Naslov originala

Norah McClintock

OVER THE EDGE

Original text by Norah McClintock, copyright © 2000. All rights reserved.

Published by arrangement with Scholastic Canada Ltd.

Za izdawe za Srbiju i Crnu Goru © Kreativni centar 2005

Biblioteka Svet je jedan

kwiga petnaesta

prvo izdawe

Urednik biblioteke

Dejan Begovi}

Urednik izdawa

Sla|ana Ili}

Ilustracije

Vladimir Bursa}

Lektura i korektura

Mr Aleksandra Markovi}

Dizajn korica

Du{an Pavli}

Dizajn i priprema za {tampu

Neboj{a Miti}

Izdava~

Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8

tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 244 06 59

www.kreativnicentar.co.yu

e-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Za izdava~a

Mr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampa

Tira`

3000

ISBN 86-7781-350-0

S engleskog prevelaBrana Levkov-Bulat

Brusu, Brusu i Marlin – koji su bili pomalo~udni u gimnaziji

PRVO POGLAVQE

Piter Flosnik nije bio neko od koga bi seo~ekivalo da prosto nestane. Ne znam za{to, aliuvek sam smatrala da takvi qudi vole svoj `ivot.Jesu oni bili po strani, ali to je bilo zato {tosu ne~im zalu|eni, svejedno ~ime. Neki su zalu|e-ni kompjuterima. Drugi mehanikom, ma{inamaili elektronikom. Piter Flosnik je bio zalu-|en zvezdama. Gledao ih je. Posmatrao i prou~a-vao. Pisao je radove o wima – i to radove koji sunagra|ivani. Pisao je o wima u {kolskim novi-nama, u amaterskoj astronomskoj rubrici u trilokalna dnevna lista, kao i u rubrici posve}e-noj zvezdama u jednom de~jem ~asopisu. Svaki putkad bih ga srela u {koli on je zadubqeno ~itaoili kwigu – o istoriji, putawi ili `ivotnomciklusu nekog nebeskog tela – ili neki od onihnau~nih ~asopisa koji se smatraju ~lanskom kar-tom u carstvu {trebera. Vi|ala sam ga i po gradukako tumara nekom od staza u parku ili kako krajjezera mrmqa ne{to u xepni diktafon. Mislilasam – tip je ~udan. Tako|e sam mislila da mu to

5

ba{ i odgovara i da }e takav verovatno ostaticelog `ivota.

Evo kako sam saznala da je Piter nestao:Samo {to sam se izvukla iz kreveta – a mogla

bih da dodam da to nije ne{to {to volim da ra-dim. S vrha stepenica osetila sam miris sve`ejutarwe kafe, pr`ene slanine i tosta. Mene je za-nimala samo kafa. Bez jutarwe doze kofeina ni-sam niza{ta. Kad sam u{la u kuhiwu, Fibi – mojamla|a sestra – upravo je u usta trpala posledwizalogaj tosta. Ispila je ostatak soka od naranxe,posko~ila i poqubila u obraz Leveka koji je sta-jao kod {poreta i pr`io slaninu.

Ne{to vi{e o Leveku. Luju Leveku. Mama namstalno govori da ga zovemo tata, {to je Fibi, po-znata kao Gospo|ica samo-recite-{ta-`elite-i--bi}e-mi-vi{e-nego-drago-da-to-ispunim, na-ravno odmah prihvatila. Dobro je {to bar Levekna tome ne insistira. On ka`e da mogu da ga zo-vem Luj, {to ponekad i radim. Ali za mene je onprosto samo Levek, ba{ isto onako kako su ga pr-edstavqali u novinskim ~lancima tamo kod ku}e.Mama se udala za wega pre godinu dana. Pre dvameseca prihvatio je posao u Ist Hejstingsu i sadsmo tu. Neki od nas, evo na primer ja, nisu ba{odu{evqeni. I Fibi i mami se ovde mnogo dopa-da. Moja starija sestra Brin izbegla je progon-stvo, jer je zavr{ila gimnaziju i sada studira uMontrealu.

