ГИМНАЗИЈА И ЕКОНОМСКА ШКОЛА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ИСТОРИЈЕ

„РЕЛИГИЈА СТАРИХ СЛОВЕНА“

Ковин, 2014

Радила: Драгаш ОлгаПрофесор: Савић Милош

- 1 -

Садржај:Реч, две о Словенима ............................................................................................... 3Перун ..........................................................................................................................5Световид.....................................................................................................................7Дајбог..........................................................................................................................9Сварог........................................................................................................................10Виле............................................................................................................................11Анђео..........................................................................................................................13Водењаци...................................................................................................................14Реч, две на крају........................................................................................................15Литература.................................................................................................................16

- 2 -

Реч, две о СловенимаКроз векове вера и начин веровања се мењао. Почевши од анимизма и прелазећи постепено све до једнобожачке вере, застаћемо негде између. Застаћемо на огранку вере коју створише Стари Словени.Словени су један од огранака индоевропских народа. О томе где су они живели постоје три теорије. Прва теорија се држи тога да су Словени од 1000. година п.н.е. живели северно од Карпата. Друга теорија нам говори да су словени дошли на то подручје нешто касније, тек у петом или шестом веку п.н.е. Теорија под редним бројем три, сукоби се са прве две у знатно већем луку но оне саме међусбоно, и тврди да Словени потичу из Подунавља или са Балкана.

Уколико решимо да се држимо прве две теорије, поставља се питање, одакле онда толико словенских народа на Балкану и у осталим деловима Европе? Одговор можемо сами назрети, дошло је до сеобе. Судећи по западњачким списима, сеоба се десила у петом или шестом веку, а вероватно беше проузрокована притиском са више страна1 . Слоени су се током сеобе поделили на три повеће групе- Јужне, Западне и Северне Словене. Сами њихови називи нам говоре на коју су страну отишли након сеобе. Тек након сеобе они покушавају да створе заједнице налик државама (са кнезом и ризницом) и то бива први облик некаквог јединства код Словена, јер пре тога код Словена није било назнака никаквог јединства народа, иако је повремено било међусобне сарадње. Сада када смо закључили ко су Словени, можемо рећи реч, две о њиховој религији. Стара словенска вера означава народну религију и митологију Старих Словена која је постојала све до покрштавања Словена у средњем веку. О словенској вери сазнајемо из многих критичких текстова – хришћанских хроника2. За Словене се сматра да су веровали у живот после смрти. Такође, поштовали су и многобројна божанства, међу којима су најпознатији били Перун, Световид, Сварог

1 Под притиском народа из Сибира и Источне Европе (Хуни, Авари, Бугари, Мађари).2 Хришћанство је једна од три највеће религије. Постоји још од прве године. Крзо времена је наилазило на препреке, једна од њих бе' стара словенска вера. Самим тим постоје текстови негативне конотације на рачун словенске вере.

- 3 -

и Дабог3. Нажалост, код Словена не можемо са сигурношћу тврдити ко је био врховни бог. Данас, толико година након покрштавања Словена, можемо срести покушаје реконуструкције неопаганске вере. Таква вера се заступа на сопственим тумачењима и допунама оскудних извора о вери Старих Словена, из научно спорне књиге- Велесове књиге4. Но, оставимо се ми данашњице и заронима у свет словенског пантенона. Пред сам почетак приче, истаћићу још једну битну чињеницу, на Словенску религију не можемо гледати као на остале многобожачке религије (на пример Грчку и Римску), зато што код Старих Словена божанства нису била ни у каквим родбинским везама, нити у браку, сем што се код појединих извора напомиње да су сви богови „деца Сварога“.

3 Објашњење за свако од наведених божанстава следи у даљем тексту.4 Велесова књига наводно говори о древној словенској религији и историји. Неки је сматрају најстаријим словенским текстом, док други сумњају у њену аутентичност и држе је за фалсификат.

