80 - Стари град19 - Стари занати: ... љупки „квиз знања“ о...

Информатор Градске општине НОВЕМБАР 2015. број80

| СТАРИ ГРАД |НОВЕМБАР 2015.2

ИнформаторГрадске општине Стари градИздаје Градска општина Стари град Одсек за информисањеМакедонска 42, Београд

Телефони редакције: 011/3225-912, 3300-629Факс редакције: 011/3225912е-маил: [email protected]Веб: www.starigrad.org.rsШеф Одсека: Дарко МишићРедакција: мр Ђорђе Чолаковић,Јелена Зимоњић, Јасмина НикачевићФотографија: Мирослав ДрагојевићПрелом: Богдан КостадиновићШтампа: Штампарија Комазец доо, ИнђијаТираж: 35.000 примерака

САДРЖАЈ4 - Програм „Заједно за Вашу зграду“ четврти пут –

ПАРТНЕРСТВО СТАНАРА И ОПШТИНЕ ЧУВА СТАРИ ГРАД

6 - Примери реализације пројекта „Заједно за вашу зграду“ – ДВЕ КОМШИЈСКЕ ПРИЧЕ

9 - На затвореном базену са основцима и њиховим родитељима – УЖИВАНЦИЈА НА „ГАЛЕТУ“

10 - Улице и сокаци Старог града – ДЕЛИЈСКА УЛИЦА - Староградске чесме – ДЕЛИЈСКА ЧЕСМА

11 - Прва општина у Србији у којој нема врата – БЕЗ КУЦАЊА, МОЛИМ!

13 - Зграда у Васиној 9 враћена кћерки Малића Пеливановића (1892-1965) – ОСТВАРЕНА ЖЕЉА НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА

14 - Постављени „паркинзи“ за псе испред општине Стари град – ПРВИ ПАРКИНГ ЗА ПСЕ У ГРАДУ

16 - СТАРОГРАЂАНИ: Интервју са Живорадом Жиком Миленковићем – ЈАКА СИЛА СРЦА БЕОГРАДА

19 - Стари занати: Разговор са Мирјаном Лазовић, власницом радње „Лука“ капе – ДОБРА КАПА ГЛАВУ КРАСИ

20 - Дискриминација особа са психијатријским болестима – ЉУДИ СА МАРГИНЕ КОЈИ ТРАЖЕ ЈЕДНАКОСТ

21 - Савети за здрав живот – ЈЕФТИНИ, А ЗДРАВИ ЗИМСКИ ОБРОЦИ

22 - Наставак пројекта „Коцкање са животом није игра“ у општини Стари град – КАКО ИЗАЋИ ИЗ ЛАВИРИНТА ИГАРА НА СРЕЋУ?

23 - Kaнцеларија за младе општине Стари град – У КАНЏАМА МАРКА ВИДОЈКОВИЋА

24 - Установа културе општине Стари град – ПРВИ НОВЕМБАРСКИ САЛОН У ПАРОБРОДУ

26 - Установа културе општине Стари град „ПАРОБРОД“

- ВЕШТИНА СТВАРАЊА СТАРИХ ФОТОГРАФИЈА - ГДЕ ЈЕ ВОЈА МИРИЋ?

27 - Кућа Ђуре Јакшића- ИЗАБРАНА ДЕЛА РАЈКА ПЕТРОВА НОГА- МОНОГРАФИЈА О ПЕТРУ КРАЉУ- ИЗЛОЖБА КЕРАМИЧКИХ СКУЛПТУРА

28 - Трећак Лав Димитријевић награђен за „мат у два потеза“ – ШАХОВСКИ ЛАВ ИЗ „КРАЉА ПЕТРА“

29 - Староградски млади таленти - ЗЛАТНА КАЦИГА ЗА НИКОЛУ

30 - Шеста акција „Староградски спорт” – КОЛЕКТИВНИ СПОРТОВИ У ЖИЖИ ИНТЕРЕСОВАЊА

31 - Подршка младим талентима са Старог града за 2015. годину – НАГРАДА ЗА УСПЕХ И ПОДСТИЦАЈ ЗА ДАЉЕ УСАВРШАВАЊЕ

Општина обележила Међународни дан толеранције

ОКРУГ ХУМАНОСТИ НА СТАРОМ ГРАДУ

Са идејом заштите, промоције и поштовања људских права, не-

владина организација Human District и Градска општина Стари град обеле-жили су Међународни дан толеран-ције, 16. новембар. У оквиру ово-годишњег Human District Forum-a „Покажи, укажи, оснажи“, расписан је и фото конкурс на тему различи-тости и поштовања људских права. На конкурс је стигло 230 фотогра-фија аутора из различитих крајева Србије. Изложбу изабраних радова у УК „Пароброд“ отворио је члан Већа општине Стари град Лазар Лешњак.

- У времену пораста сиромашт-ва, економске и друштвене неста-билности, и изражене неједнакости, потребно је да као друштво тежимо толеранцији и људским правима. Као представник локалне заједнице позвао бих све грађане да уложимо напоре како би наше друштво обли-ковали у складу са поштовањем раз-личитости. Свакодневно би требало причати и радити на томе, посебно са младима – рекао је Лешњак.

У оквиру тродневне манифе-стације одржане су и две панел дискусије на тему родне равноп-

равности и избегличке кризе, на којима су учествовали представни-ци републичких и локалних власти, новинари, студенти, као и аутори фотографија које су одабране за овогодишњу изложбу. У „Пароброд“ биоскопу приказан је филм реди-теља Југа Радивојевића „Игра у тами“, посвећен теми заштите трго-вине људима, а посебно женама.

Александра Ковачевић из невла-дине организације Human District најавила је да је обележавање Међународног дана толеранције увод у други по реду Филмски фес-тивал Human District, који ће почети 16. јуна следеће године. На једином филмском фестивалу, који се бави промоцијом и заштитом људских права, биће приказан низ докумен-тарних и играних филмова домаћих и страних аутора.

- Наша невладина организација се континуирано труди да оснажи то-леранцију како би се јачала култура мира и поштовање различитости – каже Александра Ковачевић.

Ј.З.

НАГРАЂЕНЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Прво место на фото конкурсу освојио је рад „Точкови живо-та“, аутора Јана Вала. Друго место припало је фотографији „Заборављени“, непознатог ау-тора, док је треће место освојио Андреј Нихил са фотографијом „Swan“. Све награде доделио је Canon Србија.

Александра Ковачевић и Лазар Лешњак отварају изложбу

НОВЕМБАР 2015. | СТАРИ ГРАД | 3

УТИСЦИ ЗА ПАМЋЕЊЕ

Након наглог захлађења у ок-тобру, све нас је обрадовало

сунчано и значајно топлије време у новембру. Иако је Београд, а по-себно наш Стари град божанствен када га јесен обоји својим бојама, изузетно лепо време за ово доба године је било повод да општина Стари град настави са најтраже-нијом акцијом ове године – изле-тима за пензионере.

Првобитна намера је била да се по Србији, на пет атрактив-них дестинација које су у понуди, путује током септембра и октобра и то тако да сваки пријављени пензионер и пензионерка путују по једном. Међутим, због великог

Постало је правило да већ током повратка ка Београду у разговору са омиљеним водичима Миланом и Банетом излетници у аутобусу раз-мењују утиске и препричавају оно што се током дана десило. Ипак, по-

себно задовољство организаторима чини када неколико дана након из-лета приме посету, позив или мејл у коме се љубазни и увек пристојни пензионери још једном захвале на указаној пажњи.

Тако брачни пар Лопичић, који се недавно доселио у Београд и то баш на Стари град, у мејлу послатом општини поручује да је излет у То-полу и Опленац, уз обилазак Ораш-ца и Аранђеловца „био један од најлепших догађаја за нас од када смо почели нови живот у Београду“. Такође су бираним речима, уз разу-мевање према буџетским могућнос-

интересовања наших најстаријих суграђана и многобројних молби да се, након првог одабраног, пође и на други излет, општи-на Стари град је искористила „пролеће“ у новембру како би наставила са програмом бесплатних излета и омогућила староградским пензионерима да и по други пут буду део излет-ничке свите.

Тако је до сада организовано чак 29 излетничких тура на већ добро познате дестинације – од двораца Војводине и Фрушкогор-ских манастира, преко Тополе и Опленца и Ресавске пећине, до Националног парка Ђердап.

тима, истакли како би волели када би општина наставила са креативним и интересантним активностима.

Утиске са свог путовања и оби-ласка двораца Војводине, а који ће бити објављени у књизи „Музичка сећања“, путем мејла је са Марком Бастаћем из општине поделила гос-пођа Гордана Крајачић. Она је музи-колошкиња, која је читав живот са задовољством проводи на Старом граду, а тренутно је у припреми њена деветнаеста књига, чији ће део бити и прича о излету у војвођанску рав-ницу. Преносимо само делић њеног текста, који ће излетнике подсетити на дружење током вожње и зах-ваљујемо се на дивним речима.

„У аутобусу Бане је осмислио љупки „квиз знања“ о општини Стари град која нас је и повела на ово путовање, о новостеченим

утисцима, о одгоне-тању загонетки;

за сваки тачан одговор добија се бананица (ја сам „освоји-ла“ четири)! То ме на тренут-

ке удаљава од Ленке (Дунђер-

ски) и Лазе (Костића) и бесмртне (Santa Marija della) Salute“.

Повратком са излета не престаје

дружење. Комуникација са пензи-онерима се наставља, рађају се заједничке идеје и нижу се предло-

зи и сугестије за даљи рад општине Стари град и активно треће доба њених становника.

Н.Г.

Селф

и во

дича

Бан

ета

и из

летн

ика

Бесплатни излети за пензионере

Високе јесење температуре идеалне за путовања о којима ће писати књиге

НОВЕМБАРСКО ПРОЛЕЋЕ

Новопечени Старограђани одушевњени излетима – брачни пар Лопичић


Рок за пријаве је 1. фебруар 2016. године

Општина Стари град упутила је 16. новембра јавни позив

скупштинама и саветима зграда да се пријаве за програм „Заједно за вашу зграду”. Програм је расписан четврти пут за редом ради суфи-нансирањa радова на одржавању староградских стамбених зграда и њихове околине.

- Кроз овај општински програм заједно смо побољшали квалитет живота у преко 900 зграда на Ста-ром граду, док број интервенција које смо заједнички финансирали премашује хиљаду – каже поводом јавног позива Марко Бастаћ, члан Већа општине и председник коми-сије „Заједно за вашу зграду“.

Удружени и организовани ста-нари староградских зграда могу се похвалити да су, од 2010. до данас, окречили улазе, поставили нова улазна врата и столарију у ходницима, уградили интерфоне и видео надзор, заменили поштан-ске сандучиће, реновирали подру-мске просторије, уредили прила-

зе и дворишта, поставили рампе за инвалиде, старије и мајке са децом. Било је и оних који су об-новили оронуле фасаде или по-правили дотрајале кровове својих зграда.

- „Заједно за вашу зграду“ је постао пример успешне сарадње и помоћи општине станарима. По-носни смо што су Старограђани од самог почетка овај програм при-хватили и узели учешће у њему, како би на хиљаду начина, ком-шијски сложно, улепшали своје зграде. Резултати говоре да заједно чувамо наш Стари град – истиче Марко Бастаћ, члан Већа и пред-седник општинске комисије „Зајед-но за вашу зграду“.

ПОЗИТИВНЕ ПРОМЕНЕ

У претходним бројевима Инфор-матора представљали смо шта су све Старограђани, који су се јавља-ли редакцији, урадили за своју зграду, свој крај и за Стари град. Многе зграде су заблистале новим - старим престоничким сјајем, а у неким је први пут нешто ренови-рано након више деценија од из-градње.