Levek je posmatrao Fibi dok je istr~avala izku}e na trening odbojka{kog tima. Prizor ga jezabavqao i wegov osmeh, jedva vidqiv ispod gu-stih brkova, ubla`io je crte wegovog krupnog ~e-

Nora Maklintok

6

tvrtastog lica. Na trenutak je izgledao vi{e kaoi svaki drugi obi~an otac nego kao Gospodin Za-{titnik Zakona, murkan na du`nosti, tip s naj-br`im, najprodornijim pogledom u gradu. ^uvajse, dru{kane, znam ko si i video sam {ta si ura-dio. Onda su se ulazna vrata zalupila i Levek seokrenuo prema meni.

„Sok?“, upitao je. Glas mu je bio sasvim prija-tan, ali me je gledao prodornim pogledom kao datraga za ne~im. Uvek je izgledalo kao da za ne~imtraga. Na to se jo{ nisam navikla. Taj pogled mi jeuvek stvarao ose}aj krivice, ~ak i kad ni{ta lo-{e nisam uradila.

„Samo }u kafu, hvala“, odgovorila sam. Pre we-ga sam dohvatila bokal s kafom.

„Kajganu?“, pitao je.„Ne, hvala.“„Slaninu? Tost?“„Ne, hvala“, ponovila sam.„Trebalo bi da se predomisli{. Zna{ ve} kako

ka`u: doru~ak je najva`niji obrok u danu.“Dosula sam nekoliko kapi mleka u kafu i raz-

mi{qala o tome {ta bih sve mogla da mu ka`em,kao, na primer: Hej, [erlok, da li si ti ikada, zacelih godinu dana koliko me poznaje{, video daja jedem bilo {ta {to iole li~i na doru~ak? AliLevek je umeo da bude kao pitbul. Ako bih po~elada se pravim pametna, moglo bi se desiti da ce-log jutra ostanem u kuhiwi. Nikada ne bi popu-stio. Uostalom, kao i doru~ak, sva|a je za mene bi-la podjednako neomiqen na~in da zapo~nem dan.

Popila sam kafu kraj sudopere, gledaju}i krozprozor i smi{qaju}i kako da se izvu~em ako na-

Preko ivice

7

stavi da me zapitkuje. To se nije desilo – nije bi-lo vremena, jer je zazvonio telefon. Levek mi jepru`io vuqu{ku i rekao: „Pripazi malo na to,ho}e{?“, i bosonog oti{ao do telefona.

Okrenula sam slaninu u tigawu. Nikad to nebih priznala Leveku, ali stvarno je dobro miri-salo. Pitala sam se da li bi primetio kad bihuzela jedno par~e. Verovatno bi, pomislila sam.^ovek je ipak inspektor. Me|utim, voda mi jei{la na usta i koliko god da sam se tome opira-la, nisam mogla da prestanem da mislim o bajnomukusu koji bih osetila ~im bih zagrizla hrskavikomad ukusne slanine.

„Da li ste razgovarali s wegovom majkom?“, pi-tao je Levek. „Da li ona ima neku ideju?“ Namr{tiose i to je wegovom licu dalo koncentrisan izgledkoji mi je bio vrlo dobro poznat. To je bio izgledpolicajca. Ko god da je bio s druge strane slu{ali-ce, bilo je jasno da se razgovor odnosi na posao.„Dobro“, rekao je Levek, „dobro, odmah sti`em.“

Spustio je slu{alicu i iza{ao iz kuhiwe. Mi-nut kasnije vratio se dr`e}i jaknu i cipele.

„Da li poznaje{ momka koji se preziva Flo-snik?“, pitao je dok je vezivao pertle.

