Објављивање Летописа Матице српске омогућили суМинистарство културе и информисања Републике Србије,Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање,

Град Нови Сад и учесници у акцији„Сачувајмо Летопис – одбројавање је почело”

Покренут 1824. године

Уредници

Георгије Магарашевић (1824–1830), Јован Хаџић (1830–1831), Павле Стаматовић (1831–1832), Теодор Павловић (1832–1841), Јован Суботић (1842–1847), Сима Фи-ли повић (1848), Јован Суботић (1850–1853), Јаков Игњатовић (1854–1856), Субота Младеновић (1856–1857), Јован Ђорђевић (1858–1859), Антоније Хаџић (1859–1869), Јован Бошковић (1870–1875), Антоније Хаџић (1876–1895), Милан Савић (1896–1911), Тихомир Остојић (1912–1914), Васа Стајић (1921), Каменко Суботић (1922– 1923), Марко Малетин (1923–1929), Стеван Ћирић (1929), Светислав Баница (1929), Радивоје Врховац (1930), Тодор Манојловић (1931–), Жарко Васиљевић (1932), Никола Милутиновић (1933–1935), Васа Стајић (1936), Никола Милутиновић (1936–1941), Живан Милисавац (1946–1957), Младен Лесковац (1958–1964), Бошко Петровић (1965–1969), Александар Тишма (1969–1973), Димитрије Вученов (1974– 1979), Момчило Миланков (1979), Бошко Ивков (1980–1991), Славко Гордић (1992–2004), Иван Негришорац (2005–2012)

УредништвоСЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

(главни и одговорни уредник)ЂОРЂЕ ДЕСПИЋ, ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ, ТАМАРА КРСТИЋ

Секретар УредништваСВЕТЛАНА МИЛАШИНОВИЋ

Ликовно решење корицаМАРКО СТАНОЈЕВИЋ

ЛекторМИРЈАНА КАРАНОВИЋ

КоректорБРАНИСЛАВ КАРАНОВИЋ

Технички уредникВУКИЦА ТУЦАКОВ

E-mail: letopis@maticasrpska.org.rsИнтернет адреса: www.maticasrpska.org.rs/letopis

Летопис Матице српске излази 12 пута годишње у месечним свескама од по десет штам-парских табака: шест свезака чине једну књигу. Годишња претплата износи 2.000 динара, а за чланове Матице српске 1.000 динара. Претплата за иностранство износи 100 €. Цена по једној свесци и књижарској продаји је 200 динара. Претплата се може уплатити у сва-кој пошти на жиро рачунe 205-204373-09 (Комерцијална банка) или 355-1056656-23 (Вој-вођанска банка), са назнаком „за Летопис”. Адреса: 21000 Нови Сад, ул. Матице српске бр. 1, телефон: 021/6613-864 и 021/420-199, локал 112, факс: 021/528-901.

Издаје: Матица српскаКомпјутерски слог: Владимир Ватић, ГРАФИТ, Петроварадин

Штампа: САЈНОС, Нови СадТираж: 1.000

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

SADRŸAJ

Год. 192 Април 2016 Књ. 497, св. 4

ПРOЗA & ПOEЗИJA

Ђорђе Нешић, Детаљи и целина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Михајло Пантић, Ноћ у шахту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Зоран Пешић Сигма, Романтична прича о љубитељки вермута

и трговцу књигама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Мирослав Тодоровић, Уметници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Гинтер Кунерт, Судбинска опомена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TEMAT: ПОСТДЕМОКРАТИЈА

Алпар Лошонц, Постдемократија: структура која се очитује .Предраг Живковић, Да ли је могућ дијалог с демократијом? . . . .Јанис Ставракакис, Постдемократија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Колин Крауч, Политичка реформа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Жељко Милановић, Постдемократија какистократије и књи-

жевност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

EСEJИ

Светозар Кољевић, Антрополошки одјеци Ћопићевог раног припо-ведања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Стефан Пајовић, Природа хронотопа места . . . . . . . . . . . . . . . . .

407412

420430434

441457473478

486

499511

СВEДOЧAНСТВA

Ђорђе Нешић, Испод Змајевих крила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Михајло Пантић, Дослух са традицијом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ИНТЕРВЈУ

Ненад Николић, Треба ли нам национална књижевност? (Разго-вор водила Дуња Ранчић) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ПРИКAЗИ КЊИГА

Небојша Вуковић, Турска у фокусу (Дарко Танасковић, Велики по вратак Турске?: Неоосманизам или Исламизам) . . . . . . . .

Луна Градиншћак, Космичке искре у нашој стварности (Никола Страјнић, Очи и језик) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ненад Станојевић, На који начин подређени могу да говоре? (Вла-димир Гвозден, Књижевност и отпор) . . . . . . . . . . . . . . . . .

Дуња Ранчић, О вредностима, заправо (Ненад Николић, Пробле-ми савремене књижевне историје: критичка пролегомена за обнову националних књижевности и њихових историја) . . .

Тамара Јовано вић, Север, метафора која дише (Гордана Ђилас, Север, удаљен звук) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Бојан Томић, Оцртавање профила епохе (Александар Ћуковић, Контуре хоризонта) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ПРИКАЗИ ФИЛМОВА

Иван Базрђан, Поштанска кочија Квентина Тарантина (Квентин Тарантино, Подлих осам / Hateful eight) . . . . . . . . . . . . . . . . . .

БЛОГ

Марко Тошовић, Андрић без моста или „Пливати и испливати!” .

ЛEТOПИС СУРФOВAЊA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Бранислав Карановић, Аутори Летописа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

521524

529

540

544

547

552

554

557

559

562

565

567

ПРОЗА & ПОЕЗИЈА

ЂОРЂЕ НЕШИЋ

ДЕТАЉИ И ЦЕЛИНА

ЈЕЗИК ЈЕ ВАСЕЉЕНА

Језик је као космос,свевремен, бесконачан.Он памти шта смо, ко смои рачун има тачан

за простор и за време.У потомку и претку он чува прво семе –реч ону, на почетку.

Оном што тек ће битиу језику је врежа.То су те златне нити,од њих се плете мрежа

речима насељена.Језик је васељена.

407

408

НА МАРГИНИ

бољи је преглед игре и дисциплина умадистанцира н од буке и вавилонског шума

лакше ћеш досегнути пун иронијски отклонсрж збивања је казна а маргина је поклон

ту си ближе фусноти и податној белинии детаљу који те увек води целини

са маргине ћеш први прећи на други странуи разабрати сиже и расплет у роману

одатле ће се вечно ширити древни наукда увек с руба дођу и весеље и јаук

на исто кад се сведу и морање и хтењес периферије стижу варвари и решење

напомену запиши на узглављу маргинепре но смисао клизне с оштрог брида пагине

409

НЕИЗРЕЦИВО

Упознаћеш га, чим слогове првепочнеш да сричеш и напињеш плућа;оно ће, да те лиши надахнућа,од целине тек остављати мрве.

Кад ти се чини да си нашо кључе,нанизаће на језик седам брава.Нем, нећеш знати шта је сан, шта јава,слеп за сутрашње, глув за оно јуче.

Допустиће ти да негујеш крилаи варку што се у детаљу скрила,у мутном слову и у лажном сјају.

Утиснуће ти жиг у сваком реткуда оно, што је било на почетку,неизрециво буде и на крају.

410

У ЧАМЦУ, ПРЕД СВИТАЊЕ

Ни крекета жабљег, нити крика чапље, ни риба да скочи из другога света.Нема таласања, шума, ни покрета.Све је стало. Само почиње да капље

олово чекања да се чудо случи.То дамаром слуте и ваздух и вода.Румен се разлива с небескога сводаи озарјем благост новог дана лучи.

Ево Га, где ледби над водом и делитаму од светлости, а хоризонт целипукне, отвори се, као првог пута.

Детаљи у једну целину се слијуи свему пролазном дају илузијуда је вечно, да је део апсолута.

411

УБРЗАЊЕ

Убрзава се свет и све суњегових мрежа тање струне,а чамци спаса још се пуне,још тиња нада у удесу.

Свет се убрзава и масау површности тражи меруза милосрђе и за веру –у пласту сена иглу спаса.

Убрзава се свет и губисве оно што не држе зуби,а разноси по пољу ветар.

Свет се убрзава и квариу баналности, у мочваримилиметар по милиметар.

412

МИ ХАЈ ЛО ПАН ТИЋ

НОЋ У ШАХ ТУ

(Ри мејк, се ћа ју ћи се Е. А. Поа)

По не што се у том мра ку ипак мо гло ра за зна ти. Све тла ни је би ло ко ли ко ни за онај уски про цеп ис под вра та, јер та ква ни су ни шкљоц ну ла за мном, ни од трач ка све тле ће бу бе у мр клој но ћи, ни од зве зде из над на час про ки ну тог обла ка, не где у пу сти њи... Али су се мут ни обри си све јед на ко на зи ра ли, ви ше као у не ком цр вен ка стом од сја ју ста ре фо то ла бо ра то ри је у ко јој се раз ви ја ју не га ти ви. Био сам је дан та кав, соп стве ни не га тив ни оти сак. По-ли циј ски слу жбе ник ре као ми је по оба вље ним фор мал но сти ма, спро во де ћи ме до на крај ход ни ка:

– Си ђи до ле низ те сте пе ни це и пре спа вај, ју тро је од ве че ри му дри је.

– За што? – пи тао сам, још за ди хан, у ства ри, и да ље уз не ми-рен, по сле све га. По ми слих да га ис пра вим, да му ка жем ка ко је „си ђи до ле” пле о на зам, не мо же се си ла зи ти на го ре, али от ћу тах, био је од не куд сим па ти чан тај по ли ци јот, пој ма не мам за што...

– Ма, слу шај шта ти го во рим, си ђи и не пи тај ни шта. Ја ћу ти ре ћи, по шту јем на ре ђе ње, а и то што си ста ри ји чо век, ни је ти ме сто у бр ло гу. Све ће ли је су кр ца те. Знаш, ми ни смо за твор, не го обич на ста ни ца са две при твор ске је ди ни це, у њи ма је са да за гу-шљи ви је не го у ау то бу су, гун гу ла, при ја шко мој и бра те по дру гом кра ју вас пит не па ли це, љу ди гу ра ју но жне пал че ве јед ни дру ги ма у уста, ов де ћеш бар би ти сам, ско ро па свој на сво ме.

Ни сам имао сна ге, а ни да ха да би ло шта ка жем. Он је на ста-вио, као на ви јен:

– Ко је сте ви лу де гла ве! Шта ту по ва здан де мон стри ра те, као да ће се не што ти ме про ме ни ти. Хо ће, хо ће си гур но, без ди ску си је, али са мо на го ре.

413

Ипак је до бро што га ни сам ис пра вио, си ну ми. Ево, ле по ми чо век об ја шња ва да си ла зи мо на го ре. Он ни је пре ки дао, упо р но је млео:

– Ви дим да си озби љан и шко ло ван, хај де што сту ден та ри ја лу ду је, не ма па мет ни ја по сла не го да ме ња свет, али ви, већ офу-ца ни, код вра га се ло ма та те по ули ца ма. Лу па те шер па ма, зви жди-те и га ла ми те, про во ци ра те и на пе сни ча ње по зи ва те оне што им но ва уни фор ма сто ји као са ли ве на. Као да и то, ве се ли не, ни су ва ша и на ша де ца, као да и она не тра же на чи на да не ска па ју од гла ди. Е, то ни ка ко не мо гу да уту вим.

По бо јао сам се да је ње го ва ти ра да тек увод у це ли ну, про ле-го ме на ис црп ном пре да ва њу о уза луд но сти ре во лу ци ја, али је, на сре ћу, гу ра ју ћи ме пр стом из ме ђу ло па ти ца, као пу шча ним вр хом, на до ле, пре ма по дру му, све до овал ног отво ра у по ду, још са мо про мр сио:

– Ух, ко ли ко вас је. Спа дох с но гу од по сла, три да на се ни сам изуо. Хај де, си ла зи, ту ћеш се до зва ти па ме ти, ако је имаш. От куд знам, мо жда имаш, мо жда не маш, ни је мо је да о то ме ми слим.

Си шао сам, ме тал ним сте пе ни штем, шта сам дру го мо гао. Над мо јом гла вом шклоп нуо је те шки ме тал ни по кло пац.

И чим је по кло пац шклоп нуо, уро нио сам у та му, гу сту као оло во. Не сви клих очи ју, све јед но да ли сам жму рио или рас ко ла-че но зу рио у цр но те сто, то нуо сам у ко ви тлац ми сли. Ни сам их об у зда вао, а и че му, као да је то би ло ко ме би ло ка да ус пе ло. Ми-сли су јед но, а та ко зва но ја не што са свим дру го, ми сли иду где се њи ма хо ће, као бу ји ца, као сти хи ја, као са свим про из во љан, не-пред ви дљив след сли ка и тек на го ве ште них ре чи, на го ми ла них она ко ка ко пад ну, за пи са них на ис ки да ној, оште ће ној, из бле де лој, арит мич ној маг не то фон ској тра ци све сти. Ако смо би ло шта, ако уоп ште је смо, он да смо са мо то, та хр па на су мич них, не из го во ре-них гла со ва и чул них ути са ка ко ји ни ка ко не мо гу да се по ве жу.

Да, био сам за ди хан, збу њен, бе сан, ус па ни чен, ис це ђен па кло нут, бо ле ла су ме ле ђа, од уда р ца пен дре ком ко јим ме је не ки остра шће ни, осо ко ље ни мла дац у ма не кен ски скр о је ној уни фор ми опам пр чио, не оба зи ру ћи се на чи ње ни цу да сам му мо гао би ти отац. Ко зна, мо жда сам му и био! Све се то до го ди ло два-три са та ра ни је у гу жви на ста лој ка да је ко ло на де мон стра на та по ку ша ла да про ва ли кор дон, по ста вљен дво ред но, по пре ко бу ле ва ра, по пут не ке с не ба па ле рим ске ле ги је ко јој је пре две хи ља де и ку сур го ди на за пе ње ни tri bu nus mi li tum дао уз бу ну и он да је те ле по р то-вао на но во бе о град ски кру жни ток, из ме ђу згра де ар хи ва, по ли-циј ске ста ни це, оп шти не и гро зда со ли те ра, ка мо смо као клин ци, у про шлом ве ку, од ла зи ли да игра мо ба скет или да се од на вр лог,

414

без раз ло жног бе са ши ба мо са вр шња ци ма, мот ка ма, ци гла ма, пе-сни ца ма, бок се ри ма, чи ме год. Би ло је то у вре ме кад су срећ ну де цу у ђу бре ба ца ли, а по бу ње ни сту ден ти – увек ти не смај ни, по бу ње ни сту ден ти! – пу шта ли ко се од те шке ту ге и жа ло сти, и, сви од ре да пе сни ци, огре зли у вел тшмер цу, раз но си ли мле ко у ста кле ним фла ша ма до кућ них вра та. Ду га ко ло на очај ни ка свих уз ра ста ва ља ла се бу ле ва ром пре ма ста ром гра ду, али су је на Бран ко вом мо сту са че ка ла окло пље на бор на ко ла, са во де ним то-по ви ма, ма чи ста иди ла, та ко ре ћи со нет ни ве нац, па смо окре ну-ли на траг, не оси па ју ћи се, ре ше ни да не од у ста је мо, и та мо, на скве ру, пред згра дом оп шти не, су ко би ли се са све же свр ше ним ди плом ци ма по ли циј ске ака де ми је.

Па дао је пр ви су мрак, нај пре там но жут, па сив, по пут пра ха за тро ва ње бу ба шва ба. Зи ма се ни је пре да ва ла, ни ми се ни смо пре-да ва ли. Из да на у дан клип са ли смо одав де до та мо и на траг, као да цр та мо но ву град ску ма пу и по њој по вла чи мо су лу де ди ја го на ле.

По че ло је уо би ча је но, зви жда њем, пљу ва њем, по не ком ка ме-ни цом, уз ви ци ма при лич но ин вен тив ног, на тре нут ке чак по ет ског са др жа ја, а он да је не ки ју че пр ви пут обри ја ни де чак у нов-нов ци-ја тој уни фор ми, из стра ха или услед по ни же но сти и увре ђе но сти, ко би то мо гао зна ти, пре ко ра чио овла шће ња, и мла ду же ну, ко ја је ста ја ла на не ко ли ко ме та ра ис пред ме не, из све сна ге те шком па ли цом ошај да рио пре ко гру ди, пу кла јој је дој ка и па ла је без све сти. На сту пио је ужас, стр ка и па ни ка, гу ра ње и га же ње пре ко те ле са, ма кља ње као у не ка квом ло ше из ре жи ра ном фил му. У ње му сам, при зна јем, ужи вао и као по сма трач и као при лич но аги лан уче сник, та ко зва ни ја, раз о ча ра ни пе де сет пе то го ди шњак ко ји је на тре нут ке, о, све та лу до сти, по ми слио да од су тра дан мо же по-че ти с ју га на се вер, а не са ис то ка на за пад, ка ко су нас учи ли у шко ли, и на фа кул те ту, да бо ме, знам то из пр ве ру ке. Тај ка дар за-вр шио се су зав цем и упа дом по ли циј ског по ја ча ња ме ђу рас пр ше не де мон стран те, од ко јих су не ки, по пут ме не, истам бу ра ни, ле жа ли на ас фал ту, а не ки хва та ни у не у спе шном по ку ша ју бе га, по ха у сто-ри ма, по преч ним ули ца ма и про ла зи ма из ме ђу згра да, че ка ју ћи, ску тре ни, да про кљу ча ли бес пад не на дно шер пе. У не до стат ку ли си ца ру ке су нам, очи глед но под ути ца јем ге ни јал не ки не ма то-гра фи је, са пи ња ли пла стич ним тра ка ма за ве зи ва ње елек трич них и ау то мо бил ских ка бло ва.

И тек кад су ме угу ра ли, на си лу, ма да се ни сам опи рао, у хол по ли циј ске ста ни це, ви део сам ко ли ко нас за пра во има. Ди са ли смо сти сну ти, ве за них ру ку, ле ђа о ле ђа, по два ухап ше ни ка, че ка-ју ћи да се не што де си. Мој слу чај ни пар је за у да рао на зној, бо ље ре ћи на јар че ви ну, ни сам мо гао да му ви дим ли це јер смо се до-

415

ди ри ва ли по тиљ ци ма, у по лу о кре ту ви део сам да има ра се че но, ши ља то уво, стра жа ри су за бра ни ли да го во ри мо, он се све вре ме ке се рио, огла ша ва ју ћи се псе ћим ки ко том. У том че ка њу, се тио сам се свих ба ти на ко је сам у жи во ту до био, што у мла да лач ким ту ча ма, што ов де што та мо и на траг. Би ло их је за до бар ро ман, у два де сет че ти ри по гла вља, по чев од ша мар чи не ко ју ми је за ле пио та ко зва ни отац, про ла зник у жи во ту мо је мај ке, ка да сам се као сед мо го ди шњак упи шкио на зад њем се ди шту ње го вог тек ку пље-ног ру ског ау то мо би ла, пре ко уда р ца у по ти љак, три го ди не ка сни-је, баш бум-трас нео че ки ва ног по кло на сти сну том пе сни цом ко јим ме је да ри вао пи ја ни пан дур док сам са оста лим де ча ци ма из Бло ка 21 крај жи ча не огра де гле дао ау то мо бил ске тр ке на ушћу, раз ме не гим на зиј ских кро шеа у три ама тер ске рун де, ка да се за бо ра вља ло ко је пр ви по чео, као да је то ва жно, за тим по ноћ ног ће бо ва ња у смра ду спа ва о ни це вој нич ке ка сар не на Тр са ту, јер сам дан ра ни-је оте рао до вра га де се та ра ко ји се ижи вља вао над по лу пи сме ним вој ни ци ма, они ма што ни ти су зна ли ко јим је зи ком го во ре ни ти ка ко се зо ве зе мља ко јој слу же, све до ма сов не ма кља же у но во бео-град ској Ха ли спор то ва, ка да сам се на шао из ме ђу две по ди вља ле на ви јач ке гру пе, спрем не да ода тле истог тре на оду у тек за по че-ти рат...

Та да сам пре стао да идем на утак ми це.Али нај ви ше од све га бо ле ли су ме они не ви дљи ви, не за да ти

али пре тр пље ни удар ци, уда р ци ре чи ма и по ступ ци ма, ко ји ни ка да не за це љу ју, и ти ште ја че од би ло ко је мо дри це, чво ру ге, пре ло ма или хе ма то ма, удар ци из мр жње, за ви сти, по дло сти, обес ти или не љу ба ви, све јед но ко јим ре дом. Удар ци ко је при ма мо и за да је мо це лог жи во та, укљу чу ју ћи и оне не за слу же не, сте че не пу ким ро-ђе њем, као мо јим. Два би ћа ко ја су ме ство ри ла ни су са ста ви ла за-јед но ви ше од не ко ли ко го ди на, и раз и шла су се у при вид ној обо-стра ној рав но ду шно сти без би ло ка квог об ја шње ња, да све сво је ка сни је вре ме, па и не вре ме што на сту пи по сле смр ти, у веч но сти, по тр о ше на ира ци о нал ну по ве за ност. Та по ве за ност, ко ја ни је пра ва ве за али је сте не ка кав су ма нут од нос-не -од нос, не ма тач ног име на, у ње му чо век ни је ни сам са со бом ни са оним дру гим, ко га во ли кроз мр жњу, јер во ли мр жњу, а не се бе или дру гог, и без ње не мо же, њен је за ви сник.

Тај се пре тр пље ни, без раз ло жни квар, из ког сам се про мо лио не же љен, као уз гред на гре шка, ни на ко ји на чин ни је мо гао за бо-ра ви ти, ни от кло ни ти. Све што је за тим усле ди ло све ло се на ту-ма ра ње, на уда ра ње о зи до ве, на пи па ње у мра ку, на чи та ње по е-зи је, на тра же ње оно га што се не мо же ни до сти ћи ни про на ћи.

Ни сам знао шта би то мо гло би ти.

416

Уве ли су ме, нај зад, оте клих, утр ну лих но гу, у за ди мље ну про-сто ри ју у ко јој је за сто лом се део сре до веч ни чо век, ин спек тор. Осмех нуо се на трен, по ма ло за го нет но, ни сам из тог осме ха мо гао до ку чи ти шта му је на уму. Ре као ми је да сед нем, пру жио ми је пар че па пи ра, не ка кав фор му лар, и за тра жио од ме не да га по пу ним. Мо гао сам упи са ти би ло чи је име, на ве сти би ло ка кве дру ге по дат-ке, да тум ро ђе ња, ма тич ни број, адре су, за ни ма ње и све та ко ре дом, мо гао сам да из ми шљам до ми ле во ље, да се бе пред ста вим као не ког дру гог, ето див не при ли ке, али че му, па сам упи сао све она ко ка ко сам и чи нио свих прет ход них го ди на, јер сам о се би ио на ко увек ми слио као о не ком дру гом, не ком у чи јем сам се те лу на шао ви шом не ми нов но шћу и са њим ни ка ко, от кад се у ме ни упа ли ло оно што се зо ве ја, не успе вам да се уса гла сим, да раз ре шим уро ђе но оште-ће ње, ду бин ску за блу ду, чи ји сам не же ље ни ис ход, хм, м-да, из род.

Ка да сам за вр шио, ин спек тор, ко ји је све вре ме ћут ке пу шио, узео је фо му лар, про чи тао га, до хва тио мо ју де сни цу, при ти снуо ми ка жи прст о ја сту че са ма сти лом и на пра вио оти сак у де сном гор-њем углу. Он да је по зво нио, ушао је онај сим па тич ни по ли ца јац и без ре чи ме пре у зео. На из ла ску, ин спек тор је ипак смр сио:

– Па, ла ку ноћ, про фе со ре. Ле по се на спа вај те.Окре нуо сам се, за те чен.– Ви се ме не, на рав но, не се ћа те, али ја вас пам тим са свим до-

бро. Пре да ва ли сте ми, от кад се бе. И ни сте би ли лош пре да вач, али су ваш пред мет уки ну ли, та ко да ни сам по ла гао код вас. Слу жби су, зна те, би ли по треб не но ве сна ге, што пре, у њој се мо же и без зна ња о... ка ко оно бе ше... да, о вер си фи ка ци ји...

По кло пац.У мра ку, у глу вој ти ши ни, на дну шах та, чуо сам соп стве но

ср це, му кло, туп, туп, пре скок, туп, пре скок, туп, туп, као на по ква-ре ном кар ди о гра му, као у не пра вил ној си ла бич ко-тон ској ме три ци. Ха, по ми слих, упр кос збр ка ним ми сли ма, див но ме сто за бр зи пре-глед пре ђе ног пу та. Ов де ме ни јед на мач ка не ће пре ско чи ти, ни зец не ће ту сво ју мај ку тра жи ти, ни не ча сти ви не зна за ову ло гу. На и ђе то од јед ном, та из не над на по тре ба да се, из не ког раз ло га, под ву че цр та, пре не ког но вог по чет ка, ако је но ви по че так уоп ште ста јао пре да мном. Ни то не бих мо гао зна ти. Но, тек ре да ра ди, не би тре ба ло од ба ци ти ни та кву, бо љу мо гућ ност, упр кос сте че ном са зна њу да су бо ље мо гућ но сти са мо на ша чи ста тлап ња, же ља пре ру ше на у фан та зи ју, све ко је шта. Ипак, до ла зио је но ви ми ле-ни јум, мо жда ће се ме си ја пре до ми сли ти, и огла си ти, мо жда је за вр шио ве жбе код ло го пе да...

Да кле, ка да се све са бе ре, ма да је у та ко зва ном жи во ту углав-ном реч о од у зи ма њу, учи нио сам све што је тре ба ло да учи ним,

417

али сам из гле да за бо ра вио са мо јед но, да жи вим. Јер да ни је та ко, не би ме ни про га ња ла ми сао, бо ље ре ћи осе ћај, да сам не што про пу стио и да стал но не што про пу штам. Це ла при ча је у то ме, по на вљам се, што ни ка ко ни сам мо гао да се се тим шта би то про-пу ште но мо гло би ти, сту као сам нај бо љи део жи во та углав ном чи та ју ћи шта пе сни ци ми сле о ње му, а да ни сам на у чио да жи вим. Да је сам, не бих ни био ов де, у ру пи, не го не где да ле ко, ре ци мо, на не ком грч ком остр ву, пред мо рем, или на ви со кој пла ни ни где бих мо гао да ви чем, на сав глас, ки ван на ко смо го ни ју, на сва све-мир ска те ла и ма гли не, да псу јем и да ур ли чем, што сам по не кој не му штој си ли, из тра ља вог али би ја, чи нио до ма ло час, на ули ци, као и свих прет ход них да на, то ком свих тих сли на вих зим ских ме се ци, у си вој об да ни ци и мут ним ве че ри ма, мрав ме ђу мра ви ма, из гу бљен у нбгд-љу дев ња ку, за ту рен у не вре ме ну.

Град, би ло ко ји, па и овај мој, са чи њен од си ме трич них бло-ко ва ко ји се раз ли ку ју са мо по бро је ви ма, као да их је не ко од о зго у игри на цр тао и обе ле жио, про јек ту ју ћи ве ли ки ло гор, ла ви ринт је ана ло ги ја, не до ку чи ва шу ма са гла сја нај ра зли чи ти јих сим бо ла. Дав но сам то про чи тао код из ве сног по је те, али сам тек у тим зим ским шет ња ма, пу ним бу бо та ка и ћо те ка, по су во мра зи ци, схва тио шта је тај чо ва хтео да ка же.

Хај де, ма кар то ли ко.На ко ти 55, по глед уна зад. Ни шта по себ но, све кад тре ба и

ка ко на ла же онај ира ци о нал ни, утре ни ра ни ред, шта, уз по моћ че га и ка да не што учи ни ти, увек у пра ви час. Го ми ла пред ви дљи-вих епи зо да. О све му. Осим о љу ба ви. Она ни ка ко ни је на и ла зи ла, ни са јед не стра не, те као је ми ли јар ду пу та ре при зи ра ни пра во-ли ниј ски низ: де тињ ство, шко ла, емо ци о нал на ха ва ри ја, па у крат-ком ро ку бр за смрт оних ко ји су ме из не ха та за че ли, сна ла же ње и про де ва ње да се не ка ко за вр ши фа кул тет, по том мор бид на вој-ска, ди сер та ци ја о уво ду у це ли ну, са по себ ним освр том на сла бост де ве тог сло га у лир ском је да на е стер цу, пр ви брак, дру ги брак, оба без дет на, тре ћа про па ла ду га ве за, ка тре ни и по е ме, клип са ње у но ћи, се ћа ње на рат, пред о се ћа ње ра та, пра ви рат, епи ка, по сле рат... Сал до ну ла, сми сао ну ла, ја сни раз ло зи ну ла, љу бав – ап со лут на ну ла, ми нус 273, хи бер ни ра но ста ње ко јем ни јед но ми шље ње не мо же по мо ћи. И све то под стал ним при ти ском иди от ске, без ра-зло жне од го вор но сти, за све што по сто ји под обла ци ма, ма да ме ни не бе са ни су оста вља ла спо кој ним, и њи ма сам на не ки на чин био ду жан. Оне од го вор но сти, же лим да бу дем ја сан, ма да сам збр кан, због то га што ће су тра ују тру сва ну ти, са ис то ка, а уве че ће, ка ко за са да сто је ства ри, са за па да до ше пе са ти мрак, пре оне ко нач не но ћи, на лик овој, у шах ту, на дну но во бе о град ске пе ћи не,

418

две ме тро ста ни це до ула ска у па као, по здра вио ме Дан те, сви хен-де ка си ла би ци и сви гре шни ци њи ме опе ва ни.

Би ло би бо ље, си гу ран сам у то, из ми сли ти соп стве ни жи вот, ба рем оним ње го вим не по сто је ћим, бо љим де лом, али на осно ву че га бих то мо гао учи ни ти, ствар но не знам – опет то не знам! – ни ти знам ко би то мо гао зна ти. Јер, ако не мам ма че га ва жног и дра гог да се се ћам, све са ме три це, прах и пи ље ви на, он да не мам ода кле ни да из ми шљам, ни шта ми не па да с не ба, осим пен дре ка по гр ба чи, из ру ке на бил до ва ног, шу пљо гла вог ма мла за, са свим пе ти-ца ма и по хва ла ма ин тер нат ског и школ ског од бо ра. Али опет, без освр та ња, све је бе сми сле но. Ми слим, ио на ко је бе сми сле но, али је без гле да ња уна траг и уна пред још бе сми сле ни је, не ма са да шњо сти.

Са да шњост је ноћ у шах ту.Пи пао сам по мра ку, по ку ша ва ју ћи да се оба зрем. Хра па ви

зи до ви, су ви. До ти чу ћи их, сто пу по сто пу, по ку ша вао сам да утвр-дим ве ли чи ну про сто ри је. Кад сам сти гао до пр вог угла, скре нуо сам ле во, и по сле два ко ра ка уда рио гла вом о ме тал ну шип ку. Сре-ћа што сам ишао по ла ко, ни је ме за бо ле ло, али је то био до во љан знак упо зо ре ња да по ста нем још опре зни ји. Вр хо ви ма пр сти ју по-сте пе но сам, на сле по, ство рио пред ста ву о ве ли кој ска ла ме ри ји, са мно штвом це ви. Јед на од њих би ла је то пла, оста ле хлад не, па сам, опре зно пре ла зе ћи дла но ви ма по мла кој по вр ши, ма ло-по ма ло об-гр лио ве ли ки ко тао, као да гр лим не ко ве ли ко де бло, ре ци мо онај храст на до мак Ду на ва, по ред др жав не па ла те, ку да сам, пре ма хра-сту, а не пре ма па ла ти, од ла зио по вре ме но, као пре ма мом лич ном све ти ли шту... Ха, знам, ре кох се би, ово мо ра да је под ста ни ца ко-тлар ни це, ни на лик бр ло гу у ко јем се обе си ла она ру ска пе сни ки ња, али ипак ко тлар ни ца, за то је ов де та ко су во, ма ло за гу шљи во, али и то се да под не ти, пре гу ра ће мо не ка ко до ју тра, ју тро је од ве че ри му дри је, ре че уни фор ми са ни му др о слов, нбгд-се не ка пред пен зи јом, ис пи сник мој. Већ до ма лак са ло сти умо ран, што се мо же сма тра ти ко ли ко фи зич ким то ли ко и ка рак тер ним свој ством, при спев ши до на ред ног угла, у ком се на ла зи ла сва ље на го ми ла ву не за изо ла ци-ју – као ство ре на за па цов ско ле гло, ког, уфао сам се, из бо ја зни да ми на кот не из гри зе уши, ваљ да не ма, ма да вла жне њу шке и псо-гла ви стиг ну сву да – сео сам, под у про ле ђи ма зид и скло пио очи...

...И он да сам умо трио ту сла бу, цр вен ка сту све тлост, не знам от ку да је до пи ра ла, као да је иси ја ва ла ода свуд, из ме тал не ска ла-ме ри је, са сте пе ни шта, из по да, са та ва ни це... вр ло сла ба, али по-сто ја на све тлост, у ко јој сам ви део се бе у не га ти ву, на ренд ген ском сним ку, ис под олов не пло че. По том се из ска ла ме ри је за чуо глас, да лек али раз го ве тан, као да до ла зи из де ве те со бе:

– Шта, ми слио си да те ов де не ћу про на ћи?

419

Хтео сам не што да ка жем, али ни сам знао – по ста јем до са дан и се би са тим „ни сам знао” – шта би то мо гло би ти. Ис ки да не, не-из го во ре не ре чи му ње ви то су про ла зи ле бес ко нач ном, стру ње ном тра ком мо је све сти, и све што сам ус пео да из го во рим из су вог гр ла ви ше је на ли ко ва ло на из дах не го на чи сту реч:

– Хху у у у у у уу...– Ћу тиш, ха? Па ме тан си ти, не ма шта, про фо, као да те бе а

не ме не бо ли уво, знаш да ни шта од то га што би мо жда и ре као не ће би ти узе то у об зир. Хтео сам са мо да те оба ве стим да не жу-риш са за вр шним ра чу ном, још ћеш се ти на до би ја ти ба ти на, на-по пу ња ва ти фор му ла ра, на чи та ти еле ги ја и на под ме та ти ле ђа...

...Пре нуо сам се, удр ве њен, бол ис под де сне ло па ти це ни је пре ста јао. Та ма је опет би ла сти сну та, као цр на коц ка, и од јед ном ми је по ста ло не из др жи во хлад но, си гур но не од то га што сам спа-вао не по кри вен или због то га што је нај хлад ни је пред зо ру. Страх, на гло на ра сли страх, зле ху ди осе ћај да сам жив са хра њен и за бо-ра вљен, учи нио је да по же лим да ви чем, нај ја че што мо гу. И баш ка да сам отво рио уста, сле ђе ног да ха, за чуо сам ка ко не ко сми че по кло пац по над мо је гла ве. У ода ји се нај пре про мо лио спа со но сни зрак днев не све тло сти, а од мах за њим се над отвор над нео онај од не куд ми сим па ти чан, бла го гла го љи ви по ли ци јот од про шле ве че ри, и мр зо вољ но, али до вољ но од луч но ре као:

– Хр чеш, а!? Па да, не ко ру ши др жа ву и из ле жа ва се, а не ко је шти ти и три да на се не изу ва. Вај ни си ми ти про фе сор, џа ба си то ли ке шко ле из у чио, изем ти зна ње, па мет и лу да гла ва не иду за јед но. Хај де, из ла зи, и пра вац марш ку ћи. Су до ви су пре тр па ни, и за тво ри су пре пу ни, ко би вас све по пи сао, а ка мо ли осу дио. Не ма оно ли ко за тво ра ко ли ко их је за и ста по треб но, ни цео блок 21 не би био до во љан. Се вај!

Ус пео сам се сте пе ни ца ма, с на по ром, али од не куд лак, про-шао ход ни ком, ду гим као хек са ме тар, из боч них кан це ла ри ја чу ле су се ме ло ди је по ли циј ских то ки-во ки ја, и по не ки не раз го вет ни глас. Ни ко ме ни је за у ста вљао. На по љу је био млад дан, пун све жег ва зду ха. И би ле су пу сте ули це, као да је не ки пра зник, или па сји по не де љак. Це зу ра у вре ме ну.

На ула ску у мој ква рт, сто ти нак ме та ра од по ли циј ске ста ни-це, са че ка ло ме је про ле ће. Још ћу се, знам, на при ма ти де ге не ка и на чи та ти по е зи је. И још ћу си ла зи ти на го ре. И знам, од не куд, да ће па да ти те шке, во лан дов ске ки ше. По ме ша не са бом ба ма, скот ним од смр ти. Но ва пред ста ва, зва на бо ља мо гућ ност, ко нач но је мо гла да поч не, јер су се, офу ца но ре че но, сте кли сви усло ви за њу. Ка ко на не бу, та ко и на зе мљи.

И под зе мљом, у шах ту, амин.

420

ЗО РАН ПЕ ШИЋ СИГ МА

РО МАН ТИЧ НА ПРИ ЧА О ЉУ БИ ТЕЉ КИ ВЕР МУ ТА И ТР ГОВ ЦУ КЊИ ГА МА

Тр го вац

Ду ша би да за пле ше. Те ло би да ис тру не. Ски таш. Не мо жеш да се за др жиш ни на јед ном про кле том ме сту. Не ве зу ју те ни по ро-ди ца, ни при ја тељ, ни же на, ни пеј заж. Реч „скра си ти се” не по-сто ји у твом реч ни ку. Не у доб но ти је у по на вља њу. А ипак, све се по на вља. Са мо се бро је ви раз ли ку ју. Та ви о ли на мо же да од сви ра све то но ве. А оне по тму ле зву ке, оне „ни-та мо-ни -ова мо” ме ло ди-је не по ве ре ња, ме ло ди је по лу тан ског иш че ки ва ња, не си гур но сти и за стај ки ва ња сви ра ју не ки дру ги ин стру мен ти. Ти не знаш да сви раш ни на јед ном. Про сто, тво ја ме ло ди ја је слу чај ни низ ослу-шки ва ња ту ђих.

И та да си пр ви пут ствар но стао. На пле сном по ди ју му кла-ти ла се пи ја на, на пр ви по глед не при јат ног из гле да, же на. Пле са-ла је са ма са со бом те ту ра ју ћи се с по лу пра зном ча шом у ру ци. Еле гант ни, от ме ни пле сни па ро ви, згро же ни ње ном ди вљом по-ја вом, од ми ца ли су се од ње. На пра вио се ове ћи пра зан круг око ње и та да си јој при ме тио очи: ши ро ке, пла ве, с огром ном та мом зе ни ца. Она је за ста ла, и, за што баш те бе, по гле да ла. Би ло ти је не при јат но. Не због мр ког, сно бов ског, ари сто крат ског дру штва: до чи јег ти, одав но, ми шље ња ни је ста ло. Учи ни ло ти се да ће па-сти, а да не ћеш ус пе ти да је пот хва тиш под ру ку.

„Иди те сви у фи ну у ух ма те рр ри ну у ух”, уз вик ну ла је, ка да си је у по след њем тре нут ку при др жао и ско ро од нео до пр ве сло-бод не сто ли це. Мла да же на и му шка рац, на ци фра ни као за из лог, с гну ша њем уста до ше и одо ше на пле сни по ди јум. Она је бе стид-но си па ла из њи хо ве фла ше шам па њац се би у ча шу:

421

„Во лим Вер мут, али, кад ње га не ма, ни шам па њац ни је лош.”„Хај де мо”, ре као си јој, ни сам не ве ру ју ћи свом бар шу на стом

гла су. Ни је се у ње му мо гао ни на слу ти ти твој страх да ће сва ког тре нут ка при ћи ко но бар и хлад но вас за мо ли ти да на пу сти те ре-сто ран. Ви о ли на је пле са ла по свом об ли ку, еле гант на зми ја-ин-стру мент.

„Не ћу ни ку да да идем”, ре кла је, и опет упр ла у те бе ди вљи по глед, али са да ствар но пр ви пут и ви де ћи те, „Хоћ ћуу да пи јем и плеш шем.”

„Знам бо ље ме сто”, ре као си, чу де ћи се, скри ве но у се би, шта ствар но хо ћеш од те же не.

„Ниг де ни је бољ љее”, пре пли та ла је је зи ком, „мој бив ши мужж ре као би где год да си, ту ссси. А ти, ви дим, во лишшш да ски ташшш. Или ти трр ре ба ју па рр ре?”

„Не тре ба ју ми па ре”, осмех нуо си се, „Ти ми тре баш.”„Ја аа?! А шта ћћу ти ја?”„Тре ба ми не ко о ко ме ћу да бри нем.”То ти је би ло пр во искре но при зна ње от кад си по чео да лу таш.

Осе тио си се ус хи ће ним због те јед но став но из го во ре не чи ње ни-це. Би ти искрен са са мим со бом? Ни шта лак ше. Ни шта те же у жи во ту.

„До бр ро”, ре кла је по ку ша ва ју ћи да кон тро ли ше сво је по кре-те, при че му је из гле да ла сим па тич но сме шно, „До бр ро, али те упо зор ра вам мм да сам ја теш шка... за чу ва ње.”

Љу би тељ ка вер му та

Про бу ди ла си се с те шком гла во бо љом, кре вет се ле лу јао од сва ког твог бла гог по кре та. Муч ни на од из ме ша ног пи ћа би ла је не из др жљи ва.

„Сто ке”, по ми сли ла си, „у та квом ре сто ра ну да не ма ју Вер му-та. Не схва тљи во!”

И по вра ти ла си наг нув ши се с кре ве та. По вра ти ла си, и у сле де ћем тре нут ку схва ти ла да ни си са ма у со би, и да не знаш ни у чи јем си кре ве ту, ни чи ја је со ба, ни ко ји је град...

Му шка рац, ко ји је спа вао у фо те љи, згр чен као озе бли зец, за што зец, на сме ши ла си се за по ре ђе ње ко је ти је пр во па ло на па мет, про бу дио се и ви део шта си збр љо са ла по по ду.

„Да те по ве дем до ку па ти ла?”, пи тао је бри жно као до бри по зна ва лац ма мур лу ка.

„Не ка, са ма ћу”, ре кла си са мо у ве ре но, и схва ти ла да на се би не маш ха љи не, ни ци пе ла, да си огр ну та ме ка ним ће бе том. По-ми сао, да ли је но ћас би ло не што, или не, из нер ви ра ла те, та ко да

422

ни си при ме ти ла да си ста ла у соп стве ну бљу во ти ну и окли зну ла се и па ла. Ме ко ће бе, ко је си огр ну ла при по ку ша ју да уста неш, та ко ђе је па ло у бљу во ти ну.

„Жа ло сно”, ре кла си с по да гле да ју ћи му шкар ца из над се бе, ко ји се ство рио ту у трен ока по ку ша ва ју ћи да ти по мог не да уста неш.

„Не ка, са ма ћу”, ре кла си и гла сно се на сме ја ла сво јој са мо-у ве ре но сти. „От куд се ство ри ти, Ери че?”, по ми сли ла си, „Ка кав чу дак, за што ли ме тр пи?”

Тр го вац

„Ери че, до дај ми пе шкир”, вик ну ла ти је из ку па ти ла.„Не зо вем се Ерик...”, ни си ус пео да за вр шиш ре че ни цу. „До бро, Ери че, не љу ти се, али ја стра шно ка сним...”, и иза-

шла је огр ну та тво јим ба де ман ти лом, сва мо кра и цр ве на од то пле во де. Пру жио си јој ду гач ки зе ле ни пе шкир ко јим је умо та ла сво-ју ду гу цр ну ко су. При шла ти је, и овлаш те по љу би ла, и мир но, пр ви пут скроз тре зве ним гла сом ре кла:

„Из ви ни, мо рам на по сао.”„Шта ра диш?” „Ја сам лек тор сло вен ских је зи ка... у ства ри, по бе гла сам из

Ју го сла ви је. Та мо је са да вр ло, врр ло опа сно.”Су ши ла је ко су фе ном, ла га но је раз ба цу ју ћи на све стра не. „А, шта да об у чем? Про клет ство, а где смо ми?”Пра тио си са за ни ма њем сва ки њен мач ји по крет, та ко ма ла

а та ко згод на же на.„У хо те лу са 5 зве зди ца”, ре као си јој мал те не по сти ђе но.Та да је из сво је ма ле цр не тор би це од јев ти ног ска ја из ву кла

пи штољ и уби ла те.

*

Та ко не мо же. Глуп крај.

*

Љу би тељ ка вер му та

Не мо гу ће је да знаш да је он са њао да си га уби ла. Ни шта ти о то ме ни је ре као. Јед но став но, ни шта и ни је ре као. Ка да си се про-бу ди ла у ње го вом кре ве ту, кре ве ту не по зна тог хо те ла, спа вао је на сав глас не у доб но за ва љен у фо те љи. Не чуј но као ма че спре ми-ла си се и отво ри ла вра та.

423

„Ко си ти?”, чу ла си ње гов про сну ли глас.„Ана Ка ре њи на”, од го во ри ла си, не освр ћу ћи се, бо је ћи се да

би мо гла да се вра тиш, „А ти, ко си?”„Ја сам Лав Тол стој!”, чу ла си ње гов про зу кли уз вик, та да већ

иза за тво ре них вра та.

Тр го вац

Са њао си ка ко пе цаш на Duck остр ву на St Ja mes’ Park је зе ру. Та да си, Ру си би ре кли сма ти вал удоч ки, ода кле ти је по знат тај из раз, си гур но из вре ме на ка да си ланд зао с Ва ле ром кроз си ви, од на пу клог бе то на, Ро стов На До ну, смо тао си уди це, оти шао, у сну је то у по чет ку би ло ла ко, оти шао пре ко во де, и го то во не до-ди ру ју ћи тло про шао Hor se Gu ards Road, пре ско чио In sti tu te of Con tem po rary Arts, и на шао се, о сре ће, на Pall Mall-у. Пи тао си се ко ли ко ти се кун ди тре ба да на пра виш круг Re gent St, скре ћу ћи на Pic ca dilly, за тим St Ja mes’s Stre et-ом, опет на зад на Pall Mall. Ко-ли ко је тво ја упи та ност тра ја ла, то ли ко је тра ја ла и тво ја шет ња тим кру гом.

„Ово је га дан град за сно ве”, по ми слио си у сну. А сле де ћи круг по ис тој пу та њи од ви јао се сад без тво је во ље. Же лео си да пре ки неш то глу пи ра ње, по на вља ње те од у век нер ви ра ло, али све спо ри је и све те жим ко ра ци ма, не у мо љи во, кру го ви су се пле ли са ми од се бе. Же лео си да вик неш. Да се про бу диш, да се пре ки не то хлад но крв но зу ја ње ле во у хо да них, на о па ких ау то мо би ла, да се пре ки не хла дан, угла ђе ни сјај очи ју ушто гље них Ен гле за и под му као ко си по глед њи хо вих при слу гу. А он да се све ис то пи ло са мо од се бе.

„Ко си ти?”, пи тао си. „Ана Ка ре њи на”, чуо си мач ји од го вор, „А ко си ти?”Ни тре ну так не раз ми шља ју ћи, већ за за тво ре ним вра ти ма,

по ку ша ва ју ћи да је гла сом за у ста виш крик нуо си, али још од сна не кон тро ли са ним гла сом:

„Ја сам Лав Тол стој!”

Љу би тељ ка вер му та

Твој бив ши муж би ре као гле да ју ћи у та кав облак, он је увек из бе га вао сва ђу скре ћу ћи па жњу на окол не при род не ле по те, што те је до во ди ло до ужа са, бу ди му шка рац, по сва ђај се људ ски бар јед ном са мном, ко ли ко пу та си за у сти ла да му то сру чиш у ли це а ни ка да ни си, по ла ко би тре ба ло да из ба цу јеш ту бе сми сле ну по шта па ли цу мој бив ши муж, за та кав облак би он за и ста ре као:

424

„Овај облак у пан та ло на ма зо ве се Ма ја ков ски.” Ни си во ле ла ру ске пи сце. За што ти је он да из ле те ло Ана Ка ре њи на?

Облак је био мрк и са мо што ни је су нуо ки шу. Ерик је си шао, она ко из гу жван од но ћи про ве де не у фо те љи и пру жио ти ки шо-бран.

„Тре ба ће ти”, ре као ти је бла го. Ње го ве пла ве ру ске очи, о не, ни је ваљ да Рус, и ко јег ће вра га Рус ов де, обо жа ва ла си про дор не пла ве очи, а уда ла се за ти па ко ји је имао мут не, а ти си му у вре ме за љу бље но сти го во ри ла, о ка ко је то дав но би ло го во ри ла мо је птич је око, а по сле си про гле да ла и схва ти ла да ни су птич је, не го мут не очи па цо ва.

„Хва ла, ки ша ми не мо же ни шта”, др ско си од вра ти ла, са мо за то што си по ми сли ла да је Рус. Али ни је, не мо же да бу де. Ен-гле ски му је са вр шен, без сло вен ског ак цен та.

„Ве че рас се при ка зу је до бар филм, Ана.”По ми сли ла си ка ко си с бив шим му жем по че ла да се за ба-

вљаш на јед ном кон цер ту сла ду ња ве срп ске рок гру пе Ко ба јаг и Кон струк то ри. Ре ши ла си да пре ско чиш сва та глу па сен ти мен-тал на око ли ша ња:

„Че кај ме ве че рас у кре ве ту. Ка да бу дем до шла, да си го.”Ње го ве очи су се на сме ја ле и од тог осме ха-по гле да ле пе за

при јат не је зе про шла ти је низ ле ђа док си за тва ра ла вра та так си-ја. Из гле дао је глу по у она ко из гу жва ном оде лу с бес ко ри сним ки шо бра ном у ру ка ма.

Ки ша је па да ла цео дан.

Тр го вац

Ко ли ко пу та си да нас ушао и иза шао из ку па ти ла. Го. Са мо у га ћа ма. У ба де ман ти лу, а без га ћа. Са мо с кра ва том. У пан та ло-на ма, а до по ја са го чуп ка ју ћи сво је ма ло број не жућ ка сте ма ље на гру ди ма. У оде лу ис пе гла ном под ко нац, а бос.

„Да ли се ша ли ла?”, пи тао си се, „А шта ћу да из гу бим, ако је по слу шам? До сто јан ство? А шта ако њу из гу бим. Све се др жи на тан кој ни ти. Ни сам јој узео ни број те ле фо на. Мо же да по ми сли да сам оби чан плеј бој. А и шта ако је из гу бим? Зар сам се за љу био? Је сам ли? Та ко је то ерот ски зву ча ло. То ни је би ла ша ла. Про сто јој се ома кло. Да је до че кам ле жер но об у чен, чи та ју ћи но ви не, као не-за ин те ре со ван? Мо же да по ми сли да ми ни је ста ло, да сам флег ма. Је сам ли за ин те ре со ван? Шта оче ку јем од ње?”

Опет си иза шао из ку па ти ла – са мо у ча ра па ма.„Ово је нај глу пља вер зи ја.”

425

Љу би тељ ка вер му та

„Овај ти бо ље при ста је уз очи”, ре кла ти је Та ња, на чи стом срп ском. Де бе љу шка ста про да ва чи ца про фе си о нал но вам се осме-хи ва ла, а у по гле ду јој се оза рио бље сак зна ти же ље. Та ња, ап сол-вент ан гли сти ке, ни је се вра ти ла са ап сол вент ске екс кур зи је. Ро-ди те љи су јој ја ви ли да по сва ку це ну оста не ту где је. Кр пи ла је крај с кра јем ра де ћи као бе би си тер ка по тво јој пре по ру ци код тво-јих ко ле ги ни ца. Али око ви зе ни си мо гла да јој по мог неш, а ва же ње јој ис ти че кроз 16 да на. Та ња је би ла очај на, али се тру ди ла да то не по ка зу је пред то бом у знак за хвал но сти што си јој и ово ли ко пру жи ла. Вит ка и ви со ка, а не жна као ка пљи ца ро се на ла ти ци ру же, би ра ла је за те бе кар мин у пар фи ме ри ји у ко јој за се бе не би мо гла ни шта да ку пи. Иза бра ла си кар мин и за њу, да нас је 8. март, ред је, во ле ла си тај фол фе ми ни стич ки, ли це мер но му шки пра зник, во ле ла си га још из да на ка да си по че ла да ра диш у гим на зи ји, у Бе о гра ду, а ђа ци и ко ле ге те оба си па ли го ми лом цве ћа и сит них по кло на, а бо га ми, по не кад и не та ко сит ним.

Де бе љу шка ста Ме ги ре кла је це ну оба кар ми на и пред ло жи-ла да по гле да те нов ком плет пар фе ма Ко ко Ша нел, и као лут ка на на ви ја ње, ис пр о гра ми ра на на дуг ме љу ба зно сти, по ку ша ва ла да во ди не фор ма лан раз го вор:

„Ваш је зик зву чи ја ко ин те ре сант но.”„Да срп ски је зик је са да ве о ма in”, бе за зле но је од го во ри ла

Та ња њу шка ју ћи сво јим срп ским но сом чеп ма ле не дра го це не бо-чи це пар фе ма.

Ви де ла си ка ко је про да ва чи ца на гло пре бле де ла. По ми сли ла си да јој је на гло пао при ти сак, или се упла ши ла да Та њи ни ду ги пр сти не ис пу сте дра го це ну бо чи цу.

„Ово је за са да све што хо ће мо”, ре кла си, „ко ли ко ко шта...” И та да ти је за зво нио мо бил ни. Не, ни си му оста ви ла број. Мо ра да је не ко дру ги. Мо бил ни је зво нио не где из ду би не тор би це од ска ја, во ле ла си ту обич ну тор би цу, чи ста би жу те ри ја, али је све мо гло да ста не у њу... По ку ша ва ла си да га на пи паш ру ком, али у ха о су три ча ри ја ни је ти успе ва ло. По че ла си да ва диш на ста кле ну те згу све по ре ду: огле дал це, ци га ре те, упа љач, кљу че ве, ен гле-ско-срп ски реч ник си но ни ма, че шаљ... и на кра ју...

„Из ви ни те”, ре кла си пре бле де лој про да ва чи ци ко ја је ста ја ла не треп ћу ћи уко па на у сво ју де бљи ну.

„Ха ло, Би бер че”, чу ла си и пре по зна ла глас свог бив шег му жа, са мо те је он та ко звао.

„Шта хо ћеш?”, пи та ла си хлад но.

426

„Сре ћан ти Осми март...” И за тим је раз ве зао при чу ка ко је та мо све у ре ду, ка ко су де ца до бро, оче ку ју да им до не сеш по кло-не, ка ко је кроз три не де ље за ка за но су ђе ње (де о ба ва ше за јед нич ке имо ви не), али ка ко он ми сли да је нај бо ље, због де це, да се до го-во ри те...

„За што ми све то при чаш? То је бе сми сле но. За што не по ве-деш де цу ван гра ни це? Ти то мо жеш. Но ви нар си. По тра жи азил, ура ди не што. Имаш при ја те ље...”

„За што их ти ни си по ве ла...?”„Сам до бро знаш да ни сам мо гла... Го ра не, бе жи ода тле, ов де

сви при ча ју...”„Где год да си ту си. Од суд би не не мо жеш...”Бе сно си ис кљу чи ла мо бил ни и тре сну ла га у тор би цу. Из бе-

зу мљи ва ло те је то ње го во ве чи то хлад но кр вље, као да у том чо-ве ку не ма ни ка пи жи во та, искре ва тре... Про да ва чи ца је ра зр о га-чи ла очи и сва се тре сла:

„Узми те, са мо не мој те...”, и гу ра ла пре ко ста кле не те зге кар-ми не и пар фем. Та ња ју је збу ње но гле да ла.

„Ка ко то ми сли те да узме мо? Ко ли ко ко шта? Хо ћу да пла тим...”, ре кла си нер во зно не схва та ју ћи је. Мо рао је да ти по ква ри овај дан, увек га је ква рио про кле то љу бо мо ран на сву па жњу ко ју си до би ја ла.

„Са мо ви узми те.”Та ња је ука пи ра ла про да ва чи цин страх.„Ово је упа љач. Ни је пи штољ, Не пла ши те се, Ср би ни су уби-

це”, ре кла јој је сми ре но вра ћа ју ћи ти ства ри у тор би цу. Пла ти ла си и пре зри во по гле да ла у де бе љу цу Ме ги ко ју је об лио

не ве ро ва тан зној да јој сад и сви ко ко ша не ли у рад њи не ће по мо ћи да са кри ју страх, не ја сан страх од ег зо тич них по се ти тељ ки.

„Го спо де, ка квим ли нас то зве ри ма сма тра ју?”, про ша пу та ла је Та ња из ла зе ћи из рад ње.

„Ех, Та ња, па сре ћан ти Осми март. А сад иде мо ле по код ме не у стан да се на пи је мо.”

Тр го вац

Марк, мо жда је та но ва Љу бав још јед на об ма на. Ко ли ко год бе жао од ње, та пра зни на за до би ја но ве об ли ке, ма ски ра се та ко ве што и увек те пре ва ри. Ко ли ко год да си бе жао по све ту – ни ко-ра ка од ње... А мо жда Љу бав и тре ба да је та ква – обич на, слат ка као вер мут, ко ји она во ли да пи је. И за што ти је тре ба ло то ли ко вре-ме на да се од лу чиш, да је при знаш за сво ју. И за што то ли ко пра зног ски та ња: Мин хен, Праг, Ро стов на До ну, Ду шан бе, Бе о град, Ати на,

427

Ис тан бул, Са ра је во, Со чи, Бу дим пе шта, Те ми швар, Љу бља на, Па-риз, На пуљ, За греб, опет Бе о град... Марк, ти чак ни до бар шпи јун ни си. Не умеш да ри зи ку јеш. Не пра ти те сре ћа слу чај них су сре та, ва жних су сре та. Марк, ти си оби чан акви зи тер, про да вац про шло-сти, про да вац књи га на ме тар. Ве ли ка до мо вин ска ми си ја пре тво-ри ла се са мо у ис пра зну тр го ви ну и ши ре ње ен гле ског је зи ка по све ту. Вре ме је да се скра сиш. А шта мо жеш да јој пру жиш? По-ро ди ца јој се раз ва ли ла. До мо ви на јој се рас па да, а уско ро ће би ти и раз ру ше на, по сао већ има, бо гат ство је не за ни ма, све та је ви де ла ко ли ко и ти... Шта јој пру жи ти? Шта же ни ње ног ко ва уоп ште тре-ба у жи во ту? Осе ћај про ме не, уз бу ђе ња, лу до ва ња, пу то ва ња, или су прот но, мир, осе ћај си гур но сти, пред ви дљи ва удоб ност и по у-зда на сва ко дне ви ца?

Марк, ако по бр каш лон чи ће, из гу би ћеш је. Те би тре ба ју мир и удоб ност. Њој?

Љу би тељ ка вер му та

Као да се зна те ми ли он го ди на. Ули вао ти је осе ћај си гур но-сти и за шти те. Оно што си свом бив шем му жу мо ра ла ти да пру-жаш сва ко днев но, он то с ла ко ћом ра ди. Марк, или Ерик, ка ко си га на зва ла пре не ко ве че, са мо зва ни Лав Тол стој... Ни је Рус, сре ћом ни је Рус. Не би то мо гла да под не сеш. Пун ти је к... сло вен ских ду ша, ира ци о нал них, ми стич них, са мо зва них про ро ка. По тре бан ти је то пао ра зум ни прак ти чар... Да сми ри тво ју сло вен ску ус треп та лост и нер во зу. Ка ко се Ен гле зи с ла ко ћом су о ча ва ју с пу сто ли на ма и бе сми слом. Ен гле ски ху мор, то ти је це лог жи во та не до ста ја ло. Гле даш га. Са мо у ве рен, ле жер но об у чен у џинс и ву не ни џем пер. Па пу че на но га ма. До но си ти ча шу Вер му та.

„За што ни си го?”, пи таш га за во дљи во се осме ху ју ћи.„Био сам, али ни си до шла”, од го ва ра ти по ка зу ју ћи огр ли цу

сво јих би сер них зу ба. Во лиш му шкар це ко ји има ју до бре зу бе, па ма би ли они и црн ци. Марк ни је црн. Ни је ни бео. Не ка ко је про-зра чан, као та лас но шен сун ча ним ве тр ом.

Та да се од не куд у ње го вим ру ка ма по ја вио пи штољ с при гу-ши ва чем. Ис ко сио је гла ву, да те бо ље ви ди гор њим оком, ре као твр до пращай, о не, зар је ствар но Рус, и

убио те.

*

Та ко не мо же. И ова кав крај је глуп.

428

*Тр го вац

Не мо гу ће је да знаш да је она са ња ла да си је убио. Ни шта ти о то ме ни је при ча ла. Ка да се про бу ди ла, би ло је већ ка сно, би ла је сва уз не ми ре на и мо ра ла је да жу ри ку ћи, би ло ти је жао што је про па-ло пла ни ра но уз бу ђе ње, а с дру ге стра не, био си за до во љан што си је чи та ва три са та по сма трао ка ко мир но спа ва, гле дао сва ку ње ну от ме ну цр ту, бо ру, пре гиб ру ке и ко ле на, бла гост бу ти на, за тво ре не очи ис под ја ких обр ва... слу шао ње но ди са ње. Рав но мер но ди за ње и спу шта ње ве се лих лоп ти ца... Осе ћао ми рис, жен ски ми рис на де...

„Из ви ни, за спа ла сам”, збу ње но се прав да ла, ни са ма не схва-та ју ћи ка ко се то де си ло.

„Ти ни си Рус?”, пи та ла те је.„Не. От куд ти то?”„Не ма ве зе. Мо рам да по жу рим...” И оти шла је као мач ка гип ко, у не ко ли ко сит них ко ра ка. Оти-

шла је пре да ле ко. Ни ка да ви ше не ћеш мо ћи да је вра тиш.

*

И та ко не мо же. Ствар но глуп крај! Уо ста лом, као и сва ки дру ги крај.

*

Ма ње ро ман тич не вер зи је кра ја при че

1.

Та ња и Ана Ка ре њи на от пу то ва ле су 24. мар та до Бу дим пе-ште, так си јем до Хор го ша, за тим, пре шав ши гра ни цу по сле мно го мал тре ти ра ња, ком би јем до Бе о гра да. На шле су се у ср цу гра да баш у пра во вре ме да чу ју си ре не за уз бу ну. За гр ли ле су се и за пла-ка ле. Ана се ни је пла ши ла. Пла ка ла је про сто за то што су сви во-зо ви ста ли.

2.

Марк, или ти Ерик, или ти Лав Тол стој, се део је за сво јим рад-ним сто лом у ка би не ту Цен трал не бри тан ске оба ве штај не слу жбе, Оде ље ња за Ис ток, и пи сао из ве штај. Ми ло ше ви ће ва шпи јун ка па ла је под точ ко ве бр зог во за. Un der gro und. Да ли је сва ки пи сац од го во ран за смрт ју на ка сво јих при ча, и да ли ће Лав Тол стој пред

429

Бо гом од го ва ра ти за смрт Ане Ка ре њи не? Сва ка Ја сна По ља на има свој Un der gro und. На рав но, из ве штај је зву чао са свим ру тин ски, ове шта ло, без об зи ра што се Мар ку чај одав но охла дио.

3.

Та ња и Ана су се за љу би ле и по ста ле ле збеј ке. Уз по моћ оба-ве штај ца Мар ка, Ана је ус пе ла да Та њи про ду жи ви зу за го ди ну да на. За ту услу гу Ана је мо ра ла да пла ти, по жр тво ва но је пла ти-ла, ни је има ла куд, Марк је ипак био од врат на му шкар чи на, као и њен пр ви муж, али му се на кра ју осве ти ла, по пио је пре слат ку ча шу Вер му та. За Мар ком је оста ло мно го, о ко ли ко мно го не рас-про да тих књи га, и још ви ше – не про чи та них.

4.

Го ран се по ја вио у Ани ном ста ну са де цом и два кр ца та ко фе ра.„Ус пе ли смо”, ре као је по бе до но сно спу шта ју ћи ко фе ре крај

зи до ва пред со бља.Ана је за гр ли ла де цу и за пла ка ла. „Ово огле да ло као да су очи Ма ја ков ског”, ре као је Го ран са

зна ти же љом до ди ру ју ћи ста кло с окви ром у ра зним бо ја ма.Го ран се, на рав но, ни је за др жао у ста ну. Оти шао је пра во на

BBC, да ко мен та ри ше пр ве ре ак ци је Бе о гра ђа на на НА ТО бом-бар до ва ње. Ње гов на ступ при ву као је мно го ви ше па жње не го вест у цр ној хро ни ци TI MES-а пар го ди на ка сни је: Из бе зу мље ни Ср бин убио је бив шу же ну, ње ног дру гог му жа, сво ју де цу, а за тим из-вр шио са мо у би ство.

Ожа ло шће них ни је би ло. У про кле то пу стом гра ду би ла је гу ста ма гла и ни ког се ни шта ни је ти ца ло.

5.

Ана се по сле ра та вра ти ла у Ју гу. Де ца и муж оста ли су у жи во ту. Али њој ни је би ло ни до че га. Марк је от пу то вао у Па ки-стан, не где бли зу ав га ни стан ске гра ни це. Ко јег ће вра га та мо?!

Та ња је ус пе ла да из деј ству је ви зу на још не ко вре ме, али се и она вра ти ла у Бе о град, за вр ши ла фа кул тет и уда ла се за ам би-ци о зног но ви на ра, по ли ти ча ра но ве де мо крат ске вла сти. Исти на, био је ма ло ста ри ји од ње.

Во ле ла је да јој муж, ма зе ћи је по сле ис цр пљу ју ћег сек са, ша пу ће:

„Ти си облак огр нут ко жом. Где год да си, не бој се ве тра Ма-ја ков ског – не бој се, ја сам са то бом!”

430

МИ РО СЛАВ ТО ДО РО ВИЋ

УМЕТ НИ ЦИ

За Љ.

Кри ти чар се по оби ча ју про бу дио ра но. Са те ра се хо те ла „Вре ло” мо трио је бр да по над ва ро ши, ослу шки вао ка ко ју тар њу ти ши ну му те зву ци ју тра. Чу је брун да ње ау та, сти же од не куд и ку ку ри ка ње пе тла, ла веж па са. Ва рош се бу ди, руј зо ре бле ди, ју-тар ња све тлост пла ви ви дик. Од у ста је од на ме ре да про ше та кроз ва рош. Мр зо вољ ни ко но бар до не се на ру че ну ка фу. У мо те лу су он и бард је ди ни го сти. Умет ни ци. Пе сни ка је кри ти чар звао Бард. Го-во рио је си ноћ о ње го вој по е зи ји. У са ли бе ше гру пи ца љу би те ља пи са не ре чи. Пу бли ка, же не већ пре цва ле, жељ не и љу ве них ре чи.

О бар ду је го во ри ла и до ма ћи ца, ор га ни за тор ка. Она је вр ло срећ на, ка зи ва ла је, што је та ко угле дан, ве ли ки пе сник, ука зао част би бли о те ци. Ка же да и она пи ше по е зи ју, др жи бар до ву књи гу под ја сту ком. О ка ко по е зи ја спа са ва од са мо ће, ка ко по ма же, ка ко ви да ра не на ду ши.

Бард се осме ху је. Мо три ли ца же на, ви ди очи још пу не жуд ње. Са ња ри, слу ша да је ге ни је, чу је ка ко је пре во ђен, штам пан.

Шта би ње го ви ре кли да чу ју ове ре чи? Да не до би на ци о нал ну пен зи ју, и то бла го да ре ћи зе мља ку ми ни стру, не би знао куд би.

Шта би ра дио са пен зиј ском цр ка ви цом са мо стал ног умет-ни ка? Ова ко жи ви дру гу мла дост под ста ре да не.

Кри ти чар, већ ма за га зио у пе ту де це ни ју, го во рио је о бар ду за ку ку ље ним је зи ком кри ти ке. Ка же ка ко се кон тем пли рао у ову ум ну по е зи ју ко ја се же до су сре та и љу ба ви Еве и Ада ма, ка ко је Бард ег зал ти ра но пи сао о сво јим љу ба ви ма, по ме нуо је Ро меа и Ју ли ју, ка зи вао ка ко по сле све га оста је пе сма да гре је на ша ср ца. Ка ко љу бав, ах љу бав, одр жа ва свет. На гла сио ко ли ко је бард зна-

431

ча јан пе сник, ука зи вао на ње гов ути цај на свет ску ли ри ку (Охо, чу се из пу бли ке!), ка ко је да нас све ма ње љу ба ви, али ова књи га ће све пре о кре ну ти.

Бард се сме шкао. Го де по хва ле. По ми сли, мо жда је кри ти чар у пра ву. Пре те ру је, али је у пра ву.

Чи тао је љу бав не пе сме уз зву ке ги та ре мла де да ме ко ја се оду ше ви ла сти хо ви ма збир ке Љу ве не пе сме. По но сан је бард што има ова кву пу бли ку, сре ћан што чи та пе сме ле пим, ама пре ле пим да ма ма, у ко је је на пр ви по глед за љу бљен.

За вр ши се чи та ње, а око бар да и кри ти ча ра се оку пи ше же не. Пру жа ле су сво је збир ке пе са ма. Кри ти ча ру се до па де ви со ка црн ка ча ко ра стих очи ју.

– По што ва ни М., имам ва ше књи ге, мо лим вас, ево мо је збир ке... Бар да је до ма ћи ца др жа ла за ру ку. Иде се на ве че ру. Још др же-

ћа, осе ћа ва тру у се би, осме хи ва ла се, јер ето има сре ћу да бу де са та ко ве ли ким пе сни ком.

