Rubrike

Rubrika je sredstvo ocenjivanja koje uključuje kriterijume, odnosno „ono što se računa kao važno za zadatak“ (npr. obrazloženje svrhe, organizacija, bogatsvo detalja, glas i dikcija itd.). One uključuju i gradaciju kvaliteta za svaki od kriterijuma, od odličnog do slabog.

Tipovi rubrika:

- holističke vs. analitičke – holističke obezbeđuju jednu ocenu zasnovanu na opštem utisku o zadatku, dok analitičke pružaju specifičnu povratnu informaciju o nekoliko aspekata zadatka i stoga su detaljnije i ocenjivanje je konzistentnije, ali i oduzima više vremena

- opšte vs. specifične za zadatak – opšte sadrže kriterijume koji važe za razne zadatke, a specifične – kriterijume značajne samo za konkretan zadatak, što ih i čini pouzdanijim i validnijim, ali oduzima više vremena.

Savetuje se da se koriste holističke rubrike kada je potreban brz pregled postignuća i kada je jedna dimenzija ključna za određenje kvaliteta, a analitičke kada želimo da utvrdimo relativne snage i slabosti, ocenimo komplikovan zadatak ili kada želimo da učenici sami sebe ocene. Opšte možemo koristite kada učenici nisu radili sasvim iste zadatke, a specifične kada je konzistentnost ocenjivanja vrlo važna.

Ako učenicima objasnimo kako su kreirane rubrike, znaće unapred koje kriterijume treba da zadovolje, koje su dimenzije važne i biće više motivisani, kako zbog toga što će biti svesni toga da ocenjivanje nije pristrasno, i odokativno, tako i zbog toga što će imati jasnije smernice šta tačno raditi. Ako i njih uključimo u kreiranje rubrika, samo ocenjivanje će za njih biti smislenije.

Iako oduzimaju više vremena na početku, kasnije nastavniku olakšavaju rad jer može jednostavno da zaokruži „kućicu“ umesto da se muči kako da objasni slabost ili kvalitet koji je primetio i kako da da sugestiju za unapređenje. Zgodno je što se nivoi kvaliteta mogu „istegnuti“ tako da se prilagode i darovitim i učenicima koji rade po individualnom obrazovnom planu. Takođe, lako ih je objasniti i učenicima i roditeljima. I sami učenici mogu mnogo da profitraju od korišćenja rubrika jer dobijaju detaljan fidbek i savet kako da unaprede svoj rad i jer su svesni kriterijuma za ocenjivanje, koje vremenom mogu da „pounutre“ postajući sve bolji u samoocenjivanju.

Da bi se uvežbalo sastavljanje rubrika potrebno je:- pregledati što više modela (i dobre i loše primere)

- provežbavati iznalaženje kriterijuma

- artikulisati gradaciju kvaliteta – lakše ke ako se definišu navišii i najniži nivo prvo

- raditi “vršnjačko ocenjivanje” – ocenjivanje kolege s kojim se radi u paru

- po potrebi, nakon prve verzije, izvršiti rviziju rubrike

Primer za ocenjivanje kvaliteta usmenog, pisanog ili grafički prikazanog izveštaja o nekom projektu koji su učenici obavili (npr. o tome kako je najbolje rešiti lokalne ekološke probleme ili kako promovisati školu u lokalnoj zajednici). Sa leve strane vide se dimenzije – šta se očekuje da zadatak ispuni: 1) obrazloženje svrhe samog rešenja, 2) karakteristike rešenja i obrazloženja načina na koje će ono pomoći rešavanju problema, 3) razlozi za i protiv rešenja – kritički pristup i 4) uklapanje rešenja u širi kontekst. Mogao bi se uključiti i stil pisanja ili način prezentovanja. Za svaki od kriterijuma navedena su i 4 nivoa kvaliteta – kolone na koncizan način objašnjavaju šta čini dobar, a šta loš rad.

 Rubrika za izveštaj

Kriterijum 

Kvalitet

 Svrha

Izveštaj objašnjava osnovnu svrhu rešenja, čak i one manje očigledne dobiti od rešenja

Izveštaj objašnjava osnovnu svrhu rešenja

Izveštaj sadži samo neke svrhe, ali ne sve

Izveštaj se uopšte ne bavi svrhom rešenja

Karakteristike

Izveštaj sadrži opis i uočljivih, ali i skrivenih odlika rešenja i objašnjava kako one služe različitim svrhama.

Izveštaj sadrži opise osnovnih odlika i objašnjava kako one služe različitim svrhama.

Izveštaj zanemaruje neke odlike rešenja ili svrhu.

Izveštaj ne sadrži opis odlika rešenja, niti svrhe kojima služe.

 Kritika

Izveštaj se bavi i snagama i slobostima rešenja i ukazuje na načine na koje bi se slabosti mogle prevazići.

Izveštaj se bavi i snagama i slobostima rešenja

Izveštaj se bavi snagama ili slobostima rešenja – ne i jednim i drugim

U izveštaju se ne pominju ni snage, ni slabosti rešenja.

 Povezanost

U izveštaju se opisuje povezanost rešenja sa brojnim fenomenima – uzima se širi kontekst u obzir

U izveštaju se opisuje povezanost rešenja sa jednim do dva fenomena

U izveštaju nije jasno objašnjena povezanost između rešenja i ostalih fenomena, tj. šireg konteksta.

Nema opisa povezanosti rešenja i bilo kog fenomena.

Još jedan primer – intervjui sa nastavnikom o ind.razlikama:

Pitanja o ind. razlikama: Postavlja prvo uopštena pitanja, a po potrebi i više specifičnih pitanja o individualnim razlikama i prati sagovornika; Odmah postavlja specifična pitanja, ali više njih; postavlja 2-3 pitanja o individualnim razlikama; uopšte se ne bavi individulnim razlikama

Pitanja o postupcima: Postavlja više pitanja o postupcima nastavnika nakon pitanja o individualnim razlikama i po potrebi – podpitanja, tragajući za konkretnim postupcima sa konkretnom grupom dece; Postavlja uopštena pitanja o postupcima, ali i 1-2 pitanja o konkretnim postupcima sa konkretnom grupom dece; Postavlja samo uopštena pitanja o postupcima nastavnika; ne pita uopšte o postupcima

Pitanja o primeru: Postavlja pitanje o primeru deteta koje se razlikovalo i dobija detaljan odgovor, kao i više pitanja o tome kako su se deca, kolege, roditelji ponašali u datoj situaciji i da li je moglo biti drugačije; Postavlja pitanje o primeru deteta i 1-2 podpitanja; Postavlja pitanje o primeru deteta ,ali se zadovoljava i škrtim odgovorom; Ne postavlja pitanje

Refleksija: Detaljna je – sadrži osvrt na nastavnikove odgovore, na intervju kao tehniku i lične dobiti od ovog zadatka; Detaljna je, ali jedan od tri elementa je izostavljen; Dva od tri elementa su izostavljeni ili su elementi opisani jednom do dve rečenice, najčešće prazne fraze; Ne postoji refleksija.

Tehnički aspekti: ima naslonu stranu, opis mesta i ispitanika i formatiran je…

14-16 poena – 10 11-13 poena – 9 9-10 poena – 8 7-8 poena – 7 6-7 poena – 6

Treba izbegavati korišćenje nejasnih, uopštenih termina – npr. „kreativan početak“ jer je važno obezbediti da čak i više procenjivača isto razumeju sve termine i isto ocene neki zadatak. U ovom slučaju termin „kreativan“ je teško opisati (ali se i on može koristiti u rubrikama ako se prethodno sa učenicima i eventualno drugim ocenjivačima prodiskutuje šta znači „kreativan“ i nađe zajedničko značenje).

Takođe, treba izbegavati reči koje mogu zvučati omalovažavajuće (npr. „dosadan početak“) ili koje su „u negativu“, tj. daju samo informaciju da je nešto loše, ali ne i putokaz kako se to može popraviti (dosadan početak vs. jednolične rečenice, uglavnom prosto-proširene, bez dovoljno atributa i priloških odredbi).

Još jedan od izazova je i dobro definisati gradaciju, tako da ne bude preklapanja između nivoa ili prevelike razlike između dva susedna nivoa. Jedan od „trikova“ je opisati gradaciju kvaliteta na sledeći način: „Da...“, „Da, ali...“, „Ne, ali...“ i „Ne“.

Za kraj, možda i najvažnija prednost rubrika je što se lako može izvesti numerička ocena na osnovu njih (a da se pri tom izbegava najveća mana numeričkog ocenjivanja time što se daje specifičan fidbek) – npr. rad koji konzistentno na više kriterijuma ima najviši nivo dobija 5 (ili se, pak, računaju proseci jer teško da će radovi na svim kriterijumima pripasti dosledno jednom te istom nivou).