Edicija Mala psihologija

M-M-MOO-GU A-A-AKKO HO]UKorak po korak u savladavawu mucawa

(s radnom sveskom)prvo izdawe

AutorTatjana Dragosavqevi}-Ali}

IlustrovalaNeda Doki}

UrednikAn|elka Ru`i}

LektorIvana Igwatovi}

Priprema za {tampuTatjana Vaqarevi}

Izdaje Kreativni centar

Beograd, Gradi{tanska 8

Tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~amr Qiqana Marinkovi}

[tampaGrafostil, Kragujevac

Tira`2.000

Za izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2009

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 376.1-056.264(035)ДРАГОСАВЉЕВИЋ-Алић, Татјана, 1946 M-m-moo-gu a-a-akko ho}u : korak po korak

u savladavawu mucawa / Tatjana Dragosavqevi}-Ali} ;

ilustrovala Neda Doki}. ‡ 1. izd. ‡ Beograd :

Kreativni centar, 2009 (Kragujevac : Grafostil).

‡ 70 str. : ilustr. ; 24 cm + 1 elektronski opti~ki

disk (CD-ROM) ; 12 cm. ‡ (Edicija Mala psihologija)

Tira` 2.000.

‡ ‡ M-m-moo-gu a-a-akko ho}u : korak po korak u

savladavawu mucawa : radna sveska / Tatjana

Dragosavqevi}-Ali}. ‡ [103] str.

ISBN 978-86-7781-696-4a) Mucawe ‡ Spre~avawe ‡ Priru~nici

COBISS.SR-ID 169266188

Tatjana Dragosavqevi}-Ali}

M-M-MOO-GUA-A-AKKO HO]U

Korak po korak u savladavawu mucawa

Ilustrovala

Neda Doki}

Profesoru Brajovi}u u spomen

55

555

UvodPriru~nik je nastao nakon dugogodi{weg rada s decom i mladima

koji mucaju. Imala sam zadovoqstvo da se profesionalno razvijam uz

li~nost kakva je bio prof. dr Cvetko Brajovi}, de~ji lekar i psiholog.

On je prenosio neverovatnu snagu i entuzijazam na svoje u~enike i

saradnike, a pre svega na one koji su tra`ili pomo}. Najpre uz wega

i wegovu metodu svesne sinteze razvoja, a potom i kroz samostalan

rad, uz stalno pra˚ewe svega novog {to se de{avalo u toj oblasti,

isprobavala sam, kombinovala, nastoje˚i da uvek zadr`im do voqnu

kriti~nost kako u odnosu na metodu tako i u odnosu na druge pristupe

koje sam upoznavala i primewivala.

Nau~ila sam da su organizovanost, samodisciplina i sistemati~nost

u radu ‡ na kojima je profesor Brajovi} insistirao ‡ osnov svega, da se

s problemom ne mo`e{ boriti skretawem pa`we na ne{to drugo, ve}

upravo na problem, da su podr{ka i u~e{}e porodice neophodni, da se

mucawe kao poreme}aj u komunikaciji samo tako ‡ kroz komunikaciju

‡ mo`e savladati. Povratne informacije od onih s kojima sam radila

uvek su mi na najboqi na~in pokazivale koliko je ono {to radim dobro.

6666 6

Kome je priru~nik namewen@eqa mi je da priru~nik bude pomo} tebi koji muca{ u

svakodnevnom radu i prilikom ve`bawa kod ku}e, u {koli i na

radnom mestu; on treba da ti pomogne da boqe spozna{ svoj problem,

da ga sagleda{ kroz celovitost svog govora i pona{awa. Tako|e

`elim da ovaj program shvati{ kao okvir sa mno{tvom }elija koje

}e{ popuwavati sam ili s terapeutom, s nekim ~lanom porodice

ili sa bliskim prijateqem.

Priru~nik treba da pomogne i vama, roditeqima, bra}i i sestrama

onih koji mucaju ‡ da boqe razumete problem ~lana svoje porodice, da

budete s wim, a ne pored wega, i da lak{e na|ete svoje mesto na putu

ka re{avawu tog problema. Samo ako se i sami oprobate u svemu onome

{to od nekog sebi bliskog o~ekujete, spozna}ete svu te`inu problema

i razumeti posustajawa i kolebawa.

Ova kwi`ica namewena je i tebi, drugu iz klupe ili prijatequ onoga

koji muca – da bi boqe shvatio setu u o~ima svoje drugarice ili druga

i da bi razumeo {ta zna~e vla`ni prsti i zgu`vani listovi sveske

onda kada on na ~asu o~ekuje da odgovara. Da bi boqe shvatio … ali

i da bi pomogao.