Једна од најпопуларнијих општинских акција „Заједно за вашу зграду“ о којој се грађани

Програм „Заједно за Вашу зграду“ четврти пут

ПАРТНЕРСТВО СТАНАРА И ОПШТИНЕЧУВА СТАРИ ГРАД

ЗА СТАРИ ГРАД

Скупштине станара своје прија-ве треба да доставе у затвореној коверти, лично или поштом, на адресу: Градска општина Стари град, Београд, Македонска 42, са назнаком: Пријава за јавни позив „ЗАЈЕДНО ЗА ВАШУ ЗГРА-ДУ!“. Потребна документација, пријавни обрасци 1 и 2, могу се преузети радним данима од 8 до 15 часова, на портирници или на општинском сајту www.starigrad.org.rs За додатна оба-вештења увек се можете обра-тити члану Већа општине Марку Бастаћу, сваким радним даном на телефон 011/3222-626 или на мејл [email protected].

Обновљена фасада у Јевремовој за пример и понос


једнако распитују и у току и ван конкурса, позитивно је утицала на однос према заједничком добру. Искуства су вишеструка, а пракса је показала да су наши суграђани задовољни, јер су резултати брзи и видљиви.

- Први пут смо учествовали у програму. Ово је добар општин-

ски потез и пример како треба да се ради. Ви-

дљиво је да се по целом Старом граду нешто реновира и дешава – изјавио је

за информатор Зоран Михајловић, председ-

ник скупштине зграде из Мике Аласа 28.

И председници других скупшти-на - савета зграда са којима смо разговарали деле мишљење свог колеге. Наши саговорници су били сагласни да са нестрпљењем че-кају нови програм „пошто има још пуно тога да се уради“ а за обим-није поправке „нема довољно новца, посебно у овим кризним временима“.

ИДЕМО ДАЉЕ- Расписивањем четвртог про-

грама „Заједно за вашу зграду“ испунили смо очекивања број-них суграђана који су нам се јављали. За скупштине станара и савете зграда које се пријављују први пут предвидели смо подрш-ку до 300 хиљада динара. За оне

које учествују други пут суфинан-сираће се радови до 200, трећи пут до 150, а за четврти пут до 100 хиљада динара - појашњава критеријуме за доделу општин-ских средстава председник ко-мисије Марко Бастаћ.

„Заједно за вашу зграду“ под-стакао је станаре да се институ-ционално организују у скупшти-не и савете зграда. Програм је позитивно утицао на промену односа према одржавању згра-да и увео јасна правила и кри-теријуме за расподелу буџетских средстава, што је додатно осна-жило припадност локалној зајед-ници.

- Најлепши резултат наше ак-ције је да су се станари међусоб-но организовали, зближили и сада заједно воде рачуна о згради и редовно је одржавају. Захваљујем се у име општине свима који су учествовали у програму. Пошто већина зграда нема сопствених прихода, позивамо суграђане да се пријаве за „Заједно за вашу зграду“. Будите и ви део једне лепе комшијске сарадње у причи о вашој згради. То је најбољи начин да чувајмо наш Стари град - поручује Марко Бастаћ, члан Већа општине и председник ко-мисије програма „Заједно за вашу зграду“.

Рок за подношење пријава је 1. фебруар 2016. године.

Д. М.

ОДЛИЧНА САРАДЊА СА ОПШТИНОМ

Шта Старограђани мисле о „Заједно за вашу зграду“ и како су при-хватили програм довољно говоре изјаве наших агилних и преду-зимљивих саговорница које смо објавили у претходним бројевима информатора.

Снежана Ристић - Рашчанин, председница скупштине зграде Мике Аласа 48:

- Овај програм, као и сарадња са општином су за пох-валу. Средства су нам драгоцена, јер зграда нема прихода. Станари су веома задовољни. Улаз и заједничке просторије зграде су сада пријатније за грађане и безбедније. Захваљујемо се општи-ни на свему – рекла је наша саговорница и изра-зила наду да ће се расписати нови конкурс с обзи-ром на то да станари планирају сређивање лифтова.

Светлана Милошевић, председница савета зграде из Јеврејске 11:

Станари су средствима из програма оронулој згра-ди вратили сјај новом демивит - фасадом. - Алал вера ономе ко је осмислио и спровео у дело овај програм! Жељно ишчекујемо нови кон-курс. Сигурно ћемо учествовати јер морамо да

заменимо дотрајали дрвени електро ормар, па да поправимо кров и окречимо улаз.

Марко Бастаћ: Позивамо суграђане да узму учешћеу новом конкурсу „Заједно за вашу зграду“


Примери реализације пројекта „Заједно за вашу зграду“

ДВЕ КОМШИЈСКЕ ПРИЧЕИз броја у број вашег и нашег Ин-

форматора представљамо вам староградске зграде које су кроз општински програм „Заједно за вашу зграду” повратиле престоничку лепоту каква им и пристаје.

СТАРА АДРЕСА, НОВО ЛИЦЕ

Једна од њих јесте и зграда у Па-лмотићевој 5, чији су станари соп-ственим и општинским средстви-ма окречили фасаду зграде која је грађена далеке 1929. године.

- Фасаду смо окречили 2011. године, а такође и улаз са улице који нам не припада, јер смо же-лели да га улепшамо. Лепо је и нама, али и многобројним про-лазницима који у нашој улици застану пред њом - каже Новица Радошевић, председник Скупшти-не зграде.

Упорни да своју времешну даму потпуно улепшају, станари су ове године у партнерству са општином окречили ходнике, за-менили прозоре и улазна врата.

На сваком спрату зграде затекли смо по саксију цвећа и све мири-ше на чисто.

ПОХВАЛЕ ИЗ МИКЕ АЛАСА 54

Зграда у Мике Аласа 54 одне-давно се може похвалити једним од лепших улаза у том делу Дорћола. Замењена улазна врата зграде, уве-ден интерфон, постављене камере и нови поштански сандучићи резултат су оног што је урађено у програму „Заједно за вашу зграду“.

- За сваку похвалу је ова општин-ска акција. Многе зграде на Старом граду заблистале су новим сјајем. Одобреним средствима у износу од

200 хиљада ди-нара придода-ли смо и наших 100 хиљада и погледајте, све

је сређено - показује руком један од станара, Зоран Младеновић.

О хигијени брине Градско стам-бено, али оно што смета станарима јесте нечистоћа у околини зграде. Иако су у више наврата пријављива-ли власнике паса због неодржавања хигијене својих љубимаца, нажалост и даље имају исти проблем.

- Ту се не може ништа. Људи још немају развијену еколошку свест. Међутим није то једина мука која мучи станаре овог дела Дорћола. Испуцали тротоари око читавог стамбеног блока на којима штрче изваљене плочице, попуцали бетон и „опасне рупе“. Али, опет нам по-маже наша општина, тако да ће ускоро ови тротоари бити избето-нирани и сређени - каже господин Младеновић.

Пошто је расписан нови програм „Заједно за вашу зграду“, сигурни смо да ћемо вам у наредном пе-риоду представити још комшијских прича о предузимљивим станари-ма и све оно што чине како би се унапредили услови становања и ок-ружења за пријатнији и лепши сва-кодневни живот на Старом граду.

Ј. Н.


СПОРТНа затвореном базену са основцима и њиховим родитељима

УЖИВАНЦИЈА НА „ГАЛЕТУ“Сваке суботе од 17 до 19.30 часова спортски центар посети око 100 најмлађих посетилаца

На великом затвореном олимпијс-ком базену на „Галету“, од 15. сеп-

тембра траје овогодишњи циклус по-знате акције „Поведи маму и тату на базен бесплатно“. Основци из целог града доводе родитеље на заједничко пливање, а поред пливачке опреме, потребно је да понесу и ђачку књижи-цу. Млађи основци углавном долазе са пратњом, они мало старији купају се сами, а целе породице се неретко друже у групама од по две-три. Посе-тили смо базен у редовном термину акције суботом од 17 до 19.30 сати и поразговарали са децом и родитељи-ма, уверили се у атмосферу...

- Много волим да долазим овде са мамом и да пливамо заједно. Штета што не смем и да скачем, али држаћемо се правила – каже Ма-рија Жупањац, ученица петог разре-да ОШ „Јован Стерија Поповић“.

Њена мама Светлана истиче да њих две већ неколико година уна-зад, скоро сваку суботу до пролећа, овде проводе време заједно.

- Акција је много добра и нарав-но, свиђа ми се зато што је бесплат-на. Лепо је, чисто је, све речи пох-вале! Вода је топла, а с обзиром на

дубину и да се нон-стоп плива, не треба да буде претопла. Једина су-гестија је да се продужи термин до 20.30 – предлаже мама Светлана.

Мало даље, затекли смо ком-плетну петочлану породицу Мандић - децу Александра, Данила и Николу, тату Игора и маму Тамару.

- Први пут сам на овом базену после пуних 15 година. Утисци су фе-номенални. Некада и сада – разли-ка је огромна - каже тата Игор и до-даје да лети обавезно иду на море, а зими на базене бар једном месеч-но. Ова активна породица плива без мишића и „шлауфа“.

Високо на трибинама затекли смо госпођу Ину Станковић како чита књигу, док је доле њена ћерка Маша (11) пливала у базену.

- Дивно нам је овде и прелеп је базен. Пошто нисам неки пливач, овде уживам уз књигу. Волела бих да сви базени у Београду подрже ову општинску акцију јер деца се веома мало баве спортом и мало времена проводе у физичким активностима

– каже мама Ина. Како је додала, било би добро када би све школе бар један школски час недељно до-водиле децу на базене.

Акција „Поведи маму и тату на базен бесплатно“ сада већ спада у сталне програме општине Стари град, с обзиром на то да је ово трећа сезона за редом како се одр-жава на „Галетовом“ затвореном олимпијском базену. Разумљиво, ова акција је веома популарна, па се тако сваке суботе у термину од 17.00 до 19.30 часова на базену нађе око стотину посетилаца.

Ђ.Ч.

МАЛИШАНИ СЛУШАЈУ СПАСИОЦЕ

Сви купачи су и у зимској сезони под буд-ним оком чланова „Спасилачке асоцијације Србије“. У затвореном базену забрањено је скакање, због могућности да се деца оклизну и падну или скоче на друго дете које је већ у базену. Роњење је дозвољено, као и играње лаким лоптама (на надувавање) за плажу.- Зими, када нема сунца и врућина, овај „де-чији термин“ је најризичнији, али ђаци слу-шају. Интервенције су углавном лакше приро-де. Ипак, било је грчева мишића, али није ми се десило да се неко оклизне и повреди. Пре неколико година имали смо случај напада епилепсије, али и то се на крају добро завршило. Срећом, ако затреба ту су и дежурни лекари - каже Нико-ла Грујић, спасилац са четворогодишњим искуством. Он лети ради на Ади Циганлији, а на „Галету“ му је ово друга зимска сезона.

Мама Светлана: Сјајан начин да квалитет-но проведем време са својом ћерком!

Петочлана породица Мандић


Некадашње сокаче између да-нашњих улица Вука Караџића и

Ускочке нешто више од једног века носи непромењено име – Делијска улица. Име је добила по Делијској чесми сазиданој први пут 1843. го-дине. Простор између данашње Де-лијске, Ускочке, Улице кнеза Михаи-ла и Вука Караџића био је поклоњен кнезу Александру Карађорђевићу, који га је касније претворио у башту разнобојног цвећа. Данас је то најкраћа улица на нашој општини.

На углу Делијске број 1 и Вука Караџића број 12 налази се зграда некадашњег власника Драгомира Радуловића. Према сазнањима зграда је сазидана око 1890. годи-не по пројекту архитекте Анаста-са, сина Константина Јовановића. Пројектована је у ренесансном стилу и њена фасада је обликована при-месама дорског стила. На обе ули-чне фасаде зграде на углу Делијске 3 и Ускочке 5 налази се шест истих маски стараца.

Одлуком кнеза Михаила Обре-новића 1864. године први пут су дата имена улицама у целој вароши. Данас Београд има 8.405 улица, од којих је свега 127 названо по изузет-ним женама, а чак десет пута више по мушкарцима.