Кри ти чар се чу дио, па ов де сви пи шу по е зи ју. Чи тав на ра мак књи га на ђе му се у ру ка ма. Не ко до да де ке су.

Бар ду ће до ма ћи ца чу ва ти да ро ве. Ло кал на те ле ви зи ја је сни-ма ла за ча јан до га ђај у ва ро ши М.

Ве че ра у са ли мо те ла про ђе уз ки кот, му зи ку, ви но и ру ме ни-ло ужа ре них ли ца не ко ли ко срећ ни ца што су у дру штву умет ни ка.

За умет ни ке! – ви као је ко но бар.За бар да, уми ља то је цвр ку та ла до ма ћи ца. И ти хо пе ву ши ла

„У ср цу мо ме... Ох, жи во те!” Бард се већ за ру ме нио, др жао је ле ву ру ку до ма ћи ци у кри лу,

де сном на здра вљао. Ох, да га ви де ње го ви пај та ши, да га са мо ви де. За луд ми је сва ова сре ћа ка да је мо ји не ви де, ми слио је.

Кри ти чар је по оби ча ју био ћу тљив. Да ви ла га је лич на му ка: же на от пу ште на с по сла, тех но ло шки ви шак, из да вач ка ку ћа у ко јој је ра дио ће, ка ко из гле да, про па сти, ћер ка не за до вољ на хо ће из зе мље да бе жи, али ка ко, али где? За луд ди пло ма, за луд ви со-ки про сек... Ра чу нао је да ће ов де до би ти не ку цр ка ви цу, али они ка жу да ће упла ти ти на ра чун. Ее ее! Чу је уз дах у се би. Црн ка, Гор да на се зо ве, при пи ја се уз ње га, до ди ру је дој ком. Окре не се на гло, кри ти чар осе ти бла ги удар дој ки, и то пли ну ко ја га про же. Хо ће да до ђе та мо где год ка же, она ће се за све по бри ну ти. Да је му сво ју зби р ку, бри жљи во, с љу ба вљу, упа ко ва на, врп цом је по-ве за на. Мо ли да на пи ше при каз за но ви не. Ни шта не жа ли, зна да се све пла ћа, он да за пе ву ши пе сму Те ре зе Ке со ви је: „Све се вра ћа, све пла ћа...” Од ње га све за ви си, он је кр ти чар пре ма ње го вом су ду се сви упра вља ју, ла ко ће на ћи спон зо ра по сле ње го вог при ка за.

432

Хте ла је с њим у со бу, од ло жи ли су то за не ку дру гу при ли ку, до-го во ри ли, она ће упла ти ти ви кенд у ба њи. Дис крет но.

Бар да је у со бу ис пра ти ла до ма ћи ца. Ма ло се те ту рао, она га др жа ла под ру ку, смех се орио ход ни ком.

Још га не ма, ево ју тро је до брах но од ма кло. Кри ти чар по ми-сли ка ко је тре ба ло да оде са бај ле ау то бу сом, али пар хи ља да у џе пу му је био сав име так. Ни у ста ну не ма, же на се за ду жу је код сво јих. Хте ла си за умет ни ка, а не знаш да су умет ни ци ва зда би ли го ље, ко ри ла ју је мај ка.

Ко нач но, ево и бар да. Се да ко са се ви јо ри, пер чин се сплео, мо же му се, уста, осмех од уха до уха. Ка да се ста ри пањ за па ли, те шко се га си, ка зи вао је. Ви диш сре бр на ко са, ал че лич на олов ка. Ха – ха – ха... Жи вот пи ше ро ма не, ро ма ни не опи су ју жи вот. Ова би и мр твог ди гла. Не го да на пи шеш не што, о ње ној по е зи ји, ми слим. Ја ћу ви де ти са Р. да бу деш пред сед ник жи ри ја, да се ма ло, чо ве че, сре диш.

Иде мо, по ве шће кри ти ча ра, оста ви ти на по ла пу та, та мо где им се ста зе ра зи ла зе. Во зио би га у Н., за слу жио је, али има не ке оба ве зе.

Вре ме ле по, дан је се њи, ру де по ља, ми ри ше је сен. Не бом пло ве ру жи ча сти обла ци. Пут во ди по ред ре ке, сме њу ју се пеј за жи, ли ста књи га зе маљ ска. Сли ке за пе сму, ве ли бард. Ку пио је но ва ко ла. То ми је од на ци о нал не. Тре ба има ти сре ће у жи во ту, ни шта без сре ће. Џа ба та ле нат, ако не маш сво га, да те по гу ра, по ву че, и сре ће. Да ни је би ло зе мља ка ми ни стра ни шта. И по ред то га мо рао сам да по тег нем ве зе. Ста ре, ко му ни стич ке. Они се још пи та ју, по њи хом ре цеп ту се још ку ва. Ка да бо ље раз ми слим ни је то не ка па ра. Онај пе вач, ка ко оно бе ше, онај сла вуј из Мр ча је ва ца што му је зет ми-ни стар из ра дио пен зи ју за ве че узме пе де сет хи ља да. Ко ли ко ја тре ба ме се ци да при мам да бих те па ре ску пио. Ср ди се, при ти ска гас, ау то бру ји. Кри ти чар ћу ти, у гла ви му дру ге ми сли. За све чо век тре ба да се ро ди. Тра пав сам, не сна ла жљив. Као де те ме учи ли да по шту јем ста ри је, да ра дим, да...

Ето, ње гов при ја тељ А. на пла ћу је при ка зе, ре цен зи је. Оне из ди ја спо ре су де ра ли, на гра де им обе ћа ва ли. Пу то ва ли та мо, њих по зи ва ли ова мо. Бард при ча ка ко су и те на ци о нал не упро па сти ли, ис ко ри сти ли они ко ји су се сна шли. Зар на род на не ве ли: „Ко уми-је ње му дви је”. А ти, мој дру же, хо ћеш ча сно. Зар не знаш по сло-ви цу: „Хо ћеш ча сно, не ће мо ћи ла сно!” Ха – ха – ха. По ква ри ла пла-но ве естра да. Ни је естра да, не го па ре. Ко ли ко су са мо па ра до би ли они у ко ми си ји. Пи тај Б. Ш. Пи тај Р... Ми слиш да ће ре ћи. Па ра вр ти где бур ги ја не ће. Са мо још да се ови са естра де се те па да уђу у Ака де ми ју. За што да не, да са мо знаш ка квих има та мо. Из ла пе ли,

433

за бо ра ви ли чи ме су се не ка да ба ви ли. Ака де ми ја, оде ље ње за естра-ду. Мо гу му зи кан ти да фор ми ра ју сво ју ака де ми ју.

Кри ти чар ћу ти. Ми сли ка ко ли ће га же на ср ди то до че ка ти. – Чо ве че, до кле ми слиш ова ко? Ка кве књи ге, ви диш да не ма-

мо чи ме тро шко ве да пла ти мо, не ма од ко га ви ше ни да зај ми мо. Бард при ча ка ко ће о но ћа шњем до жи вља ју да на пи ше љу бав-

ну еле ги ју. Жи вот је леп, ста ри мој. Де сном тап ше кри ти ча ра по ра ме ну.

Ево их у С. По здра вља ју се, бард од ла зи, зрак од би јен од ста-кла ли му зи не па де на кри ти ча ре во ли це. Ха и ку мо ме нат, по ми сли. Има уско ро ау то бус за Т.

До бро, по пи ћу ка фу. Без вољ но спу сти тор бу са пе снич ким збир ка ма по ред сто ли це. Оста ви ће их ов де на сто ли ци, не ко ће их узе ти, об ра до ва ти се мо жда. Ни је имао ду ше да их ба ци у кон теј нер. Ста ви ке су на сто ли цу. Зби р ку цр но ко се одво ји. Као да чу њен умил ни глас: „Не ба цај те је, мо лим Вас, на пи са ла сам вам и пи смо, за мо ли ла да пи ше те о мо јим пе сма ма. Г. М. Пе сме мо је ду ше.”

Раз ве за врп цу и отво ри зби р ку. Из отво ре не књи ге ра до сно му на миг ну ше па пир не нов ча ни це.

434

ГИНТЕР КУНЕРТ

СУДБИНСКА ОПОМЕНА

СЈЕНКА

У Хирошими је сјенка човјека сјелаНа лук једног моста што се показује.Човјек који сјенку баци недостајеОткада је надбомба долетјела.

Она пуче. Талас тог сунца ватрениИспари оног брзо, времена не оставиЗа опроштајну ријеч, свијет заборавиНа њу, и оста то што се окамени.

А ко тај непознати једном бијаше,Нико не зна, јер тог је смртног тренаГрад такође умро са свим што имаше.

Да не пропаднемо тако ко он, сјенаЊегова нијема о опасности збораше:Ми смо месо. Он рана је отворена.

435

СПОМЕНИК

Да л магла је ил пара с хрпа отпадака,да л снијег је, сунце сија или киши,овдје се човјек као споменик самогсебе једноставно сам у себи уруши.

Трава расте, вене и расте изноваи масовне гробнице несметано прекрива,глава од мрамора и срце од кречњака,које се ни због чега не узнемирава.

На угловима улица или мутним барама,на постољу, на тргу што махом се избјегава,завијан, наоблачен, прокисао и заборављен,а у граниту једна реченица мршуљава.

Тако генерације траже једна од другеспомене и пратњу кроз временитост,као да не постоји ни снијег, ни киша,ни сунце, ни пролазност.

436

БЕРЛИН – ПАЛЕОНТОЛОШКИ

Овдје сви седименти леже отворени:у слојевима је историја презентована:крв, зној и балега надањем проткани,што води кроз стијење прошлих дана.

Град: фосил на свим крајевима:умрло вријеме што у себи истрајава.Усуђујеш се да не закренеш очима,да оно остане: ко садашња јава.

437

СУДБИНСКА ОПОМЕНА

Звијезде тамо горе. И пришивене на капуте.Историја убилачки случај. Ридање починилаца.Сат показује: задње миленијумске минуте.А синови постају попут својих отаца.

Невиност изгубљена. Касно да се каје.Нико мртве не зове у живот обновљени.Тако и нас с налетима вјетра нестаје,иако смо на трајање устремљени.

Напријед у ништавило и несрећу посијаниза нове генерације, оне долазеће.Писмо на зиду, од пјесме смо издани,будућност никог поштедјети неће.

438

СУМРАК БОГОВА

Задржат се не да: живот. Овај дан.Ткиво се растаче и ишчезава.Ти смисао тражиш, шта год се дешава.У најмању руку, бићеш томе предан.

Не можеш да поднесеш сазнања:од блата и ватре једно чудовиштесвемиром путује, одмора не иште,стално у бјекству од таквих питања.

Увид: да се приберемо, немоћни смо.И не налазимо никог ко је сличаннама, бозима. Да помоћи је вичан.Препуштени смо себи немилосно.

439

ТРАГ

Траг који све те ријечи оставишетако је туђ. И реченице листом.Човјек се све удаљенији пише,остајућ притом на мјесту истом.

Машинска бука и крици се чујусмртни, издалека тон хладан:синтактички се редови образујуу којим стојиш: било ко, незнан.

Један притисак дирке: ти си био.Стегнута пест: ништа не задржава.На почетку би ријеч коју си штио:значила је сјећање. Без заборава.

440

ПОДСМИЈЕХ

Једва чујан и као из великих дубинаПробио се на површину и попео високоИз пукотина и из провалија планина Лава подсмијеха кренула је својим током.

Нападао је на градове и тукао у фасадеДа су неке зијале над оним што су крилеПрепуштене подсмијеху из земаљских јамаПоносне градње своју су тајну срж откриле.

Орило се. Трештало. Тумбало до промуклости Помијешано с јецањем с којим и крај стижеКада се повукао у кућиште и занијемиоПодсмијех који себе самога сажиже.

Превео с немачкогСтеван Тонтић

441

Т Е МАТ : ПОС Т Д Е МО К РА Т И ЈА

АЛ ПАР ЛО ШОНЦ

ПОСТ ДЕ МО КРА ТИ ЈА: СТРУК ТУ РА КО ЈА СЕ ОЧИ ТУ ЈЕ

Пост де мо кра ти ја је ста ње де мо кра ти је у нео ли бе ра ли зо ва ном ка пи та ли зму. Мо же се ре ћи и та ко да се де мо кра ти ја, не ка да про-гла ша ва на не из о став ном, у њој сво ди на функ ци о нал но-ин стру мен-тал не ре ла ци је. Она је сте си ту а ци ја у ко јој су им пул си ега ли та-ри зма то ли ко ре ду ко ва ни да ви ше не ма ју мо би ли за циј ске ефек те. Нај зад, у пост де мо кра ти ји де мо крат ска мо би ли за ци ја по ста је пред-мет функ ци о нал ног упра вља ња у скло по ви ма уз на пре до ва ле и екс пан зив не при ва ти за ци је – сход но то ме ће се ка сни је ту ма чи ти и ре пре зен та тив ни по јам у од но су на пост де мо кра ти ју, „при ва ти зо-ва ни кеј нзи ја ни зам”, ко ји је ско вао Ко лин Кра уч (Co lin Cro uch), је дан од ро до на чел ни ка овог кон цеп та. До ду ше Кра уч је до тич ни по јам чвр сто ве зи вао за кри зу ко ја је из би ла 2008. го ди не и ко ја још увек тра је. Ње гов ин те рес се по ка зи вао у то ме да се пре по зна ју еле мен ти по ли тич ке тран сфор ма ци је по сле ула ска кри зе на дру штве ну сце-ну. Али не мо же мо одво ји ти нео ли бе ра ли за ци ју све та од Кра у чо-вог кон цеп та: не ће би ти слу чај но да је ро до на чел ник тер ми на ве-о ма бр зо на шао за сход но да се по за ба ви и те мат ски о бу хват но нео ли бе рал ним pensée uni que: очи глед но по сто је не слу чај не ве зе из ме ђу на ди ра ња нео ли бе ра ли зма и уста ље ња пост де мо кра ти је.1

Пост де мо кра ти ја је, на да ље, из раз про тив реч но сти из ме ђу им пе ра ти ва ди на ми ке ка пи та ла на свет ским/ре ги о нал ним/ло кал-ним ни во и ма и де мо крат ских на сто ја ња. Она по ка зу је ин хе рент на огра ни че ња у по гле ду уни вер за ли за ци је де мо крат ских мо ме на та.2

1 Co lin Cro uch, The Stran ge Non-De ath of Neo li be ra lism. Po lity Press, Cam-brid ge 2011.

2 Упо ре ди: Pi er re Ro san val lon, „De moc ra tic Uni ver sa lism as a Hi sto ri cal Pro-blem”, Con stel la tion, 16, No 4, 2009.

442

Пост де мо кра ти ја је си ту а ци ја ка да се иде о ло шки афир ми ше чи-ње ни ца да се тр жи ште на ме ће из са мог се бе, а оно је не моћ но без си сте ма тич не др жав не пот по ре.

При то ме, ни је реч са мо о пу ком вре мен ском од ре ђе њу („би ти по сле де мо кра ти је”) ко ли ко о јед ној кри тич кој ди јаг но зи ко ја, да-ка ко, по га ђа са вре ме ност. Она све до чи о то ме да је де мо кра ти ја, по став ши те рет, у то ли кој ме ри не у тра ли зо ва на да ви ше не пред-ста вља ни ка кву опа сност за ре про дук ци ју по сто је ћег по рет ка. Пост-де мо кра ти ја је ста ње без де мо са, то је де мо кра ти ја без суп стра та де мо кра ти је. Не ка да шња на зна ка о „по лу-су ве ре ном на ро ду”3 ко ја је би ла че сто те ма ти зо ва на син таг ма у ше зде се тим го ди на ма XX ве ка, са да већ из гле да као не до сти жно ста ње. Са да би тре ба ло го во ри ти о де по ли ти зо ва ној (или ан ти по ли тич кој) де мо кра ти ји ко ја је под врг ну та при пи то мља ва њу. Тврд ња да се тек са де по ли-ти за ци јом од ре ђе них ви тал них про бле ма моћ/власт при бли жа ва гра ђа ни ну4 де лу је ци нич но, а ипак при ста је са вре ме ним то ко ви ма.

Пост де мо кра ти јом се по ка зу је да тра ди ци о нал но од ре ђе ње по рет ка као „ли бе рал не-де мо кра ти је” да нас не по га ђа су шти ну, од но сно да је про ма шу је. Пост де мо кра ти ја је кон сте ла ци ја у ко јој је ња ва ју аго ни стич ки мо мен ти де мо кра ти је, ко ја ио на ко по ста је ре дун дант на. Су жа ва њем аго ни стич ког по ља за де мо кра ти ју сла би и стра те шки уоб ли че на свест у од но су на од ре ђу ју ће кон флик те у мо дер ном дру штву.

Осим то га, пост де мо кра ти ја ба ца кри тич ко све тло на мно го-број не ути цај не те о риј ске за хва те. Ио на ко, ва ља ма кар за бе ле жи-ти да пост де мо кра ти ја до би ја сво ју фор му у пе ри о ду ка да по сто ји ин тен зив на за ин те ре со ва ност у од но су на де мо кра ти ју, ка да се из но ва по ста вља ју основ на пи та ња.5 Та ко, по гле да ли се те о риј ска про дук ци ја, мо же се ре ћи да на зна ка о пост де мо кра ти ји до во ди у пи та ње и та кве по ду хва те као што је де ли бе ра тив на кон цеп ци ја по ли ти ке Јир ге на Ха бер ма са (Jürgen Ha ber mas), ко ја још увек ра-чу на са да ле ко се жним мо гућ но сти ма де мо кра ти је, и на ро чи то по тен ци ра ве зу из ме ђу при ват не и јав не ау то но ми је, од но сно спој из ме ђу прав не др жа ве и на род не су ве ре но сти. Или, кон цепт пост-

3 El mer E. Schattschne i der, The Se mi-So ve re ign Pe o ple: A Re a list’s Vi ew of De moc racy in Ame ri ca, Chi ca go 1960.

4 Pe ter Ma ir, „Ru ling the Void: The Hol lo wing of We stern De moc racy”, New Left Re vi ew, 42, No vem ber –De cem ber 2006, 25–51.

5 Би ће до вољ но да по ме не мо два при ме ра: Phi lip Pet tit, „De li be ra ti ve De-moc racy and the ca se for De po li ti ci sing Go vern ment”, Uni ver sity of New So uth Wa les Law Jo u r nal, 2001, No. 58, 46; Fa reed Za ka ria, The Fu tu re of Fre e dom, New York 2003, 248. За ка ри ја при па да пле ја ди оних ми сли ла ца ко ји сма тра ју да се тек са кон-сти ту ци о нал ним га ран ти ја ма (тач ни је са кон сти ту ци о нал ним ли бе ра ли змом) де мо кра ти ја мо же ди сци пли но ва ти.

443

де мо кра ти је кри тич ки ре флек ту је и те о риј ска на сто ја ња јед ног Џо на Рол са (John Rawls), ко ји је још да ле ке 1971. го ди не об ја вио та ко ре ћи ка нон ско де ло по во дом де мо крат ске кул ту ре.

Ва ља пре по зна ти чи ње ни цу да ова ква ди на ми ка де мо кра ти је ни је нео че ки ва на, од но сно да не из не на ђу је с об зи ром на ра ни је тен ден ци је. Јер, дис кур си ко ји су до ка зи ва ли ин хе рент не опа сно-сти де мо кра ти је за по ре дак одав но по сто је у раз ли чи тим об ли ци ма, те раз ви ја ју раз ли чи те ар гу мен та ци је од нај ра ни јих вре ме на. Те шко је то ис ка за ти дра ма тич ни је од Жа ка Ран си је ра (Jac qu es Ran ciè re), ко ји опе ри ше пој мом „мр жња пре ма де мо кра ти ји” ис ти чу ћи ро бу-сни кон ти ну и тет јед не тра ди ци је са не га тив ним од но ше њем пре ма де мо кра ти ји, а са раз ли чи тим ар гу мен ти ма као крун ским до ка зи ма про тив де мо кра ти је6: сход но то ме, де мо кра ти ја се сма тра „екс це-сном”, она са др жи је згро „по пу ли зма” ко је ра за ра чвр сти ну сло бо-де, она је сте ци ште за раз мах мно штва ко је се оти ма кон тро ли и ди сци пли ни. По сто ји ду га тра ди ци ја „стра ха од ма са”7, ко је су на-вод но под ло жне за во ђе њу тре ну тач них и про ви зор них стра сти и не при кла ња ју се ре флек то ва ним обра сци ма иде ја, или дис кур зив-ним про це ду ра ма ар гу мен та тив них рас пра ва. Де мо кра ти ја, чак и она де ли бе ра тив на, увек мо же до ве сти у пи та ње то ко ве јав них ар гу мен та ци ја ко је се за сни ва ју на прин ци пу оп што сти. У де мо кра-ти ји се ре кла ми ра сло бо да, али она тек по ста је ма ска ко ја скри ва не што са свим дру го, на и ме – мр жњу пре ма го спо да ру, ка ко би смо мо гли па ра фра зи ра ти из ре ку јед ног слав ног пи сца, То кви ла (Toc que-vil le).8 У де мо кра ти ји се кри јум ча ри ега ли та ри зам, вла да ви на јед-на ко сти ко ја ни је ни шта дру го до тро јан ски коњ, ко ји скри ва атак на при мат, од но сно ау то ри тет сло бо де.

Да има „ви шка де мо кра ти је”, та ква оце на је не бро је но пу та ис ти ца на. Та ко зва ни оби чан чо век, искон ски про гла ша ван не по-бит ним ау то ром по ли ти ке са по ја вом мо дер ни те та на исто риј ској сце ни, ко ји је по тен ци јал ни су бје кат асо ци ја циј ских од но са у ци љу пре ва зи ла же ња ста ња де фа во ри зо ва но сти, увек је био и пред мет сум њи че ња. Во ља из ра сла из уну тра шњо сти де мо кра ти је мо же хте ти не што дру го у од но су на сло бо ду, или у од но су на тр жи шне од но се: у то ме ле жи ње на опа сност, те се она увек мо ра укро ти ти. У де мо кра ти ји се на зи ре до ми на ци ја бро ја на спрам вла да ви не оно га што се не мо же под ре ди ти бро је ви ма: за не ке кри ти ча ре де-мо кра ти ја не уда ра са мо на сту бо ве основ них прин ци па мо дер ни-те та, на и ме – сло бо де/јед на ко сти/ума . Го во ри ло се да се иде то ли ко

6 Jac qu es Ran ciè re, La ha i ne de la démoc ra tie, La fa bri que, Pa ris 2005.7 О то ме: Éti en ne Ba li bar, La cra in te des mas ses, Ga lilée, Pa ris 1997.8 C. A. H. C. de Toc qu e vil le, L’an cien régi me et la révo lu tion, Gal li mard, Pa ris

1967, 266.

444

да ле ко у апо те о зи де мо кра ти је да се она из јед на ча ва са до брим жи во том, то јест са оп ти мал ним ста њем на ших пре фе рен ци ја и же ља; на кра ју до ла зи до то га да се де мо крат ска пра ви ла по вре ђу ју за рад за до би ја ња де мо крат ски уоб ли че них ци ље ва и ре зул та та.9 Нај зад, не го во ри се слу чај но чак о „де мо крат ском чо ве ку”, што би тре ба ло да до ка зу је да де мо кра ти ја уно си ан тро по ло шку транс-фор ма ци ју у би ће чо ве ка ко ји ви ше ни је исти као што је пре био.

Не ће мо на ста ви ти са из но ше њем раз ли чи тих при го во ра про-тив де мо кра ти је, до вољ но је ре че но. Исто вре ме но ће мо на гла си ти да се кон цепт пост де мо кра ти је ипак не мо же под ве сти под тра-ди ци о нал не кри ти ке де мо кра ти је. Не ће мо, да кле, за не ма ри ва ти огра де ко је раз два ја ју ста ри је ре флек си је, од но сно ста ри ју авер зи ју пре ма де мо кра ти ји и кон цепт пост де мо кра ти је. Ов де, при ме ра ра ди, не ће би ти до вољ но да ин си сти ра мо на не ка да шњим на зна-ка ма о „кри зи де мо кра ти је”. До тич ни кон цепт иде мно го да ље, он ви ше не су ге ри ше са мо ста но ви ту сум њу и не уста но вља ва са мо опа сно сти по во дом де мо кра ти је ко ја за до во ља ва по је ди нач не же ље уме сто усме ра ва ња ене р ги је на јав не по сло ве; не, ов де се ви ше не го во ри са мо о то ме да раз мах де мо кра ти је угро жа ва при мат оног оп штег не го се из но си оце на да је де мо кра ти ја са те ра на у окви ре у ко ји ма је она ин сти ту ци о нал но ди сци пли но ва на и под ре ђе на им пе ра ти ви ма са мо кре та ња ка пи та ла.

Пре ма то ме, сма тра мо да пост де мо кра ти ја ни у ком сми слу ни је са мо кон јунк тур на кон сте ла ци ја ко ли ко струк ту рал ни фе но-мен у по ме ну тој епо хи. Оно што се же ли по го ди ти на зна ком пост-де мо кра ти је, да кле се же у са му струк ту ру нео ли бе ра ли зо ва ног ка пи та ли зма. У сле де ћим ко ра ци ма ће мо по ку ша ти да по ка же мо пр во фе но ме но ло ги ју пост де мо кра ти је, а ка сни је ће мо на сто ја ти да по ну ди мо и об ја шње ње за ста би ли за ци ју пост де мо кра ти је у да на шњим усло ви ма. На не ким ме сти ма сле ди мо ар гу мен та ци ју Ко ли на Кра у ча, али на ше оце не се раз ви ја ју не за ви сно од ње га. По-ла зе ћи од то га да се Кра уч, упр кос сме лој и оди ста про во ка тив ној на зна ци, те и опи су, ипак мо же кри ти ко ва ти у по гле ду пој мов них ре флек си ја по во дом по ли ти ке и еко но ми је, из но си мо и вла сти ту ин тер пре та ци ју.

*

Још је ва жан ми сли лац Ал берт Хирш ман (Al bert Hirschman) пред ла гао сле де ћу три ја ду ко јом се мо же осве тли ти фе но ме но ло-ги ја по ли тич ких од го во ра на од ре ђе не дру штве не про бле ме из лаз,

9 Ant hony de Ja say, The Sta te, Li berty Fond, In di a na po lis 1998.

445

про тест и ло јал ност.10 Из лаз је сте на пу шта ње од ре ђе не дру штве не сце не (ре ци мо ми гра ци ја из не ке зе мље) услед пер цеп ци је не мо ћи или услед осе ћа ја бе сми сла од ре ђе не бор бе; про тест се и те ка ко мо же по ве за ти са де мо кра ти јом, бу ду ћи да се он мо же раз ви ја ти из де мо крат ских по бу да, или се мо же ве зи ва ти за при ну ђи ва ње оних ко ји су на вла сти да по ла жу ра чу не: ло јал ност је при а ња ње уз од ре ђе ну ори јен та ци ју уз од у ста нак од из ла за и про те ста.

Хирш ма нов мо дел се, без сум ње, мо же ис ко ри сти ти за опис мно го број них фе но ме на (да на шњи ми гра циј ски про блем си гур но спа да у та кве фе но ме не); оста је да се ви ди сло же ни склоп ме ђу соб-них од но са из ме ђу из ла за, про те ста. За пра во, Хирш ман, ко ји же ли да по ну ди мо дел за ре ла тив ну рав но те жу из ме ђу на ве де них мо ме-на та, тра жи мо гућ ност опи са ин тер ак ци је из ме ђу по ли тич ке и еко-ном ске сфе ре. То би тре бао да бу де мо дел ко ји те ма ти зу је ин тер ак-ци ју из ме ђу еко но ми је ко јом се упра вља ка пи та ли стич ки-тр жи шно и по ли ти ке ко ја је са зда на из ме ђу по ло ва де мо кра ти је и ли бе ра ли зма.

По сма трај мо Хирш ма нов мо дел из пер спек ти ве пост де мо-кра ти је! На и ме, мо дел мо ра да до ка же сна гу из но ва на исто риј ски кон крет ним усло ви ма. Мо гли би смо да ка же мо да је улог овог мо-де ла да по ка же мо гућ ност по сту ли ра не рав но те же у са вре ме ним дру штве ним усло ви ма. Но, ако по ку ша мо да те сти ра мо Хирш ма-нов из ван ре дан по ку шај из на ве де не пер спек ти ве, мо же мо ре ћи да мо дел на и ла зи на од ре ђе не про бле ме, од но сно да се кон фрон-ти ра са усло ви ма ко ји уз др ма ва ју чак и ону ре ла тив ну рав но те жу ко ју смо на зна чи ли ма ло час. Ов де на ме ра ва мо да на крат ко на пу-сти мо те рен по ли тич ке фи ло зо фи је или те о ри је и да се упу ти мо пре ма учин ци ма од ре ђе них ис ку стве них про пи ти ва ња. На и ме, ако за тра жи мо по моћ ем пи риј ских на у ка, за час мо же мо до ћи до од го ва ра ју ћих ре зул та та.

Два ис тра жи ва ча11 су по сто је ћу си ту а ци ју у САД под врг ну ла скру пу ло зној ана ли зи чи ји ре зул та ти осве тља ва ју ста ње де мо кра-ти је и афи р ми шу на ше по гле де о пост де мо кра ти ји. Те ма ти зу ју ћи огро ман ма те ри јал (1779 раз ли чи тих си ту а ци ја), ау то ри ис тра жу-ју чи ји ути цај се мо же сма тра ти ме ро дав ним (са па те тич но-де кла-ра тив ним пи та њи ма: Ко за и ста вла да? Ко ји је за и ста пра ви оквир су ве ре ни те та гра ђа на?). Опе ри шу ћи тер ми ни ма „елек то рал на де-мо кра ти ја” „до ми на ци ја еко ном ских ели та”, „ма јо ри тар на де мо-

10 Al bert O. Hirschman, Exit, Vo i ce and Loyalty, Re spon ses to Dec li ne in Firms, Or ga ni za ti ons and Sta tes, Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge, MA 1995.

11 Mar tin Gi lens and Be nja min I. Pa ge, „Te sting The o ri es of Ame ri can Po li tics: Eli tes, In te rest Gro ups, and Ave ra ge Ci ti zens”, Per spec ti ves on Po li tics, Vol. 12, No. 3, Sep tem ber 2014. Упо ре ди сна жан опис ре пу бли кан ске де мо кра ти је: Mi lan Po du na vac, Re pu bli ka ni zam, Pod go ri ca, 2014. Ви ди на ро чи то кри ти ку Ха бер ма са, ibid., 306.

446

кра ти ја”, „ма јо ри тар ни плу ра ли зам” ау то ри убе дљи во по ка зу ју да је ути цај „ци вил них су бје ка та” у нај ве ћем бро ју слу ча је ва при-ме тан тек уко ли ко се по ду да ра са ори јен та ци ја ма „еко ном ских ели та”. Ми не сма тра мо да де скрип тив ни по јам „еко ном ских ели та” по га ђа струк ту рал не де те р ми на ци је, али у по јав ном сми слу да те ем пи риј ске на зна ке ипак су ре ле вант не за на шу те му. Уто ли ко, по ла зи мо од то га да ова ква ем пи риј ска ис тра жи ва ња и те ка ко пред ста вља ју до бар ма те ри јал за ре флек сив ну об ра ду.

Ни ма ло не ва жно, ова ква ис тра жи ва ња уо кви ру ју и оце ну већ по ме ну тог Ран си је ра, ко ји се не ус те же да ока рак те ри ше сва ку др жа ву као оли гар хиј ску. Шта ви ше, он де цид но из ја вљу је да су и са да шњи кон сти ту ци о нал ни об ли ци про же ти оли гар хиј ским ма-три ца ма, као што се не ли би да твр ди да да на шње дру штво ни је ни шта дру го до игра раз ли чи тих оли гар хи ја.12

Ран си јер, на ко га ће мо се још по зи ва ти, алу ди ра на ра ђа ње по ли ти ке у тре нут ку ка да се уви ђа да је пра во на моћ за сно ва но на ро ђе њу под ло жно де кон струк ци ји: та да се ја вља ју ба рем еле мен-ти на род не су ве ре но сти, ко ја озна ча ва да је др жа ва по се би од ре ђе-на рас це пом, од но сно да је дру штво из ну тра из бра зда но рас це пом. Ње го ве ана ли зе су на да све дра го це не и не мо же мо се отрг ну ти ути ску да да на шњи др жав ни ан га жма ни у по гле ду пе р пе ту и ра ња не јед на ко сти мо ра ју да бу ду у ве зи са тра го ви ма оли гар хиј ских струк ту ра.

Али већ на овом ни воу раз ми шља ња же ли мо да су ге ри ше мо и не што дру го: „при ва ти за ци ја” ко ја по га ђа др жа ву и ко ја се, да ка-ко, увек мо ра раз у ме ти и у кла сич ном сми слу као раз вла шћи ва ње, ства ра и дру ге про бле ме у од но су на Ран си је ро ве на зна ке. На и ме, при ва ти за ци ја др жа ве ко ја се уо ча ва у раз ли чи тим мо ду си ма,13 те осла бље ње ње не ужле бље но сти у јав ну сфе ру, ства ра раз ли чи те зо не „не-др жа ве”. И он да ов де ва жи ри го ро зна оце на: „сва ка др жа-ва ни је ну жно де мо крат ска, али се не-др жа ва, по де фи ни ци ји, не мо же де мо кра ти зо ва ти.”14 Та ко до би ја мо до дат ни им пулс за де фи-ни са ње на ше те ме. Пост де мо кра ти ја нас ве зу је за кон сте ла ци ју у ко јој се умно жа ва ју до ме ни „не-др жа ве”, где се мул ти пли ку ју ефек ти при ва ти за ци је др жа ве и где се из но ва по твр ђу је не мо гућ-ност де мо кра ти за ци је др жа ве.

Ако се вра ти мо ма ло час по ме ну тим ана ли за ма, мо же мо за кљу-чи ти да ци ти ра на ис ку стве на ис тра жи ва ња уз др ма ва ју мо гућ но сти пре до че ног Хирш ма но вог мо де ла. По здра ви ли смо да ти мо дел

12 J. Ran ciè re, ibid., 80.13 He i de Ge r sten ber ger, „Öffentliche Sta at sge walt? Zum Verhältnis von Kor rup-

tion und Sta ats form”, Pro kla, 2001, 124, No. 3, 147–169.14 Etjen Ba li bar, Mi gra đa ni Evro pe?, Cir cu lus, Be o grad 2001, 392.

447

на ро чи то узи ма ју ћи у об зир то што он са др жи про тест као кон сти-ту тив ни еле мент мо де ла: про ми шља ње де мо кра ти је без ло ги ке про те ста јед но став но ни је мо гу ће. Јер, тек овај кон сти ту тив ни мо-ме нат отва ра трај не мо гућ но сти за евен ту ал ну ини ци ја ти ву по во-дом од ре ђе них про бле ма ко је уо ча ва ју де фа во ри зо ва ни; тек овај тран сцен ден тал ни хо ри зонт де мо кра ти је, на и ме от пор/про тест, др жи по ре дак у ди на мич кој кон сте ла ци ји. Је два да тре ба ре ћи да се ува жа ва њем по тен ци јал ног про те ста као пред у сло ва за про ме-ну и за ко лек тив но де ло ва ње/оку пља ње, а ујед но и за кон тра моћ, мо же уоп ште го во ри ти о де мо кра ти ји. Хирш ма нов по ку шај (ко ји се мо же про ши ри ти и ко ји до жи вља ва раз ли чи те до дат не ин тер-пре та ци је) је сте про це су ал но по ста вљен: од но си из ме ђу из ла за, про те ста и ло јал но сти ни су уна пред од ре ђе ни, под ре ђе ни су ко-ло те чи ни кон тин гент них мо ме на та.

Без об зи ра на то ка ко ће мо ин тер пре ти ра ти де мо кра ти ју – као он то ло шки уоб ли че ну пар ти ци па ци ју ко ја је екс пре си о ни стич ког ка рак те ра,15 или као ква зи а нар хи стич ки ток ко ји пре ва зи ла зи сва-ку фор му, од но сно као не-по ре дак или, па ра док сал но ре че но, моћ оних ко ји не рас по ла жу пре ро га ти ви ма да има ју моћ, те је је ди на при ме ре на про це ду ра по во дом де мо кра ти је оно кон тин гент но, од но сно лу триј ска игра,16 или као те ле сно оку пља ње, као те ле сно--про стор но за јед ни штво ко је се фор ми ра пре уоб ли ча ва ња сва ког по ли тич ког зах те ва, да кле, као де мо крат ско-те ле сну за јед ни цу,17 или као сте ци ште аго ни стич ких им пе ра ти ва у од но су на јед на кост-мо ћи, на ро чи то у од но су на де фа во ри зо ва не,18 де мо кра ти ја увек мо ра са-др жа ва ти ко лек тив не ини ци ја ти ве из ра сле из про те ста. Хирш ман из ве сно за зи ре од би ло ка кве ме та фо ре ко ја упу ћу је на по при ште ре ла ци ја из ме ђу из ла за, про те ста и ло јал но сти у сми слу не ке по-след ње бит ке: ње гов мо дел од ба цу је сва ки по след њи циљ. Он је за ин те ре со ван тек за то да фик си ра тран сцен ден тал не усло ве де-ло ва ња у мо дер ни те ту. Али уз по ме ну те ем пи риј ске тврд ње, то јест оне мо ћа лост евен ту ал не кон тра мо ћи, од но сно осла бље ност гла са ча у од но су на до мет мо ћи „еко ном ских ели та”, ипак се мо ра-ју из ра зи ти сум ње у де ло твор ност да тог мо де ла. Хирш ман цр та мо дел, али ни у јед ном тре нут ку не ула зи у ана ли зу усло ва ко ји ге не ри шу ре ла ци је из ме ђу про те ста, из ла за и ло јал но сти: на овај на чин се мо же до би ти ути сак да је из бор из ме ђу ових оп ци ја тек

15 Ка ко то од ре ђу је Cor ne li us Ca sto ri a dis, L’In sti tu tion ima gi na i re de la so ciété, Se uil, Pa ris 1975.

16 J. Ran ciè re, ibid., 79. 17 Ju dith Bu tler, No tes To ward a Per for ma ti ve The ory of As sembly, Har vard

Uni ver sity Press, Cam brid ge, MA 2015, 189.18 Jac qu es Bi det, Op ća te o ri ja mo der ne, Dis put, Za greb 2007, 238.

448

део те о ри је од лу чи ва ња. А кли за ње пре ма пост де мо кра ти ји нас упо зо ра ва да ва ља упрег ну ти у ана ли зу и тре ти ра ње кон крет них исто риј ских усло ва; пост де мо кра ти ја са жи ма ком плекс раз ли чи-тих по сре до ва ња ко ја оте жа ва ју прак ти ко ва ње де мо крат ских ини-ци ја ти ва.

Уто ли ко се отва ра ју ста ре при че о плу то крат ским и оли гар хиј-ским по ре ци ма, ко је очи глед но ни су за ста ре ле.19 Још је Хе гел, чи је кри тич ке по тен ци ја ле не би смо сме ли за бо ра ви ти, знао да го во ри о „ру љи” у скло по ви ма сво је фи ло зо фи је пра ва: но, по гре шно би би ло ако би смо на ве де ни по јам ре дук тив но ве зи ва ли за су бјек тив ну пер-цеп ци ју си ро ма штва (што ина че је сте је дан од уло га у ар гу мен та-ци ји не мач ког фи ло зо фа); на и ме, Хе гел го во ри и о „лук су зној ру љи”, алу ди ра ју ћи не са мо на си ро ма шне не го и на су бјек те ко ји се мо гу раз у ме ва ти упра во из ви до кру га оли гар хи је.20 Јер, ни су ли оли-гар хи је упра во про то тип „лук су зне ру ље” у Хе ге ло вом сми слу?

У сва ком слу ча ју, ви ше је од симп то ма то што се пи та ње оли-гар хи је по но во по те же и у ис ку стве ним на у ка ма, а по нај ви ше у кон тек сту про бле ма ти ке не јед на ко сти.21 Ва ља ви де ти да је до тич на про бле ма ти ка ис пли ва ла у пр ви план, да по сто ји из у зет но ин тен-зи ви ра ње тре ти ра ња не јед на ко сти. Из ве сно је да рас пра ве о не јед-на ко сти ни су тек де ри ва ци ја, да се жу да ле ко, та ко да до ти чу основ-не по лу ге по рет ка. Да кле, не ма сум ње да ин тен зив на не јед на кост фи гу ри ра око нас, да су се раз ли чи ти об ли ци не јед на ко сти ду бо ко уко ре ни ли у са да шње ста ње. На пр о сто, по сто је ме ро дав на ис тра жи-ва ња ко ја и ем пи риј ски све до че о то ме.22 Али по сто је раз ми мои ла-же ња по во дом ин тер пре та ци је на ве де не чи ње ни це ко ја све до че о ди вер ген ци ји и по во дом дру гих ка пи тал них пи та ња.

Апо ло ге ти да на шњих тен ден ци ја ко ји сум њи че прин цип јед-на ко сти у ду би ни де мо кра ти је из но се оце ну да је кон сти ту ци о-нал но до стиг нут ско ро оп ти ма лан ба ланс из ме ђу сло бо де и јед на-

19 Ни је на од мет да се се ти мо тврд ње пре фи ње ног кон зер ва тив ца Аро на: „Не мо же мо за ми сли ти ре жим ко ји ни је оли гар хиј ски”, Raymond Aron, Démoc ra tie et to ta li ta ri sme, Gal li mard, Pa ris 1965, 134.

20 Ов де уме сто де таљ ног об ја шње ња упу ћу је мо на јед но из ван ред но де ло: Frank Ru da, He gel’s Rab ble, New York 2011, 100.

21 О „уде лу бо га тих као из ра зу оли гар хиј ских мо ћи” (J. Pal ma): J. G. Pal ma, „Ho mo ge ne o us Mid dles vs. He te ro ge ne o us Ta ils, and the End of the ’In ver ted-U’: The Sha re of the Rich is What’s Аll Abo ut”, De ve lop ment and Chan ge, 2011, 42(1), 87–153; J. G. Pal ma, „The Re ven ge of the Mar ket on the Ren ti ers: Why Neo-li be ral Re ports of the End of Hi story Tur ned Out To Be Pre ma tu re”, Cam brid ge Jo u r nal of Eco no mics, 2009, 33(4): 829–869.

22 Не ће мо ов де по ми ња ти ем пи риј ске по дат ке, то је ио на ко учи ње но у: Ko sta Jo si fi dis, Al par Lo šonc, No vi ca Su pić, Mo de li re di stri bu ci je i ne jed na kost, Pro le ter, Be čej 2015. Не ка се по ме не зна ча јан ау то ри тет ко ји си сте ма тич но и не-дво сми сле но до ка зу је по гор ша ва ње да те си ту а ци је: Ant hony At kin son, Ine qu a lity, Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge, MA 2015.

449

ко сти. Ако и по сто је пер зи стент ни об ли ци не јед на ко сти, они се мо гу ту ма чи ти као при вре ме ни: су бјек ти ко ји се упу шта ју у прак-ти ко ва ње тр жи шних рад њи на од го ва ра ју ћи на чин мо гу да на ди-ла зе ста ње не јед на ко сти, или мо гу да ком пен зу ју не јед нак по ло жај. Го во ри се, да кле, о те ле о ло шком схва та њу тр жи шта ко је са сво јим ди на мич ким спре га ма и по врат ним ути ца ји ма мо же да ко ри гу је на ста ло ста ње. Из ове пер спек ти ве ла мен та ци ја о не јед на ко сти или о оли гар хи ји је нео т пор на у од но су на си рен ски глас по пу ли стич-ке ре то ри ке. Тр жи ште из ми че сва кој до ми на ци ји, та ко да ње го ви ис хо ди не би тре ба ло да бу ду те сти ра ни кри тич ком ево ка ци јом сро за ва ња де мо кра ти је у пост де мо кра ти ју.

У све му то ме се, да ка ко, кри ју мно го број не кон тро ве р зи је. Јер, с дру ге стра не, кри тич ке ори јен та ци је твр де да не јед на кост ко ја до ти че струк ту рал не од ре ђе но сти ства ра мно го број не опа сно сти. Нај пре, а на ро чи то из пер спек ти ве ста ња де мо кра ти је, при ме ћу је се да не јед на ко сти де мо би ли зу ју енер ги ју за тран сцен ди ра ње по-сто је ћег ста ња и обе сми шља ва ју спрем ност на од ме ра ва ње јав них ства ри. Та ко се, и то у дра ма тич ном ви ду, мо же го во ри ти о „со ци-јал ној смр ти”, ко ја би ва про у зро ко ва на од ре ђе ним мо да ли те ти ма раз вла шћи ва ња.23

По не ста ја ње усло ва за из гра ђи ва ње про те ста ства ра да ле ко-се жне кон се квен це за ста ње де мо кра ти је ко ја се не пре ста но по ме ра пре ма пост де мо кра ти ји. Са да већ ско ро тра ди ци о нал на те ма о сла-бље њу син ди ка та као ре пре зен та на та од ре ђе них ин те ре са по твр-ђу је еро зи ју син ди кал но-асо ци ја тив них сна га. Осим то га, по сто је још не ки из у зет но зна чај ни мо мен ти ко ји про из и ла зе из по о штра-ва ња не јед на ко сти: ки да ју се ни ти ко хе зи је дру штва – у не јед на-ко сти ма рас цеп ка ни и у ин тен зи ви ра ној не јед на ко сти за гла вље ни су бјек ти гу бе асо ци ја циј ске им пул се. Из у зет но ин тен зив но се тре-ти ра ју стра хо ви сред ње кла се: ти ме се об на вља ју ста ре те ме. Сред ња кла са у стра ху од де кла си ра ња но си лац је раз ли чи тих опа сно сти: ево ка ци ја си ту а ци је из ме ђу два свет ска ра та не ми нов на је у овој си ту а ци ји. Ма да се мо же раз ми шља ти и та ко да сред ња кла са ци-клич но до ла зи у пред њи план, са да шње ужур ба но ба вље ње њом ци ља и на не што ви ше од то га.

Симп то ма тич но, сред ња кла са се исто вре ме но хва ли и апо-стро фи ра: не ки сма тра ју да је она га рант ста бил но сти, ко хе зи је, па та ко и кон ти ну и ра них еко ном ских ре зул та та, дру ги оце њу ју да је сред ња кла са увек жа ри ште екс пло зи је упра во због на ве де них стра хо ва.24 Из не те су раз ли чи те ди јаг но зе ко је се све, ма кар ин ди-

23 J. Bu tler, ibid., 201.24 О тзв. уду бљи ва њу сред ње кла се ви де ти: Ste wart Lan sley, The Cost of

Ine qu a lity, Gib son Squ a re, Lon don 2012.

450

рект но, од но се на пост де мо крат ску кон сте ла ци ју на осно ву то га што по сто ји ко ре ла ци ја из ме ђу уста љи ва ња пост де мо крат ских то ко ва и пост де мо крат ског су бјек та: та ко се го во ри о „не у ро тич-ном и нео ли бе рал ном гра ђа ни ну” ко ји је склон да се бе од луч но во ди ка ко би се су о чио са на го ми ла ним и ку му ли ра ним ри зи ци ма,25 или се го во ри о тра у ма ти зо ва ном су бјек ту ко ји гу би ори јен ти ре услед ви шка афек тив но сти.26

*

То што смо се за у ста ви ли у раз ма тра њу не јед на ко сти ни у ком слу ча ју не зна чи да смо ис цр пли те му. Али на ла зи мо да смо до вољ-но ре кли: ви ди мо ја сне ко ре ла ци је из ме ђу по ма ља ња не јед на ко сти и пост де мо крат ског ста ња. Са да мо же мо по ста ви ти глав но а на по чет ку већ на го ве ште но пи та ње „при ва ти зо ва ног кеј нзи ја ни зма”, што је Кра уч фа во ри зо вао као глав ну ре шет ку пост де мо кра ти је.

По ку ша ће мо да на ве де мо глав не ар гу мен те са од го ва ра ју ћим ко мен та ри ма. Кра уч се кре ће око пој мо ва пост де мо кра ти је и при-ва ти зо ва ног кеј нзи ја ни зма на ви ше на чи на. Оста је не из ве сно ка кав је од нос из ме ђу два пој ма: на то ће мо по ку ша ти да од го во ри мо на кра ју, али не за ви сно од Кра у ча. Он у од ре ђе ним члан ци ма твр ди да се кри за ко ја се про лон ги ра мо же ту ма чи ти као ма ни фе ста ци ја по ср ну ћа, или чак про па сти при ва ти зо ва ног кеј нзи ја ни зма.27 Но, ни је увек та ко. Али без об зи ра на не из ве сност, Кра у чо ва ар гу мен-та ци ја се мо ра узе ти у об зир.

Ов де се за пра во за цр та ва да пост де мо кра ти ја здру же на са по ме ну том фор мом кеј нзи ја ни зма пре ки да ре ла тив но хар мо ни чан ток из ме ђу ка пи та ли зма и де мо кра ти је: ба рем се по сле Дру гог свет ског ра та мо гло го во ри ти о ме ђу соб ној за ви сно сти из ме ђу ка-пи та ли зма и де мо кра ти је из пер спек ти ве кон сен зу са.28 Са при ва-ти зо ва ним кеј нзи ја ни змом се иде пре ма мно го пу та те ма ти зо ва ном пој му фи нан си ја ли за ци је: ако су не кад мо ду си по тро шње би ли ве за ни за учи нак и сте че ни до хо дак на ра ду уз ува жа ва ње ре ле-

25 Исин је чак на шао за сход но да го во ри о то ме да је не у ро ти чан гра ђа нин но ви објект ана ли зе: En gin Isin, „The Ne u ro tic Ci ti zen”, Ci ti zen ship Stu di es, 2004, Vol. 8, No. 3, Sep tem ber, 217–235. Исин ве о ма уме сно кри ти ку је и та кве кон цеп те као што је „кул ту ра стра ха” или „дру штво ри зи ка”.

26 Ber nard Sti e gler, Mécréan ce et Di scrédi t, 2, Ga lilée, Pa ris 2006, 124. 27 Co lin Cro uch, „What Will Fol low the De mi se of Pri va ti sed Keyne si a nism?”,

The Po li ti cal Qu ar terly, 2011; Co lin Cro uch, „Vom Ur keyne si a ni smus zum pri va ti-si er ten Keyne si a ni smus – und was nun”, LE VI, 2009, 37: 318–326; Co lin Cro uch, „Su sta i na bi lity, Neo li be ra lism, and the Mo ral Qu a lity of Ca pi ta lism”, Bu si ness & Pro fes si o nal Et hics Jo ur nal, 2012, 31:2, 363–374.

28 Ов де већ мо ра мо ко мен та ри са ти: мо же се до ве сти у пи та ње хар мо ни ја из ме ђу ка пи та ли зма и де мо кра ти је у до тич ном пе ри о ду.

451

вант но сти рад ног про це са, са да се по тро шња ка ле ми на ди на ми ку фи нан сиј ске сфе ре. Уз др ма ва се ин сти ту ци ја ра да ко ја је слу жи ла и као мо рал на осно ви ца за уз диг ну ће у све ту у скло по ви ма мо дер-не: свет је сви ма дат, али тек на осно ву мар љи вог ра да. Са да, ме ђу-тим, де ре гу ли са не фи нан си је отва ра ју но ве мо гућ но сти по тро шње и увла че по тро шњу у хек тич ко кре та ње фи нан сиј ских зна ко ва и фи нан сиј ских де ри ва та.

Ни је нам ста ло до то га да де таљ но пра ти мо Кра у ча: до вољ но је ре ћи да он сма тра да је про на шао при ва ти зо ва ну ва ри јан ту не-ка да шњег кеј нзи ја ни зма, ко ји је ори јен ти сао бит не то ко ве по сле Дру гог свет ског ра та. Да бу де мо не што ја сни ји: раз у ме ва ња век-то ра по сле рат не ди на ми ке у мно гим раз ма тра њи ма ево ци ра ју име Џо на Мај нар да Кеј нза (John Maynard Keynes), еко но ми сте ко ји обе ле жа ва јед ну епо ху ко ја је успе ва ла да ре а ли зу је до бре кру го ве из ме ђу по тро шње, про из вод ње, де мо крат ских на сто ја ња, си гур-но сти, и нај зад спој из ме ђу фор ди зма, еко ном ске по ли ти ке без по тре са и рав но те жну ре пре зен та ци ју свих су бје ка та дру штва. Са ко ре ла том, на и ме, са др жа вом бла го ста ња ко ја до жи вља ва про цват по сле Дру гог свет ског ра та обез бе ђу је се др жав но по сре до ва на игра из ме ђу сло бо де и јед на ко сти. (Ко ли ко је то тач но, на и ме, да ли је Кејнз мо гао да по слу жи као ре пер на тач ка за про ми шља ње на ве де ног пе ри о да оста је као пи та ње;29 но то би зах те ва ло не ки дру ги рад.)

Кра уч у сва ком слу ча ју про на ла зи тран спо но ва ње кеј нзи ја-ни зма у сфе ру при ват но сти: по ли тич ка по сле ди ца фи нан си ја ли-за ци је је сте у то ме да не ка да шња по ли ти ка ру ко во ђе на упра вља-њем тра жњом би ва са да пре ме шта на у фи нан сиј ске до ме не са де ре гу ли са ним кре та њи ма зна ко ва. Ни го во ра о то ме да је то тек тех нич ко по ме ра ње; на про тив, ра ди се о епо хал ној тран сфор ма ци-ји. При ва ти зо ва но ре гу ли са ње ко ло те чи не жи во та ства ра пер верз не ефек те по пер цеп ци ји јав них про бле ма: жи вот у зна ку бес ко нач ног ду го ва ња би ва уву чен у цир ку ла ци ју не из ве сно сти. След стве но то ме, оно што Кра уч има у ви ду је сте чи ње ни ца да фи нан си ја ли-за ци ја ни је тек из раз јед не сек то рал не до ми на ци је не го раз мах, до ми на ци ја при ва ти зо ва ног жи во та без спо не пре ма јав ним обра-сци ма.

По гле дај мо са да и дру гу ди мен зи ју, ко ја је у стрикт ној ве зи са при ва ти зо ва ним кеј нзи ја ни змом! На и ме, Кра уч ће из ја вљи ва ти да се да нас уо ча ва си ту а ци ја у ко јој су јав не рас пра ве „чвр сто

29 Éric Tymo ig ne, „Minsky and Eco no mic Po licy: ”Keyne si a nism” All Over Again?”, (www.levyin sti tu te.or g/pubs/wp_547.pdf). Да не го во ри мо о че стим кри-ти ка ма на ра чун ми ли тар ног кеј нзи ја ни зма, што је сте че ста но та у кри ти ка ма у од но су на по сле рат ни пе ри од.

452

кон тро ли са ни спек та кли”; ако се по ла зи од то га да је ге ну и на мо-дер на по зи ци ја да се дру штве ни жи вот ре гу ли ше пра ви ли ма, јер не ма на ту рал ног за ко на ко ји ва жи као ап со лут ни хо ри зонт, са да „пре ста је мо гућ ност иза зи ва ња по сто је ћих пра ви ла”; дру га чи је ре че но, де кон стру и ше се мо дер но са мо ра зу ме ва ње да сло бод на во ља по сту ли ра ва же ћа пра ви ла; па ра докс мо дер не по ли ти ке се по ма ља у то ме да „ма ни пу ла ци је са јав ним мне њем су со фи сти-цира ни је не го икад; исто вре ме но пар тиј ско ри вал ство је крај ње не де фи ни са но, без ствар не кон фрон та ци је”; Кра уч ће го во ри ти о то ме да „по сто ји зеб ња по ли ти ча ра у од но су на гра ђа не”, да смо све до ци „па си ви зи ра ња гра ђа на у сми слу њи хо ве ста би ли за ци је као по тро ша ча” и на зи ва ће „гло бал ну фир му” глав ном ин сти ту-ци јом пост де мо крат ског све та: ио на ко ви ше пу та на гла ша ва ју ћи коб но иг но ри са ње кор по ра тив не мо ћи, Кра уч кро ји чи та ву на ра-ци ју ко ја је кри тич на спрам иде о ло шке прет по став ке да кор по ра-тив но уз ви си ва ње ни је ни шта дру го до не по би тан до каз ин хе рент не тр жи шне ефи ка сно сти: из ра зи као што је кор по ра тив но гра ђан ство, афир ми са ње из ве сне вр сте кор по ра тив ног апри о ри ја, са ви ја ње јав них свр ха при ват ним аран жма ни ма ко ји ви ше не мо гу би ти под-врг ну ти јав но-дис кур зив ној рас пра ви по ка зу ју су шти ну ње го вог ми шље ња.30

Кор по ра ци је су пред вод ни ци ге не ри са ња де по ли ти за ци је де-мо кра ти је, а пост де мо кра ти ја се мо же ока рак те ри са ти као по сте-пе но из вла че ње кор по ра тив них ели та из де мо крат ског по ла га ња ра чу на. Уто ли ко кри ти ка кор по ра тив них мо ду са на сту па ни је тек на ив но-не ре флек то ва ни атак на кор по ра ци је – та кве на па де че сто мо же мо пер ци пи ра ти – не го од ме ра ва ње шан си за де мо крат ски са зда ну ле ги ти ма ци ју, као не ка вр ста ре флек то ва но-дис кур зив ног три бу на ла. Кра у чов по сту пак је од ме ра ва ње усло ва за укр шта ње из ме ђу ор га ни за циј ских и тр жи шних по сре до ва ња ко ја се кон ден-зу ју у кор по ра ци ја ма. У сва ком слу ча ју, ако по ку ша ва мо да про-ту ма чи мо Кра у чо ве тврд ње, мо же се ре ћи да он осли ка ва про це се из ми ца ња кор по ра ци ја у од но су на мо гућ но сти при ну ђи ва ња на ле ги ти ма ци ју.

Пост де мо кра ти ја је скуп ни на зив за раз ли чи те фе но ме не: ни је реч о то ме да се је ди но Кра уч мо же на во ди ти као ау тен тич ни све док за опи си ва ње ста ња. Мо гли би смо екс тен зив но при зи ва ти раз ли чи те ту ма че и ко мен та то ре од зна ча ја за на шу те му. То што се тре ти ра су но врат пар ти ја ко је су не кад по сре до ва ле из ме ђу гра ђа на и др жа ва али су увек би ле ор ган ски део „ци вил ног дру-штва” а са да се при кла ња ју упра вљач ким струк ту ра ма др жа ве и

30 Co lin Cro uch, Post-De moc racy, Po lity Press, Cam brid ge, UK 2004.

453

те ка ко при па да ин вен то ри ју му пост де мо кра ти је.31 Пар ти је ко је су не кад мо гле мо би ли са ти сво је чла но ве на осно ву од ре ђе них кри ла ти ца ега ли тар не де мо кра ти је у се дам де се тим го ди на ма XX ве ка, осим тр пље њу ефе ка та де ре гу ли са ња фи нан сиј ске сфе ре, под ло жне су свим тен ден ци ја ма ко је по га ђа ју мо ди фи ка ци ју ин ди-ви ду ал не и ко лек тив не су бјек тив но сти у са да шњем ка пи та ли зму, па та ко и ин ди ви ду а ли за ци ји и фраг мен та ци ји со ци јал не ба зе. Оне су не кад не са мо ин те гри са ле од ре ђе не сег мен те со ци јал них сло је ва не го су и пре тва ра ле ин тен ци је гра ђа на у је зик јав не по-ли ти ке: но, са на ра слом при ва ти за ци јом (ко ја се ов де очи глед но ту ма чи у ши рем ви ду од при ва ти за ци је као тех нич ког пој ма у по гле ду пре но са вла сни штва) до тич не мо гућ но сти се све ви ше уда ља ва ју. Ио на ко ва жи оце на да асо ци ја циј ске ве зе би ва ју уву-че не у про мен љи ве и при вре ме не ре ла ци је ко је са флук ту и ра ју ћим ди мен зи ја ма га је авер зи ју пре ма сва кој ди сци пли ни, од но сно пре ма оба ве за ма, па та ко и пре ма члан ству у не ком по ли тич ком ен ти те ту ко ји тре ба да раз ви ја идеј ну ори јен та ци ју у све ту. Док ход ка пи та-ла на ме ће се ри ју оба ве за спрам ко јих не по сто ји от пор, по ли тич ка пар ти ја те шко мо же усло вља ва ти оба ве зе. По ли тич ка пар ти ци па-ци ја ре флек ту је пре фе рен ци јал не струк ту ре а не идеј не ди фе рен-ци ја ци је: оце на да по сто ји ја ка ана ло ги ја из ме ђу пер ми сив ног ка пи та ли зма и по ли тич ке од ва жно сти ко ја се са о бра жа ва ло ги ци по тро шње32 спа да у про бле ма ти ку пост де мо кра ти је. Гра ђа нин ко ји уме сто ак тив ног при су ства по ста је гле да лац при ли чи ова квом ста њу. Не слу чај но, и ов де се су о ча ва мо са на зна ка ма о при ва ти-за ци ји: „На ши упра вља чи су по ста ли ели те ко је се са мо об на вља-ју и то пре ко ад ми ни стри ра ња при ва ти зо ва них и па си ви зо ва них ма са...”33

Нај зад, пост де мо кра ти ја гу ра про бле ма ти ку ре пре зен та ци је у кри зу. Ре ле вант ност ре пре зен та ци је се по ја ча ва у истом тре нут ку ка да узи ма мо у об зир да она се же у про бле ма ти ку мо ћи: тач ни је, она до ди ру је кру ци јал ни про блем мо гућ но сти де ле ги ра ња мо ћи. Јер оди ста: ка ко се мо же ускла ди ти ма кар при вре ме ни пре нос мо ћи на дру ге са ре пу бли кан ским ето сом ко ји ве ли ча при пад ност за јед ни ци, али у фор ми по ли тич ког ан га жма на?

31 Ви де ти из ван ред ну књи гу о су но вра ту за пад не де мо кра ти је: Pe ter Ma ir, Ru ling the Void: The Hol lo wing of We stern De moc racy, Ver so, Lon don and New York 2013. Мер про го ва ра та ко ре ћи хирш ма нов ским је зи ком: по сто је ћа де мо кра ти ја ви ше не по зна је опо зи ци ју у стрикт ном сми слу ре чи, гу би се мо гућ ност про те-ста, „да ва ња гла са”.

32 Wol fgang Stre eck, „Ci ti zens As Cu sto mers, Con si de ra ti ons on the New Po-li tics of Con sump tion”, New Left Re vi ew, 76, July–Au gust 2012, 27–47.

33 Han na Pit kin, „Re pre sen ta tion and De moc racy”, Scan di na vian Po li ti cal Stu di es, Vol. 27, No. 3, 2004, 339.

454

Ни је слу чај но то што пи та ње ре пре зен та ци је до спе ва у пр ви план код оних ко ји си сте ма тич но тре ти ра ју тран сфор ма ци је де мо-кра ти је. Про бле ма ти ка по чи ње са исто риј ском фор мом са мо ре пре-зен та ци је: исто риј ски пр ви об ли ци ре пре зен та ци је је су ари сто крат-ског ка рак те ра, на и ме – то су об ли ци ре пре зен та ци је пле ми ћа и евен ту ал но имућ них бур жу ја, те сред њо ве ков них кор по ра ци ја у кон тек сту опо ни ра ња вла да ри ма; не ки ис тра жи ва чи ће то на зи-ва ти „не по сред ном де мо кра ти јом” ари сто кра ти је. Ода тле и оце не да за пра во ре пре зен та ци ја из вор но уоп ште ни је по ве за на са де мо кра-ти јом; из ме ђу њих је ди вер ген ци ја та ко ре ћи пот пу на.34 До ду ше, из вор но чак и имућ ни гра ђа ни по се ду ју тек га ран ци је за сво ји ну („ли бе ра ли зам сво ји не”), а не рас по ла жу по ли тич ким пра ви ма.

На рав но, Фран цу ска ре во лу ци ја, и од го ва ра ју ће де мо крат ске аспи ра ци је са њом, пре ки да ову си ту а ци ју и отва ра но ву ста зу: ства ра се но ва кон сте ла ци ја. Али из пер спек ти ве пост де мо кра ти је ја сно је да су им пул си Фран цу ске ре во лу ци је осла бље ни: већ по-сле Дру гог свет ског ра та по ли тич ку пар ти ци па ци ју умно го ме за ме њу је обез бе ђи ва ње ма те ри јал них по тре ба: чи ни се да Кра уч ипак пре бр зо при хва та те зу о сна жној ин тер де пен ден ци ји из ме ђу ка пи та ли зма и де мо кра ти је по сле Дру гог свет ског ра та – фу ко ов-ски опис кон сте ла ци је по сле Дру гог свет ског ра та ко ји већ у ра ним осам де се тим го ди на ма пре по зна је фор ме нео ли бе ра ли за ци је, до-ду ше уз на гла сак на др жа ви бла го ста ња, не мо же се пре не бре га ва-ти. А у по ме ну том по гле ду да ле ко се жни ји је од Кра у чо вих на зна ка. Реч је о раз ли чи тим адик тив ним струк ту ра ма ко је се ка сни је ули ва-ју у пост де мо крат ске си ту а ци је. Но, из ве сно је да опи си не ста ја ња ма сов них пар ти ја као кла сич них об ли ка по ли тич ких ен ти те та, као и су срет кон цеп та пост де мо кра ти је са ран си је ров ском на ра ци-јом о игри оли гар хи ја, или о де скрип ци ји пар ти ја ко је има ју ма ње чла но ва но што има ју пред став ни ка у др жав ним те ли ма, о пар ти-ја ма ко је су се ми ља ма одво ји ле од ма са, са др же су шти ну кри зних про це са. Пост де мо кра ти ја се мо же опи са ти као след си ту а ци ја у ко ји ма се јав не ства ри оту ђу ју од за јед ни це. То што се, ка ко ба рем им пли цит но и Ран си јер и Кра уч су ге ри шу, ре жи ми ре пре зен та ци-је су ко бља ва ју са са мо ре пре зен та ци јом де мо са ко ји се увек пред-ста вљао као глав на по лу га де мо крат ско-ре пу бли кан ског ето са, мно го го во ри о пост де мо крат ском ста њу.

*Ре кли смо да тен ден ци је пост де мо кра ти је чи не да по ста је мо

не си гур ни у ци ти ра њу нор ма тив ног иде а ли зма јед ног Ха бер ма са, 34 J. Ran ciè re, ibid., 59.

455

ко ји је де ли бе ра тив не про це ду ре по ста вио као суп стан ци јал ни мо ме нат де мо крат ских су че ља ва ња: ка ко се мо же го во ри ти о де-мо крат ски оме ђе ном по ла га њу ра чу на ка да се кру ци јал ни аспек ти за јед нич ког жи во та из вла че из про це ду ре ле ги ти ми са ња?

Или – ка ко је мо гу ћа ево ка ци ја Рол со ве де мо крат ске кул ту ре ко ја про ми шља си ту и ра ње „до бро од ваг ну тих оце на” упра во у окви ри ма кул ту ре ко ја се оме ђу је де мо кра ти јом? Ха бер мас, ис тра-јан и од ва жан у од бра ни са о дре ђе но сти ау то но ми је и у при ват ној и у јав ној сфе ри и ио на ко склон ре пу бли кан ској де мо кра ти ји, не од у ста је од исто вре ме ног фа во ри зо ва ња при ват не и јав не ау то но-ми је: ти ме он про зор пре ма де мо кра ти ји др жи отво ре ним, али пи-та ње је ка ко мо же ус пе ти у тој ин тен ци ји.

За раз ли ку од не мач ког фи ло зо фа, они ко ји се по у зда ју у оба-ве зу ју ћу моћ кон сти ту ци о нал ног ли бе ра ли зма, то јест у ње го ве ка па ци те те де фи ни са ња ста бил них окви ра за за јед нич ки жи вот,35 сма тра ју по жељ ним ми ни ма ли за ци ју зна ча ја та квих про це ду ра као што је гла са ње, а ко је су још увек пуп ча ном врп цом ве за не за фи гу-ру на ро да; до вољ но је, по то ме, са мо отва ра ти ста зе за раз ли чи те фор ме не вла ди них ор га ни за ци ја, за тим ва ља осна жи ти де ло круг су до ва ко ји ће на осно ву ме ди ја пра ва да обез бе ђу ју вла да ви ну за ко на: ти ме се оту пљу је оштри ца по пу ли стич кој ком по нен ти де мо кра ти је и ски да се су ве ре ност са те ла фи гу ре на ро да. Ов де је кон сти ту ци о нал ни ли бе ра ли зам про тив те жа евен ту ал ном ви шку на род не де мо кра ти је, од но сно де мо кра ти је ко ја има за осно ви цу ини ци ја ти ву, ко лек тив но са мо и зра жа ва ње у на ро ду.

Али чак и кон сти ту ци о нал ни ли бе ра ли зам на и ла зи на од ре-ђе не иза зо ве на ко је се те шко мо же од го во ри ти. Пост де мо кра ти ја пре ли чи на ста ње ка да и ли бе ра ли зам и де мо кра ти ја гу бе осло нац. Јер, у пост де мо кра ти ји и са ма др жа ва про ми че сво ју при ва ти за ци-ју: та ко ће се из ја ло ви ти мно го пу та ис ти ца на ди мен зи ја мо но по-ла на си ља ко ја се од но си на др жа ву. Та ко ће др жа ва да де ле ги ра из вр ша ва ње ми ли тар них функ ци ја, ре а ли за ци ју рат них за да та ка при ват ним из вр ши о ци ма, оне мо гу ћа ва ју ћи да исте рад ње по ста ју, пред мет ле ги ти ма ци о них про це ду ра. При ва ти за ци јом ре а ли за ци је на си ља уно си се озбиљ на це зу ра у са зда но сти др жа ве. Пост де мо-кра ти ја се очи глед но не мо же за ми сли ти без тран сфор ма ци је др жа-ве и ре флек сив ног сро за ва ња спрем но сти на ле ги ти ма ци ју. Транс-фор ма ци ја мо но по ла на си ља у сми слу тран спо но ва ња на си ља у „не-др жав не зо не” пре ти ти ме да се кру ци јал ни дру штве ни од но-си пре да ју кон тин гент ној ди на ми ци мо ћи, цир ку ла ци ји но си ла ца струк ту рал них де тер ми на ци ја, на и ме ка пи та ла ко ји стре ми ка

35 F. Za ka ria, ibid.

456

ва ло ри за ци ји. При ва ти за ци ја др жа ве ко ја увек, ка ко смо већ то уста но ви ли, са др жи опа сност сур ва ва ња у не-др жав не сфе ре ко ја се опи ре де мо кра ти за ци ји.

Они ко ји се као Ха бер мас на да ју то ме да се ре флек то ва њем по во дом дис кур зив них усло ва јав ног и при ват ног уго ва ра ња мо же до ћи до де ли бе ра тив ног аспек та де мо кра ти је ипак пот це њу ју ову струк ту рал ну моћ ко ја се от кри ва у де тер ми на ци ја ма ка пи тал-ло-ги ке.36 А кон сти ту ци о нал ни ли бе ра ли зам ко ји из ве сно мо же има ти од ре ђе не ар гу мен те про тив екс це сних кон се квен ци елек то рал не де мо кра ти је ко ја опе ри ше кон јунк ту рал ном ве ћи ном, исто та ко на и ла зи на од ре ђе не про бле ме: из у зе ћем ка пи та ли стич ко-тр жи шне ло ги ке од по ли тич ких про пи ти ва ња кон тин гент ни про це си и ре-зул та ти ди на ми ке мо ћи ће се на ћи у на ту ра ли зо ва ном тр жи шном кон тек сту.

Пост де мо кра ти ја се мо же по сма тра ти у ди ја лек тич ком кљу-чу: она исто вре ме но от кри ва и скри ва. От кри ва ста ње де мо крат-ско-ре пу блич ког ето са у са да шњој кон сте ла ци ји, али скри ва струк-ту рал ну ло ги ку ко ја об ја шња ва ди на ми ку мо ћи.

36 Уме сто де та љи са ња, ов де опет упу ћу је мо на кон цепт струк ту ре и уоп ште на ло ги ку по ве зи ва ња из ме ђу струк ту ре и кон фли ка та: J. Bi det, ibid., 97–151.

457

ПРЕ ДРАГ ЖИВ КО ВИЋ

ДА ЛИ ЈЕ МО ГУЋ ДИ ЈА ЛОГ С ДЕ МО КРА ТИ ЈОМ?

Упр кос све отво ре ни јим кри ти ка ма ко ји ма се из ла жу дру штва ко ја су про пу сти ла гра ди ва о ли бе рал ној де мо кра ти ји, овај текст сво је упо ри ште про на ла зи у оним ода бра ним ста но ви шти ма ко ја го во ре о јед ном но вом, не по зна том ли цу де мо кра ти је, ко ја се пред по ро том исто ри је пре по зна је као прог на на ри јеч, ли ше на ми си је ху ма ни те та. Ње но мје сто за у зи ма ју она на лич ја ко ја по при ма ју об лик оног уре ђе ња чи ји дје лат ни по го ни пра те упут ства им пе ри-јал них си ла, ка ко би у свјет ској за јед ни ци про на шли оне ко ло ни је ко је ће их бе зу пит но при хва ти ти. Ко се од ва жи да та кав сце на риј не при хва ти, би ва про гла шен „апо ста том” ко ји се од ре као оне гран-ди о зне и ес ха то ло шке иде је ко ју но си и ба шти ни де мо кра ти ја. Са та квим ста вом, чи ни нам се умје сним да кри зу да на шње ли бе рал не де мо кра ти је пра ти мо у оним епо ха ма у ко ји ма се ње но при су ство ослу шки ва ло на та ла си ма дру штве них про мје на и уз др ма ног тра-ди ци о нал ног по рет ка ври јед но сти. Ри јеч је о ства ра њу гра ђан ског дру штва и ре ци ди ви ма ста рог си сте ма, ко ји су се гр че ви то бо ри ли про тив од ри ца ња соп стве ног ау то ри те та и њи хо вог пра ва на исти ну. Чи ни нам се при клад ним да се освр не мо на је дан фраг мент вре мен-ског кон ти ну и те та у ком је, од оп сјед ну то сти же љом да се ство ри ега ли тар но дру штво, ство рен иде о ло шки ам би јент ко ји ће ду го из бје га ва ти све ди ску си је и на по ме не да се ли бе ра ли зам пре тво рио у сво ју су прот ност – у то та ли та ри зам. При је не го што пре ђе мо на де таљ ну ана ли зу рад ног на сло ва, ко ји је по на шем ми шље њу опре дје љу ју ћа ин спи ра ци ја са вре ме них мо дер них дру шта ва, ду жни смо да у фор ми кон ци зних при ка за из ло жи мо ево лу тив ну ме мо-ри ју исто риј ског кре та ња иде је ли бе ра ли зма. Ли бе ра ли зам је из-не вје рио основ на на че ла сво га пр вот ног „од сли ка ва ња” и ње го во

458

плу ра ли стич ко жа ри ште је из ра сло у над ре ђе ну за ко но мјер ност ко ја се ис ка зу је као „за ро бље ност ума”. На то нас на во ди са гле да-ва ње ли бе рал ног по рет ка ко ји је, бра не ћи се од то та ли тар них те-жњи из ра слих на кон фор ми ра ју ћој пре скрип ци ји (ко је су се у свом уто пи стич ком од и гра ва њу пој ми ле као афи ци ра не до ми цил не ма три це), јед но став но пре у зео ње го ва овла шће ња и за хва љу ју ћи ра ци о цен трич кој сви је сти пред ста вио се као гра див на ма те ри ја. Осло ба ђа ју ћи се од спе ку ла тив ног ре фе ри са ња, ли бе ра ли зам је на кра ју се бе ар гу мен то вао као нео бо ри ву ну жност ко ја за бо ра вља гра ди во пре мо дер них па су са о зна ча ју тра ди ци је. Упра во у тим про ли фер ним на бо ји ма тре ба тра жи ти ре ви зи ју ево лу тив ног ста ња ње го вих из во ри шта. Ра зу мје ти и ми сли ти ли бе ра ли зам и де мо-кра ти ју очи глед но зна чи, при је све га, пред у слов но ство ри ти та кав иде о ло шки ху мус и дис курс у ко ји ма би се кон стант но ства рао илу зор ни ак си ом по ли тич ког дје ло ва ња. Скри ве на ме то до ло ги ја њи хо вих те о риј ских про ми шља ња за сни ва се на ре кон стру и са њу сли је да епо хал них про мје на, а све у ци љу обо га ћи ва ња илу зи је чо вје ко ве сло бо де, по утвр ђе ном иде о ло шком ка лу пу. Да би обе-зби је ди ли гно се о ло шку про це ду рал ност, а са мим тим да ли и ди-рек тан од го вор на иде о ло шко-санк ци о ни шу ћи мо дел ли бе рал не де мо кра ти је, те о риј ски при ступ би мо рао по ћи од ста ва пре по зна-ва ња „кар то гра фи је” у еко ном ском и по ли тич ком раз мје ру. Ри јеч је о дви је ма иде о ло ги ја ма, ли бе ра ли зму и де мо кра ти ји, ко је су сво ју кон зи стент ност обез би је ди ле ат мос фе ром хе ге мо ни је кон крет но фор му ли са не исти не (сло бо де).1

На ша упо зо ре ња до би ја ју пу но ћу ва жно сти по зи ва њем на дје ло Пре о бра жа ји то та ли тар не све сти Жељ ка Си ми ћа, у ко јем се кон де зо ва ни слој ли бе ра ли стич ких док три на под вр га ва де таљ-ном иш чи та ва њу њи хо вих шти ва. Де ци ди ра ће мо ау то ро ве за пи се. Бра не ћи те зу о ево лу ци ји то та ли тар не сви је сти, Жељ ко Си мић је от по чео по тра гу за древ ним за пи си ма у ко ји ма су се мо гли про на-ћи симп то ми то та ли тар но-уто пи стич ких стре мље ња. На по чет ку је по треб но ре ћи да се спе ку ла тив не ком по нен те то та ли тар но-сим-бо лич ког си сте ма не мо ра ју ве зи ва ти ис кљу чи во за ана лог не ре-жи ме већ и за дру штве не си сте ме ко ји про те жи ра ју тај дог мат ски стил жи вље ња. Ово је по ка за тељ да су мо дер на дру штва, за хва-љу ју ћи ли бе рал ној гра ти фи ка ци ји, по ста ла ис ку стве на сре ди шта за ро бље но сти чо вје ка и при сил но на ме та ње трак та та о ње го вој сло бо ди. Ка кав је пре о бра жај то та ли тар не сви је сти, Жељ ко

1 Оп шир ни је у: Сло бо дан Ву ки ће вић, Пре драг Жив ко вић, Об рад Са мар џић, „Аго ни ја ли бе ра ли зма (кра так про лог исто ри ји нео ли бе ра ли зма)”, (Ан ти)ли бе-ра ли зам и еко но ми ја, збор ник, Ин сти тут дру штве них на у ка – Цен тар за еко ном-ска ис тра жи ва ња, Бе о град 2014, 206–214.

459

Си мић раз ла же у кор пу су раз ли чи тих ци ви ли за циј ских до би и код оних ми сли ла ца код ко јих оту ђе ње чо вје ка и ње го ва епо хал на си ту а ци ја пред ста вља сми са о ну вред но ту њи хо вог по зи ва. Та ко се у на зна че ној сту ди ји, по пут епи стем ских ру бри ка, на ла зе оне те о риј ске еви ден ци је ко је су оста ви ле за па жен траг у исто ри ји фи ло зо фи је и со ци о ло ги је. За нас је ве о ма ва жна ти по ло ги за ци ја то та ли тар не сви је сти у мо дер ним ре жи ми ма, а по себ но ње но пу бли-ко ва ње у окви ру ли бе рал но-де мо крат ских уре ђе ња. Ис по ста ви ће се да је иде ја ли бе ра ли зма еми гри ра ла из оне ди мен зи је ко ја јој је га ран то ва ла ак ту а ли за ци ју, као је ди не ви зи је жи во та. Због дав но из гу бље не сми сле но сти и ње ног са зри је ва ња у па ра диг ме то та ли-тар ног деј ства, ње на за гла вља су се ре ду ко ва ла на ри јет ку при сут-ност ху ма ни стич ког раз во ја. Фор ма ко ја по ве зу је и скре ће па жњу на пој мов ни дис курс сва ка ко је де пер со на ли за ци ја два кон сти ту ен та, ли бе ра ли зма и де мо кра ти је. О то ме го во ре Си ми ће ве ри је чи:

Ли бе ра ли зам и де мо кра ти ја ни су, на рав но, си но ним ни пој мо ви, али их за на шу те му ује ди њу је по зи ва ње мо дер них за пад них др жа-ва на њи хо во на сле ђе као уте ме љу ју ће у кон цеп ци ји др жав ног уре-ђе ња и као ме ри тор но про це њу ју ће за ис хо де ћу прак су це лог по-ли тич ког про су ђи ва ња и вла да ња. По ред то га, ни ли бе ра ли зам ни де мо кра ти ја сва ки за се бе ни су ни исто риј ски хо мо ге ни пој мо ви: њи хо во зна че ње – ви де ли смо то уз гред и то ком овог ра да (Пре о бра-жа ји то та ли тар не све сти – прим. аут.) – ме ња ло се, кат кад и го-то во ра ди кал но, у раз ли чи тим епо ха ма и по при ми ло раз ли чит из глед у трет ма ну њи хо вих нај у ти цај ни јих за го вор ни ка. Шта ви ше, по го то во у нај са вре ме ни јој ли те ра ту ри ау торâ из ма тич них де мо-крат ских зе ма ља, те о риј ско про ми шља ње основ ни су коб идеј них плат фор ми у це ло сти по ме ра на по и ма ње раз ли чи тих вр ста де мо-кра ти је као об ли ка вла сти. Но за наш рад су и у по гле ду зна че ња ли бе ра ли зам и де мо кра ти ја ује ди ње ни у оно ме шта да нас прак тич но зна че и са ка квим се по сле ди ца ма ја вља ју на гло бал ној по ли тич кој и ци ви ли за циј ској сце ни.2

Пра ти мо овај те о риј ски траг. Ау тор сво ја по ла зи шта оправ да ва из во ди ма Нор бер та Бо би ја и ње го вим раз два ја њем исто риј ске спи ра ле ли бе ра ли зма и де мо кра ти је. Из та кве по став ке мо же мо кон-стру и са ти сле де ће пи та ње: да ли је ан тич ка де мо кра ти ја за др жа ла по сту ли ра ни его и у оним дру штви ма ко ја се сма тра ју мо дер ним де мо кра ти ја ма? Да ли се у од ред бе ним те ме љи ма ан тич ке де мо кра-ти је опа жа ла при мор ди јал на иде ја ли бе ра ли зма?

2 Жељ ко Си мић, Пре о бра жа ји то та ли тар не све сти – про ле го ме на за со ци о ло ги ју са зна ња, Кул тур но-про свет на за јед ни ца, Бе о град 2006, 341–342.

460

Мо дер ни ли бе ра ли зам и ан тич ка де мо кра ти ја че сто су сма тра-ни као ме ђу соб но су прот ста вље ни. Де мо кра те ан ти ке ни су по зна-ва ле ни уче ње о при род ним пра ви ма ни иде ју да је др жа ва ду жна да огра ни чи сво ју ак тив ност на ми ни мум ко ји је нео п хо дан да би за јед ни ца опс та ла; ли бе ра ли мо дер них вре ме на, са сво је стра не, би ли су од по чет ка крај ње сум њи ча ви пре ма свим об ли ци ма на род-не вла да ви не (то ком це лог XIX ве ка и ка сни је они су по др жа ва ли и бра ни ли огра ни че но пра во гла са). Мо дер на де мо кра ти ја, ме ђу тим, не са мо да ни је не спо ји ва са ли бе ра ли змом, већ мо же у мно гим сво-јим аспек ти ма, ма да ипак са мо до од ре ђе ног сте пе на, би ти сма тра на ње го вим при род ним про ши ре њем.3

Па ипак, на до ве зу ју ћи се на прет ход ни ци тат, упра во је да нас та ко бли ска мо гућ ност зло у по тре бе оне епо хал не ка те го ри је про свје ти-тељ ства – сло бо де. Та „ко ло ни зо ва на” сви јест је по ста ла си ло ги зам ли бе рал ног ми си о нар ства. Усмје ре ње дру штва на ли бе рал не ври-јед но сти не до во ди до бу ђе ња не чег ква ли та тив но но вог и ни је до-вр ше но ста ње, већ кон ти ну и ра ни про цес. Би ло би ве о ма за ни мљи во упи та ти ко ли ко је на исто риј ској рав ни пре по зна та ком па ти бил на ко хе зи ја ли бе рал не и де мо крат ске плат фор ме ин кор по ри ра них у не ко дру штве но уре ђе ње.

У увод ном ди је лу овог по гла вља на сто ји мо да пру жи мо ја сан по глед на де струк тив ни ам би јент по ла зних пре ми са ли бе ра ли за ма и ње го ве пре зен та ци је, као то та ли тар ног освје до че ња. По зна то је да је гно се о ло шка жи жа ли бе ра ли зма по хра ње на у „тво ре ви на ма” ра ци о цен три зма, ко ји је вре ме ном по стао сто жер ни по рив и оправ-да ва ју ћи ак си ом зло у по тре бе то та ли тар не сви је сти. Сто га је и са свим ра зло жно по зи ва ње Жељ ка Си ми ћа на Џор џа Сан та ја ну и фо ку си ра ње на уну тра шњу тра ге ди ју и је зо ви та пре ла ма ња чо вје-ко вог ам би јен та.

Јер, ви де ли смо и на гла ша ва ли: по пра ви лу су све за о кру же не и дра го це не за ми сли про из вод љу ди ко ји умом и со ли дар ном за ин-те ре со ва но шћу за пи та ња људ ског ро да да ле ко пре ва зи ла зе про сек, али се, мо жда упра во због то га, у свом до са да шњем исто риј ском ис ку ству ре дов но по твр ђи ва ло да су мно ге вред не за ми сли са чу де-сном ла ко ћом пре тва ра не у фа са де и по кри ћа иза ко јих су го то во рав но прав ном ве шти ном пут до ре а ли за ци је про на ла зи ле си ле изо-па че ња, де струк ци је и нео до љи вог беш ча шћа. У том сми слу ни је-дан про је кат ни је ни ка ква га ран ци ја успе ха, шта ви ше, уко ли ко се пре пу сти мо оправ да ним зеб ња ма ко је асо ци ра мно ги по глед на

3 Исто, 343, цит. Н. Бо био.

461

да на шње ста ње чо ве штва, мо гли би смо – су мор но али бес предра-суд но – ре ћи да је пра ви ло сле де ће: из не ког раз ло га, што су ра зло-жни ји и ис тан ча ни је пре ма „ствар но сти” ба лан си ра ни идеј ни кон-цеп ти, то у се би но се по тен ци јал ра зор ни јег учин ка као (чи ни се не ми нов ну) по сле ди цу њи хо вог из об ли че ња.4

Екла тант на фи гу ра ко ја се мо же сма тра ти вје р ним до след ни-ком ли бе рал не ми сли, а са мим тим и из вор ним епи цен тром ње не урав но те же но сти, ја ви ла се у ли ку То ма са Хоб са. Упра во у ње го-вом про фи лу, усред сре ђен је Жељ ко Си мић, мо гу се тра жи ти и пр ви об ли ци са мо жи во сти ли бе рал не ми сли. Од сту пив ши од ан-тич ког ак си о ло шког по сре до ва ња, Хобс ни је остао вје ран гла со-ви ма про шло сти, ко ји су сфе ру мо ра ла из јед на ча ва ли са сфе ром по ли ти ке. Тач ни је, он де ро ги ра са зда не ло ка ли те те про ми шља ња, ко ји су у овим ка те го ри ја ма ра су ђи ва ли основ на фун да мен тал на „са ве зни штва” људ ске свр си ход но сти и ње не сми сле но сти.5 Ли-бе рал на вје ра у на пре дак, и ме теж ко ји је вла дао Ен гле ском у XVII ви је ку, и „де вал ва ци ја” ху ма ни те та ко ја је про у зро ко ва на ат мос фе-ром на си ља, под стак ну ће Хоб са да у сво јим фи ло зоф ским на че ли-ма тра жи ме ха ни зме за шти те од по ли ти ке ко ју по кре ћу прин ци пи и по ри ви ко ји су су пр от ста вље ни ан тич ким иде ја ма.6 Ова ква кон-цеп ци ја го во ри о Хоб со вој осје тљи во сти на про блем окру же но сти по ли тич ке са мо во ље, а је ди ни га рант одр жи во сти рав но те же би ла је др жа ва. Уко ли ко се на крат ко уда љи мо од ис тан ча но сти ана ли зе, уви ђа мо да је за да так др жа ве, по Хоб со вом ту ма че њу, обез б је ђе ње си гур но сти и за шти те по је дин ца, то јест ства ра ње сло бод ног чо вје-ка, или ти у ду ху ли бе рал но при хва тљи вог за кључ ка – сло бод ног гра ђа ни на. Пра ти мо за па жа ње Жељ ка Си ми ћа:

Ови ме су уда ре ни те ме љи ли бе ра ли зма: гра ђан ска пра ва а не ду жно сти (као у ан ти ци, где су и ду жно сти за пра во „ин те ре сни” ис ход те жње за уса вр ша ва њем вр ли на ко је се је ди но у по ли су мо гу до кра ја оства ри ти) је су по ко сни ца др жав ног устрој ства, сло бо да је за шти та од пре тен зи ја дру гих, шта ви ше, ова осо бе на сло бо да (пра во на за шти ће ност) за у зи ма ме сто ан тич ких вр линâ као кру ци јал на вред ност; ту је за тим ис так ну та тен зи ја из ме ђу лич не сло бо де и др жав не вла сти, та кво уре ђе ње др жа ве с об зи ром на на ла же ње нај-бо ље рав но те же из ме ђу ова два су пр от ста вље на по ла, од но сно та кво уре ђе ње ко је ће од ре ди ти нај ве ћу мје ру сло бо де за нај ве ћи

4 Исто, 344.5 Исто.6 Исто.

462

број љу ди, и утр ти пут бла го ста ња као за шти ту од ап со лу ти зма и са мо во ље вла сти, при че му се за кон и пра во ме ђу соб но раз ли ку ју као што се раз ли ку ју оба ве за и сло бо да, због ко је се, ка ко ка же Хобс, нај ве ћа сло бо да по да ни ка за сни ва на ћу та њу за ко на. Све доц ни је ва ри ја ци је ли бе ра ли стич ке ми сли ни су од сту пи ле од ових глав них смер ни ца.7

Ду би ну про грам ског опре дје ље ња за ли бе рал ну док три ну за пад на ми сао ће до би ти и у по ли тич ким иде ја ма Џо на Ло ка и ње-го вим про нон си ра њем же ље за сво ји ном. Ина у гу ра ци јом при ват не сво ји не Лок ће осло бо ди ти тај ана хрон од свих др жав них оп сје да. Ис ти ца њем и ис пу ње њем оп се га сво јин ских пра ва Лок ће за јем чи-ти на ред ним ге не ра ци ја ма та кву ани мал ну вје ру, чи ме ће људ ска при ро да сво је упо ри ште тра жи ти у са мо о свје до че њу его и стич ких по ри ва. Од лу чан је ау тор ка да ка же да „упра во сто га сма тра мо да се идеј ни ко ре ни мо дер ног ма те ри јал ног вул га ри зма (но вац све ку пу је) за пра во на ла зе у Ло ко вом на сле ђу”.8

Ову обим ну ана ли зу на ста вља мо на зи ра њем фи ло зоф ских од је ка Џе ре ми ја Бен та ма, чи је ре флек си је мо же мо ве за ти за про-дор не ста во ве Џо на Ло ка. Оно што би се мо гло при пи са ти ње го вом уче њу о већ по зна том на че лу ути ли та ри зма, пре ма Си ми ће вим за па жа њи ма, је сте ко ди ра ност чо вје ка ка сти ца њу ма те ри јал ног бо гат ства.9 Та кво Бен та мо во по ла зи ште, упу ти ће нас ау тор, тре ба схва ти ти с од ли ка ма вре ме на у ко јем је жи вио. Сто га је и циљ вла-де био да обез би је ди ста ње сре ће за нај ве ћи број љу ди. Ако до пу-сти мо кра так екс курс ко ји ће нас упу ти ти на са др жи ну Бен та мо вог уче ња, а ти че се ин те лек ту ал не кли ме и ње го вог по знан ства с Џеј мсом Ми лом, ла ко ће мо ра за бра ти при ро ду њи хо вог упо ри шта. Кри тич ка упи та ност усмје ре на је на оне уло ге људ ске сви је сти ко је су до ка зни „бренд” чо вје ко ве при јем чљи во сти ка зло у по тре-би и амо рал но сти. Ка да се освје тли по за ди на њи хо ве иде о ло шке по зи ци о ни ра но сти, не мо же се одо ље ти ути ску да су се и код Бен-та ма, Ло ка и Џеј мса Ми ла на зи ра ле мо гу ће па ле те од го во ра ко ји би афир ми са ли а ујед но и ар би три ра ли из ме ђу ин те ре са свих чла-но ва дру штва и јед не вла де, ка дре да одо ли стра сти ма и по ри ви ма и спрем не да усли ши „ва па је” сво јих по да ни ка. Кон цеп ту ал ни пре-лаз ли бе ра ли зам ће до би ти код Џо на Стју ар та Ми ла.

Нај бит ни је је сва ка ко очи гле дан не у спех ого ље ног Ло ко вог и по го то ву Бен та мо вог по и ма ња те жњи људ ске при ро де због ко јих

7 Исто, 346.8 Исто, 347.9 Исто.

463

се и фор ми ра за штит нич ко дру штво – на про сто, по ка за ло се да ис ти ца ње ма те ри јал ног ин те ре са и лич не ини ци ја ти ве не во ди ка оства ре њу сло бо де за све. Оту да Мил по ку ша ва да обо га ти сфе ру лич ног пра ва по је дин ца на по тре бу за ак ту а ли за ци јом ори ги нал-но сти, кри тич но сти, има ги на тив но сти, бес ком про ми сно сти (украт-ко све га што као гра ви ти ра ка ан тич ким „вр ли на ма”), али је овај ње гов труд (чак и да ни је тек спо ред на ко рек ци ја у ина че афир ма-тив ном при сту пу та квог од но са по је дин ца и дру штва у ко јем је сми сао да се чо век за пра во чи та вом прав ном апа ра ту ром за шти ти од зло у по тре бе вла сти) сва ка ко остао без од је ка у већ све оп штој „тем пе ри ра но сти” ми шље ња и обра зо ва ња да чо ве ко во до ка зи ва-ње сме сти у ин те ре сно-сво јин ску сфе ру.10

Ме ђу тим, ка ко ће се и ис по ста ви ти, ли бе ра ли зам ће под у при је ти по ти сну те на го не ка ма те ри јал ном обо га ћи ва њу. Опи ра ње др жав-ној кон тро ли, ис тан ча на осје тљи вост на сва ку опо ме ну ко ја се ти-ца ла за га ран то ва ног сво јин ског хо ри зон та и не у мо љи ва же ља ка сти ца њем ма те ри јал ног бо гат ства као ка те го рич ког им пе ра ти ва по ста ће гно се о ло шки мо дел хе ге мо ни је ли бе ра ли зма и до зри је ва ни ста ди јум нео ли бе ра ли зма.

Кри за де мо кра ти је

До са да шње из ла га ње има ло је за циљ да пред ста ви исто риј-ски по ло жај две ју иде о ло ги ја ли бе ра ли зма и де мо кра ти је, на осно ву че га би се и те ме љио по глед на њи хо ву да на шњу ин тер пре та ци ју. По све му су де ћи, оне пред ста вља ју вре ме шне док три не, ко је ни су би ле ка дре оправ да ти иде о ло шке ци ље ве ко ји су би ли и ви ше не го пре цје ње ни. Те о риј ски смо осјен чи ли она по ља у ко ји ма се на зи-ре кон зи стент ност на ших уви да и ан ти ци па ци ја да је ли бе ра ли зам пре ра стао у ре жим нео бо ри ве и нео спо ри ве исти не, ко ји не тр пи слој кри тич ких апе ла ци ја усмје ре них на до ка зи ва ње ње го ве „ин-ва ри ја би ле” – ко ју ће мо осло ви ти ли бе рал ном хе ге мо ни јом.11 Да би се из бје гло те о риј ско уоп шта ва ње, по зва ће мо се на из во ре ко ји ускла ђу ју на шу ана ли зу са њи хо вим раз ма тра њи ма. Је дан од њих, ко ји уно си те о риј ски на бој у иде о ло шко на сље ђе ли бе ра ли зма и де мо кра ти је, сва ка ко је фран цу ски фи ло зоф Алeн де Бе ноа. Ка да го во ри о ли бе ра ли зму, овај те о ре ти чар ука зу је на ње го ву гип кост да на со фи сти ци ран и при та јен на чин пре у зме оне мо ду ле ре пре-

10 Исто, 350.11 Ви дје ти: Na o mi Klein, Dok tri na šo ka – us pon ka pi ta li zma ka ta stro fe, prev.

Pe tar Vu ja čić, V. B. Z., Za greb 2008.

464

са ли ја ко је су по сто ја ле у то та ли тар ним ре жи ми ма. Опис за слу-жу је да бу де на ве ден:

За кљу чу је мо та ко ђер да у ли бе рал ним дру штви ма нор ма ли-за ци ја ни је не ста ла, већ је са мо про ми је ни ла об лик. Цен зу ра на мет-ну та тр го ви ном за ми је ни ла је по ли тич ку цен зу ру. Ди си ден те се ви ше не де пор ти ра и не уби ја, већ мар ги на ли зи ра и др жи по стра-ни, или их се ушут ка ва. Пу бли ци тет је за ми је нио про миџ бу, а кон-фор ми зам до би ва об лик јед но у мља. „Из јед на ча ва ње увје та”, гле де че га се Тоcqu e vil le бо јао да не иза о ве де спо ти зам, ме ха нич ки ра ђа стан дар ди за ци ју уку са, осје ћа ја и по на ша ња.12

Та ква кон цеп ци ја, омо гу ћи ла је ли бе рал но-де мо крат ским дру штви-ма да сво ја иде о ло шка зда ња те ме ље на тех но ло шком то та ли та ри-зму, ко је ис ти че и Ален де Бе ноа. Ја сно је да је овај то та ли та ри зам из ра стао из ра ци о цен трич ке фи ло зо фи је, ко ја је да ла ле ги ти ми тет пла не тар ној де ху ма ни за ци ји. Та ко ау тор за сту па сле де ћи ра курс:

„То та ли тар ни сви јет тех но ло шке ра ци о нал но сти по сљед ње је утје ло вље ње иде је ра зу ма”, твр дио је већ Her bert Mar cu se. У сво-јој по сљед њој књи зи Ernst Nol te не устру ча ва се озна чи ти обри се „то та ли тар ног ли бе ра ли зма”. Рас пра ва пре ма ко јој би да кле ли бе-ра ли зам тре бао бити ап со лут на су прот ност то та ли та ри зму, мо же се оспо ри ти. Ко нач но, као што ка же Au gu sto Del No ce, пад ко му ни-стич ког су ста ва до ка зу је са мо да је ли бе рал ни За пад био спо соб-ни ји за оства ре ње ко му ни стич ког иде а ла. Свр шет ком ко му ни зма, ли бе ра ли зам је изу био сво га нај бо љег „за го вор ни ка”. Ли бе ра ли зам да нас на сто ји ка пи та ли зи ра ти сје ћа њем на то та ли тар не ре жи ме ка ко би се сам пред ста вио као је ди ни до сто јан, тј. је ди ни мо гу ћи су став, и ка ко би на тај на чин из ву као ко рист из су прот но сти, тј. ка да се ње му спо чи та ва ју ње го ви вла сти ти не до ста ци... Да нас се та кри ти ка и по зи ва ње на то та ли та ри зам ин стру мен та ли зи ра, ка ко би се при хва тио ли бе ра ли зам и сва ка тр го вач ка штет ност.13

Скло ни смо увје ре њу да овај, при мје њи во су ге стив ни ток ана-ли зе, мо же мо по ве за ти са схва та њи ма Алек сан дра Ду ги на, бар ка да је у пи та њу сим бо лич ки ка рак тер два хе ге мо на ко ји на вол ше бан на чин по ка зу ју скло ност истом иде о ло шком по рет ку. Осло бо ђе на езо те риј ских тај ни, Аме ри ка ће се у све ску овог ау то ра пред ста ви ти

12 Alain de Be no ist, Ko mu ni zam i na ci zam – 25 ogle da o to ta li ta ri zmu u XX. sto lje ću (1917.–1989.), prev. Iva na Ba ri šić, „Z. Ha san be go vić”, Za greb 2005, 144.

13 Исто, 145–146.

465

као зе мља утр ну лог и атро фи ра ног сим бо ли зма, јер је овај пре тво-рен у фи нан сиј ску па но ра му. Пра те ћи идеј не ни ти Ре неа Ге но на, Ду гин ће из ни је ти јед ну за ни мљи ву анaлизу ко ја опи су је сим бол аме рич ког до ла ра.

У свом из вор ном об ли ку, две вер ти кал не ли ни је пред ста вља-ле су два „Хе ра кло ва сту ба” ко ји су се по тра ди ци ји на ла зи ли на крај њем За па ду, иза Ги брал тар ског мо ре у за. Сло во „S” у об ли ку пе тље пред ста вља ло је у по чет ку гра фич ки сим бол ге сла: „nec plus ul tra”, или до слов но, „не ма да ље”. Оба сим бо ла обе ле жа ва ла су крај њи за пад, гра ни цу са крал не ху ма не ге о гра фи је иза ко је су се на ла зи ли не људ ски све то ви. Тај сим бол гра ни це ко ји је упо зо ра вао да се не сме ићи да ље од Ги брал та ра пре тво рио се, па ра док сал но, у фи нан сиј ски ам блем Аме ри ке, зе мље сме ште не иза гра ни це, упра во та мо где се не сме ићи, та мо где нам гра фич ка озна ка на про то ти пу до ла ра ка те го рич ки за бра њу је да се упу ти мо. У то ме се огле да „оно стра ни” сим бо лич ки ка рак тер Аме ри ке, као оте ло тво-ре ња ге о по ли тич ких на че ла, за бра ње них људ ској ци ви ли за ци ји.14

Ду гин на овај на чин де тек ту је и фи ло зоф ско и по ли тич ко за вје шта-ње Аме ри ке, ко ја се ни је ли ши ла уто пи стич ких иде ја и отво ре на је и под ло жна за ате и стич ке и про фа не па си је. Ње го ва кри ти ка не за о би ла зи ни ру ски бољ ше ви зам, ко ји је, по пут аме рич ког про ро-штва на че ла Кра ја исто ри је и ду хов ног по ре по ро да Злат ног до ба, смје стио, ка ко он ка же „у вре мен ски пе ри од пре са мог Кра ја Исто-ри је”.15 А слич ност ова два кон ти нен та је ви ше не го за ни мљи ва из раз ло га што „’кон ти нент Аме ри ка’ та ко ђе са др жи де мон ску цр ве ну ком по нен ту ’кон ти нента Ру си је’, што су уо чи ли мно ги ис тра жи ва чи, исто ри ча ри и по ли ти ко ло зи. Та ко, ре ци мо, Жан Ма ри До ми ник је у ок то бру 1970. пи сао у ча со пи су Еспри: ’САД су нај ве ћа ко му ни стич ка си ла на све ту.’ За и ста, и уто пи зам, и ес ха-то ло ги зам, и па ро ди ја ре ли ги о зно сти, у оба слу ча ја су за па њу ју ће ме ђу соб но слич ни, ма да су САД и не дав но сру ше ни СССР зва нич-но би ли иде о ло шки не при ја те љи”.16 За др жа ће мо се код сту ди је Ми сте ри је Евро а зи је Алек сан дра Ду ги на. Ње го ва те о риј ска гра ђа пру жа сво је вр стан пле до а је у ана ли зи са вре ме них де мо крат ских и то та ли тар них дру шта ва. Украт ко ће мо пред ста ви ти ње го ву ин-тер пре та ци ју Хро ни ке Ура-Лин да, ко ја се ја ви ла као шти во ра сне

14 Алек сан дар Ду гин, Ми сте ри је Евро а зи је, прев. Зо ран Бу љу гић, Ло гос, Бе о град 2008, 116–117.

15 Исто, 120.16 Исто.

466

исто ри је.17 На и ме, во де ћи се ми то ло шким на ра ти ви ма, по ме ну та Хро ни ка је шти ти ла бо жан ски трет ман на стан ка сви је та. Пра те ћи траг ових иде ја, Ду гин нас уво ди у сви јет са крал но сти, го во ре ћи о три ра сна ти па ко ја су на ста ла од три ју мај ки – Ли де, Фин де и Фре је.18 Та ко су од Ли де на ста ли – Ли диј ци (ко ји пред ста ља ју цр ну ра су), од Фин де – Фин ци (пред став ни ци жу те ра се), а од Фре је – Фри зи (ста ро гер ман ско пле ме ко је пред ста вља би је лу ра су) – ина че но си о ци нај ве ћих са крал них зна ња и по зна ва о ци при мор ди јал них об ли ка де мо кра ти је.19 Док су Ли диј ци на кло ње ни по ри ви ма, Фин ци су ра то бор ни и скло ни су идо ла три ји и суб ор ди на ци ји по ло жа ја. Сли је ди кључ на ела бо ра ци ја.

У су шти ни, ако схва ти мо ра сну спе ци фи ка ци ју две ју те мељ них по ли тич ких па ра диг ми – „де мо кра ти је” и „то та ли та ри зма”, по ста ће очи глед на сва ам би ва лент ност њи хо вог су прот ста вља ња ко је чи ни су шти ну спо ро ва „де сни ча ра” и „ле ви ча ра” то ком по ли тич ке исто-ри је по след њих сто ле ћа. „Сло бо да”, „јед на кост” и „брат ство” до бри су за „сло бод не”, „јед на ке” и „брат ске” „Фри зе”, и на ме та ње де спот-ских си сте ма њи ма би ће очи глед но на си ље над њи хо вом ра сном при-ро дом. „Хи је рар хи ја”, „по ре дак”, „ди сци пли на” – пот пу но су нео п-ход ни љу ди ма „фин ског” ти па, и ка ле мље ње „де мо крат ског ре жи ма” ови ма ни ка да не мо же до ве сти ни до че га дру гог осим анар хи је, на ка рад но сти и де гра да ци је ко је се, при род но, ло гич но за вр ша ва ју још го ром „ти ра ни јом”. (Упра во у том сми слу тре ба схва ти ти Пла-то но ве ре чи да „де мо кра ти ја ло гич но има за по сле ди цу ти ра ни ју”.)20

Де мо кра ти за ци ја ком фо ра

Идео ло ги је кон зу ме ри зма и тр го вин ског фе ти ши зма, ко је су на ста ле под окри љем ли бе ра ли зма, до ве ле су до де мо кра ти за ци је ком фо ра, ко ја је об но ви ла и про ду би ла јаз дру штве них не јед на-

17 Исто.18 „Ли диј ци су ста нов ни ци да ле ког Ју га, али они се ско ро уоп ште не по-

ми њу у Хро ни ци. Основ на ге о граф ска те ри то ри ја на ко јој се од ви ја са крал на исто-ри ја Ура-Лин де, је Евро а зи ја, и то на ро чи то ње на све ро за пад на област. Са крал ни цен тар Фри за се на ла зи у се вер ном Атлан ти ку, у ме сту Ал дланд (или Атланд), то јест у ста рој зе мљи (реч Ал дланд, Атланд за чу ђу ју ће под се ћа на Атлан ти ду). По сле по та па ња Атлан ти де овај се цен тар пре ме шта у Се вер но мо ре, у зе мље ко је се на ла зе се вер но од да на шње Хо лан ди је и Не мач ке и ко је су та ко ђе би ле по то пље-не, са мо мно го ка сни је. Да кле, Фри зи, Фре ји на де ца, Ариј ци, има ју ва не вроп ско по ре кло. Њи хо ва пр во бит на на се о би на је са крал но остр во. ’Фин ци’, Фин ди на де ца, на про тив, ста ро се ди о ци су Евро а зи је. Они на се ља ва ју све ње не зе мље од да ле ког Си би ра до Ибе риј ског по лу о стр ва. Пре ма то ме, на ро ди Фин да су стро-се де о ци Евро а зи је” (исто, 143).

19 Исто.20 Исто, 151.

467

ко сти. Ин ду стри ја по тре ба до ве ла је до по ме ну тог ста ња. „Ме ђу-тим”, пи ше Лаш, „у на ше вре ме де мо кра ти за ци ја оби ља – оче ки-ва ње да ће сва ка ге не ра ци ја ужи ва ти ви ши жи вот ни стан дард од прет ход них – отво ри ла је пут пре о кре ту у ко ме се ста ре не јед на-ко сти по но во ус по ста вља ју, по не кад за стра шу ју ћом бр зи ном, по-не кад та ко по сте пе но да се и не при мје ћу ју.”21 То ни је те шко ем пи-риј ски до ка за ти. Оту да се на зи ру и ма ле за ли хе ли бе рал них иде ја на по љу по бољ ша ња чо вје ко вих по тре ба. Уз кор пус про па ганд них са др жа ја ко је је про нон си ра ју, са вре ме на ми сао о ли бе рал ној де-мо кра ти ји по ста је из ра зи то фик тив на, он то ло шки пра зна, али је при је све га про па ганд но ухо да на. Сло бо дан Ре љић ће упо зо ри ти:

Про па ган да по сво јој при ро ди но си не га ци ју де мо кра ти је. Де мо кра ти ја ра чу на са по сто ја њем по је дин ца, гра ђа ни на, осо бе ко ја ми сли сво јом гла вом, и на сто ји да се у рав но прав ним од но си ма на мет не дру ги ма; про па ган да ства ра што ве ћу го ми лу, „уса мље ну го ми лу”, ра чу на на по је дин ца ко га тре ба во ди ти као слеп ца... Реч де мо кра ти ја по ста је па ро ла ко ја не мо же да ути че на по на ша ње чо вје ка. Та фор ма де мо кра ти је екс ко му ни ци ра оне ко ји би на сто-ја ли ми сли ти сво јом гла вом и ре гру ту је у пр ве ре до ве ју ри шни ке и не у пи та не за штит ни ке де мо крат ског си сте ма и вер ни ке ње не „ве ли ке по ру ке”.22

Ја сно је да де мо кра ти ја не мо же ви ше да од бра ни сво ју те о риј ску упо сле ност, због ис цр пје лих „за ли ха дру штве ног уго во ра”, и да јој је нео п ход но „под мла ђи ва ње” у мо ду лу са бор не де мо кра ти је, ко ја ће пре ва зи ћи утвр ђе на мје ри ла мо дер не де мо кра ти је. До и ста, сље де ћи за пис је ви ше не го отре жњу ју ћи ка да се ка же да је по треб-на де кон струк ци ја мо дер не де мо кра ти је.

Као праг ма ти ка соп ства За пад не (про те стант ско-ка то лич ке) ци ви ли за ци је, мо дер на де мо кра ти ја пред ста вља по зи ти ви стич ку ре про дук ци ју са мо ре фе рент но сти ко ја као исти на ду ха Мо дер не епо хе пре ра ста у са мо нор ма тив но пред-ме та ње по ли тич ког као по ви је сног, ода кле сли је ди уни вер за ли за ци ја за хтје ва за ва же њем са свим про бле ма тич не и иде о ло шки им прег ни ра не те зе, ва ри ра не од те о ре ти ча ра дру штве ног уго во ра до Хе ге ла, Кон та, По пе ра и Фу ку ја ме, да гра ђан ски (гер ман ски и про те стант ски) сви јет пред-ста вља вр ху нац ствар но сти (по ви је сти). Тек оту да, по ста је ја сно

21 Кри сто фер Лаш, По бу на ели та и из да ја де мо кра ти је, прев. Еми ли ја Ки ел, Све то ви, Но ви Сад 1996, 33.

22 Сло бо дан Ре љић, Кри за ме ди ја и ме ди ји кри зе, Слу жбе ни гла сник, Бео-град 2013, 234–236.

468

ка ко се по ли тич ка гло ба ли за ци ја (уни вер за ли за ци ја мо дер не де мо-кра ти је) по ја вљу је као ци ви ли за циј ски Drang nach Osten – фа ши-стич ка су спен зи ја дру гог на сред ство ка ко би се обез бје ди ло вла-сти то са мо при су ство ( fa scio, fas hion).23

Не ма ња Ђу кић иде мно го да ље од до са да шњих на ла за о ли бе рал ној де мо кра ти ји. Ме то ло шки ис прав но, он пре и спи ту је те ме ље на ко-ји ма је за сно ва на мо дер на де мо кра ти ја, ко ја је умно го ме од сту пи ла од ан тич ких иде а ла и ври јед но сти. От кло нив ши ду хов но на сље ђе ан ти ке, мо дер на де мо кра ти ја, као „че до” Мо дер не, у пр ви план је ис та кла, ка ко ка же ау тор, пр вен ство по ли тич ког као мје ри ло и траг по ви је сно сти. Све су то раз ло зи ко ји на во де Ђу ки ћа да ка па ци тив-ност сво је сту ди је ка ле ми на упи та но сти о про бле му са бор но сти и ка дро сти за пре ва зи ла же ње по сто је ћих ци ви ли за циј ских струк-ту ра ци ја. Упо тре ба ове пој мов не ка те дра ле пред ста вља и по тра гу за из гу бље ном он то ло шком си гур но шћу чо вје ка. Та ква по став ка нам омо гу ћа ва да се пи та мо о про бле му и ета бли ра ним сли ка ма да на шње пост мо дер не кул ту ре, и ње ном па ра ли са ном со ци о ан тро-по ло шком сен зи би ли те ту. Осјен че ни пор трет вре мен ских па ра диг-ми, ин ве сти ци о ну тек сту ру, до би ја већ по ме ну тим обра зло же њем ау то ра, ко је гра ви ти ра ка иден ти фи ка ци ји уни вер зал ног те ло са исто ри је чо вје чан ства, а ко ји тран свер зал но по при ма на лич је за-пад но е вроп ског те ло са, као дис кур са ве стер ни за ци је и мо дер ни-за ци је. При је све га, Не ма ња Ђу кић ука зу је на ево лу и ра ну кон цеп-ту ал ну сви јест, ко ја по сту ли ра кон гло ме рат прак си ко је пре тен ду ју да по ста ну мо дер ни за циј ске еви ден ци је о пр о гре си ви стич ким ви-зу ра ма за пад не ци ви ли за ци је. Са свим је умје сна опа ска ако ка же-мо да исто ри ја чо вје чан ства ни је ле ги ти ман „ко ри јен” за за пад ну стра ну, за то што она екс тра ху је са мо по је ди не фраг мен те европ-ског те ло са, или, ка за но за вје шта ним пој мов ни ком – европ ске мо-дер ни за ци је. Шта ви ше, овај став да ље по бу ђу је Зо ра на Ви до је ви ћа на раз ми шља ње о дру гим ви до ви ма дру штве них уре ђе ња, ко ји би по ста ли при хва тљи ви мо ду ли ег зи сти ра ња и сми је ни ли је дан ду-го тра јан ци клус де мо кра ти је.

За што де мо кра ти ја, а не не што дру го? Има ли убе дљи ви јих ар гу ме на та у при лог де мо кра ти ји ко ји би по ка за ли да је она бо љи об лик по ли тич ког си сте ма од оних ко ји су од ње раз ли чи ти и њој су прот ни? Не мо же се уна пред сма тра ти да је де мо кра ти ја у свим мо гу ћим усло ви ма нај бо љи об лик по ли тич ког си сте ма. Нај ве ћи

23 Не ма ња Ђу кић, Фе но ме но ло шка со ци о ло ги ја (При лог фе но ме но ло ги ји Бал ка на), Бал ка но ло шки ис тра жи вач ки цен тар, Ба ња Лу ка 2015, 31–32.

469

део исто ри је про те као је у зна ку по ли тич ких уре ђе ња ко ја су би ла да ле ко од де мо кра ти је. Би ло је му дрих и не на сил них вла да ра ко ји су има ли из ра зи то ве ћин ску по др шку на ро да и уна пре ђи ва ли сво ју др жа ву. Ни да на шње до ба ни је до ба оп ште при хва ће не де мо кра ти је. Ни је сва ка де мо кра ти ја до бар, а по го то во ни је нај бо љи об лик по ли-тич ког си сте ма. Ни је ни сам по се би, у свим окол но сти ма, нај ма ње лош. Увек је реч о ње ном ква ли те ту. Не мо же се ис кљу чи ти мо гућ-ност да ће се у бу дућ но сти про на ћи не ки об лик по ли тич ког жи во та и си сте ма ко ји ће на ди ћи и ва ља ну де мо кра ти ју. Али мо же се до-го ди ти да но ви ви до ви по ли тич ког жи во та и си сте ма пад ну ис под ни воа до са да шње де мо кра ти је.24

По ку ша ли смо да уз осло вље на те о риј ска ста но ви шта при бли жи мо су срет ли бе рал не док три не са исто ри о граф ским по ри је клом де мо-кра ти је. Ка ко је већ на гла ше но у ре зо ни ра ју ћим уви ди ма Н. Бо би ја, ова два ка те го ри јал на по ља ни су си но ни ми, али их идео ло шка ма-три ца узи ма као иден ти тет ске „на ви ке”. С овим опре дје ље њем те-шко је схва ти ти да на шњу ло ги ку раз ви је них зе ма ља, ко ја на ме ћу њи хо ва ру ха као је ди но по жељ не пре по ру ке ка ко би се до сти гао не из бје жан исто риј ски раз вој. Не сум њи во је да де мо кра ти ја у свом на ра ти ву са др жи уто пиј ске тер ми на ле су жи во та оних еле ме на та ко ји ан ти ци пи ра ју дру штве ни раз вој, али да на шње ста ње ви ше го во ри о ста њу „он то ло шке пра зни не” у ко ју је упао да на шњи чо-вјек. По ну ђе ни од го вор се мо же про на ћи у ње ном уде су, као исто-риј ском ста њу ис ко ри је ња ва ња ње не адре си ра не пу но ће. Зо ран Ви до је вић алар мант но ка же:

На рав но, ов де је реч о уде су као про це су, а не као тре нут ку (с)ло ма. Та ко појм љен удес одав но је при пре мљен. Ранг вред но сти уну тар ли бе ра ли зма по сто ја но се по ме рао од сло бо де ка при ват ној сво ји ни, од ау то но ми је по је дин ца ка про фи ту. Са мо устрој ство ли-бе рал но-де мо крат ске др жа ве ни ка да ни је све ло др жав ну при ну ду на ми ни мум и ни ка да ни је би ло без ја ког, ор га ни зо ва ног на си ља пре ма спо ља. То што се са да зби ва са ли бе рал ном де мо кра ти јом (не ке друк чи је има ју мар ги на лан до сег) са мо је ре зул тан та ду ге ге-не зе осва јач ке ди мен зи је за пад ног ду ха и ци ви ли за ци је с ко јом је она сра сла. Си стем ко ји пре тен ду је на ра ци о нал ност са др жи не пре-кид не по тен ци ја ле ду бо ко ира ци о нал ног, чак и стра вич ног, па би се у за вр шној тач ки ње го ве де ге не ра ци је мо гло де си ти да то стра-вич но се би под ре ди и сам про фит.25

24 Zo ran Vi do je vić, De mo kra ti ja na za la sku, Slu žbe ni gla snik – In sti tut dru štve-nih na u ka, Be o grad 2010, 24.

25 Исто, 32.

470

До вољ но је по зва ти се на ри је чи Ан дре ја Фур со ва ка да је у пи та њу под сјет ник о да на шњем мо де лу де мо кра ти је и ви дје ти да је њен је зик „не ра зу мљив” за мно га дру штва ко ја у њој ви де са мо иде о ло шки глас им пе ри јал них над зи ра те ља.

Али ево па ра док са: сла бе ћи, ли кви ди ра ју ћи огра ни че ну бур-жо а ску де мо кра ти ју код се бе ку ћи За пад, при је све га Аме ри кан ци уче де мо кра ти ји дру ге зе мље и на ро де и оцје њу ју их у са гла сно сти с тим ко ли ко су они де мо кра тич ни у скла ду с про гла ша ва ним аме-рич ким стан дар ди ма. Упра во про гла ша ва ним, а не ствар но по сто-је ћим, јер ако се узме у свој ству по сљед њих, те шко је ре ћи ко је ви ше де мо кра ти чан – бу шов ске САД или Ирак Са да ма Ху се и на. Ра зу ми је се да тај па ра докс ни је по сље ди ца ког ни тив не ди со нан це или по ли тич ке ши зо фре ни је аме рич ке вр ху шке. „Де мо кра ти ја” за вањ ску упо тре бу, исто као и „пра ва чо вје ка”, „гра ђан ско дру штво” и то ме слич но – то је пси хо и сто риј ско оруж је, кон цеп ту ал ни ви-ру си, по мо ћу ко јих се чи ни по ку шај да се раз о ре со ци јал не, упра-вљач ке и ду хов не струк ту ре не за пад них дру шта ва – при је све га пра во слав них, али та ко ђе му сли ман ских, кон фу чи јан ских и дру-гих. Ус по ста вља ње де мо кра ти је као по ли тич ког ин сти ту та ве за но је, као пр во, с по сто ја њем ато ми зо ва не ин ди ви дуе, то јест ин ди-ви дуе с ми ни му мом со ци јал них ве за с оним ко ји је окру жу ју; као дру го, с тр жи шним еко ном ским си сте мом, у ко јем се он по ја вљу је као „ра ци о нал ни агент”, као ho mo oe co no mi cus – за пра во, тр жи шни од но си и је су глав ни ре гу ла тор по на ша ња и у исто то ври је ме ба зна ква зи со ци јал на ве за ин ди ви дуâ у бур жо а ском дру штву. Дру гим ри је чи ма, уње дру ју ћи се у не ка пи та ли стич ку сре ди ну де мо кра ти-ја у ви ду бор бе за пра ва чо вје ка и у па ру с тр жи штем исту па као фак тор ра за ра ња со ци јал ног тки ва, дру штва као та квог.26

Да би смо до шли до тач ке ана ли зе зна че ња, из гле да и кон се-квен ци ко је (пост)пост мо дер на и ње на „уоб ли че ња” (нео)ли бе ра ли-зам и де мо кра ти ја ус по ста вља ју, и ам би јен та у ко јем ег зи сти ра ју, по треб но нам је да се још јед ном по зо ве мо на Алек сан дра Ду ги на. Про вје ри ће мо ка ко се ње го ви лу цид ни уви ди пре во де и укла па ју у кон цепт и пре дик ци је ко је су из ло же не у овом ра ду. На и ме, овај те о ре ти чар сма тра да је пост мо дер на ство ри ла усло ве за раз вој но ве (Че твр те) иде о ло ги је или Че твр те по ли тич ке те о ри је. По овом при сту пу, Че твр та по ли тич ка те о ри ја на ста је као син кре-

26 Ан дреј Фур сов, „Са бор ност и де мо кра ти ја у кон тек сту свјет ске бор бе за власт, ин фор ма ци је и ре сур се”, прев. Бра ни мир Ку ља нин, у: Са бор ност и де-мо кр ати ја, збо р ник, Ба ња Лу ка, 2012, 147–148.

471

ти зам прет ход не три иде о ло ги је – ли бе ра ли зма, ко му ни зма ко ји ин тер и о ри зу је ка ко мар ски зам та ко и со ци ја ли зам и со ци јал де-мо кра ти ју, и фа ши зма. Из ово га сли је ди да је ли бе ра ли зам као Пр ва по ли тич ка те о ри ја успје ла у со ци јал ној сфе ри за хва љу ју ћи ко ли зи ја ма, фру стра ци ја ма, ре во лу ци ји, јед ним име ном ве ли кој на ра ци ји, да оп ста не и дис ква ли фи ку је оста ле иде о ло ги је. Суп сти-ту ци ја као про цес кон ти ну и ра но сти за Ду ги на је у слу ча ју ли бе-ра ли зма до ве ла до ре ви зи је ста рог. Сук це сив но, те рет ли бе ра ли зма је на сли је ђен у пост ли бе ра ли зму. На кра ју смо, да кле, до би ли ни ма-ло из не на ђу ју ћу по твр ду фор му ла ци је о ег зи стен ци јал ном раз ви-ја њу ра ци о цен трич ног кон цеп та ко ји је на сли је ђен из ли бе рал не епо хе и та ко „пре сту пио праг” иден ти тет ске то ле ран ци је, до во де ћи и са му за јед ни цу на вра та пси хо па то ло шких де ви ја ци ја. Да кле, ис пра ти мо Ду ги но во за па жа ње: „Тре ћу по ли тич ку те о ри ју су сру-ши ли у мла до сти, Дру га је умр ла у ста ро сти, Пр ва се пре тво ри ла у не што но во – у Пост ли бе ра ли зам, у ’гло бал но тр жи шно дру штво’.”27 Та ко до ла зи мо до кључ ног су сре та са те мат ским окви ром. Ну жна је ре кон фи гу ра ци ја ли бе рал не де мо кра ти је, мо жда чак и ње но уки-да ње на ни воу свјет ске за јед ни це, ка ко би се по бу ди ла за ин те ре-со ва ност ка ус по ста ља њу но вог уре ђе ња, ко је не ће пред ста вља ти ег зи стен ци јал но ли це са мо за пад ног сви је та већ јед но но во по ље, до ко јег не ће до пи ра ти од је ци и мањ ка во сти иде о ло ги зо ва не ли бе-рал не де мо кра ти је. Ипак, као је ди но при хва тљив дру штве ни ми ље ја вља се пер цеп ци ја ли бе рал но-де мо крат ског кон цеп та. Зар ево лу-ци ја и по ви но ва ње тој док три ни ни је до ве ла, на је дан со фи сти ци ран на чин, до ког ни тив не сим пли фи ка ци је28 тог ре а ли те та тех ни ци стич-ке ин тер вен ци је у со ци јал не сфе ре и ства ра ња си лу е те то та ли тар-них обра за ца кон тро ле? На кра ју до дај мо Си ми ће ву оп сер ва ци ју и ана ли зу По пе ро вог Отво ре ног дру штва, ко је је по слу жи ло као те о риј ско охра бре ње ли бе рал ној де мо кра ти ји.29

Ути цај ко ји је По пе ро во де ло из вр ши ло – и за пра во још увек из вр ша ва са чи ни се све ве ћим учин ком – на осо бен је на чин пот-пу но не по сре дан и кон кре тан. На и ме, док три на дру штве ног ин же-ње рин га, ко ју су као по јав ну ар гу мен та ци о ну ба зу свог по ли тич ког ши ре ња пре у зе ле во де ће си ле уну тар др жа ва раз ви је не де мо кра-ти је и нео ли бе ра ли стич ког мо де ла дру штве них од но са, го то во

27 Алек сан др Ду гин, Че твер тая по ли ти че ская те о рия, Ам фо ра, Санкт-Пе-тер бург 2009, 13.

28 Оп шир ни је у: Ж. Си мић, Пре о бра жа ји то та ли тар не све сти.... 29 Оп шир ни је у: Пре драг Жив ко вић, „Пост мо дер ни уто пи зам и ’по след њи

чо вјек’”, Те ме, ча со пис за дру штве не на у ке, год. XXXIX, бр. 4, Ниш, ок то бар –де цем бар 2015, 1105–1119.

472

не так ну та је пре у зе та из По пе ро вог де ла. Ово, на рав но, сна жно све до чи пре све га о пр вот ном ду бо ком кон цеп ту ал ном са гла сју По пе ро ве „кри тич ке” фи ло зо фи је и по ли тич ке док три не по ме ну тих дру штве них уре ђе ња. Осим то га, са свим је ја сно да је при сут ност По пе ра као ау то ри те та у мно го број ним пи та њи ма ко ја се отва ра ју са екс пан зив ном „им пле мен та ци јом” ли бе рал но-де мо крат ске по ли-тич ке док три не у „тран зи ци о ним” под руч ји ма, обез бе ђи ва на свим сред стви ма на про сто сто га што он пред ста вља са вр ше но упо тре-бљи ву – иа ко зву чи као чу дан спој – на уч но-по ли тич ку фи гу ру, та кву ко ја ко ре спон ди ра са нај ду бљим ци ви ли за циј ским „трен до-ви ма” што их дик ти ра ју за пад на дру штва.30

Од го во ре ко је да нас до би ја мо у изо ло ва ним тех ни ци стич ким фор ма ма ми шље ња не мо гу се сма тра ти вје ро до стој ним и па ра диг-ма тич ним за не у мит но пре сли ка ва ње те „об ред не” ини ци ја ци је ка ко би се ушло у дру штво ли бе рал но-де мо крат ске про ве ни јен ци је. Тај дис курс, ко ји да нас упу ћу је на пост мо дер ни стич ку ори јен та ци ју, из о штра ва сли ку ан тро по ло шког „по ср ну ћа” и пра зни не. Ди ри го-ва но на си ље ко је се спро во ди у име иде о ло шких „омо та ча”, ли бе-ра ли зма, де мо кра ти је и мо дер не на у ке, ни хи ли стич ки од у зи ма дах све му оно ме што се сма тра за ври јед но сну ре цеп ци ју, ко ја сво је по сто ја ње не оправ да ва увје ре но шћу у иде о ло шку апа ра ту ру ли-бе рал не док три не.

30 Ж. Си мић, Фи ло зо фи ја мо дер не пси хе..., 194–195. „На да ље, оно што смо по ку ша ли да (на по пе ров ски ка рак те ран на чин) из дво ји мо као По пе ров тех нич ки на чин ми шље ња, при род но је фа во ри зо ван и опо на ша се (све сно или не све сно) у свим мо гућ ним при ли ка ма и об ли ци ма упра во за то што иде ал но ар ти ку ли ше (при том их др же ћи скри ве не) по сту ла те тех ни ци стич ке пре до ми на ци је. Ов де ће мо, ме ђу тим, још јед ном ис та ћи да је По пе ров ’про фет ски’ жар омо гу ћен упра-во ти ме што се он им пли цит но осла ња – при том тре ба ода ти при зна ње про роч-кој ин ту и ци ји – на јед ног но вог чо ве ка, је дан осо бен тип тех нич ко-ко лек ти ви-стич ки по јед но ста вље ног, али и ра ци о цен трич ко-те ле о ло шког ми шље ња ко ји у вре ме ка да је По пер за по чи њао ка ри је ру уоп ште ни је био та ко раз го ве тан. У ме ђу вре ме ну, услед кон сте ла ци је ин фор ма тич ко-тех но ло шке екс пло зи је, и услед ни за гло бал них по ли тич ких по тре са, овај тип про сеч ног чо ве ка је за го спо да рио за пад ном кул ту ром” (исто, 195).

473

ЈА НИС СТА ВРА КА КИС

ПОСТ ДЕ МО КРА ТИ ЈА

Тер мин пост де мо кра ти ја се не дав но по ја вио у со ци о ло ги ји и по ли тич кој те о ри ји као део на по ра за кон цеп ту ал ни јим схва та њем и кри тич ким озна ча ва њем ка сних мо дер них па то ло ги ја ли бе рал-не де мо кра ти је, по себ но у ре ла ци ји са ка сним ка пи та ли стич ким ста њем.

У пред мо дер ним дру штви ма вер ска ма шта је би ла до ми нат ни дис кур зив ни хо ри зонт за упи си ва ње и упра вља ње не га тив но шћу. На кон дис ло ка ци је овог хо ри зон та, чи ни се да по ли тич ка мо дер-ност осци лу је из ме ђу ба рем три од го во ра у ве зи са не га тив но шћу: уто пиј ским, де мо крат ским и пост де мо крат ским. Пр ви од го вор, ко ји пре у зи ма те мељ ко ји је остао упра жњен пре ме шта њем пред-мо дер не ме та фи зи ке, нај у оч љи ви ји је по не ким му та ци ја ма мо-дер ног по ли тич ког уто пи зма. Уто пи ја је ов де ко ри шће на у стро гом зна че њу те ре чи, као фан та змич ки дис курс ко ји ну ди ко нач но по-ли тич ко ре ше ње са тач ке гле ди шта јед ног су бјек та од ко га се оче-ку је да зна (пар ти ја, ли дер...), док се ње го ва вла сти та за там ње ност и ау то ри тет ни ка да не до во де у пи та ње. Бли жи по глед, ме ђу тим, от кри ва да ће ова же ља да се пре ва зи ђе не га тив ност ве ро ват но и са ма про из ве сти не га тив ност. Кад год је био учи њен све стан по-ку шај да се оства ре ова кве фан та зи је, да се уста но ви људ ска ствар-ност пре ма пла ну ко ји обе ћа ва ко нач но раз ре ше ње дру штве них су прот но сти и при кри ва ње по ли тич ких ан та го ни за ма, ре зул та ти су би ли ка та стро фал ни.

Уко ли ко је ово слу чај, он да је си гур но је дан од нај ур гент ни-јих за да та ка на шег до ба да се кре не иза уто пиј ске фан та зи је и про на ђе пре о бра жу ју ћа по ли ти ка у пост фан та зма тич ном сме ру. Али – шта то зна чи да се кре не у пост фан та зма тич ном сме ру? Еле-мен ти ова квог по ли тич ког про јек та мо гу се пре по зна ти у оно ме

474

што се углав ном зо ве де мо крат ска ин вен ци ја или де мо крат ска ре во лу ци ја. Ово нас до во ди до дру гог од го во ра на не га тив ност и не пред ви ђе не си ту а ци је при сут не у по ли тич кој мо дер но сти, од-го вор ко ји је нај бли жи прет по ста вља њу – све сном или не све сном – од го вор но сти за свој не сво ди ви ка рак тер. Ов де се не обе ћа ва ју ко нач не од лу ке, ов де не ма по ли тич ког уки да ња; ан та го ни зам је сте и оста је кон сти ту ти ван. Де мо крат ска ре во лу ци ја – из раз ко ји нам до ла зи од Алек си са де То кви ла и ко ји су ра ди кал но мо дер ни зо ва ли Клод Ле форт и дру ги – озна ча ва дис кон ти ну и тет од хе те ро ном не ле ги тим но сти пред мо дер ног бив шег ре жи ма до но ве фор ме дру-штве не по ли тич ке ин сти ту ци је; дру штва ко је по ста је све сно сво је соп стве не исто рич но сти, сво јих соп стве них гра ни ца, фор ме дру-штва ко ја се бе отва ра ка кон ти ну и ра ном про це су у ко јем пре и спи-ту је соп стве не ин сти ту ци о нал не струк ту ре и ре ла ци је мо ћи, дру-штва ко је се бе одва ја од за цр та них зна ко ва из ве сно сти. Ме сто мо ћи се са да по ја вљу је као „пра зно ме сто” ко је мо же би ти за у зе то са мо при вре ме но: „Не ма за ко на ко ји не мо же би ти по пра вљен, чи ји чла-но ви не мо гу би ти оспо ра ва ни, чи ји те ме љи не мо гу би ти до ве де ни у пи та ње. Не ма пред ста вља ња цен тра и иви ца дру штва: је дин ство са да не мо же да из бри ше со ци јал ну по де лу.” Де мо кра ти ја, пре ма Ле фор то вој ори јен та ци ји, ин сти ту ци о на ли зу је „ис ку ство не пој м љи-вог, нео б у зда ног дру штва” у ко јем ће чак и иден ти тет су ве ре них на ро да „би ти кон стант но отво рен за пре и спи ти ва ње”.1 Ово је био нај сме ли ји по ку шај да се за ве де по ли тич ки ред у не до стат ку крај-њих те ме ља. Он ка рак те ри ше мо дер ност ко ја је до стој на свог име на.

То ком по след ње де це ни је, ме ђу тим, иде о ло шка хе ге мо ни ја нео ли бе рал ног кон сен зу са има ла је на ме ру да учи ни при род ном фик ци ју па ци фи стич ког, не ан та го ни стич ког „тре ћег пу та” из ван ле ви це и де сни це. И кон зер ва тив не и со ци јал де мо крат ске сна ге су пра ти ле овај курс, ко ји је под рио аго ни стич ко пре по зна ва ње дру штва под ра зу ме ва ног у де мо крат ским ин сти ту ци ја ма. То је ме та по ли тич ка ори јен та ци ја, у ко јој се су сре ће мо са ко ре ни ма пост де мо крат ске има ги на ци је. За и ста, пост де мо кра ти ја је уте ме-ље на на по ку ша ју да се ис кљу чи свест о не до ста ци ма и не га тив-но сти по ли тич ког до ме на, што он да во ди по ли тич ком ре ду ко ји за др жа ва сим бо ле ин сти ту ци ја ли бе рал не де мо кра ти је али не у тра-ли зу је цен тра ли зам по ли тич ког ан та го ни зма. Жак Ран си јер је по-ли тич ки те о ре ти чар ко ји је ко ри стио овај тер мин.2 У Ран си је ро вој Не са гла сно сти це ло по гла вље је по све ће но кон сен зу су – де мо кра-

1 Cla u de Le fort, The Po li ti cal Forms of Mo dern So ci ety: Bu re a uc racy, De moc racy, To ta li ta ri a nism, The MIT Press, Cam brid ge, MA 1986, 303–304.

2 Žak Ran si jer, Ne sa gla snost: po li ti ka i fi lo zo fi ja, prev. Ivan Mi len ko vić, Fe don, Be o grad 2014.

475

ти ја или пост де мо кра ти ја.3 Пре ма овој ше ми, ево шта пост де мо кра-ти ја озна ча ва:

...па ра докс ко ји, под име ном де мо кра ти је, да је вред ност кон-сен зу ал ној прак си бри са ња фор ми де мо крат ског де ло ва ња. Пост-де мо кра ти ја је прак са упра вља ња и пој мов не ле ги ти ма ци је јед не де мо кра ти је по сле де мо са, јед не де мо кра ти је ко ја је укло ни ла при-вид, по гре шку у ра чу ну и спор на ро да, де мо кра ти је, да кле, ко ја се мо же све сти са мо на игру др жав них дис по зи ти ва и са ста ва енер ги је и дру штве них ин те ре са.4

Ди јаг но за је по ду дар на са со ци о ло шким за па жа њи ма Ко ли на Кра у ча, из не тим у ње го вој књи зи Пост де мо кра ти ја; док фор мал-ни аспект де мо крат ских ин сти ту ци ја оста је ма ње ви ше на ме сту, по ли ти ка и вла да по сте пе но кли зе ка кон тро ли при ви ле го ва них гру па на на чин ко ји под се ћа на пред де мо крат ско вре ме.5 Из бо ри и из бор на де ба та, ко ји још увек мо гу да ме ња ју вла де, тран сфор ми-са ни су у стро го кон тро ли са ни спек такл, ко ји уре ђу ју про фе си о-нал ни екс пер ти и ко ји је огра ни чен на сет те ма ко је су они иза бра-ли, док ве ћи на гра ђа на у то ме има па сив ну, апа тич ну уло гу. Иза ове фа са де – али не и иза по ља ви дљи во сти – „по ли ти ка се, за пра-во, по тај но об ли ку је ин тер ак ци јом из ме ђу иза бра них вла да и ели те ко ја ка те го рич ки пред ста вља по слов не ин те ре се.”6 У ве ћи ни слу-ча је ва – а ин ди ка тив но је да то по ста је уо би ча је ни тренд – оно што пра ти раз вој пост де мо кра ти је је пот пу на иден ти фи ка ци ја де мо-крат ске фор ме са по тре ба ма гло бал ног ка пи та ла:

Од марк си зма ко ји је, по соп стве ној тврд њи, ис тро шен, ли бе-ра ли зам (вла да ју ћи по прет по став ци), пре у зи ма те му објек тив не ну жно сти ко ја се по и сто ве ћу је са при ну да ма и хи ро ви ма свет ског тр жи шта. Скан да ло зна Марк со ва те за да су вла де про сти от прав-ни ци по сло ва ме ђу на род ног ка пи та ла да нас је очи глед ност у ко јој се „ли бе ра ли” и „со ци ја ли сти” сла жу. Ап со лут но по и сто ве ћи ва ње по ли ти ке и упра вља ња ка пи та лом ни је ви ше срам на тај на ко ја ма-ски ра „фор ме” де мо кра ти је, већ об ја вље на исти на ко јом се ле ги-ти ми шу на ше вла де.7

Шан тал Муф је та ко ђе мно го до при не ла упу ћу ју ћи на шу па-жњу на иде о ло шке ка рак те ри сти ке на ста ја ња пост де мо крат ске

3 Исто, 129–163. 4 Исто, 137.5 Ko lin Kra uč, Post de mo kra ti ja, prev. Mi la na Đu ra ši nov, Kar pos, Lo zni ca 2014.6 Исто, 11.7 Ž. Ran si jer, нав. де ло, 150–151.

476

има ги на ци је, по ка зу ју ћи ње не ефек те кроз на чи не на ко ји је по-сто је ће де мо кра ти је ре пре зен ту ју али се и но се са по бу ном про тив ње. У сво јој по след њој књи зи, на кон што је ски ци ра ла ка рак те ри-сти ке ове пост по ли тич ке ори јен та ци је, она се фо ку си ра на опа сно-сти ко је та ори јен та ци ја ства ра на до ма ћем и ме ђу на род ном ни воу.8 У све ту ко ји још увек озна ча ва ју – на ци о нал но и гло бал но – не јед-на ко сти раз ли чи тих об ли ка, мар ги на ли за ци ја по ли тич ких не тр пе-љи во сти и хе ге мо ни ја кон зу ме ри зма, иа ко ве о ма успе шно – ба рем све до тре нут ка еко ном ске кри зе – не би мо гле у пот пу ност ап сор-бо ва ти мо гућ ност за по бу ну. Не спо со бан да схва ти и окле ва ју ћи да оза ко ни сре ди ште ан та го ни зма у де мо крат ској по ли ти ци, пост-по ли тич ки, пост де мо крат ски дух вре ме на те ра на ис ка зи ва ње по бу не – ка да она успе да се ар ти ку ли ше – кроз ка на ле ве за не за под сти ца ње спи ра ле на си ља ко је се све те же кон тро ли ше: док при-зна ње по сто ја ња по ли тич ке опо зи ци је до пу шта пре о бра жај ан та-го ни зма у агон, кро те ћи та ко си ро во на си ље, до тле пост по ли тич ки при ступ во ди ка на сил ним из ра зи ма мр жње ко ји се, по ула ску у де по ли ти зо ва ну јав ну сфе ру, од ре ђу ју мо рал ним или кул тур ним (и по не кад вој ним) тер ми ни ма, те им се као та кви ма и су пр от ста вља. За и ста, ка да су про тив ни ци де фи ни са ни у ма ни ру из ван по ли тич-ког, „не мо гу би ти пре до че ни као су пар ни ци већ као не при ја те љи. Са те мом зла аго ни стич ка де ба та ни је мо гу ћа, они мо ра ју би ти ис ко ре ње ни. Шта ви ше, ка ко се че сто сма тра ју за не ку вр сту мо рал-не бо ле сти, не тре ба ни по ку ша ти пру жи ти об ја шње ње њи хо ве по ја ве и успе ха.”9 Оту да на ме ђу на род ном ни воу по сто ји пре о ку-па ци ја осо ви на ма зла и су ко би ма ци ви ли за ци ја; на до ма ћем ни воу до ла зи до по ра ста ра си зма, ксе но фо би је и екс трем них де сни чар-ских по кре та и пар ти ја, као и еруп ци је ти неј џер ског на си ља у на-шим гра до ви ма. И што је нај ва жни је: на ста ју по те шко ће у по ли тич-ком по ја шње њу и ефи ка сном по сту па њу са ова квим по ја ва ма. Муф на гла ша ва да се чак и у ова квим слу ча је ви ма по вла чи из ве сна по-ли тич ка гра ни ца – јер без ова квог чи на ис кљу че ња иден ти тет не мо же би ти фор ми ран – али, у исто вре ме, по ри че се њен по ли тич-ки ка рак тер та ко да пост по ли тич ко има ги на р но оста је не так ну то. За и ста, кул тур ни и мо рал ни не при ја те љи се стал но из гра ђу ју и де мо ни зу ју. Овај про цес оза ко њу је на пад на два сту ба ли бе рал не де мо кра ти је – на јед на кост и сло бо ду – и убри зга ва емо ци о нал ну вред ност у пост по ли тич ку спо ну.

Оту да у скло пу пост де мо крат ског има ги на р ног не ма по тре бе за по ли тич ким ре ги стро ва њем и при зна њем не га тив но сти. То ре-

8 Chan tal Mo uf fe, On the Po li ti cal, Ro u tled ge, Lon don 2005. 9 Исто, 76.

477

зул ти ра не у тра ли зо ва њем ан та го ни зма. У су шти ни, не га тив ност и ње на емо ци о нал на вред ност су скло ње ни из по ли тич ког по ља да би по но во би ли за цр та ни на ба рем два де по ли ти зо ва на на чи на. Они су све де ни или на су коб ужи та ка из ме ђу раз ли чи тих ци ви ли-за ци ја (на гло бал ном ни воу), или су, у до ма ћим усло ви ма, све де ни на не до ста так по себ них про из во да – дру га чи је ре че но, на не до ста-так ко јим се мо же упра вља ти кроз по ступ ке по тр о шње: кроз кон-зу ми ра ње про из во да, дис кур са, фан та зи ја, па чак и по ли ти ча ра. Шта ви ше, у окви ру овог пост де мо крат ског уни вер зу ма, струк ту ра ау то ри те та по ста је у зна чај ној ме ри иму на на кри ти ку. Сва ки от-пор је или ап сор бо ван уну тар Ди зни лен да по тр о шач ког ужи ва ња на ма ње ви ше кон фор ми стич ко/ци нич ни на чин, или је ка на ли сан у за ста ре ле пре о ку па ци је но стал гич ног ти па са ан ти де мо крат ским им пли ка ци ја ма али (на сре ћу) огра ни че ног де ло ва ња, или је гур-нут ка на сил ним ис па ди ма (pas sa ges à l’ac te) у зе мљи и ино стран-ству. Ре зул тат је све ком плек сни ји и екс пло зив ни ји кра так спој са ва ри ја ци ја ма па ра ме та ра (лич них, еко ном ских, еко ло шких, по ли-тич ких, без бед но сних...) и без очи тог ре ше ња.

Ме ђу тим, са да ка да је еко ном ска кри за отво ре но и дра ма тич но от кри ла гра ни це нео ли бе рал ног ме та по ли тич ког кон сен зу са – ка ко је из не на ђе ни Гор дон Бра ун не дав но ре као, „оно што ми ни смо ви-де ли, и ни ко ни је ви део, би ла је мо гућ ност па да тр жи шта” – из гле да да је пост де мо крат ски по ре дак ушао у сво ју за вр шну фа зу. На рав но, оста је да се ви ди на чин на ко ји ће ово би ти ре ше но – ре ак ци о нар ни или но во дик та тор ски курс је мо гућ као и онај про гре сив ни. Сва-ки ис ход ће, ипак, очи то би ти по ли тич ка од лу ка и ну ди ће нај бо љу шан су за по нов но ожи вља ва ње по ли тич ког уче шћа и пра ву дру-штве ну тран сфор ма ци ју, нај бо љу шан су за по нов но осна жи ва ње и ши ре ње де мо кра ти је. У сва ком слу ча ју, по ли ти ка и де мо кра ти ја се вра ћа ју на днев ни ред.*

Пре вео с ен гле скогБо јан То мић

* Из вор: http://mo nu ment to tran sfor ma tion.or g/atlas-of-tran sfor ma tion/html/p/post de moc racy/post de moc racy-yan nis-sta vra ka kis.html

478

КО ЛИН КРА УЧ

ПО ЛИ ТИЧ КА РЕ ФОР МА

Ко лин Кра уч, ко ји је пр ви ди јаг но сти фи ко вао и об ја снио на шу пост де мо крат ску ма лак са лост још пре јед не де це ни је, про це њу је ин тен зи тет ско ра шњих де мо крат ских ин тер вен ци ја по во дом пре-го во ра за тво ре ног ти па на те му ТТИП-а, као ре ак ци ју на све ду бљу кри зу неповeрења ста нов ни штва и по ли тич ке пот чи ње но сти ин те-ре сним гру па ма у европ ским и за пад ним де мо крат ским др жав ним уре ђе њи ма.

Тран са тлант ско тр го вин ско и ин ве сти ци о но парт нер ство (ТТИП), на шло се, из не на да, у сре ди шту кон тро вер зе, а сам пра-вац у ком се та де ба та кре ће го во ри нам мно го о по ли ти ци у на шим „пост де мо крат ским” дру штви ма. С јед не стра не, по слов на ели та и љу ди из вла де на сто је да скла па ју до го во ре ми мо зна ња ста нов-ни штва, чи ме ства ра ју мо гућ ност да са бо ти ра ју оне по ли ти ке ко је за сту па ју со ци јал ну за шти ту и за шти ту жи вот не сре ди не. Kао по се-бан план има ју ак ти ви ра ње три бу на ла ко ји се са сто је од при ват них кор по ра тив них адво ка та, чи ја уло га би би ла да су де у про це си ма у ко ји ма се кор по ра ци је жа ле на вла ди не од лу ке. Ово пред ста вља пост де мо кра ти ју у свом нај чи сти јем об ли ку. С дру ге стра не, мно-штво гра ђан ских гру па, за јед но са зе ле ни ма и дру гим ма њим пар-ти ја ма, оку пља се у опо зи ци ју, мо би ли шу ћи не по ве ре ње на ро да пре ма по ме ну тим ели та ма ко је је про из ве ла са ма пост де мо крат ска по ли ти ка. Ис ход је још увек не из ве стан, али оно што се већ до го-ди ло до вољ но је да ука же на то да су пост де мо крат ски трен до ви оста ли ја ки, прем да, за са да, у нај ма њу ру ку и спо р ни.

Украт ко, ТТИП је план за зна чај но по пу шта ње ба ри је ра у тр го ви ни из ме ђу зе ма ља чла ни ца Европ ске уни је и Сје ди ње них

479

Др жа ва. Мно ге ца рин ске ба ри је ре су већ уки ну те у ра зним гло бал-ним спо ра зу ми ма. Оно што оста је је су та ко зва не не ца рин ске ба ри-је ре. Њи хов ра спон се про те же од за кон ских пра ви ла чи ја је ја сна уло га ис кљу чи во у то ме да ин тер на ци о нал не кон ку рен те за др жа ва из ван до ма ћих тр жи шта, до про пи са ко ји су озбиљ но осми шље ни у ци љу за шти те јав ног здра вља, пра ва рад ни ка и раз ли чи тих кон-це па та јав них и ко лек тив них до ба ра. По во дом ових по след њих спо р них пи та ња се и по ди гла уз бу на.

У пост де мо крат ским дру штви ма сва ка зва нич на ин сти ту ци ја де мо кра ти је, као што су из бо ри, јав не рас пра ве и про ме не вла де, успе ва да пре жи ви, али за то пре ста је да бу де глав но жа ри ште по-ли тич ког ди на ми зма. Уме сто то га, оно се пре ме шта у уске по вер-љи ве кру го ве у ко ји ма се по ли тич ке ели те ба ве кор по ра тив ним ло би ји ма. У мо јој књи зи Пост де мо кра ти ја1 твр дио сам да смо ми, у мно гим за пад ним дру штви ма, на пу ту ка пост де мо кра ти ји али да још ни смо сти гли, као и да у на шој де мо крат ској по ли ти ци још увек има жи во та и енер ги је. Пи сао сам пре фи нан сиј ске кри зе 2007/2008. о по сле ди ца ма кри зе у евро зо ни, као и о усред сре ђе но сти по ку ша ја пре ва зи ла же ња кри зе на ма ле гру пе зва нич ни ка и бан ка ра. Пи сао сам исто та ко и пре ТТИП-а. Сви ови до га ђа ји су ге ри шу да смо у про те клих 10 го ди на до жи ве ли ве ли ки по мак кре ћу ћи се у пост де-мо крат ском прав цу.

Прет ња ТТИП-а

Ка да је реч о про ме на ма ко је зах те ва ТТИП, по сто је три за бри-ња ва ју ћа спо р на пи та ња. Као пр во, по сто је осно ва ни стра хо ви да ком про ми си ко ји су у ве зи са из јед на че њем стан дар да Европ ске уни је и Сје ди ње них Др жа ва мо гу да до ве ду до пот пу них про ме на у про пи си ма ко ји нас шти те од та квих по ја ва као што су: сма ње ње пра ва рад ни ка, нео д го вор не бан ке, не при ме ре но те сти ра ње ади-ти ва у хра ни, фар ма ци ји и ко зме ти ци. Јед ним де лом се то до га ђа за то што ком про мис из ме ђу ви ших и ни жих стан дар да увек мо ра да зна чи гу би так за оне ко ји по ла зе са ви шег ни воа. Али де ли мич но је та ко и за то што ће се у ак ту ел ној кли ми у ко јој до ми ни ра би знис, као што зна мо, нај моћ ни ји ин те ре си гу ра ти око то га да ово пре го-ва ра ње ис ко ри сте у свр ху по сти за ња јед ног но вог, ге не рал но ни-жег ни воа у сми слу про пи са и за шти те стан дар да. Веб стра ни ца Европ ске ко ми си је, ко ја стра стве но за го ва ра ТТИП, пре пу на је из-ја ва о кре и ра њу европ ских по сло ва. Ово је, на рав но, оп ште по зна та,

1 Срп ско из да ње: Ko lin Kra uč, Post de mo kra ti ja, prev. Mi la na Đu ra ši nov, Kar-pos, Lo zni ca 2014 (нап. прев.).

480

шта ви ше ру тин ска, ши фро ва на прет ња кор по ра тив ног уце њи ва ча: „Од у ста ни те од сво јих здрав стве них, рад них и еко ло шких стан дар-да или ће мо оти ћи и оста ви ти ма су вас не за по сле не.”

Обич но су Евро пља ни ти ко ји има ју ви ше раз ло га за страх не го Аме ри кан ци ка да су у пи та њу ова кви ком про ми си. Уко ли ко су на ши стан дар ди ви ши, уто ли ко су и кор по ра тив ни ло би ји у Сје ди-ње ним Др жа ва ма уи гра ни ји и бо ље фи нан сиј ски пот по мог ну ти не го што су у ве ћи ни европ ских зе ма ља или уну тар са мих ин сти-ту ци ја Европ ске уни је. Ипак, ни је баш увек та ко: су до ви и ад ми-ни стра ци ја Сје ди ње них Др жа ва знат но су стро жи ји пре ма по на-ша њу ба на ка, на при мер, не го што ће европ ски ика да би ти (ба рем у слу ча ју да Ује ди ње но Кра љев ство до би је то што же ли). Та ко ђе, по ли ти ка Европ ске уни је је под ра сту ћим ути ца јем вла да из цен-трал не и ис точ не Евро пе, чи је еко но ми је су не за о би ла зни уче сни ци на ни ско бу џет ном тр жи шту и где мно ги по ли ти ча ри сва ку со ци-јал ну по ли ти ку до жи вља ва ју као по вра так др жав ног со ци ја ли зма. Про блем стан дар ди за ци је про пи са је, да кле, са мо де ли мич но је дан од про бле ма „дру штве не Евро пе про тив тр жи шне Аме ри ке”, те на чин та квог ње го вог по сма тра ња и ни је на ро чи то ко ри стан.

Дру ги за бри ња ва ју ћи про бле ми оку пље ни су око ри зи ка да ће европ ско здрав ство, обра зо ва ње и оста ли јав ни сер ви си би ти де ли мич но при ва ти зо ва ни и пре пу ште ни кор по ра ци ја ма Сје ди-ње них Др жа ва. Ово се већ уве ли ко до га ђа у Ује ди ње ном Кра љев-ству и још не ким зе мља ма чла ни ца ма, и то без ика кве по тре бе за ТТИП-ом. Ме ђу тим, дру ге зе мље се још увек тру де да од бра не иде ју јав но одр жа ва них јав них сер ви са у од ре ђе ним обла сти ма. Њи хо ви на по ри већ су на ру ше ни раз во јем кон ку рент ске по ли ти ке Европ ске уни је, чак и без ика квих при ти са ка во ђе них ин те ре си ма Сје ди ње них Др жа ва. С дру ге стра не, фир ме из Сје ди ње них Др жа-ва су мно го ве шти је у овој игри, јер ло ша со ци јал на за шти та у њи-хо вој зе мљи оста вља ви ше про сто ра за раз вој про фит не со ци јал не по ли ти ке, ма да су и европ ске фир ме та ко ђе ак тив не.

У скла ду са ва же ћим за ко ном кон ку рен ци је Европ ске уни је, оста је мо гу ће да вла де про гла се да су из ве сне обла сти со ци јал не по ли ти ке из ван до ме на тр жи шне еко но ми је, де фи ни шу ћи их као сер ви се од оп штег еко ном ског ин те ре са. Ипак, у прак си, њи хо ви по ку ша ји да та ко по сту пе оста ју крх ки пред прав ним иза зо ви ма кор по ра ци ја. На при мер, хо ланд ска вла да је за др жа ла свој сек тор за со ци јал ну стам бе ну из град њу, ко ји је не у о би ча је но ве лик и чи ни го то во тре ћи ну со ци јал них стам бе них за ли ха. Гра ђе вин ске фир ме су, пре Европ ског су да прав де, твр ди ле да је то ли ки удео пре ве лик. Иа ко тај спор још ни по сле ви ше од осам го ди на ни је раз ре шен, при ступ су да је остао на ин си сти ра њу да се сма њи ве ли чи на са мог

481

сек то ра за со ци јал ну стам бе ну из град њу у Хо лан ди ји, пре у зи ма-ју ћи ти ме на се бе од лу ку о ве о ма зна чај ном пи та њу на ци о нал не со ци јал не по ли ти ке.

Вр ло је ве ро ват но да би усло ви ТТИП-а оја ча ли ову крх кост вла де у по ку ша ји ма да се са чу ва ју обла сти со ци јал не по ли ти ке од тр жи шта, бу ду ћи да је јед на од глав них од ред би овог спо ра зу-ма то да се фир ма ма олак ша мо гућ ност да зах те ва ју обе ште ће ње у спо ро ви ма про тив вла де за ко ју мо гу твр ди ти да им угро жа ва про фит. Ов де спо ра зум о тр го ви ни са Сје ди ње ним Др жа ва ма опет из гле да ви ше као по ја ча ње при ти са ка ко ји већ по сто је уну тар Евро-пе не го као не ка из ра зи то аме рич ка прет ња.

Тре нут ни пре го ва рач ки став Европ ске уни је у ТТИП-у је да пре пу сти дис кре ци ји на ци о нал них вла сти од лу ку о то ме да ли ће обла сти по пут на ци о нал них здрав стве них слу жби би ти за др жа не из ван до ме на тр го ви не. Ме ђу тим, шта би се де си ло ако би не ка нео-ли бе рал на вла да про гла си ла сво ју здрав стве ну слу жбу за пред мет тр го ви не уну тар ТТИП-а, да би на кон ње усле ди ла не ка со ци јал-де мо крат ска вла да ко ја же ли ту од лу ку да про ме ни. Да ли би та да не ке здрав стве не фир ме има ле мо гућ ност да по кре ну суд ски спор на осно ву то га што је про ме на по ли ти ке угро зи ла њи хо ве ин те ре се? Ово се не мо же зна ти све док не бу де по стиг нут до го вор око це ло-куп ног тек ста спо ра зу ма и док адво ка ти не до би ју при ли ку да га до бро про у че.

Тре ће за бри ња ва ју ће пи та ње од но си се на ме то де по мо ћу ко јих би фир ме зах те ва ле обе ште ће ње у слу ча ју да де ло ва ње вла-сти пред ста вља прет њу њи хо вим ин ве сти ци ја ма и про фи ту. У том ци љу, ТТИП пред ла же по сту пак по знат као Ре ша ва ње спо ро ва из ме ђу ин ве сти то ра и др жа ве (ИСДС). Оно што је кључ но код овог спор ног пи та ња је да та кви по ступ ци не под ра зу ме ва ју нор мал не суд ни це са зва нич ним су ди ја ма, већ не за ви сне ар би тра ци о не па-не ле ко ји се са сто је ис кљу чи во од кор по ра тив них адво ка та, од но сно љу ди ко ји ве ћи ну свог нов ца за ра ђу ју ра де ћи за те исте кор по ра ци-је. За пра во, ово и ни је то ли ко пост де мо крат ски ко ли ко је пост за кон-ски. Уз сва ова по је ди нач на спо р на пи та ња, они ма ко ји су за бри ну-ти мно го ви ше ће зна чи ти чи ње ни ца да се при пре ма пре го ва рач ког ста ва Европ ске уни је, као и са ми пре го во ри, од и гра ва ју у тај но сти. Кор по ра тив ни ин те ре си су по свој при ли ци већ до го во ре ни, јер је пре све га њи хов ин те рес да у то ме на пре ду ју. На су прот то ме Ко ми си ја је из ја ви ла (имај те на уму по ме ну ту уце ну у ве зи са по-сло ви ма) сле де ће:

Ко ми си ја ће отво ре но ко му ни ци ра ти и са пред став ни ци ма ци вил ног дру штва о овом тр го вин ском спо ра зу му. Ипак, ово ће

482

та ко ђе би ти ускла ђе но и са из ве сним ни во ом по вер љи во сти ка да су у пи та њу тр го вин ски пре го во ри, што је по треб но ка ко се не би ком про ми то ва ли ци ље ви Европ ске уни је у овом до го во ру, ко ји на кра ју и пред ста вља ства ра ње по сло ва за Евро пља не.

Сва ка ко да ће пар ла мент Европ ске уни је и зе мље чла ни це има ти при ли ку да гла са ју у за вр шном па ко ва њу, иа ко је у по ре ђе-њу са мо гућ но сти ма ко ји ма рас по ла жу по слов ни ин те ре си ко ји ће то ком це лог овог пу та фор ми ра ти оп ци је би ло ка кво слич но гла-са ње зби ља бе сми сле но.

Де мо кра ти ја уз вра ћа уда рац

С об зи ром на све ово, да кле, ТТИП пред ста вља школ ски при-мер пост де мо крат ских трен до ва. Ипак, ско ра шње кон трoверзе око ТТИП-а та ко ђе ука зу ју и на то да ће дру штве не гру пе, осим уко-ли ко не по ста ну пот пу но не моћ не, ре а го ва ти про тив ак ци ја ко је су у су ко бу са њи хо вим ин те ре си ма (прем да не ну жно и успе шно). У сре ди шту кон флик та за са да оста је ИСДС пред лог. Основ на за-ми сао ко ја сто ји иза овог пред ло га ни је не ра зум на: фир ма ма ко је ин ве сти ра ју у не ку зе мљу по треб на је не ка ква за шти та од др жав-них ак ци ја ко је би мо гле те мељ но да угро зе њи хо ве ин ве сти ци је; дру га чи је не би мо гле да пре у зму ни ри зик са мог ин ве сти ра ња. Не ке вла де, обич но у си ро ма шним зе мља ма, же ле ћи да при ву ку ин ве сти ци је и на сто је ћи да уве ре стра не кор по ра ци је у сво је ду го-роч не на ме ре или да за шти те фир ме од бу ду ћих пре о кре та, вољ не су у та квим си ту а ци ја ма да при хва те ар би тра жу три бу на ла кор по-ра тив них адво ка та. Оно што се у та квим слу ча је ви ма нај пре до во ди у пи та ње је су про бле ми ри зи ка екс про при ја ци је, што пред ста вља од у зи ма ње имо ви не без на док на де. Са свим је ра зу мљи во за што те фир ме зах те ва ју ре о си гу ра ње и за што вла де зах те ва ју да им се то омо гу ћи, а чак је мо гу ће уви де ти и за што је тај адво кат ски три бу нал осми шљен као фо рум за ре ша ва ње та квих спо ро ва.

Ме ђу тим, не из бе жно је да та мо где су уме ша ни ин те ре си ги-гант ских кор по ра ци ја и њи хо ви сна ла жљи ви адво ка ти по сто ји и про ши ре ње ми си је. По сто је два та ква слу ча ја ко ја се у по след ње вре ме че сто по ми њу. Ва тен фал, швед ска енер гет ска ком па ни ја, про вла чи не мач ку вла ду кроз је дан ИСДС про цес за то што је на кон ин ци ден та у елек трич ној цен тра ли у Фу ку ши ми у Ја па ну од лу чи-ла да по сте пе но об у ста ви ко ри шће ње ну кле ар не енер ги је и на тај на чин за тво ри по стро је ње ко је је де ли мич но у вла сни штву Ва тен-фа ла. У дру гом слу ча ју „Фи лип Мо рис”, про из во ђач ци га ре та из Сје ди ње них Др жа ва, на сто ји да спре чи вла де у Ау стра ли ји и дру гим

483

зе мља ма да пре ду зму ак тив не ме ре у убе ђи ва њу сво јих ста нов ни ка да не пу ше. У на ве де ним слу ча је ви ма, пи та ња ко ја се ре ша ва ју не-ма ју ве зе са екс про при ја ци јом, реч је за пра во о на сто ја њу да се тај кон цепт про ши ри ка ко би об у хва тио сва ко де ло ва ње вла де ко је би мо гло да сма њи про фит стра них ин ве сти то ра.

Ако ус пе ју, ове ак ци је ће би ти нај о тво ре ни ји на пад на по ли-тич ку де мо кра ти ју од стра не гло бал них фир ми до са да. Чак и без ТТИП-а, оне би по ста ви ле из ван ре дан ан ти де мо крат ски пре се дан, а спо ра зум би са мо још ви ше про ши рио њи хо ве по тен ци јал не им-пли ка ци је. Ови слу ча је ви још ни су ре ше ни, као што за го вор ни ци ИСДС-а у окви ру ТТИП-а оштро на гла ша ва ју, док адво ка ти тих фир ми тра же по за ма шно рас те за ње зна че ња ових на год би, у че му, са свим је мо гу ће, не ће ус пе ти. Шта ви ше, слу чај хо ланд ске со ци јал-не стам бе не из град ње ука зу је на то да се мо гу де си ти та кви пре-о кре ти и, без об зи ра на све га ран ци је, про тив ни ци ИСДС-а има ју све раз ло ге за сум њу да би до слич них де ша ва ња мо гло до ћи у не ком тре нут ку у бу дућ но сти.

При све му то ме, чи ње ни ца да су га ран ци је уоп ште по ну ђе не по ка зу је да је ка па ци тет де мо кра ти је ма кар то ли ки да прет ход не вр ло тај но ви те пре го во ре под врг не јав ној де ба ти. Но ви пред сед ник Ко ми си је Европ ске уни је, Жан-Клод Јун кер, пот пу но ја сно је са-оп штио да по ње го вом ми шље њу не по сто ји раз лог због ког су до ви утвр ђе ни за ко ном не би тре ба ло да уче ству ју у овим рас пра ва ма, и то пре не го три бу на ли кор по ра тив них адво ка та. Ипак, чо век увек мо ра би ти на опре зу: Јун кер је под при ти ском не ких вла да и ко ле га из ко ми си је ко ји од ње га зах те ва ју да се др жи ори ги нал не фор му-ле. У сва ком слу ча ју, и су до ви утвр ђе ни за ко ном су под ло жни кор-по ра тив ном на го ва ра њу, што Европ ски суд не пре ста но по твр ђу је.

Ова бор ба око раз ли чи тих ком по нен ти ТТИП-а тра ја ће још не ко вре ме. Већ и сам тон рас пра ве у ко ми си ји по ста је све де фан-зив ни ји. Де мо кра ти ја се из не на да по ја ви ла у окви ру не че га за шта су пре го ва ра чи по ми сли ли да би мо гло да бу де без бри жно се ди ште тех нич ке рас пра ве и кор по ра тив ног ло би ра ња. На обе стра не Атлан ти ка чла но ви пар ла мен та по ка за ли су не за до вољ ство због ис кљу че но сти из јед не то ли ко ва жне се ри је пре го во ра. Њи хо ва ин-тер вен ци ја мо же има ти ам би ва лент но ста но ви ште: ве ћи део бе са, сум ње и зах те ва за отво ре но шћу од ра жа ва ши ро ко рас про стра-ње но не по ве ре ње и пре ма по ли ти ци (и на на ци о нал ном и на европ-ском ни воу) и пре ма по ли тич ким ак тив но сти ма круп ног би зни са. Зна тан део јав но сти ни је во љан да по др жи до бре на ме ре оних ко ји твр де да ра де за њи хо ву ко рист. То пред ста вља на пре дак у сми слу по ли тич ке зре ло сти, али не и одр жи ву осно ву за та кву вр сту зре ло сти на ду же ста зе. Ако не по ве ре ње из мак не кон тро ли, оно

484

ра ђа ци ни зам, де мо би ли зу је сва ки по ку шај ко лек тив не ак ци је и иде на ру ку по пу ли стич ким екс тре ми сти ма. Ово би у пот пу но сти мо гла би ти пр ва фа за ре ак ци је про тив пост де мо кра ти је, ма да би би ла и пот пу но нео д го ва ра ју ћа.

С оне стра не ТТИП кон флик та

Ва жно је да се кри ти ча ри ТТИП-а усред сре де на су штин ски про блем: кор по ра ци је ко ри сте сво ју ло би стич ку моћ и ман тру „угро же них по сло ва” да би сро за ли со ци јал не стан дар де ко ји су из гра ђе ни у вре ме ка да је де мо кра ти ја би ла ви тал ни ја. То ни је пи та ње Евро пе про тив Сје ди ње них Др жа ва, ни ти Бри се ла про тив зе ма ља чла ни ца. На про тив, иза ре то ри ке сло бод не тр го ви не ко ју за сту па ју Сје ди ње не Др жа ве сто ји мно штво из у зет но за шти ће них ин те ре са, док је у Евро пи вла да Ује ди ње ног Кра љев ства, та ко буч-на у свом зах те ву за на ци о нал ним су ве ре ни те том, ме ђу нај ве ћим ен ту зи ја сти ма ка да је у пи та њу пре пу шта ње со ци јал них стан дар да ТТИП-у.

На кон не дав ног са стан ка по во дом спо ра зу ма у Ва шинг то ну са ко ле га ма из Сје ди ње них Др жа ва, Фон да ци ја за европ ске про гре-сив не сту ди је по ста ви ла је 10 кључ них та ча ка у де ло ва њу европ ских про гре си ва них пар ти ја. Јед на од тих кључ них та ча ка на гла ша ва да раз вој ко хе рент не европ ске стра те ги је за ТТИП зах те ва у це-ло сти уну та ре вроп ско по и ма ње по ли ти ке со ци јал них при о ри те та. Ал тер на ти ва – по де ла ра да по ко јој би се ЕУ ба ви ла тр го ви ном, док зе мље чла ни це по ку ша ва ју да од бра не со ци јал ну по ли ти ку – би би ла ка та стро фал на, док би ре ги о нал на тр го вин ска по ли ти ка ко нач но пре га зи ла „мек ше” на ци о нал не со ци јал не про гра ме. Овај спор би тре ба ло да бу де на ро чи то ути шан за оне ко ји фа во ри зу ју не ку вр сту тран са тлант ског или чак и ши рег спо ра зу ма. Сла ма ње ба ри је ра ра ди тр го ви не из но ва је, пред у зи ма њем ра зних вр ста га-ран ци ја и пре ла зних ме ра, по ка за ло свој ка па ци тет да слу жи мно-гим ин те ре си ма. Већ мо же мо да ви ди мо ка ко ула зак Ки не и дру гих азиј ских зе ма ља у свет ску тр го ви ну по бољ ша ва бла го ста ње ми лио-на љу ди у кра је ви ма све та ко ји су пре то га по то ну ли у пот пу но си-ро ма штво, док у исто вре ме отва ра но ве мо гућ но сти за пред у зе ћа у бо га тим зе мља ма. Ле ви цен тар тре ба да се од у пре не про ми шље-ном на го ну да се су прот ста вља сва ком по ку ша ју да се осло бо ди тр го ви на. За пра во, исто та ко као што бри не мо око про ши ре ња под-руч ја ми си је пу тем ме ра ко је ја ча ју кор по ра циј ску моћ у пра ву, тре ба ло би да бри не мо и због пре ру ша ва ња чи стог про тек ци о ни зма у со ци јал ну по ли ти ку ко ја сто ји на пу ту до бр ом тр го вин ском уго-во ру. По сто ји ду га исто ри ја та квог при сту па у свим пра во су ђи ма.

485

Да би се та кав при ступ огра ни чио по треб но је да се ја сно схва ти шта је то што кон сти ту и ше област со ци јал не по ли ти ке и шта су њој свој стве ни ци ље ви. (Евро пи је ово сва ка ко по треб но, да би по-сти гла не при стра сну стро гост у при сту пу ју го за пад ним зе мља ма ко је су уме ша не у кри зу у евро зо ни.) Мо ра по сто ја ти са зна ње о то ме да не тре ба све обла сти дру штве ног жи во та да бу ду отво ре-не ка тр жи шту, али и те обла сти мо ра ју би ти де фи ни са не уз ја сна обра зло же ња. Са мо не ко ли ко екс трем но ли бе рал них еко но ми ста за го ва ра ле гал но тр жи ште људ ских ор га на за тран сплан та ци ју, на при мер, док, с дру ге стра не, ве ли ки део јав ног мње ња ве ро ват но при жељ ку је да здрав стве на, као и дру ги об ли ци за шти те, рад и обра зо ва ње бу ду го то во без гра нич ни. Ов де тре ба да по сто ји оп шти оквир ни спо ра зум око то га ка ко ће ова огра ни че ња би ти де фи ни-са на и да се на тај на чин омо гу ћи рас по зна ва ње раз ли ке из ме ђу си ро вог про тек ци о ни зма и прин ци пи јел них кон це па та со ци јал ног и етич ког под руч ја ко ји ма би се оспо ри ла не за ви сност еко но ми је. Ка да до ђе на ред, је дан та кав оквир не би тре ба ло то ли ко да се про-ши ри да угу ши јав ну рас пра ву о јед ном од нај о снов ни јих ле ги тим-них по ља су ко ба уну тар де мо крат ске по ли ти ке.

Де мо крат ски при ступ из ла га ња јав ној рас пра ви та квих ме ра као што је ТТИП не би био све ден са мо на те му ши ре ња тр го ви не пу тем сма ње ња кон тро ле, али би и на том по љу мо гао да оства ри дру га чи ји учи нак: парт не ри би мо гли да се до го во ре да ре ду ку ју ба ри је ре уко ли ко дру га стра на по ви си стан дар де, уме сто да их сни зи. Сје ди ње не Др жа ве би мо гле да по ну де да сле де европ ске стан дар де, као што је на при мер ни во ади ти ва у хра ни или пра ва рад ни ка на кон сул та ци је, у за ме ну за уво ђе ње стро жи јих бан кар-ских пра ви ла у Евро пу.

На ла зи мо се у не згод ном по ло жа ју. По сто ји озбиљ на опа сност да пе си ми сти бу ду у пра ву, да ће кор по ра тив ни ло би ји пост де мо-кра ти је про из ве сти је дан ТТИП ко ји ће збри са ти мно штво про пи са ко ји шти те по тро ша че, рад ни ке и за јед ни цу као це ли ну, на ду го-роч ну ште ту на шег бла го ста ња. По сто ји, упр кос све му, не ка ма ла шан са да уме сто то га стек не мо свест о по тре би за де мо крат ском ак ци јом на тран сна ци о нал ном ни воу, уз про ши ре ну свет ску тр-го ви ну и раз вој ин те ли гент ног па не вроп ског при сту па со ци јал ној по ли ти ци.*

Пре ве ла с ен гле скогРу жи ца Ше грт

* Из вор: Co lin Cro uch, „De moc racy at a ТTIP’ing Po int”, Jun ctu re, Spe cial Is sue, Vo lu me 21, Is sue 3, pa ges 176–181, Win ter 2014.

486

ЖЕЉ КО МИ ЛА НО ВИЋ

ПОСТ ДЕ МО КРА ТИ ЈА КА КИ СТО КРА ТИ ЈЕ И КЊИ ЖЕВ НОСТ*

Овај текст на ста је два ме се ца пред из бо ре (ре пу блич ке, по-кра јин ске и ло кал не), у ат мос фе ри ре клам не кам па ње ко ја ће оку-пи ра ти на шу сва ко дне ви цу сна жним ако не и уз не ми ру ју ћим ин-тен зи те том. Ка да овај текст бу де до сту пан чи та о ци ма, по ли тич ка кам па ња ће би ти на свом вр хун цу ко ји ће же ле ти да очу ва до са мог да на из бо ра. А он да ће би ти на ста вље но ста ње пре из бо ра – пер-пе ту и ра ње ме диј ског пра ће ња ак тив но сти по ли ти ча ра не ће ни би ти пре ки ну то. И та ко до сле де ћих из бо ра, ка да ће ре клам не кам па ње по че ти да се ин тен зи ви ра ју... Из пер спек ти ве и по ли ти ча ра и би-ра ча, де мо кра ти ја је агон ре клам них по ру ка, филм ских пред ста ва ко ји ма се обе ћа ва бо ља бу дућ ност на спрам ру жне про шло сти у ко јој смо бо ра ви ли јер смо по гре шно иза бра ли па је та ко и сва од-го вор ност де ле ги ра на на ма, бор ба за ве ћу „ме диј ску ви дљи вост” и „ме диј ску по кри ве ност”, три бал ни ску по ви на ко ји ма се ви ди ко-ли ко нас има ви ше од на ших про тив ни ка – јед ном реч ју, де мо кра-ти ја, одр жа ва на од по ли ти ча ра за хва љу ју ћи кон тро ли про це са ко ју над њом има ју, свој хи пер тро фи ра ни жи вот огла ша ва то ком два ме-се ца из бор не кам па ње, у вре ме ка да „но ва еко но ми ја ну ди и не ки об лик су ро га та де мо крат ске пар ти ци па ци је кроз кон зу ме ри зам од но сно по тро шач ки су ве ре ни тет”.1

У вре ме тра ја ња ман да та иза бра ни пред став ни ци вла сти пре-тва ра ју се у про тив ни ке оних ко ји су их иза бра ли: еу фе ми зми

* Рад је ура ђен у окви ру про јек та Аспек ти иден ти те та и њи хо во об ли ко-ва ње у срп ској књи жев но сти (178005) ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је.

1 Ton či Kur sar i Iva Vu ko je vić, „Va ri jan te post de mo kra ci je”, Po li tič ke per-spek ti ve, Vol. 3, br. 1, 2013, 26.

487

ка кви су штед ња, ра ци о на ли за ци ја, ре фор ма јав ног сек то ра, ста-бил ност кур са, ди рект не стра не ин ве сти ци је, со ци јал на да ва ња, под сти цај на сред ства... не са мо да до би ја ју сна жни је зна че ње већ се пре тва ра ју у сво ју су прот ност – уште ђе но се ра сип нич ки тро-ши, ра ци о на ли за ци ја по ста је от пу шта ње оних ко ји се на ла зе ван кру га не по ти зма или кли јен ти ли зма, ре фор ма јав ног сек то ра се пре тва ра у би ро крат ску се о бу овла шће ња, на ци о нал на ва лу та у нај бо љем слу ча ју ма ње про па да али у сва ком слу ча ју не до би ја на зна ча ју, стра но и ди рект но у ноћ ним ин тер вен ци ја ма ти по гра фа по ста ју до ма ће и за ку ли сно, да ва ња по ста ју усло вље на при нуд ним ра дом, под сти чу се по је ди нач ни бу џе ти пар тиј ских из вр ши ла ца ра до ва, кон тро ла над пред став ни ци ма вла сти из о ста је све до сле-де ћих из бо ра, ка да се из но ва си му ли ра су ве ре ни тет на ро да ко ји од лу чу је... Ути сак да по сто ји кла са по ли ти ча ра у сва ком по гле ду су прот ста вље на они ма чи је ин те ре се мо ра да за сту па пре о вла да ва код ве ћи не гра ђа на.

Опис де мо кра ти је ко ји смо по ну ди ли све је за сту пље ни ји и нај че шће во ди ка ре ше њи ма ко ја са мо на из глед де лу ју су прот ста-вље но: не у че ство ва ње у из бор ном про це су или уче шће са ја сно де фи ни са ним лич ним ин те ре сом – оба ре ше ња на но се под јед на ку ште ту мо гућ но сти да де мо кра ти ја об но ви свој жи вот ни по тен ци јал.

Ме ђу тим, ова мрач на пер спек ти ва ни је ну жно из раз од вра-ћа ња од де мо кра ти је и пар ти ци па ци је у њој. Та ко ђе, ни је нам на-ме ра да ка же мо да ће све увек би ти под јед на ко ло ше, као ни да по-вла ђу је мо ста ву да су нам неоп ход ни „про све ће ни ап со лу ти зам”, по ли ти ка „чвр сте ру ке”, „на род ни во ђа”, „стра на чи зма”, те о крат-ска, за ви чај на или тех но крат ска ре а ли за ци ја вла да ња. Та ква вр ста при вид ног ан тро по ло шког оп ти ми зма оста је нам стра на јер се иза ње скри ва ло ше ка му фли ра ни али ве о ма сна жан де ху ма ни зу ју ћи по тен ци јал ко ји ови об ли ци вла да ња са др же у се би.

Мрач на пер спек ти ва де мо кра ти је у Ср би ји знак је ста ња пост-де мо кра ти је и мр жње пре ма де мо кра ти ји, пост де мо кра ти је ко ју пре по зна је и опи су је Ко лин Кра уч2 и мр жње пре ма де мо кра ти ји о ко јој го во ри Жак Ран си јер.3 Кра у чо ва сту ди ја не упу ћу је ди рект-но ни на јед ну по себ ну зе мљу у ко јој се одр жа ва ју де мо крат ски из бо ри. Ран си јер по ла зи од опи са ста ња у Фран цу ској, али ње го ва ела бо ра ци ја раз ло га мр жње пре ма де мо кра ти ји по при ма оп ште-ва же ћи ка рак тер. Кра у чо ви и Ран си је ро ви опи си ста ња у ко ме се да нас на ла зи де мо кра ти ја и од но са пре ма њој од го ва ра ју оно ме што чи ни пре о вла да ва ју ћи дис курс о де мо кра ти ји у Ср би ји да нас

2 Co lin Cro uch, Post de mo kar ci ja, Iz vo ri, Za greb 2007. 3 Žak Ran si jer, Mr žnja pre ma de mo kra ti ji, Kar pos, Lo zni ca 2013.

488

по нај ви ше јер је и Ср би ја за хва ће на про це си ма гло ба ли за ци је ко ји се мо гу са же ти у на по ри ма по ли ти ча ра да се тр жи ште и при ват но вла сни штво мак си ми зи ра ју (оба про це са до ла зе у су коб са оста лим људ ским ци ље ви ма)4, у от кри ћу али би ја за не у спех, од но сно осло ба-ђа њу оли гар хи је од од го вор но сти као и у уки да њу по ле ми ке5 јер над на ци о нал не ин сти ту ци је има ју сво је зах те ве ко ји га ран ту ју успех. По јед но ста вље но го во ре ћи, гло ба ли за ци ја је ис ко ри шће на као уни форм ни мо дел по на ша ња на ци о нал них др жа ва и та ко омо-гу ћи ла ста ње у ко јем се мо гу ме ња ти вла де али не и по ли ти ке,6 од-но сно раз вој гло ба ли за ци је ни је био пра ћен раз во јем де мо кра ти је.7 Пост де мо кра ти ја и мр жња пре ма де мо кра ти ји раз ви ја ју се исто вре-ме но, омо гу ћа ва ју ћи са мо пред ста вље ним по ли тич ким ели та ма да одр жа ва ју ста ње ко је све ви ше под се ћа на пред де мо крат ску си ту-аци ју и по ред Кра у чо вог ин си сти ра ња да се раз вој де мо кра ти је не мо же опи са ти кру жни цом већ па ра бо лом: ми да нас ба шти ни мо де мо крат ске те ко ви не из про шло сти иа ко је њи хов до мет ума њен. Кра уч, на и ме, твр ди да по стед мо кра ти ја у се би са др жи еле мен те ко ји су обе ле жи ли успон де мо кра ти је.8

Кра у чо ва ана ли за пост де мо кра ти је по ла зи од па ра док са у ко ме се на ла зи де мо кра ти ја ши ром све та: све је ви ше зе ма ља у ко-ји ма се одр жа ва ју де мо крат ски из бо ри, али је све ма ње уче шће гра-ђа на у њи ма. Ли бе рал на де мо кра ти ја охра бру је ма сов ни је уче шће, али и отва ра бес крај но ши рок про стор ве ли ким ком па ни ја ма „те охра бру је об лик вла де ко ја из бје га ва ми је ша ње у ка пи та ли стич ку еко но ми ју”.9 Кра уч на су прот ли бе рал ној де мо кра ти ји по ста вља зах тев ни је од ре ђе ње де мо кра ти је ко је би под ра зу ме ва ло да ће гра-ђа ни уче ство ва ти не са мо као објек ти ко ји од го ва ра ју на пи та ња ко ја до ла зе из мар ке тин шких аген ци ја спе ци ја ли зо ва них за по ли-тич ке кам па ње већ ће сво јим уче шћем у рас пра ви ути ца ти на од-

4 C. Cro uch, нав. де ло, 89.5 Ž. Ran si jer, нав. де ло, 98.6 Иван Кра стев, Зам ка не флек си бил но сти – фру стри ра на дру штва, сла бе

др жа ве и де мо кра ти ја, Про грам за раз вој УН и Бе о град ски фонд за по ли тич ку из у зет ност, Бе о град 2004, 29. Ци ти ра но пре ма Сло бо дан Ре љић, „Ши ре ње де-мо крат ске кул ту ре као индустријe но ве ко ло ни јал не све сти”, Кул ту ра, бр. 140, 2013, 368. На по ме ни мо да Кра стев го во ри о бал кан ским де мо кра ти ја ма.

7 C. Cro uch, нав. де ло, 37.8 Дис курс ко ји пре по зна је пост де мо кра ти ју из ван де мо кра ти је у ко јој се

оства ру је, ко ји не у спех де мо кра ти је ви ди у дру гом а не у се би, уко ли ко по ста не зва ни чан став јед не по ли ти ке, мо же да по ста не до каз упра во ста ња пост де мо кра-ти је уз по моћ ко га „ов да шњи зва нич ни ци до ци ра ју свет ској по ли ти ци и ин сти-ту ци ја ма, пре ма ис тој ре цеп ту ри ко ја је де се ти не хи ља да ста ја ла жи во та, а ми ли о ни ма уни шти ла или, нај ма ње, ра се ли ла суд би не” (Ni ko la Sa mar džić, „Post-de mo kra ti ja pred de mo kra ti je”, http://pe sca nik.ne t/post de mo kra ti ja-pred de mo kra ti je/, 12.2.2016).

9 C. Cro uch, нав. де ло, 9.

489

ре ђи ва ње по ли тич ких про гра ма и све сно пра ти ти до га ђа је. Пост-де мо кра ти ја за до во ља ва ми ни мал не зах те ве ли бе рал не де мо кра ти је јер је за њу из бор ни про цес „чвр сто над зи ра на пред ста ва ко ју во де ску пи не про фе си о на ла ца, ис ку сне у тех ни ка ма увје ра ва ња, и ба ви се пи та њи ма ко ја је иза брао уски круг љу ди”.10 Успон услу жног и пад ин ду стриј ског сек то ра; кри за уло ге фи зич ких рад ни ка; ко руп ци ја по ли тич ке кла се; ве ћа за сту пље ност не га циј ског мо де ла гра ђан ства од гра ђан ства ко је раз ви ја иден ти те те ко ји мо гу да до сег ну до по-ли ти ке до ве ла је до ста ва да је по ли ти ка по сао ис ква ре не ква зи-ели-те; си ту а ци ја у ко јој не ке стран ке има ју не сра змер но ве ће из во ре фи нан си ра ња од свих дру гих; од ри ца ње др жа ве од ин те р ве ни са ња у жи во ти ма обич них љу ди је до ве ло до рав но ду шног од но са пре ма по ли ти ци и отво ри ло нео гра ни чен про стор ком па ни ја ма да уве ћа-ва ју сво ју до бит; гло бал не ком па ни је са сво јим уце њи вач ким по-тен ци ја лом не пре кид но осла бљу ју пра ва рад ни ка и ме ња ју за ко не о ра ду под из го во ром да су за ста ре ли; вла де ко је се по на ша ју као при ват не ком па ни је (хва ли са во ис ти чу да их чи не љу ди ко ји до ла-зе из при ват ног сек то ра и хва ле се сво јим по зи тив ним по сло ва њем); вла де по ста ју „ин сти ту ци о нал ни иди от” ко ји тра жи са вет ни ке док се функ ци је др жа ве не пре кид но пре пу шта ју при ват ном сек то ру; јав но фи нан си ра ње на у ке, кул ту ре и дру гих не ко мер ци јал них обла сти за ви си од њи хо ве мо гућ но сти да има ју спон зо ре; по ли ти ка се осла ња на сна жног ли де ра; не пре кид но се ин си сти ра на ла жном ста ву да ће по ли ти за ци ја и ко руп ци ја не ста ти са при ва ти за ци јом све га; јав не услу ге по ста ју пост де мо крат ске ка да их вла де при ва-ти зу ју ка ко би из бе гле од го вор ност за њи хо ву при ме ну – све су то усло ви ко ји су до ве ли до пост де мо кра ти је у ко јој су из бо ри по ста ли „игре око брен до ва, умје сто при ли ке за гра ђа не да им по ли ти ча ри по ло же ра чу не за ква ли те ту свог ра да”.11 Кра уч у пост де мо кра ти-ји ви ди фор ми ра ње до ми нант не кла се ко ја је ком би на ци ја по ли-тич ке и вла снич ке. На тај на чин по ли ти ка и власт од ла зе „на траг у ру ке при ви ле ги ра них ели та на на чин ти пи чан за пред де мо крат-ско раз до бље”.12

Да на шње ста ње де мо кра ти је, твр ди Жак Ран си јер, не раз ли-ку је се од ра ни јих вре ме на због мр жње пре ма де мо кра ти ји већ због же сти не те мр жње. Ран си јер пре о крет у дис кур су о де мо кра ти ји уо ча ва на кон па да Со вјет ског Са ве за, ка да се гу би раз ли ка из ме ђу до бре де мо кра ти је ко ја ин си сти ра на људ ским пра ви ма и сло бо-да ма и ло ше де мо кра ти је ко ја те жи ега ли тар но сти и ко лек ти ви зму. Де мо кра ти ја је све де на на вла да ви ну „нар ци стич ког по тро ша ча

10 Исто, 10.11 Исто, 107.12 Исто, 12, 108.

490

ко ји из бор на пра ва ко ри сти сход но лич ним и про ла зним за до вољ-стви ма”.13 Ран си јер опи су је две фа зе ин тен зи ви ра ња мр жње пре-ма де мо кра ти ји: у пр вој је трај но по и сто ве ћен чо век де мо крат ског дру штва са по тр о ша чем, док је дру га фа за, ко ја је те кла пре ко ра-спра ве о школ ском си сте му ко ји не мо же да пру жи исте усло ве си ро ма шној де ци, окон ча на та ко што је уче ник про гла шен не при-ја те љем за ра же ним иде а ли ма де мо крат ског/по тро шач ког дру штва. Ран си јер у оп ту жба ма ко је су упу ће не „де мо крат ском ин ди ви дуа-ли зму” раз от кри ва две те зе: „кла сич на те за бо га та ша (си ро ма си би увек хте ли ви ше) и те за из о бра же не ели те: има су ви ше по је ди на-ца, су ви ше љу ди ко ји по ла жу пра ва на ин ди ви ду ал ност”.14 На тај на чин дис курс мр жње пре ма де мо кра ти ји „по ста је сли чан ста во-ви ма уче не ели те са пра вом гла са из XIX ве ка: ин ди ви ду а ли зам је до бар за ели ту, а по ста је ко бан по ци ви ли за ци ју уко ли ко се при-зна сви ма”.15 Ран си јер се при бли жа ва Кра у чо вим ста во ви ма у оно-ме што је нај бит ни је у ана ли зи ста ња де мо кра ти је да нас: и је дан и дру ги ау тор уо ча ва ју да је са вез др жав не и еко ном ске оли гар хи је пре у зео сфе ру јав ног, да се на ци о нал не др жа ве од ри чу сво јих при-ви ле ги ја пред ин те ре сом ка пи та ла, да над на ци о нал не ин сти ту ци је осло ба ђа ју оли гар хи ју од го вор но сти, као и да се из бо ри ма омо гу-ћа ва „ре про ду ко ва ње исте вла да ју ће гар ни ту ре под раз ли чи тим, уза јам но за ме њи вим на зи ви ма”.16 Ран си јер при хва та став да је сва ка др жа ва оли гар хиј ска али ка же да де мо кра ти ја ус кра ћу је мо-но пол над јав ним жи во том, а бо гат ству све моћ над жи во том по је-ди на ца. Ко ри сте ћи Кра у чо во од ре ђе ње пост де мо кра ти је, мо же мо ре ћи да пост де мо кра ти ја на сту па он да ка да оли гар хи ја има пре-власт над јав ним жи во том и ка да бо гат ство поч не да упра вља не са мо жи во том по је дин ца већ и др жа вом.

Ви де ли смо да и Кра уч и Ран си јер по се жу за при ме ри ма ко ји по ве зу ју XIX век са да на шњим ста њем. Ран си јер не са мо да по ка-зу је да по сто ји исто вет ност из ме ђу опи са по ја ва у де мо кра ти ји са опи сом ко ји ну ди Ко му ни стич ки ма ни фест (бур жо а зи ја је за ме-ње на чо ве ком де мо крат ског дру штва) већ и да је фран цу ска ели та XIX ве ка, стре пе ћи од „де мо крат ске олу је”, мо гла да ви ди де мо кра-ти ју ко је ни је би ло у јав ном жи во ту „у по ја ви јеф ти них тка ни на, ом ни бу си ма, ве сла њу, сли ка њу у при ро ди, из ве шта че ном по на ша њу де во ја ка или но вим ре че нич ним скло по ви ма пи са ца”.17

13 Ž. Ran si jer, нав. де ло, 32.14 Исто, 38.15 Исто, 39.16 Исто, 89–90. За раз ли ку од Кра у ча, Ран си јер не ве ру је да по сто ји све

ве ћа ап сти нен ци ја на из бо ри ма. 17 Исто, 112.

491

Ран си је ро ва ана ли за од но са ели те пре ма об ли ци ма по пу лар не кул ту ре, де мо кра ти за ци ји кре та ња или но вим по ја ва ма у књи жев-но сти мо же да бу де под сти цај на за па жљи ви ји при ступ фе но ме ни-ма са вре ме не кул ту ре и ње ног не при хва та ња од стра не ин те лек ту-ал не ели те. Али нас пр вен стве но ин те ре су је па ра бо ла ко ја об у хва та два књи жев на де ла на ста ла у раз ма ку ве ћем од сто го ди на, а ко ја на ра ди ка лан на чин про бле ма ти зу ју де мо кра ти ју у Ср би ји, де ла ко ја са ти ром ре пре зен ту ју пред де мо крат ско и пост де мо крат ско ста ње. Реч је о Стра ди ји Ра до ја До ма но ви ћа и Стра ди ји и ко мен та ри ма Ви до са ва Сте ва но ви ћа.

Пре не го што по ку ша мо да пред ста ви мо па ра бо лу ко ју оцр та-ва ју ова де ла, под се ти мо да смо ра ни је скре ну ли па жњу на ве зу из-ме ђу хи бер но те ра пи је ко ју је Франц Фа нон уо ча вао у дру штви ма не дав но осло бо ђе ним од ко ло ни јал не вла сти18 (на род се успа вљу је бе сми сле ним при ли ка ма у ко ји ма ис ка љу је сво је не за до вољ ство – бе ли штрајк у фа бри ка ма, ма ни фе ста ци је по др шке ли де ру, бој кот ау то бу са или на мир ни ца из уво за, уми ру ју ћа уло га ре ли ги је, дру-ги об ли ци су ро га та бор бе)19 и не га циј ског об ли ка гра ђан ства ко ји је при сут ни ји од афир ма тив ног об ли ка гра ђан ске ини ци ја ти ве и ко ји „сво јом агре си јом про тив по ли тич ке кла се, па сив ним при-сту пом де мо кра ци ји, ди је ли за ми сао да је по ли ти ка у ства ри по сао са мо за ели ту, из ло же ну оп ту жба ма и окри вље ну од ма се ко ја про-ма тра и на љу ти се ка да при ми је ти да је ели та на пра ви ла не ку по-гре шку”.20 Го во ре ћи о опа сно сти да књи жев ност бу де за хва ће на про це си ма ар ти кли за ци је и свр ста ва ња у тро шко ве пре сти жа, од-но сно да бу де део ане сте зи ра ња дру штва, по ве ро ва ли смо да књи-жев ност и ње на ис тра жи ва ња мо гу да нам по ка жу ка ко под ре ђе ни го во ре са ми и за свој ра чун.21 До ма но ви ће ва Стра ди ја и Сте ва но-ви ће во де ло Стра ди ја и ко мен та ри пред ста вља ју упра во та ква де ла, јер у њи ма не са мо да под ре ђе ни го во ре већ нам њи хо ва де ла омо гу ћа ва ју да пра ти мо па ра бо лу по ко јој се раз ви ја ла де мо кра ти-ја, од свог обе ћа ња спу та ва ња оли гар хи је да мо но по ли зу је јав ни жи вот и огра ни ча ва ња бо гат ства да упра вља жи во том по је дин ца до ње ног по нов ног за па да ња у кри зу из не ве ра ва њем соп стве них обе ћа ња и њи хо вим сво ђе њем на ста ње у ко ме „ца ру је по ли тич ки мар ке тинг у функ ци ји си му ла ци је де мо кра ци је”.22

18 Жељ ко Ми ла но вић, „Пост ко ло ни јал не сту ди је, пост де мо кра ти ја, књи-жев ност”, Ле то пис Ма ти це срп ске, год. 190, књ. 493, св. 4, април 2014, 418–426.

19 Frantz Fa non, Pre zre ni na svi je tu, Stvar nost, Za greb 1973, 22.20 C. Cro uch, нав. де ло, 21.21 Ви ди: Ж. Ми ла но вић, нав. де ло, 426.22 An đel ko Mi lar do vić, Lu ka Že ra vi ca, „Postdеmokratsko sta nje”, Eu rop ske

stu di je, Vol. 1, br. 1, Za greb 2015, 161.

492

До ма но ви ће ва Стра ди ја је але го рич но-са ти рич на при ча. Ње на „са ти рич на ви зи ја ствар но сти” уо кви ре на је, као и ње го ве дру ге при че ове вр сте, „при чом о има ги нар ном пу то ва њу” у ко јој на ра-тор на свом пу то ва њу до ла зи у зе мљу „где се све раз ли ку је од оно-га што је пре и по сле то га ви део и до жи вео”.23 Стра ди ја за по чи ње ево ци ра њем при по ве да че вог чи та лач ког ис ку ства ко је је имао чи та ју ћи ста ру књи гу из сме шног вре ме на „у ко ме је би ло мно го сло бо до ум них за ко на, а ни ма ло сло бо де, др жа ли се го во ри и пи са ле књи ге о при вре ди, а ни ко ни шта ни је се јао, це ла зе мља пре тр па-на мо рал ним по у ка ма, а мо ра ла ни је би ло, у сва кој ку ћи пун та ван ло ги ка, ал’ па ме ти ни је би ло, на сва ком ко ра ку го во ри ло се о штед-њи и бла го ста њу зе мље, а ра си па ло се на све стра не, а сва ки зе ле наш и ни тков мо гао је се би ку пи ти за не ко ли ко гро ша ти ту лу: ’ве ли ки на род ни ро до љуб’”.24

Ово ево ци ра ње чи та лач ког ис ку ства од во ди при по ве да ча у пре при ча ва ње књи ге ка ко не би смо мо ра ли да је са ми чи та мо: он нам пре при ча ва књи гу чи ји са др жај је лаж у ко ју он ве ру је као у нај ве ћу исти ну. Чи та лач ко ис ку ство та ко по ста је ис ку ство ствар но-сти зе мље у ко јој су сви гра ђа ни од ли ко ва ни (не ки ор де ње гу ра ју у ко ли ци ма), у ко јој је идо ло пе ја раз ви је на до пре тва ра ња да ту ма ждре бље ња ко ња ше фа по ли ци је у све ча ност, у ко јој се сви ди ве стран цу и ну де му при ви ле ги је др жав них на ме ште ња, обра зо ва ни кри ју сво је обра зо ва ње, опо зи ци ја је кључ на оп се си ја вла сти, би-ро крат ски апа рат је огро ман, про бле ми се ре ша ва ју ре зо лу ци ја ма, по сла ни ке јед ном ме сеч но на сло бод ним из бо ри ма би ра шеф по-ли ци је, опо зи ци о ни по сла ни ци при ста ју на сво ју уло гу тек кад за-до во ље сво је лич не ин те ре се... До ма но ви ће ва са ти ра по кри ва сва по ља ре ле вант на у оце ни ста ња де мо кра ти је: по ље др жав но сти и др жав не упра ве (че те Ану та упа да ју на југ зе мље а вла сти с гну ша-њем и пре зи ром кон ста ту ју да су они не кул ту ран на род ко ји ни је вре дан њи хо ве па жње), по ље при вре де (ми ни стар при вре де у за кон уно си од ред бу да жи то мо ра да успе; ми ни стар има огром ну ад ми-ни стра ци ју и се ља ке оба ве зу је да че ти ри са та днев но чи та ју или слу ша ју чи та ње у се о ским чи та о ни ца ма), по ли тич ко по ље (за ко ни се не пре кид но ме ња ју; скуп шти на и по сла ни ци ра де ис кљу чи во оно што хо ће вла да), по ље вла да ви не пра ва (ка жња ва се и за по гре-шно из го во ре ну реч јер то до но си и фи нан сиј ску ко рист) – да ју ћи та ко са ти рич ну ре пре зен та ци ју јед не не кон со ли до ва не де мо кра ти је.25

23 Јо ван Де ре тић, Исто ри ја срп ске књи жев но сти, Но лит, Бе о град 1983, 425.24 Ра до је До ма но вић, Стра ди ја, Но ва елек трич на штам па ри ја П. Јоц ко-

ви ћа, Бе о град 1902, 1. Ра ни је исте го ди не Стра ди ја је об ја вље на у на став ци ма у Срп ском књи жев ном гла сни ку.

25 Ви ше о дру штве ним по љи ма ко је те же ста бил но сти у: A. Mi lar do vić, L. Že ra vi ca, нав. де ло, 159–180.

493

У До ма но ви ће вој Стра ди ји ни је ис пу њен ни је дан од усло ва ко ји ма Ран си јер од ре ђу је ми ни мум мо гућ но сти да је дан пред став-нич ки си стем бу де де мо крат ски („крат ки ман да ти по сла ни ка ко ји не мо гу аку му ли ра ти ви ше функ ци ја ни ти се за њих по но во кан-ди до ва ти; мо но пол на род них пред став ни ка на уче шће у из ра ди за ко на; за бра на кан ди до ва ња др жав них функ ци о не ра као пред став-ни ка на ро да; ми ни ма ли зо ва ње тра ја ња и тро шко ва из бор не кам-па ње, као и кон тро ла уме ша но сти моћ них еко ном ских ак те ра у из бор ни про цес”26), већ је сва ки од њих бру тал но на ру шен (у скуп-шти ни оста ју исти по сла ни ци и по сле па да вла де; скуп шти на по-сто ји са мо због при ви да пар ла мен тар не де мо кра ти је док о све му од лу чу је вла да; тр го вац све до чи о то ме ка ко се обо га тио уз по моћ др жав них ли фе ра ци ја, за тим по ма гао по ли тич ки лист, а сад же ли да бу де на род ни по сла ник; у Стра ди ји се из бо ри одр жа ва ју јед ном ме сеч но; ми ни стри и вла да има ју сво је ли сто ве). У Стра ди ји се нај ве ћи део бу џе та тро ши на бив ше ми ни стре, док се вој ска и чи-нов ни штво фи нан си ра ју из бу џет ског де фи ци та – про све та се и не фи нан си ра („Про све та? Е она, већ, раз у ме се, до ла зи у не пред-ви ђе не из дат ке”).27

Сте ва но ви ће во де ло Стра ди ја и ко мен та ри по ла зи од „Пре-ди сло ви ја” у ко ме по тен ци јал ни из да вач ана ли зи ра де ло ко је је до био по штом и раз ми шља о то ме да ли да га об ја ви или не. Он ве ру је да се де ло не мо же убро ја ти ни у јед ну књи жев ну вр сту, да ру ко пис ни је за вр шен, као и да је реч о бе ле шка ма ко је су „при стра-сне, нео бјек тив не, пар ци јал не, не пра вед не, не по ште не, страњ ске, јед ном ре чи ан ти стра ђан ске”.28 Та ко ђе, из да вач зна да је пр во бит-на Стра ди ја „ра зу му и на шем на ро ду упр кос по ста ла школ ска лек ти ра”.29 Раз ми шља о по ре клу пи сца, о ште ти и ко ри сти од об ја-вљи ва ња. Обра ћа се пи сцу од ау то ри те та, ко ји му по ру чу је да ау тор „ба ље зга ри је” ни је Стра ђа нин јер „ни у јед ном на шем уму ни је мо гло на ста ти то ли ко ис кри вље но, по дло, зло на мер но, по ква ре но, пер верз но, бу зер ско, са та ни зи ра ју ће, ан ти на род но, не зна бо жач ко шти во”.30 Ипак, од лу чу је да штам па де ло уве рен да је осло бо ђен од-го вор но сти пред „На ро дом, На ци јом и Др жа вом, не за бо ра вља ју ћи Пре све ту Ма те ру Цр кву ни од го ва ра ју ће тај не слу жбе”.31 Бе ле шке ко је об ја вљу је са др же по гла вља „Про ле ће”, „Ле то”, „Је сен”, „Зи ма”,

26 Ž. Ran si jer, нав. де ло, 88. 27 Р. До ма но вић, нав. де ло, 52.28 Ви до сав Сте ва но вић, Стра ди ја и ко мен та ри, Слу жбе ни гла сник, Бео-

град 2015, 8.29 Исто, 9.30 Исто, 11.31 Исто, 12.

494

„Пе то го ди шње до ба”, „На ра во у че ни је”, „И ко мен та ре”, ме ђу ко-ји ма су по гла вља „На бло гу из да ва ча Стра до-Стра дин” и „Де дин те ста мент”.

Из да вач се на са мом по чет ку раз от кри ва као не ко ко мр зи де-мо кра ти ју, али и као не ко ко и те ка ко ве што мо же да зло у по тре би ње не мањ ка во сти. Уве рен је да је де мо кра ти ја до не ла за бу ну јер, за раз ли ку од вре ме на ко му ни зма, ви ше се не зна шта је до зво ље но а шта за бра ње но па мо ра да се до ви ја сам. Се ћа ју ћи се ка ко је не-ка да мо рао да по шту је из да вач ке про це ду ре од при је ма ру ко пи са па на да ље, са да уви ђа да не мо ра ни ко ме да од го ва ра и то схва та као из раз де мо кра тич ни јег до ба. Ве ру је да га де мо кра ти ја осло ба ђа од го во р но сти али не и ау то ри те та, па се за то обра ћа „на шем пи сцу чи ја реч ства ра и уни шта ва књи ге, ау то ре и ка ри је ре”.32 Осло бо ђен од го во р но сти он об ја вљу је ма ну скрипт, али и „На ра во у че ни је” Ко бри це До бри на о то ме ка ко се не сме пи са ти.

Ју нак Сте ва но ви ће ве Стра ди је је унук До ма но ви ће вог при по-ве да ча ко ји кре ће да ис тра жи Стра ди ју и пи ше о њој ка ко би по стао на след ник де де ко ји је те ста мен том зах те вао да онај ко утвр ди исти-ни тост ње го вих ре чи мо же и да га на сле ди. Унук са ња ри о ла год-ном жи во ту до ко га ће сти ћи за хва љу ју ћи на сле ђу. При по ве дач и ју нак је стра нац у Стра ди ји. Ње гов иден ти тет се ме ња из по гла вља у по гла вље: од од бој но сти и осе ћа ња крај ње дру го сти, пре ко по ку-ша ја да стек не иден ти тет Стра ђа ни на упо зна ва њем са ин сти ту ци-ја ма ка кве су Ака де ми ја на у ка и умет но сти или вла да, од но сно са исто ри јом, на ци о нал ним ка рак те ром, цен тром и пе ри фе ри јом Стра-ди је, ње ним оби ча ји ма, Дру штвом књи жев ни ка, ње ним ком па ни-ја ма (три од њих су име но ва не по чет ним сло ви ма грч ког ал фа бе та, а че твр та, ко ја ће их све над ма ши ти, би ће име но ва на че твр тим сло вом по ре ду)... све до од лу ке да де ду на пад не у ме ди ји ма, што ће му омо гу ћи ти да уђе у вла ду, да оде код Ко бри це До бри на и да се ру ку је са пред сед нич ким пре тен ден ти ма Бор ком и Тон гом и та ко по ста не пра ви Стра ђа нин, ко ји на кра ју све ча но обе ћа ва да не ће има-ти по тре бу за сно ви ма. Сте ва но ви ћев ју нак пре ла зи пут од уче не ин ди ви дуе (он је ан тро по лог) ко ја же ли да оства ри сво је же ље сти-ца њем на след ства до ју на ка ко ји же ли да се на ста ни у ко лек ти ву и ко ји сво јим за вр шним бе ле шка ма све до чи о ко шма ру у ко ме се на шао, из ме ђу оста лог и од би ја њем са ве та свог пси хо те ра пе у та. Он је на по чет ку Ран си је ров оп ту же ни де мо крат ски по је ди нац ко ји има соп стве не прох те ве и та ко нас све во ди ка про па сти.

Ре цеп ци ја књи ге ње го вог де де опи су је и ње гов пут: док је у Евро пи то де ло сма тра но пу то пи сом кроз не по зна то, у Стра ди ји

32 Исто, 10.

495

је схва ће но као пам флет упе рен „про тив стра ђан ског на ци о нал ног би ћа”.33 Ње го ва не у спе шна аван ту ра про ла зи кроз ис ку ство пост-де мо кра ти је јер нај ве ћи део ње го вих бе ле жа ка го во ри упра во о ње ном ста њу. Ње го ве бе ле шке по кри ва ју мно го ви ше од по ља ко је об у хва та јед на не кон со ли до ва на де мо кра ти ја, ре флек ту ју ћи на тај на чин и ста ње ко је на ли ку је пред де мо крат ском а ко је је, ви де ли смо, пред ста вље но код До ма но ви ћа – Сте ва но ви ћев текст на ста је сле де ћи До ма но ви ћев у ње го вим кључ ним од ли ка ма (але го рич-но-са ти рич на при ча, има ги нар но пу то ва ње у свет у ко ме ва же не ка дру га пра ви ла, пре ди мен зи о ни ра ност ка рак те ра ко ји се мо гу пре по зна ти у ствар но сти, гро теск но из об ли ча ва ње са ху мор ним ефек ти ма, ди фу зност ту ма че ња...), али је пре суд на чи ње ни ца да оба тек ста те ма ти зу ју слич на ста ња, ста ња у ко ја је за па ла де мо кра ти ја.

Ју нак ко ји же ли да по ста не Стра ђа нин от кри ва све ди мен зи-је ње не де мо кра ти је: ју жну по кра ји ну су осво ји ли ди вљи Ану ти, Стра ди ја је де мо крат ска ре пу бли ка за то што је у њој ве ћи на за мо нар хи ју, тај не слу жбе че ка ју раз вој де мо кра ти је ка ко би пре у зе-ле власт (др жав ност и др жав на упра ва); Стра ди ју по се ду ју три ком па ни је ко је не пла ћа ју по рез али за то до би ја ју др жав ну по моћ (при вре да); Ака де ми ја увек би ра исте по кој ни ке, пар ти је су цен тра-ли зо ва не, ли де ри ли че јед ни на дру ге, про гра ми пар ти ја се мо гу ку пи ти на бу вља ку (по ли ти ка); вла де спро во де „при род ну се лек-ци ју” уни шта ва њем свих ко ји не во ле Стра ди ју, же не су зло ко је мо ра да се пре о бли ку је па три јар ха том (вла да ви на пра ва). Стра ди ји не до ста је и ми ни мум де мо крат ског си сте ма да би мо гла да бу де на зва на пра вом де мо кра ти јом: на са мом по чет ку, по сле так си сте ко ји се њи ме „по слу жио” на ае ро дро му и ко ји му је на ре ђао низ сте ре о ти па о на ма и њи ма, ју нак и ау тор бе ле жа ка о Стра ди ји су-сре ће се са гра фи том „Опет су на ши на вла сти, али са да су ва ши”34 – исти пред став ни ци по ли тич ко-еко ном ске кла се се сме њу ју на вла сти; гра до на чел ник Стра да ко ји се кри је у вла ди јер та мо мо же на ми ру да спа ва об ја шња ва ју на ку да „не ко ли ци на мај сто ра без ли ца упра вља сви ме”35 па и гла са њем у пар ла мен ту – мо но пол пар-ла мен та над из ра дом за ко на очи глед но не по сто ји; тра же ћи сво је ро ђа ке, ју нак од ла зи у По страд Страд ски, у ко ме сто лу је Па па ја ко ме је по диг нут спо ме ник за жи во та и ко ји ће об ја сни ти да се сâм иза брао а да су се „гла са чи са мо сло жи ли, да слу чај но ни су дру ге би им ти це пе ва ле”36 – др жав ни функ ци о нер се кан ди ду је као пред-став ник на ро да; то ком кам па ње Бор ка и Тон га обе ћа ва ју да ће

33 Исто, 13. 34 Исто, 19.35 Исто, 226.36 Исто, 163.

496

за ве шта ти сво је ор га не Ме ди цин ском фа кул те ту уко ли ко по бе де на из бо ри ма, из бо ри се са зи ва ју пе ри о дич но и све спо ља ли чи на дру ге де мо кра ти је, из бор ни про цес чи не обе ћа ња, пре те ри ва ња и прет ње – очи глед но да кам па ња за из бо ре ни кад не пре ста је, већ се са мо пе ри о дич но ин тен зи ви ра; моћ ни еко ном ски фак то ри не са мо да су уме ша ни у из бор ни про цес већ и у до но ше ње од лу ка – гра до на чел ник Стра да из над сво је фо те ље др жи фо то гра фи ју вла-сни ка нај ве ћих ком па ни ја у Стра ди ји и кад год тре ба да до не се не ку од лу ку зна шта мо ра да учи ни. Још то ком про ле ћа, на по чет ку свог бо рав ка у Стра ди ји, ју нак по чи ње да ми сли и осе ћа као Стра-ђа нин „не бо је ћи се ни чи јег зна ња ни ти ле кар ске ин тер вен ци је”.37

Ју нак у ка фан ским раз го во ри ма по ку ша ва да схва ти при ро ду по ли тич ког си сте ма. Пр во му се чи ни да је тер мин пар то кра ти ја ре ше ње про бле ма, али уви ђа да се ни шта у Стра ди ји не мо же об ја-сни ти јед ном реч ју. У грч ком тер ми ну ка ки сто кра ти ја про на ла зи ре ше ње ко је са вр ше но од го ва ра ста њу де мо кра ти је. Ка ки сто кра-ти ја је вла да ви на нај го рих, „то јест оних ко ји ниг де друг[д]е не би мо гли до ћи до вла сти, због пре кр ше них за ко на и по чи ње них не-по доп шти на, због ма на ко је не мо гу са кри ти, због не спо соб но сти или не зна ња, због раз ме тљи ве бе стид но сти и јав ног не мо ра ла”.38 Ме ђу тим, ка ки сто кра ти ја је оми ље на у Стра ди ји и сма тра се нај бо-љим на чи ном за упра вља ње „за то што укљу чу је и оне на дну би ло ко је вр сте, про ма ше не, од ба че не, штет не, про па ле и мах ни те, па је, след стве но то ме, са вр ше но де мо крат ска, пра вед на, ху ма на, јед ном ре чи на род ска, ис пра вља све гре шке ко је су по чи ни ли бог, дру штво не јед на ко сти, др жа ве ла жне за пад не де мо кра ти је и на о па-ка људ ска при ро да”.39 Стра ђа ни и Стра ђан ке иду и да ље од оду ше-вље ња ка ки сто кра ти јом и ми сле да је она за пра во „из раз при род-не сло вен ске де мо кра ти је, ви спре ног ду ха и слав не тра ди ци је”.40

*

До ма но ви ће ва Стра ди ја ни је до вр ше на – пре ки ну та је на ја-вом од ла ска код цр кве ног по гла ва ра ко ји са мо што је за пе вао по-бо жне пе сме над кoфером стран ца за ко га сви ве ру ју да је до нео по зај ми цу вла ди. Сте ва но ви ће во де ло Стра ди ја и ко мен та ри на сво јим по след њим стра ни ца ма огла ша ва сво је не по сто ја ње у вир-

37 Исто, 57–58.38 Исто, 63. Тран зи ци ја и при ва ти за ци ја ко ја пре тен ду је на веч ност јер увек

оста је не што што се мо же пре тво ри ти од оп штег до бра у при ват но, пред ста-вља ју ре чи ко ји ма се у Стра ди ји све об ја шња ва.

39 Исто. 40 Исто, 65.

497

ту ел ном све ту да на шњи це. И До ма но вић и Сте ва но вић зна ју шта оче ку је са ти ри ча ра. До ма но вић у тек сту „Раз го вор с де мо кра ти-јом” све до чи о свом пи са њу на сле де ћи на чин: „Вр ло скуп за нат. От ка ко сам по чео пи са ти, пи сао сам искре но без ика кве зад ње на-ме ре и за све то са мо сам имао огром не ште те, те шких да на, разо-ча ре ња, увре да, кле ве та, го ње ња, от пу шта ња из слу жбе”.41 За и ста, већ ме ђу пр вим при ка зи ма Стра ди је на ла зе се за мер ке. Иа ко се при зна је естет ска пред ност овог де ла у од но су на ње го ва ра ни ја оства ре ња, као и да је ау тор срп ски па три о та „ко ји од ја да због сви ју ових из о па че них при ли ка не мо же че мер, што му се на ду шу из лио да отр пи, но се сме је и ру га, али је го рак ње гов смех а још гор че ње го во ру га ње”, за ме ра му се то што по је дин ци ма при пи су-је оп шти ка рак тер: „Пре ма ње го вом опи су у Стра ди ји не ма та мо ни јед не ће ли ји це ор ган ске ко ја би би ла здра ва, а то нит је мо гу ће, нит је ве ро ват но а ни је ни исти ни то”.42 Ме ђу До ма но ви ће вим пр вим оце њи ва чи ма би ло је и оних ко ји су га оду ше вље но по здра ви ли. Је дан од њих је и Ми лан Са вић, ко ји је, при ка зу ју ћи До ма но ви ће дру ге при по вет ке, ис ка зао уве ре ње да се са ти ром мо же укло ни ти „те шки, на бу бре ни и већ смр дљи ви пришт на те лу на ро да срп ског”, као и да је пи сац сво је спо соб но сти ста вио „у слу жбу иде ал не свр хе, као до бар син сво га на ро да”.43

Сте ва но ви ће ва Стра ди ја се са ма су о ча ва са кри ти ка ма јер по зна је До ма но ви ће во ис ку ство. Прет по след ње по гла вље („И ко-мен та ри. На бло гу из да ва ча ’Стра до-Стра дин’”) са др жи ко мен та ре бе сних, огор че них, не за до вољ них чи та ла ца. У јед но ме од њих је Сте ва но вић ау то и ро ни чан (чи та о ци за ме ра ју пи сцу по вра так на по ступ ке ствар но сне про зе), док у оста лим ко мен та ри ма раз от кри-ва оче ки ва ну пост де мо крат ску мр жњу пре ма књи жев но сти ко ја крај ње суб вер зив ном са ти ром пред ста вља по ли тич ку и кул тур ну са мо зва ну ели ту Стра ди је. Ко мен та то ри, ме ђу ко ји ма су и не ки од ју на ка де ла, твр де да зна ју ко је пра ви ау тор, из но се сво је ра си-ја ли стич ке и ра си стич ке ста во ве, је дан од њих чак пи ше ми ни стру по ли ци је јер је ау тор Стра ди је по бе гао са ње го вом па три от ски на стро је ном же ном ко ја га је по се ћи ва ла с на ме ром да са ку пи до-ка зе, Дру штво књи жев ни ка по ри че да их је ау тор ика да по се тио, тра жи се про гон ство за ау то ра... Сте ва но вић на кра ју де мон стри ра

41 Ра до је До ма но вић, „Раз го вор с де мо кра ти јом”, Са бра на де ла 3, прир. Ди ми три је Ву че нов, Про све та, Бе о град 1964, 455.

42 Нед., „Ра до је До ма но вић. Стра ди ја. I. Бе о град. Но ва Елек трич на Штам-па ри ја Пе тра Јоц ко ви ћа. 1902.”, Ле то пис Ма ти це срп ске, књ. 217, св. 1, 1903, 111.

43 Ми лан Са вић, „Ра до је М. До ма но вић. Кра ље вић Мар ко по дру ги пут ме ђу Ср би ма. Дан га. Во ђа. Бе о град. Из да ње књи жа ре Вел. Ва ло жи ћа. 1901”, Ле-то пис Ма ти це срп ске, књ. 212, св. 2, 1902, 119–120.

498

да је пост де мо кра ти ја уки ну ла сва ку по ле ми ку пре тво рив ши јав ни про стор у огла сну та блу за де нун ци ја ци је и про мо ци ју соп стве них, не из о став но пар ти ку лар них ин те ре са. Књи жев ност, ако би кре-ну ла пу тем ар ти кли за ци је, ако би се опре де ли ла за по пу ња ва ње пост де мо крат ског зах те ва за кул ту ром ко ја је ди но опо на ша спек-такл ко ји је по стао свој ствен и по ли ти ци, мо же је ди но да бу де на гу бит ку слу же ћи као сред ство хи бер но те ра пи је.

До ма но вић је, и по ред свих те шко ћа ко је су на ста ле по сле ње го вих по ку ша ја да се укло ни пришт са те ла, са чу вао до вољ но по ве ре ња у де мо кра ти ју. Он под се ћа де мо кра ти ју на ње но ста ње у вре ме ка да је би ла сврг ну та са тро на, на вре ме ка да је од ње на-пра вље но стра ши ло, кад је по слу жи ла да пре пла ши свет ка ко би се под ње ним име ном по де лио плен: „Ка ко год ко ме за тре ба, та ко те и пред ста вља. На чи ни ше те и ба у ком и чу дом не ви ђе ним, стра ши-лом, и сме шном и сил ном и сла бом”.44 Али, и по ред све га, он ве ру је у ње ну по бе ду, у њен вас крс, пред ла жу ћи да се пре ки не са де ма-го ги јом, да се пре ки не са ла жи ма, да се не ћу ти већ да са да отво-ре но го во ри, да ин те лек ту ал ци пре ста ну са по др шком вла да ри ма шта год ови да учи не. На ма оста је да на сле ди мо До ма но ви ће во по ве ре ње у де мо кра ти ју, да ин си сти ра мо на ис пу ње њу ми ни му ма де мо крат ског си сте ма (Ран си јер), али и на оства ри ва њу ам би ци-о зни јег про јек та де мо кра ти је (Кра уч) у ко ме ће књи жев ност мо ћи да бу де ве сник де мо кра ти је ко ји ни је под ле гао ар ти кли за ци ји – та ко да цен зор ско-тр жи шни им пе ра тив из „На ра во у че ни ја” Сте ва но-ви ће ве књи ге (књи гу или за бра ни ти или об ја ви ти у сто при ме ра ка и не про да ва ти је) бу де у пот пу но сти обе сми шљен.

44 Р. До ма но вић, „Раз го вор с де мо кра ти јом”, 467.

499

Е С Е Ј И

СВЕ ТО ЗАР КО ЉЕ ВИЋ

АН ТРО ПО ЛО ШКИ ОД ЈЕ ЦИ ЋО ПИ ЋЕ ВОГ РА НОГ ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА

Од осло бо ђе ња до 1952. го ди не Ћо пи ће ва де ла штам па на су у ми ли он при ме ра ка,1 а за тим су се ти ти ра жи знат но по ве ћа ли. За што је Бран ко Ћо пић био нај по пу лар ни ји и нај чи та ни ји срп ски пи сац два де се тог ве ка? Да ли за хва љу ју ћи ла ко ћи с ко јом се чи та ју ње го ви па ра док сал ни уви ди у при ро ду људ ског жи во та? Да ли та ла ко ћа мо жда про ис ти че и из ла ко ће ње го вог пи са ња? Зар ни је за бе ле же но да је, из ме ђу оста лих, и Ан дрић јед ном при ли ком ре-као: „То што он ра ди као од ша ле, ја, ве ру јем, не бих мо гао ни са ве ли ком му ком. Ко би се до се тио оног че га се он се ти. А, по не кад, баш од те до сет ке све за ви си. (...) Али ка ко је те шко до сти ћи ту ла-ко ћу при по ве да ња”.2 Ко ли ко је, по ред то га, зна чај но што је он успе-шно пи сао про зу и по е зи ју за де цу и омла ди ну, па се на тај на чин при бли жио ве ли ком бро ју сво јих чи та ла ца већ у њи хо вим фор ма-тив ним го ди на ма? Или је, мо жда, још зна чај ни је што је све ко ли ко ње го во књи жев но де ло уте ме ље но на лич ном ис ку ству, на пре о бра-жа ва њу не по сред них до жи вља ја и за па жа ња у књи жев не све то ве?

Ме ђу тим, ка ко јед ном при ли ком ре че Иво Ан дрић, „чи ње ни це” у књи жев но сти по ста ју зна чај не тек „кад поч ну да леб де”.3 А то

1 Ра до ван По по вић, Књи га о Ћо пи ћу или пут до мо ста, Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1994, 50.

2 Ви де ти: Гој ко Ђо го, „Ан ка во ли Бран ка”, Бран ку Ћо пи ћу – 26. мар та 1985, прир. Ма ти ја Бећ ко вић и Жи во рад Стој ко вић, из да ње ау то ра, Бе о град 1985, 56–57.

3 У раз го во ру са сту ден ти ма са ра јев ског Фи ло зоф ског фа кул ке та, не ду го по до би ја њу Но бе ло ве на гра де, Иво Ан дрић је на пи та ње о ва жно сти „исто риј-ских чи ње ни ца” у књи жев ном ства ра њу, усме ре но на марк си стич ко ис ти ца ње исто риј ске а не ду хов не под ло ге књи жев ног ства ра ња, од го во рио да чи ње ни це у књи жев но сти по ста ју зна чај не „кад поч ну да леб де”.

500

зна чи да „чи ње ни це”, оштро уте ме ље не у од ре ђе не, ствар не ло кал-не окол но сти, људ ске скло но сти и обе леж ја, по чи њу умет нич ки да жи ве кад кре ну да се до зи ва ју са до жи вља ји ма дру гих љу ди, са ра зним вре ме ни ма и окру же њи ма, те та ко от кри ва ју не ка бит на, трај на обе леж ја људ ске при ро де и жи во та. На тај на чин „чи ње ни-це” из ра ста ју у умет но сти ре чи у ан тро по ло шке уви де не ис црп не за ни мљи во сти и сми сла. У том кон тек сту вре ди се мо жда за пи та ти и ко ли ко Ћо пић ду гу је сво ју из у зет ну по пу лар ност и то ме што је че сто и ефект но умет нич ки пре о бра жа вао „сит не” до го дов шти не? Али зар се ни је он исто та ко че сто и успе шно хва тао у ко штац са са вре ме ним ве ли ким исто риј ским и по ли тич ким те ма ма, рат ним зби ва њи ма, за ма шним по ду хва ти ма и жр тва ма, као и с по рат ном гра бљи во шћу по бед никâ? Да ли су, нај зад, и ра ни по ли тич ки скан-да ли око ње го вих „је ре тич ких при ча”, као и ка сни је про га ња ње због пи са ња „штет не ли те ра ту ре”,4 до при не ли ње го вој по пу лар но сти?

У сва ком слу ча ју, ње го ва из у зет на по пу лар ност код не ко ли ко раз ли чи тих ге не ра ци ја – од ра слих, омла дин ских и деч јих чи та ла-ца – уте ме ље на је, пре све га, у ње го вим ан тро по ло шким уви ди ма у еле мен тар не лич не и ко лек тив не че жње, сно ве, за но се, раз о ча-ре ња, пре ва ре, под ва ле, сит не ло по влу ке, му ке, на го не, ве ли ке и не ве ли ке по ду хва те, људ ску скло ност без мер ној ода но сти ко ли ко и из не ве ра ва њу све га и сва че га. А све то он до ча ра ва сво јим рас ко-шним вла да њем за ви чај ним је зи ком, ко је под ра зу ме ва бес кра јан сми сао за ша ро ли ке ни јан се основ ног сми сла истог је зич ког из ра за у раз ли чи тим кон тек сти ма, а по себ но осе ћа ње за суп тил не ни јан се сва ко днев ног го во ра, укљу чу ју ћи и пу ну ор ке стра ци ју све ко ли ке усме не кул тур не ба шти не. У том сми слу он је на оном пу ту на ко јем су на ши ре ги о нал ни при по ве да чи, а на ро чи то Ко чић, Стан-ко вић и Ан дрић, тра жи ли мо гућ но сти уни вер зал ног при по ве дач ког об ли ко ва ња ло кал не гра ђе. По ред то га Ћо пи ћев ху мор са сво јим за го нет ним, по кад и тра ги ко мич ним при зву ци ма, пре ва зи ла зи сво ја по вре ме на кра ји шка ше рет ска по ла зи шта – за хва љу ју ћи мо-жда и мла ла лач ком оду ше вља ва њу Дон Ки хо том као јед ној од пр вих књи га ко ју је про чи тао. Упра во за то су по себ но за ни мљи ви они кри тич ки су до ви о Ћо пи ћу ко ји не оста ју у тач ном али не до-вољ ном про це њи ва њу ње го ве умет но сти као ре а ли стич ког „огле-да ла” не по сред ног за па жа ња, не го ука зу ју и да зби је ност фор ме

4 При ли ком „ин фор ма тив ног раз го во ра” са Ко ми си јом Град ског ко ми-те та СК Бе о гра да „пр вих ме се ци 1959”, су о чио се, из ме ђу оста лог, са пи та њи ма о „Глу вом ба ру ту, Од у ми ра њу ме ђе да и дру гој ње го вој штет ној ли те ра ту ри”, а по себ но о пи са њу „за пад но-не мач ке штам пе” о ње му. Ви де ти: Рат ко Пе ко вић, Су да ни је Бран ку Ћо пи ћу (1950–1960), Књи жев ни ате ље, Ба ња Лу ка – Бе о град 2000, 74.

501

ме та фо ри зу је ње гов умет нич ки ис каз и уда љу је га од тра ди ци о-нал не се о ске при по вет ке. На то упо зо ра ва већ Ђу ро Га ве ла, не по-сред но по сле по ја ве пр ве Ћо пи ће ве зби р ке Под Гр ме чом (1938), ис ти чу ћи да је у сва кој од тих Ћо пи ће вих при ча „из ву че на на пред по јед на-две лич но сти са фа бу лом ко ја у њи хо вом жи во ту пред ста-вља че сто са мо је дан тре ну так; али те лич но сти су по ста вље не и ти тре ну ци ода бра ни та ко да се у ду би ни сли ке ви ди увек це ла Кра ји на”.5 Два де се так го ди на ка сни је Ве ли бор Гли го рић ис ти че, при ли ком об ја вљи ва ња зби р ке Гор ки мед (1956), као пр вог зна чај-ни јег пре се ка Ћо пи ће вог пред рат ног и по рат ног при по ве да ња, да су „Ћо пи ће ви се ља ци за гле да ни у не по зна то, у не до ку чи ве да љи не”, да су они „ма шта ла, са ња ри”, да „њи хо во су је вер је са др жи еле мен-те та квог ма шта ња у ко ме је на гон ска че жња за са вла ђи ва ње зла ча мо ти ње ко ја им не до пу шта да се одво је од пра ха зе мље”.6 Пре ма то ме, у Ћо пи ће вом при по ве да њу би тан је по мак од ствар но сти, од ана ли тич ког ре а ли стич ког књи жев ног по ступ ка; али ни је ту у пи та њу са мо лир ска ин то на ци ја и оно стра ни ху мор, иа ко је већ и кла сич ни ху мор, као што при ме ћу је Скен дер Ку ле но вић, „нај си гур-ни ји знак дис тан ци ра но сти пре ма пред ме ту”.7 „Сви јет” Ћо пи ће ве „про зе и дјеч јег сти ха, иа ко је сав у обреж ју род не пла ни не и у ње-ној ду би ни”, ни је „зви је зда у се ља ко вом оку, не го се љак ви ђен са јед не зви је зде”.8 Ње гов „твр до кор ни ем пи ри зам” и „не по пра вљи ви скеп ти ци зам”, „ко ли ко год их мо же мо узе ти као се љач ки мен тал ни на нос, у ге не зи Ћо пи ће вог по гле да на жи вот, ни су (...) еле мен ти се љач ког мен тал ног скло па”.9 Упра во сто га Ћо пи ће во ви ђе ње Кра-ји не ни је са мо сли ка јед ног се о ског све та не го „слут ња пје сни ка пред за го нет ком жи во та”.10

Ње го во ду бо ко до зи ва ње са су шта стве ним обе леж ји ма ово-зе маљ ског жи во та жи во пи сно је на го ве ште но већ и у ње го вим пр вим при ча ма, за пра во „ма лим” цр ти ца ма из ње го вог за ви ча ја, знат но пре ње го вог су о ча ва ња с ве ли ким рат ним и по рат ним те ма-ма, с мо гућ но сти ма деч је ли те ра ту ре, као с и јав ним скан да ли ма око ње го вих де ла ко ја су из ла зи ла у све ве ћим ти ра жи ма. А то

5 Ђу ро Га ве ла, „Је дан да ро вит мла ди при по ве дач” (1938), ви де ти: Бран ко Ћо пић, Де ли је на Би ха ћу: ро ман. Кри ти ка о де лу Бран ка Ћо пи ћа, Са бра на де ла Бран ка Ћо пи ћа, књ. 15, Про све та – Свје тлост – „Ве се лин Ма сле ша”, Бе о град – Са ра је во 1983, 234.

6 Ве ли бор Гли го рић, „При по ве дач Бран ко Ћо пић”, ви де ти: Б. Ћо пић, Де-ли је на Би ха ћу..., 266–267.

7 Скен дер Ку ле но вић, „На мар ги на ма Ћо пи ће вог Глу вог ба ру та” (1963), ви де ти: Б. Ћо пић, Де ли је на Би ха ћу..., 280.

8 Исто, 278.9 Исто, 279.10 Исто, 280.

502

зна чи да је ма гич ни ре а ли зам па ра бо лич не крат ке при че већ на по чет ку ње го вог ства ра ња био су шта стве на фор ма ње го вог умет-нич ког из ра за. Та ко, на при мер, у ње го вој пр вој об ја вље ној зби р ци Под Гр ме чом (1938) увод на при ча под на сло вом „Тр ку чи ни По-по вић Ла за ре” уте ме ље на је у „исто риј ској чи ње ни ци” утр ки ва ња за пре жних ко ла с би ци кли сти ма од Ба ње Лу ке до Гра ди шке по чет-ком 20. ве ка, а при ча о тој тр ци ду го је и ка сни је жи ве ла у усме ном пре да њу у Ба њој Лу ци, где је Ћо пић по ха ђао гим на зи ју. У Ћо пи-ће вој при чи те тр ке се се ћа Си мо Џа ку ла, не ки „си тан, сув и ма ло по гу рен се љак” ко ји те ра сво ја два „ома ња мр ша ва, ша ре на во чи ћа у јар му”, док се они „ни је мо упи њу и те гле” свој „те рет ни воз” из Вр хо ви не у Гра ди шку.11 Он их не пре ста но под сти че – на све мо гу-ће на чи не, са мо да би про дао то ма ло сво је си ро ти ње и не ка ко пре-хра нио глад ну де цу. У се ља ко вом се ћа њу не гда шње утр ки ва ње јед ног ње го вог ус пе лог зе мља ка у за пре жним ко ли ма с би ци кли-сти ма, пр ко сно и по ма ло обе сно утр ки ва ње тра ди ци је с тех нич ким но ви на ма, зву чи као са вре ме ни, по ма ло ко мич ни де се те рач ки од јек древ них ју нач ких по ду хва та у на шој на род ној по е зи ји:

Тр ку чи ни По по вић Ла за ре;На би ље гу сто ду ка та ме ће,Би ци кли сти да уте ћи не ћеБи ци кли сти ха ју и не ха ју,У сво је се точ ко ве узда ју... (13)

Та „исто риј ска чи ње ни ца” све не по сред ни је од зва ња као зна ме ње „ве ли ког чу да”, док се се љак се ћа ка ко „Ла зар уте че свим би ци кли-сти ма”, па му се чи ни да на дру му „за о ста је” за њим она „го ле ма не во ља и ни је ма ту га” (14), ко је су га по кре ну ле из за ви ча ја:

...Кад по те че По по вић Ла за ре:Ми ли Бо же, чуд ни је чу де са,Тут њи зе мља, а зве че не бе са... (14)

Али у сен ци тог под ви га се љак пам ти и ка ко оба Ла за ре ва вран ца „цр ко ше у пр вој ули ци Гра ди шке чим их је за у ста вио” (14).

За тим се он се ћа: ка ко му је не дав но по лип са ло „по ла ова ца”, јер их је по ве рио на чу ва ње свом де те ту – а „ди је те”, „оно лу до, шта

11 Бран ко Ћо пић, „Тр ку чи ни По по вић Ла за ре”, Под Гр ме чом; Бо јов ни ци и бје гун ци; Пла нин ци; Жи вот у ма гли, Са бра на де ла Бран ка Ћо пи ћа, књ. 1, Про-све та – Свје тлост – „Ве се лин Ма сле ша”, Бе о град – Са ра је во 1983, 13. У да љим на во ди ма из ове зби р ке при ча бро је ви стра ни ца да ти су у основ ном тек сту у за гра да ма.

503

зна”, спу сти ло се с ов ца ма у не ке ба ре крај по то ка, да се оку па, те се ов це, „ко брд ске ов це, за час (...) по ме ти љи ле” (15). Шта је ње му дру го пре о ста ло не го да дâ све од се бе да би спа сао де цу од гла ди? За то је „ци је ли бо го вет ни дан ју че (...) орао, на овим истим во чи-ћи ма” (15), да би мо гао кре ну ти с њи ма пре ра не зо ре у Гра ди шку. Зар је чу до он да што су во чи ћи за ста ли од умо ра на пр вој ве ћој уз бр ди ци? Кад бич из не ве ри, он их, ја дан, опет ма ми по мо ћу пре-гр шти се на да би кре ну ли, све док „сла би јем во лу од умо ра и на по-ра за дрх та ше и ома ко ше се но ге и он се те шко сва ли на це сту” (17). У том тре нут ку „без на де жне жа ло сти” се љак се пи та: „Ама зар и он ни је је дан ова ки исти из му че ни, ма лак са ли во, ко ји чи та вог жи во та те гли без пре стан ка сво ја те шка, пре то ва ре на ко ла” (17). А ко ли ко је не вољ ни ка, од древ них вре ме на до да на шњих да на, у жи во ту и књи жев но сти, по ста вља ло се би слич но пи та ње у ра зним окру же њи ма и об ли ци ма?

А кад још „је дан црн лук су зни ау то” про ју ри по ред ње га „оче-шав ши се о воз си је на”, он слу ти „бес по моћ но као бро до лом ник” да се „ви ше не ће ни кад ни ко ро ди ти и на ћи ни у Вр хо ви ни ни ти игдје у њи хо вим пла ни на ма, ни је дан но ви По по вић Ла зар, ко ји би пре сти гао и по сра мио ово чу до ви ште”; ту си лу ко ја је „пре сти гла и пре га зи ла све њих и ју ри да ље, не ми ло срд на и нео сје тљи ва” (18). Та ко се све те по је ди но сти – од се љач ке и во лов ске му ке до Ла за-ре ве тр ке с би ци кли сти ма у по ма ло ко мич ној хе рој ској ево ка ци ји – на ла зе на оку пу и по чи њу да „леб де” као у не кој са вре ме ној при-чи о су сре ту древ них кул ту ра с мо дер ним тех нич ким, све моћ ним гло ба ли змом. И то „леб де”, из ме ђу оста лог, на те ме љу јед не та ко би зар не „исто риј ске чи ње ни це” као што је Ла за ре во утр ки ва ње с би ци кли сти ма, по ма ља ју ћи се исто та ко жи во пи сно и да нас као и у да ни ма у ко ји ма су се сре ле у овом „но во за вет ном” ка зи ва њу о над ме та њу и по ср ну ћи ма у ан тр о по ло шким по ду хва ти ма.

Да ка ко, и мно ге дру ге Ћо пи ће ве ра не при че уте ме ље не су ко ли ко у сва ко ја ким „чи ње ни ца ма”, то ли ко и у ка рак те ри стич ним при ви ђе њи ма под гр меч ког жи во та, у ко ји ма Ћо пи ће ве ре чи че сто „леб де” над не се не над се љач ким му ка ма. Ре ци мо, кад се „сље по-во ђи Ма ли ши Сер да ру” „у ве др ој но ћи, под круп ним зви је зда ма” отво ри „ње го ва про ста ду ша” па, раз о ча ран у сво ја ве дра пред ска-зи ва ња сре ће не вољ ни ци ма, за чу је не ке но ве ре чи свог из ми шље-ног „ве ли ког стра шног ро жда ни ка се љач ког” („Ве ли ки ро жда ник Ма ли ше Сер да ра” – 35). Те ре чи му го во ре да ће сва ко де те ро ђе-но под Гр ме чом „до гро ба” пре вр та ти „цр ну зе мљу и сво ју сре ћу тра жи ти у њој”, јер ће га „на па сти сна ла зи ти и од љу ди и од зви-је ри, од але и вра не” (35). Зар се та при ча не до зи ва и са сли ком оне до бро ду шне учи те љи це ко ја пре ви ја кр ва ве се љач ке ра не, па

504

по ку ша ва да по мог не чак и се ља ку чи ја су се ко ла за гла ви ла у бла-ту, а он јој, по сле ње ног пле ме ни тог, бе сми сле ног по ку ша ја да по-гу ра ње го ва ко ла, ка же: „Ех, го спо ји це, шта су ов дје те тво је дви је ру ке” („Дви је уса мље не ру ке” – 43). И зар нам то исто на дру ги на чин не го во ри и при ча „У пла ни ни”, у ко јој се кра ђа др ве та из др жав-них шу ма пр во ука зу је као је ди на мо гућ ност оп стан ка. Убр зо за тим са зна је мо да је Ђу ри Јер ко ви ћу „оца... др во уби ло”, да му се је дан син при ли ком се че др жав не шу ме та ко по се као да је убр зо и умро од за тро ва не ра не, док су дру гог ње го вог си на Ци га ни мр тва на шли „ис под јед не стр ме ли ти це”, где је брао ма ли не (51). Зар је чу до он да што у по след њој ре че ни ци ове при че Ђу ро „мр мља” и то „у вје тар”: „Ни је се ври је ди ло ро ди ти” (52). Да ка ко, и те ре чи му ке и ја да „леб де” у књи жев ном ис ка зу сто га што не под ра зу ме-ва ју при ста нак не го не му шту мо рал ну по бу ну про тив оног шта го во ре, веч ну људ ску при ми сао: „Ако та ко би ва и је сте, та ко не би сме ло да бу де!”

По не кад тај оквир ни су мор Ћо пић већ и у овим ра ним при ча-ма рас те ру је ху мо ри стич ким под тек стом. Као, на при мер, у при чи под иро нич ним на сло вом „На сло бо ди”. У тој „цр ти ци” „се о ски пје-сник Ђу ро Пе јић” из ла зи „на сми јан и ве сео као и обич но (...) из сре ске ’бу ва ре’ у ко јој је, ка ко сам ве ли, ’на прав ди Бо га одра пио мје сец да на’, због два ја во ра од сје че на у др жав ној шу ми” (92). На кра ју пр вог руч ка код ку ће он ка же же ни: „Бо га ми, го спо ја, код нас у бу ва ри би ла је бо ља ра на”, а она га пи та за што он да ни је „остао та мо”, кад и ина че не ма „бог зна ка ква по сла код ку ће” (97). На кра-ју наш „ве се ли се о ски пје сник” са ња „да је опет у ’бу ва ри’ и у сну се бла же но сме ши” (99). Ка ква све брач на кец ка ња – у ко ји ма се парт не ри по ма ло пра ве и лу ди – не од је ку ју у овој при чи?

У „При чи о сед мо ри ци из ап са не” не ко ли ко за тво ре ни ка со-ли дар но де ле по ну де ко је су им до не ли њи хо ви ми ли и дра ги – чак и ра ки ју, иа ко је је дан од њих у пр вом тре нут ку по ми слио да чак и свој бед ни „ча ђав окра јак сла ни не” (100) за др жи за се бе. А кад још и „срет на му че ни ца” (100) по спе ши њи хо ве там нич ке раз го-во ре угод не, он да сва ки од њих обра зла же ка ко се на шао ни крив ни ду жан „у ре шту” (101): „Ђу ро Пе јић и још је дан – са мо „због шум ске ште те” (101), а оста ли због сва ко ја ких глу по сти. Је дан од њих, ето, због „не ка ква шве р ца”, дру ги што је при пре тио се ки ром „ши ку то ри ма” при ли ком „пље нид бе за по ре зу”, тре ћи што је „ту-као же ну” и са мо јој „пре био ру ку”, че твр ти због „бес прав ног са ђе ња ду ва на”, а пе ти „ни сам не зна за што”, за то што се јед ног па зар ног да на „на го ве дар ни ци” по ту жио „не што на да на шњу власт” (101). Али као да те ис по вед не ја ди ков ке ипак не ка ко збли жа-ва ју за тво ре ни ке, па им у тој нео бич ној људ ској за јед ни ци њи хо ве

505

му ке по ста ју не ка ко лак ше – и те шка суд би на је под но шљи ви ја ка да има с ким да се по де ли. А шта све то за пра во зна чи?

На го ве шта ји ху мо ра у под тек сту до зи ва ња са му ка ма и не-во ља ма се о ског жи во та огле да ју се и у при чи у ко јој два ста р ца, Гли шан и То дор, кре ћу у Ба нат да оби ђу сво је си но ве, па за ста ју да пре но ће у Бе о гра ду. Ка ле мег дан им је дра жи од улич не гу жве, а кад уђу у зо о ло шки врт, пи та ју се да ли се у ње му чу ва не ка ажда ја, ко ја је у пе сма ма опе ва на. Али обо ји ци се по сре ћи ло још ве ће чу до кад ту угле да ју „ли је пог и чи стог ко њи ћа” из свог кра ја, па То дор уз вик не: „О, ли је по мо је па рип че, ва ла Бо гу не ка се и не ко наш до че по го спод ске ла сти и ча сти, и да ре че мо џа ба лу ка, не ка је не ког од на шег те жач ког ви ла је та огри ја ло сун це па се до мо го ла ко га кру ва и го спод ског жи во та” („Сре ћан зе мљак То до ра Ба би ћа” – 111). Али, да ка ко, у не ким дру гим при ча ма му ке и ја ди се о ског жи во та из би ја ју чи сти као су за. Кад, ре ци мо, мај ка схва та да њен да ро ви ти син же ли да по за вр шет ку учи тељ ске шко ле на ста ви сту-ди је у Бе о гра ду, за бо ра вља ју ћи да та ко оста вља њу и бра та у му-ка ма од ко јих се и ина че не мо же по бе ћи. Шта ви ше, на ра стан ку она му да је за ка кав-та кав по че так сту ди ја свих сво јих 243 ди на ра, па чак и уште ђе ви ну „за по кр ов и за смрт но – укоп но ру во”: „Узми, си не, и то ... бо ље је да те би жи ву по тре ба, а шта ће ме ни: ни жи-вој ми ви ше не тре ба, а ка мо ли мр твој...” (117).

У цр ти ци под на сло вом „Дви је сна ге” Ћо пић се до ти че мо жда ма ло ве дри је те ме ста рих и но вих об ли ка се о ске за ба ве. Та ко чу ве-ни пе ли ван Ариф Там бу ри ја, са сво јом „не раз двој ном парт не ри цом Ма ри цом” (19), до ла зи у „за ба че ну бо сан ску ка са бу”, у ко јој по њи хо вом до ла ску „пла ће ни мај сто ри” сме ста уко па ва ју „у зе мљу ви со ке је ло ве бан де ре”, пре ко њих на ме шта ју „преч ке”, за те жу „ко-ноп це” и ве ша ју „тра пе зе и вра ти ла за вје жба ње” (19). Ра ни је њи-хо ве по се те тој „ка са би” би ле су вр ло успе шне, сва ког по по дне ва па дао је „до бар бак шиш”, а љу ди су их гле да ли „с ди вље њем, а че сто и с не вје ри цом и ма ха њем гла ва (’Алах нас очу во шеј та на и ње го ва по сла’)” (20). Ариф и овом при ли ком оче ку је ве ли ки успех сво јих вра то ло ми ја: „Да нас је пе так (...) до ћи ће до ста му сли ма на, сју тра је срп ски Пе тров дан”, „а пре ко сју тра сва ка ко не дје ља” (20). Али у ка са би је „про ра ди ла јед на но ва ко ме ди ја”, „жи ве сли ке, шта ли” (20), па је по се та ово га пу та за ка за ла: на „клу па ма је сје ди ло је ди но не што рад ног сви је та и ћу ћо ри ле дви је-три гру пе же на под ја шма ци ма” (21). Сто га пред ста ва по чи ње „мр тво и не вољ ко”, а и сам Ариф из во ди „по је ди не тач ке ме ха нич ки и без во ље” (21). Украт-ко, она „швап ска ко ме ди ја са сли ка ма” при ву кла је „сав ду ња лук” (22), ка ко му ка же је дан ње гов при ја тељ. А ка да још ње го ве атрак-ци је иза зо ву „по дру гљив сми јех” (22) и он упо зна жго ља вог „чо вје-

506

чуљ ка”, вла сни ка би о ско па, по че ће да се чу ди сам се би: „Ала ха ми, куд ће ми ово ли ка тје ле си на, по бо гу бра те, не хра ним се ваљ да за кла ни цу!” (23). Нај зад, по сле по сма тра ња јед ног ка у бој ског фил-ма, кад по гле да сво је „атлет ске ми ши це”, он ће да „про мр мља као да го во ри о не чем су ви шном и без ври јед ном”: „Ех, бра те, че му ми ово ли ке ру чур де!...” (23). Као да су и еле мен тар на обе леж ја људ ске сна ге и здра вља по ста ла бе сми сле на у све ту с та ко успе шно тех-нич ки раз ви је ним об ли ци ма за ба ве и ко му ни ка ци је.

С ана лог ном жи во пи сно шћу ло кал них асо ци ја ци ја и је зи ка Ћо пић се до ти че и не ких дру гих древ них об ли ка ра зо но де у цр ти-ци „Ма ђи о ни чар”, у ко јој је дан мај стор оп се на р ства ве о ма успе шно ва ра сво ју пу бли ку. На са мом по чет ку ка зи ва ња он је већ сво јом по ја вом сум њив по штан ском ко чи ја шу, ко ји се пи та ка кав је чо век тај ње гов пут ник, ко ји ли чи на не ко „стра ши ло”, с два из ли за на ко фе ра и ма лим ка ве зом у ко ме дре муц ка „сив ма лен го луб” (24). Кад кре не да при тег не не што на пред њем точ ку, ко чи јаш ће се до бро за гле да ти од о здо у свог пут ни ка да би уста но вио да ли тај „по бра тим” има мо жда „ко зје”, шеј тан ске но ге (24). Раз о ча ран што не ће има ти при ли ке да ис при ча то чу до о шеј та ну с ко зјим но га ма, он се ипак те ши да ће уве че у ка фа ни за ба вља ти сво је дру га ре не-чим дру гим – „што ми са мо пад не на ум!” (25). Зар и ње го ва про-ве ра пут ни ка, као и уте ха да ће при ча ти за бав не из ми шљо ти не, не „леб де” и из ван свог не по сред ног кон тек ста?

А и по пу лар ни ма ђи о ни чар, из ну рен сво јим пре ва ра ма, пред спа ва ње раз ми шља ка ко би ле по би ло „да не ко хо ће да уга си сун це па да на ста не бес крај на ноћ пу на ти ши не и сна...” (26). Да бо ме, то је не мо гу ће ко ли ко год и не из бе жно, јер „бес крај на ноћ” ти ши не и спа ва ња ипак че ка сва ког чо ве ка, а и сун це ће, ваљ да, ма кар у не-ком не до глед ном вре ме ну, да се уга си. Ћо пи ће во по ни ра ње у па ра-док се трај них људ ских обе леж ја кре ће за тим у прав цу ма ђи о ни-ча ре ве жи вот не по тре бе ко ли ко и опре де ље ња за оп се на р ство, и то то ли ко успе шно да ће пре ва ри ти чак и два ло по ва, ко ји ће ви де ти сво јим очи ма на ње го вој пред ста ви да је он у ста њу да пре тва ра не ке нов чи ће у злат не ду ка те. А кад кре ну сле де ће но ћи да му укра-ду па ре, ла ко ће на ћи оправ да ње за свој по ду хват: „Сва ка ко их је ва ран ци јом и за ра дио, а он ће и без њих не ка ко про ћи кад зна оно-ли ке му дро ли је. Пре че су, бра те, оне на ма не го ње му” (28) – јер ће им по мо ћи да се осло бо де свог „па сјег жи во та” (28). А кад уста но ве да су у ча роб ној ма ђи о ни ча ре вој ку ти ји сит ни нов чи ћи, са жа ли ће се и на ње га: „Иста је он си ро ти ња и не вољ ник ко и нас дво ји ца. Оно је он да нас све нас пре ва рио, ни ти су оно би ли ду ка ти, ни ти их је он икад имао; а мо ра и ва ра ти си ро мах, јер ка ко би он друк-чи је жи вио...” (29). И ово Ћо пи ће во уоб ли че ње варакaња са мо ра лом

507

све тлу ца на по вр ши ни као од сјај не слу ће них ду би на књи жев ног ка зи ва ња. А зар и ру га ње ба да ва џи ја Шем си ме ђе да ру – пред ко-јим он кри ви „сво је га ра во ли це на осми јех” и те ши се да, ето, „до-ко ну сви ту сва шта пад не на ум” („По сљед ње пу то ва ње Шем се ме-ђе да ра” – 82) – не све до чи и о веч ној људ ској скло но сти злоб ном ру га њу дру го ме? И шта он да пре о ста је Шем си не го да још јед ном ја ук не на кра ју над сво јим отро ва ним ме две дом ко ји ска па ва: „Ку ку, је ди ни дру же и хра ни те љу мој, шта ћу ja брез те бе?” (87).

Као су мор ни ху мо ри стич ки увид у мо гућ но сти не ких дру гих об ли ка ва ра ка ња са жи во том ка рак те ри стич на је и при ча „Ус кр шње ју тро То до ра Ман ди ћа”. По не сен ус кр шњим по ја њем у се о ској цр кви глав ни ју нак је мо рал но по тре сен док гле да ка ко се за па ље-не све ће то пе „ла га но и бла же но као да их рас та па са ма то пли на људ ских ср ца” (58). А кад још чу је про по вед о „брат ству свих љу ди под овим бож јим сун цем” (58), он по чи ње да раз ми шља о „огор че-ној сва ђи” са сво јим пр вим ком ши јом и чвр сто ре ша ва да се с њим из ми ри. „По љу би ћу се с њим ко с бра том ро ђе ни јем и на пи ће мо се ко мај ке оне мо је ра ки је” (58). Али кад кре не ку ћи, ре шен да на из ми ре ње по не се две ли тре ра ки је, он се пи та да ли би мо жда ипак јед на ли тра би ла до вољ на – пра во би би ло да јед ну ли тру из не се ком ши ја „кад сам ја већ пр ви до шао да се ми рим” (59). Убр зо за тим бу де се раз не су мор не успо ме не: зар га ње гов ком ши ја ни је на те-рао да ра ди нај те же по сло ве око њи хо вог „по ре дов нич ког мли на” (59)? Зар ни је он пу стио сво ја го ве да на ње го ву зе мљу, а ка да му је он освет нич ки из мла тио ње го ву сто ку, он да је још мо рао, „ни крив ни ду жан” (60), да пла ти грд ну це ну за ком ши ји ну из ра на вље-ну кра ву? На кра ју он за кљу чу је да ни кад не ће ићи да се ми ри с ком ши јом „па ма кар у па клу го рио де вет де бе ли је го ди на” и оста је љут не са мо на ком ши ју не го и на по па Сто ја на, чи ја га је про по вед на по чет ку при че на ве ла да кре не да се ми ри с ком ши јом: „Еј, еј, по пе Сто ја не (...) да си ти у мо јој ко жи, друк чи је би се го во ри ло, вје-ре ми мо је” (60). Ху мо ри стич ко про све тље ње по ма ло ту жне при че о људ ским сва ђа ма, пр ко су и са мо за ва ра ва њу то ли ко је ан тро по-ло шки уни вер зал но да би се основ ни мо тив ове при че мо гао са же ти у ре чи ма ко је су ши ро ко по зна те и ци ти ра не још од вре ме на кла-сич не ла тин ске ста ри не: Vi deo me li o ra pro bo que de te ri o ra se qu or.

У слич ном све тлу ва ра ка ња са жи во том огле да ју се на ме ре до бро творâ, као и на де не вољ никâ, у ху мо ри стич ки ко ли ко и ту-га љи во ин то ни ра ној при чи „Отац си ро ма шне дје чи це”. На по чет ку при че се о ски тр го вац и по сед ник Осто ја Смук, ко ји је на дан Све-тог Са ве „за о дио од гла ве до пе те тро је си ро ма шне дје це из свог се ла”, раз ми шља ка ко ће се то „и у но ви не (...) мет ну ти” (63), мо жда чак и с ње го вом сли ком. А он да, кад год не ко од го спо де на вра ти

508

у се ло, рас пи ти ва ће се где је ње гов ду ћан и ме ха на да „та мо ма ло от по чи не” (63): „ни ком не ће ни на ум па да ти да се свра ћа код оног су ши ча вог Мар че те” (63). На ду го и на ши ро ко он при ча по сле ве-че ре сво јој дре мов ној же ни „о свом сла вљу то га да на”, све док му она не ка же „да је одав на ври је ме да се спа ва” (63). А за тим он, „угод но за мо тан у кре ве ту”, чу је ка ко „по смр зну том дру му ко ра ча ла га но у дроњ ке за мо та но не чи је ди је те” (65), па се пи та чи је ли би то де те мо гло би ти. Али, да бо ме: „Дје ца ко ја се у ово до ба ски та ју по дру мо ви ма ни су ни чи ја” (65). И док то „ни чи је” де те „хлад ном ша чи цом” ку ца на вра та и пре кли ње: „Отво ри те ми” (65), ње му се, то пло умо та ном, не ди же из кре ве та па се те ши да ће де те ваљ да по ћи до дру ге ку ће кад ви ди да се вра та не отва ра ју. А де те ту, „по лу о не свје слом од гла ди и зи ме” (67), не пре о ста је ни шта дру го до „уто пље нич ка на да”: „Ипак ће се отво ри ти вра та (...) Ево, мо жда ће се још овог тре нут ка за чу ти из ну тра ко ра ци... Отво ри ће се...” (67). Ко ли ко ли су се са мо пу та од пам ти ве ка до да нас у без број-ним ва ри јан та ма ова ко отва ра ла вра та до бро чин ства?

О „сит ним”, без оч ним на лич ји ма људ ске при ро де го во ри, го то во као уз гред, при ча „Код обје ше ни ка”. Пре не го што ће да се обе си у обли жњој бу ко вој шу ми, ста ри Лу ка, па жљи ви по ку ћа рац, све сре ђу је у ку ћи ко ју сам чу ва јер су сви оста ли уку ћа ни оти шли на са бор. На кра ју он оба зри во ве же сво ју ми ље ни цу ко би лу при-по ном за др во у бли зи ни да би она зар за ла кад га бу ду тра жи ли. А кад ње гов син Ђу ро Пе јић, „се о ски пје сник и по дру ги ва ло” (69), по по врат ку кре не да тра жи ко би лу – „за ста рог се ни је баш то ли ко се ки рао” (68) – он у пр ви мах не мо же да ве ру је да је обе ше ник ње гов отац – та ко му је ваљ да лак ше. Дру ги син за ми шље но раз-гле да оче ве опан ке и пал цем им опи па ва ђон: „Ето, и овај је имао бо ље опан ке нег ја, а јо пет се обје сио” (70). Ком ши ја ко ри сти при-ли ку да по ну ди Ђу ри да от ку пи ко би лу, ми ље ни цу Ђу ри ног оца, ко ји из гле да ни је до зво ља вао да се она про да, те на кон из ве сног цењ ка ња до ла зи до ко би ле ко ју је одав но же лео. А Ђу ро се пре са-би ра шта све ду гу је за по ре зе, за со, за „оно пра се”, и на кра ју се ипак при се ти да ће му тре ба ти „не што па ра и док се ста ри опре ми и уко па”, па „не ве се ло по гле да уз онај бу квић” о ко ји му се отац обе сио (71). А све је то ис при по ве да но у зна ку бе за зле но сти сва-ко дне ви це пред ко јом се чи та о цу ди же ко са на гла ви, што, раз у ме се, ни је ни ка ква но во та ри ја не го „је зик наш на су шни”.

Али под Гр ме чом има и дру га чи јих при ча, као што је „Ста ро ду бо ко кор је ње”, у ко ји ма су из во ри брат ске, по ро дич не љу ба ви – упр кос не ра зу ме ва њу, сва ђа ма и су ко би ма – не пре су шни. У том зна ку „леб ди” при ча о Ђу ја ну, ко ји се „од се лио у Ба нат на до бро-во љач ку зе мљу” (90), и ње го вом бра ту Или ји, ко ји је остао на

509

род ној гру ди. Ка ко се Ђу јан те шко сна ла зи у ту ђи ни, он про кли ње бра та што га „за кла”, што не хте де да про да „ону ора ни цу по крај мли на” (89), иа ко му је он ну дио све њи хо во за јед нич ко на сле ђе за оно ма ло па ра ко је би до био од те њи ви це. Али, ето, „мој се Или ја и не че ше што му ја ди ва ним, ми сли да ова мо код нас у Ба на ту те че мед”, а ње му, Ђу ја ну, је, „Бо же ме не по ка рај”, го ре „нег у Бо-сни” (89). Ње гов ро ђе ни брат и не зна „ка ко је те жа ку на се ље ни ку кад не ма сво је мар ве и сво га ра ди ла те жач ког, не го уви јек ле ти, ку ми и узајм љу је по се лу” (89). Ре шен да по де ле све на сле ђе но има-ње, да „по ву че ла нац” по њи хо вој „ба бо ви ни”, он „кре ће на да ле ки пут у Бо сну”, да се об ра чу на „с бра том” (91). Кад је „га рав, цр ве них под бу лих очи ју” сти гао на сво ју „из ла зну ста ни цу” (91) и кре нуо „сво јој” ку ћи, пред очи ма су му се ука за ле „гру пе оса мље них хра-сто ва”, а с де сне стра не се „у би стрим ви ди ци ма пла вио (...) ва ло-ви ти ду ги ла нац Гр меч-пла ни не” (91). Пред тим при зо ром прох те ло му се „да за пје ва” (91–92), а кад још угле да Или ју ка ко „те шко ко-ра ча за плу гом”, од јед ном му се „учи ни тај ње гов брат до бар, му дар и јак као са ма та ста ра зе мља по ко јој он га зи, пре вр ће је као што су је то ли ко го ди на до та да об ра ђи ва ли и па зи ли њи хо ви ста ри” (92). Ето, све се дру го „од ро ди ло, из у мр ло и од се ли ло”, а је ди но је „Или ја остао сам на ку ћи шту да зе мља не опу сти и не за пла че за ври јед ним, сна жним ру ка ма” (92–93). У том тре нут ку, у „го ле мој то плој љу ба ви, не зна да ли пре ма бра ту или пре ма оној њи хо вој зе мљи”, Ђу јан „ра ши ре них ру ку и за ма гље них очи ју” за ко ра чи „пре ко ора ња”: „О, бра те Или ја, о ро ђе на зе мљо, што ме то за сли-је пи и за ве де, да вас ће до из не вје ри ти” (93). Да ли је та при ча да нас за ста ре ла или је још по тре сни ја у вре ме гло бал них ма сов них про-го на и се о ба ши ром све та, ко ји по ка зу ју да се кул ту ро ло шка окру-же ња не ме ња ју баш та ко ла ко као ко шу ље? А зар слич на ту ма ра-ња и се ља ка ња ни су обе ле жи ла кру пан део исто ри је од древ них вре ме на до да нас?

О дво сми сле ној, ово зе маљ ској, ко ри сто љу би вој ко ли ко и искре ној се љач кој љу ба ви пре ма жи во ти ња ма, па чак и о раз у ме-ва њу кра дљи ва ца за ту вр сту љу ба ви, све до чи при ча „Во хра ни тељ”. У тој при чи реч је о за по ма га њу у се лу у ко ме су је дан во и јед на кр ма ча мо ра ли би ти за ко па ни у зе мљу исто га да на кад су се раз бо-ле ли, да се њи хо ва бо лест не би ши ри ла. Кад се два сит на ло по ва до го во ре да ис ко па ју во ла и кр ма чу и од се ку се би по ко мад ме са, они за ти чу до ма ћи на на ме сту на ко ме је ње гов је ди ни во за ко пан, ви де га ка ко раз ба цу је се но по зе мљи под ко јом је ње гов љу би мац за ко пан: „Ет, Ша ро та, ето, ди ко мо ја, до нио је те би Твој Ла зо си-је на. Ово је Ла зо за те чу во и ште дио кад нај е сен бу деш оро за ози-ми цу” (134). Кад то чу ју, кра дљив ци осе ћа ју да би би ла „гре о та”

510

от ко па ва ти и се ћи во ла, чи сто им се чи ни „да је че ља де он ђе за-ко па но”, па у том жа ло сти вом ду ху од лу чу ју да по тра же за ко па ну кр ма чу: „кр ма ча је јо пет дру го, – а во ра ни тељ и рад ник” (134), те кре ћу у да љу по тра гу. Да ли се по ред се љач ке сро ђе но сти са жи-во ти њом у под тек сту ове при че још по не што под ра зу ме ва?

Украт ко, већ у Ћо пи ће вој пр вој зби р ци при ча Под Гр ме чом ло кал не „исто риј ске чи ње ни це” су та ко је зич ки из о штре не као да се ни кад и ниг де дру где ни су мо гле ни од и гра ти из у зев у Под гр-меч ју. У исти мах, оне „леб де” у рас ко шним асо ци ја ци ја ма умет-нич ког ис ка за, као да се чи тав свет, од вај ка да до ко зна ко је и ка кве бу дућ но сти, об рео под об рон ци ма Гр ме ча. У том „леб де њу”, пи та ње ко ли ко су ове при че из раз мо рал ног оча ја или ша љи вог про све тље ња оста је за у век отво ре но. Ћо пић се, на и ме, у сво јим ра ним „цр ти ца ма” до зи ва с крај њим му ка ма оп стан ка, али с ху-мо ри стич ким при зву ци ма ко ји их до во де у бес те жин ско ста ње и уво де и у не ке да ле ке све то ве и ко зна ка ква све вре ме на.

511

СТЕ ФАН ПА ЈО ВИЋ

ПРИ РО ДА ХРО НО ТО ПА МЕ СТА

Вол тер је у 18. ве ку за пи сао да је „сва ки чо век при ли ка до ба у ко ме жи ви; ја ко ма ло нас успе да пре ва зи ђе иде је соп стве ног вре ме на”.1 Ње го ве ре чи као да је по но вио То мас Ман у Ча роб ном бре гу: „Чо век не жи ви са мо соп стве ни жи вот као по је ди нац, већ све сно или под све сно жи ви жи вот сво је епо хе и сво јих са вре ме-ни ка”.2 Ова кав све то на зор je по ла зна тач ка при ме не овог прин ци-па у књи жев но сти ка ко је то учи нио Ми ха ил Бах тин у 20. ве ку. По пут сво га тво р ца, и књи жев но де ло је уро ње но у вре ме и про стор и ме ђу сво јим ко ри ца ма кри је пре сек та два чи ни о ца. Шта ви ше, ту ма че ње књи ге је са мо по се би хро но то пич но, та ко да сти же мо до већ зна ног за кључ ка да је сва ко чи та ње је дин стве но. Ако би смо по зај ми ли и из ме ни ли Хе ра кли то ву кри ла ти цу, она би гла си ла: „Ни је дан чи та лац не за ла зи у исту књи гу два пу та, јер ни ти је та књи га иста, ни ти је чи та лац исти.” Из ме на чи та о ца је по при лич-но ја сна, јер док смо де ца књи гу пре по зна је мо го то во ис кљу чи во као пред мет, као мла ди љу ди не мо же мо про ник ну ти у све ње не сло је ве, док нам је као ста рим љу ди ма у ве ли кој ме ри ода гна та по-тре ба за са мо спо зна јом ко ју чи та ње ну ди, умно го ме јер смо је то ком ствар ног жи во та за до во љи ли. Си ту а ци ја се до дат но ком пли ку је ка да са син хро ног по гле да на чи та ње пре ђе мо на ди ја хро ни и за-пи та мо се ка ко су на ши пре ци чи та ли исту књи гу, мо жда баш у вре ме ка да је на пи са на. Не из о ста је ни пи та ње ка ко ће и да ли ће

1 [To ut hom me est formé par son siè cle : bien peu s’élèvent au-des sus des mœurs du temps]. Es sai sur les Mo e urs et l’Esprit des Na ti ons (1756), 46. До ступ но на: http://www.eco le-al sa ci en ne.or g/CD I/pd f/1400/14111_VOLT.pdf.

2 [A hu man be ing li ves out not only his per so nal li fe as an in di vi dual, but al so, con sci o usly or sub con sci o usly, the li ves of his epoch and con tem po ra ri es]. Tho mas Mann, A Ma gic Mo un tain: A No vel, Trans. John. E. Wo ods, Everyman’s Li brary, New York 2005, 43.

512

на ши по том ци чи та ти књи ге ко је да нас др жи мо на по ли ци. У су-шти ни, раз ли чи тих чи та ла ца је оно ли ко ко ли ко има и љу ди, али Бах ти ну, иа ко је био фи ло зоф, ни је би ла на ме ра да ра све тља ва чи та о ца већ сâмо де ло, те ва ља про мо три ти ка ко се оно по на ша у уло зи хро но то па.

Ка да да нас књи га иза ђе из штам пе, она има це ну ко ју је од ре-дио из да вач. Она се на ред них не ко ли ко ме се ци про да је по тој це ни, на кон че га ова па да ка ко вре ме од ми че. На по слет ку, го ди ну или две да на на кон ње ног из да ва ња, мо же мо је ку пи ти на по ли ци уз још три књи ге по це ни ни жој од пр во бит не за је дан ко мад. Ка пи-та ли зам на сто ји да нам по ру чи да у ра спо ну од са мо јед не го ди не је дан исто вет ни спис (узми мо да је по сре ди пр во, не ре ди го ва но из да ње) мо же има ти раз ли чи те це не. То ком тог пе ри о да ау тор је остао исти, чи та о ци су оста ли исти, из да вач је исти, вре ме је исто, чак је и го ди на из да ња иста: че му флук ту а ци ја? На узрок су на ба-са ли ка ко Вол тер та ко и Бах тин, а он ле жи у при ро ди са ме књи ге као фор ме људ ског де ла ња. Ако би смо се по слу жи ли Хај де ге ро вом он то ло шком тер ми но ло ги јом, ре кли би смо да ка пи та ли зам ов де осве тља ва исти ну Би ћа, од но сно игра уло гу фе но ме но ло шке лу пе.

Хро но топ не пред ста вља ни шта дру го до основ ну гра див ну је ди ни цу књи жев ног жан ра, баш као што је ће ли ја основ на гра див-на је ди ни ца на шег ор га ни зма. Сва ка пе ри о ди за ци ја књи жев но сти је на овај или онај на чин за сно ва на на је дин стве ном хро но то пу, као што су гра див не ће ли је и тки во бу бре га дру га чи је од ће ли ја и тки ва ко ји са чи ња ва ју људ ско око. Као што је наш ор га ни зам по-сто јао и ва ља но функ ци о ни сао, па чак и ево лу и рао сто ле ћи ма пре не го су га Да Вин чи, Дар вин, Па стер и дру ги опи са ли, та ко је и хро но топ у књи жев но сти од у век био ње на срж, са мо што смо мо-ра ли са че ка ти да се Бах тин ро ди, а по том и да от кри је мо ње го ве спи се ка ко би смо спо зна ли на осно ву че га смо тач но вр ши ли пе рио-ди за ци ју књи жев но сти. У све тлу но вих са зна ња, сва ко на ред но раз де љи ва ње исто ри је књи жев но сти по вре ме ну на стан ка пред ста-вља сво је вр сни пле о на зам, јер је он да по сре ди до слов но „вре мен-ска пе ри о ди за ци ја”. Вре мен ски чи ни лац је дво стру ко уве ћан док про стор ни чи ни лац из о ста је. Тек уво ђе њем то по са као ва лид ног чла на јед на чи не мо же мо на пра ви на чин спо зна ти шта то за и ста Марк Твен же ли да нам по ру чи у То му Со је ру, или ка ква је ар хе тип-ска при ро да та шти не у ро ма ну Гор до сти и пред ра су де Џејн Остин.

Као што Бах тин при зна је да је тер мин хро но топ по зај мио из при род них на у ка, та ко је по све ја сно да је он нео дво јив од Ајн штај-но ве те о ри је ре ла тив но сти, ко ја по твр ђу је не рас ки ди ву ве зу вре-ме на и про сто ра. Чи ни се да је ов де реч упра во о књи жев ном хро-но то пу: књи ге на ста ју у про сто ру да би тра ја ле у вре ме ну; њи хо ва

513

је вред ност ме ђу збир те две ва ри ја бле. При ме ра ра ди, Со фо кло-вих тра ге ди ја је са чу ва но са мо се дам, и го то во све се и дан-да нас пре штам па ва ју и из во де на по зор ни ца ма ши ром све та. По што су бре ме ни те ар хе ти по ви ма људ ске ра се, оне су би ле у ста њу да пре-ва зи ђу сво ју фи зич ку фор му и по твр де се тра ја њем. Шта ви ше, њих су пре пи си ва ли ислам ски уче ња ци чи ја је фи ло зо фи ја раз ли-чи та од ста ро грч ке и по то ње хри шћан ске. По ме ну том јед на чи ном се об ја шња ва фло ску ла да је „до бар пи сац са мо мр тав пи сац”, а за пра во би тач ни је би ло да је „до бар пи сац са мо пи сац од чи јег је пи са ња про те кло од ре ђе но вре ме”. Не ма по тре бе да га кри ти ка уби је ра ди књи жев не из вр сно сти.

Спо ме нув ши Со фо кла и ин сти ту ци ју пи сца, на ме ће се пи та ње у ко ју би смо од две ра ни је по ме ну те ка те го ри је мо гли да свр ста мо ау то ра: у вре ме или у про стор. Од го вор је: ни у јед ну, ни у обе. Као што смо на по чет ку тек ста кон ста то ва ли, чо век је из вор ни хро но топ ко ји је до те ме ре око штао да је по стао чи ни лац сам по се би те се ну жно мо ра укал ку ли са ти у из вор ну јед на чи ну. Те о ри-ја ре ла тив но сти ово пред ви ђа још у свом име ну: све за ви си од угла гле да ња, од но сно угла чи та ња. По сма тач у фи зи ци је чи та лац у књи жев но сти. Ако се вра ти мо на при мер књи ге ко ја је иза шла из штам пе са јед ном це ном, схва та мо да је из ме на ње ног ко шта ња оправ да на јер, иа ко су све ва ри ја бле оста ле го то во не про ме ње не, ни је не мо гу ће да се у ме ђу вре ме ну по ја ви ла по све дру га чи ја чи та-лач ка пу бли ка ко ја дру га чи је це ни оно што се на ла зи из ме ђу ко-ри ца. Пр ви при ме рак Вла ти тра ве Вол та Вит ма на је 1855. го ди не ста јао све га је дан до лар, да би та иста зби р ка 2014. го ди не би ла про-да та за 305.000 до ла ра.

У рас пра ви о де лу и чи та о цу не би тре ба ло за бо ра ви ти ни ау то ра. За ње га Ро лан Барт твр ди да је мр тав, баш као што је Ни че твр дио за Бо га да је мр тав. Уко ли ко уђе мо у те ур гиј ску ди мен зи ју ства ра ња, ни је ни ма ло слу чај но што ау тор уми ре убр зо на кон Бо га. Као што Бог ства ра чо ве ка по соп стве ном ли ку, та ко и ау тор не про пу шта при ли ку да у сво је де ло уне се део се бе, укљу чу ју ћи ту и соп стве но по и ма ње про стор но сти, ко је је код сва ког чо ве ка је дин-стве но. Да ли је Бог за и ста мр тав ни је мо гу ће про ве ри ти, док је ау то ра сва ка ко не мо гу ће уби ти јер код чи та о ца увек оста је са зна-ње да је не чи ја ру ка на пи са ла умно же ни текст пред њим. Пре ће би ти да пост мо дер ни зам до но си јед ну ве ли ку про ме ну по при шта ко је се из ме шта из тра ди ци о нал не фо ку си ра но сти на ства ра о ца. Ства ра лац и да ље по сто ји, он ни је мр тав, али га ви ше ни ко не по-сма тра јер је фо кус на чи та о цу, ко ме је до пу ште но фо ка ли зо ва ње са мог де ла и го то во јед нак ста тус с ау то ром, за пле том и ли ко ви ма. Ова кво твр ђе ње је у скла ду са пост мо дер ни стич ком сум њом у

514

ме та на ра ци ју, од но сну јед ну и не де љи ву исти ну, или ка ко би фе-ми нист ки ње то фор му ли са ле: по ред hi story по сто ји и her story (и још не бро је но дру гих „сто ри ја”). Смрт ау то ра за хро но топ ме ста не им пли ци ра да је про стор но по и ма ње све та пи сца из оп ште но из са мог де ла, од но сно да ни је ни сту пи ло у ње га, не го са мо да ни је од зна ча ја на чин на ко ји пи сац уно си то по ним у сво ју књи гу већ ка ко ће га чи та лац пер ци пи ра ти. Сред њи за пад Аме ри ке Мар ка Тве на је да нас пре ра стао пи шче во ви ђе ње род ног кра ја и ре де фи-ни ше се са сва ким но вим школ ским из да њем То ма Со је ра на сто-ти на ма свет ских је зи ка и ми ли о ни ма де це ко ја га про чи та ју. Али пи шче во ис ку ство Ми си си пи ја, где је ро ђен и где је жи вео у ствар-ном све ту, мо ра ло је по сто ја ти пре не го што је ро ман об ја вљен 1876. го ди не. Ка да књи га на пу сти штам па ри ју ау тор се мо же „упо-ко ји ти”, или се као Пин чон сам на вре ме му дро скло ни ти. Кри ти-ча ри и не су ђе ни би о гра фи упра во пре ко Пин чо но вих ро ма на на-сто је ре кон стру и са ти ње гов жи вот и на слу ти ти мо гу ћа жи вот на ис ку ства ау то ра. Они у бо га том то по ни миј ском ка та ло гу аме рич-ког пи сца на слу ћу ју лич ну но ту ко ја не би мо гла по сто ја ти да је ау тор мр тав скроз на скроз.

Па жљи вом чи та о цу упа да у очи да све вре ме ис ти че мо спо ну при род них и дру штве них на у ка по ку ша ва ју ћи да ра све тли мо су-штин ско пи та ње: ко је од ко га по зај мио из вор ни кон цепт хро но-то па? Од го вор на ово пи та ње је по пут упи та да ли је ста ри је ја је или ко ко шка, али не у сми слу да је не мо гу ће да јед но прет хо ди дру гом, већ да је не мо гу ће да су оба твр ђе ња јед но вре ме но тач на. Ако узме-мо при мер квант не фи зи ке, где раз ли чи ти елек тро ни мо гу у исто вре ме за у зи ма ти иста ме ста, пра ви од го вор на пи та ње гла си: исте за ко ни то сти ва же и у при род ним и у дру штве ним на у ка ма, ствар је про ви ђе ња или слу ча ја (за пост мо дер ног чо ве ка) ко јим ће ре дом би ти от кри ве не. На осно ву све га из ре че ног, по ку ша ће мо да у све-тлу Бах ти но ве при ме не те о ри је ре ла тив но сти у књи жев но сти из-ме ни мо и обо га ти мо хро но топ при ме ном јед не те о ри је из фи зи ке ко ја је прет хо ди ла Ајн штај но вој за ви ше од два ве ка.

Те о ри ју гра ви та ци је, од но сно уни вер зал ни за кон гра ви та ци је, Исак Њутн је де фи ни сао још у 17. ве ку. Са ма срж овог за ко на фи зи-ке је за пра во по сто ја ње си ле ко ја нас при вла чи ка зе мљи и она је раз лог што не мо же мо леб де ти као на Ме се цу, где је та си ла шест пу та сла би ја. Дру гим ре чи ма, мо же мо твр ди ти да је чо век све зан за тло, што би за по сле ди цу има ло на шу све у куп ну ме сност јер увек мо ра мо за у зи ма ти не ку ло ка ци ју. Да би смо по ле те ли у не бо или се спу сти ли у ду би ну зе мље по тре бан је ве ли ки на пор, од но сно де ла-ње су прот но си ли гра ви та ци је. За пи та ће те се ка кве са да ве зе има књи жев ност са на шим сва ко днев ним упра жња ва њем гра ви та ци је.

515

Од го вор гла си: ве о ма ве ли ке. Да би смо го во ри ли о хро но то-пу мо ра мо пр во про го во ри ти о ње го вој ме сно сти, баш као што ни Ал берт Ајн штајн ни је мо гао раз ви ти сво ју те о ри ју без Њут но ве, ко ја му је прет хо ди ла. До ова квог за кључ ка до ла зи мо ка да же ли мо да ис пи та мо хро но топ не ко га ме ста и схва ти мо да нам Бах ти но ви спи си ни су од ве ли ке по мо ћи јер је сфе ра ин те ре со ва ња ру ског фи ло зо фа и кри ти ча ра по овом пи та њу оста ла у фик ци ји. Она нам пи ше о хро но то пу го стин ске со бе, пу то ва ња, зам ка итд. Он нам пи ше о не кој или сва кој го стин ској со би, о не ком или сва ком пу-то ва њу, о не ком или сва ком зам ку итд. Го стин ска со ба мо же би ти ствар на, пу то ва ње мо же би ти у ма шти, а за мак мо же би ти ство рен по узо ру на пра ви. Све ово је за пра во де ло круг књи жев но сти, од-но сно фик ци је ко ја сту па у ин тер ак ци ју са ствар но шћу, али не пред ста вља њен де лић, већ по сто ји као ње на су прот ност. Про блем на ста је ка да у књи жев ном тек сту на пи ше мо, ре ци мо, „Њу јорк”. Ово ме сто, ка ко год оно би ло пред ста вље но, увек ће има ти са мо јед ну ре фе рен цу ван пи са ног тек ста, пра ви град Њу јорк и ње гов ствар-ни хро но топ. Ако Ан дрић, Ба јац, Пи шта ло, Бу и сон и дру ги пи шу о Бе о гра ду, они ства ра ју ве зу са пра вим Бе о гра дом. При спо ме ну то по ни ма, хро но топ на пу шта по ље књи жев но сти и при коп ча ва се на свој пар њак у ствар но сти. Дру гим ре чи ма, ин тер тек сту ал-ност уз ми че пред ван тек сту ал но шћу. Но ви исто ри зам твр ди го-то во исто за вре ме, од но сно исто ри ју. Грин блат и ње го ве ко ле ге чи та њу књи жев не тек сто ве ко ји су уро ње ни у исто ри ју ко ја се и са ма мо же чи та ти као текст, као што је то већ фор му ли сао аме-рич ки ро ма но пи сац Хен ри Џејмс: „Исто ри ја нам је не до ступ на, сем у об ли ку тек ста.”3 Уко ли ко се исто ри ја (вре ме) мо же чи та ти као текст, он да се и про стор мо же по сма тра ти као књи жев ни (фик-тив ни) свет пар екс е ланс. Ова кво гле ди ште ни је ни ма ло но во и мо жда је нај бо ље су ми ра но у чу ве ној Шек спи ро вој кри ла ти ци: „Цео свет је по зор ни ца.”4 Ова кво ви ђе ње да је ле ги ти ми тет ствар-но сти да мо же ући у текст, а за тим про ћи кроз низ тек сто ва, ис пи-ра ју ћи ин тер тек сту ал ност сво јом ван тек сту ал но шћу. Фу ко је био у пра ву ка да је књи гу де фи ни сао као „чвор у мре жи”,5 али је пре-ви део да се књи га (ма те ри јал на је ди ни ца) не мо же фи зич ки оде ли-ти од де ла (дис кур зив не је ди ни це), већ се они са мо мо гу те о рет ски раз дво ји ти и про ма тра ти за себ но. Из раз „но сач зву ка” се не ко ри сти

3 Ци ти ра но у: Вла ди сла ва Фел ба бов, „Но ви исто ри зам”, До ме ти, 29/108–111, 2002, 15.

4 [All the world’s a sta ge]. As You Li ke It. Act II, Sce ne VII. 5 Ми шел Фу ко, Ар хе о ло ги ја зна ња, прев. Мла ден Ко зо ма ра, Пла то – Из-

да вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, Бе о град – Срем ски Кар лов ци – Но ви Сад 1998, 27.

516

без раз ло га за звуч ник: ко ли ко ни је спо р но да су му зи ка и пар че пла сти ке и ме та ла раз ли чи ти, то ли ко ни је спо р но да без звуч ни-ка не би би ло зву ка. Књи га ни је ни шта ма ње не го „но сач де ла”. Он то ло шко це па ње књи ге и ње ног тек ста ни је мо гу ће јер они по-сто је ис кљу чи во за јед но, по пут хри шћан ске дог ме о ду ши: чо век без ду ше ни је чо век, а ду ша ван чо ве ка на овом све ту (ствар ност, про стор ност) не мо же пре би ва ти. Дис курс је фе но ме но ло шки не-о дво јив од књи ге као про стор не по ја ве. Фу ко о о ва де фи ни ци ја књи ге као чво ри шта је ва лид на, али мре жа у ко јој оби та ва не мо же би ти ис кљу чи во тек сту ал не при ро де у кон вен ци о нал ном сми слу. Чак и ако при хва ти мо да чи та мо исто ри ју као текст, не мо же мо да у текст не убро ји мо и ствар ност ко ја се, о кон цу све га, мо же де-фи ни са ти као во ђи ца исто ри је.

Аме рич ка спи са те љи ца Ли ди ја Деј вис (Lydia Da vis) сма тра да уко ли ко у књи жев ном де лу за пи ше реч „ау то бус”, он да ми сли на сва ки ау то бус, а уко ли ко на ве де тач ну ли ни ју тог ау то бу са (нпр. са име ни ма по ла зне ста ни це и тер ми ну са), он да je сузилa асо ци ја-тив но по ље чи та о ца.6 Ова кво су жа ва ње је штет но по књи жев ност ко ја са сва ком но вом ин фор ма ци јом из ствар ног све та хру пи пре ма пу кој сте но граф ској бе ле шци. Књи жев ност, а на ро чи то по е зи ја, за ви си од ме та фо ре и ни за им пли ци ра них зна че ња ко ја за раз ли ку од сва ко днев ног го во ра ни је по жељ но ра зна ча ва ти. Ка да Све ти слав Ба са ра на пи ше ро ман Mein Kampf, не ма по тре бе до пи са ти у под-на сло ву: „не онај Хи тле ров Mein Kampf”. Та кво ра зна ча ва ње би у по е зи ји би ло рав но об ја шња ва њу сва ке пе снич ке ме та фо ре, чи ме би се уга си ло ње но он то ло шко би ће. Дво знач ност је да кле ви ше не го по жељ на гла зу ра у књи жев но сти, јер са мо ту и мо же нео ме-та но оби та ва ти. Ствар ни свет је праг ма ти чан: као што сте но граф-ска бе ле шка ни је књи жев ност, та ко ни за чи сту ме та фо ру не ма ме ста у ствар но сти. Јед но став но, ако по кре не мо мо тор ау то мо би-ла то ни је сим бол ра ђа ња но вог жи во та, ви љу шка слу жи за лак ше уно ше ње хра не у уста, ни ка ко ни је му зич ки ин стру мент, ба ца ње сме ћа је хи ги јен ска и про стор на по тре ба, не пред ста вља мо рал ни ав дес. Све на ве де но ва жи ис кљу чи во у хро но то пу ствар но сти, од но сно у упо треб ном све ту ли ше ном ме та фо ре. У књи жев но сти све мо же би ти сим бол и мо же има ти не ко ли ко сло је ва зна че ња. Ка да кре не мо с пи са њем, упо треб ни свет се на гло ши ри и пи сац го то во да по при ма од ли ке де ми јур га. Па ипак, на при ме ру ме сно-сти хро но то па за па жа мо да чак и он на од ре ђе ним ме сти ма „гу би

6 Eli za beth Floyd Ma ir, 2010, [In ter vi ew with:] Lydia Da vis: Ma ste ring the sho rt form. Ti mes Union. До ступ но на: http://blog.ti me su nion.co m/bo oks/lydi a-da vis--ma ste ring-th e%E2%80%A8-sho rt-form/1644/.

517

кон тро лу” над сво јим ру ко пи сом, као ка да ко ла на ле ду не при-ања ју уз ко ло воз. Ово се де ша ва упра во при спо ме ну то по ни ма јер у тој јед ној ре чи или ре че ни ци фик ци ја би ва на пу ште на за то што се је ди на мо гу ћа ре фе рен ца, је ди ни мо гу ћи кон текст, је ди ни мо-гу ћи хро но топ – на ла зи у ствар но сти а не у фик ци ји.

Ов де ће мо за ста ти на тре ну так да се по пут аме рич ког пост-мо дер ног књи жев ног теоретичарa Бра ја на Мек хеј ла за пи та мо: „Ствар но, у по ре ђе њу с чим?”7 У те о ри ји мо гу ћих све то ва Лу бо мир До ле жел као јед ну од ва жних осо би на фик ци о нал них све то ва на-во ди њи хо ву он то ло шку раз ли чи тост8 у од но су на ствар ни свет и ње го ве за ко ни то сти. На рав но, ово не им пли ци ра да фик тив ни свет не мо же би ти на лик ствар ном, али ни ка да ње гов пар њак већ ис кљу чи во су прот ност, као што смо и на ве ли. До ле жел до те ме ре сма тра да су они опреч ни да уко ли ко би се са мо је дан део ствар ног све та тран спо но вао у фик ци ју она би се он то ло шки ра зо ри ла, то јест би ли би смо при ну ђе ни да по тра жи мо не ки дру ги по јам ко јим би смо је озна чи ли. Овај од нос је по пут од но са на уч не фан та сти ке и фан та сти ке: са мо јед на стра ни ца на ко јој се по ми њу зма је ви пре-тва ра на уч но фан та стич ни ро ман у бај ку. Дру гим ре чи ма, ствар-ност и то по ним као њен спа ци јал ни ре пре зент јед но став но не мо гу оби та ва ти у до ме ну фик ци је.

Ум бер то Еко та ко ђе не до во ди у пи та ње (не)по ро зност гра ни-це ствар но –фик тив но, али пи ше о то ме да фик тив ни свет на ста је као од го вор на ствар ни, од но сно да је фик тив ни свет „па ра зит ствар-ног све та”.9 Пи са ни текст ва ри ра од сте но граф ске бе ле шке до Али се у зе мљи чу да, што пред ста вља ска лу чи ји је ре пер, од но сно по ла-зна тач ка пре ма ко јој се рав на, ствар ни свет. Еко та ко ђе при ме ћу је да је ова за ви сност уза јам на ка да је по сре ди ну жно фи зич ко при-су ство фик тив ног све та у па пир на том об ли ку, од но сно он опи су је књи жев не тек сто ве као „тек на по ла бес те ле сне”.10 Иа ко До ле жел же ли да он то ло шки чи сту ствар ност прог на из фик ци је, не мо же мо да се не за пи та мо ка ко он да фик ци ја мо же има ти ан кер у ствар ном све ту, ако ни шта дру го он да ба рем у па пир на тој фор ми? За ко ни-то сти ко је уре ђу ју од нос фик ци је и ствар но сти не мо гу би ти тво-ре не на ду плим ар ши ни ма; би ће да и ствар ност мо ра има ти не ко упо ри ште у фик тив ном све ту, но ми нал но ако ни шта дру го, не што

7 Brian McHa le, Post mo dern Fic tion, Chap ter Six, Ro u tled ge, Lon don 1987.8 Лу бо мир До ле жел, Хе те ро ко сми ка: Фик ци ја и мо гу ћи све то ви, прев.

Сне жа на Ка ли нић, Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2008, 32.9 Ум бер то Еко, „Че твр та шет ња: Мо гу ће шу ме”, Шест шет њи по на ра тив-

ној шу ми, прев. Ла зар Ма цу ра, На род на књи га – Ал фа, Бе о град 2003, 97. 10 Ум бер то Еко, „О не ким функ ци ја ма књи жев но сти”, О књи жев но сти,

прев. Ми ла на Пи ле тић, На род на књи га – Ал фа, Бе о град 2002, 7.

518

по пут ам ба са де. Ова квим при су ством ан ти те ла јед ног све та у дру-гом не на ру ша ва се он то ло шка хо мо ге ност. На про тив, она се при-су ством дру га чи јег об ли ка по сто ја ња са мо до дат но оја ча ва. Што се по ме ну те „ам ба са де” ти че, она као и у ди пло ма ти ји слу жи да се на стра ној те ри то ри ји одр жи ве за са ма ти цом, у овом слу ча ју са то по ни мом ства р но сти и ње го вим за ко ни то сти ма.

Ко ли ко год пи са ца да на пи ше ко ји ре дак о не ком ме сту, све то пи са ни је (уко ли ко то за вред ну је сво јим ква ли те том) иде у хро но-то пич ност то га ме ста, а не књи жев но сти. У њој ствар ност не мо же би ти са ти пер пе ту ал но већ са мо као при вре ме на тво ре ви на, од но-сно ме сни хро но топ. На тај на чин се тво ре ин тер тек сту ал не ре-фе рен це: уко ли ко Чарлс Ди кенс на пи ше ко ји ре дак (или ро ман) о Лон до ну, а Џу ли јан Барнс од лу чи да га ци ти ра, он да се Барнс по звао на Ди кен со во ви ђе ње, ко је је ви ђе ње ствар но сти. Та ствар ност је сте вре мен ски из ме ште на у од но су на Барн со ву, али је чи ви јом ме сно сти све за на за јед ну про стор ну не-крет ни ну. Ди кен сов Лон-дон је са мо по ред бе ник, ни ка ко из вор ник јер је је ди ни ори ги нал град Лон дон, то јест ње гов хро но топ. У све тлу те о ри је мо гу ћих све то ва тре ба на по ме ну ти да би хро но топ ствар ног Лон до на по сто-јао са мо као сли ка у огле да лу, од но сно ути цај ствар ног гра да на фик тив ни град. Оно га тре нут ка ка да Ди кен со во пе ро до так не па пир он то ло шка ју рис дик ци ја Лон до на се уки да и пре но си у свет фик ци је са мо као сли ка пре ма ко јој се рав на тај но ви, из ма шта ни Лон дон. Он то ло шка над моћ фик ци је на стра ни ца ма књи ге ни је оспо ре на по сто ја њем ре фе рен та у ствар ном све ту. Са мо су јој спу-та ни ап со лу ти зам и ис кљу чи вост.

Гра фич ки при ка за на, ова ко ре ла ци ја на ли ку је се ми о тич ком троу глу ко ји сре ће мо у лин гви сти ци, тач ни је се ман ти ци. Ме сто сим-бо ла за у зи ма пред ста ва од ре ђе ног то по ни ма у де ли ма или де лу пи сца x, кон цепт са вр ха тро у гла је за пра во то по ним у ствар но сти, док је ре фе рент пред ста ва то га то по ни ма у де лу или де ли ма пи сца y.

519

Тре ба на по ме ну ти да се у се ман ти ци ре фе рент на ла зи у по-јав ном све ту, што и је сте слу чај са књи жев ним де лом ко је за у зи ма од ре ђе но ме сто у про сто ру по што је књи га фи зич ка ствар. С дру ге стра не, кон цепт у лин гви сти ци не ма обри се ме сно сти и пред ста-вља тво ре ви ну ума, док је у на шој те о ри ји он су шта су прот ност та квог ви ђе ња ти ме што пред ста вља есен ци ју ствар но сти. Уко-ли ко про чи та мо у но ви на ма да се од ре ђе ни до га ђај збио у Но вом Са ду, због при ро де гла си ла од мах ће мо по ми сли ти на ствар ни град Но ви Сад. Уко ли ко тај то по ним срет не мо у де лу бе ле три сти ке (ко је смо ци ља но узе ли из би бли о те ке/ку пи ли, зна мо да је по сре-ди ро ман/пе сма/при ча), он да сва ка ко не ће мо ми сли ти да је би ло шта од опи са них зби ва ња ствар но, али ће нам ствар ни то по ним Но вог Са да ипак пр во про ћи кроз гла ву пре не го што кол ри џов ски „вољ но од ло жи мо не ве ри цу” ка ко би смо ужи ва ли у фик тив ном опи су то по ни ма.

Ова кав од нос књи жев но сти и ствар но сти не им пли ци ра да је ствар ност над ре ђе на књи жев но сти. На про тив, че сти су слу ча је ви ка да фик ци ја мо ди фи ку је ту ствар ност. Мост на Дри ни у Ви ше-гра ду не би ни при бли жно био по знат ко ли ко је сте да Иво Ан дрић ни је на пи сао ро ман На Дри ни ћу при ја. До слов но схва ће но, ње го ве књи ге су угра ђе не у кон струк ци ју мо ста и чи не њен са став ни део исто ко ли ко и ка ме ни бло ко ви. Обе гра ђе ви не (мост бу квал но, књи га у пре не се ном зна че њу) по диг ну те су људ ском ру ком (при-се ти мо се чи ни о ца Ду ше у јед на чи ни вре ме на и про сто ра) и као та кве за ви се од ње, би ло да је она дун ђер ска или спи са тељ ска.

На осно ву све га из ре че ног, ја сно је да се хро но то пи ме ста у књи жев но сти по на ша ју дру га чи је од уоп ште них. Ти ме што је њи-хо ва про стор на ре фе рен ца у ствар ном све ту огра ни че на и све за на за јед ну ло ка ци ју, они су оси ро ма ше ни за јед ну ва жну ди мен зи ју сво га зна че ња: про стор ну. Они је су у пот пу но сти уро ње ни у на ра-тив но вре ме, али про стор но за др жа ва ју обри се ствар ног све та из ког по ти чу и још увек одр жа ва ју од ре ђе ну ве зу с њим. Да ства ри не сто је та ко, чи та лац ко ји про чи та „Ниш” у Сто иљ ко ви ће вом ро ма-ну Кон стан ти но во рас кр шће не би уоп ште од ре а го вао јер не би по ве зао тај Ниш са гра дом Ни шом за чи је по сто ја ње вр ло до бро зна. По што то ни је слу чај, очи глед но је да спо ме ни „Ни ша” и „Броб-динг на га” не иза зи ва ју исто вет не ре ак ци је код чи та о ца, те ни не мо гу би ти сто про цент но фик тив ни, од но сно не ства р ни. Уо ста лом, сви ве ли ка ни пи са не ре чи су би ли во ђе ни чу ве ном кри ла ти цом wri te what you know. Зна ње о ко ме је ов де реч се мо ра ло кад-тад спо зна ти, па та ко и чи та лац мо ра про чи та ти на зив ме ста да би уоп-ште мо гао да има ика кве ре фе рен це, би ло на дру ги текст би ло на ствар ност. Ау тор му се обра ћа реч ју ко ја сто ји на па пи ру ко ји је

520

ма те ри ја лан. Раз ме на да ро ва се вр ши пу тем ствар но сти и не мо гу ће ју је ис кљу чи ти из јед на чи не. Ау тор, ко ли ко и чи та лац, би ва он то-ло шки „упр љан” ма сти лом, на ко је су обо ји ца при ну ђе ни да би ко-му ни ци ра ли. Упра во је ова ка ва не чи сто ћа при сут на у хронотoпу ме ста ко ји ће, ко ли ко год био фик ти ван, увек има ти при бе жи ште у ствар но сти јер на ста је из ње и у њој. Ње го во од ре ди ште је сте у уму чи та о ца и пи сца, али су му дру мо ви ово зе маљ ски и опи пљи ви.

Те о ри ја књи жев но сти мо ра ува жи ти при ро ду хро но то па ме-ста и на чин на ко ји се они тво ре. Упо ред на ана ли за два или ви ше књи жев них де ла ко ја као ре фе рен ци јал ну тач ку има ју то по ним ни ка ко се не мо же вр ши ти та ко што би јед но де ло би ло од ре ђе но за ре пер са ко јим би се упо ре ђи ва ла оста ла. Је ди на ва лид на ре фе-рен ца при по ре ђе њу хро но то па ме ста у књи жев но сти је ис кљу-чи во вре ме про стор на при ро да ствар ног ме ста. Сва ко од сту па ње од овог прин ци па на во ди рас пра ву о књи жев но сти ван окви ра на у ке и пре ла зи у по ље про из вољ но сти, ко ја је од ли ка ло ше књи-жев но сти.

521

С ВЕ ДО Ч А Н С Т ВА

ЂОР ЂЕ НЕ ШИЋ

ИС ПОД ЗМА ЈЕ ВИХ КРИ ЛА

Кад по гле дам уна зад, оно што ви дим је су ма тра и зам Цр њан-ског и ви зи ја да је све са свим у ве зи и да ко ме ди јант слу чај ре жи ра сво је пред ста ве с да ле ко се жним ци ље ви ма. У вре мен ској вер ти ка-ли то из гле да ова ко: у на шим па ор ским ку ћа ма, во вре мја оно, осим Све тог пи сма и по не ке пје сма ри це, ни је би ло књи га. Што се зна ло, зна ло се на и зуст, а то је де се так еп ских пје са ма и по ко ја лир ска. И оба ве зно не ко ли ко Зма је вих, дјеч јих: „Ма ли ко ња ник”, „Ма те ри на ма за”, „Па чи ја шко ла” и „Ци га нин хва ли сво га ко ња”, нај ви ше због оног за ви чај ног сти ха „Јед ном сам се из Ер ду та вра ћо с пу та”.

Он да је, по чет ком се дам де се тих, сти гла се ри ја Не вен, у ре жи-ји не за бо рав ног Ти мо ти ја Џо на Бај фор да, ко ја ће Зма ја при бли жи-ти они ма ко ји су по не што у дје тињ ству пре ско чи ли и они ма ко ји оста ју дје ца и кад по ра сту.

Кад мла дић, же љан да ис ку си бо ем ски жи вот, кре не у ка фа-не, до че ка ће га Зма је ве ана кре онт ске пје сме или, ка ко Скер лић ка же, ал ко хол ни сти хо ви. Ка сни је, на сту ди ја ма, кад се бу де па жљи-ви је во ди ла бри га о зна ко ви ма по ред пу та у за ви ча ју, са зна ћу да је пе штан ски ку пец Јо сиф Ми ло вук, из не да ле ке ми Тр пи ње, је дан од осни ва ча нај ста ри је срп ске кул тур не и на уч не уста но ве.

Не ко ли ко де це ни ја ка сни је, по слу жбе ној ду жно сти, во ди ћу бри гу да ли ша је ви и ма хо ви на не пре кри ју са свим сти хо ве епи та-фа ко је је Змај ис пје вао Ми ла ну Ми лан ко ви ћу, ра но пре ми ну лом Ми лу ти но вом оцу, сти хо ве укле са не у спо ме ник на даљ ском пра-во слав ном гро бљу:

Стан’ пут ни че, стан’ чо ве чеДа му ду ши дашЈе дан оче наш...

522

И, као до каз да пје ва ју ћи дру ги ма и о дру ги ма, ка жеш по не-што и о се би:

Ко је мно гим био мно го,За род де ло све што ј’ мо го,То за слу жу је.

У скла ду с мо ра лом ли ша ва ња и од ри ца ња, Змај је, кад је сма трао нео п ход ним, жр тво вао свој та ле нат у по ли тич ким бор-ба ма за бо љу по зи ци ју свог на ро да. Же сто ки бо рац за ма њин ска пра ва пре чан ских Ср ба у Угар ској на кон на год бе, знао је од свог са ти рич ног пе ра да са тво ри мач ко јим је шти тио сво ја по ли тич ка опре дје ље ња. Змај је сво је вре ме но ишао у хр ват ски Са бор да би за го ва рао иде ју сло ге и ти је сне са рад ње Ср ба и Хр ва та. Сум њам да би та при ча та мо да нас би ла до бро до шла, у ври је ме кад Зма је ви су на род ни ци из стра ха ми је ња ју име на, кад се че ки ћем на ср ће на њи хо во пи смо а тра го ви по сто ја ња си сте мат ски се бри шу.

Ето, да кле, не у мр лог Зма ја, ви ше од ви је ка на кон фи зич ког од ла ска, уви јек уз нас. Од оних пр вих сри ца них сло го ва ко је ће при гр ли ти да да и сти и за ум ни Кру чо них до епи та фа кроз ко је се про го ва ра и с оно га сви је та.

Змај је је дан од оних ко ји су уче ство ва ли у кап ти ра њу из во ра срп ског књи жев ног је зи ка кад је тре ба ло ту жи ву во ду усмје ри ти пре ма жед ним усти ма. Тој гра ђе ви ни он је дао и те мељ и ви ди ко-вац. Био је сви рач на свим лир ским жи ца ма, у мно го че му пр ви, у по не чем не над ма шан и не над ма шен. Ни је био пр ви наш ства ра-лац књи жев но сти за дје цу, али је пр ви из гра дио си стем, отво рио не пре гле дан ре ги стар те ма и мо ти ва и ан ти ци пи рао да љи раз вој овог књи жев ног жан ра. Ко ли ка је Зма је ва ве ли чи на на том по љу свје до чи чи ње ни ца да ће тек три де се так го ди на по сли је ње го ве смр ти над ре а ли сти до ни је ти но ве по ет ске обра сце ове ли те ра ту-ре. Де се так Зма је вих пје са ма за дје цу жи ве упи са не у на род ну по ет ску ма три цу на на чин о ко јем са ња сва ко ко се ла ћа пе ра.

Не ма ње зна ча јан је ње гов лир ски ре ги стар, за њи ха не ам пли-ту де, од пан те и стич ког ус хи ће ња до тра гич не ви зи је жи во та и спи-ри ту ал ног по ми ре ња са сви је том. Пје сник кул та по ро ди це, из ди-гао је свој лич ни удес у уни вер зал не по ет ске сфе ре, гдје ђу ли ћи за у ви јек ми ри шу. Ме та фо ра гро бља и мо тив све тлих гро бо ва, као из во ра жи во та ко ји је вје чан у свом не ста ја њу и као дио ко смич ке са ге о ра ђа њу и уми ра њу, јед на је од нај сна жни јих у срп ској по е зи ји.

Мор ске стру је вре ме на те ку све бр же. Чо вјек пло ви по по вр-ши ни и ри јет ко раз ми шља о оном ис под и иза се бе. Бље шта ви ло сун ца и во де за сље пљу ју га, али он ју ри на при јед у не по зна то.

523

По е зи ја је ор феј ско окре та ње у вре ме ну и про сто ру. Она по ку ша-ва да уве же про шло са са да шњим и бу ду ћим, да на по вр ши ну из ву че бла го из ду би на. У тој тр ци по е зи ја ко ја не ко мун ци ра са сво јим вре ме ном гу би чи та о це, не ра зу ми је ва ње по при ма оп ште раз мје ре.

И ту би Змај имао шта да ка же:

Пе сма мо ра би ти све та,Би ти чи ста,Баш ко зве зда у ви си ниШто се бли ста.Мо ра би ти бо го да на,Пле ме ни та,Мо ра би ти оба сја на,Исти ни та.Мо ра те ћи из ду би неСр ца здра ва –Та ква пе сма све осва ја,По ко ра ва.

Та ку пе сму га ји, не гуј,Док те тра је!Не скр нав’ је ла жном ду шом,– Све ти ња је!

Сви ми, ко ји жи ви мо у илу зи ји да смо за ја ха ли Пе га за, учи-ли смо се тој вје шти ни на Зма је вом ко њи ћу од сто ли це.

Књи гу Бо ље је би ти у ма њи ни за јед нич ки су об ја ви ли Срп ска књи жев на за дру га, нај ста ри ја из да вач ка ку ћа на Бал ка ну, и Срп ско кул тур но дру штво „Про свје та” из За гре ба, ко је чу ва жар срп ске кул ту ре у Хр ват ској. Уз за хвал ност из да ва чи ма, из ра жа вам бла го-дар ност Ма ти ци срп ској и жи ри ју Зма је ве на гра де ко ји су ме по-ча сти ли овим ви со ким при зна њем.*

* Реч при ли ком при ма ња Зма је ве на гра де, на Све ча ној сед ни ци Ма ти це срп ске, у Но вом Са ду, 16. фе бру а ра 2016. го ди не.

524

МИ ХАЈ ЛО ПАН ТИЋ

ДО СЛУХ СА ТРА ДИ ЦИ ЈОМ

У осно ви, пе сме Ђор ђа Не ши ћа при ку пље не у књи зи Бо ље је би ти у ма њи ни на ста ју из ја ког ево ка тив ног под сти ца ја, а та ево-ка тив ност, за ко ју би се са до ста раз ло га мо гло ре ћи да је и кључ-ни по јам ње го ве ства ра лач ке по е ти ке, по сво јој при ро ди је дво ја-ка. Же лим, на и ме, ти ме нај пре да на гла сим ка ко Не шић с јед не стра не пе смом у свест и у је зик вра ћа сли ке лич но про жи вље них ми ну ло сти, што ту роб них што ар ка диј ских ста ња ко јих ви ше не-ма ниг де осим у сти ху, и ти ме се при бли жа ва ко ли ко ста ри јој пе снич кој, ма хом ро ман ти чар ској, па и Зма је вој тра ди ци ји, то ли-ко и мо де лу ин тим не ли ри ке, „ин тим не ма пе”, да се по слу жим син таг мом Сте ва на Ра ич ко ви ћа, ко ји је па ра диг ма ти чан пе сник за да ти тип пе ва ња.

Ве зу са на ре че ном тра ди ци јом ви дим и у Не ши ће вом вер си-фи ка циј ски до след ном, ин вен тив ном не го ва њу фор ми ве за ног сти ха, нај пре ди сти ха, по том ка тре на и на кра ју, или на по чет ку, со не та као на ро чи те ме ре пе снич ког уме ћа (по но во ћу о то ме). Не ши ће ва ве за ност за при ро ду, ње го ва бли скост са све том во де, би ља, ри ба и зве ри ња, ње го ва пра сло вен ска, упра во па ган ска сли ве-ност са мо чва ром, са ри ба ма, вр ба ма и тр ском, у истом оном рав-ни чар ском аре а лу по ко јем су се, сво је вре ме но, кре та ли и на ста-њи ва ли, се ли ли се и вра ћа ли на ши пре ци, ра ђа и по себ ну вр сту ег зи стен ци јал не бит но сти ко ја има сна жног упли ва и на сам на чин ми шље ња, и на бу ђе ње чул них сен за ци ја из ко јих сва ко, а на по се пе снич ко пи са ње про ис ти че. Жи ве ти у јед ном про сто ру, под истим зве зда ма, у истом кли ма ту и укле том ме ђу реч ју, и, по себ но, у истом, за Не ши ћа род ном пеј за жу, и гле да ти кроз про зор Ду нав ко ји те че, то не са мо да не мо же пре о се тљи вог ли ри ча ра оста ви ти рав но ду-шним не го га, са свим су прот но од то га, ко рен ски усло вља ва и

525

од ре ђу је. Ду нав је, да то ка жем по ма ло им пре си о ни стич ки, а им-пре си о ни зам ов де узи мам као сли кар ски а не као кри тич ки по јам, она жи во то твор на жи ла ку ца ви ца ко ја је свој крак скре ну ла у Не ши ће ве ми сли и раз ли ла се у ње го вим сти хо ви ма. Да, им пре-си о ни зам као сли кар ска шко ла ко ја је сво ју екви ва лен цу до би ла и у пе снич ком из ра зу, у пу ној ме ри с по чет ка про шлог ве ка, ка да се ста би ли зо ва ла и срп ска пе снич ка фор ма, а по том по ста ла део оп ште лир ске ме мо ри је срп ско га је зи ка, по де сан је тер мин и за опис до брог де ла пе са ма Ђор ђа Не ши ћа. Њих че сто до жи вља ва мо, јер та ко и на ста ју, као сли ка ње ре чи ма (ut pic tu ra po e sis), као имре си о ни стич ко тре пе ре ње кра јо ли ка, са не из о став ним пре ли ва њем бо ја и ука зи-ва њем при род них по ја ва у свим го ди шњим до би ма, са још не изо-став ни јом во дом и уса мље ни ком ко ји је у сре ди шту или на ру бу сли ке, оним без и ме ним са мот ни ком ко ји ди ше, гле да, осе ћа и ћу ти, као Ан дри ћев не и ме но ва ни све док из Про кле те авли је. Ни ова ана ло ги ја ни је не у ме сна, ма да, при зна јем, на пр ви по глед де лу је по ма ло из не на ђу ју ће, из ван кон тек ста, али ту су и снег, и смрт, и су мор ни, те скоб ни свет у ко јем се мо ра по сто ја ти, и у ко јем се по-сто ји, јер нам је та ко за да то.

На рав но да пе сма, уко ли ко те жи да пре ђе праг ствар не по ет ске вред но сти, не тре ба да оста не са мо сли ка, се ти мо се са да Јо ва на Ду чи ћа, већ се у њој у не ком тре ну мо ра отво ри ти и дру ги и тре-ћи план, ко ји ће сим бо лич ки усло жи ти оно о че му се го во ри, а сам сим бол је, о то ме је у кри ти ци пе сни штва одав но по стиг нут до го вор, је зич ки из на ђен на чин ус по ста вља ња до ди ра са ну ми но зним сфе-ра ма. Пе сма за пра во ре ги стру је тре ну так ка да се из ре чи и гла са пре ла зи у ону ви шу, веч ну ти ши ну, што, на рав но, ва жи и за нај бо-ље сти хо ве Ђор ђа Не ши ћа, јер се и у њи ма, ис трај но и не при кри ве-но, оса мљи ва њем у при ро ди као пур га тив ном скро ви шту и скло ни-шту од мор бид не исто ри је, при зи ва осре ће ни тре ну так веч но сти, тра жи се мир или бар вар љи ви сми рај у све ту у ко јем „о ни ти се би ће др жи”, што ме опет вра ћа Ра ич ко ви ћу и ње го вој чу ве ној пе-сми „Ни ти”, ти ши ни, пеј за жу, лир ској уса мље но сти, пти ца ма, во-да ма и свим дру гим сим бо лич ки оте жа лим ре чи ма. Ме ђу мно гим пе сма ма Ђор ђа Не ши ћа ко је је мо гу ће ин тер пре та тив но от кљу ча ти на опи са ни на чин, уз на по ме ну да ни јед но ту ма че ње не ис цр пљу-је пе сму, би рам со нет „Ве чер њи кон церт за ве сло и др ве ни ча мац”, скло пљен од свих по бро ја них еле ме на та, фи ли гран ски из ве де ним по ступ ком ор ке стра ци је сим бо лич ких лек се ма, са от кри ва њем оне ви ше и ду бље пер спек ти ве ко ју мо же уо чи ти са мо пе снич ко око, уко ли ко до вољ но ду го, при гу шу ју ћи соп стве ни его, гле да у по јав ни свет. Да кле:

526

Два бив ша ста бла ја се на и хра ста,уоб ли че на пре ма људ ској ме ри,у су то ну су са ве сла чем сра слау при зор ко ји не ствар но тре пе ри.

Кад не бо тек се у во ди огле да (лик Оног ко ји по је зе ру ше та), час је у ко јем у ста ри зглоб се да кључ на кост до тад иш ча ше ног све та.

Све што се ви ди, чу је или слу ти,на лик је скла ду у пр вој ми ну ти;звуч на ку ли са под се ћа на фу гу.

Вр ба је хар фа, тр ска – ви о ли на, а циљ искон ски хри сто ли ког си на –пре ћи са јед не оба ле на дру гу.

На ве де на пе сма до бар је при мер илу стро ва ња јед ног ва жног спо ја, од ко јег че сто по ла зи и још че шће га опи су је Не ши ће ва ли ри-ка. Реч је, на рав но, о сли ва њу ко лек тив но и ин ди ви ду ал но не све-сних по ља ко ја из би ја ју на по вр ши ну упра во у мно гим ње го вим сти хо ви ма, о до ди ру и ста па њу па ган ске и хри шћан ске кул ту ре, о пра сло вен ским, ста ро сло вен ским и срп ско сло вен ским зна ци ма и сим бо ли ма, о ли пи и хра сту, о пче ла ма и ве ли ким во да ма, о при-ма њу хри шћан ства, о пра во сла вљу, о се о ба ма, те, нај зад, и о но вом цр ном на но су исто ри је, о по след њим ра то ви ма, о тра у ма ма и ожиљ-ци ма ко ји хо ће у пе сму, јер – где би дру го. Ти ме по ла ко и нео сет но пре ла зи мо на дру ги тип ево ка тив но сти, на онај ко ји се од но си на суд би ну на ци о на, па се Не ши ће ва лир ска по е зи ја из тог угла мо же ви де ти као фраг мен та ри зо ва на исто ри ја пу ка, скло пље на од ка рак-те ри стич них при зо ра и жа нр-сце на, по чев ши од до ла ска сло вен ских пле ме на на Бал кан, пре ко при сил них на пу шта ња до ми цил них про сто ра, се о ба и по нов ног на се ља ва ња/ре кон кви сте, те при хва-та ња жи во та на не мир ној гра ни ци, слу же ња дру гим им пе ри ја ма, усва ја ња но вог на чи на жи во та са пра те ћим жа лом због гу бље ња ста рог па три јар ха та, и крат ко трај ним ми ром из ме ђу че стих ра то-ва. На рав но да је па ра диг ма ти чан срп ски пи сац за та кав вид књи-жев ног об ли ко ва ња све та Ми лош Цр њан ски, у чи јем де лу та ко ђе ла ко уо ча ва мо два ти па ево ка тив но сти, нај пре по стро ман ти чар ске/ин ди ви ду а ли стич ке, а по том и екс пре си о ни стич ке/оп ште на ци о нал-не про ве ни јен ци је, пр вог ма хом у по е зи ји, дру гог ма хом у про зи.

527

И Не ши ће ва пе снич ка има ги на ци ја, гле да но са ста но ви шта тра-ди ци јом за да тих мо де ла, иде оцр та ном пу та њом.

Као и све су ште ли ри ча ре, и Ђор ђа Не ши ћа осим сли ков но-сти пе сме при вла чи и ње на звуч на, сло бод но би би ло ре ћи – му зич-ка ди мен зи ја. Дру гим ре чи ма, од ре ђе ни са др жај и од ре ђе ни тип осе ћај но сти тра жи и, ка да се пе сни ку пе сма „отво ри”, про на ла зи и сво ју ау ди тив ну фор му, до би ја ри там и звук по мо ћу ко јих оно што се го во ри по ста је су ге стив ни је, иза зи ва ју ћи у чи та о цу не са мо мен тал ну не го и чул ну ре ак ци ју, по себ ну вр сту уз бу ђе ња и жи вог са мо при су ства ко је осе ћа мо са мо ка да чи та мо по е зи ју или слу ша мо вр хун ско из во ђе ње не ке му зич ке пар ти ту ре. Звуч ност Не ши ће ве по е зи је, срод но ње го вим по ме ну тим са пут ни ци ма, до по себ ног из ра жа ја, на рав но, до ла зи у со не ту, као фор ми свих фор ми лир ске по е зи је.

Ако је на слов ни им пе ра тив Не ши ће вих иза бра них сти хо ва „бо ље је би ти у ма њи ни” при мен љив као озна ка пе сни ко вог ба зич-ног, ко ли ко ег зи стен ци јал ног то ли ко и етич ког ста ва пре ма све ту у ко јем по сто ји, над ко јим ла мен ти ра та ман ко ли ко га и ана кре-онт ски сла ви, јер су ње го ви сти хо ви и me men to и по хва ла све ту, а што је све у ве зи са би блиј ским, сим бо лич ким про јек ци ја ма и ту ма че њи ма при ро де и по ре кла људ ско га ро да и сва ке суд би не по на о соб, на ве де но ге сло не би мо гло би ти узе то у об зир уко ли ко го во ри мо о пе сни ко вом ме сту у са вре ме ном срп ској по е зи ји. Оства-рен и пре по зна тљив, у стал ном до зи ву са тра ди ци јом и са вре ме-но шћу, Не шић при па да оном кри лу да на шњег на шег пе сни штва ко је с раз ло гом на зи вам ре тр о по е тич ким, и по то ме ни по што ни је у ма њи ни. На пр о тив. Пре шав ши, као и мно ги дру ги пе сни ци на-ше га вре ме на, пут од ра ног, иро ниј ског и па ро дич ног пре и спи ти-ва ња на сле ђе них ства ра лач ких кон вен ци ја, и до жи вља ва ју ћи пре-о бра жај у сме ру по врат ка пе снич кој, вер ској, оп ште кул тур ној на ци о нал ној тра ди ци ји и, са свим пре ци зно, ви ше осна же њу не го ино ва ци ји ње них вред но сти и у по гле ду пе снич ких по сту па ка и у по гле ду зна че ња ко ја се тим по ступ ци ма и фор ма ма су ге ри шу и по сре ду ју, Ђор ђе Не шић је ва љан, су ге сти ван при мер пе сни ка ко ји по ка зу је ка ко се до соп стве но га гла са у по е зи ји би ло ко је вр сте, па и нео тра ди ци о нал не ка кву он у свом зре лом до бу пи ше, не мо же ни ка ко сти ћи оглу ши ва њем о дру ге. Ни по што не, већ у са гла сју и у до слу ху са њи ма, јер, ка да се све са бе ре, сва ки по је ди нач ни пе снич ки по ду хват, има ли у ње му вред но сти, ула зи у тре зор јед-но га је зи ка и јед не кул ту ре, по твр ђу ју ћи ње го ву по себ ност и не по-но вљи вост у ва ви лон ском шу му, огла ше ном по по ста њу, а до ап сур-да до ве де ном у вре ме ни ма у ко ји ма, упр кос све му, по пут Ђор ђа Не ши ћа, пе сни ка Да ља и Би је лог Бр да, љу би те ља дре зге, ло ква ња,

528

ора шка, пра ско зор ја и су то на у мо чва ри, мра зног ју тра и лет ње пра ши не, шту ка, ба бу шки и бан да ра, на ста вља мо да пи ше мо пе-сме. И да их, под ра зу ме ва се, чи та мо, јер без чи та ња оно на пи са но не вре ди ко ли ко ни на „го лим те зга ма го ло ни шта”, што би ре као наш пе сник, Не шић, име њак оно га ко ји је убио ажда ху.*

* Реч при ли ком до де ле Зма је ве на гра де Ђор ђу Не ши ћу за књи гу пе са ма Бо ље је би ти у ма њи ни, на Све ча ној сед ни ци Ма ти це срп ске, у Но вом Са ду, 16. фе бру а ра 2016. го ди не.

529

И Н Т Е Р В Ј У

НЕ НАД НИ КО ЛИЋ

ТРЕ БА ЛИ НАМ НА ЦИ О НАЛ НА КЊИ ЖЕВ НОСТ?

Раз го вор во ди ла Ду ња Ран чић

Не над Ни ко лић ро ђен је 1975. у Бе о гра ду. На Ка те дри за срп-ску књи жев ност са ју жно сло вен ским књи жев но сти ма Фи ло ло шког фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду пре да је Срп ску књи жев ност осам на е стог и де вет на е стог ве ка, у зва њу ван ред ног про фе со ра. На тој Ка те дри је и ди пло ми рао (2000), ма ги стри рао (2004) и док-то ри рао („Схва та ња књи жев не исто ри је и про у ча ва ње срп ске књи-жев но сти осам на е стог и де вет на е стог ве ка у де ли ма Па вла По по-ви ћа и Јо ва на Де ре ти ћа”, 2009).

Ау тор је ви ше књи га: Ка стри ра не ју но ше: Же ља и при по ве да-ње у ро ма ни ма Ми ло ва на Ви да ко ви ћа (2004), Ме ан дри про све ће-но сти: Не ко ли ко ли ца срп ске књи жев но сти XVI II и XIX ве ка (2010), Ге о ме три ја про шло сти: Књи жев на исто ри ја Јо ва на Де ре ти ћа (2013). Ње го ва нај но ви ја књи га Про бле ми са вре ме не књи жев не исто ри је: Кри тич ка про ле го ме на за об но ву на ци о нал них књи жев-но сти и њи хо вих исто ри ја, ко ју је про шле го ди на об ја ви ла Ака дем-ска књи га из Но вог Са да, по вод је за овај раз го вор.

Ду ња Ран чић: Пре де сет го ди на, у есе ју „Ис ко ри сти ти од су-ство па ра диг ме”, уо чи ли сте по ме ра ње и умно жа ва ње књи жев-но кри тич ких ста но ви шта, пле ди ра ју ћи да „од су ство па ра диг ме тре ба ис ко ри сти ти да се ис ка же нај ин ди ви ду ал ни је ис ку ство чи та ња у ин тер пре та ци ји ко ја ће исто вре ме ним при хва та њем и от кло ном од свих па ра диг ми, да кле њи хо вим пре ва зи ла же њем,

530

би ти пот пу но осо бе на”. Да нас та кво за ла га ње за до га ђај књи-жев но сти, афир ма ци ју са мо све сног и ау тен тич ног чи та лач ког су сре та са књи жев ним тек стом, че сто фи гу ри ра као из лаз из кри зе књи жев но сти у пост те о риј ском до бу. На ла зи мо га и код ту ма ча ка кав је Те ри Иглтон, док се у Ва шем при сту пу као стал ни те о риј ски фун дус ја вља не ко ли ко дру га чи је усме ре них те о ре ти-ча ра (Га да мер, Ри кер, Вал дес). Ка ко да нас гле да те на тај став? Је ли мо гу ће оства ре ње исто вре ме но сти свих па ра диг ми?

Не над Ни ко лић: Узи ма ју ћи у об зир кон текст пи са ња и есе ји-стич ки тон, ци ти ра ни ис каз тре ба ло би схва ти ти као суд да сва ка па ра диг ма мо же до при не ти раз у ме ва њу књи жев ног де ла, али да се оно у прин ци пу не сме све сти на са мо јед ну од њих, а што је ско ро свим па ра диг ма ма циљ. За ме не „до га ђај књи жев но сти” не пред ста вља ин тер пре та ци ја ко ја би у се бе укљу чи ва ла све па ра-диг ме (то је, ја сно, не мо гу ће), већ она ко ја се осла ња на јед ну или ви ше њих не во де ћи ра чу на о њи хо вој по мод но сти не го о књи жев-ном тек сту ко ји се ту ма чи – ње го вом и ин те ре су ту ма че ња.

С тим је те сно по ве за на свест о огра ни че но сти и та квог при-сту па. Уз ње га, ме ђу тим, при ста јем јер сма трам да он да је нај ви ше сми сла: и ту ма чу и за јед ни ци из ко је и за ко ју го во ри. Ап со лут не исти не не ма, али је ап со лут ни ре ла ти ви зам још по губ ни ји. Ре као бих да нај ви ше вре де пред ло зи уз ко је се мо же ста ја ти – и ми са о но и ег зи стен ци јал но – ба зи ра ни на раз ло зи ма ко ји се мо гу обра зло-жи ти. То ме тре ба до да ти спрем ност да се чу ју раз ло зи дру гих и да се ми шље ње кроз ди ја лог са њи ма про ме ни. То је и од го вор за што ми је бли ска хер ме не у тич ка тра ди ци ја, од Га да ме ро ве ре-ха би ли та ци је хер ме не у ти ке по сле Хај де ге ра до ње них постструк-ту ра ли стич ких ва ри јан ти код Ђа ни ја Ва ти ма и По ла Ри ке ра.

У тих де сет го ди на на ста ле су три Ва ше књи ге ко је се на раз ли чи те на чи не ба ве про бле ма ти ком књи жев не исто ри је, по ма-ло нео бич ним ре до сле дом – нај пре фо ку сом на кон крет не ин тер-пре та ци је књи жев них тек сто ва, по том на кри тич ко про ми шља ње књи жев но и сто риј ских кон цеп ци ја Јо ва на Де ре ти ћа, и на кра ју те о риј ским за хва том у те му. Зна чи ли то да је те о риј ски го вор не са мо и да ље нео п хо дан већ и ну жан да би се о не ким те ма ма про-го во ри ло? И ку да да ље, на кон пре тре са те о риј ских по став ки књи-жев не исто ри је?

На пр ви по глед нео че ки ван, ре до след мо јих књи га, са да бих та ко ре као, по ка зу је из ве сну уну тра шњу ло ги ку. Ту ма че ња раз ли-чи тих ау то ра и њи хо вих де ла у књи зи Ме ан дри про све ће но сти:

531

Не ко ли ко ли ца срп ске књи жев но сти XVI II и XIX ве ка, пи са на из-ме ђу 2004. и 2010, осла ња ла су се на исту хер ме не у тич ку те о риј-ску прет по став ку. Она углав ном ни је би ла екс пли ци ра на, али је упу ће ни чи та лац сва ка ко мо же пре по зна ти. Хер ме не у тич ки при-ступ при ме њен у раз ли чи тим сту ди ја ма и есе ји ма пред ста вљао је и не ку вр сту пи та ња о ме то до ло шким мо гућ но сти ма про у ча ва ња срп ске књи жев но сти осам на е стог и де вет на е стог ве ка, о „но си во-сти” тек сто ва на ше тра ди ци је. За кључ ци до ко јих сам до шао би ли су, за то, дво стру ке при ро де: о сми слу књи жев них де ла, али и о пу ту ко јим сам ишао. Ово дру го чи та лац, мо гу ће је, не ће при ме ти-ти. За ме не је пак раз ми шља ње о ме то ди и при ро ди књи жев но и сто-риј ског зна ња би ло из у зет но зна чај но. Мо но гра фи ја Ге о ме три ја про шло сти: Књи жев на исто ри ја Јо ва на Де ре ти ћа за о штри ла је ту за пи та ност: у њој се де таљ но ис тра жу је ка ко је за сно ва но оно што би смо мо гли на зва ти нај у о би ча је ни јом да на шњом пред ста вом о срп ској књи жев но сти. Од сре ди не осам де се тих се на осно ву Де ре ти ћа пре да је у шко ла ма, те да нас мла ђи и сре до веч ни љу ди сво-ју иде ју шта је срп ска књи жев ност у нај ве ћој ме ри ње му ду гу ју. За то сам сма трао да је ва жно ис пи та ти ка ко је та иде ја уоб ли че на. И то сам же лео да ура дим из ну тра: не по ре ђе њем Де ре ти ће ве књи-жев не исто ри је са прет по ста вље ним те о риј ским и ме то до ло шким узо ри ма, не го ње ним чи та њем из ње са ме. То чи та ње би ло је во ђе-но основ ним опре де ље њем за хер ме не у ти ку сум ње. За то се у по-след њем по гла вљу те књи ге за ла жем да се Де ре ти ће ва књи жев на исто ри ја схва ти у сла бом сми слу, као јед на од не ко ли ко (ни ка ко не бес ко нач но мно го, то увек тре ба на гла си ти) мо гу ћих при ча о књи-жев ној про шло сти. Ода тле је био по тре бан са мо је дан ко рак до те о риј ског обра зло же ња са вре ме не мо гућ но сти исто ри је књи жев-но сти као при че причâ у за вр шном по гла вљу мо је нај но ви је књи ге Про бле ми са вре ме не књи жев не исто ри је: Кри тич ка про ле го ме на за об но ву на ци о нал них књи жев но сти и њи хо вих исто ри ја.

Ме ђу тим, пре за вр шног пле до а јеа за исто ри ју на ци о нал не књи жев но сти као при чу причâ, би ло је нео п ход но по ка за ти да те о ри је ко је су кра јем два де се тог и по чет ком два де сет пр вог ве ка про мо ви са ле но ве об ли ке књи жев но и сто риј ског пи са ња за пра во за по се да ју, пра зне и ко нач но у ко рист не чег са свим дру гог на пу-шта ју оно што на вод но на нов на чин по ста вља ју. У њи ма књи жев-ност, исто ри ја – али и дру штво и на ци ја – иш че за ва ју. Те су те о ри-је склад не гло ба ли стич ком кре та њу ко је во ди пре тва ра њу Евро пе на ци о нал них др жа ва у над на ци о нал ну уни тар ну Европ ску уни ју у окви ру Pax Ame ri ca na. За ла га ње за на ци о нал ну књи жев ност оту да иде упо ре до са по тре бом да се са чу ва ју вред но сти ко је су у по след ња два ве ка ве ли кој ве ћи ни љу ди да ле ве ћа пра ва, мо гућ-

532

но сти и до сто јан ство, а што све са да по чи ње да не ста је у из ма гли-ци уни вер за ли стич ких про кла ма ци ја ко је за сту па ју по глед на свет из ра зи то не при ја тељ ски не са мо пре ма те мељ ној иде ји на ци је не го и пре ма би ло ка квим за јед ни ца ма осим оних ко је не слу же то ме да у пр вом ко ра ку уки ну по сто је ћа за јед ни штва, да би у дру-гом ко ра ку ра ди кал ном ин ди ви ду а ли за ци јом би ло оне мо гу ће но би ло ка кво за јед нич ко ми шље ње и де ла ње, за јед ни штво уоп ште, ка ко би у ко нач ни ци сви по ста ли по да ни ци гло бал ног си сте ма, рав но прав ни у „сло бо ди” би ра ња из ме ђу до пу ште них мо гућ но сти уну тар по рет ка то ли ко све о бу хват ног и та ко по ста вље ног да ће се чи ни ти да из ван ње га ни че га ни не мо же би ти.

Ал тер на ти ва то ме ни је по вра так на кон цеп те де вет на е стог ве ка, већ ела стич ни ји при ступ на ци ји и ње ној књи жев но сти и кул ту ри. Сви осе ћа мо да се по јам на ци о нал ног про ме нио, али исто та ко ви ди мо и да су на ци је – шта год о то ме го во ри ли ле ви ли бе-ра ли – још увек жи ва ствар. И баш за то што ду го веч ност и жи ла-вост на ци ја не мо же мо ви ше суп стан ци ја ли стич ки об ја шња ва ти, од жи вот не је ва жно сти раз у ме ти при ро ду њи хо вог тра ја ња кроз раз ли чи те ме не исто риј ских окол но сти. У скла ду са тим схва та-њем, на ци о нал на кул ту ра, и на ци о нал на књи жев ност као њен ва жан део, увек су из но ва у за сни ва њу. „Сва ко днев ни пле би сцит”, син таг ма Ер не ста Ре на на из 1882. го ди не – сва ка ко нај прег нант-ни ја, а мо жда и нај тач ни ја де фи ни ци ја на ци је – ва жи и за њих. Без увек из но ва до но ше не од лу ке о за јед нич ком жи вље њу – што под-ра зу ме ва де ље ње вред но сти, ко јих је кул ту ра (иа ко не са мо она) мо ћан из раз – не би по сто ја ле ни на ци је ни ти њи хо ве књи жев но-сти. С об зи ром на то, на ци о нал ну књи жев ност да нас тре ба об но-ви ти као из раз ве ре у јед ну од ва жних вред но сти на ци о нал не за-јед ни це ко ја тра је кроз стал ну за пи та ност о се би.

Са тим уве ре њем већ ду го пи шем књи гу Иден ти тет срп ске књи жев но сти: При ча о књи жев но и сто риј ској иде ји, за ко ју се на дам да ће се по ја ви ти сле де ће го ди не. То ће исто вре ме но би ти књи жев но и сто риј ска и про блем ска књи га. Циљ ми је да осве тлим по јам срп ске на ци о нал не књи жев но сти усме ра ва ју ћи по глед на мо мен те кроз ко је се пред ста ва о ње му ус по ста вља ла, раз гра на-ва ла, ши ри ла и ме ња ла у исто ри ја ма књи жев но сти на ших нај знат-ни јих књи жев них исто ри ча ра: ра них ро ман ти ча ра Јо ва на Су бо-ти ћа и Јо ва на Ри сти ћа, ко ји су срп ску на ци о нал ну књи жев ност за сно ва ли пр вим крат ким књи жев но и сто риј ским пре гле ди ма, не пра вед но за по ста вље ног и као исто ри ча ра књи жев но сти мал-те не за бо ра вље ног Сто ја на Но ва ко ви ћа, Јо ва на Ске р ли ћа и Па вла По по ви ћа, ко ји су сво јим по ду ху де вет на е сто ве ков ним син те за ма обе ле жи ли пр ву по ло ви ну два де се тог ве ка, и Ми ло ра да Па ви ћа

533

и Јо ва на Де ре ти ћа, са вре ме ни ка из дру ге по ло ви не два де се тог ве ка ко ји су за сво ју нај у жу област ис тра жи ва ња иза бра ли исто фор ма-тив но до ба но ве срп ске књи жев но сти, али су му дру га чи је при ла-зи ли. Иа ко по ла зим од прет по став ке да иден ти тет срп ске књи жев-но сти ни је суп стан ци ја лан не го да се у сва ком до бу дру га чи је од ре ђу је с об зи ром на књи жев но и сто риј ску тра ди ци ју и по тре бе са вре ме но сти, књи га ко ју пи шем не оспо ра ва по сто ја ње срп ске књи жев но сти или пој ма на ци о нал не књи жев но сти, че му би при ме-на те о ри ја са ко ји ма сам по ле ми сао у Про бле ми ма са вре ме не књи-жев не исто ри је во ди ла. На про тив, пи шем је са же љом да до при не сем увек но вом за сни ва њу срп ске књи жев но сти: ко је не ће оп те ре ћи ва ти тврд ња ма о ну жно сти не го ће из ра же ном са мо све шћу о соп стве ној исто риј ској усло вље но сти по ста вља ти као те му раз го во ра вред-но сти ко је за сту па и раз ло ге за то.

То је по ме ни пут да ље: раз го вор о вред но сти ма срп ске књи-жев но сти, по што смо се прет ход но сло жи ли да смо на ци ја ко ја тре ба да бу де уте ме ље на на не ким вред но сти ма. Са мо, је смо ли?

Би ли сте сту дент и ди пло ми ра ли сте код про фе со ра Јо ва на Де ре ти ћа, а по том сте док то ри ра ли на кор пу су ње го вих књи жев-но и сто риј ских син те за. Да нас пре да је те на пред ме ту ко ји је он пре да вао (Срп ска књи жев ност XVI II и XIX ве ка). Ка ко Ви ви ди те ве зу из ме ђу ба вље ња овим пе ри о ди ма и ин те ре со ва ња за осми шља-ва ње књи жев не про шло сти? Ва ша но ва књи га нај о тво ре ни је по ста-вља пи та ње бу дућ но сти са мо ра зу ме ва ња срп ске књи жев но сти. Исто вре ме но, Ви сте упра во део ин сти ту ци о нал ног ме ха ни зма ко ји ства ра ње не, и бу ду ће чи та о це Ва ше књи ге. Ка ко ви ди те пер спек ти ву?

Док су пр ве исто ри је срп ске књи жев но сти би ле да те са ста но-ви шта са да шњо сти – Но ва ко вић и Скер лић пи са ли су их уве ре ни у из у зет ност сво га до ба – Де ре тић и Па вић су се окре ну ли фор ма-тив ним пе ри о ди ма но ве срп ске књи жев но сти. Ако и ни су екс пли-цит но из ме сти ли нај ви ше вред но сти срп ске књи жев но сти у про-шлост, њи хов на чин пи са ња је убе дљи во осве тлио са мо те вред но сти. Па вић се два де се тим ве ком ни је ни ба вио, Де ре тић је сте, али са мо у исто ри ји ро ма на (Срп ски ро ман 1800–1950) и Исто ри ји срп ске књи жев но сти. На ње на по гла вља по све ће на два де се том ве ку Де-ре ти ћу је ста вља но нај ви ше при мед би, а у про ши ре ном из да њу, пост хум но об ја вље ном, је ди но она ни су сти гла да бу ду пре ра ђе на. За пра во, ми са свим по у зда ну књи жев но и сто риј ску об ра ду срп ске књи жев но сти два де се тог ве ка још увек не ма мо. Ни су је по ну ди ли ни они ко ји су код Де ре ти ћа уо ча ва ли гре шке. А би ло би ја ко до бро

534

ка да би не ки струч њак за књи жев ност два де се тог ве ка дао не са мо ње ну исто ри ју не го и исто ри ју срп ске књи жев но сти као це ли не, са ста но ви шта вред но сти два де се тог ве ка. И у том слу ча ју би, сва-ка ко, књи жев ност осам на е стог и де вет на е стог ве ка мо ра ла оста ти из у зет но ва жна – та да се кре ће за мо дер ним европ ским узо ри ма и на ста ју де ла ко ја и да нас чи не зна ча јан део ка но на. Ко ји би сми-сао имао тај ка нон за оне ко ји су уте ме ље ни у про у ча ва њу књи-жев но сти два де се тог ве ка – то би би ло за ни мљи во про чи та ти.

На жа лост, код нас су струч ња ци за књи жев ност два де се тог ве ка углав ном за тво ре ни у се бе и до ба ко је про у ча ва ју, то ли ко да се по не кад мо же по ми сли ти да све га ра ни је на ста лог ни су ни све сни. То ме по го ду ју и не ке на ше ва жне уста но ве. Ре ци мо, у Ин сти ту ту за књи жев ност и умет ност убе дљи во пре те жу про у ча ва ње два де-се тог ве ка, те о ри је и усме не књи жев но сти, док се сред њим ве ком не ба ви ни ко. Осам на е стим и де вет на е стим ве ком – са мо по је дан ис тра жи вач. Иа ко ти уса мље ни ци да ју из у зет но вред не и узо р не ре зул та те, ипак оп шта ор га ни за ци ја Ин сти ту та ука зу је да се ин-сти ту ци о нал но из у ча ва ње срп ске књи жев но сти уда ља ва од фор-ма тив ног до ба ко је је би ло у те ме љу Па ви ће вог и Де ре ти ће вог ин те ре са. Ка ко без ње га не мо же би ти ус по ста вље на пред ста ва о це ли ни срп ске књи жев но сти, то зна чи да та це ли на ни ни је пред-мет ин те ре са уста но ве као што је Ин сти тут.

С дру ге стра не, на бе о град ској Ка те дри за срп ску књи жев ност – на шој нај ста ри јој ка те дри, ста ри јој од не за ви сне срп ске др жа ве – још увек се одр жа ва си стем са ви со ко спе ци ја ли зо ва ним на став-ни ци ма за сва ки пе ри од срп ске књи жев но сти. Ве ли ка је ствар што кич му сту ди ја срп ске књи жев но сти чи ни шест пред ме та кроз ко је сту ден ти упо зна ју сва до ба ње не исто ри је. Од лич но би би ло да су ти пред ме ти за јед но узе ти јед на осми шље на це ли на, али то на жа-лост ни је слу чај. Они се као кич ма сту ди ја др же на хро но ло ги ји и ака дем ској тра ди ци ји, али се при сту пи из у зет но раз ли ку ју од пред ме та до пред ме та и од на став ни ка до на став ни ка. За сту ден те, на ро чи то оне ам би ци о зни је, та кво ста ње не мо ра ну жно би ти ло ше; ипак, оно оне мо гу ћа ва да се го во ри о „ин сти ту ци о нал ном ме ха ни-зму ко ји ства ра бу ду ће чи та о це” срп ске књи жев но сти. То по ста је све ви дљи ви је што се од кич ме сту ди ја уда ља ва мо ка пе ри фе ри ји, од но сно из бор ним пред ме ти ма. Они су по де ше ни пре ма тре нут-ном ста њу за по сле них, а не би ло ка квој је дин стве ној пред ста ви о це ли ни срп ске књи жев но сти. Спе ци ја ли за ци ја ко ја во ди ато ми за-ци ји мо же по ста ти вр ло рђа ва ствар: струч њак за не ку област срп ске књи жев но сти одво јен од пред ста ве о ње ној це ло ви то сти, а на ро чи то о ње ном ме сту у са вре ме ној кул ту ри и да на шњем дру-штву, у озбиљ ној је опа сно сти да се пре тво ри у фах-иди о та.

535

До бро би би ло ка да би пи са ње о срп ској књи жев но сти ус пе-ло да се обра ти и не што ши рој пу бли ци, обра зо ва ним не струч ња-ци ма за ин те ре со ва ним за пи та ња кул ту ре. Ипак, ни је јед но став но по сти ћи ши ро ку ра зу мљи вост без упро шћа ва ња и из не ве ра ва ња сло же но сти ко ја за ви си и од пред ме та. По не кад је та ко не што не-мо гу ће: кри ти ка по пут ове ко ју сам пред у зео у сво јој нај но ви јој књи зи не би би ла до вољ но ве ро до стој на да ни је уте ме ље на на де-таљ ној ана ли зи раз ли чи тих те о риј ских про тив реч но сти, број них ма те ри јал них гре ша ка и на мер ног из вр та ња чи ње ни ца (у тој ме ри да је би ло по треб но да за тај при ступ уве дем тер мин „тра же но не-зна ње”). Ве ру јем да би и обра зо ва ним не струч ња ци ма ко ри сти ло да се упо зна ју са ме стом на ме ње ним срп ској кул ту ри у над на цио-нал ној и уни тар ној, по аме рич ком уку су об ли ко ва ној Европ ској уни ји, али сам све стан да ће ар гу мен та ци ју ла ко пра ти ти са мо чи-та о ци до бро упу ће ни у пи та ња те о ри је. Њих не ма мно го, а ис ку ство ра да са сту ден ти ма на те ра ло ме је да на пи шем пр во по гла вље у ко јем сам из ло жио крат ку пред и сто ри ју про бле ма, те о риј ски од-нос пре ма књи жев ној исто ри ји то ком се дам де се тих и осам де се тих го ди на про шлог ве ка. Ње га чи та о ци мо је или ста ри јих ге не ра ци ја мо гу и пре ско чи ти: не ка да се, на и ме, књи жев ност сту ди ра ла са из ра же ним ин те ре сом за са му ствар, па се по зна ва ње раз ли чи тих те о ри ја под ра зу ме ва ло, док се да нас углав ном сту ди ра ра ди ди пло-ме и нај ви ше бри не о бо до ви ма ко ји до ње во де. Чак и из у зет не сту-ден те сту диј ских ге не ра ци ја дру ге де це ни је два де сет пр вог ве ка ни је ло ше у крат ким цр та ма упу ти ти на пред и сто ри ју про бле ма.

У сва ком слу ча ју, пу бли ка за ко ју пи шем је пре све га срп ска пу бли ка. Иа ко је те ма Про бле ма са вре ме не књи жев не исто ри је ши ра од срп ске књи жев но сти ко ја пред ста вља кон кре ти за ци ју оп штег ста но ви шта – на ци о нал не књи жев но сти као род ног ме ста кри ти ке те о ри ја ма њин ске књи жев не исто ри је, књи жев не исто ри је као хи пер тек ста, ефек тив не књи жев не исто ри је Ма ри ја Ј. Вал де са и тран сна ци о нал не че тво ро том не Исто ри је књи жев них кул ту ра Ис точ но-сред ње Евро пе – пр вен стве ни ин те рес те кри ти ке је ипак у од ре ђи ва њу пре ма те мељ ном пре вред но ва њу срп ске књи жев но-сти и кул ту ре. Оно не са мо што ни је во ди ло ра чу на о срп ској књи-жев но и сто риј ској тра ди ци ји већ ни о нај о снов ни јим „ко, шта, ка да, где” по да ци ма: сли ка срп ске књи жев но сти об ли ко ва на је у скла ду са кул тур но-по ли тич ком пред ра су дом. Ње но по твр ђи ва ње би ло је основ ни циљ Исто ри је књи жев них кул ту ра Ис точ но-сред ње Евро пе, док је те о ри ја ис ко ри шће на тек као по кри ће. Ве ру јем да се не што слич но мо же пре по зна ти и у об ра да ма дру гих на ци о нал-них књи жев но сти. Уо ста лом, са ми су уред ни ци при зна ли да мно ги књи жев ни исто ри ча ри ни су же ле ли да се ода зо ву по зи ву да уче-

536

ству ју у пи са њу њи хо ве исто ри је, јер ни су де ли ли вред но сти „за-пад ног ли бе ра ли зма, гло бал ног ка пи та ли зма и Џор џа Со ро са” ко је су им би ле уна пред за да те као ста но ви ште са ко јег је тре ба ло пи-са ти. Да кле, сум ња у тран сна ци о нал ност ни је са мо мо ја.

Ве ру јем да је и оп шти ја не го што се у јав но сти ви ди. Код нас је сла бо при мет ном чи ни ком би на ци ја при ти са ка и ко руп ци је као на чи на др жав ног од но са пре ма уни вер зи те ту, без об зи ра ко ја стран ка би ла на вла сти, јер све во де исту кул тур ну и обра зов ну по ли ти ку. На из глед строг си стем вред но ва ња од лич но пла ће них уни вер зи тет ских на став ни ка под сти че ла год но са ку пља ње бо до ва при год ним ра до ви ма ко ји не оста вља ју вре ме на за раз ми шља ње и обра зло же но за сту па ње вред но сти. А и за што се за ла га ти за вред-но сти ко је власт сма тра ре тро град ним? Зар ни је бо ље ићи у су срет кри те ри ју ми ма оне иде ал не Евро пе ко ја не ма ал тер на ти ву, као што је ре ци мо слу чај са но вим уред ни штвом Књи жев не исто ри је ко је је оја ча ло већ по сто је ћу, спо ра дич ну тен ден ци ју да се у том ча со пи су о срп ским пи сци ма пи ше на стра ним је зи ци ма. Ме ђу тим, ка квог има сми сла штам па ти у Бе о гра ду при лог о Ла мен ту над Бе о гра дом на ита ли јан ском? По себ но ако ње го ва ау тор ка ина че пи ше и на срп ском. Не ка да је Алојз Шма ус о Лу чи ми кро ко зма пи-сао на срп ском ка ко би се бе по твр дио као ср би сту и струч ња ка за Ње го ша. Да нас, на ма тре ба текст о Цр њан ском на ита ли јан ском, да та ко об ја ви мо свој „свет ски” зна чај. То је при мер ко ло ни јал не све сти о ко јој сам пи сао у сво јој књи зи. На род ни је зи ци пре ста ју да бу ду ин стру мен ти кул ту ре и по ста ју сред ство нај при зем ни је сва-ко дне ви це, а свет ски је зи ци, ен гле ски пре све га, као lin gua fran ca на у ке, са со бом до но се им пе ри јал ни по глед на ма ле кул ту ре: о на ци о на ли зму Мо ме Ка по ра пи ше се на ен гле ском, по ле мич ки од-го вор об ја вљу је се на срп ском. Уко ли ко не же ли мо да то вре ме ном по ста не нор ма на шег од но са пре ма све ту и се би – са мо оп ту жу је мо се пред дру ги ма, по ма ло гун ђа ју ћи се би у бра ду – нео п ход но је да се осло бо ди мо по у ну тра шњи ва ња кул тур но-по ли тич ке пред ра-су де о Ср би ма. То осло ба ђа ње је под јед на ко ва жно као и осло вља-ва ње књи жев но и сто риј ске тра ди ци је: хер ме не у тич ки при ступ осим исто риј ске усло вље но сти суп стан ци ја ли стич ких кон цеп ци ја иден ти те та срп ске књи жев но сти мо ра узе ти у об зир и чи та ву па-ле ту кул тур них, исто риј ских, по ли тич ких раз ло га ко ји усло вља-ва ју но ве суп стан ци ја ли за ци је ко је за се бе твр де да то ни су.

У уво ду/пред и сто ри ји про бле ма у Про бле ми ма са вре ме не књи жев не исто ри је као до га ђај но чво ри ште ис ти че те су прот ста-вље ност кон це па та Ре неа Ве ле ка и Хан са Ро бер та Ја у са. Иа ко већ Ја ус за го ва ра са мо свест ви ше стру ког пр о бле ма ти зо ва ња

537

сва ког на сле ђе ног књи жев но и сто риј ског су да као те мељ но ве књи жев не исто ри је, Ре не Ве лек би ра да та кву по зи ци ју не ви ди, јер она отва ра кри зу пој ма књи жев но сти ка кву зна мо. Ре кло би се да се кри за отво ри ла упр кос, или баш због тог Ве ле ко вог на мер-ног сле пи ла. Сма тра те ли да је то пи та ње и да ље отво ре но, да је дру ги из бор мо гућ? Ако је сте, шта чи ни раз ли ку у од но су на се-дам де се те го ди не два де се тог ве ка?

Да нас објек ти ви зам по пут оног ко јем се Ја ус су прот ста вио не би тре ба ло да бу де мо гућ, што не зна чи да објек ти ви зма и суп-стан ци ја ли зма не ма. Они су, за ми сли те, углав ном ве за ни за те о-риј ске кон цеп ци је ко је про мо ви шу дру гост и раз ли чи тост. Као што је отво ре но ре кла Лин да Ха чен, ма њин ске исто ри је књи жев но сти тре ба да се по слу же истим сред стви ма ко ји ма су пи са не исто ри је на ци о нал них књи жев но сти, али са по ли тич ки ко рект ним ци љем. Суп стан ци ја ли стич ки и објек ти ви стич ки при сту пи да нас су са кри-ве ни ре то рич ком оба ве зом да се нај пре ка же да ви ше не ма ве ли ких при ча. Ка да се то ка же, мо же се ис при ча ти при ча ве ли ка ко ли ко се год же ли. Ти ме је по зи ци ја ко ју је се дам де се тих др жао Ја ус за по-сед ну та нај ра зли чи ти јим те о ри ја ма ко је зву че као да же ле да про-бле ма ти зу ју књи жев но и сто риј ску тра ди ци ју, а за пра во је сва њи-хо ва пр о бле ма ти за ци ја усме ре на ка ус по ста вља њу но ве ис кљу чи ве кон цеп ци је. На су прот то ме, хер ме не у тич ки при ступ књи жев ној про шло сти, увек по сре до ван књи жев но и сто риј ском тра ди ци јом, ни шта не од ба цу је, ни ти ишта без ре зер вно при хва та. Он се бе си-ту и ра уну тар тра ди ци је ко ју осло вља ва, ка ко би тим осло вља ва њем, увек ве за ним за ста но ви ште са вре ме но сти, се би раз ја шња вао, ко ли ко је то мо гу ће, сво ју пред ра су ду и сво ју по зи ци ју: ви ше или ма ње пре о бли ко вао на сле ђе ни сми сао, оста ју ћи ве ран кул ту ри уну тар ко је го во ри, без за да тог ис хо да.

Као што сам у књи зи на пи сао, ако је се дам де се тих го ди на Пол Ри кер мо рао да бра ни хер ме не у ти ку од оп ту жби за ре ла ти ви зам, да нас је тре ба бра ни ти од оп ту жби за кон зер ва ти ви зам. Ри кер је та да по ка зао да не ма ап со лут ног зна ња и да се хер ме не у тич ки при-ступ ко ји од те све сти по ла зи њом за пра во шти ти од про из вољ-но сти, а да нас ва ља по ка за ти да ап со лут ни ре ла ти ви зам уки да њем сва ког кри те ри ју ма ипак фа во ри зу је јед ну ве ли ку ми сао: да све под јед на ко вре ди и да све мо же. Ап со лут ни ре ла ти ви зам ко ји све до пу шта је ди но не до пу шта би ло ка кав по ку шај да се раз го ва ра о кри те ри ју ми ма. Јер, то би от кри ло и по тен ци јал но до ве ло у пи-та ње сми сао те тра же не ша ро ли ко сти: да се из јед на ча ва њем и прак-тич ним уки да њем вред но сти оне мо гу ћи пи та ње о ин те ре си ма по вла шће не по зи ци је са ко је се об ли ку је јед на је ди на пред ста ва о

538

све ту, ко ја об у хва та све пар ти ку лар но сти. Она је то ли ко све о бу-хват на и нор ма ли зо ва на као је ди ни мо гу ћи по глед на свет да је за нај ве ћи број љу ди са свим са кри ве на. Хер ме не у ти ка ту до ла зи да по но во, као и се дам де се тих, бра ни уве ре ње да се не ко де ло, или жа нр, или це ло ви та исто ри ја књи жев но сти у крај њој ли ни ји, мо гу ту ма чи ти на ви ше на чи на, али да тих на чи на не ма бес ко нач но мно-го и да се о до ме ти ма сва ког од тих ту ма че ња мо же и мо ра раз го-ва ра ти, као и о вред но сти ма ко је се кроз њих по сре ду ју.

Во ди ли да на шњег ту ма ча отво ре ност за мо гућ ност „од у-ми ра ња и иш че за ва ња” на ци ја пред сли чан из бор ко ји у пи та ње до во ди суп стан ци јал ност књи жев но сти? Не за хвал но је пи та ти, али ка ко би из гле да ла та ква срп ска књи жев ност? Да ли је то но ви фил тер тра ди ци је, и шта пре о ста је на кон ње га? Да ли је мо гу ће за ми сли ти те мељ на ко ме би на кон ње га она мо гла да са чу ва са-мо свој ност, или би та квој са мо свој но сти тре ба ло при пи са ти ну жно огра ни че ње исто риј ски усло вље не илу зи је?

Са мо свој ност објек ти ви стич ки схва ће на сва ка ко је илу зи ја: по јам на ци о нал не књи жев но сти на ста је у ко ло пле ту раз ли чи тих дру штве них, по ли тич ких, кул тур них ин те ре са, укљу чу ју ћи у се бе тек ма њи део све га оно га што је на не ком је зи ку ика да пи са но. Ме-ђу тим, уко ли ко то схва ти мо, уко ли ко раз у ме мо на ко ји је на чин ство-ре на пред ста ва о срп ској књи жев но сти као јед ној це ли ни иа ко је чи не де ла пи са на на срп ско сло вен ском, ру ско сло вен ском, сла ве но-серб ском, раз ли чи тим ва ри јан та ма на род ног је зи ка пре не го што је стан дар ди зо ван као срп ски је зик ко јим да нас го во ри мо (а ко ји та ко ђе и по сле стан дар ди за ци је има сво је раз вој не ме не), по е тич ки раз ли чи та де ла у раз ли чи тим од но си ма са раз ли чи тим цр кве ним, др жав ним и дру штве ним струк ту ра ма (или њи хо вим од су ством), са вр ло че сто дру га чи јим и не са гла сним иде ја ма пи са ца о на род-но сној и на ци о нал ној при пад но сти, то јест дру га чи јим по ли ти ка-ма иден ти те та, ако да кле са мо свој но сти срп ске књи жев но сти не при ђе мо та ко што ће мо ње ну исто ри ју по сма тра ти као раз ли чи та ис по ља ва ња не ке увек исте суп стан ци је не го као из раз на ше по-тре бе за ко хе рент ном пред ста вом о про шло сти чи ји смо из дан ци, он да са мо свој ност срп ске књи жев но сти мо же по сто ја ти на исти на чин на ко ји по сто ји са мо свој ност сва ко га од нас ко ји ка да раз-ми шља о сво јој лич ној про шло сти у њој пре по зна је кон ти ну и тет, па све про ме не ко је пра те чо ве ко во од ра ста ње, са зре ва ње и ста ре ње схва та као део јед не осми шље не при че („са гла сја не са гла сног”, ка ко Ри кер од ре ђу је за плет). Да кле, уко ли ко иден ти тет срп ске

539

књи жев но сти схва ти мо као при по вед ни иден ти тет, ње го ва са мо-свој ност не ће би ти илу зи ја.

Али то ће зах те ва ти да се од рек не мо чвр стих, не по ме ри вих упо ри шта. То, по но во, ни је ни шта но во. Ако се се ти мо да је већ за Га да ме ра по јам кла сич ног био ка рак те ри сан исто риј ским по сре-до ва њем про шло сти са са да шњо шћу, мо гло би се ре ћи да чвр стог сми сла ка но на већ по след њих по ла ве ка не ма (осим за оне ко ји су ду хом још увек у де вет на е стом ве ку и оне ко ји ма је нео п хо дан про тив ник чи јом кри ти ком мо гу про мо ви са ти ап со лут ни ре ла ти-ви зам; и јед ни ма и дру ги ма за јед нич ко је да о хер ме не у ти ци не же ле ни шта да зна ју). Све што чи ни мо у сво јим ту ма че њи ма фил-три ра тра ди ци ју. То што не ка име на оста ју увек у сре ди шту књи-жев но и сто риј ске при че не зна чи да се сми сао ка но на не ме ња. На про тив. Упо ре ди те Ње го ша Па вла По по ви ћа, Јо ва на Де ре ти ћа и Ми ла Лом па ра, па раз ми сли те о це ли ни срп ске књи жев но сти у ко јој је сва ки од та три Ње го ша мо гућ: ето сли ке ка нон ског пи сца ко ји је кла си чан баш за то што се ње го во раз у ме ва ње ме ња у вре ме ну.

Тре ну так у ко јем кла сич ни пи сци ви ше ни шта не би има ли да нам ка жу, јер ми за њих не би смо има ли пи та ња на ко ја би нам они мо гли од го ва ра ти, мо же се за ми сли ти, баш као и свет у ко јем ви ше ни ко не би осе ћао по тре бу за за јед ни штвом у окви ру по сто-је ћих на ци ја-др жа ва, или у ко јем не би ви ше би ло по ро ди це. Ипак, не по сто ји ни шта што би ука зи ва ло да је то не из бе жан ис ход про-це са за ко ји пле ди ра ју те о ри је ко је сам кри ти ко вао у књи зи Про бле-ми са вре ме не књи жев не исто ри је. Ства ри мо гу би ти и дру га чи је. Али за то је нео п ход но кон цеп ту а ли зо ва ти вред но сти на ци је и ње не књи жев но сти та ко да се мо гу бра ни ти с об зи ром на са вре ме ну си ту а ци ју, да кле не са вре ме ним ста вом: ми мо зах те ва за бо до ви ма, по ве зи ва њи ма, умре жа ва њи ма, при ти са ка да се пра те трен до ви, али и без по ку ша ја ожи вља ва ња пре ва зи ђе них кон це па та, са тре-зве но шћу и ра зум ном сум њом да ако не успе мо да вред но сти ко је су об ли ко ва ле и нас и на ра шта је у прет ход на два ве ка ар ти ку ли-ше мо на на чин ко ји ће се исто вре ме но од у пре ти и но вој ко ло ни-за ци ји и плач љи вој кон зер ва ци ји, не ста нак књи жев но сти би ће тек сит ни ца за свет у ко јем ће се жи ве ти.

540

П РИ К А З И КЊИ ГА

ТУР СКА У ФО КУ СУ

Дар ко Та на ско вић, Ве ли ки по вра так Тур ске?: Нео о сма ни зам или Исла-ми зам, Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2015

Ау то ри по пут Дар ка Та на ско ви ћа углав ном су при ви ле ги ја „ве ли ких” кул ту ра и ин те лек ту ал них за јед ни ца, по пут фран цу ске, ан гло а ме рич ке или ру ске. Та на ско вић је сте као углед као вр сни по зна ва лац и на став ник арап ског и тур ског је зи ка на бе о град ском Фи ло ло шком фа кул те ту. Вре-ме ном, па ра лел но са ра до ви ма ко ји се ти чу ори јен тал не фи ло ло ги је, он се ин те лек ту ал но све ви ше фо ку си рао на фе но мен исла ма, у нај ши рем сми слу те ре чи, и то ком про те клих де це ни ја об ја вио је ви ше за па же них де ла по пут књи га У ди ја ло гу са исла мом (1992), Ислам и ми (2000) или Ислам: дог ма и жи вот (2008). За раз ли ку од по је ди на ца ко ји до бро са-вла да ју не ки стра ни је зик али им је по ли ти ко ло шки при ступ че сто оску-дан, и још мно го број ни јих „струч ња ка” ко ји не вла да ју ква ли тет но ни ти је зи ци ма ни ти по ли тич ком ана ли ти ком, Та на ско вић пред ста вља ре дак при мер, ба рем у на шој сре ди ни, ин те лек ту ал ца ко ји се под јед на ко до бро сна ла зи и на по љу фи ло ло ги је и на те ре ну по ли ти ко ло ги је.

Пре шест го ди на об ја вље на је ње го ва оби мом не ве ли ка књи га Нео-о сма ни зам: док три на и спољ но по ли тич ка прак са, ко ја је убр зо би ла рас-про да та и по ред свог за овај „жа нр” не у о би ча је но ви со ког ти ра жа од 10 хи ља да при ме ра ка. На ред не го ди не свет је угле да ло дру го из да ње, а усле дио је и пре вод на бу гар ски је зик. Ко нач но, пет го ди на на кон пр вог из да ња, Та на ско вић про ши ру је са др жај пр во бит ног из да ња, ка ко ка же, „сво је вр сним би лан сом зби ва ња за по че тих тзв. арап ским про ле ћем ко је је тур ску нео о сма ни стич ку спољ ну по ли ти ку ста ви ло пред те шка и, по-ка за ло се, у мно го ме че му не са вла ди ва ис ку ше ња” и у са рад њи са Слу жбе-ним гла сни ком пу бли ку је тре ће до пу ње но из да ње под на сло вом Ве ли ки по вра так Тур ске? Упра во том тре ћем из да њу по све ћен је овај при каз.

Та на ско ви ће ва књи га го во ри не са мо о нео о сма ни зму као спољ но-по ли тич кој плат фо р ми и док три ни већ и о пре о бра жа ји ма са вре ме не Тур ске, ко ја се од јед не стрикт но ла ич ке и еко ном ски скром но раз ви је не др жа ве све ви ше пре тва ра (или ма кар то на сто ји да бу де) у ре ги о нал ну

541

(му сли ман ску) си лу ди на мич не при вре де и на ме тљи ве ди пло ма ти је. Он при ме ћу је ка ко је нео о сма ни зам „ста ње ду ха, си дри ште осо бе ног мен-та ли те та, са мо сво јан си стем вред но сти и са њим ускла ђе ни по глед на се бе и на свет” (стр. 16). У са др жај ном сми слу, нео о сма ни зам је за Та на-ско ви ћа „иде о ло шки амал гам исла ми зма, ту р ки зма и осман ског им пе ри-ја ли зма” (28). С об зи ром на на ше пре о вла ђу ју ће не га тив но ис ку ство са сва три на ве де на чи ни о ца нео о сма ни зма, Та на ско ви ће во де ло је за на шу чи та лач ку пу бли ку ви ше не го ко ри сно и дра го це но.

У по гла вљу ко је но си на слов „Раз вој не фа зе нео о сма ни стич ког кон цеп та” Та на ско вић нас упо зна је са исто ри јом тур ске ре пу бли ке и убе дљи во по ка зу је да је, у ства ри, пот пу но до сле дан ке ма ли ста био и остао са мо осни вач се ку ла р не Тур ске, Му ста фа Ке мал Ата турк. Доц ни је, сва ки од по то њих во ђа Тур ске, све сно или не хо тич но, до при нео је де-ли мич ном уру ша ва њу и ре ла ти ви за ци ји ње го вог по ли тич ког на сле ђа. Мо же се ре ћи да су пр ви зна чај ни ји уда р ци ке ма ли зму за да ти још то ком пе де се тих го ди на ХХ ве ка, ка да Тур ском вла да опо зи ци о на Де мо крат ска пар ти ја. По ли тич ки ислам дру ги пут по ди же гла ву на кон вој ног уда ра из 1980. го ди не, ка да под ре жи мом ге не ра ла Ке на на Евре на ислам ска ве ро на у ка по ста је оба ве зан пред мет, док се ста нов ни штво оба си па пу-бли ка ци ја ма и еми си ја ма у ко ји ма се ве ли ча ју ислам ске вред но сти и Осман ско цар ство (33). То ком пре ми јер ског, а по том и пред сед нич ког ман да та Тур гу та Оза ла, кра јем осам де се тих и по чет ком де ве де се тих го ди на ХХ ве ка, Та на ско вић де тек ту је мо жда и од лу чу ју ће пре о кре те у дру штву и по ли ти ци, ка да ви ше исла ми стич ких пар ти ја и по кре та на ве ли ка вра та сту па на јав ну сце ну Тур ске. По себ но су уоч љи ве, у том вре-ме ну, про ме не на спољ но по ли тич ком пла ну, ко је под ра зу ме ва ју на пу-шта ње Ата тур ко ве уз др жа не по зи ци је.

На рав но, Та на ско вић нај ви ше про сто ра у књи зи по све ћу је са да шњем пред сед ни ку Ре џе пу Та ји пу Ер до га ну и ак ту ел ном пре ми је ру Ах ме ту Да ву то глуу. Ер до ган је, као не сум њи во вешт по ли ти чар и др жав ник, по-нај ви ше од свих прет ход ни ка (Ер ба ка на, Де ми ре ла и дру гих) опе ра цио-на ли зо вао кон цпет нео о сма ни за ма, док се Да ву то глу, у свој ству уни вер-зи тет ског про фе со ра и екс пер та за ме ђу на род не од но се и ге о по ли ти ку, по ста рао да нео о сма ни зам уоб ли чи у ко хе рент ну док три ну об ја вљи ва-њем сво је чу ве не књи ге Стра те гиј ска ду би на 2001. го ди не, ко ја је не дав-но пре ве де на на срп ски је зик и та ко ђе при ка за на у Ле то пи су.

Та на ско вић у књи зи ски ци ра Ер до га нов успон од гра до на чел ни ка Ис тан бу ла до не при ко сно ве ног ли де ра Тур ске, ко ји ће по ду жи ни вла-да ња из гле да над ма ши ти и са мог Ата тур ка. Бри жљи во су ана ли зи ра ни глав ни Ер до га но ви на сту пи, из ја ве и ге сто ви, с на ме ром да се про ник не у две ди мен зи је ње го вог др жав нич ког де ло ва ња – иде о ло шку (исла ми-стич ку) и праг ма тич ну (кон јунк тур ну). Та ко ђе, он ука зу је и на но ви је мо мен те Ер до га но ве по ли ти ке – скло ност ка ау то ри тар ном вла да њу,

542

гу бље ње тр пе љи во сти и раз ме тљи вост, ко ју де мон стри ра и но ва пред-сед нич ка па ла та од чак 200 хи ља да ква драт них ме та ра (172). Ка да је реч о Ах ме ту Да ву то глуу, Та на ско вић се пре те жно усред сре ђу је на кон цепт стра те гиј ске ду би не чи ји је он ау тор и ње го ву ре а ли за ци ју у не ких пет пра ва ца – Бли ски ис ток, ис точ ни Ме ди те ран, Сред ња Ази ја, За кав ка зје и Бал кан. Пре ма Та на ско ви ћу, Да ву то глу о ва фор му ла бу ду ће тур ске ве-ли чи не гла си: нео о сма ни зам + пан тур ки зам + ислам = Ве ли ка Тур ска (56).

Док је, ка ко за па жа Та на ско вић, нео о сма ни зам пре те жно усме рен пре ма Бал ка ну и Бли ском ис то ку, а пан тур ки зам ка Сред њој Ази ји, ислам је ре зер ви сан за цео му сли ман ски свет, укљу чу ју ћи и ње го ву ди ја спо ру на За па ду.

Мо жда нај ва жни је по гла вље Та на ско ви ће ве књи ге гла си „Гло бал-не ко ор ди на те нео о сма ни зма” и го во ри о од но си ма Тур ске са глав ним ак те ри ма свет ске по ли ти ке као што су САД, Ру си ја, Ки на и ЕУ. Та на ско-вић вр ло ни јан си ра но, тре зве но и па жљи во ана ли зи ра тур ску спољ ну по ли ти ку, што ни је ни ма ло за хва лан за да так, има ју ћи у ви ду њен праг-ма тич ни мо ме нат, кон тра дик тор ну по јав ност, по не кад ми ми криј ски ка рак тер и во ка бу лар ко ји не у пу ће ног по сма тра ча мо же ла ко да до ве де у за блу ду ка да је реч о ствар ним на ме ра ма „но вог сул та на” и ње го вог „Ки синџе ра”. За срп ског чи та о ца по себ но је ин те ре сан тан део ко ји има на слов „Ре ги о нал ни аспек ти нео о сма ни зма”, у ко јем је па жња по све ће-на тур ском (не)ди пло мат ском ан га жма ну на Кав ка зу, Бли ском ис то ку и Бал ка ну. Та на ско вић по мо ћу не ко ли ко ре чи тих при ме ра пер цеп ци је про шло сти код по је ди них са вре ме них тур ских ау то ра илу стру је ни кад не пре ва зи ђе ну но стал ги ју Ту ра ка за им пе ри јал ним вре ме ни ма и Бал-ка ном ко ји је био са став ни део ото ман ског цар ства.

Ко нач но, у но вом по гла вљу под на сло вом „Тур ска је сен арап ског про ле ћа” наш ау тор по сма тра и оце њу је учин ке нео о сма ни стич ке док-три не то ком тзв. арап ског про ле ћа – про це са ко ји је из те ме ља по тре сао арап ски свет и де фи ни тив но мо ди фи ко вао ње го во (гео)по ли тич ко ли це. Раз ма тра ју ћи тур ске пре тен зи је на ре ги о нал но ли дер ство ме ђу про бу-ђе ним арап ским на ци ја ма, Та на ско вић при ме ћу је да је Ер до ган пре це нио сво ју по пу лар ност ко ју је сте као ме ђу Ара пи ма због по др шке Па ле стин ци-ма, као и до ма ша је по ли тич ког (пан)исла ми зма, а пот це нио је сло же ност бли ско и сточ ног ге о по ли тич ког чво ра, као и ду бо ке по де ле и су прот но сти ме ђу ре ги о нал ним ак те ри ма (183). Од је се ни 2011. го ди не по пу лар ност Тур ске се бр зо то пи ла ме ђу Ара пи ма услед не до след но сти тур ске спољ не по ли ти ке, про тив реч них од лу ка и дво стру ких ар ши на. Пре ма Та на ско-ви ће вој про це ни, тур ски пре стиж је на ро чи то стра дао услед не прин ци-пи јел ног свр ста ва ња уз су нит ску опо зи ци ју у Си ри ји, чи ме је Тур ска про тив се бе окре ну ла ло кал не ши и те и Иран. Све у куп но, у де ша ва њи ма тзв. арап ског про ле ћа Тур ска се, и по ред не ких так тич ких успе ха, ни је

543

до бро сна шла, а сво је шан се да за и ста по ста не ре ги о нал ни му сли ман ски ли дер све ла је на ми ни мум.

По себ но пре и мућ ство Та на ско ви ће ве књи ге огле да се у чи ње ни ци да он до бро вла да тур ским је зи ком, па сто га мо же из „пр ве ру ке” да чи та и слу ша тур ске зва нич ни ке, ана ли ти ча ре и но ви на ре. Ге не рал но, не са мо у срп ским окви ри ма, рет ки су ана ли ти ча ри ме ђу на род них од но са ко ји по зна ју овај је зик. Та ко ђе, Та на ско ви ћев текст се од ли ку је ми ну ци о зним раш чла њи ва њем по ли тич ких по ја ва, лич но сти и до га ђа ја. По пут сли-ка ра фо то ре а ли сте, он не за не ма ру је ни је дан ва жан де таљ и че сто га до дат но из о штра ва и осве тљу је, чи не ћи га сво јим бо га тим опи сом још мар кант ни јим не го што је сте у ре ал но сти. На тај на чин Та на ско вић нам до дат но скре ће па жњу на фе но ме не ко је би смо мо жда пре ви де ли или по вр шно осмо три ли.

С дру ге стра не, ње го ва ре че ни ца је кат кад нео прав да но ду гач ка, што оте жа ва пра ће ње ње го вог то ка ми сли и ар гу мен та ци је. Ње го во опре-де ље ње да исто вре ме но са ана ли зом нео о сма ни стич ког кон цеп та пра ти и тур ску спољ но по ли тич ку прак су, са свим ва жним зби ва њи ма, из ја ва-ма и ди пло мат ским су сре ти ма, про у зро ку је то да део са др жа ја у овој књи зи бр зо пре ста је да бу де ак ту е лан, док се с дру ге стра не стал но ја вља по тре ба за но вим про ши ре њи ма. Ре ци мо, ру ска ин тер вен ци ја у Си ри ји, и доц ни је оба ра ње ру ског бор бе ног ави о на кра јем но вем бра про шле го ди не од стра не тур ских ва зду шних сна га, то ли ко су по ре ме ти ли ру ско-тур ске од но се и до дат но за мр си ли бли ско и сточ не (гео)по ли тич ке при ли ке да би Та на ско вић већ са да мо гао да раз ми шља о још јед ном по гла вљу у књи-зи. Ипак, и по ред ових кри тич ких освр та, мо же се кон ста то ва ти да је Та на ско ви ће ва књи га ви ше не го успе шан при мер ква ли тет ног по ли ти-ко ло шког шти ва ко је пле ни тре зве но шћу, озбиљ но шћу, до брим из бо ром из во ра и ли те ра ту ре и ана ли тич ким ду хом.

По ред Дар ка Та на ско ви ћа, по хва ле за слу жу је и Слу жбе ни гла сник, ко ји из да је озбиљ на де ла у озбиљ ном ти ра жу и тру ди се да, са сво јим из-да њи ма ко ја че сто има ју и про све ти тељ ску цр ту, до пре до сва ког чи та о ца.

Не бој ша ВУ КО ВИЋ

КО СМИЧ КЕ ИСКРЕ У НА ШОЈ СТВАР НО СТИ

Ни ко ла Страј нић, Очи и је зик, Би стри ца, Но ви Сад 2015

Ства ра ла штво Ни ко ле Страј ни ћа мо гли би смо да за ми сли мо на вр ло јед но ста ван на чин: као цвет. Сва ка ла ти ца, по јед но књи жев но де ло, рас про сти ре се пре ма не бу, чвр сто при др жа ва ју ћи свој по чет ни део за ту чак – еле мен тар не иде је јед ног би ћа. Сва ка ла ти ца, про из и ла зе ћи глав-ним сво јим де лом из туч ка, да је сми сао и ле по ту це ли ни би ћа ко ју пред-ста вља наш по јам о цве ту. Не мо гу ће је раз ма тра ти цвет кроз јед ну ње-го ву ла ти цу, а оста ле том при ли ком за не ма ри ти. Та ко се не до би ја ју усло жње на сли ка и сми сле ност ко је Страј ни ће во ства ра ла штво но си са со бом. Очи и је зик (огле ди и кри ти ке), раз ма тра ће у „По го во ру” Пре драг Ја шо вић, књи га је ко ја у се би са др жи три про зна ни воа – „Огле ди”, „Књи жев не кри ти ке” и „Ли ков не кри ти ке” – све оно што је писaц то ком ства ра ња по ку шао да до ку чи и пој ми.

На свој је дин ствен на чин, по лет ним, „леп ти ра стим” сти лом, Страј-нић ко му ни ци ра са вред но сти ма ко је су по сте пе ним пу тем за гу бље не у пра ши ни мо дер ног све та. Сво је ра до ве у књи зи ве што уоб ли ча ва фи-ло зоф ским ми сли ма и кри тич ко-те о риј ским ис тра жи ва њи ма. Ме ђу тим, оно што кра си сва ко од ових ис тра жи ва ња је сте јед но став ност ду ха ко ји се по ја вљу је пред на ма као не ма те ри јал ним би ћи ма. Си лу ан, Си ма Ми лу ти но вић Са рај ли ја, Бран ко Ра ди че вић, Ђу ра Јак шић, Мом чи ло На ста си је вић, Ми лић од Ма чве, Гру ји ца Ла за ре вић и мно ги дру ги умет-нич ки ства ра о ци ко ји су те ма ове књи ге пред ста вља ју спој ни цу ми сли ко је се ни жу јед на за дру гом и ства ра ју це ли ну си сте ма вред но сти и за јед но из ра жа ва ју осе ћај вер ти кал ног по и ма ња све та.

Не ке од тих вред но сти да нас су пот це ње не или се по ку ша ва ју ре-ви та ли зо ва ти кроз, ре ци мо, по штен књи жев ни свет, ре флек ту ју ћи на тај на чин сво ју пле ме ни ту по ру ку у свет ме ђу љу де и њи хо ве жи во те. Је дан од ових пој мо ва о ко јем се уме шно го во ри кроз сва три по гла вља је сте исти на и ње но упо ри ште кроз раз ли чи те умет нич ке ета пе, ује ди ње не у ло го су, ка ко оном по је ди нач ном та ко и оном сме ште ном у сто ич кој фи-ло зо фи ји као бо жан ска вла да ју ћа енер ги ја. На тај на чин не ка од по гла вља ове књи ге, као што су „Ло гос све та и ло гос пе сме”, „Мој ре” и „Ми лић од Ма чве”, мо жда нај ре пре зен та тив ни је го во ре о са мом ствра ла штву јед ног умет ни ка и на ме ри и ус пе њу исти не у то ме да бу де ка мен те ме љац у пло до ви ма ра да јед ног ва ља ног умет ни ка.

Пр ви на ве де ни на слов, раз ма тра ју ћи две пе сме ин спи ри са не ства-ра лач ким ето сом Бран ка Ра ди че ви ћа, за ћи ће у жи вот не сфе ре пе сни ка и ње го ве же ље ис ка за не још за жи во та или на зре те у са мим пе снич ким оства ре њи ма. Ко ли ко је сам ло гос, она на ша моћ да пој ми мо и исто та-ко онај бо жан ски део ра зу ма ко ји „вла да ва си о ном и про жи ма је”, би тан

544

545

у ства ра лач ким мо мен ти ма, озна ча ва пи та ње од но са из ме ђу исти не ствар но сти и ла жи умет но сти. И јед на и дру га сво ју осно ву по ста вља ју на истом те ме љу, кре ћу се истим пу тем пра те ћи, да кле, ме ђу соб но ко рак по ко рак и ускла ђу ју ћи на тај на чин сво је жи вот не от ку ца је. Ова ко њи-хо во ко ра ча ње обез бе ђу је им си гу ран ход, док би раз ми мо и ла же ње би-ло од сту па ње од ко смич ког ло го са и по ср та ње у пе сми.

У одељ ку „Мој ре” ова ве ро до стој ност излге да ма ло дру га чи је. По-ста вља се пи та ње ка кав је ход у му зе исто ри је ка да је реч о очу ва њу исти не, ако је њен за да так да „бри не о то ме на ко ји на чин се пре та че у сфе ру ли те рар но сти оно што је већ јед ном по диг ну то на ни во пој мов не исти не”. Не мо гућ ност оства ри ва ња спо ја све та два ло го са, пре све га исто риј ског и књи жев ног, а он да и њи хо во ужле бља ва ње у ло гос ко смич-ки, ода кле су и по те кли, на ве шће свет књи жев но сти, ка ко ау тор при ме-ћу је кроз пи са ње о књи зи Дар ка Га ври ло ви ћа, да се лу ка во и нео п ход но по слу жи оним ла жи ма ко је су исти ни бли ске. На тај на чин исти на ни је из гу бље на, са мо се пре о бла чи у ру хо сво је су прот но сти, не би ли очу-ва ла су шти ну ис под тог ру ха и чи та ву је пла си ра ла.

Ка да је о сли кар ским оства ре њи ма реч, не сум њи во во де ћу по зи ци-ју има Ми лић од Ма чве, сме штен на сам по че так тре ће це ли не – „Ли ков не кри ти ке”. Ње го ва слич ност са осли ка ва њем исти не ни је пред ста вље на ди рект но, али Страј ни ће во упо ре ђи ва ње овог сли кар ског вир ту о за са Бран ком Ра ди че ви ћем, ма ло пре спо ме ну тим, по се ја ће се ме упит ни ка у на ма. Ари сто те лов ско спа ја ње не сје ди ње ног, уо че но код Ми ли ћа, у овој је књи зи при ка за но ту ма че њем „астрал ног по ре кла и те жи не” ње го вих ускла ђе них бо ја. Оно што нај ви ше кра си сли кар ско уме ће Ми ли ћа од Ма чве, а што Страј нић као ту мач ис ти че, ни је ди ра ње у ло гос, из ко јег по ти че сва ки на ста нак на зе мљи, већ пот пу но раз у ме ва ње бо жан ства као „нео ства ри ви сан чо ве ка”.

С тим у ве зи, чи та о цу ће мо ра ти по слу жи ти прак ти чан при мер ових те о риј ских, те шко ви дљи вих он то ло шких кон ста та ци ја, ко је, ме ђу тим, Страј нић на је дан ис ку ствен и ете рич но су шта ствен на чин из но си у сво јим пе сма ма. Та ко ће се он, као ме ди јум из ме ђу свог ло го са и оног ко смич ког ко ји по сто ји за се бе, ван на шег до ма ша ја, слу жи ти ре чи ма. Нај ти пич ни је ње го во из ра жа ва ње би ће кроз при зму осе ћа ја, пре ма то ме, ре чи пре не те кроз ње га мо гу се раз у ме ти са мо го лом су шти ном ду ха. Та ко, ре ци мо, сти хо ви из зби р ке Па у чи на осве тља ва ју не ја сно у на ма да „смех ко јим нас гр ли удес / усто стру чу је пре да ност на шу”, што нас на-во ди „да по но во за сед не мо у пред де лат ну чи сто ту / По сто ја ња”. Ова кви сти хо ви сиг на ли зи ра ју да не ће би ти ра зу мљи ви ра ци ју не го ср цу.

На сли чан на чин Страј нић раз ми шља о ко сми зму и ње го вим фе-но ме ни ма ре флек то ва ним у на шем чул ном, ми шље ном и сен зи бил ном по сто ја њу. Сви кључ ни еле мен ти ове те ме про вла чи ће се, баш као и исти-ни тост и ре ал ност, кроз са бра на про зна оства ре ња у ко ри це ове књи ге.

546

Али, у скла ду са на по ми ња ним, ко смич ко као жи вот на од ред ни ца на ћи ће се и у пе сма ма, ис так ну тим кроз кон тем пла тив на свој ства. Та ко ће се у ме ди та тив ној књи зи Ис по вест ан ђе ла про на ћи из не на ђу ју ће про зрач-на те за да су „ан ђе ли при сут ни у све му, а ви дљи ви са мо у не че му”, али да „њи хо ва ви дљи вост ни је по доб на на шим очи ма ко ји ма јед на ко ви ди мо дру ге ства ри”, већ „оне мо ра ју пот пу но да осле пе, са јед не, и да пот пу но про гле да ју са дру ге стра не”.

Ова кав тран сцен ден та ли зам ви дљив је у одељ ку по све ће ном сто го-ди шњи ци на стан ка пе сме „San ta Ma ria del la Sa lu te”. За о кру же на број ка про бу ди ће у пи сцу асо ци ја ци ју на хе ра кли тов ско кру жно кре та ње ка ко у сфе ри љу ди та ко и у сле ду ко смич ких до га ђа ња, ко ја су свој соп стве-ни ло гос, или ло гос за се бе, али ко ји је пре по зна тљив у чо ве ку и ње го вом ко смич ком ло го су у ма лом. Мо жда то нај пре ци зни је об ја шња ва раз у-ме ва ње на стан ка ове пе сме као Ко сти ће во сме ло по ве зи ва ње вла сти тог ства ра ња са ко смич ким кроз за нос. Из тог за но са, еруп тив не ужа ре но сти, по ја ви ће се хар мо ни чан од сјај на ни за них сти хо ва, ко ји ће, ка ко то из ра-жа ва Страј нић кроз сва сво ја де ла, у сво јој хар мо нич но сти про на ћи не-хар мо ни ју, али ће и она не хар мо ниј ска ви зи ја да ти хар мо нич ну си лу е ту.

Пи сац ове књи ге упу ћу је нас на са мо зна че ње ре чи ко смос, ле по ту и хар мо ни ју. Ко смос ће као та кав би ти по сма тран и као са вр шен ство оли че но у ти ши ни. У одељ ку „Они су ушли у наш дом”, по све ће но Јо ва-ну Зи вла ку, а ко јим се ујед но и за вр ша ва по гла вље по све ће но књи жев-ним кри ти ка ма и ула зи у оно тре ће, из ву ћи ће се за кљу чак о ко смич ком по рет ку: он зна чи „до пу ште ње да све бу де сваг да у нај ве ћој хар мо ни ји са са мим со бом и са сви ме”. Ме ђу тим, ова се про ми сао ни је на ив но за-у ста ви ла на овом ме сту. Она ће се ни за ти и у раз ми шља њи ма о смр ти као ру ши лач кој си ли ло го са ове гра ђе ви не, ко смич ког ло го са. Страј нић ће ускла ди ти ово са ве ро ва њем да са ма из град ња, ства ра ње, зна чи по бе-ђи ва ње смр ти, а исто вре ме но и ње но све ја че и вид ни је за зи ва ње.

Као и до са да, ово ни је не што што не про на ла зи мо у Страј ни ће вим пе сма ма искон ског то на, ко је са чи та о цем ко му ни ци ра ју на исти или сли чан на чин као и у књи зи Очи и је зик. У зби р ци Па у чи на пе сник оста-вља сли ко ви ту ви зу ру оно га што уоп ште но чи ни јед ног пе сни ка и ње гов рад, ње го ву це ло куп ну ис трај ност у ства ра њу ко ја се ти ме при бли жа ва смр ти. „Пе сма је гроб пре пун ми ри сно га цве ћа / за са ђе ног ру ком са мог умр ло га / ко ји са де ћи и не слу ти да по пут пи јан ца / за ла же по след њу па ру свог жи во та / и да је већ с на ме ром о сад њи / ле гао у гроб и пру жио се // Јер све што ство ри мо / удар је на шег по смрт ног зво на”, по ру чу је пи сац, пе сник и ко смич ки ме ди јум Ни ко ла Страј нић. Ко ли ко ће мо би ти спрем ни да то ода гна мо, са да је са мо на на ма. Ру ка је пру же на.

Лу н а ГРА ДИН ШЋАК

547

НА КО ЈИ НА ЧИН ПОД РЕ ЂЕ НИ МО ГУ ДА ГО ВО РЕ?

Вла ди мир Гво зден, Књи жев ност и от пор, Адре са, Но ви Сад 2015

„Пи са ње је (...), још увек, про стор сло бо де”, гла си јед на од ре че ни-ца ко је се на ла зе у књи зи Вла ди ми ра Гво зде на Књи жев ност и от пор. Оне две ре чи, још увек, као да нам на го ве шта ва ју мо гућ ност не стан ка та квог про сто ра у ко јем би се ре а ли зо ва ла сло бо да. Пре и спи ти ва ње мо гућ но сти пи са ња у та квом вре ме ну го во ри он да о кри зи књи жев ног ства ра ња. То је тре ну так у ко јем би се мо гли сре сти сло бо да и от пор. Ме ђу тим, от пор че му? Та ко ђе, за што от пор, а не, на при мер, при хва та-ње или раз у ме ва ње? За што не изо ло ва на, за тво ре на у се бе умет ност, ако та ква уоп ште по сто ји? Ако при хва ти мо мо гућ ност от по ра у умет но сти, да ли тај от пор тре ба да бу де из ви ки ван кроз ме га фон, ма ни фе сто ван лу па њем ша ке о сто, па ље њем и раз би ја њем?

Ка ко да то об ја сни мо мла дом чо ве ку ко ји је до био от каз у при ват ној фир ми, а ме сец да на ра ни је остао је без оца? У тре нут ку док му уру чу ју от каз он че ка соп стве не на ла зе са кли ни ке, ре зул та те би оп си је. Ово ни је фик ци ја. Ни је екс цес. От пор че му? Ко пру жа от пор? Ми? Ко смо ми? На ци ја, др жа ва, пи сци, рад ни ци, при пад ни ци по ли тич ке пар ти је, про-фе со ри на уни вер зи те ту, про фе со ри у сред њим шко ла ма? Да ли би от пор пред ста вља ло сма ње ње ку ца них стра на ко је би пра тио осе ћај сти да, јед-нак оном осе ћа ју сти да ко ји би тре ба ло да има мо пред ви шком ква дра та стам бе ног про сто ра?

Књи га Књи жев ност и от пор пред ста вља збир есе ја пи са них на те ме ко је се ау то ру књи ге чи не кључ ним те ма ма за раз го вор о пи са њу као про сто ру сло бо де. То су тек сто ви о пост ко ло ни јал ној те о ри ји, о аван-гар ди по сле кра ја уто пи је, о од но су књи жев но сти, књи жев не кри ти ке и кул тур ног обра сца, о фи ло зоф ском ро ман ти зму, о од но су фик ци је и ес ха то ло ги је, и на кра ју, о од но су два тер ми на ко ја ће се из ди ћи у на слов, о од но су пи са ња и от по ра. Уз мно штво ци та та, фу сно та и оби ље ин фор-ма ци ја из обла сти исто ри је књи жев но сти и књи жев не те о ри је, Вла ди мир Гво зден по ку ша ва да про на ђе раз ло ге за от пор у књи жев но сти, тра же ћи на чин да не из не се пре ци зно свој став о то ме шта је пред мет от по ра, ко је тај ко пру жа от пор, и са ко јих по зи ци ја ће се, евен ту ал но, пру жи ти от пор. Украт ко, шта се то да нас бра ни и од ко га у фор му ли са њу тог про сто ра сло бо де?

На слов пр вог по гла вља гла си „Те о ре ти са ње и не јед на кост”. Аси-ме три ја, не јед на кост, по ста ла је те ма одав но. Оног тре нут ка ка да је зва-нич но за вр ше но са ко ло ни ја ли змом, ни је за вр ше но и са ко ло ни јал ним од но си ма. Не у хва тљив у ста ре тер ми не, пост ко ло ни ја ли зам је про на шао на чи не да се пер фид ни је ба ви аси ми ло ва њем Дру гог. Кад су ин те лек-ту ал ци из тзв. тре ћег све та „до спе ли у ака дем ске уста но ве пр вог све та”

548

(на во ди Вла ди мир Гво зден ре чи Еле Шо хат)1 до шло је до ве ће ви дљи во сти тог све та ко ме су при па да ли, али на на чин ко ји је од го ва рао оп ти ци све та ко ме сад при па да ју. „Упра во због ова квог ло ци ра ња, при мет но је да пост ко ло ни јал ни кри ти ча ри кри ти ку ју пре ђа шње фор ме иде о ло шке хе ге мо ни је, али и да ма ло го во ре о са вре ме ним кон фи гу ра ци ја ма мо ћи.”2

Ка ко је мо гу ће у ова квим усло ви ма но вог ко ло ни ја ли зма одр жа ти соп стве ну кул ту ру „из над во де”? Вла ди мир Гво зден ка же: „Иа ко нас свет ро бе про жи ма, тре ба и да ље обра ћа ти па жњу на не јед на ке по ли тич-ко-еко ном ске усло ве у ко ји ма се про из во ди зна ње... Срп ска кул тур на исто ри ја до ка зу је да не јед на кост струк ту ра во ди ка то ме да се упи ње мо да до ка же мо да има мо кул ту ру, уме сто да је, уко ли ко за и ста по сто ји, жи ви мо.”3 Оста је нам да се сви за јед но про пи та мо ка ко то тре ба да жи-ви мо соп стве ну кул ту ру.

Док не од го во ри мо пре ци зни је на то пи та ње, Вла ди мир Гво зден нам суп тил но ну ди од го вор на пи та ње ка ко не тре ба да жи ви мо соп стве-ну кул ту ру. На осно ву упо тре бе јед не ре чи код Ан дри ћа, ау тор књи ге Књи жев ност и от пор иш чи та ва, а то је сна га умет но сти ре чи, мо гу ћи од го вор. У пи та њу је ен гле ска реч „su bal tern”, реч ко ја се ина че пре во ди са под ре ђе ни. Ау тор на во ди по зна ти оглед Га ја три Ча кра вор ти Спи вак под на сло вом „Can the su bal tern spe ak”. Та ко би на слов овог огле да гла-сио „Мо гу ли под ре ђе ни да го во ре”. На рав но, то им пли ци ра да под ре-ђе ни не ма сло бо ду го во ра, али Вла ди мир Гво зден код Ан дри ћа чи та јед но дру га чи је зна че ње сло бо де го во ра: „И сам бих је ве ро ват но та ко пре вео да ни сам пре не ко ли ко го ди на по но во про чи тао Ан дри ће ву при-чу ’Цр вен цвет’ (1951). Ме сто и вре ме рад ње од но си се на Бо сну у вре ме Ау стро-Уга р ске оку па ци је, а при по ве дач нас упо зна је са јед ним огра ни-че ним на став ни ком Ср би ном ко ји во ли да у име ап стракт не мо ћи у уче-ни ци ма уга си сва ку кли цу са мо стал но сти. Ње гов ка рак тер де ли мич но усло вља ва и по ро дич ни кон текст: ’отац му је био пи ја ни ца и на сил ник, тип сит ног, су бал тер ног, чи нов ни ка из ве ли ке и сло же не ад ми ни стра-ци је огром не ау стриј ске ца ре ви не’ [Иво Ан дрић, Ку ћа на оса ми и дру ге при по вет ке, Свје тлост, Са ра је во 1977, 153–154 – кур зив В. Г.]. Ан дрић, до бар по зна ва лац ре чи и ве ли ки сти ли ста, ни је ода брао одо ма ће не ре чи ко је је имао на рас по ла га њу (на при мер ре чи пот чи њен, по ни жен, под-ре ђен), већ се опре де лио за ту ђи цу, за нео до ма ће ни при дев су бал те ран, јер је ов де уи сти ну реч о ту ђем, прем да ни је реч о јед но став ној етич кој дру го сти, ни ти о не кој да ле кој и не по зна тој им пе ри ји.”4 У овом тре нут-ку ће мо на пра ви ти кра так екс курс до јед не лич но сти ко ја је Ан дри ћу у

1 El la Sho hat, „No tes on the ’Post-Co lo nial’”, So cial Text, No. 31/32, Du ke Uni ver sity Press, Dur ham, North Ca ro li na 1992, 103.

2 Вла ди мир Гво зден, Књи жев ност и от пор, Адре са, Но ви Сад 2015, 30.3 Исто, 36.4 Исто, 46.

549

ње го вом на ци о нал ном осе ћа њу и књи жев ном сен зи би ли те ту би ла зна-чај на. У пи та њу је, на рав но, Ње гош. Ње гош је ко ри стио у де ли ма тер мин по ту ри ца, ко ја му је, опет, до шла из ствар но сти. До шав ши из ствар но сти, та реч је по ста ла је дан од кључ них пој мо ва у Гор ском ви јен цу. При те шњен са две стра не, Ње гош је, као и Да ни ло, мо рао да бу де др жав ник. С јед не стра не су се на ла зи ле по ту ри це („Цр ну Го ру по ко рит не мо гу, / ма ни ка-ко, да је са свим мо ја: / с њи ма тре ба ова ко ра ди ти; / па им по че де мон ски ме си ја / ла жне вје ре пру жат по сла сти це..”), а с дру ге стра не су се на ла-зи ли они ко ји су же ле ли да се све ре ши од мах, на пре чац, не ма ју ћи разу-ме ва ња за „ха мле тов ску раз го вор ност” (То мас Ман) сво је нај му дри је гла ве. А нај му дри ја гла ва је и то мо ра ла да под но си. По зи ци ја др жав ни-ка, на ко јој се пе сник на шао, зах те ва ла је од ње га да до но си од лу ке ко је су у ди рект ној ве зи са оп стан ком оно га што је сам пред ста вљао, а то је мо гућ ност јед ног на ро да и јед не кул ту ре. Отуд оне бла го иро нич не ре чи Вла ди ке Да ни ла упу ће не и игу ма ну Сте фа ну, ко ји је „под гре јан ви ном” го во рио „вру ће” ми сли: „Ма ло си се ђе до угри јао / па пре чи шћаш сви јет на ре ше то”. Да кле, с јед не стра не по ту ри це у кул ту ри, а с дру ге стра не они ко ји има ју вру ће гла ве. Да ни ло, млад и осе тљив, ме ђу њи ма тра жи ме ру за кул ту ру соп стве ног на ро да. Онај из чи је је гла ве и ср ца из ра стао Да ни ло она кав ка кав је на ма по слат у бу дућ ност знао је ка ко му је и тра-жио је умет нич ки из раз за свој лич ни бол, за свој от пор. Да се сад још јед ном вра ти мо Ан дри ће вом ју на ку. Ау тор књи ге Књи жев ност и от пор кроз при мер из Ан дри ће ве при че иш чи та ва мо гућ ност под ре ђи ва ња, дру га чи јег од оног ко је су „хва та ли” ста ри тер ми ни. „Иа ко ми је овај фик ци о нал ни лик зе мљак, не же лим да га слу шам, бе жим од ње га и од сва ке але го ри је, јер ми се чи ни да је он, слич но као и ње гов син, пост-ко ло ни ја лан и под ре ђен на је дан са свим ужа сан на чин.”5 Ова ква вр ста под ре ђи ва ња не ће по ста ти пред мет пост ко ло ни јал не те о ри је. Ау тор ка же: „Али не ве ру јем да би пост ко ло ни јал на те о ри ја во ле ла да се њи ме ба ви. Ка ко про го во ри ти у име го спо ди на Чо кр ља но ви ћа? Пи та ње је шта би смо све ви де ли у та квом огле да лу. Ме ђу тим, да ли ми мо же мо да окре не мо гла ву и да до зво ли мо се би да се не ба ви мо овом те мом?6

По во дом мо гућ но сти ко је нам је у на сле ђе пре да ла аван гар да, Вла-ди мир Гво зден ка же: „Ес ха то ло шка еро зи ја хо ри зон та оче ки ва ња је ду бо-ко по ли тич ка и за пра во је знак кри зе де мо кра ти је. Де мо крат ске кул ту ре би, оп стан ка ра ди, тре ба ло да има ју по тре бу за ме ха ни зми ма ко ји им до-пу шта ју да бу ду уз не ми ре ни, ис пр о во ци ра ни, пре и спи та ни, кри ти ко ва ни, да им се, про сто го во ре ћи, ус про ти ви на ва нин сти ту ци о на лан на чин.”7

5 Исто, 47.6 „Ако чо век ко ји де лу је не фи ло зо фи ра, или ако фи ло зоф не де лу је, он да

ра су ђи ва ње не ва ља”, Алек сан дар Ко жев, Ка ко чи та ти Хе ге ла, „Ве се лин Ма-сле ша”, Са ра је во 1964, 441.

7 В. Гвозден, нав. дело, 81.

550

На рав но, ово све под усло вом да по сто ји не што што на зи ва мо де мо кра-ти јом. Та да би смо мо гли да го во ри мо о кри зи де мо кра ти је. Да кле, та да би смо мо гли да раз го ва ра мо о не че му што по сто ји, али је до шло до од-ре ђе них ис кли зну ћа, иш ча ше ња итд. Да ли ће мо да се пра ви мо да де мо-кра ти ја по сто ји, или ће мо да са гле да мо ка ко то љу ди до би ја ју от ка зе, ка ко се до ла зи до по сла? Ко ли ко про це на та гла сач ког те ла би ра сво је пред став-ни ке? Тек ка да пре ста не мо да иг но ри ше мо исти ну, мо же мо да го во ри мо и о умет но сти. Тек та да мо же мо да го во ри мо о мо гућ но сти умет но сти. Књи жев ност, а чи ни ми се умет ност уоп ште, суб вер зив на је де лат ност. Ње на суб вер зив ност, ме ђу тим, не сме да на ве де љу де да па ле и раз би ја ју. Ње на суб вер зив ност, та ко ђе, не сме да ин си сти ра ни на еска пи зму. Умет-ност сад, ви ше не го ика да, мо ра да нас до зо ве уме ре но сти. Да нам от кри је уме ре ност ко ја да је ле ги ти ми тет от по ру. Та ко што ће нам по но во от кри ти са мо кри ти ку, та ко што ће нам по ну ди ти огле да ло, та ко што ће нам је-зи ком по но во све до чи ти о ле по ти. По себ ној, на шој ле по ти. Из истог оног раз ло га из ког се аван гар да су прот ста вља ла ин сти ту ци ји умет но сти: „Иде ал но по сма тра но, кон цепт аван гар де се бо рио, кроз от пор пре ма ин сти ту ци ји умет но сти као це ли ни, за раз об ли ча ва ње по рет ка про из-вод ње исти не.”8

Са мо на из глед па ра док сал но, кад се књи жев ност др жи по да ље од по ли ти ке, она оства ру је и ту сво ју, опет не нај ва жни ју функ ци ју. Али она та ко, кад се др жи по да ље од по ли ти ке, оства ру је не што што јој омо-гу ћа ва да не по ста не го ри во те ку ћој по ли тич ко-еко ном ској хе ге мо ни ји. Књи жев ност ства ра ле по ту. Та ква ле по та не свар љи ва је по ли тич ко-еко-ном ским че љу сти ма. Оне не зна ју шта би са та квом ле по том. Јер је та ле-по та ме ра. А њи ма тре ба ле по та ко ја је не у ме ре на. Њи ма тре ба ле по та ко ја је не за до вољ на. Она ну ди сми рај, окре ну тост ка се би, а њи ма тре ба ле по та ко ја же ли да бу де екс тра вер то ва на. Она ре чи ма по слу жу је уми-ре ност ко ја вам да је енер ги ју за са мо о ства ри ва ње, за ин ди ви ду а ци ју, да је вам на ду, ви зи ју. А то је про стор ко ји је ван до ма ша ја ба нал ног жи во та и агре сив но сти ле по те са бил бор да. Књи жев но шћу не мо же те учи ни ти ни шта. С дру ге стра не, књи жев ност, ипак, не че му слу жи. Бо рио се Киш чи та вог жи во та да књи жев ност, сво је пи са ње, ускла ди са овом дру гом ре че ни цом, има ју ћи на уму ону пр ву. У тој ра зли ци по тен ци ја ла на ста-ја ла је, не са мо ње го ва, умет ност.

Где је ме сто књи жев но сти у но во на ста лим окол но сти ма? Ко ја је уло га от по ра? Вла ди мир Гво зден да је је дан од мо гу ћих од го во ра ци ти-ра ју ћи Вла ди ми ра Та си ћа: „Ка ко, да кле, пру жи ти от пор опи са ним ло кал-ним и гло бал ним про це си ма? Од го вор нам да је Вла ди мир Та сић: ’От пор је упра во оно што те о риј ски огра нак хе ге мо ни је пред ста вља као уза луд ну

8 Исто, 80.

551

бе сми сли цу: еман ци по ва но пи са ње, ам би ци о зно и од ва жно пи са ње, чи та ње и кри ти ко ва ње, уче ње од нај бо љих и ства ра ње хи брид не књи жев-но сти у нај бо љем сми слу ре чи, али ко ја је ре а ли зо ва на на свом је зи ку, жи ви у том је зи ку, и не ба ца за вид не по гле де на ме диј ски успех у ме тро-по ли’ [Владимир Та сић, Уда ра ње те ле ви зо ра: ко ле ба ње пост кул ту ре, Адре са, Но ви Сад 2009, 110]”9, а као анекс и ко мен тар Вла ди мир Гво зден до да је: „Сви зна мо да се ме тро по ли не мо гу упу ћи ва ти зах те ви са мар ги-не (не мој мо нео д го вор но не го ва ти ту илу зи ју), али на на ма је да пи ше мо као да смо рав но прав ни, а не као да смо уро ђе ни ци ко ји во де бе сми сле не кул тур не ра то ве за крат ко трај ну и сум њи ву пре власт. Хај де да пи ше мо као да смо од ра сли, а не она ко ка ко оче ку је учи те љи ца ко ја, ка ко ми се чи ни, не ве ру је ви ше мно го у нас, без об зи ра да ли је, на да ју ћи се да ре-ше ње за те шке окол но сти још увек па да ју са не ба, зо ве мо На ци ја, Исто-ри ја, Им пе ри ја.”10 Да ли учи те љи цу ствар но ни је бри га за нас, од но сно не ве ру је ви ше у нас? Мо жда та учи те љи ца, да про ши ри мо ме та фо ру, од нас из ну ђу је јед ну вр сту тек ста ко ја је ди рект но са моу би лач ка по наш та ле нат? И не, он да, са мо по наш та ле нат не го по оп ста нак кул ту ре. Мо-жда по ста је мо су бал тер ни, а да то га ни смо ни све сни?

По треб но је про на ћи у но вим окол но сти ма мо гућ ност за ста ре иде а ле. По треб но је из но ва про ми сли ти по јам исти не. Та ко ђе, на ше нео се тљи ве очи је по треб но из ле чи ти од кон стант ног гле да ња у фа сци-на ци је. Као што је, на при мер, де мо кра ти ја. За тим, пој мо ве на у ке и обра-зо ва ња ли ши ти ко мер ци јал не свр хе, од но сно окре ну ти их њи ма са ми ма, од но сно чо ве ку. По но во спо зна ва ти ра ди спо зна је са ме. По треб но је, ка ко је то го во рио Ле шек Ко ла ков ски, обра ти ти се исто ри ји, да би смо за хва-љу ју ћи на шим пре ци ма ви де ли и сво ју ру жно ћу и сво ју ле по ту. Је ди но та ко се мо же мо отрг ну ти мо но по ли за ци ји на ших по гле да од стра не ве ли ких кор по ра ци ја и раз би ти илу зи ју да по ну да не иза зи ва по тра жњу, да учи те љи цу ни је бри га. Све то, из ме ђу оста лог, да не би смо до шли у си ту а ци ју као Че хо вљев про фе сор Се ре бр ја ков, да не по зна је мо умет ност за то што не по зна је мо жи вот. С дру ге стра не, да не би смо од умет но сти пра ви ли пам флет. Та да мо же мо да го во ри мо о от по ру.

Не над СТА НО ЈЕ ВИЋ

9 Исто, 115. 10 Исто.

552

О ВРЕД НО СТИ МА, ЗА ПРА ВО

Не над Ни ко лић, Про бле ми са вре ме не књи жев не исто ри је: кри тич ка про-ле го ме на за об но ву на ци о нал них књи жев но сти и њи хо вих исто ри ја, Ака дем ска књи га, Но ви Сад 2015

Да не ким чу дом жи ви мо у све ту у ко ме би про пе де у тич ки раз лог за пи са ње рас пра ва о исто ри ји те о ри је књи жев не исто ри је био су ви шан, сту ди ја Не на да Ни ко ли ћа мо гла би се чи та ти као аван ту ри стич ки ро ман. Ње гов би си же по чи њао ти ме што се за јед но са по ма ло ег зо тич ном ју на-ки њом, у тре нут ку пе ри пе ти је, пи та мо ка ко се све ово до го ди ло, али би се и ње не аван ту ре – ар гу мен та ци ја ове књи ге – мо гле пра ти ти с ми ром по уз да ња у уо би ча је ни крај та квих при ча. Да тај свет ни је наш рас кри-ва се већ у уво ду, где нас ау тор су о ча ва са тра ди ци јом „нео ба ве ште но сти и не за ин те ре со ва но сти” на ше ака дем ске за јед ни це ка да су у пи та њу ства ри те о ри је и тер ми но ло ги је књи жев не исто ри је. Ва жност пи та ња ко је по кре ће ар гу мен та ци ју књи ге чи та лац мо же да пре по зна већ и у ути ску да га да нас за пра во пре за па њу је уче шће Хан са Ро бер та Ја у са на ску пу о функ ци ји и ре цеп ци ји књи жев ног де ла у ор га ни за ци ји Ин сти-ту та за књи жев ност 1967. го ди не не го из о ста вља ње два зна чај на исто-ри ча ра књи жев но сти, Јо ва на Де ре ти ћа и Ми ло ра да Па ви ћа, са ску па о књи жев ној исто ри ји Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти ско ро 20 го ди-на ка сни је. То сту ди ју Не на да Ни ко ли ћа на са мом по чет ку чи ни не са мо књи жев но на уч ним ге стом већ и ге стом кул тур не по ли ти ке.

Ни ко лић се ба ви но вим еле мен том књи жев ног жи во та у по след њих 25 го ди на, про це сом „об на вља ња ин те ре со ва ња за те о ри ју књи жев не исто ри је, ко је је во ди ло ства ра њу тран сна ци о нал них исто ри ја књи жев-них кул ту ра”. У ње му је уо че на про ме на на чи на на ко ји су на ци о нал не књи жев но сти и њи хо ви кул тур ни кон тек сти пред ста вље ни у од но су и на на ци о нал не и на ком па ра тив не исто ри је књи жев но сти. Ау тор ма пи ра овај про цес ана ли за ма чвор них та ча ка ње го вог раз во ја – два збор ни ка те о ри је књи жев не исто ри је и јед ног, од но сно два збор ни ка са мих исто-ри ја (Пре и спи ти ва ње књи жев не исто ри је: ди ја лог о те о ри ји из 2002, ко ји су уре ди ли Лин да Ха чен и Ма рио Вал дес, њи ме при пре мље ним књи-га ма Књи жев не кул ту ре Ла тин ске Аме ри ке (2004) и Пи са ње књи жев не исто ри је: ода бра не сред њо е вроп ске пер спек ти ве (2006) Дар ка До ли на-ра и Мар ка Ју ва на и че тво ро том ним збор ни ком Исто ри је књи жев них кул ту ра Ис точ но-сред ње Евро пе, уред ни ка Мар се ла Кор нис-По у па и Џо на Ној ба у е ра, до вр ше ног 2010. го ди не).

Ово ин те ре со ва ње отво ре но је кра јем ше зде се тих го ди на у кри зи тра ди ци о нал не, и по ле ми ци Ре неа Ве ле ка и Хан са Ро бер та Ја у са о мо гућ-но сти но ве књи жев не исто ри је. Кроз њи хо ве се ста во ве Ни ко лић еле гант-но кре ће ука зу ју ћи на га да ме ров ско по ре кло и ри ке ров ско ис хо ди ште

553

Ја у со ве кон цеп ци је, али и, још ва жни је, на улог због ко га Ве лек би ра да оспо ри мо гућ ност за сни ва ња књи жев не исто ри је на дру га чи јим те ме љи-ма – очу ва ње уме сто пр о бле ма ти за ци је суп стан ци јал но сти књи жев но сти као по себ не умет но сти. Да је из бор да се на овом ме сту за поч не из ла га ње о овим про бле ми ма кра јем два де се тог и по чет ком два де сет пр вог ве ка до бар по ка зу је се и ти ме што се у ње му већ на чел но на ла зе сва мо гу ћа ре ше ња по чет ног су ко ба, а Ве ле ко ва си ту а ци ја из гле да па ра диг мат ска за мо ме нат из бо ра ко ји се мо ра на чи ни ти.

Два су основ на про бле ма тра ди ци о нал не исто ри је књи жев но сти цен трал на за ана ли зи ра не при сту пе: при по вед ност књи жев но и сто риј ске при че и из бор и уте ме ље ње вред но сти ко јом се та ква при ча ва ли ди ра. У оба слу ча ја по вла чи се и на сил но би ва из бри сан по јам на ци је, што отва ра про стор за ма ње или ви ше при кри вен рад иде о ло ги је, во ђен уна-пред про пи са ним мо рал но-по ли тич ким иде а лом пост на ци о нал но сти. У пр вом сте пе ну, пре ки да ње ве за из ме ђу две кључ не тач ке во де до ок си-мо рон ских кон стру ка та „ма њин ске исто ри је књи жев но сти”, од но сно „хи пер тек сту ал ног ар хи ва”, у ко ји ма књи жев но и сто риј ске при че пре ста-ју да бу ду исто ри је у сми слу про сто ра у за јед ни ци де љи вог, осми шље ног го во ра о (књи жев ној) про шло сти, отво ре но или при кри ве но оста вља ју ћи иде о ло ги ји да дик ти ра њен ток и по жељ ни сми сао. По че так дру гог сте-пе на Ни ко лић ло ци ра у од у ста ја њу Ма ри ја Вал де са од ри ке ров ски за сно-ва не кон цеп ци је ефек тив не књи жев не исто ри је, би ра ју ћи иде о ло шки циљ пост на ци о нал но сти као кров ни кри те ри јум пи са ња књи жев но и сто риј ске при че уме сто хер ме не у тич ког зах те ва за ре де фи ни са њем пој ма на ци о нал-не књи жев но сти пред ко ји га те о риј ско про ми шља ње до во ди. У ко нач-ном ис хо ду – ка кав се де таљ но ис пи ту је на при ме ру Исто ри ја књи жев не кул ту ре Ис точ но-сред ње Евро пе – уз фун да мен тал ну не за ин те ре со ва-ност за исто ри ју, обе сми шље на је са ма књи жев ност и све де на на ин стру-мент за на ме та ње по жељ не по ли тич ке ви зи је. То су иде је „за пад ног ли бе ра ли зма, гло бал ног ка пи та ли зма и Џор џа Со ро са”, са им пе ра ти вом про ме не кул тур ног иден ти та на ци ја. У оба слу ча ја нео п ход но је на ци ју све сти на са мо је дан об лик раз у ме ва ња овог фе но ме на, суп стан ци ја ли-стич ки, ор ган ски и за тво рен, да би се као та ква од ба ци ла, от кри ва ју ћи у укла ња њу „из ми шље ног не при ја те ља” ко нач ни циљ свог про јек та.