Izbegavawe razgovora o problemu ili razgovarawe o ne~em drugom ‡ nije uvek prava pomo}.

Danas u svetu postoji mnogo priru~nika koji govore o problemu

mucawa. Ovo je prvi interaktivni priru~nik na srpskom jeziku.

Zasnovan je, pre svega, na Brajovi}evoj metodi, koja je decenijama

neprikosnovena u Srbiji i biv{oj Jugoslaviji, a dopuwen je onim {to

sam saznala ~itaju}i stru~nu literaturu, kao i na osnovu dragocenog

li~nog iskustva. Mislim da zato mo`e biti od koristi i mla|im kolegama koji su odabrali ovaj put, a on je, kao {to ste i sami

videli, pun zamki i neizvesnosti, ali i svetlih trenutaka. Priru~nik

vam mo`e pomo}i da svoja iskustva proverite, upoznate druga i da

nastavite daqe.

77

777

Kako koristiti priru~nik

Pred sobom ima{:

1. priru~nik

2. radnu svesku (za govorne ve‘be i ve`be promene pona{awa)

3. DVD s ve`bama.

Predla`em ti da najpre pro~ita{ priru~nik. Ne trudi se da odmah

zapamti{ ono {to si pro~itao. Ciq je da pri prvom ~itawu samo

stekne{ op{ti uvid u ono o ~emu se u priru~niku govori da bi imao

pregled sadr`ine i konstrukcije ~itavog rada. Prelistaj radnu svesku,

a zatim odgledaj i odslu{aj DVD.

Vide}e{ da postoje dve etape u tvom predstoje}em radu:

Upoznavawe s problemom

[ta je mucawe? Kako se to kod mene ispoqava? ^ime je pra}eno? Kako

se odra`ava na moje pona{awe?

Rad na problemu

Ve} u prvoj etapi koristi}e{ radnu svesku. Ukqu~i}e{ se u

predlo`ene situacije i one koje sam bude{ odabrao, a potom }e{,

odgovaraju}i na pitawa, analizirati svoje pona{awe i govor. Tako }e{

ve} na samom po~etku uo~iti da mucawe nije samo ono {to prime}uje{

u govoru. U nekoj situaciji }e{ se preznojavati, a u drugoj ne}e{ ili

}e to biti mawe izra`eno. U jednoj }e{ biti preplavqen crnim

mislima, a u drugoj ne. Od ~ega to zavisi? Da li od toga ko }e te ~uti?

Ili od toga koliko ti je va`no ono {to treba

da uradi{? S vremenom }e{ boqe razumeti.

A kad to bude{ postigao, onda }e{ se i lak{e

snalaziti i zna}e{ kako da se s time nosi{.

Zna~i: Prvo shvati u ~emu je problem!

8888 8

Ne `uri s drugom etapom. To ne zna~i da ti predla`em da sve sakrije{

u neki orman i da zaboravi{, ve} da sa svojim problemom prvo treba

dobro da se upozna{ ‡ tek tako }e{ biti spreman da se s wim uhvati{

u ko{tac.

Nakon `eqe za promenom treba da usledi odluka o tome {ta }e{ da

uradi{ – kako }e{ da se organizuje{ da bi se sve to moglo sprovesti

i kako }e{ uklopiti ve`be u svoje uobi~ajene aktivnosti.

Radnu svesku koristi uporedo sa DVD-om. Tako }e{ lak{e razumeti

{ta treba da uradi{ i boqe }e{ proceniti da li je ono {to si

postigao dovoqno dobro.

Zapamti: Nema brzog izle~ewa, niti ~arobne pilule. To su ve} mnogi iskusili pre tebe. Za{to bi morao da ponovi{ iste gre{ke? Za{to se ne bi u~io na wima?

A sada - hrabro napred! Naoru`aj se strpqewem i kreni! Budi uporan i istrajan!

UPOZNAVAWE

S PROBLEMOM

1111

111111

Dobro dru{tvoJedan posto populacije odraslih muca. To ka`u svetske statistike.

Zamisli koliki je to broj u odnosu na 7.500.000 stanovnika na{e zemqe.

Ko je sve mucao ili muca? Zna{ li to?

Mojsije, ~uveni basnopisac

Ezop, Demosten, najve}i govornik

stare Gr~ke, imperator Klaudije,

^er~il, engleski kraq Xorx VI i princ Albert od Monaka,

filozof Aristotel, nau~nici

Darvin i Wutn, glumci Brus

Vilis i Merilin Monro, pisci

Xon Apdajk i Samerset Mom.

A kod nas? Hajde, poslu{aj boqe!