Улице и сокаци Старог града

Староградске чесме

ДЕЛИЈСКА УЛИЦА

ДЕЛИЈСКА ЧЕСМАСве до установљења сталног во-

довода 1892. године и увођења канализације 1905. године, житељи Београда су се снабдевали пијаћом водом из бунара и чесама. Чесме су биле распоређене по улицама.

Делијска чесма налазила се углу Кнез Михаилове, Чика Љубине и Улице Вука Караџића. Име је добила по делијама, како су Турци звали коња-нике који су живели у конаку – згради која се налазила на месту данашње задужбине Николе Спасића. Сазидао ју је књаз Алекасндар Карађорђевић 1843. године, па се помиње и као

РЕКОНСТРУКЦИЈА?Делијска је најкраћа

улица на Старом граду, дужине свега 40 метара и

са само две зграде - број 1 и 3. Иако у срцу града, Старограђани

који живе овде имају проблем који траје већ 30 година. Наиме, још ниједном није урађена реконструк-ција улице, а данас у њој, по речи-ма госпође Мире Радујко, станарке, нема ни осветљења, док је башта коју је направио још кнез Алексан-дар поптпуно запуштена.

- На разне начине и на разним адресама смо покушавали да ре-шимо наш проблем. Обраћали смо се градоначелнику, градском ме-наџеру и архитекти, да бисмо потом упутили захтев општинском Одељењу

Књажева и Господарска чесма. Прва Делијска чесма срушена је

16. фебруара 1889. године, а друга је срушена 1913. године због ко-пања темеља за зграду Српске ака-демије наука.

Приликом велике реконструкције Кнез Михаилове улице 1987. годи-не, на углу најпознатије београдске улице и Чика Љубине подигнута је садашња Делијска чесма.

Направљена је од белог мерме-ра, шестоугаоног облика са шест от-вора за отицање.

Ј. Н.

за комуналне послове и комуналну инспекцију да се Делијска нађе на списку улица којима је потребна ре-конструкција. Остаје нам да чекамо и да се надамо – каже госпођа Радујко.

Иницијатива станара Делијске улице је прихваћена од стране општи-не Стари град и уследила је брза ре-акција. Тако је захтев да се овој улици додели приоритет, када је у питању уређење, из наше општине послат Секретаријату за саобраћај града Београда и очекује се одзив, односно одговор на питање хоће ли ова старо-градска улица у наредној години бити реконструисана. Из општине поручују да се, као и станари ове улице, надају разумевању, брзом одговору и ак-цији градских служби.

Ј.Н.


Прва општина у Србији у којој нема врата

БЕЗ КУЦАЊА, МОЛИМ!Градска општина Стари град помера границе и поставља нове стандарде када је у питању кому-никација са грађанима

Није занемарљив број и квалитет пројеката и активности које је-

дина у Београду и Србији спроводи Градска општина Стари град. Ипак и поред тога, руководиоци наше општи-не сваког дана успевају да у свом раду оду корак даље и учине нешто што ће општину Стари град издвајати од осталих. Тако је у петак 23. октобра уведена новина и скинута су врата једне канцеларије у нашој општини. На иницијативу члана Већа општине Стари град Марка Бастаћа његова канцеларија више нема врата. Тиме је он постао први јавни службеник у Србији који је своју канцеларију учи-нио потпуно отвореном за грађане, њихове потребе, предлоге и сугестије.

ПОГЛЕД У ОЧИ

Након што је чуо да у општини нестају врата, пензионер Бранис-лав Борић (69) је свратио у општину како би се и сам уверио у то.

- Због силних мобилних телефона и компјутера, у модерном животу

се изгубила основна комуникација. Поглед у очи и директан разговор су оно што недостаје човеку убрза-не данашњице. Мало стрпљења и добре воље, као и уклањање барије-ра попут врата могу много тога да промене – каже господин Борић.

Изненађен што на канцела-рији број 7 заиста нема врата прокоментарисао је како је то изузетна општинска акција.

- Празан је човек, полиглота, који уме да говори на 7 језика, ако не уме да слуша ни на једном – додао је Бра-нислав Борић истакавши да скидање

врата омогућава непосреднију кому-никацију у којој се саговорници ува-жавају, поштују, а пре свега слушају.

ТРАНСПАРЕНТНО

У општини на овај начин желе да покажу свим Старограђанима не само да су добродошли, већ и да сваког тренутка током радног вре-мена могу да имају увид у оно што се ради у канцеларији број 7 на првом спрату Градске општине Стари град.

Препознавши добар пример, акцији која је спонтано названа „Без куцања, молим“, придружили су се и остали запослени у општини Стари град. Тако, сваког петка по једна канцеларија у општини остаје без врата. До сада их је пет, а они који седе у тим канцеларијама деле мишљење да је у почетку необично, али после пар дана привикавања, све постаје сасвим уобичајено.

Како је недавно покренут кон-курс за програм „Заједно за вашу зграду“ посете грађана, а посебно председника скупштина станара, општини Стари град су се значајно повећале. Упитали смо Михаила Зе-чевића, представника зграде у Буле-вару Деспота Стефана 61 за његове

утиске о општини без врата.- Грађани Старог града

су отворени људи, а сада је таква и општина – рекао је кратко гос-подин Зечевић, након

што је без чекања и врло ефикасно завршио своја

посла у општини.Н.Г.

ОТВОРЕНА ВРАТА, АЛИ СТВАРНО

На идеју да физички уклони вра-та своје канцеларије, Бастаћ је дошао када му се један суграђа-нин пожалио како у институција-ма, уместо са надлежнима, увек разговара са секретарицама.

- Годинама слушамо фразе које сугеришу да су врата држав-них институција увек отворена за све. Исто тако, годинама све-дочимо потпуно другачијој ситу-ацији у пракси у којој грађани не могу ни телефоном, а камоли лично да комуницирају са својим представницима. Наша врата су увек отворена за Старограђане, а сада смо то и симболично и ст-варно показали на делу – каже Марко Бастаћ и поручује да ће општина у будућности имати све мање и мање врата.

Бранислав Борић сматра да се уклањањем врата уклањају и баријере у комуникацији


МЛАДИ


Зграда у Васиној 9 враћена кћерки Малића Пеливановића (1892-1965)

ОСТВАРЕНА ЖЕЉА НАРОДНОГ ПОСЛАНИКАЗграда у Васиној 9, која простор-

но припада културно историјској целини од изузетног значаја, до краја Другог светског рата била је у власништву Малића Пеливано-вића, сина првог власника чувене београдске посластичарнице „Пе-ливан“ Мехмеда Пеливановића. По-дигнута је на парцели коју је Малић Пеливановић купио од породице Томе Лека, познатог београдског мануфактурног трговца, чија се кућа и данас налази на углу Змај Јовине и Васине улице. Иако је Мехмед био познати београдски занатлија, у чијим посластицама су уживали и припадници српског краљевског двора, његов син Малић бавио се трговином у свом предузећу, а кас-

није је постао краљев лиферант и посланик Народне скупштине у време владе Милана Стојадино-вића, од 1934. до 1939. године.

Посластичарница Пеливано-вића једина је преживела све бурне историјске догађаје у Бео-граду, од оснивања радње у Краља Петра, преко година проведених на Тргу Републике, па до данашње посластичарнице у Булевару краља Александра. Дуговечни Горанац из Призрена Мехмед Пеливановић, који је живео чак 105 година, био је сведок и одузимања имовине свога сина Малића. Само зато што је био имућан, Малић је проглашен одбеглим народним непријатељем одмах по завршетку Другог свет-ског рата. До краја живота, 1965. године, живео је у иностранству. Прве године у изгнанству провео је у Милану, а затим у Истанбулу, где је чекао неопходне папире за одлазак у Њујорк. У Београду је ос-тавио кћерку Везиру (1924), оца

Мехмеда и сву послугу која је ра-дила за њега.

НАДА У ПОВРАТАК

- У Малићевом стану у Истанбулу, где је живео по повратку из Амери-ке, пронашли смо читаву документа-цију о конфискацији његове имови-не у Београду. Зграда у Васиној број 9 била је у Малићевом приватном власништву, није се водила на њего-во приватно предузеће, што је много олакшало читав поступак реституције. Малић је поседовао и кућу на Ко-шутњаку, која је срушена, а на њеном месту је подигнуто читаво насеље. Од те имовине у Улици кнеза Вишеслава могуће је, на начин како суд одлучи, добити адекватно обештећење за 50 ари земље - прича Малићева унука Донизада Џумхур.

- Мој деда је умро у Истанбулу 1965. године баш кад се враћао од адвоката који би му био саветник у случају враћања имовине. Годи-не у изгнанству провео је надајући се повратку у Београд и повраћају имовине која му је неправедно одузета. Нажалост, доживео је ср-чани удар. У Југославији, где сам живела са родитељима, о тој теми се није пуно причало. Моја мајка Везира Пеливановић Џумхур и мој отац Зуко Џумхур живели су као и сви други, обични људи. Моја мајка, Малићева кћерка, имала је само

један услов када се удавала за мог оца. Наравно, у шали, захтевала је да живи у Васиној улици – препри-чава Донизада.

Да ли случајно или не, Везира и Зуко живели су прекопута зграде у броју 9 - у Васиној број 14.

Везира Пеливановић свог оца није видела све до 1955. године, када је са својом породицом отпу-товала у Милано. Донизада је тада имала пет година, а Зуко Џумхур је већ десет година радио као ка-рикатуриста у „Политици“, у којој је провео читав радни век. Касније је Малић долазио у Београд. Унука Донизада каже да је и то помогло у процесу рехабилитације, јер је тим поступцима Малић показао да нема чега да се плаши и да није крив.

- Када је суд одлучио да мој деда није народни непријатељ и да моја мајка као директан потомак има право на његову имовину, корис-ници простора у згради у Васиној 9 одмах су ме позвали и били изузетно коректни - каже Донизада Џумхур.

Ј.З.Малић Пеливановић са супругом

ПОТОМЦИ МУСТАФЕ ПЕЛИВАНА

Породични занат посластича-ра, по чему су Пеливановићи познати у српској престони-ци, започео је Мустафа, звани Пеливан. Надимак је добио по спорту којим се бавио. Пе-ливани су били рвачи, који су у то време успевали и да за-раде новац. Мустафа Пеливан је на тај начин у Призрену ус-пео да стекне основни капи-тал и покрене посластичарску радњу. Мустафа је имао три сина – Мехмеда, Хазира и још једног, који је преминуо одмах по рођењу. Мехмед Пеливано-вић, као најстарији, водио је посао по смрти оца, али посао није наследио његов директни потомак Малић Пеливановић. Занат су учила и преузела деца Мехмедовог брата Хазира.


Постављени „паркинзи“ за псе испред општине Стари град

ПРВИ ПАРКИНГ ЗА ПСЕ У ГРАДУ

Одлична вест за Старограђане, власнике паса

Стари град је прва општина у Ср-бији која је поставила „паркин-

ге“ за псе испред зграде, желећи на тај начин да изађе у сусрет влас-ницима паса и омогући им да своје љубимце оставе на сигурном месту када долазе до представника локал-не власти.

- Постављено је шест места на којима се пси могу оставити испред општине и власници паса више неће морати да моле некога да им причу-ва љубимце или да их везују на удаље-ним и небезбедним местима како би завршили послове у општини - рекао је члан Већа општине Стари град Петар Бојовић, један од иницијатора постављања „паркинга“.

Бојовић је додао да се општина неће зауставити на ових шест места, већ да се размишља о постављању „паркинга“ за псе и на другим лока-цијама на Старом граду.

- Чекамо сугестије власника паса где су им најпотребнија овак-

ва места за псе - додао је он.Бојовић је истакао и да је општи-

на Стари град позната по великом броју власника паса и подсетио да локална власт већ годинама бесплат-но дели биоразградиве кесе, же-лећи да подигне свест о потреби да се чисти за својим љубимцима.

