1

2

Секретар је Актива учитеља у школи, члан је Извршног одбора учитељског

друштва у Нишу, председник синдиката у школи, члан Главног одбора

ГСПРС”Независност” у Београду, подпредседник синдиката РО Ниш.

б) Списак објављених радова

До сада је објавила:

1. Љубисављевић, Д. ,Јаневска, Г. (2008): Природа и друштво III, Београд, Бигз

уџбеник из Природе и друштва за III разред основне школе који је одобрен од

стране МПС и користи се у школама широм Србије.

2. Љубисављевић, Д. (2007): Времеплов, Креативна школа, Београд

Цела наставна тема о прошлости обрађена на савремен начин, применом мултимедијалне

технике. Рад је позитивно оцењен и налази се у бази података Креативне школе.

2. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ МАСТЕР РАДА

Мастер рад Драгане Љубисављевић урађен је на 101 страници компјутерски

обрађеног текста формата А4 укључујући шест посебних поглавља:

УВОД; 1. ПРВИ ДЕО (Теоријске основе истраживања); 2. ДРУГИ ДЕО (Методологија

истраживања); 3. ТРЕЋИ ДЕО (Резултати истраживања); 4. ЧЕТВРТИ ДЕО ( Завршна

разматрања и закључци); 5. ПЕТИ ДЕО ( Литература); 6. ШЕСТИ ДЕО ( Прилози)

У уводном делу мастер рада кандидаткиња указује на низ недостатака који

одликују традиционалну наставу, базирану на разредно-предметно-часовном-систему Јан

Амоса Коменског. Говорећи о основним недостацима традиционалне наставе посебно је

указала на на непопуларном положају ученика и наставника у процесу учења и наставе и

основним недостацима наставе. Да би се превазишли ови недостаци истакла је

неминовност примене иновативних модела наставе. Један од тих иновативних модела, за

који се кандидаткиња определила, је егземпларна настава. Описала је њене теоријске и

методолошке основе и примену у пракси.

Свакодневно повећање огромне масе чињеница које су условљене научно-

техничком револуцијом и успешно савладавање енциклопедијски конципираних

садржаја у настави доведено је у питање, па је нађено решење у издвајању типичних

садржаја из наставног програма одређеног предмета, што је и основна одлика

егземпларне наставе.

У првом делу, Теоријске основе истраживања, прво говори о захтевима свремене

наставе који су довели до потеребе мењања основних поставки традиционалне наставе и

условили појаву многобројних иновативних наставних модела међу којима је и

егземпларна настава. Наводи разлоге који су довели до појаве и развоја егземпларне

наставе, као и ауторе који су се бавили овом проблематиком. Након објашњења

терминолошких појмова и суштине егземпларне наставе стручно објашњава дидактичко-

методичке поставке са посебним освртом на етапе часа организованог применеом

егземпларне наставе, али наводи и предности и недостатке ове наставе.

У другом делу, Методологија истраживања, објашњен је Предмет истраживања,

који се бави добијањем одговора на питање да ли ће се након примене егземпларне

наставе у експерименталној групи ниво знања ученика експерименталне групе

статистички значајно разликовати од нивоа знања ученика контролне групе на финалном

мерењу.

3

На основу овако постављеног предмета истраживања утврђен је један основни

Циљ и постављено више задатака. Основни циљ овог истраживања односи се на

утврђивање ефеката примене егземпларне наставе код испитаника експерименталне групе

у оквиру редовне наставе Природе и друштва. На бази овако постављеног циља

истраживања утврђено је више конкретних задатака, чијом реализацијом ће се добити

одговарајући подаци на бази којих ће бити извршена и адекватна закључивања.

У даљем раду су објашњене Хипотезе истраживања. Дефинисане су одговарајуће

претпоставке које полазе од тврдње да иако су на иницијалном тесту ученеци

експерименталне и контролне групе показали уједначено знање да ће на финалном тесту

доћи до статистички значајних разлика у нивоу, квалитету и трајности знања ученика

експерименталне групе у односу на ученике контролне групе.

Описан је узорак исраживања који се односи на Узорак испитаника и узорак

садржаја. Узорак испитаника у овом истраживању изведен је из популације ученика

трећег разреда основних школа старости 9 и 10 година (± 6 месеци) обухваћених

редовном наставом. Укупан број ученика који је обухваћен овим истраживањем је 126 .

Основни узорак је подељен на два субузорка. Субузорак кога сачињавају ученици

експерименталне групе, њих 63 и субузорак контролне групе који је састављен од 63

ученика. Ученици су преузети из три књажевачке основне школе. Из сваке школе биле су

по две групе испитаника ( по једна експериментална и једна контролна група). Узорак

садржаја обухвата наставну тему Станишта и животне заједнице, у трћем разреду, која је

у експерименталним одељењима обрађена применом егземпларне наставе, а у контролним

одељењима применом уобичајеног начина рада (традиционална насатава). Посебна пажња

посвећена је структури експерименталног програма где су прецизно обрађени плана и

програма рада експерименталне групе.

У раду су наведене Методе, технике и инструменти истраживања. Методе:

дескриптивна научно-истраживачка метода, експериментална метода (експеримент са

паралелним групама) и метода моделовања; технике: рад на педагошкој документацији и

тестирање; инструменти истраживања: иницијални тест знања и финални тест знања.

Пошто је објашњен рад и начин реализације експерименталног програма објашњен

је поступак Статистичке обраде података до којих се дошло након примене

експерименталног програма, тј. тестирања на финалном тесту знања експерименталне и

контролне групе. