1

Просечна зарада у 2018. Фебруар 2019.

Просечна зарада на нивоу Републике

Просечна нето зарада у 2018. години износила

је 49.650 динара. У односу на претходну годину

просечна нето зарада је номинално виша за

3.050 динара (односно за 6,5%), а реално пове-

ћање просечне нето зараде износи 4,4%.

Постоји значајан јаз у висини просечних зарада

по појединим категоријама запослених

(Графикон 1). Нарочито је ниска просечна зара-

да лица која обављају самосталну делатност,

предузетника и лица запослених код њих, јер је

готово двоструко нижа од просечне зараде на

нивоу Републике. Исподпросечна примања

остварују и лица ангажована по основу уговора

о обављању привремених и повремених посло-

ва – просечне накнаде за њихов рад су за тре-

ћину ниже од просечне зараде.

Методолошке напомене

Подаци о просечној заради, које објављује

Републички завод за статистику (РЗС), израчунати

су на основу података о обрачунатим зарадама из

пореских пријава које пословни субјекти

достављају Пореској управи.

Подацима о просечној заради обухваћена су:

- примања запослених у радном односу која имају

карактер зараде — и то исплате за рад, накнаде за

дежурства, за рад ноћу и рад у сменама, накнаде за

исхрану, регрес за годишњи одмор, накнаде за

неизвршене часове рада (нпр. годишњи одмор,

плаћено одсуство, празници, боловања до 30 дана

и др.), као и

- накнаде за рад запослених ван радног односа –

по основу уговора о обављању привремених и

повремених послова.

Подацима о просечној заради нису обухваћене

накнаде по основу уговора о делу и ауторског

уговора, боловање преко 30 дана, накнада

трошкова за долазак на посао и одлазак с посла,

дневнице за службени пут, и друга примања на

која се не плаћају порези и доприноси.

За више детаља погледати методолошка

објашњења Републичког завода за статистику >>.

Подаци у складу са описаном методологијом се

објављују почев од података за јануар 2018.

године. Поређење са претходном годином је дато

само за категорије за које постоје објављени

подаци за 2017. годину припремљени у складу са

истом методологијом.

Извор података: РЗС

Графикон 1 ПРОСЕЧНА ЗАРАДА ПО ПОЈЕДИНИМ КАТЕГОРИЈАМА ЗАПОСЛЕНИХ у 2018. Нето зарада у динарима, годишњи просек

2

По делатностима

Присутне су значајне разлике у висини просеч-

не зараде по појединим делатностима. У окви-

ру услужног сектора забележене у и највиша и

најнижа просечна зарада у 2018. години: про-

сечна зарада у области ваздушног саобраћаја

(131.129 динара) је била 4,5 пута виша него

просечна зарада у угоститељству (29.340 дина-

ра). Детаљнији преглед области делатности у

којима су остварене највише и најниже просеч-

не зараде дат је у Табели 1.

У оквиру свих сектора просечна зарада је но-

минално порасла током 2018. године. Највеће

номинално повећање остварено је у сектору

информисања и комуникација, као и у држав-

ној управи, здравству и социјалној заштити. За

више детаља о расту просечних зарада по сек-

торима делатности погледајте Графикон 2.

По регионима и општинама

Посматрано по регионима, једино је у Београд-

ском региону просечна зарада виша од репу-

бличког просека (и то за 22%), док је у свим

осталим регионима просечна зарада нижа од

просека Републике: у Војводини за 5%, у Јужној

и Источној Србији за 11% и у Шумадији и Запад-

ној Србији за 13%. Ниво просечних зарада по

појединим регионима приказан је на Слици 1

на страни 3.

Табела 1 ОБЛАСТИ ДЕЛАТНОСТИ СА НАЈВИШИМ И НАЈНИЖИМ ПРОСЕЧНИМ ЗАРАДАМА у 2018.

У динарима Највише просечне нето зараде Најниже просечне нето зараде

Ваздушни саобраћај 131.129 Делатност припремања и послуживања хране и пића 29.340

Услужне делат. у рударству и геол. истраживањима 116.884 Остале личне услужне делатности 30.153

Рачунарско програмирање, консулт. и повезане делат. 109.604 Поправка рач. и предм. за личну и употребу у домаћ. 30.821

Експлоатација сирове нафте и природног гаса 103.667 Прерада дрвета и производи од дрвета, плуте, сламе и прућа, осим намештаја

30.960

Финан. услуге, осим осигурања и пензијских фондова 101.678 Производња одевних предмета 32.605

Производња дуванских производа 100.563 Производња коже и предмета од коже 34.399

Научно истраживање и развој 90.817 Делатност путничких агенција, тур-оператора, услуге резервације и пратеће активности

34.930

Произв. основних фармацеут. производа и препарата 87.656 Услуге одржавања објеката и околине 35.043

Осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим обавезног социјалног осигурања

84.441 Заштитне и истражне делатности 35.059

Производња кокса и деривата нафте 83.350 Трговина на мало 35.490

Извор података: РЗС

Графикон 2 ПРОСЕЧНА ЗАРАДА ПО СЕКТОРИМА ДЕЛАТНОСТИ Нето зарада у 2018. и промена у односу на 2017, у динарима

Извор: прорачун ПБК на основу података РЗС

3

Може се уочити да постоје диспропорције у ви-

сини просечне зараде по појединим општина-

ма. Наиме, лица која имају пребивалиште на

територији градске општине Врачар остварују

највишу просечну зараду у Србији (78.619 дина-

ра), која је готово 2,5 пута виша од просечне

зараде у градској општини Врањска Бања, која

је општина са најнижом просечном зарадом

(32.135 динара). Међу општинама које имају

изнадпросечне зараде издваја се још неколико

београдских градских општина, као и Костолац,

Лајковац и Нови Сад. С друге, зараде значајно

ниже од просека Републике су, поред Врањске

Бање, остварене и у још неколико општина у

Јужној и Источној Србији. Детаљан преглед

просечних зарада по општинама пребивалишта

приказан је на Слици 2 на страни 4.

Јавни сектор

Постоји значајан јаз у висини зарада у јавном

сектору и ван њега: у 2018. години просечна

нето зарада у оквиру јавног сектора износила је

55.423 динара, и била је 18% виша од просечне

зараде остварене ван јавног сектора.

Међутим, између појединих делова јавног сек-

тора уочавају се разлике у висини просечне за-

раде. Као што је приказано на Графикону 3,

просечне зараде на локалном нивоу (како код

локалне администрације, тако и код локалних

јавних предузећа) су ниже од просека Републи-

ке, док су код свих осталих делова јавног секто-

ра просечне зараде више од републичког про-

сека (највише су код јавних државних предузе-

ћа).

Слика 1 ПРОСЕЧНА ЗАРАДА ПО РЕГИОНИМА у 2018. Нето зарада у динарима, годишњи просек

Извор података: РЗС

Извор података — Републички завод за статистику:

- Саопштење ЗР 10, бр. 41/19 >>.

- Презентација: „Промена извора података за израчунавање просечних зарада“ >>.

- База података >>.

Парламентарна буџетска канцеларија

ПР 02/19, фебруар 2019.

www.pbk.rs

Графикон 3 ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ У 2018.

Нето зарада у динарима, годишњи просек

Извор података: РЗС

4

Извор података: РЗС

Слика 2 ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ ПО ОПШТИНАМА У 2018. Нето зарада у динарима, годишњи просек