- Иако већина власника паса има развијену свест о томе, ипак има и оних који и даље не чисте за својим љубимцима и бацају љагу на све власнике паса. Апелујем и овог пута на све њих да чисте за својим

љубимцима - нагласио је Бојовић.Испред општине Стари град уру-

чене су и награде најлепшим псима Старог града који су изабрани путем конкурса на друштвеним мрежама.

За титулу најлепшег пса такмичи-ло се 50 љубимаца, а највише гла-сова освојио је Диди, средња пудла. Он је као награду добио 20 килогра-ма хране за псе, а његова власни-ца Дејана Бошковић рекла је да ће храну донирати куцама са Доњег Дорћола које немају власнике.

Награђено је још 12 паса са уку-пно 80 килограма хране. Већина награђених одлучила је да освојену храну поклони животињама које су без власника и на тај начин развију свест о потреби бриге за свим жи-вотињама.

Бојовић је рекао да је пратио так-мичење на фејсбуку и да је читава акција и организованост власника паса са циљем да помогну незбри-нутим куцама поново потврдила да су људи који имају животиње, пре свега, хумани људи.

РСГ

Члан Већа општине Петар Бојовић: Власни-ци паса су, пре свега, хумани људи


СТАРОГРАЂАНИ: Интервју са Живорадом Жиком Миленковићем

ЈАКА СИЛА СРЦА БЕОГРАДАБајагин инструктор и фронтмен

групе „Бабе“ Жика Миленковић је пре свега добар комшија. Иако се често од градске буке склони у кућу на селу, каже да је једини прави Београд управо на нашем Старом граду – од Скадарлије, преко Дунавског кеја, до Калиша.

Чиме се бавиш ових дана?

После два сјајна концерта са у Загребу и Сплиту, са Бајагом гос-тујем и у Ријеци. У питању је мани-фестација названа „Тулум“ на којој са још пар локалних бендова свира-мо у великим халама, које су сваки пут пуне. У Хрватској људи воле Баја-гу и наше песме, тако да смо сваки пут одлично примљени.

Како поред концерата и припрема за свирке проводиш време на турнеји?

Волим да се добро одморим и сачувам енергију за наступ, јер ми је публика најбитнија. Остали изађу, шетају и сликају, па онда ја погле-дам слике. Током година сам много путовао, нема где нисам био, тако да сад немам жељу да претерано истражујем. У децембру идемо у Аустралију и верујем да ни тамо нећу много напуштати хотел-ску собу, јер је сваки тре-нутак одмора светији од свега.

Како би после више од три деценије на сцени описао своју пуб-лику?

На концертима су углавном млади људи. Када свирам негде, било са „Бабама“ или са Бајагом, сретне-

мо људе из наше генерације који се распитују како је било на концерту, али се снебивају да дођу. Кажу „није то за нас“. Увек им одговоримо да ако можемо ми, могу и они! Наши људи су добри домаћини где год да живе, тако да је и наша публика увек супер. Гледамо сад избеглице на ули-цама Београда, а заборављамо да се огроман број људи из Србије на-селио по свету и асимиловао у нове средине. Поента је да смо сви исти под небеском капом.

Јеси ли и сам помишљао да одеш одавде?

Никад. Од ‘78. године када сам се у оквиру „Театра лево“ бавио глу-мом, играо сам преко хиљаду представа у

градовима онога што се данас зове ре-

гион, а тада

је била једна држава. Касније сам и са Бајагом обишао још и више од тога, тако да сам и видео и доживео

живот у иностранству. Закључио сам да није ствар у новцу, него у томе да свако почисти за собом. У селу у ком проводим доста слобод-ног времена, почео сам да култи-вишем травњак испред своје куће. Када су и остали то учинили, добили смо читаву улицу која је уређена, а трава изгледа као тепих. Важно је само да неко почне, да да добар пример осталима.

Јеси ли због тога преузео на себе улогу председника скупштине станара у својој згради?

Комшиница Вера из приземља наше зграде је предложила да будем председник зато што сам, ето, познат. Али истина је да се том обавезом више бави моја супру-га. Када треба да се отвори рачун у банци или да се нешто потпише,

ту сам. Наша зграда је два пута учествовала у

општинском програму „Заједно за вашу згра-ду“ и добар је осећај када заједно са ком-шијама успемо нешто лепо да урадимо. Учествоваћемо нарав-но и у новом конкурсу,

увек има нешто да се дотера.

ДА СВАКО ПОЧИСТИ ЗА СОБОМ

Коментаришући проблем прљавих тротоара услед неодговорних власни-ка паса који не почисте за својим љубимцима, Жика каже да бисмо сви бар морали да се не стидимо да опоменемо комшије када видимо да остављају неред.- Мада, није ни то лако. Ја никад нисам видео ко је оставио неуредан тро-тоар, некако то обаве тако да буду невидљиви. Али, ето данас сви имају мобилне телефоне са камерама, тако да бисмо могли да уходимо оне са љубимцима, сликамо их и пријавимо – кроз смех каже Жика и додаје да би прописаним казнама можда и могло да се утиче на овај проблем.


ЈАКА СИЛА СРЦА БЕОГРАДАКаква су искуства из сарадње са општином?

Наша општина се труди да поде-лом кесица за измет кућних љубима-ца и акцијом рециклаже сијалица по-диже еколошку свест грађана. Пошто сам и сам власник пса, буде ме сра-мота када видим да неко други није почистио за својим љубимцем, јер ће можда комшије помислити да сам то ја. Када је реч о акцији „Заједно за вашу зграду“ сарадња са општином је одлична. Најлепше је што се тих дана, када се одлучимо за учешће на конкурсу, успоставља другачија кому-никација међу комшијама. Ако неки станари нису баш у најбољим односи-ма, то се тада поправља. Састајемо се у дворишту зграде, заправо у хаустору који је захваљујући општини и сређен, па се договарамо, разматрамо шта је приоритет... А када се заврше радови, сваки сусрет са комшијама прати ко-ментарисање „како нам је сада лепо, а не онако како је било...“.

Развија ли се тако онај наш, староградски дух?

Како да не. Тај дух је много јака сила овог дела града и због тога, упр-кос свему, не може да се мења. Њега свако ко овде дође осети и поштује - од Скадарлије, до Калиша, преко Ду-навског кеја. Стари град је срце Бео-града. Заправо, за мене је једино то Београд. Све остало је нешто друго. Иако сам рођен код Ђерма увек сам желео и тежио да живим овде. Једино што ми смета је несносна бука, пого-тово током летњих месеци која чини да центар града понекад звучи као Ибарска магистрала. Да би се током лета опустио и одморио, мораш да по-бегнеш из центра.

Да ли је село идеално место за бег од градске вреве?

Када нам постане напорно да од децибела не можемо да спава-мо, жена и ја одемо у једно банат-ско село. Тамо можемо да живимо слободније. Чувамо кучиће, а зах-ваљујући златним баштованским рукама моје супруге, производимо и своју клопу, како не бисмо морали да купујемо и једемо усијани пара-дајз. Ускоро ће таква села постати

предграђе Бео-града, у којима ће људи махом живети, а у цен-тар, који ће по-стати пословни простор, ће дола-зити ради посла, журки и забаве.

Који бендови данас праве добре песме?

Пратим регионалну МТВ топ листу и има доста тога доброг да се чује. Сада су важни нови бен-дови. Издвојио бих босански бенд „Дубиоза колектив“, сигурно су међу најбољима данас. Види се да имају амбицију да освоје шири простор, јер сад снимају песме и на енглеском. Са дубровачким

бендом „Силенте“ смо свирали по Хрватској и заста мислим да Бео-град мора да види и чује ове људе. Када сам им то рекао, казали су да „долазе трчећи“. Са наше стране, ту је „С.А.Р.С.“, они фурају београд-ски фазон и њихова песма „Буђав лебац“ је дефинитивно једна од

оних које ће се певати и за 20 годи-на. Сви је знају и сви је певуше.

Дакле, има наде за регионалне музичаре?

Наравно. Одлично је што постоји и одржава се међусобна комуника-ција. Нас воле у бившим републи-кама, као што ми овде увек лепо дочекамо „Парни ваљак“ или „Пси-хомодо поп“. Када смо, након паузе током деведесетих са Бајагом међу првима ишли да свирамо у Слове-нију, Хрватску и Босну увек је била сјајна атмосфера. Чак еуфоричнија него иначе, јер се и ми и публика тру-димо да пружимо најбоље од себе.

Да ли је данас бендовима лакше да допру до публике и пробију се?

Другачије је него раније, то је си-гурно. У џунгли информација, са без-број ТВ канала и музичком хипер-продукцијом, интернет и отежава и олакшава посао. Ипак, квалитетне ствари увек нађу пут до публике. И сам још увек пишем песме, само сада немам амбиције да их експо-нирам. Понекад неку ставимо на YouTube ради експеримента, да ви-димо какве су реакције.

Какви су планови за будућност?

Па... да поживим (смех). Не бри-нем о будућности. Тренутно плани-рам да се одмарам од посла, а када не дај боже не буде посла, онда ћу планирати шта да радим. Увек су планови супротни од онога што се дешава. Шалу на страну, радићу док сам жив, јер од пензије ‘леба нема.

Н.Г.

СПОТ НА ПИЈАЦИ

Видео спот за песму „Пародија живота“ (К‘о ролна тоалет папи-ра) сниман је на Бајлонијевој пијаци. Упитан да се присети атмосфере са снимања и ре-акција пролазника, фронтмен групе „Бабе“ каже да је све било крајње спонтано.- Тај спот је снимљен за свега сат и по времена, без сцена-рија, без претеране припреме. И због тога је тако живописан. И данас могу без дилеме да ка-жем да је тај спот права слика свих нас – поручује Жика.


Стари занати: Разговор са Мирјаном Лазовић, власницом радње „Лука капе“

ДОБРА КАПА ГЛАВУ КРАСИПреко 65 година рада шеширџијско – капаџијске радионице у којој се капе шију „као за себе“

Под слоганом из наслова „Добра капа главу краси“ још давне

1949. године у Призренској улици почела је са радом „Капаџијска радња Луке Д. Јовићевића“. Нека-да су шили капе за железничаре и лађаре, а данас, у корак с време-ном и модом, у овој радњи могу се наћи најновији модели модерног кроја и од најфинијих природних материјала који су постали заштит-ни знак „Лука капе“, како се радња зове од 1992. године.

- Радњу сам наследила од свога оца Луке Јовићевића, 1992. године и неочекивано остала и дан данас у овом послу - каже власница Мирја-на Лазовић, иначе дипломирани грађевински инжењер.

- Тих деведесетих, кризних година остала сам без посла, а пошто сам расла уз родитеље који су већ уве-лико имали разрађен посао и сталне муштерије, почела сам да се бавим овим послом. Одиграла је улогу и жеља да се очува и настави поро-дична традиција. После очеве смрти, мајка Олга ми је помагала. Она данас има 99 година и још увек ми савети-ма помаже у послу - каже Мирјана.

КВАЛИТЕТ, ПРЕ СВЕГА

У свој радионици, Мирјана и још две раднице од најфинијих,

природних материјала шију капе за свачији укус.

- Мој отац је знао да каже: „Добра капа главу краси“ и тим слоганом се водимо и ми данас. Муштерије су нам углавном различи-те генерације истих породица, али до-брим квалитетом придобили смо и нове, млађе купце – прича Мирјана о муштеријама.

- Читав про-цес производње данас је друга-чији, у првом реду много бржи него у време када је мој отац почињао с овим послом. Ипак, квалитет из-раде је и даље на првом месту, нема тих промена које бисмо увели на уштрб квалитета. Осим тога, док кројим капу увек ми је пред очима жена која ко-ристи јавни превоз и која ту капу може да стави у ташну, а која се при томе неће погужвати. Нарав-но, најважније је да капа буде топла – каже Мирјана и додаје да у свом раду прати модне трендове.

ТРЖИШНА БОРБА

Као и све занатлије, и Мирјана је у свом послу наишла на велике изазове појавом масовне произ-

водње и јефтиних материјала.

- Када су број-не кинеске радње почеле да освајају наше тржиште, није ми било свеједно. За мале паре продавали су своје ствари, али временом, муште-рије су схватиле шта значи квалитет и могу вам рећи да сада имам већу потражњу. Свака капа је шивена као да ћу ја да је носим - прича Мирјана.

Потражња за овим одевним предметом већа је у зимском периоду,

мада „Лука капе“ шију и летње ше-шире и капе које добро дођу као заштита од сунца.

Љубазност и срдачност према муштеријама је основно начело рада и то без обзира на то да ли купује или само разгледа.

Ј. Н.


Дискриминација особа са психијатријским болестима

ЉУДИ СА МАРГИНЕ КОЈИ ТРАЖЕ ЈЕДНАКОСТ

Клиника за психијатријске бо-лести „Др Лаза Лазаревић“

у Београду 154 године брине о особама које имају или су имале неку од психијатријских болести или стања. Нажалост, болест није једина ствар са којом се оболела особа сусреће. Најболнији прати-лац болести је дискриминација. Пацијенти су у средини готово обележени, наилазе на неодобра-вање и изопштавање из друштва, што их повређује можда и више од саме болести. Статистика говори да су три од четири особе са пси-хијатријским болестима доживеле неки облик стигматизације и дис-криминације.

- Психијатријска болест је пре свега здравствени проблем. За разлику од особа које оболе од других болести, психијатријски пацијенти су суочени са одбаци-вањем, чак и од свог најближег окружења, од породице и прија-теља. У друштву су обележени као опасни, чудни и мање вредни. Док особе са хроничним телесним болестима имају бригу, особе са менталним сметњама наилазе на небригу и неразуме-вање. Оваква ситу-ација је крајње дис-криминаторна, али тако је свугде у свету, не само код нас – каже др Горица Ђокић, специја-листа неурологије и помоћник директора за реализацију развој-них програма у заједници Клини-ке за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“.

ИМА ЛЕКА

Став друштва о могућем опо-равку психијатријских пацијената и њихово враћање у животне токо-ве драстично је умањен. Међутим, Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ већ годину дана спроводи низ друштвених акција са намером да промени општеприхваћен став заједнице,

који садашње или бивше пацијен-те са психичким болестима ос-тавља на друштвеној маргини.

- Када смо обележавали Дан менталног здравља, 10. октобра ове године, у оквиру наше кам-

пање „Разбиј стигму“, у јед-ном великом београдском

тржном центру организо-вали смо такозвану „при-чаоницу“. Посетиоци су имали прилику да раз-говарају са нама лека-

рима, болничарима, те-рапеутима и пацијентима

наше болнице. Интересантно је нико није погодио ко је од свих нас био пацијент. То је доказ да се у психијатрији данас користе нови лекови, који помажу да психички проблем остане невидљив за цео свет. Не постоји разлика између човека који је оболео од акутног инфаркта миокарда и због тога је агресиван, и особе која је психо-тична и тренутно агресивна. Треба знати да је свега један одсто пси-хијатријских болести хронично, док је од свих телесних болести хронично чак 45 одсто њих – исти-че др Горица Ђокић.

- Све болести имају сличан механизам настанка. То је склоп

околности, генетике и спољних фактора, а готово увек појављује се и непосредни окидач како за телесне тако и за психијатријске болести.

ПОМОЋ НАЈБЛИЖЕГ ОКРУЖЕЊА

Клиника „Др Лаза Лазаревић“ покренула је и пројекат заштите менталног здравља у заједници, који обухвата сарадњу са породи-цама пацијената, као и сарадњу са локалним центрима за социјал-ни рад и изабраним лекарима.

- Први овакав пројекат уради-ли смо са општином Палилула, која је једна од највећих у Београ-ду. Идеја је да центар за социјал-ни рад и изабрани лекар буду упознати са тим да отпуштамо пацијента из болнице. Пре тога, стручни тим лекара две недеље пре отпуста ради на припреми пацијента за излазак из болнице. Ради се на психолошкој припреми за излазак у спољни свет. Затим, контактирамо породицу и радимо са њима. Овим пројектом било је обухваћено више од две стотине пацијената. Када се на овакав начин отворите према заједници


Савети за здрав живот

ЈЕФТИНИ, А ЗДРАВИЗИМСКИ ОБРОЦИ

добијете позитивну реакцију свих. Статистика за претходних годину дана говори да је већина наших пацијената долазила у болницу без принуде, а да је у протекла два месеца проценат принудног смештања у болницу на нули. Из ове статистике се изузимају прва и друга хоспитализација, на које ми не можемо да утичемо – каже докторка.

Савремене методе лечења смањиле су и дужину болничког лечења. На тај начин скраћен је и период одвајања пацијената од њихових породица, а онима који су у радном односу омогућен је бржи повратак својим обавезама. Др Горица Ђокић сматра да не по-стоји особа која је комплетно не-способна, без обзира колико пута се лечила и какве је све комплика-ције имала.

- Стигми не би требало да има места. Људи који дискриминишу особе које су имале неки психич-ки проблем најчешће то раде из незнања, а ми са мало више ис-куства сматрамо да се то деша-ва из сопственог страха од пси-хијатријских болести. Лек за све то је образовање, као и то да сви морамо знати на који начин на-

стају такве болести. Нико од нас не може да одабере од чега ће се разболети – закључује др Горица Ђокић.

Ј.З.

Када у склопу свакодневних животних обавеза на врата

закуца и беспарица, безброј пута изговоримо реченицу: „Данас хиљадарка више није ништа!“. Оно што у тим тренуцима можемо да урадимо за себе јесте да седне-мо и на папир ставимо шта све можемо купити и скувати за мало новца. Савете за преживљавање увек можемо добити од старијих и искуснијих – пензионера. Ку-вање за неколико дана, замрза-вање хране, куповина лекова и плаћање свих рачуна на време, одавно је нешто чему се дивимо код старијих особа.

Познавање традиционалних трикова у кухињи може помоћи у уштеди кућног буџета. Током зим-ских месеци од 60 килограма ки-селог купуса може се направити сигурних 30 породичних ручкова. У једно буре од 120 литара стаје 60 килограма купуса, што се на београдским пијацама може на-бавити за 1800 динара. Ако уз-мемо у обзир колико нам новца треба за со, конзерванс или ви-нобран, доћи ћемо до закључка да нам за кисељење једног вели-ког бурета за купус треба око две хиљаде динара. Испада да нас тридесет зимских оброка киселог купуса, који могу да претекну и за наредни дан, кошта око 70 дина-ра. Ако уз то додамо неко месо, а уз кисели купус слаже се готово свака врста, испада да нам за че-тири особе не треба више од 300 динара дневно.

Уз јела са киселим купусом најбоље иде домаћа проја. У сва-ком крају Србије сви ће се пох-валити да баш они знају како се прави сељачка проја. Тради-ционални рецепт каже да у проју иде: пола килограма кукурузног брашна, кашичица масти, ка-шичица соли, једно јаје и хладна вода. Тесто треба да буде прилич-но ретко, никако густо и збијено. Таква смеса сипа се у загрејану и машћу подмазану, танку тепсију.

За оне који до Божића посте, као најздравији оброк препоручује се риба са поврћем. Иако је најјеф-тинија, скуша је и најздравија риба. Килограм смрзнуте скуше у рибарницама кошта између 300 и 350 динара. Ова риба садржи омега три масне киселине, витами-не и минерале важне за здравље срца, а има врло мало штетних засићених масти. За припрему је

потребно свега петнаестак мину-та. Полусмрзнутој риби одстранити главе и репове, очистити, па исећи на половине дуж кичме. За прелив у сецку иситнити бели лук и шарга-репу, па им додати маслиново уље, сирће, со и суви биљни зачин. Ка-шиком преливати рибу поређану на алу-фолију. Прекрити другим ко-мадом исте фолије и пећи на 180 степени око сат и по времена.

Ј.З.

Флајер: Ментална болест не дискриминише, а ти?

ТУРШИЈА

Четири литара воде помешати са литром алкохолног сирћета, а затим додати 150 грама шећера, 200 грама соли, по кесицу ви-нобрана и конзерванса. Смесу прокувати и охладити. Од поврћа за туршију набавити: паприку, карфиол, шаргарепу, краставце и зелени парадајз. У зависности од количине поврћа и величине посуде у коју се ређа, смесу за прелив увећати онолико пута ко-лико је потребно да течност пре-крије поврће.


Наставак пројекта „Коцкање са животом није игра“ у општини Стари град

КАКО ИЗАЋИ ИЗ ЛАВИРИНТА ИГАРА НА СРЕЋУ?Нехемијске зависности предста-

вљају болест будућности, а зави-сност од коцкања прво је званично обољење из ове групе. На питање да ли се млади могу едукацијом зашти-ти и удаљити од патолошког коцкања и како препознати моменат када им је потребна помоћ да изађу из лави-ринта игара на срећу, одговор је до-било око 400 ученика III и IV разреда Прве економске школе, 22. октобра у великој сали ГО Стари град. Они су учествовали у првој едукативној радионици превенције патолошког коцкања, а током октобра и новем-

бра су и ученици осталих староград-ских средњих школа присуствовали овим радионицама. Овај пројекат инициран је од Скупштине града Београда и „Гранд казина Београд“

- уједно и донатора, а подржан од Се-кретаријата за образовање и дечију заштиту Београда. Аутор је проф. др Жарко Требјешанин, а коаутор неу-ропсихијатар др Вера Трбић. Главна идеја је да се млади људи средњош-колског узраста упознају са пробле-мом, како би се ова болест свела на минималну меру.

У пројекат се укључила и Градска општина Стари град, те је до 16. но-вембра угостила чак 3 хиљаде уче-ника староградских средњих школа, који су учествовали у радионицама одржаним у свечаној сали наше општине. Презентације су биле из-узетно занимљиве за слушаоце, а ђацима се нарочито допао перфор-манс глумца Ивана Јефтовића у који се велики део ученика укључио. Ова својеврсна једночасовна едукативна трибина састоји се из два сегмен-та - предавања аутора и коаутора пројекта и интерактивне едукативне представе, која приказује судбине три млађе особе које су се сусреле са проблемом патолошког коцкања.

Ученици кроз интеракцију са глумцем постављају питања, па чак и мењају ток и судбину ликова из представе.

Прва фаза пројекта обухватила је решавање анонимних упитни-ка који се, у сарадњи са школским психолозима и педагозима, дистри-буирају ученицима. Последња фаза је анализа резултата упитника коју ради специјализовани стручни тим, на основу којег се школама дос-тављају резултати који показују коли-ко ученика спада у ризичну групу, а колико њих је, нажалост, већ постало зависно од коцкања.

Поред овога, свим ученицима се дистрибуирају флајери са едукатив-ним садржајима и илустрацијама карикатуристе Боба Живковића, а родитељима су намењене брошуре у којима могу спознати начине како препознати прве знаке који указују да њихова деца имају проблем са коцкањем и коме се могу обратити за помоћ.

Ђ.Ч.

У БЕОГРАДУ 3,6 % ЗАВИСНИКА

Истраживање је показало да међу пунолетним становницима Београда има 3,6 одсто завис-ника од коцке (патолошких коц-кара), а да још 2,5 одсто (око 20 хиљада) спада у ризичну групу. Због ових штетник последица по појединца, али и по породицу и ширу друштвену заједницу, на-стала је идеја о овом пројекту.

НАУЧИ ДА КОМУНИЦИРАШ ВЕШТО!Општинска Канцеларија за младе (КЗМ) при-

премила је за ову јесен низ различитих про-грама, који ће млађој генерацији Старограђана пружити прилику да стекну нова знања и вешти-не. Поред литерарне радионице Марка Видојко-вића, која је већ увелико почела, ускоро почиње и курс „Вештине комуникације“ на ком ће се код полазника развијати способност јасног и уверљи-вог преношења идеја, података и мишљења. Упознавање са основама усмене и писане, вер-балне и невербалне комуникације, као и сагле-давање свих фактора који утичу на комуникацију,

омогућиће полазницима овог курса да науче да у свим приликама комуницирају отворено и само-уверено, слушајући, уважавајући и разумевајући своје саговорнике. Из Канцеларије за младе Градске општине Стари град позивају све заинте-ресоване младе од 18 до 30 година да се до 4. децембра пријаве за овај курс. Детаљи о овој, али и осталим бројним активностима КЗМ-а могу се пронаћи на сајтовима kzm.starigrad.org.rs и www.starigrad.org.rs или на Фејсбук страници fb.com/kzmstarigrad.

Н.Г.


Kaнцеларија за младе општине Стари град

У КАНЏАМА МАРКА ВИДОЈКОВИЋАЛитерарна радионица за нова имена савремене српске прозе и новинарства

Општинска Канцеларија за младе (КЗМ) наставила је током јесе-

ни да у истом ритму реализује про-граме за вршњаке са Старог града. Енергија и ентузијазам, својствена младости, увек је подржана од стра-не наше општине. Најважније је да се новим генерацијама, уз стручну и вршњачку едукацију, пружи подрш-ка да напредују на личном, креатив-ном или пословном и плану.

Вођена тим циљем КЗМ је 3. но-вембра позвала младе од 18 до 27 година да се пријаве на Конкурс за литерарну секцију под вођством Марка Видојковића, тренутно једног је од најуспешнијих и најпопуларнијих српских писаца млађе генерације.

Услов да „падну у литерарне канџе“ популарног писца био је да, осим основних података о себи, по-шаљу и свој ауторски рад, до 3600 ка-рактера. Марко је прочешљао доспе-ле радове и издвојио 16 талентованих староградских скрибомана на даљу обраду, током петонедељног курса, који је стартовао 16. новембра.

Мала општинска сала за седнице Већа се тог дана претворила у фури-озну радионицу у којој се учи и „купе форе“ од аутора „Канџи“, „Уредни-ка“, „Прича са дијагнозом“ и других популаних романа и прича.

- Ово је други литерарни тренинг. Први сам држао новосадским сту-дентима, 2009, и тада сам им мање

- више пренео све трикове које сам пишући научио. Тако ће и сада бити, само је за ових шест година трикова много више, а овај тим полазника ће на крају стећи јасну представу о томе које су битне компоненте добре приче и доброг литерарног стила. Основна правила прављења добре приче су толико широка да се могу применити од новинарства, преко прозе, па све до филма, тако да ће полазници, када се секција заврши, бити начисто у чему ће им стечена знања помоћи. А капирам и да ћемо се добро зезати – казао нам је у паузи двочаса Марко Видојковић.

Савремени мајстор свог заната припремио је садржајан и захте-ван програм, интерактивног садр-жаја. Кроз пет двочаса обрађују се битне теме за будуће литерате. Упознавањем с теоријом причања приче полазници ће добити увид у то шта добра прича треба да садржи, после које предлажу идеје које ће преточити у своје приче. Следи рад на стилу, са новим задатком за сле-дећи састанак. Потом нови двочас на ком ће познати предавач дати информације о основним литерар-ним формама, а у оквиру ове теме полазницима се указује која им од ових форми највише лежи. На јед-ној од следећих сесија полазници се упознају са радовима, анализирају их, потом им се критички указује на мане. Млади писци у овој фази

откривају да ли имају талента за пи-сање романа, новинарских репор-тажа, сценарија или прича.

Присуствовали смо првом часу. Почетак мало затегнут, као и збуње-на лица полазника, различита очеки-вања од Видојковића, у мајици панк бенда који је харао почетком осам-десетих.

„Видојковић јесте кул тип, али је брате, захтеван“ - ослушнили смо један шапат у сали. Како је Марко ула-зио у свој препознатљиви шарматни, бритки и опшуштенији стил комуни-кације, све је полако дошло на своје место. Сем захтевног садржаја ради-онице, јер са тиме „нема зезања“.

Након „сецкања у канџама“ Марка Видојковића најбољи радови биће објављени у Информатору и сви ћете имати прилику да их прочитате.

Искуство говори да је у овом за-нату увек битно да имате некога, неки узор, који вас подржава. Марко је недавно изјавио да је он имао Ра-дивоја Микића, Михајла Пантића, Теофила Панчића и Јована Зивлака, који су га у неком тренутку подржали и рекли „ово је кул”.

Зато је битно да наше талентова-не литерате иза себе имају „леђа“ Марка Видојковића, једног од најпопларнијих савремених писаца млађе генерације, о чему ће сведо-чити и дипломе које ће добити на завршетку петонедељне радионице.

Д.М.


Установа културе општине Стари град

ПРВИ НОВЕМБАРСКИ САЛОН У ПАРОБРОДУПрви Новембарски салон отво-рио је највећи концептуалиста међу рокерима и највећи рокер међу концептуалистима

Без Октобарског салона, или након Сајма књига и Бемуса, али и без

претенциозности да се гађа или по-годи било која мета „Пароброд“ је направио свој нови кровни програм визуелног и музичког садржаја уз пратеће дебатне целине. На овим страницама читаћете о Лаборато-рији звука или Едварду Китингу, а напомињемо да су им прво претхо-диле изложбе Салета Летића и Мили-це Вучковић. Тамо где је Бета Вука-новић, родоначелница уметничког образовања у Београду, направила своју прву школу, повише у Капетан Мишиној, у „Пароброду“, данас у петој години постојања различитих едиција ликовног и визуелног про-грама, враћамо се у будућност.

Предраг Пеђа Вранешевић, не-кадашњи фронтмен новосадског

састава Лабораторија звука, оста-вио је велики траг и на југословен-ској позоришној сцени. У издању Академије уметности из Новог Сада објављена је монографија „Улаз слободан“, аутора Живка Поповића и Ире Проданов, која је посвећена Пеђином обимном раду за театар. Аутор је музике за преко стотину представа, а монографија бележи бројне видове сарадње са позориш-ним редитељима попут Дејана Мија-ча, Бранислава Мићуновића, Душа-на Јовановића и Виде Огњеновић. Уз фотографије, монографију чине и анегдоте са рада на представама, досетљиве, бритке и духовите, само онако је то карактеристично за Пеђу Вранешевића. Осим тога, уз моно-графију објављен је ДВД са музиком

и сценама из представа.На вечери посвећеној Пеђином

раду за позориште говорио је и Слободан Тишма, писац и оснивач новоталасних бендова Луна и Ла страда.

- Када сагледамо чињеницу да је Пеђа радио музику за сто представа, ова монографија је откровење. Не волим позориште и никада нисам гледао ни једну представу, ако не рачунамо опере. Сав тај свет ми је стран, али Пеђину музику комента-ришем јер је разумем. Она је на-стала на бећарцу, на изворном сви-рању тамбуре, на радости и весељу - рекао је Слободан Тишма.

Осим што је сарађивао са значај-ним југословенским редитељима и позоришним кућама, Пеђа Вранеше-вић је, заједно са Желимиром Жилни-ком, аутор прве домаће рок опере, под називом „Фабрике радницима“, настале 1971. године, а која је прет-премијеру доживела тек осамдесетих у Фабрици вагона Гоша у Смедерев-ској Паланци. Заједнички су потпи-сали и „Гастарбајтерску оперу“, која је 1977. била постављена у новосад-ском Српском народном позоришту. Од значаја је и музичко-сценски пер-форманс Пеђе Вранешевића „Узјаха-ти коње Светог Марка“, који је 1984. године био чак пет пута узастопце из-веден у Институту за савремену умет-ност у Лондону. Коначно, Пеђа Вра-нешевић је у Београду и Новом Саду 2011. године извео своју слет оперу „Нема земља”. Браћа Предраг и Бата Вранешевић аутори су музике за чак двадесет играних и више од педесет документарних филмова, а писали су и за игране серије и ТВ драме.

ВИЗУАЛИЗАТОР 2015

Трећи по реду Фестивал фотогра-фије „Визуалиозатор”, који је одржан од 19. до 26. новембра, представио је ову врсту визуелне уметности као социјални феномен и моћно медијско средство. Фестивал је у УК „Пароброд“ отворио добитник Пулицерове награде за фотографију Едвард Китинг. Публици се предста-вио контроверзном изложбом Apart

from the light.Китинг представља једног од

најзначајнијих њујоршких уличних

фотографа. Иза себе има каријеру дугу више од тридесет година. Током периода од три деценије сарађивао је са значајним часописима као што су Time, W, New York Magazine, а био је и члан редакције New York Times-а. Његова каријера започела је под менторством Роберта Френ-ка, човека који је дубоко обележио америчку документарну фотогра-фију прошлог века.

На изложби у „Пароброду” прика-зана је серија фотографија која чини највећи део његовог стваралаштва, а то су призори из свакодневног жи-вота Њујорка: прљаве улице, светло и тама, смех и туга, халуцинације и трезвеност. Пулицерову награду добио је 2002. године за фотографију коју је снимио током напада на Свет-ски трговински центар у Њујорку.

Овогодишњи специјал предста-вља и серија фотографија која се бави темом проститутки из Харлема. Начин живота који су водиле ове де-војке имао је огромне последице на њихово физичко стање. Као робови дроге и услед немогућности да себи приуште пристојно место за стано-вање, проститутке из Харлема рађа-ле су децу са когнитивним дисфунк-цијама и физичким деформитетима. Едвард Китинг није окренуо главу од оваквих окрутности његовог града.

- Бити улични фотограф може бити занимљив начин да се проведе живот. Надам се да ћу на најбољи могући начин наставити традицију започету још у 19. веку, да посма-трам и документујем град и људе - каже Едвард Китинг.

На трибини о таблоидној фотогра-фији, која је одржана у „Пароброду”,


Китинг је рекао да колико год неке фотографије биле узнемирујуће, ипак могу утицати на јавност у циљу пози-вања на акцију и промене света.

KEYBOARDS DAYS BELGRADE 2

Након веома узбудљивог првог издања фестивала Keyboard Days Belgrade, на коме су наступили музичари из Колумбије, Велике Британије, Србије и Јапана, ЛП Дуо који чине светски познати му-зичари Соња Лончар и Андрија Павловић најавили су другу едицију овог фестивала. Фестивал трајао је од 18. до 24. новембра, на три локације у Београду: „Пароброду“, „Миксеру“ и ЈДП-у.

Фестивал Keyboard Days је платформа која окупља изузетне интернационалне ауторе „нове музике” и врхунске извођаче кла-вијатурних инструмената. Ове го-дине поред домаћина, ЛП Дуа, који су наступили као специјални гости

на једном од концерата свирајући синтисајзере, те традиционалне изложбе аналогних синтисајзера, Ненада Антансијевића Анаста-са, било је и изненађења: Борис Ковач & New Ritual Group, Мајк дел Феро (Холандија), Јероен ван Вин & Сандра Ван Вин (Холандија), ди-џеј Жељко Керлета (Србија), ди-џеј Бојан Џумбус Митровић, Вук Божиловић и Душан Гроздановић (Србија).

Cosmic Sounds Day био је пос-већен једној од наших најуглед-нијих музичких издавачких кућа интернационалног реномеа, која по свом моту премошћава понор

између истока и запада, спаја про-шлост и садашњост. Она у свом и портфолију Жељка Керлете, дакле музичких записа, поседује колек-цију од Биг Бенда и Душка Гојко-вића преко BelgradeYard Sound

sistema do Mensоn Bensona и Mayamisiti трија који су уживо наступали у „Пароброду“ у клавир холу Арсена Дедића.

Ј.З./З.Ц.

КОНЦЕРТ МАТИЈЕ ДЕДИЋА

У спомен на Арсена Дедића, највећег кантаутора двадесетог века са ових простора, клавир хол УК „Пароброд” биће назван његовим именом. Тим поводом, у клавир холу наступио је Матија Дедић концертом под називом „Бах сусреће џез“. Званично, овако је обележена и пета годишњица по-стојања Установе културе Градске општине Стари град.Истовремено, Матија Дедић, син недавно преминулог Арсена Дедића, промовисао је албум ,,Матија свира Арсена”.

- Жао ми је што тата неће чути албум, јер мислим да би он сада био стварно задовољан, и то из више разлога. Успео сам да објединим све тако да би сада и шире масе које то чују требало да препознају песме мог оца, а у замишљеном концепту успео сам да остварим и неке своје пијанистичке, концептуалне и хармонијске жеље - рекао је Матија уочи наступа у „Пароброду”.

- Први, надамо се не обавезно једини, трајно ћемо оставити спомен на Арсена Дедића, где ћемо наш најрепрезентативнији простор, клавир хол са најбољим полуконцертним Босендорфом из двадесетих година прошлог века, назвати његовим именом. Васил Хаџиманов, на почет-ку концертне сезоне, затим и Матија Дедић, отворили су низ будућих великих поп и џез клавирских концерата са пратњом у истом простору. Матија је тренутно најзначајнији хрватски и регионални џез пијаниста, и не само Арсенов, него и син Габи Новак - истичу у „Пароброду“.


Установа културе општине Стари град „ПАРОБРОД“

ВЕШТИНА СТВАРАЊА СТАРИХ ФОТОГРАФИЈА

ГДЕ ЈЕ ВОЈА МИРИЋ?

У оквиру велике изложбе о дворс-ком фотографу Милану Јовано-

вићу, која је реализована у сарадњи са Фото музејом из Београда, у УК „Пароброд“ одржане су и занимљи-ве радионице израде фотографија мокрим колидијумским поступком. Ову технику израде фотографија из 19. века представио је фотограф из Сомбора Миша Кескеновић, који по-следње три године ради као слободни уметник у Словенији.

Мокри колодијумски поступак, који су користили и српски фотографи с краја 19. и почетка 20. века, па-тентирао је Британац Фредерик Скот Арчер 1851. године. Значај ове техни-ке је у томе што се помоћу њега може добити позитивна слика директно на стаклу или негатив на стаклу, са кога се даље могу радити принтови и умно-жавање фотографија. Овом техником Миша Кескеновић бави се од 1988. године, још од времена студија на за-гребачкој Академији за казалиште и филм, одсек камера.

- Мокри колодијумски процес је први прави фотографски поступак. Била ми је велика част што сам све учеснике радионица успео да на крат-ко поведем у 19. век и да им покажем

Пароброд биоскоп је у оквиру своје филмске културне мисије

посвећене српском и југословенс-ком телевизијском наслеђу, дошао до 15. јубиларне едиције коју је пос-ветио Војиславу Воји Мирићу, култ-ном глумцу седамде-сетих година, данас још увек живом, који је као ни један други у потпуности заборављен од наше јавности. Још од прве улоге у ТВ филму Саве Мрмка „Велики подухват“ из 1960. године, глумио је у карактер-ним улогама несхва-ћених негативаца,

колико је то занимљива вештина и како су велико знање поседовали фо-тографи тог времена. У ери дигиталне фотографије лепо је све љубитеље ове уметности провести и кроз аналогно искуство. Са друге стране, дворски фотограф Милан Јовановић је вели-ки српски фотограф и „Пароброд“ је направио сјајну акцију оживљавања приче о нашим фотографима који су се успешно бавили овим послом по-четком прошлог века – каже Миша Кескеновић.

У последњих пет година мокри ко-лодијумски процес доживљава понов-но рођење. Доста познатих модерних

немачких официра, адвоката, служ-беника социјалистичког друштва. Од споредне улоге правио је главну.

Воја Мирић већ 1964. за улогу у „Службеном поло-жају“ Фадила Хаџића добија сребрну арену, изгубивши златну од Љубе Та-дића, мајора Курсуле у „Маршу на Дрину“. Портал Imdb му при-писује 69 глумачких кредита, филмова попут „Три“, „Брат др Хомера“, „СБ затва-ра круг“, „Отписани“, „Врхови Зеленгоре“, „Нека друга жена“ , све до 1986. и ње-говог последњег ост-варења, поновљене

фотографа користи колодијум за свој свакодневни рад. Тренутно у свету по-стоје две групе фотографа које корис-те ову технику. Једна је традиционална и за њу су највише заслужни музеји у Америци. Њихов пуритански приступ изради подразумева перфектне слике са мотивима и техником из 19. века. Друга група су савремени фо-тографи који свесно траже грешке, а сами недостаци у процесу користе се као креативни елементи на слици. Миша Кескеновић припада другој групи аутора и колодијум користи као фотографско ликовни медиј.

Ј.З.

сарадње са Савом Мрмком у филму „Одлазак ратника, повратак марша-ла“, телевизијског историографског жанра који је обојици био својствен. У „Пароброду“ смо га гледали у њего-вој најпознатијој улози Ахмеда Нуру-дина, који се суочава са тескобом коју му доноси хапшење његовог брата у тоталитарној оријенталној Босни 19. века, као својеврсној метафори свих времена до данас. Меша Селимовић је уз Андрића, Црњанског и Крлежу, највећи романописац оног време-на и оне државе који је за „Дервиш и смрт“ добио Нинову награду, а које је 1974. Здравко Велимировић прето-чио у филм са Батом Живојиновићем, Борисом Дворником, Оливером Ка-тарином, Фарук Беголијем, Бранком Плешом, Пајом Вујисићем и Абдурах-ман Шаљом у споредним улогама.

Ј.З./З.Ц.


ВЕШТИНА СТВАРАЊА СТАРИХ ФОТОГРАФИЈА

ГДЕ ЈЕ ВОЈА МИРИЋ?

Кућа Ђуре Јакшића

ИЗАБРАНА ДЕЛА РАЈКА ПЕТРОВА НОГА

ИЗЛОЖБА КЕРАМИЧКИХ СКУЛПТУРА

МОНОГРАФИЈА О ПЕТРУ КРАЉУ

У Кући Ђуре Јакшића представље-на су изабрана дела у седам

књига Рајка Петрова Нога у издању издавачких кућа „Штампар Мака-рије” из Београда, „Ободско слово“ из Подгорице и „Херцеговина из-даваштво“ из Требиња. О његовој поезији говорили су проф. Јован Делић и уредник издања Желидраг Никчевић. Рајко Петров Ного је песник издвојен из осредње срп-ске лирике, објашњава Желидраг Никчевић.

- Његово укупно стваралаштво обликовано је кроз националну пое-тику. Стихови задиру у збиљу и осли-кавају духовну и политичку егзистен-цију – сматра Никчевић.

Рајко Петров Ного (1945), есејис-та и књижевни критичар, дипломи-

Изложба мексичке уметнице Мајеле Леиве Уљоа „Брда, пла-

нине и облаци“ у техници теракоте представила је доминантан аутор-кин доживљај богатог света флоре. Њена честа путовања допринела су уметничкој рефлексији на тему односа неба и земље, њихове везе и контраста који изражава ликовним керамичким језиком. Изложбу је отворио амбасадор Мексика у Београду Рамон Ши-

рао је југословенску књижевност и српскохрватски језик у Сарајеву. Редовни је члан Академије наука и

Монографија „КРАЉ“ ауторке Аните Панић посвећена је

легенди српског глумишта Петру Краљу. Свако поглавље почиње цитатом овог великог глумца који је промишљао на различите теме о животу, глуми, породици и прија-тељима. Са друге стране, учесници монографије говоре о Петру Краљу као глумцу и као човеку који је, уп-ркос јавном послу који је обављао глумећи стотине ликова у позориш-ним комадима, приватно био врло стидљив и скроман човек. О њему

уметности Републике Српске, као и Удружења књижевника Србије.

Ј.З.

лотл. Мајела Леива Уљоа је рођена у Картагу, Костарика 1951. годи-не. Дипломирала је и специјализи-рала студије керамике на Факул-тету ликовних уметности „Родриго Фасио“, Универзитета Костари-ка. Била је стипендиста мексич-ке владе. Излагала је у разним земљама где је живела: Алжиру, Костарици, Египту, САД, Гвајани, Мексику и сада у Србији.

Ј.З.

говоре: глумци, редитељи, писци, кћерка Милица, позната позориш-на редитељка, супруга Соња, не-кадашња балерина и кореограф Народног позоришта, најбоља дру-гарица из детињства, студенти које је учио о глуми и животу, пријатељи са којима је играо тенис и кошар-ку, обућар из краја, газда кафани-це у коју је свакодневно одлазио. Књига садржи око три стотине фо-тографија, а многе од њих нису ни-када објављене у јавности.

Ј.З.


Трећак Лав Димитријевић награђен за „мат у два потеза“

ШАХОВСКИ ЛАВ ИЗ „КРАЉА ПЕТРА“

Лав Димитријевић, ученик III-2 најстарије основне школе у Србији - „Краљ Петар Први“, добитник је награде за ус-

пешно решен задатак број 4 „Викингове школе шаха“. Лаву је заслужену награду – велику фигуру краља, уз шпил

карата - подметача са шаховским проблемима и књигу о древној игри, уручио 4. новембра председник и педагог староградских ша-ховских „викинга“ Зоран Андрић. Скромном, свеча-ном чину у редакцији Ин-форматора присуствовала је и Лавова мама Љубица Димитријевић.

- Играо сам шах још као мали са татом Вуком и ујаком Иваном Лујано-вићем, а касније и у вр-тићу – прича Лав, а мама додаје да је древна игра породична традиција, по мушкој линији.

Шаховски задатак и није био много тежак. Лав га је решио сам, а мама

му је помогла тако што је послала мејл са решењем на адре-су Шах клуба „Викинг“.

- Волим да играм шах са другарима из школе. Увек се ру-кујемо пре и после меча, без обзира ко победи, не љутимо се! Позивам их да и они пошаљу своја решења за задацима које објављујете у листу – поручио је награђени трећак прија-тељима са Старог града.

Шаховски Лав из „Краља Петра“ је одличан ученик и има све петице у школи, у коју су такође, ишли његови, бака Вера и тата Вук. Каже да највише воли математику, шах, па физич-ко... Овај свестрани дечак из Улице Маршала Бирјузова још учи да свира класичну гитару у Музичкој школи „Станковић“ и обожава да вози ролере у Студентском парку, где се окупљају другари из школе.

Млади шахиста има још две сестре, старију Иву (15) и млађу Леу, која је тог, четвртог новембарског дана прослави-ла шести рођендан. Сво троје деце породице Димитријевић добили су општинске поклон честитке као староградске бебе рођене 2000, 2006. и 2009. године.

- Информатор Стари град редовно добијамо. Има пуно ко-рисних информација и вести за грађане. Верујте ми, прочи-там га од корица до корица, веома је добар – похвалила нас је Старограђанка, мама Љубица Димитријевић.

На крају пријатног дружења и ми смо обрадовали Лава вешћу да ће ускоро сви староградски трећаци добити од наше општине по рачунар на дар, као шеста генерација „трећака он лајн“.

Д.М.

СУДОКУ

Решење пошаљите на имејл: sahovskikluб[email protected]

Решење наградног задатка број 6:1.Са7 Ла7 2.Дц6 бц 3.Ла6

Матић Филип, ученик 8. разреда основне школе при Математичкој гимназији, до-битник је награде за шаховски задатак број 6

ШАХОВСКИ ЗАДАТАК БРОЈ 7.

Бели даје мат у два потеза


Староградски млади таленти

ЗЛАТНА КАЦИГА ЗА НИКОЛУПредстављамо вам најуспешнијег спортисту у историји домаћег ау-томобилизма – будућег Хамилтона са Дорћола

Један од младих спортских тале-ната подржан од општине Стари

град је једанаестогодишњи Никола Тошић, ученик V разреда ОШ „Браћа Барух“, који се такмичи у картинг шампионату Србије. Иако још дете, он је тријумфовао три године за редом и тако освојио ласкаву титулу носиоца „Златне кациге“. Тим путем Никола је постао најуспешнији спор-тиста у историји домаћег аутомоби-лизма, чиме је далеко превазишао оквире Старог града и свог Дорћола.