- 4 -

ПерунБог громовник, бог олујног неба, признат код свих Словена, је бог који се највише одржао у фолклору, те ћемо започети причицу са њим. Утицај његовог имена можемо видети и у називама биљака, планина, места, људи и слично. Пример за то је сама биљка перуника . Перунику још зову и божја биљка или богиша. Бог Перун је представљао и трепет код већине сЛовена, те су га спомињали при свакој заклетви и сваком договору. Људи су се плашили његове реакције уколико поремете мир, или слажу у битним ситуацијама. Последице овог праотачког страха можемо видети и данас, јер се словенски хришћани куну светим Илијом

(најчешће), који је код нас поприлично преузео све улоге некадашњег богаа громовника. Многи људи данас сматрају Перуна врховним богом, но то је погрешно. Он јесте значајан, али не представља врховног бога код Словена. Како бих дочарала његову улогу, рећи ћу да је он био попут великог везира у Отоманском царству. Имао је значајну улогу која се састојала у томе да он ужива највеће поверење, и имао је најодговорније задатке, као што је, на пример, окретање Свароговог кола5. Људи су својевремено Перуну и приносили жртве у виду животиња како би заштитили своје усеве и поља од олуја и громова. Претпоставља се да је Перуново име код неких народа другачије сачувано те за исту функцију какву има Перун ми срећемо и Провеа и Провена (код Полапских Сливена), као и Бело-бога.

5 Сварогов точак звезданог неба или Сварогово коло представљало је свемир који се врти око Поларне звезде у свом центру.

- 5 -

„Да зароси ситна роса,Ој, дудула, мили Боже!Ој, Илија, дај, Боже, дај!Ој, Илија, мој Перуне!Дај, Боже, дај, дај, Илија, дај!“6

6 Народна обредска додолска песма

- 6 -

СветовидСветовид је бог који види све- има четири главе, те истовремено може гледати на све четири стране света. Како се верује да он види све, тако исто се верује да Световид и зна све- и но што је било, и но што че бити, и оно што је тренутно.Световидову функцији у хришћанству касније преузима свети Вид. Световид је био бог заштитник на острву Рујану. Његов значај тамо се може видети

и из тога што је Световидов свештеник по неким питањима био значајнији и од самога Рујанскога краља. На острву Рујан беше обавезно приношење обимних жртава једном годишње из свих словенских крајева. Трећина злата и сребра, добијена у ратним походима, морала се додати у Световидову ризницу и сви они који бејаше долазили у његов храм7 морали су приложити нешто скупоцено.Световидов значај можемо видети и из тога што су се сви околни Словени уздржавали од похода без сагласности Рујана, миљеника Светвовида. Од давнина је знано да

Рујановци приносе веће жртве од осталих, те да их бог више воли. Световидови свештеници су имали знања да проричу судбину и говоре о будућност. Покушавајући да утичу на њу повремено. Световидов свештеник је, такође, био једини који је смео да уђе у светилиште Световида и носио је дугу косу и браду и није смео дисати док је у светилишту не би ли окружио бога човечијим присуством. Када би осетио потребу да издахне, излазио би напоље из светилишта. Ни рат чак није извргавао ово свето правило,

7 Световидов храм је био трећи најсвечанији и најлепши храм на острву Рујан који је 1168. године разорио краљ Валдемар, дански краљ

- 7 -

ништа није смело упрљати улаз у Световидово светилиште.

Кип бога Световида на острву Рујну

- 8 -

ДајбогДајбог беше познат као бог сунца ,ватре и подземног света. Звали су га још и: Дажбог, Припегало, Радгост, Хорз, Коледо и слично. Сматрали су га за најстаријег Свароговог „сина“, тј. сматрало се да је њега првог створио. Код наших предака, Срба, изузетан значај се придавао Дајбогу. Он је сматран не само за бога сунца, ватре и подземног света већ и за „цара на земљи“, бога племенитих метала, заштитника ковачке вештине и домаћег огњишта и бога који дарује мир и срећу људима. Звучи ли вам познато наша фраза „да бог да“?Значај Дајбога за Србе, наше претке,али и нас, можемо видети и у самој симболици Божића. Божић се неретко помиње у народним песмама каоличност, што се не да поклопити са хришћанском симболиком Божића. Ткође. Божић се почиње јављати у хришћанству као датум Христовог рођења тек у четвртом веку док је код наших словенских предака постојао и раније. И, интересантна чињеница је и то што само два од четири јеванђеља уопште и помињу тај догађај (без навођења датума). Паљење бадњака представља симболично растеривање таме8 које се задржало и дан данас. Подсвесно, наше веровање у словенске богове и њихова митска бића се провлачи и кроз наше вене. Дајбог се понекад, попут Перуна, доводи у везу са врховним божанством, но битно

је разграничити да ни он то није (код Словена не смемо глобализовати појам врховног Бога). Дајбог је, као и Световид, имао своје чувено светилиште. Налазило се у граду Радигошћу9 у племену Ратара. И свештеници бога Дајбога су гатали, само нешто другачије од осталих. Они су имали свој начин гатања помоћу коња.

Огрлица са симболом Дајбога

8 Кажем растеривање таме, зато што пре Божића су дани краћии од ноћи и веровало се да је потребно распламсати Сунце да победи таму.9 Место је добило име по богу- Радигосту (тј. Дајбогу)

- 9 -

СварогСварог, или народски речено Род или Усуд је сматрам најузвишенијим богом, богом који је створио све остале богове, земљу и све створове у свом сну. Његово буђење би било кобно и означило би сам крај света. Сварог је био нешто

попут грчког Зевса, господар неба и бог над боговима, и многи га и сматрају врховним богом, но ја ћу се овде само држати чињенице да је он „отац богова“ без оповргавања или потврде претходно наведене тврдње.Сва Сварогова деца произилазе из његове крви, и он, док чврсто спава, може утицати на њихова расположења и њихове поступке. Он дироктно нема неку посебну функцију, али се његов значај истиче у моћи над његовом децом. „У Бога су вунене ноге, а гвоздене руке“ је само још једна наша народна пословица која се може повезати са неким од словенских божанстава. Она говори о томе да се тај бог не креће, али његове гвоздене руке пркосе томе и показују његову моћ. Интересатна чињеница у вези овог бога јесте то да је ово први бог за кога се не спомиње никакав конкретан физички облик. За њега важи да је бестелесан, али да утиче на материјални свет. Такође је и одсутан из тог материјалног света (он спава), али, ипак, индиректно утиче на њега (преко осталих богова). Учења о Сварогу су у средњем веку подржавали богумили, но њихова заједница је угашена. Сварог је бог који је створио све сањајући, а крај свега следи након његовог бушења.

„У почетку не бијаше ништа осим Бога. Бог је спавао и сањао те му сан трајаше непрестано. Но суђено је да се Бог, ипак, пробуди“.Словенски мит

- 10 -

О словенским боговима можемо много причати, јер и они сами беху многобројни, но како бих вам дочарала причу о словнеској вери, морате упознати и нека митска

бића.

ВилеНи једна магична прича не би била иста без ови прелепих створења, вила.

Виле су божанска створења,спадају у нижи ред митолошких бића древног Балкана и старословенске религије. Својом лепотом опчињавају људе и друга митска створења,али та лепота углавном крије невољу.Места на којима се окупљају виле се налазе далеко од људи,у планини,поред потока,у шуми.Позната места на којима се виле скупљају су такозвана ,,Вилин-кола'' , мали брежуљци који се истичу на ливадама са утабаном стазом около.Виле се ту скупљају углавном ноћу,далеко од очију људи,играју своје коло до јутра. Ако се пак нађе неки човек или девојка у том колу,опчињени вилама играће до бескраја са њима,а љубоморне виле што је неко упао у њихову дружину ће ту особу изморити до смрти.Са вилама се углавном нађу Лесници,друга митолошка створења која имају козје тело од струка на доле а на горе људско,са великим ушима,и свирају магичну мелодију на фрули,која свакога опчињава.

Постоји више врста вила,које обитавају на различитим местима.Виле Русалке су виле које живе уз поток,господари су им Водењаци,водени демони. Својом лепотом омађијају пролазнике који би да утоле жеђ или да се умију у бистром потоку и онда их одвуку у воду и удаве их.Шумска мати је усамљена вила која господари својом шумом,која се у том случају назива Вилин гај.Планинске виле су виле које живе у шумама неке планине.Виле су невидљиве оку људи,зато што се крију од њих,и кад путују оне се претворе у свица и тако неприметно путују.Постоји веровање да је некада постојао вилински град,подно планине Јастребац и да

- 11 -

се звао Јастребина. Њиме је господарио Змај од Јастрепца,отац најпознатије виле у нашем народу,виле Равијојле.Људи су у давним временима остављали новорођене бебе на неком пролазном путу или код неког вилин-кола ако не би могли да се брину о њој,онда би их виле узеле за себе,задојиле и одгојиле. Ти људи би касније постали више од просечног човека,били би виши,јачи,паметнији. Ти људи би се звали виленити.

- 12 -

АнђеоСвима нама је познат појам анђела, анђео је дужан да служи Богу. Познати су анђели гласници, анђели чувари и слично у данашњим религијама. Но, као и код претходно наведених „чланова“ Словенске митологије, и овај је повезан са далеком прошлошћу и многобожачким религијама. Наиме, анђели се спомињу још и пре појаве хришћанства10. Веровало се да су анђели заштитници, да они лебде над десним раменом сваког човека. Због тога се и сматрало да уколико некоме треба дати нешто, да је обавезно урадити то десном руком, јер је лева рука зла.Код Старих Словена, конкретно, анђео је имао сличну симболику. Анђеоска лепота је била, дословно речено, последица њихове доброте. Због тога се често и описују као бели и блештави. Такође, њихов глас је умилан што се може исто сматрати као дар због њихове душевне чистоте. У народу се одржало веровање да Анђеле могу видети само они чисте душе, који нису грешни. Једина ствар која остаје неразјашњена код њих у Словенској

митологији јесте чињеница да су они увек описивани како држе мач у руци.

10 Хришћанство- једна од три најраспрострањеније религије данашњице. Настала је на територији Римског царства.

- 13 -

Водењаци„Нема дима без ватре, ни злоге без водењака“ је стара српска пословица. У појединим деловима Србије се малој деци прети речима „Однео те водењак!“, но да ли људи заиста тако мисле, или не, нећемо у то залазити.Горе наведена пословица помаже нам да боље дочарамо Водењаке. Они настају од утопљених људи. До пола су људска бића, од пола рибе. Коса им је црвенкасте или зеленкасте боје, вероватно због алги и трава које се налазе у њиховом природном станишту- води. Водењаци се сматрају војском воденог духа11. Своје редове у војсци обнављају утапањем нових људи. Сматра се да су најопаснији током невремена, јер су тада

најмоћнији.Веровање у водењаке је распрострањено у многим културама. То закључујемо по речима многих старијих људи који кажу да се не треба огледати у воду, нити бити тако близу ње, јер тада Водењаци могу повући некога, утопити га и проширити своју војску. У Водењаке не спадају само Русалке, како људи воле да кажу. Има их много више, макар тако сведоче Стари Словени.

11 Водени дух је космат старац, са брадом и рибљим репом, који живи у кристалном двору у води, чији је господар. (Преузето из Словенске митологије, Ненада Гајића).

- 14 -

Реч, две на крајуСловенска митологија је опширна, иако су списи и докази о њој слабо сачувани. Наши преци, Стари Словени су имали развијена своја светилишта за богове којих, морам признати, има много више него што сам ја горе написала. Црнбог, Триглав, Велес, Јаровид, Весна, Морана и Мокоша су преостали словенски богови. Но, било би мало превише описивати их све сада.Горе наведен текст, како сам га назвала- прича, је мој наговештај вама о словенској митологији. О чарима и тајнама те древне религије. Но, те тајне, нису нама толико стране. Наша вера, монотеистичка, је проткана многим паганским обичајима и, и дање, се одржавају веровања у богове наших предака, иако ми тога нисмо у потпуности свесни. Да ли сте чули можда за оне изреке старих да треба држати метлу иза врата, јер ће вас то заштити од Море? Сигурно нису рекли да се ради о Мори, но, верујте ми на реч, ради се. Мора је вештичија кћ која ноћу мучи људи и притиска их како би теже дисали. Митска бића у Словенској митологији су још бројнија од богова, и она су нам још мање страна. Спомињу се веома често (као и горе наведена Мора), Нека од њих су: Змајеви, Дрекавци, Вилењаци, Вукови, Вукодлаци, Вампири, Бес, Баук, Аждаје, Але и слично.Словени су имали, поред светих, и своја митска места. Уколико споменем рај, верујем да ћете знати о чему се ради. Супротност рају

представља нав, или ти подземње, пакао, како вам је воља. У митска места спадају и она места која даас плаше људе, воденице, раскрснице, мостови, гробља, јаме и пећине. Размишљања наших предака се још како преносе на нас. Не кажу људи безразложно да крв није вода!Овим навођењем покушавам да, за крај, дочарам обим Старо-словенске религије. Описати и дочарати ову религију у потпуности је за мене немогућно, но надам се да сам вам приказала макар део ње и да вам је деловала интересантно колико је и мени.

- 15 -

Литература♦Ненад Гајић, Словенска митологија, Лагуна, друго издање, 2011;

♦Спасоје Васиљев, Митологија и религија древних Словена, Дечја књига, Београд, 2003;

♦Милисав Поповић, Заборављена гора, Лагуна, друго издање, 2009;

- 16 -