„Pitera Flosnika?“ Znam da to sada izgledagrozno, s obzirom na okolnosti, ali se}am se dasam pomislila {ta je to mega{treber kao PiterFlosnik mogao da uradi, pa da padne u nemilostkod policije. „Znam ko je on. Za{to?“

„Nestao je.“„Nestao?“„Majka ga nije videla od nedeqe uve~e.“Tada je bio utorak ujutru.

Nora Maklintok

8

„Izgleda da ju~e nije bio ni u {koli. Ima{ lineku predstavu o tome?“

„Ja?“ Mora da se {alio. Dobro, ja nisam bilatako aktivna kao Fibi – ona je ve} bila u pliva~-kom timu, posle jedne rasprave postala je zvezdamla|eg debatnog kluba i tako|e je ve} bila iza-brana za pomo}nika urednika {kolskog godi-{waka i za blagajnika |a~kog saveta i prvi put u`ivotu je imala gomilu prijateqa. Za razliku odwe, meni je trebalo malo vi{e vremena da se sna-|em. Ali to ne zna~i da sam bila toliko o~ajna dabih pratila kretawe Pitera Flosnika. Stvar jebila u tome {to su moji prijateqi bili u Mon-trealu, a ne ovde.

„Rekla sam da znam ko je on“, kazala sam Leveku.„Ali to ne zna~i da o wemu i{ta znam.“

Levekovi brkovi su se pomerili, a to je biosiguran znak da se iza wih nasme{io. „Nije tvojtip?“, pitao je. Po{to nisam odgovorila, on jerekao: „Veliki deo policijskog posla sastoji seod postavqawa pitawa. Ponekad ti se posre}i,pa dobije{ odgovor koji je upotrebqiv“. Ustao jei obukao jaknu.

„[ta }e biti s tvojim doru~kom?“, pitala sam.„Nemam vremena.“Iskqu~ila sam ringlu i prenela re`weve pr-

`ene slanine na papirnu salvetu da se ocede.Ulazna vrata su se zatvorila. Pogledala sam sla-ninu i otpila jo{ jedan gutqaj kafe. Onda sam po-~ela da jedem.

Pola sata kasnije u glavi sam imala iste mi-sli, ose}awa i `eqe kao i svakog drugog {kol-skog dana u proteklih {est nedeqa.

Preko ivice

9

Evo me gde stojim licem u lice s neprijateqemi mislim: Odmah me ubijte i skratite mi muke.Ali, naravno, to se ve} desilo. Ja sam ve} ubijena.Ili prega`ena, udavqena, gurnuta s litice, odno-sno ispaqena iz topa. @ivim u Ist Hejstingsu,dosadnoj rupi punoj nikla. Su{tina je ista: ja sammrtva i evo me u gradu koji se zove Pakao. (Ako mine verujete, uzmite slovo i iz re~i Ist i h iz Hej-stings, zamenite im redosled, dodajte duplo l ividite {ta }ete dobiti.)1 Bila sam osu|ena daprelazim isti put svakog jutra, osu|ena da bora-vim ovde i izdr`im poglede neprijateqa. Daistovremeno izdr`im i postanem deo wih. Izla-za nije bilo.

Evo me, pogleda uprtog u zemqu. Gledam svojepatike, a `elela bih da su one crvene papu~ice.Eto me kako `alim {to ne verujem u ~arolije, baj-ke i dobre vile, jer bih tada mogla da lupnem pe-tom o petu i to bi me vratilo ku}i u moj Kanzas2 –{to je u mom slu~aju Montreal. Dobro, strogo go-vore}i, ja vi{e ne `ivim u Montrealu, ali i daqeose}am kao da je to moj dom, {to sa Ist Hejsting-som nikada ne}e biti slu~aj.

Evo me kako podi`em pogled uvis u nadi da }uugledati veliki krst na vrhu Mon Rojala usredMontreala. U mojoj staroj {koli to je bilo mogu}e.