Његов успех се кретао муњеви-то, као на филмској траци. Са тек напуњених осам година Никола је ушао у своју прву такмичарску сезо-ну (2013. године). У конкуренцији са најмлађим такмичарима узраста од 6 до 9 година, успео је да надокна-ди неискуство и са неколико веза-них победа сустигне водеће такми-чаре, да би на крају освојио титулу. Следеће сезоне (2014) са новим картингом и новим мотором, рутин-ски је освојио другу титулу. Трећа, паклена сезона од које се највише очекивало, почела је са пеховима. Уз сав труд, залагање и искуство де-сили су се технички проблеми. Остао је и без тренера, који се преселио у иностранство, па је ангажован нови тренер из Хрватске за шта је био потребан период прилагођавања.

Чак је имао и лакшу повреду руке због излетања са стазе у дуелу са конкурентом за титулу. На крају је последња трка одлучила и остваре-на је тесна победа, буквално за ду-жину од пола картинга. То је значи-ло остварење највећег достигнућа у домаћем ауто-спорту – и Никола је постао најмлађи освајач „Златне ка-циге“ код нас.

- Било ми је занимљиво на по-четку. Све ми је изгледало као игра, шала. Када сам се више унео у овај спорт, схватио сам да је потребно и доста искуства. Волим да возим, али трке нису нимало лаке. На крају су ме све колеге поздравиле и честитале ти-тулу – рекао нам је млади Никола.

Како је додао, узори су му Луис Хамилтон из „Формуле 1“ и Валенти-

но Роси из „Мото ГП“.Током стварања овог успеха,

његов таленат је препознала општина Стари град, те је током 2013. и 2014. године пружила помоћ и подршку Ни-коли и његовој породици.

- Остварили смо добру сарадњу са општином којој се овим путем захваљујемо. Пошто је помоћ изоста-ла у 2015. надамо се новој сарадњи у 2016. години. Ово је веома скуп спорт и свака помоћ је добродошла – каже Александар Тошић, Николин отац, рођени Дорћолац, који је и сам веома успешан аутомобилиста - по-бедник Европског купа-ETCC (2012) и вицешампион 2013. у класи Super production до 2000cc, на возилу Honda Civic.

Ђ.Ч.

60 КУБИКА - 120 НА САТ

Картинг који вози Никола је италијанске производње. Рам (шасија) је марке „Top kart“, а мотор „Parila“ od 60 cm3. Ово мало возило развија брзину од око 120 км на сат и ново ко-шта око 3 хиљаде евра.Такмичење у националном пр-венству у класи 1 се одиграва на две кружне стазе (Ада Хуја и „Аутокомерц“), свака дужине од око једног километра.


воли спорт и већ тренира у неким од ових клубова.

-Акција је супер и пробала сам да играм фудбал - рекла нам је Јана Лујић из V-2, која већ тренира ватерполо и одбојку.

Тадија, такође из V-2, опробао се у кошарци и одбојци, а већ три годи-не тренира фудбал у „Дорћолу“. Ње-гова сестра близнакиња Иконија, из истог разреда, такође је активна и тренира одбојку. Каже да жели да се докаже и у женском фудбалу пошто је већ учествовала на једном турниру.

- Основни циљ „Староградског спорта“ јесте да се насупрот видео игрицама, компјутерима и мобил-ним телефонима међу основци-ма промовише здрав и спортски начин живота. Осим тога, овом акцијом се подржава и помаже рад локалних спортских клубова –

објаснио је мотиве за реализацију акције Марко Бастаћ и истакао да се непосредно након одржавања „Староградског спорта“ у школама, увек повећава број нових, младих чланова спортских клубова са Ста-рог града.

Подсетимо, прва манифеста-ција „Староградски спорт“ одржана је почетком децембра прошле го-дине на СРПЦ „Милан Гале Мушка-тировић“. Настављена је својевр-сном турнејом по основним школама наше општине - у марту у

„Дринки Павловић“ и „Скадарлији“, крајем маја у ОШ „Михаило Петро-вић Алас“, да би се летос спортисти поново окупили на отвореним ба-зенима популарног „Галета“.

Следећа акција најављена је у ОШ „Стари град“.

Ђ.Ч.

Шеста акција „Староградски спорт”

КОЛЕКТИВНИ СПОРТОВИ У ЖИЖИ ИНТЕРЕСОВАЊАОпштина и у овој школској годи-ни наставља са промоцијом ста-роградских спортских клубова међу ученицима основних школа

У ОШ „Браћа Барух” 18. новем-бра одржана је овогодишња,

шеста по реду, општинска акција „Староградски спорт” на којој су представљени колективни спор-тови - фудбал, одбојка, рукомет и кошарка.

Ученицима школе, будућим спортистима, представили су се староградски клубови ОК „По-штар”, РК „Дорћол”, ФК „Дорћол” и КК „Београдски”, а манифестацији је присуствовао Марко Бастаћ, као представник општине Стари град.

Ђаци су, као и у досадашњим акцијама, у оквиру редовног часа физичког васпитања, имали при-лику да се опробају у конкретним спортовима и да се упознају са тренерима и члановима клубова са Старог града. Многи су начи-нили своје прве спортске, можда и будуће шампионске, кораке са лоптом.

У „Староградски спорт“ уведене су и две новине. У промоцију спор-та је укључена и кошарка, а мани-фестацији су први пут присуствова-

ли и ученици шестих разреда. Тако су тог дана прва четири школска часа у „Баруху“ била резервисана за млађе разреде у сали, док су шестаци, уз дозволу наставника, у школском дворишту играли фудбал.

У разговору са школарцима, уверили смо се да већина деце

Јана Тадија Иконија


Одељење за буџет, привреду и

друштвене делатности 3225-515, 3220-721/лок. 264Одељење за општу управу, имовинско-правне и стамбене послове 3226-906, 3220-807, 3220-721/лок. 262Одељење за грађевинске послове

3222-209, 3220-721/лок.260Одељење за комуналне послове и

комуналну инспекцију 3227-104, 3220-721/лок.380 Комунална инспекција 3225-512, 3220-721/лок.279 Одељење за грађевинску инспекцију

3222-719, 3220-721/лок.273 Грађевински инспектори 3220-721, локали 269 и 291 Пријава бесправне градње дежурни

телефон 24 сата 3222-719 Одељење за скупштинске послове и послове Већа и председника градске општине

3227-859. 3220-721/лoкали 284 и 331Одсек за пружање правне помоћи 3223-152, 3220-721/ лок. 245Служба за финансијске и заједничке послове: 3222-828, 3220-721/ лок. 235Јавно правобранилаштво: 3225-573

ЈП „Пословни простор Стари град“ [email protected]

3248-893 и 3220-910, факс 3374-102Канцеларија за младе „Стари град“

Македонска 42, IV спрат, соба 75,

3300-657, [email protected]

www.kzm.starigrad.org.rs

Установа културе „Пароброд“

Капетан Мишина 6а,414-21-63, www.ukparobrod.rs

ЈП СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

Тадеуша Кошћушка 63, 218-22-42,Гале инфо центар 011/3 81 81 [email protected], www.srcmgm.rs

Кућа Ђуре ЈакшићаСкадарска 34, телефон 011/723 - 03 02www.kucadjurejaksica.rs

Градски судија за прекршаје

Македонска 42, IV спрат, 3300-655Центар Министарства одбране Стари град, Македонска бр.42/V, спрат, соба 85а, тел: 3300-675 и 322-4747Управа јавних прихода града Београда Стари град: порез на имовину правних лица: 3300-542, порез на имовину физичких лица: 3300-688Пријава предузећа - комуналне таксе и грађевинско земљиште 3300-693 Полицијска станица Стари град Мајке Јевросиме 33, 3239 -732:Дом здравља Стари град, Симина 27

Волонтерски сервис ГО Стари град, Македонска 42, 011/[email protected]

ИНФО ЦЕНТАРрадним данима од 08:00 до 15:00 3215-600 / 3215-700факс: 3215-601 / 3215-701Друштво за бригу о старим лицима,

Добрачина 11, 2629-662

ДВД Стари град, Ђорђа Јовановића 11,2623 -476Пријатељи деце-Дечји савез општине,

Хиландарска 7а, 3223-377, 063-222-141Савез спортова Стари град,

Македонска 42, 063-437-539 Црвени крст Стари град,

Студентски трг 18, 2628-882

Беоком - Служба за комуникацију и

координацију односа са грађанимa

0800/110011 и 30-90-007

Матичари – Секретаријат за управу Града Београда 3220-721/лок. 276

Удружење пензионера Стари градКраља Перта 54, 3242-112

Градска општина Стари градМакедонска 42, Београдтелефон: 011/3220-721

www.starigrad.org.rse-mail: [email protected]

ПИБ: 102689765матични број: 07027125

рачун буџета општине: 840-146640-06

Председник Градске општине

Дејан Ковачевић[email protected]@starigrad.org.rs

3225-791 и 3226-476

Заменик председника Градске општине

Дејан Стефановић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик секретара Скупштине Градске општине

Мило Ковачевић [email protected]

3221-114, 3227-016

Начелник Управe Градске oпштине

Славко Перовић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик начелника Управе Градске општине

Божидар Вулић [email protected]

3222-626, 3222-627

Секретар Скупштине Градске општине

Зоран Ђорђевић[email protected]

3221-114, 3227-016ЧЛАНОВИ ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:

Марко Бастаћ ([email protected]), Андреј Белингар ([email protected]),Душан Раичковић ([email protected]),

Лазар Лешњак ([email protected]), Коста Андрић ([email protected]), Петар Бојовић ([email protected])

Андреја Миливојевић ([email protected]) Никола Ђоковић ([email protected])

Душко Јовичић ([email protected])телефони:3222-626 и 3220-721/лок. 212

ПОМОЋНИЦИ ПРЕДСЕДНИКА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:Невенка Гроздановић, помоћница председника за област социјалне заштите и спорта

телефон: 3220-721/лок. 252, 3300-552 ([email protected])Момчило Чулић, помоћник председника за област економског развоја

телефон: 3220-721/лок. 341, 3300-641 ([email protected])Бојана Савић, помоћница председника за омладинску политику и екологију

телефон: 3220-721/лок. 212, 3222-626 ([email protected])

GOStariGrad. #GOStariGrad.

Биро за нађене ствари3300-672, 3220-721 /лок. 372

КОРИСНИ ТЕЛЕФОНИ

Комисија за спровођење поступка за награђивање младих талената Градске општине Стари град рас-

писала је 23. новембра Јавни позив за доделу финан-сијске подршке младим талентима са Старог града за 2015. годину.

Намера наше општине је, да трећу годину за редом, пружи подршку младим, талентованим и успешним љу-дима, старости до 30 година, који имају пребивалиште на Старом граду.

Услов је да су појединачно или екипно учествовали на републичким или међународним такмичењима, у пе-риоду 1.1.2014. до 30.6.2015. године, из области науке, образовања, спорта, културе и уметности, и да су том приликом освојили прво, друго или треће место.

Једнократна финансијска помоћ je истовремено награда за постигнуте успехе, али и подстицај за даље усавршавање талената кроз студијска путовања, пост-дипломске или докторске студије, учешће на семинари-ма, летњим школама, као и на међународним такми-чењима.

Заинтересовани могу да преузму потребну доку-ментацију и формулар за пријаву на пријавници ГО Стари град, Македонска 42 или на општинском сајту www. starigrad.org.rs

Више информација о јавном позиву можете добити сваког радног дана на телефоне: 322-55 -15 и 322-26-26. Конкурс је отворен је до 7. децембра ове године.

Наша општина на овај начин, као и кроз бројне про-граме које спроводи Канцеларија за младе Стари град, показује да се знање, таленат и успех цене, поштују и награђују.

Д.М.

НАГРАДА ЗА УСПЕХ И ПОДСТИЦАЈ ЗА ДАЉЕ УСАВРШАВАЊЕ

Подршка младим талентима са Старог града за 2015. годину

80 - Стари град19 - Стари занати: ... љупки „квиз знања“ о...

Documents