Све ово сту ди ју Не на да Ни ко ли ћа чи ни и по ли тич ким ге стом. На су прот ана ли зи ра ном, у за кључ ном те о риј ском уоп шта ва њу Ни-

ко лић ну ди за ла га ње за хер ме не у тич ку књи жев ну исто ри ју ка кво је већ кон цеп ту а ли зо ва но у ње го вој прет ход ној књи зи, над књи жев но и сто риј-ском ми шљу Јо ва на Де ре ти ћа. Она је зах тев за за вр ше ном, отво ре ном, исто ри јом као про сто ром са мо ра зу ме ва ња, чи ји се сми сао об ли ку је у осло вља ва њу про шло сти као тра ди ци је за јед ни це чи ји се осе ћај за јед ни-штва на њој те ме љи, са осве шће њем кон стру и са но сти али и не из бе жно-сти ње ног при по вед ног ка рак те ра. Та кво ње но осми шља ва ње по ка зу је

554

се као ме сто по твр де вред но сти књи жев но сти, не са мо у раз у ме ва њу за што је „кон цепт на ци о нал не књи жев но сти ну жан да би ком па ра ти сти-ка има ла сми сла” већ омо гу ћа ва њем да њен сми сао не оста не трај но нем, јер је тек та ко мо гу ће по ста ви ти јој пи та ња ко ја су за нас бит на.

О ау то ро вој сен зи бил но сти и за не до стат ке, али и о све сти о раз ло-зи ма због ко јих се из бор чи ни на сва ком ко ра ку пи са ња књи жев но и сто-риј ске при че, до бар се увид сти че ста вља њем на по ре до прет ход не ау то-ро ве књи ге, Ге о ме три је про шло сти. Ба ве ћи се кри тич ки у њој та ко ђе не са вр ше ним, књи жев но и сто риј ским оства ре њи ма Јо ва на Де ре ти ћа, али не са вр ше ним та ко да оста ју и исто ри ја, и исто ри ја књи жев но сти, Ни ко лић обе ма књи га ма опи су је две по ло ви не кру га у ко ме се де таљ но из ла жу не са мо пи та ња уну тар про бле ма ка ко је књи жев на исто ри ја мо гу ћа већ се у ње му и по твр ђу ју књи жев ност и књи жев на исто ри ја као вред но сти.

У то ме се огле да уте ме ље ност и по ли тич ког ге ста ко ји ни је тек су-прот ста вља ње јед не иде о ло шке по зи ци је дру гој. Ин си сти ра ње на пој му на ци је ни је ар гу мен то ва но ње ним на сле ђе ним зна ча јем по те клим из по-след ња два ве ка исто риј ског раз во ја иде је шта књи жев ност је сте, иа ко је за нас она кључ но об ли ко ва на упра во из те ис пре пле те но сти. Уме сто то га, отво ре ност да се на кра ју за пи та и о мо гућ но сти од у ми ра ња и иш че-за ва ња на ци ја по ка зу је спрем ност ове сту ди је да и са ма бу де спе ци фич-на књи жев на (и)сто ри ја, об ли ко ва на упра во на на че ли ма ко ја те о риј ски раз ма тра, по ле мич ки пре чи шћу је и хер ме ну тич ки про бле ма ти зу је.

Ду ња РАН ЧИЋ

СЕ ВЕР, МЕ ТА ФО РА КО ЈА ДИ ШЕ

Гор да на Ђи лас, Се вер, уда љен звук, На род на би бли о те ка „Сте фан Пр во вен-ча ни”, Кра ље во 2015

Да би се ту ма чи ла по е зи ја, мо ра ли се би ти пе сник?! Чи ни ми се да је ипак „са мо” до вољ но да сти хо ви ре флек ту ју ону то пло ту ко ју по се ду ју ве ли ке ми сли/иде је умрт вље не на па пи ру, а ожи вље не сва ким но вим чи та њем, па да по ста ну ин спи ра ци ја јед ног ту ма че ња. А сти хо ви Гор да-не Ђи лас гре ју чи та о че ву ми сао чак и ка да на зив ње не пе снич ке зби р ке гла си Се вер, уда љен звук. Та то пло та, ко ја ши ри асо ци ја тив но по ље ре ци пи јен та, про ис ти че из от кро ве ња ко је чи та лац осе ћа ка да чи та сти-хо ве ко ји, усред сре ђу ју ћи се на ин тро спек тив но, нај бо ље опи су ју при-род но окруж је и обрат но – сти хо ви ко ји го во ре ћи о на ту рал ном за пра во ни јан си ра ју све ме не ду ше. На та квој вр сти по е тич ког ре ци про ци те та

555

по чи ва и ова пе снич ка зби р ка, при че му Гор да на Ђи лас, ну де ћи сво ју ви зи ју све та око се бе и све та у се би, за пра во пот цр та ва чи та о цу при сне и по зна те гра ни це, ко је тек у пе сни ки њи ној је зич кој ма ни фе ста ци ји до-би ја ју сна гу но вог, иа ко већ по зна тог, и дру га чи јег, иа ко су штин ски исто-вет ног на ма. Јер, ка ко дру га чи је до жи ве ти сти хо ве по пут ових: „Па се обла ци у том чу ду чи не / Као је ди ни пут у ко ји се мо жеш / По у зда ти / Веч но про мен љи ве бе ли не / Пре ли ва ју се у ра зним об ли ци ма / И та веч-ност ко јом си у кре та њу по да рен, да је осе ћај / Из ме ште но сти и не ке све-оп ште прав де / Ко јој се увек мо жеш вра ти ти” (стр. 9).

Но, та кве ка рак те ри сти ке, ко ји ма су по твр да на ве де ни сти хо ви, већ ве зу је мо за ства ра ла штво Гор да не Ђи лас. Али шта је то што зби р ку Се вер, уда љен звук из два ја и што јој на тај на чин им пу ти ра осо бен пе снич ки ква ли тет, јер ка ко Ми хај ло Пан тић твр ди (а ту тврд њу упо тре бља ва упра во при ли ком ана ли зи ра ња јед не од пе снич ких зби р ки Гор да не Ђи лас – Зве зда ју га): „...по е зи ја, она истин ска, су штин ска, нај ду бља је зич ка умет ност, мо ра не пре ста но да нас др жи буд ним, да нас из не на ђу је.”1 Раз лог за та кву ана ли тич ку не са ни цу при су тан је већ у на сло ву ове пе-снич ке зби р ке. Кон крет ни је ре че но, од ред ни ца се вер да ће овој већ по-твр ђе ној пе сни ки њи јед ну но ву бо ју, нов ин тен зи тет и нов иден ти тет, а чи та о ца ће по да ри ти буд но шћу, јер ће се вер са свим сво јим ли ци ма зна че ња не пре ста но чи та о ца из не на ђи ва ти.

Да би смо об ја сни ли зна чај од ред ни це се вер и ње ну ком плек сност мо ра мо иза ћи из те о риј ских окви ра де фи ни са ња стил ских из ра жај них сред ста ва и ре ћи сле де ће: ме та фо ра по ста је але го ри ја ка да до би је вла сти-ти жи вот. Из то га пак про ис хо ди да ме та фо ра сво ју успе шност на ро чи то по твр ђу је ка да до би је сра зме ре але го ри је. Kњига на сло вље на тро реч јем Се вер, уда љен звук упра во је по твр да јед не успе шне ме та фо ре. Јер, хлад-но ћа ко ја жи ви у аку сти ци на сло ва од је ку је чи та вом пе снич ком зби р ком и кон ден зу је се у сра зме ре јед не але го ри је.

У том по гле ду, мо же мо из дво ји ти већ пр ву пе сму под на сло вом „Без љу ба ви”, чи ја нам са же тост до зво ља ва да је овом при ли ком на ве де мо у це ло сти: „Па да ла је на лик на ки шу / Не пре кид но та ми сао / Да је свет у ко јем сам се за те кла / Свет опор и без љу ба ви / Ње го ви хлад ни до ди ри / Пре тво ри ли су се у јед ном тре нут ку / У про вид ни али и не ја сни плашт / Ко ји нас све пре кри ва” (7). Ако би смо за не ма ри ли на слов пе снич ке зби р-ке, ова пе сма/стро фа, у ко јој пе сни ки њи но оби та ва ње на овом све ту, озна-че но као за ти ца ње, нео до љи во под се ћа на оно ди сов ско па да ње у ње га – не би има ла своју истин ску ди мен зи ју и сна гу. Хлад но ћа ко ја им пли цит но про ис ти че из опо рог све та, без љу ба ви, ње го ви хлад ни до ди ри, као и гла-го ли „па да” и „пре кри ва”, се ман тич ки по тен ци јал цр пе из на сло ва ове пе снич ке зби р ке. На тај на чин, се вер пре ва зи ла зи сво је ге о граф ске окви ре

1 Ми хај ло Пан тић, „Ма ли тре ну ци три јум фа над про ла зним”, у: Гор да на Ђи лас, Би ла сам по слу шно др во, Orp he us, Но ви Сад 2012, 12.

556

и по ста је све про жи ма ју ће осе ћа ње у зби р ци. То је по е те са екс пли цит но и на зна чи ла у пе сми чи ји на слов гла си као и на слов ове пе снич ке зби р ке, сле де ћим ис ка зом: „Се вер, ши ри од свог ге о граф ског ли ца” (35).

У од ре ђе ним пе снич ким на ле ти ма пе сни ки ња ће има ти по тре бу да чи та о че вом (сл)уху при бли жи зна че ње да ле ког зву ка – се ве ра, па ће та ко у пе сми „Трам па” на пра ви ти сле де ће по ре ђе ње: ,,Раз ли ке, ко оштри пре-ле ти Се ве ра / У свим кра је ви ма све та јед на ко бо ле” (16). У пе сми „Се вер/Ни ко” по е те син глас ар ти ку ли са ће се у још екс пли цит ни јем ма ни ру. Да кле, у на слов ном од ре ђе њу на ве де не пе сме Гор да на Ђи лас ста ви ће знак екви-ва лен ци је из ме ђу пој ма ко ји упо р но про ма тра мо и ко ји упо р но на ме ће но ва зна че ња и од рич не за ме ни це. Та ква јед на кост до сти же сво ју кул ми-на тив ну се ман тич ку тач ку у са мој са др жи ни ове пе сме, и то у сти хо ви ма у ко ји ма је по ја шње но ко сто ји иза за ме ни це ко ја од ри че, а са мим тим и иза ге о граф ске од ред ни це ко ја има по вла шћен (по е тич ки) ста тус у овој збир ци: „Би ва ло је као да ћеш сва ки час / Ба ну ти пре да ме а ја ћу ти ре ћи / Да сам Ни ко / По вер љив но си лац / Веч них исти на” (22). Д а кле, иза за ме-ни це ни ко кри је се лир ски су бје кат. Мо ме нат са мо и ден ти фи ка ци је увек је на ро чи то дра ма ти чан у свим ви до ви ма умет но сти. Јер, по сред ством умет-но сти чо век де ми сти фи ку је свет ко ји га окру жу је, а ка да у том све ту про-на ђе се бе, он да то пред ста вља вр ху нац (са мо)спо зна је. Та ко се вер, уда љен звук по ста је уну тра шњи от ку цај. А има ли дра ма тич ни је са мо спо зна је од за ме ни це ко ја од ри че су бјек та – ни ко и по е тич ни је од име ни це ко ја пре кри ва сти хо ве у чи та вој зби р ци, мо ди фи ку ју ћу им зна че ње – се вер.

Мо же мо ре ћи да се ме та фо ра се ве ра рас плам са ва у ме лан хо лич ном то ну ове зби р ке: „Кад кли знеш, зна ћеш / Да су ти да ро ва ни ти да ни / Не-по врат но / И у њи ма не ки до га ђа ји / Ко ји ма ћеш би ти по ве ден / На ду го пу то ва ње / Ко је се зо ве не спо кој / По ра жен и не спо со бан да се / Би ло че му ра ду јеш” (11). Та ко се вер по ста је ре флек си ја ко ја ин спи ри ше и ти-шти. Осим то га, се вер је и ста би лан кон сти ту тив ни еле мент ове пе снич ке зби р ке, што се ре флек ту је и на ње ну по де лу по ци клу си ма, ко ји гла се: „45° N”, „За да ле ким Се ве ром”, Се вер, уда љен звук” и „Плач, од го вор”. При том је, да кле, на зив по след ње пе снич ке це ли не не што ма ње екс пли-цит но ве зан за на слов ове пе снич ке зби р ке.

Ка да је реч о ор га ни за ци ји стро фа, што се као хер ме не у тич ки за да-так го то во увек на ме ће кри ти ча ру по е зи је, ка рак те ри сти ка ко ју би тре-ба ло по ме ну ти је сте при мет на упо тре ба мо но сти хо ва; ти сти хо ви-стро-фе згу сну та су ми сао; у те лу пе сме де лу ју као отре жњу ју ћи дрх тај пред ли цем се ве ра. Као да су и они у том ви ду сво је по јав но сти, у том бол ном мо но, ре зул тат јед не са зре ле пе снич ке са мо ће.

Та ко се вер у збир ци по ста је ви ше слој на ме та фо ра: он је ме лан хо ли-ја, хлад но ћа, са мо ћа, раз ли ка ко ја бо ли, јед на кост ко ја ти шти; се вер је ver sus vi ven di овог пе снич ког ци клу са, але го ри ја ко ја оку пи ра чи та о че ву ми сао.

557

Ако је але го ри ја ме та фо ра про ши ре на на чи та ву пе снич ку сли ку или на чи та ву пе сму, по ста вља се пи та ње шта је он да ме та фо ра ко ја се рас пли ња ва по чи та вој пе снич кој зби р ци и чи та вом (пе снич ком) жи во ту. Не тре ба за бо ра ви ти ни по е те син за ви чај – На ко во – ко је је ге о граф ски про ма тра но се вер Ба на та. Та ко се вер за пра во по ста је ме та фо ра ко ја ди ше – стил ско из ра жај но сред ство ко је има сво ју ду бо ку уко ре ње ност у (пе-снич кој) про шло сти Гор да не Ђи лас, ко је об ли ку је и осми шља ва пре зент, а за вре ђу је и бу дућ ност с об зи ром на то да ће сна гом/то пло том свог пе-снич ког за ма ха бру ја ти ду го у чи та о че вој има ги на ци ји.

Та ма ра ЈО ВА НО ВИЋ

ОЦР ТА ВА ЊЕ ПРО ФИ ЛА ЕПО ХЕ

Алек сан дар Ћу ко вић, Кон ту ре хо ри зон та, Ју ме диа Монт, Под го ри ца 2015

Књи га са бра них ин тер вјуа Кон ту ре хо ри зон та са др жи раз го во ре ко је је но ви нар и пи сац Алек сан дар Ћу ко вић во дио са ин те лек ту ал ци ма из Ср би је, Цр не Го ре и Хр ват ске. Из ме ђу оста лих, ме ђу Ћу ко ви ће вим са го вор ни ци ма при сут на су име на по пут Ма ти је Бећ ко ви ћа, Рат ка Бо-жо ви ћа, Гој ка Ђо га, Алек сан дра Га та ли це, Алек сан дра Јер ко ва, Зо ра на Жив ко ви ћа... Па ипак, као и у сва кој књи зи ин тер вјуа у ко јој су са ку пље-ни раз го во ри са раз ли чи тим љу ди ма, и ов де се су сре ће мо са јед ним па-ра док сом. На и ме, то ком ин тер вјуа но ви нар је увек у дру гом пла ну, јер, та ко ре ћи, аси сти ра ин тер вју и са ном да из ра зи сво је ста во ве о све ту. Ипак, гле да но у це ли ни, Алек сан дар Ћу ко вић је скри ве ни глав ни ју нак сво је књи ге, јер је он тај ко ји је осми шља вао пи та ња, би рао са го вор ни ке и та ко кон ци пи рао књи гу. Сто га вре ди по ста ви ти пи та ње ка кав је по глед на свет са мог но ви на ра. Шта је то што је за јед нич ко свим ин тер вју и ма, шта је сто жер на тач ка ње го ве по е ти ке ин тер вјуа?

За по че так, за па жа мо осо би ну ко ја је рет ка у да на шњем но ви нар-ству, а то је Ћу ко ви ће ва вр ло до бра при пре ма за ин тер вјуе; не рет ко, овај но ви нар у са мом пи та њу ци ти ра не ки дру ги ин тер вју или текст ин тер-вју и са ног. Иа ко у не ким слу ча је ви ма ин си сти ра и на би о граф ским чи-ње ни ца ма, Ћу ко вић го то во про грам ски усме ра ва раз го вор у два прав ца: пр ви је ве за по ли ти ке/вла сти и умет но сти/књи жев но сти, а дру ги од нос пре ма гло ба ли за ци ји.

У пр вом прав цу пре по зна је мо им пли цит ну по ли ти за ци ју про сто ра умет но сти и ми шље ња. То што је Ћу ко вић као млад чо век овај фе но мен та ко ин тен зив но осе ћа мо же мо ве ро ват но за хва ли ти чи ње ни ци да у про це су ре кон сти ту и са ња ста рих и кон сти ту и са ња но вих на ци о нал них иден ти те та у ре ги о ну зна чај ну уло гу игра и по ли тич ка ин тер вен ци ја.

558

Ипак, овај фе но мен не би смо сме ли да све де мо са мо на гра ни це Бал ка-на. Мо гло би се ре ћи да при су ству је мо гло бал ном по ја ча ва њу при ти ска по ли тич ког у сфе ри умет но сти и ми шље ња, о че му го во ри, на при мер, ти хи про гон Пе те ра Ханд кеа, или стро го кон тро ли са на Но бе ло ва на гра-да за књи жев ност. Иа ко је Ћу ко вић у сво јим пи та њи ма углав ном ре зер-ви сан у по гле ду обра зла га ња те ве зе, ње го во лајт мо тив ско ин си сти ра ње на од но су вла сти и умет но сти им пли ци ра не сла га ње са та квом прак сом, или ма кар свест о то ме да је ва ља пр о бле ма ти зо ва ти.

Слич но се де ша ва и са про бле мом гло ба ли за ци је: те шко да не ко ко до ла зи из сфе ре ху ма ни зма мо же са ра до шћу да по сма тра тек тон ске про-ме не услед ко јих се ни во тра ди ци о нал ног гра ђан ског обра зо ва ња и по-ли тич ког уче шћа гра ђа на сма њу је, док моћ ка пи та ла по ста је све от пор-ни ја на по ку ша је да се она ма кар и ми ни мал но кон тро ли ше. Ћу ко вић ва ри ра сво ја пи та ња о гло ба ли за ци ји, али се и по ред тих ва ри ја ци ја у пи та њи ма пре по зна је за пи та ност и за бри ну тост.

Упра во ова два пи та ња хо мо ге ни зу ју књи гу раз го во ра и да ју јој по-себ ну вред ност. На и ме, да је оста ла са мо ме ха нич ки спој ин тер вјуа раз-ли чи тих са го вор ни ка, књи га Кон ту ре хо ри зон та под се ћа ла би на ме со ко је би без ко сти ју по ле гло по зе мљи. На овај на чин Ћу ко вић је срећ но ус пео да из бег не та кву опа сност: раз го во ри су до би ли, с јед не стра не, лич ну ди мен зи ју, јер се у њи ма пре по зна ју ин те ре со ва ња са мог ау то ра ин тер вјуа. С дру ге стра не, у њи ма је при сут на и епо хал на ди мен зи ја, ко ја их је нео сет но пре тво ри ла у ан ке ту о ду хов ној си ту а ци ји вре ме на.

Ре зул та ти те ,,ан ке те”, на рав но, ни су за ви си ли од но ви на ра, али ни је зго рег пр о ко мен та ри са ти их. Крат ка или не та ко крат ка би о би бли о граф-ска бе ле шка, ко јом за по чи ње сва ки од раз го во ра, по твр ђу је или бар су ге-ри ше ком пе тент ност иза бра ног са го вор ни ка (сва ки CV из гле да ,,моћ но”). Па ипак, ка да су у пи та њу епо хал на пи та ња, код ве ћи не са го вор ни ка осе ћа се не ка вр ста уз ми ца ња и опре зно сти: кри тич ки став пре ма фе но-ме ни ма да на шњи це се осе ћа, али је вр ло те шко за ми сли ти ка ко би се он мо гао пре то чи ти у не ку ја сно ар ти ку ли са ну по ли тич ку ал тер на ти ву. Јер, ако има кри ти ке, мо ра би ти и ал тер на тив ног ми шље ња и де ло ва ња; ако пак то га не ма, че му кри тич ко ми шље ње по се би? Не ко би мо жда опре-зност и де ли кат ност озна чио као му дрост; па ипак, по сто ји опа сност да му дра ми шље ња не ста ну за јед но са не му дром по ли ти ком, упра во за то што су, у крај њем слу ча ју, њен део.

Но, и по ред то га, мо же се ре ћи да је Ћу ко вић Кон ту ре хо ри зон та, на чи нио као јед ну ин те лек ту ал но по ште ну књи гу: ње го ва пи та ња су об зир на и он ни у јед ном тре нут ку не на ру ша ва диг ни тет са го вор ни ка, док су ње го ва лич на ин те ре со ва ња у до слу ху са ду хов ном си ту а ци јом вре ме на. То да је по себ ну ди мен зи ју овој књи зи раз го во ра.

Бо јан ТО МИЋ

559

П РИ К А З И ФИ Л МО ВА

ПО ШТАН СКА КО ЧИ ЈА КВЕН ТИ НА ТА РАН ТИ НА

Квен тин Та ран ти но, Под лих осам (The Ha te ful eight), САД 2015

Пр ва ствар од ко је тре ба по ћи у ана ли зи нај но ви јег Та ран ти но вог фил ма је сте сим бо ли ка бро ја осам. При се ти мо се Ку ро са ви ног фил ма Се-дам Са му ра ја (1954), ко ји чи та вим сво јим то ком сла ви хе рој ство и пра вед-ност се дам на нај ве ћу жр тву спрем них са му ра ја за рад до бро би ти јед ног ма лог и за пу ште ног се ла ко је не ми ло срд ни бан ди ти ре дов но пљач ка ју. Пла не тар на по пу лар ност ја пан ског кла си ка усло ви ла је да и Хо ли вуд же-ли да ома сти бр ке и за ра ди ко ји до лар од Ку ро са ви не иде је, па је та ко на стао чу ве ни ве стерн ри мејк Џо на Стар џи са Се дам ве ли чан стве них (1960). У оба фил ма ре ди те љи ко ри сте број се дам као сим бол ко ји пред ста вља ка ко ду-хов но та ко и фи зич ко са вр шен ство, ко је ју на ци ова два фил ма, за раз ли ку од Та ран ти но вог, не сум њи во по се ду ју. За то се Та ран ти но и од лу чу је за број осам, по што он са вр ше но од го ва ра бе сти јал ној пси хо ло шкој про фи-ли за ци ји ње го вих ју на ка, јер над ска че број се дам ко ји је, уз број три, ве-ро ват но нај са вр ше ни ја ну ме ро ло шка кре а ци ја, а по врх све га број осам не ма не ку зна чај ну и пре по зна тљи ву сим бо лич ку ко но та ци ју, па као та кав са вр ше но од го ва ра Та ран ти ну за при пи си ва ње не га тив ног сим бо лич ког зна че ња. Ма да, књи шки мољ ци зна ју да се у От кри ве њу Јо ва но вом Звер, или Ан ти христ, по ми ње као осми краљ (От кри ве ње Јо ва но во, 17: 11), па је мо жда и то би ла по тен ци јал на Та ран ти но ва ин спи ра ци ја.

Дру ги из вор око ког аме рич ки ау тор пле те сво ју при чу је сте ве стерн кла сик Џо на Фор да По штан ска ко чи ја из 1939. го ди не. На и ме, пре ма Фор-до вом при зна њу ин спи ри сан Мо па са но вом при по вет ком Дун да, филм По-штан ска ко чи ја, иа ко са да на шње тач ке гле ди шта вр ло не ко рек тан јер при-ка зу је Ин ди јан це, са свим су прот но ва лид ним исто риј ским чи ње ни ца ма, као кр во лоч не зли ков це ко ји по сва ку це ну же ле да на у де бе лом чо ве ку, од лич но ис пи ту је дух за јед ни штва на су мич но оку пље них љу ди ко ји на-сто је да са чу ва ју сво је жи во те од го ре по ме ну тих не срећ них Ин ди ја на ца--кр во ло ка. Та ко ђе, још је дан би тан филм ски и умет нич ки тер мин се ве зу је за Фор дов филм, а то је але го риј ска син таг ма брод бу да ла, по зна та још од Пла то на и ан тич ког вре ме на, ко ја озна ча ва брод за ко ји се не зна ку да пло-

560

ви, јер су сви на ње га укр ца ни у сва ђи, те не мо гу да се до го во ре око прав-ца кре та ња. Код Фор да ко чи ја пре у зи ма уло гу бро да и не ко ли ко пут ни ка ће упра во сво јом сло гом ус пе ти да пре ва зи ђу не во ље и да стиг ну до же ље-не де сти на ци је, док код Та ран ти на, иа ко се пре ци зно зна ко чи ји на мар шру-та, она због сне жне ме ћа ве не ће ус пе ти да до ђе до за цр та не ло ка ци је, те је ово још јед на успе шна ва ри ја ци ја у исто ри ји умет но сти че сто упо тре бља-ва не але го ри је. На још је дан на чин Та ран ти но во ди вр ло успе шан ди ја лог са Фор дом, ко ји по пут Мо па са на у ко чи ју сме шта нај ра зли чи ти је ка рак те-ре и пред став ни ке дру штва, док Та ран ти но пра ви ис ко рак, јер су сви пут-ни ци у ње го вој ко чи ји зли. Та ко ђе, ста ри ја два ау то ра нај ви ше па жње по-све ћу ју уло зи мо рал но по ср ну ле же не, док Та ран ти но и ов де иде у екс трем – же на у ње го вом фил му је бру тал ни уби ца и члан од мет нич ке бан де.

Дру ги филм на ко ји тре ба обра ти ти па жњу, а ко ји је пре ма Та ран ти-но вом при зна њу је дан од мо гу ћих узо ра за кре и ра ње Под лих осам, је сте сне жни ве стерн Сер ђа Кор бу чи ја1 Ве ли ка ти ши на (1968). На и ме, у овом вр ло нео бич ном фил му чи та ва рад ња је сме ште на у сне жно окру же ње, а јед на од крат ких епи зо да у фил му је сте и сце на пу ту ју ће по штан ске ко чи је на ко ју ло вац на уце не ста вља ле ше ве уби је них ла жно оп ту же них бан ди та. Очи глед но је да Та ран ти но пост мо дер ни стич ки филм ски ци ти-ра ове сце не, а та ко ђе се од лу чу је и да му раз ре ше ње у фил му бу де исто као и код Кор бу чи ја. Кор бу чи јев филм је је дан од рет ких ве стер на у ком до бро не по бе ђу је, али за раз ли ку од ита ли јан ског ре ди те ља ко ји пра ви ан ти те зу злу (Жан Луј Трен ти њан – Кла ус Кин ски), Та ран ти но кон стру-и ше филм у ком за би ло шта до бро и пра вед но на про сто не ма ме ста.

Бит но од сту па ње од кла сич ног ве стерн жан ра је сте и чи ње ни ца да уме сто оче ки ва не пуц ња ве и јур ња ве по пре ри ји Та ран ти но од лу чу је да глав ни цу рад ње свог фил ма сме сти у са мо јед ну за ве ја ну брв на ру.2 Сто га, овај филм сво јом ком по зи ци јом ви ше под се ћа на кла сич не кри ми-дра ме3,

1 И прет ход ни Та ран ти нов филм Ђан го ва осве та нај ви ше се ве зу је за Кор-бу чи јев филм Ђан го (1966).

2 Мно ги твр де да је Та ран ти но овај филм са мо за рад ка при ци о зно сти сни мио Ul tra Pa na vi sion 70 mm тех ни ком, ко ја се због сво је по де сно сти да об у хва ти ка др ом ве ли ки про стор и мно шт во љу ди нај че шће ко ри сти ла за сни ма ње исто риј ских спек та кла пе де се тих, по пут Де сет Бож јих за по ве сти или Бена Ху ра. Али иа ко је упо тре ба ова кве ка ме ре крај ње не ти пич на за сни ма ње фил ма ко ји као глав но ме-сто рад ње има са мо јед ну брв на ру, мо жда баш ту до ла зи до из ра жа ја Та ран ти но ва ге ни јал ност. Сни ма њем тех ни ком ши ро ког екра на Та ран ти но у вид ни про стор гле да о ца укљу чу је знат но ве ћи број љу ди и на тај на чин де цен тра ли за ци јом фо ку-са он ста вља гле да о ца у по вла шће но ме сто да би ра ко га ће од глу ма ца да по сма тра, а, ако је до вољ но вешт, мо же и да пра ти по кре те свих глав них ак те ра фил ма.

3 Ов де сва ка ко тре ба спо ме ну ти Ага ту Кри сти и ње ну књи гу Де сет ма лих цр на ца, као и филм Ан дреа де То та Дан од мет ни ка (1958), ко ји су та ко ђе вид но ути ца ли на Та ран ти на. Ага та Кри сти пре вас ход но због на чи на на ко ји глав ни ју на ци фил ма утвр ђу ју ко је отро вао ка фу, док је филм Дан од мет ни ка, ко ји је та ко ђе сме штен у сне жно окру же ње и др жа ву Ва јо минг, нај ви ше по слу-жио као ин спи ра ци ја за кре и ра ње ли ка раш чи ње ног ко њич ког офи ци ра, као и за иде ју о не мо гућ но сти на пу шта ња не ког ме ста услед на до ла зе ће ме ћа ве.

561

што је аме рич ком ау то ру и би ло ну жно по треб но јер је са мо на тај на чин, у ску че ном про сто ру, мо гао та ко до бро да из ни јан си ра зли ко вач ке пси-хо ло шке пор тре те сво јих ли ко ва. Због го то во кла у стро фо бич ног ме ста рад ње, али и због че сте упо тре бе ре тро спек ци је, овај Та ран ти нов филм нај ви ше под се ћа на ње го ве Улич не псе, ко ји су га уве ли на ве ли ка вра та у свет Хо ли ву да. За раз ли ку од ур ба не сли ке Аме ри ке, на ко ју на и ла зи мо гле да ју ћи Улич не псе, рад ња Под лих осам сме ште на је у вре ме не по сред-но на кон Гра ђан ског ра та. То ни је ни ма ло слу чај но, јер по ред то га што ју на ке од ли ку је пот пу но од су ство ети ке и са о се ћај но сти пре ма бли жњем свом, Та ран ти но још ви ше про ду бљу је кон фликт но по ље су че ља ва ју ћи од мах на кон кр ва вог гра ђан ског су ко ба Се вер са Ју гом, црн це са бел ци ма, не про пу шта ју ћи да при ка же ни ни по да шта ва ју ћи од нос пре ма Ин ди-јан ци ма и Мек си кан ци ма. Та ко има мо ми кро ко смич ки при каз он да шње ди вље и су ро ве Аме ри ке, у ко јој љу ди, на у че ни да је је ди ни по што ва ни за кон на За па ду за кон ја чег и за кон оруж ја, чак и сво јим по след њим тр за ји ма же ле да на чи не ма кар још је дан сви реп чин.

На ви кли смо да је Та ран ти но во нај ја че оруж је у ве ћи ни слу ча је ва ње гов сце на рио. Та кав је слу чај и са фил мом Под лих осам, у ком из ра зи-то вул гар ни и су ро ви ди ја ло зи од лич но функ ци о ни шу у ко хе рен ци ји са ка рак те ри ма љу ди ко ји их из го ва ра ју. По ред од лич них си ро вих ди ја ло га, Та ран ти но нас оба си па и че стим вр ло успе шним по ен та ма та ко ка рак те-ри стич ним за ње гов стил пи са ња, ко је ће и оне нај твр до кор ни је гле да-о це омек ша ти и на сме ја ти сво јом глу по шћу. Још јед на вр ло бит на ком-по нен та фил ма је сте и му зи ка Мо ри ко неа, ко ји је, на сву сре ћу, пре кр шио сво ју за кле тву да ви ше ни ка да не ће са ра ђи ва ти са Квен ти ном Та ран ти-ном. Пре ра див ши ме ло ди је ко је су би ле пред ви ђе не за Кар пен те ро вог Ство ра, Мо ри ко не је на пра вио крај ње не у о би ча је ну му зи ку за ве стерн, ко ја сво јим мрач ним так то ви ма са вр ше но од го ва ра си ро вој бру тал но сти Та ран ти но вог фил ма. Јед на ком по зи ци ја је чак пре у зе та и из по тен ци-јал ног са унд тре ка за дру ги део Ис те ри ва ча ђа во ла, а кр ва во-из о па че ни из глед Деј зи До мер гу (Џе ни фер Џеј сон Ли) и го ми ла љу ди ко ја по вра ћа крв око ње мо жда су још јед на Та ран ти но ва пост мо дер на игра ри ја.

На кра ју оста је да ка же мо да је филм Под лих осам, иа ко тра је ско ро три са та и иа ко је ве ћи на рад ње сме ште на у са мо јед ну про сто ри ју, бес-крај но за ни мљив и вр ло ори ги на лан. Бру тал но до бре ро ле Се мју е ла Л. Џек со на, Кур та Ра се ла, Џе ни фер Џеј сон Ли и Вол то на Го гин са и вр ло кон тро ли са но и ау тен тич но Та ран ти но во филм ско „сва што јед ство” ре-зул ти ра ло је да на кра ју до би је мо још јед ну не ис при ча ну при чу са то ли-ко спо ми ња ног Ди вљег за па да o љу ди ма ко ји би без трун ке раз ми шља ња по но во рас пе ли Ису са Хри ста, што ре ди тељ бла го и ин си ну и ра про ду-же ним ка др о ви ма Ису со вог ки па за ве ја ног у снег.

Иван БА ЗР ЂАН

562

Б ЛОГ

АН ДРИЋ БЕЗ МО СТА ИЛИ „ПЛИ ВА ТИ И ИС ПЛИ ВА ТИ!”

Ан дри ће ва при по ви јет ка „На оба ли” за вр ша ва се јед ном, на пр ви по глед, са свим обич ном ре че ни цом ко ја гла си: „Пли ва ти и ис пли ва ти”! По ме ну та ре че ни ца, ме ђу тим, има до вољ но по тен ци ја ла да око се бе ис пле те гу сто клуп ко ту ма че ња ко ја от кри ва ју ње ну по себ ност и зна чај, ка ко за за о кру же ност и по ен ти ра ње у гра ни ца ма са ме при че, та ко и за по ру ку ко ју та при ча ода ши ље и из ван гра ни ца соп стве ног тек ста; јер гра ни це тек ста ипак ни су и гра ни це при че. При по ви јет ка „На оба ли” ни је нај бо ље Ан дри ће во дје ло, али је књи жев на ча ро ли ја у њој до вољ но ја ка да за ин три ги ра и нај про ниц љи ви је чи та о це. Сем то га, те шко је по-вје ро ва ти да би је дан Ан дрић у сво јој ше зде се тој го ди ни (при по ви јет ка је об ја вље на 1952. у за гре бач кој Ре пу бли ци), у пе ри о ду ка да иза се бе има из у зет ну књи жев ну ка ри је ру и ка да при во ди кра ју сво је ре мек-дје ло, штам пао при по ви јет ку ко ју сма тра сла би јим умјет нич ким оства ре њем.

За го нет ност ци ти ра не ре че ни це мо гла би се об зна ни ти кон ста та-ци јом да се ова ре че ни ца чу је гла сно (што нам су ге ри ше уз вич ник на ње ном кра ју), иа ко, па ра док сал но, ни је из го во ре на на глас. Она, ме ђу тим, не пред ста вља тек уну тра шњи мо но лог, већ бор бе ни по клич ко ји од је ку-је у ду би ни ду ше уса мље ног рат ни ка; суд бо но сни крик во ље за бор бом ко јим се за вр ша ва при ча, али ко ји, сим бо лич но, тек тре ба да на ја ви оно што на кон при че сли је ди – бор бу са му. Ка ко би се бор бе ни по клич без са ме бор бе пре тво рио у по тро шен ур лик, мно го је ва жни је да се оно што по ме ну та ре че ни ца по ку ша ва да ан ти ци пи ра ви ди (кроз бор бу ко ја ће се во ди ти), не го да се чу је. Дру гим ри је чи ма, умје сто да ње но деј ство пре ста не на кон ње ног из го ва ра ња, она тре ба да ис пу ни и про жме ци је-ло би ће, да у пси ху по је дин ца уте ме љи и све при сут ном учи ни мо ти ви-шу ћу иде ју чи ја трај ност не ће пре ста ти ба рем за то ли ко ко ли ко тра је и бор ба; ма ка кав ис ход те бор бе био. Пре ма то ме, ре че ни ца „Пли ва ти и ис пли ва ти!” свој пу ни сми сао оства ру је тек сво јом кон кре ти за ци јом кроз дје ла ње ко је до зи ва, а не сво јим из го ва ра њем. Да је у са мој при чи из го во ре на гла сно би ла би обе сми шље на, јер ни ко сем Мар ка ко ји би је из го во рио не би мо гао да је ра зу ми је. Са овим за кључ ком раз от кри ва се

563

и сми јер у ко јем је по ме ну та ре че ни ца упу ће на: она је хи тац ко ји је ис-па љен (и ко ји се чу је) са мо из ван тек ста при по ви јет ке – хи тац ис па љен пре ма чи та о цу ко ји би мо гао да је схва ти.

На су прот по сљед њој ре че ни ци, ко јом се ин си сти ра на ци љу, на ак ци ји, бор би и ра ду, на ис пу ње но сти, сто ји бај ка пре ма ко јој Ан дри ћев пли ва ју ћи су бјект осје ћа пре зир и га ђе ње. Та квим не сва ки да шњим осје-ћа њем пре ма не че му што је са мо по се би ли је по и до бро (пре ма бај ци) Ан дрић оне о би ча ва сво ју при по ви јет ку, али то осје ћа ње мо ти ви ше из бо-ром бај ке ко ји им пли ци ра је дан дру га чи ји жи вот ни стил – стил ко ји, за раз ли ку од пли ва ња, не под ра зу ми је ва ни кав от пор во де ним стру ја ма па са мим тим ни ни ка кве на по ре, ни ка кву пу но ћу. Тај стил мо гу ће је опи са ти као плу та ње. За раз ли ку од мно гих бај ки, чи ји су ју на ци, за пра-во, ју на ци ак ци је ко ји се за њен сре ћан крај бо ре и жр тву ју ула жу ћи у ње га сво ју вр ли ну/спо соб ност, ју на ки ња бај ке о удо ви ци и злат ном пр сте-ну пре пу ште на је сти хи ји суд би не. Ње на по тен ци јал на вр ли на мо гла би да бу де вје ра у Бо га, али по што се та вје ра ма ни фе сту је са мо кроз жа ље-ње, ње на ду би на је упит на. Про на ла зак злат ног пр сте на са дра го цје ним ал ма зом у утро би мла ди це за удо ви цу и ње ну по ро ди цу зна чио је спас од си ро ма штва, али ни ко у тој бај ци ни је но си лац на гла ше не вр ли не или во ље, ни је ју нак ак ци је већ плу та ју ћи су бјект ко ји се пре да је, су бјект због чи јег кра ја мо же мо би ти срећ ни, али ко ји не мо же пред ста вља ти узор ни за ври је ди ти ди вље ње. Мар ков ани мо зи тет пре ма бај ци, ме ђу тим, не про из и ла зи из ње са ме већ из ње го вог уо ча ва ња ње не ве зе са сви је том ко ји је при по ви је да, ве зе са жи во том и љу ди ма ка кви га окру жу ју и ка кве по зна је, сре ди ном у ко јој од ра ста, са ње го вим оцем и ње го вим стри цем. То су љу ди ко ји су иза бра ли да жи ве ли ни јом ма њег от по ра, да плу та ју и са ња ју о злат ном пр сте ну, умје сто да се за ње га бо ре. Сце на у ко јој при-ча ње бај ке има обр ну то деј ство, сце на у ко јој бај ка умје сто слу ша о ца успа вљу је при по вје да ча, от кри ва јед ну ту жну исти ну о то ме због ко га се она уоп ште при ча: због оних ко ји је при ча ју, умје сто због оно га ко ји је слу ша. Она је њи хо ва жа ло сна те ра пи ја, њи хо во сред ство за сми ре ње ко је оправ да ва њи хо во плу та ње / њи хо ву пре да ју и утје ха ко ја про ду жа ва на ду да злат но пр сте ње па да с не ба. Умје сто та квог „ро бо ва ња жи во ту” Мар ко од лу чу је да жи ви: да ис пли ва сво ју бај ку. Јер бај ке се не плу та ју. Оне се ис пли ва ва ју.

Са да је већ одав но по ста ло ја сно да су ри је ка и пли ва ње ка кве сре-ће мо на по чет ку при по ви јет ке са по сљед њим Мар ко вим ско ком до би ли но ва зна че ња: ри је ка ви ше не пред ста вља са мо ге о граф ски фе но мен или град ско ку па ли ште, већ се тран сфо р ми ше у ме та фо ру јед ног су ро вог жи во та чи јим је стру ја ма, ви ро ви ма и бр за ци ма Мар ко од лу чио да се су пр от ста ви пли ва њем, умје сто да им се пре да плу та њем. Ме ђу тим, пли ва ње као кон цепт от по ра пр ко си и не че му што Ан дри ће ва при по ви-јет ка пре ћут ку је, а до че га плу та ње, при је или ка сни је, не ми нов но до-

564

во ди – бес по врат ном по то ну ћу. Та ко при по ви јет ка пред чи та о ца по ста-вља из бор ко ји му ну ди и сам жи вот: да пли ва и ис пли ва или да плу та и по то не.

Ве ли чи на Ма р ко вог ско ка, ве ли чи на Мар ко вог пли ва ња је, ме ђу-тим, у то ме што је он од лу чио да за пли ва он да ка да је све по то ну ло. Или ка да су сви ми сли ли да је по то ну ло.

Сим бо ли ка пли ва ња се ов де, ипак, не за вр ша ва: укло пље но као сим бол у Ан дри ће ву по е ти ку, оно по ста је ал тер на ти ва мо сту! Гле да но хро но ло шки, при по ви јет ка „На оба ли” об ја вље на је на кон при по ви јет ке „Мост на Же пи”, есе ја „Мо сто ви” и ро ма на На Дри ни ћу при ја. Ин те ре-сант но је то што је рад ња ове при по ви јет ке смје ште на баш на Дри ну, у Ви ше град – та мо гдје ће мост уви јек зна чи ти мно го. Ме ђу тим, за раз ли ку од по ме ну тих тек сто ва, гдје се мо сто ви ја вља ју као ви ше знач ни, моћ ни сим бо ли ко ји, по пут пли ва ња у овој при чи, „под сје ћа ју на циљ ко ме слу-же”, на те жњу да се „пре мо сти и са вла да ри је ка, бе сми сао, не ред, си ро-ма штво или смрт”, ов дје се при су ство мо ста сво ди на је два при мјет ну, уз гред по ме ну ту гра ђе ви ну ко јој је од у зе та ње на не ка да шња сим бо лич ка ау ра. Мост ви ше не зна чи пре мо шћа ва ње, ви ше га не олак ша ва. Бу дућ-ност ко ја до ла зи зах ти је ва ве ће на по ре. Да ли нам се то са овом при по вјет-ком от кри ва је дан дру га чи ји, по зни ји Ан дрић, ко ји ан ти ци пи ра ври је ме без мо сто ва у ко јем нам још је ди но пре о ста је да за пли ва мо? Јер на ша је во ља, наш на по ран рад, на ша бор ба, наш је ди ни пре о ста ли мост.

Мар ко ТО ШО ВИЋ

565

Л Е ТО П ИС С У Р ФО ВА ЊА

ca so pi srez.blog spot.com

Ме сец да на по по кре та њу, елек трон ски ча со пис Рез за слу жу је да се на ђе у пре по ру ка ма за ин тер нет сур фо ва ње. Уз же љу за ду гим тра ја-њем, пред ста вља мо их ре чи ма њи хо вих уред ни ка и ау то ра: „...Ча со пис ко ји је пред то бом, дра ги али да ле ки и не по зна ти чи та о че, за циљ има да оку пи ква ли тет не мла де ау то ре и да бу де њи хо во гла си ло. Ства ра ју ћи у ери из ме ђу гра фи та и пик се ла – при хва та ју ћи но ву тех но ло ги ју, али са соп стве ним, ау тен тич ним оп се си ја ма, те ма ма и афи ни те ти ма – они јед на ко пи шу чи та о цу до ди ра и чи та о цу ис пред екра на. Рез је ча со пис спре ман да не гу је и мо дер ну есте ти ку и па ти ну ста ри не. По ред умет-нич ке про зе и по е зи је, ча со пис об ја вљу је и есе ји стич ке и кри ти чар ске тек сто ве, све же и ино ва тив не, али опет са те о риј ским и на уч ним упо-ри штем, да ле ко од сва ке про из вољ но сти. Те ме су ши ро ке: по ред но вих уви да у кла си ке, по др жа ва мо и освр те на нај но ви ја из да ња, као и по глед уна зад на за бо ра вље на и не ак ту ел на де ла. Го во ри мо о књи жев но сти а стал но ми сли мо на умет ност уоп ште. Јер, по ред књи жев но сти, у Ре зу ће се на ћи и умет нич ке фо то гра фи је, ин тер вјуи са по зна тим умет ни ци ма, т ек сто ви о му зи ци, сли кар ству, фил му, по зо ри шту, па и они о да љој ро-ђа ци књи жев но сти – сви де ло се то Пла то ну или не – фи ло со фи ји...”

cul tu re un plug ged.com

Из ван ре дан сајт на ко јем се пред ста вља ви ше од 150 ау то ра крат ко-ме тра жних и ду го ме тра жних до ку мен тар них фил мо ва. Ка те го ри зо ва ни по обла сти ма, фил мо ви пру жа ју од ли чан увид у „дух вре ме на”, по себ но се ба ве ћи свим оним фе но ме ни ма са вре ме ног све та ко ји ујед но пред ста-вља ју и нај ве ћи иза зов са да шњи це (си ро ма штво, за шти та жи вот не сре-ди не, при сил не ми гра ци је, тр го ви на љу ди ма...), али и пру жа ју под стрек за ши ро ко дру штве но ан га жо ва ње. Та ко ђе, вре ди ис та ћи да је на cul tu re-un plug ged.com по кре нут и он лајн филм ски фе сти вал ко ји ће ове го ди не до жи ве ти сво је де ве то из да ње.

566

msurs.net

„Му зеј са вре ме не умјет но сти Ре пу бли ке Срп ске је ди на је му зеј ска ин сти ту ци ја у Бо сни и Хер це го ви ни са овим на зи вом и уско је про фи ли-са на за област са вре ме не умјет но сти. Сво ју дје лат ност Му зеј усмје ра ва на ак тив но под сти ца ње раз во ја са вре ме не умјет нич ке сце не про сто ра на ко ме дје лу је, функ ци о ни шу ћи као је згро при ку пља ња, про у ча ва ња и пред ста вља ња са вре ме них умјет нич ких прак си. Са дру ге стра не, сво је про грам ске ак тив но сти Му зеј ба зи ра и на ме ђу на род ној са рад њи са ре-ле вант ним ин сти ту ци ја ма, чи ме је омо гу ће но ак тив но пра ће ње и пре-зен то ва ње ак ту ел них умјет нич ких то ко ва. За хва љу ју ћу овим ак тив но-сти ма ак ти ви ра на је ве о ма жи ва и ди на мич на са вре ме на сце на, чи ји до ме ти су пре по зна ти и у ме ђу на род ним окви ри ма.”

По вод за пред ста вља ње Му зе ја са вре ме не умјет но сти Ре пу бли ке Срп ске на ла зи мо у екс клу зив ној из ло жби ко ја се одр жа ва у Ба ња лу ци од 17. мар та до 27. ма ја 2016. го ди не. На и ме, у са рад њи са Bri tish Co un cil-ом и Paul Stol per Gal lery из Лон до на, МСУРС пред ста вља из ло жбу „Но ва ре ли ги ја” Де ми ја на Хер ста, јед ног од нај кон тро верз ни јих и нај у ти цај них са вре ме них свет ских умет ни ка.

При ре диоБо јан ТО МИЋ

567

АУ ТО РИ Л Е ТО П И СА

ИВАН БА ЗР ЂАН, ро ђен 1991. у Ва ље ву. Основ не и ма стер сту ди-је за вр шио на Од се ку за срп ску књи жев ност и је зик Фи ло зоф ског фа кул-те та у Но вом Са ду. Пи ше филм ску кри ти ку (за сајт Но ви По лис) и тек-сто ве, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

НЕ БОЈ ША ВУ КО ВИЋ, ро ђен 1973. у Ср бо бра ну. Фи ло зоф, по ли-ти ко лог, пу бли ци ста, ди пло ми рао на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду (фи ло зо фи ја), ма ги стри рао у Бе о гра ду на ФПН (ме ђу на род ни од-но си) и док то ри рао у Бе о гра ду на Ге о граф ском фа кул те ту (по ли тич ка ге о гра фи ја – ге о по ли ти ка). Пи ше на уч не ра до ве из обла сти ме ђу на род не по ли ти ке и ме ђу на род них од но са, ге о по ли ти ке и ге о стра те ги је. Об ја вље-на књи га: Ло ги ка им пе ри је – Ни ко лас Спајк ман и са вре ме на аме рич ка ге о по ли ти ка, 2007.

ЛУ НА ГРА ДИН ШЋАК, ро ђе на 1989. у Су бо ти ци. Сту дент ки ња је ма стер сту ди ја на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду, од сек Срп-ска књи жев ност и је зик. По ља ин те ре со ва ња и про у ча ва ња су јој Ми лош Цр њан ски, са вре ме на срп ска про за и по е зи ја, а по ред то га и књи жев ност XX ве ка и грч ки хе ро ји у до ба ан ти ке. Пи ше при ка зе и крат ку про зу, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

ПРЕ ДРАГ ЖИВ КО ВИЋ, ро ђен 1984. у Ник ши ћу, Цр на Го ра. Со цио-лог, ан тро по лог, по ли ти ко лог, ди пло ми рао (2008) и ма ги стри рао (2010) на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Ник ши ћу, где тре нут но ра ди док тор ску ди сер-та ци ју „Те о риј ски при сту пи фе но ме ну гло ба ли за ци је у са вре ме ној со-ци о ло шкој те о ри ји”. Обла сти на уч ног ин те ре со ва ња су му со ци о ло ги ја по ли ти ке, по ли тич ка ан тро по ло ги ја и фи ло зо фи ја, со ци јал на ан тро по-ло ги ја, есте ти ка, со ци о ло ги ја кул ту ре, со ци о ло ги ја умјет но сти и ге о по-ли ти ка. Пи ше сту ди је, на уч не ра до ве и при ка зе, пре во ди с ру ског, об ја-вљу је у пе ри о ди ци.

ТА МА РА ЈО ВА НО ВИЋ, ро ђе на 1987. у Но вом Са ду. Пи ше сту ди је, есе је и књи жев не при ка зе, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

568

СВЕ ТО ЗАР КО ЉЕ ВИЋ, ро ђен 1930. у Ба ња лу ци, БиХ. Ан гли ста, пи ше сту ди је, есе је, кри ти ку и огле де из књи жев но сти, пре во ди с ен гле-ског, ака де мик. Об ја вље не књи ге: Три јумф ин те ли ген ци је, 1963; Ху мор и мит, 1968; Наш ју нач ки еп, 1974; Пу те ви ре чи, 1978; The Epic in the Ma king, 1980; При по вет ке Иве Ан дри ћа, 1983; Ен гле ска књи жев ност 3 (гру па ау то ра), 1984; Ви ђе ња и сно ви ђе ња, 1986; Хи ро ви ро ма на, 1988; При по вет ка 1945–1980, 1991; По бе лом све ту – за пи си и се ћа ња, 1997; По ста ње епа, 1998; Ен гле ско-срп ски реч ник (ко а у тор И. Ђу рић Па у но-вић), 1999; Ен гле ски пе сни ци два де се тог ве ка (1914–1980) – од Вил фре да Ове на до Фи ли па Лар ки на, 2002; Ен гле ски ро ман си је ри два де се тог ве ка (1914–1960) – од Џеј мса Џој са до Ви ли ја ма Гол дин га, 2003; Вјеч на зу бља – од је ци усме не у пи са ној књи жев но сти, 2005; Ва ви лон ски иза зо ви – о су сре ти ма раз ли чи тих кул ту ра у књи жев но сти, 2007; Од је ци ре чи, 2009; Из ме ђу за ви ча ја и ту ђи не – су сре ти раз ли чи тих кул ту ра у срп ској књи жев но сти, 2015.

КО ЛИН КРА УЧ (CO LIN CRO UCH), ро ђен 1944. у Лон до ну, Ве ли-ка Бри та ни ја. По ли ти ко лог и со ци о лог, био је про фе сор на Lon don School of Eco no mics и на уни вер зи те ти ма у Окс фор ду и Вор ви ку (Ен гле ска). Гл. де ла: The Stu dent Re volt, 1970; Class Con flict and the In du strial Re la-ti ons Cri sis, 1977; The Po li tics of In du strial Re la ti ons, 1979; Tra de Uni ons: The Lo gic of Col lec ti ve Ac tion, 1982; In du strial Re la ti ons and Eu ro pean Sta te Tra di ti ons, 1993; Post-De moc racy, 2005; The Stran ge Non-de ath of Neo-li be-ra lism, 2011; Ma king Ca pi ta lism Fit for So ci ety, 2013; The Know led ge Cor-rup ters. Hid den Con se qu en ces of the Fi nan cial Ta ke o ver of Pu blic Li fe, 2015.

ГИН ТЕР КУ НЕРТ (GÜNTER KU NERT), ро ђен 1929. у Бер ли ну, Не мач ка, у ме шо ви том бра ку Нем ца и Је вреј ке. Спа да у нај плод ни је и нај у глед ни је са вре ме не не мач ке књи жев ни ке. Об ја вио је пре ко сто на-сло ва у раз ли чи тим жан ро ви ма. Пи ше по е зи ју, крат ке при че, есе је, афо-ри зме, гло се, са ти ре, бај ке, ра дио-дра ме, филм ске сце на ри је. На пи сао је и је дан ро ман и јед ну дра му. Де би то вао je 1950. го ди не пе снич ком збир-ком Wegschil der und Ma u e rinschrif ten у Ис точ ном Бер ли ну. Нај но ви је књи ге пе са ма: Als das Le ben um sonst war, 2009; Fort ge set ztes Vermächtnis, 2014. Ку нерт је живeо у Де мо крат ској Не мач кој Ре пу бли ци до 1979, ка да се – де сет го ди на пре па да Бер лин ског зи да – на ста нио у јед ном се лу на се ве ру он да шње За пад не, да нас ује ди ње не Не мач ке. (С. Т.)

АЛ ПАР ЛО ШОНЦ (LO SONCZ ALPÁR), ро ђен 1958. у Те ме ри ну код Но вог Са да. За вр шио Прав ни фа кул тет, пи ше на уч но и стра жи вач ке ра до ве, фи ло зоф ску кри ти ку, есе је о књи жев но сти и уџ бе ни ке, пре да је на Ка те дри за дру штве не на у ке Фа кул те та тех нич ких на у ка и на Еко-ном ском фа кул те ту у Су бо ти ци. Об ја вље не књи ге: Об ли ци не до стат ка,

569

1988; Хер ме не у ти ка се ћа ња, 1998; Мо дер на на Ко ло ну, 1998; Европ ске ди мен зи је, 2002; Suf fi ti en tia eco lo gi ca, 2005; Су ве ре ни тет, моћ и кри за, 2006; Нео ли бе ра ли зам – суд би на или из бор (ко а у тор), 2007; Прин ци пи еко но ми је (ко а у тор), 2007; Прак ти кум из прин ци па еко но ми је (гру па ау то ра), 2008; Есе ји о др жа ви бла го ста ња (гру па ау то ра), 2009; Гло ба-ли за ци ја – ре ше ња и ди ле ме (гру па ау то ра), 2009; Моћ као дру штве ни до га ђај – о ин тен зи ви ра њу и сла бље њу мо ћи, 2009; От пор и моћ, 2012; Струк ту рал на кри за – фор ме и узро ци (ко а у тор), 2012; Про це си де ин-ду стри ја ли за ци је (ко а у тор), 2013; Мо де ли ре ди стри бу ци је и не јед на кост (ко а у тор), 2015.

ЖЕЉ КО МИ ЛА НО ВИЋ, ро ђен 1975. у Кра гу јев цу. Ба ви се исто-ри јом ју жно сло вен ских књи жев но сти ХIХ и ХХ ве ка и са вре ме ном срп-ском књи жев но шћу, пи ше по е зи ју, сту ди је, огле де и књи жев ну кри ти ку. Књи га пе са ма: Тра га ње у не из ре ци во, 2000. Мо но гра фи је: Advo ca tus di a-bo li, 2005; Од сли ка о дру го ме ка по е ти ци – ства ра ла штво Дра гу ти на Ј. Или ћа, 2009; Два пи сца и дру ги, 2012. При ре дио: Вла дан Де сни ца, 2013.

ЂОР ЂЕ НЕ ШИЋ, ро ђен 1957. у Би је лом Бр ду код Оси је ка, Хр ват-ска. Пи ше по е зи ју. Књи ге пе са ма: Црв сум ње у ја бу ци раз до ра, 1985; Су-ро га ти, 1990; Че ка ју ћи Ство ри те ља, 1995; Ха ро нов ча мац, 1998; Про зор кроз ко ји Ду нав те че (из бор), 2000; Гра ни ца, 2006; Бо ље је би ти у ма њи ни (из бор и но ве), 2015; По лог, 2016. Об ја вио и књи гу Лук и во да – за ви чај ни рјеч ник, 2004. При ре дио ви ше књи га.

НЕ НАД НИ КО ЛИЋ, ро ђен 1975. у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску књи-жев ност и те о ри ју књи жев но сти, пи ше кри ти ке и сту ди је. Об ја вље не књи ге: Ка стри ра не ју но ше – же ља и при по ве да ње у ро ма ни ма Ми ло ва на Ви да ко ви ћа, 2004; Ме ан дри про све ће но сти – не ко ли ко ли ца срп ске књи-жев но сти ХVIII и ХIХ ве ка, 2010; Ге о ме три ја про шло сти – књи жев на исто ри ја Јо ва на Де ре ти ћа, 2013; Про бле ми са вре ме не књи жев не исто-ри је – кри тич ка про ле го ме на за об но ву на ци о нал них књи жев но сти и њи хо вих исто ри ја, 2015.

СТЕ ФАН ПА ЈО ВИЋ, ро ђен 1989. у Чач ку. Ан гли ста, тре нут но је док то ранд на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду где из ра ђу је док-тор ску ди сер та ци ју ко ја за те му има пе сни штво Шеј му са Хи ни ја. Ба ви се на уч ним, про свет ним и умет нич ким ра дом, пи ше књи жев ну кри ти-ку и пре во ди с ен гле ског, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

МИ ХАЈ ЛО ПАН ТИЋ, ро ђен 1957. у Бе о гра ду. Пи ше при по вет ке, књи жев ну кри ти ку, есе је и сту ди је. Књи ге при ча: Хро ни ка со бе, 1984; Вон дер у Бер ли ну, 1987; Пе сни ци, пи сци & оста ла ме на же ри ја, 1992; Не

570

мо гу да се се тим јед не ре че ни це, 1993; Но во бе о град ске при че, 1994; Сед ми дан ко ша ве, 1999; Ју тро по сле, 2001; Ако је то љу бав, 2003; Нај леп ше при че Ми хај ла Пан ти ћа, 2004; Же на у му шким ци пе ла ма – the best of (из-бор), 2006; Пр вих де сет го ди на, 2006; Ово га пу та о бо лу, 2007; Све при че Ми хај ла Пан ти ћа I–IV, 2007; При че на пу ту, 2010; Хо да ње по обла ци ма, 2013. Сту ди је, кри ти ке, огле ди, кри тич ка про за, пу то пи си: Ис ку ше ња са же то сти, 1984; Алек сан дриј ски син дром 1–4, 1987, 1994, 1999, 2003; Про тив си сте ма тич но сти, 1988; Шум Ва ви ло на (ко а у тор В. Пав ко вић), 1988; Де сет пе са ма, де сет раз го во ра (ко а у тор С. Зу ба но вић), 1992; Но ви при ло зи за са вре ме ну срп ску по е зи ју, 1994; Puz zle, 1995; Шта чи там и шта ми се до га ђа, 1998; Киш, 1998; Мо дер ни стич ко при по ве да ње, 1999; Тор ту ра тек ста (puz zle II), 2000; Огле ди о сва ко дне ви ци (puz zle III), 2001; Свет иза све та, 2002; Ка пе тан соб не пло вид бе (puz zle IV), 2003; Сва ко днев ник чи та ња, 2004; Жи вот је упра во у то ку (puz zle V), 2005; Пи сци го во ре, 2007; Дру ги свет иза све та, 2009; Не из гу бље но вре ме, 2009; Слан ка мен (puz zle VI), 2009; Днев ник јед ног ужи ва о ца чи та ња, 2009; A sho rt hi story of Ser bian li te ra tu re (гру па ау то ра), 2011; Би ти ро кен-рол (ко а у тор П. По по вић), 2011; Стан без адре се (puz zle VII), 2014; Од сти ха до сти ха – свет иза све та 3, 2014; При че од во де – све ри бе Ср би је (ко а у тор М. Ту цо вић), 2014; Осно ви срп ског при по ве да ња, 2015. При ре-дио ви ше књи га, ан то ло ги ја и збо р ни ка.

ЗО РАН ПЕ ШИЋ СИГ МА, ро ђен 1960. у Бе лој Цр кви. Пи ше про зу и по е зи ју. Књи ге про зе: Хро ни ке о Hloygeu (ко а у тор), 1991; Ter ra Mar gi na lis (ко а у тор), 1997. Књи ге пе са ма: Про ма ја, 1983; Ор ги ја ње пра зни не, 1992; Как ту со ва сен ка – еп о стра ху, 1993; Удоб ност бе сми сла, 2004; Воз за јед ног пут ни ка, 2008; Вар ка – књи га из гу бље них ви зи ја, 2012; Срод не ду ше, 2015.

ДУ ЊА РАН ЧИЋ, ро ђе на 1985. у Пи ро ту. За вр ши ла је срп ску и оп шту књи жев ност на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду, где је тре нут-но на пост ди плом ским сту ди ја ма. Ба ви се срп ском књи жев но шћу ХХ ве ка, пи ше ра до ве, есе је и при ка зе, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

ЈА НИС СТА ВРА КА КИС (YAN NIS STA VRA KA KIS), ро ђен 1970. у Ше фил ду, Ве ли ка Бри та ни ја. Грч ки по ли тич ки ана ли ти чар, сту ди рао је у Ен гле ској и Грч кој. Члан је Шко ле ана ли зе дис кур са Есек са. По знат је по ис тра жи ва њи ма ва жно сти пси хо а на ли тич ких те о ри ја (Фројд и Ла кан) за ана ли зу са вре ме них кул тур них и по ли тич ких фе но ме на. (Б. Т.)

НЕ НАД СТА НО ЈЕ ВИЋ, ро ђен 1982. у Срем ској Ми тро ви ци. Ба ви се срп ском књи жев но шћу ХХ ве ка, пи ше огле де и књи жев ну кри ти ку, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

571

МИ РО СЛАВ ТО ДО РО ВИЋ, ро ђен 1946. у Тре шњев ци код Ари ља. Пи ше по е зи ју, про зу и књи жев ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: Спис ве дри не, 1978; Ис пис та ме, 1990; Ле те ће ба ра ке, те рен ци и њи ’о ве ду ше, 1990; Суд њи час, 1990; Те рен ска све ска, 1993; Ис пис та ме 2, 1994; Сва ну ћа, 1994; Цр но у бо ји, 1994; По то ња вер зи ја, 1997; Све ти му че ни ци, 1998; Там но и ду бо ко, 2002; Зе маљ ско и не бе ско, 2004; По сле све га, 2005; Спрам ра су тих зве зда, 2006; Пе сме пу то ва ња, 2009; Ве тар по над го ра, 2011; Ста ни ште по е зи је / The Ha bi tat of Po e try, 2011; Све ти ња, 2013; Шум и ла-хор, 2013; (елек трон ска из да ња пе са ма – Ле пет кри ла, 2014, Хлад но сја је зве зде и суд би не, 2014. и Ли сто ви на ве тру, 2014); Грч ка све ска, 2015. Књи-ге кри ти ка: У сен ци Да мо кло вог ма ча, 1, 2009; Ши ре ње све тло сти, 2013.

БО ЈАН ТО МИЋ, ро ђен 1972. у Но вој Гра ди шки, Хр ват ска. Есе ји ста и пу бли ци ста из Су бо ти це, ра до ве об ја вљу је у пе ри о ди ци.

СТЕ ВАН ТОН ТИЋ, ро ђен 1946. у Гр да нов ци ма код Сан ског Мо ста, БиХ. Пи ше по е зи ју, про зу и есе је, пре во ди с не мач ког. Књи ге пе са ма: На у ка о ду ши и дру ге ве се ле при че, 1970; Тај на пре пи ска, 1976; На ше го ре вук, 1976; Ху лим и по све ћу јем, 1977; Цр на је ма ти не дје ља, 1983; Тај на пре пи ска и дру ге пје сме, 1985; Праг, 1986; Ринг, 1987; Иза бра не пје сме, 1988; Са ра јев ски ру ко пис, 1993; Ли ри ка (из бор), 1995; Мој пса лам / Mein Psalm, 1997; Олуј но ја то (из бор), 2000; Son ntag in Ber lin, 2000; Бла го слов из гнан ства, 2001; Са ра јев ски ру ко пис – 33 иза бра не пје сме/Handschrift aus Sa ra je vo – 33 aus gewählte Ge dic hte, 2005; Све то и про кле то, 2009; Ан ђео ми ба ну кроз ре шет ке, 2010; Вје р на зви је зда / Вер на та sвезда, 2012; Сва ко днев ни смак сви је та, 2013; Der tägliche Wel tun ter gang, 2015. Ро ман: Тво је ср це, зе ко, 1998. Књи га есе ја: Im Au ftrag des Wor tes – Tex te aus dem Exil, 2004. Го ди не 2009. су му иза шла Иза бра на дје ла, 1–4 (По е зи ја; Тво је ср це, зе ко; Је зик и не из ре ци во – пје снич ки пор тре ти; По на ло зи ма по е-зи је). Са ста вио ви ше пе снич ких ан то ло ги ја.

МАР КО ТО ШО ВИЋ, ро ђен 1989. у Са ра је ву, БиХ. Ба ви се мо дер ном, ме ђу рат ном и са вре ме ном срп ском књи жев но шћу, по себ но Пе ки ћем и Ан дри ћем, пи ше кри тич ке при ка зе, есе је и ху мо ри стич ну про зу и по е-зи ју, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

РУ ЖИ ЦА ШЕ ГРТ, ро ђе на 1983. у Бе о гра ду. Ком па ра ти ста и ан гли-ста, пре во ди с ен гле ског, пре во де об ја вљу је у пе ри о ди ци.

При ре диоБра ни слав КА РА НО ВИЋ

ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

најстарији живи књижевни часопис у Европи покренут 1824

Летопис Матице српске излази 12 пута годишње у месечним свескама – шест свезака чини једну књигу.

Неопозиво наручујем:

1. 12 бројева (претплата за целу годину) по цени од 2.000 ди на ра. Трошкови поштарине су урачунати у цену.

2. 6 бројева (претплата за пола године) по цени од 1.000 динара. Трошкови поштарине су урачунати у цену.

3. Претплата на два примерка целе године. Укључи-вањем у акцију СПАСИМО ЛЕТОПИС – ОДБРО-ЈАВАЊЕ ЈЕ ПОЧЕЛО по цени од 3.000 динара. Трошкови поштарине су урачунати у цену.

4. Претплата за иностранство за целу годину (доби-ће те 12 свезака Летописа Матице српске) по цени од 100 €. Трошкови поштарине урачунати су у цену.

Име и презиме, назив установе или предузећа

———————————————————————————————————

———————————————————————————————————

Адреса: _________________________________________________

Телефон: ____________________

Претплата се може уплатити на рачуне: 205-204373-09 (Комерцијална банка) или 355-1056656-23 (Војвођанска банка), са назнаком „за Летопис”. Оваквом уплатом обезбедићете да, чим нам доставите ову наруџбеницу и потврду о уплати, читаве го дине добијате Летопис на адресу коју нам пошаљете.Информације на телефоне: (021) 6613-864; 420-199/лок.

112, или на адресу: Летопис Матице српске, 21000 Нови Сад, ул. Ма тице српске 1, e-mail: letopis@maticasrpska.org.rs

ý