A evo me i kako podi`em pogled uvis i vidimRegionalnu gimnaziju Ist Hejstingsa, sagra|enuu stilu {ezdesetih godina dvadesetog veka, gde je

Nora Maklintok

10

1 Na engleskom se glas i u re~i east [ist] obele`ava slovom e,a re~ za pakao je hell, pa otuda i smisao konstrukcije (prim.prev.).

2 Kao Doroti u kwizi ^arobwak iz Oza (prim. prev.).

odnos povr{ina od cigala i prozora otprilikehiqadu prema jedan. [kola je bunker, projekto-van tako da spre~i svako uznemiravawe spoqa ina najmawu mogu}u meru smawi tro{kove prawai zamene stakala. Svakoga dana u ovu {kolu u|e hi-qadu i dve stotine |aka. Hiqadu i dve stotine |a-ka koji nemaju pojma o tome {ta im je uskra}eno,koji su zaglibqeni u grozdovima ta~kica na kar-ti, gradi}ima za koje niko u Torontu, Montrealuili Vankuveru nikad nije ~uo, a i ako jeste, ondana karti ne mo`e da ih prona|e. „Gde je to ta~no?“,pitali su me prijateqi kad sam im rekla kuda seselim. Eto, to je ba{ ovde, drugovi moji. Ovde je tajbezvezni gradi} u kome svi govore istim jezikom,ici on ne parle pas français3, u kome nema ulice SenDeni, Trga oru`ja, Trga San Luj, Glavne staniceili Bulevara Renea Leveka, niti ima planine sa~ijeg se vrha mo`e posmatrati more treperavihsvetiqki. Nema reke Sen Lorens, niti autoputakroz planine, ni odlazaka sa {kolom na skijawena Mon Tremblan.

I – da li sam ovo ve} pomenula? – nema izlaza.Ne, u doglednoj budu}nosti. Nisam to ja izmisli-la. I tako, sve {to ~ovek mo`e da uradi jeste danastavi da radi jedno te isto – ide{ nogu prednogu dok ne stigne{ do vrha stepenica – hej! –ali gledaj to dvoje koji sede na zidu. Ba{ slatko.Ba{ je to ono {to `elimo da gledamo od ranog ju-tra. Liza Arseno i Met Voker qube se u usta. Owima se u {koli govori kao o paru. Ali taj paro~igledno nema ukusa.

Preko ivice

11

3 Ovde se ne govori francuski (prim. prev.).

Zvoni. Kao da je neko okrenuo prekida~ elek-tromagnetnog poqa, jedino {to su umesto koma-di}a metala |aci ti koji bivaju privu~eni veli-kim ulaznim vratima. Jo{ jedan dan u paklu. Ili,kako bismo mi to kod ku}e rekli – Ça commence

encore.4

Toga dana, prvi put otkako sam kro~ila u Regi-onalnu gimnaziju Ist Hejstingsa, mislila sam naPitera Flosnika, {to je bilo ~udno s obziromna to da sam prvih {est nedeqa uspela da pre`i-vim bez ijedne pomisli na wega. Kada ga je gospo-|a Mi{o prozvala, pogledala sam oko sebe i ni-sam uo~ila ni{ta osim ravnodu{nosti na lici-ma drugih |aka. Izgledalo je kao da niko ne mariza to da li je Piter tu i da li je rekao: „Ovde“ ilije posle wegovog imena usledila ti{ina kojazna~i da je odsutan. ^ak ni gospo|a Mi{o nije za-stala du`e no {to je bilo potrebno da se utvrdida je wegovo mesto prazno. Ako se iko u u~ionicizapitao za{to Piter danas nije u {koli, o tomenije dao nikakav znak. Verovatno je da su u celomIst Hejstingsu postojale samo dve osobe koje sumarile za to {to mu se desilo – wegova majka, ko-ja je zvala policiju, i Levek, koji je bio {ef poli-cije i ~ija je obaveza bila da ga prona|e. JadniPiter.

Slu{aj mene! Stvarno sam licemer, strogo samrekla sebi. Ako sam na Pitera Flosnika pomi-slila ikada pre dana{weg dana, bilo je to samozato da zakqu~im kako je on pravi {treber. Nemo`e ~ovek da ima toliko jadno mi{qewe o ne-

Nora Maklintok

12

4 Opet ista pesma (prim. prev.).

kome, a da onda sebe smatra boqim od drugih kadashvati da je samo on primetio da se s tom osobomne{to desilo. Kada se ne{to mo`da desilo, is-pravila sam se, zato {to niko nije znao da li jeon mo`da ukrao automobil i oti{ao da se pro-voza, ili je pobegao od ku}e, ili je mo`da nekogapodmitio da mu proda pivo ili ne{to ja~e, pa senapio i onesvestio, i mo`da se sada upravo budis te{kom glavoboqom.

Zaboravi na Pitera Flosnika, rekla sam sebi.

* * *

Te ve~eri, po{to su mama i Fibi oti{le ukrevet, ostala sam budna poku{avaju}i da ~itam,ali sam, u stvari, ~ekala. Bila je skoro pono} kadsam za~ula automobil i potom korake na po-{qun~anoj stazi koja je vodila do ulaznih vrata.Isko~ila sam iz kreveta u trenutku kad je Levekspu{tao kqu~eve na sto~i} u predvorju. Dok samtiho silazila niz stepenice, ~ula sam kako seotvaraju i zatvaraju vrata fri`idera. Levek jesipao mleko u ~a{u kad sam u{la u kuhiwu. Wego-va gusta crna obrva izvila se kad me je ugledao ipotom pogledao sat na {poretu, pa ponovo mene.

„Da li si zbog u~ewa jo{ uvek budna?“, pitao je.Nisam znala da li je to stvarno pitawe ili tajwegov {aqiv izgled zna~i da sumwa da sam dosadlakirala nokte ili ~itala tinejxerski ~asopisili ne{to podjednako neva`no. To nikad nisamznala. Ponekad me je to izlu|ivalo.

„Sutra imam kontrolni iz istorije“, reklasam.

Preko ivice

13

Klimnuo je glavom i u jednom gutqaju ispio po-la ~a{e. Nije izgledalo da ima nameru da sam ne-{to ka`e. Ne znam za{to sam uop{te pomislilada bi se to moglo desiti.

„Pa, da li si ga na{ao?“, rekla sam trude}i seda to zvu~i opu{teno.

„Koga?“„Pitera Flosnika.“Popio je ostatak mleka iz ~a{e.„Zna{ da o poslu ne razgovaram kod ku}e.“Nije bilo neophodno da budem ~lan policij-

skog bratstva da bih mogla da shvatim {ta tozna~i.

„Pa, gde je bio?“Levek je trenutak netremice gledao u mene

svojim kao ugaq crnim o~ima. Potom je rekao: „Uparku, na Makadamovom vidikovcu“.

Makadamov vidikovac je bio na vrhu litice.Vrtoglavo visoke litice. Izgleda da je tip kojise zvao Xok Makadam bio prvi belac koji je sa telitice ugledao mesto na kojem se danas nalaziProvincijski park Ist Hejstingsa. Vidikovac jena vrhu stene; to je ogoqena gromada kanadskog{tita koja {tr~i kao glava }elavca izdignutanad {umama bora, smreke i breze. Da je PiterFlosnik bio tamo, na odre|eni na~in je bilo ilogi~no. Mladi} koji voli zvezde, u parku, udaqenod svetlosti gradi}a, tamo je zaista mogao da po-smatra zvezdano nebo.

„Kladim se da je gledao zvezde“, rekla sam.Levek je odmahnuo glavom. „Bio je u podno`ju

vidikovca, ne na vrhu.“

Nora Maklintok

14

U tome nije bilo nikakvog smisla. „[ta je ra-dio tamo?“

Posle ovog pitawa Levek me je opet pa`qivopogledao.

„@ao mi je {to to moram da ka`em, ali nije di-sao.“

Preko ivice

15