суд тврдимо да Ако за један исти суд тврдимо да

је је и истинит и неистинити истинит и неистинит или ако или ако бисмо за два контрадикторна суда бисмо за два контрадикторна суда тврдили да су оба истинита тврдили да су оба истинита кршили бисмо принцип кршили бисмо принцип непротивречностинепротивречности. .

((Од Од два два противречна суда један мора противречна суда један мора бити лажанбити лажан)) ( ( ⌐ (p ⌐ (p ⌐ p) ⌐ p)

Принцип искључења трећегПринцип искључења трећегНешто је или А или не-АНешто је или А или не-А

У односу на појмове У односу на појмове Ако бисмо тврдили Ако бисмо тврдили

Људи нису ни смртни ни Људи нису ни смртни ни несмртни, Романи нису ни несмртни, Романи нису ни интересантни ни неинтересантни интересантни ни неинтересантни – кршили бисмо принцип – кршили бисмо принцип искључења трећег.искључења трећег.

((Ни једном појму се не могу одрећи Ни једном појму се не могу одрећи обе контрадикторне ознаке.обе контрадикторне ознаке.))

Принцип искључења трећегПринцип искључења трећегНешто је или А или не-АНешто је или А или не-А

У односу на судовеУ односу на судове Ако бисмо за исти суд Ако бисмо за исти суд Он је Он је

старстар и и ООн није старн није стар тврдили да тврдили да није није није ни истинит ни није ни истинит ни неистинитнеистинит кршили бисмо кршили бисмо принцип искључења трећег.принцип искључења трећег.

((Од два противречна суда један Од два противречна суда један мора бити истинит.мора бити истинит.))

Принцип довољног Принцип довољног разлогаразлога

ЛајбницЛајбниц (1646-1716) формулисао (1646-1716) формулисао принциппринцип

Ниједна Ниједна чињеница се не би могла чињеница се не би могла наћи истинитом ни постојећом, а да наћи истинитом ни постојећом, а да у њој не буде довољног разлога у њој не буде довољног разлога зашто је то тако а не другачије зашто је то тако а не другачије иако нам ти разлози најчешће не иако нам ти разлози најчешће не могу бити познати.могу бити познати.

За За свако А постоји довољан разлог свако А постоји довољан разлог зашто је оно Азашто је оно А