Zar nisi ve} primetio da neke

uspe{ne i poznate li~nosti imaju

taj problem? Zar je wima mucawe

smetalo da postanu to {to jesu? A za{to

bi onda tebi smetalo?

Poznato je koliko su

Demostenu upornost i voqa

pomogle da postane ono {to

je bio ‡ jedan od najve}ih

govornika stare Gr~ke.

Danas mnoga dru{tva za

pomo} osobama koje mucaju

nose wegovo ime, kao simbol

toga da se mo`e dose}i i ono

{to je naizgled nemogu}e.

Me|u osobama koje mucaju ima

isto toliko inteligentnih i mawe

inteligentnih kao i me|u onima koji

ne mucaju, isto toliko dobrih

i lo{ih, emocionalno stabilnih

i labilnih, vrednih i lewih,

odva`nih i kukavica…

1212121212

Mucawe ‡ {ta je to?

Mucawe je poreme}aj u komunikaciji. To zna~i da se pojavquje

iskqu~ivo onda kada razgovara{ s nekim ili kada se nekome obra}a{.

Kada si sam u sobi i kad govori{ sa samim sobom, ti ne muca{, zar ne?

A ni onda kada tepa{ malom detetu ili svom ku}nom qubimcu.

U razgovoru pak dolazi do ponavqawa glasova, slogova ili ~itavih

re~i, do otezawa nekih glasova ili do blokada koje ti ne dopu{taju

da izusti{ ni glas i zbog kojih zanemi{. Katkad te blokove mo`e{

da prevlada{ tek nakon sna`nih poku{aja, jednog ili vi{e wih, uz

ukqu~ivawe mi{i}a lica, pa i ~itavog tela. To se sve de{ava

iznenada, bez ikakve pravilnosti i bez tvoje voqe.

Ali mucawe nije samo to!

U {irem smislu, zna~ajno je i to kako se onaj koji muca ose}a, kako s tim

izlazi na kraj, kako uop{te do`ivqava govor i }utawe, pa i to kako

okolina reaguje na wegovo mucawe.

Mnogi imaju strah od mucawa

i stide se. Mnogi bi se sakrili

u mi{ju rupu i govorili samo

kada je to zaista neophodno.

Ali, na drugoj strani, mnogi

su se na takve smetwe sasvim

navikli i prihvatili ih, ne

povla~e se u sebe, opu{teni su,

spontani, slobodno odabiraju

zanimawe i dru{tvo.

1313

131313

Da bi problem boqe razumeo i svoje mucawe boqe odredio,

osvrnu}emo se na osnovna obele`ja mucawa, na tzv. primarne

ili osnovne smetwe, koje se ~uju kod svakog onog koji muca.

One su dvojake:

1. kloni~ne smetwe ‡ ponavqawa i

2. toni~ne smetwe ‡ otezawa, blokade.

K-k-kad bu-bu-bude{ imao vremena, po-pozovi me da idemo u bi-bioskop! U prvoj re~i ponavqa se glas, a u ostalim re~ima

prvi slog. To je lak{i oblik mucawa i obi~no se

javqa na po~etku ispoqavawa mucawa u govoru.

U medicini se pod kloni~nim podrazumeva

naizmeni~no stezawe i opu{tawe mi{i}a.

Kod mucawa se to de{ava s govornim mi{i}ima.

Ponavqawa se mogu odnositi na glasove, slogove

ili ~itave re~i i mogu se odvijati br`e ili sporije.

Ponavqawa ~esto i nisu pra}ena izra`enom

napeto{}u.

Kod nekih koji mucaju napetost s vremenom postaje

sve nagla{enija, {to je ~esto uvod u ispoqavawe

drugog, te`eg oblika mucawa, tzv. toni~nog. Tako se

u medicini naziva du`a, trajnija faza zgr~enosti

mi{i}a. Kod otezawa napetost je jo{ uvek mawa.

Govorni tok se ne prekida, ve} se glas produ`eno

izgovara.

Kkkkkad bude{ iiiimao vvvvremena…

Blokada je prekid govornog toka, obi~no pra}en

sna`nim gr~ewem mi{i}a govornih organa, i ne samo

wih, dok se onaj koji muca naj~e{}e ose}a izuzetno

neprijatno. Takve smetwe mogu se ispoqiti

na po~etnom glasu, ali isto tako i na nekim

glasovima u sredini re~i.

K-------ad bud-------e{ imao vremena, p----ozovi me da idemo u b---ioskop.

Kako to izgleda? Mo`e{ li da ih

prepozna{ kod sebe?

Poku{aj sve ovo da izgovori{! [ta prime}uje{?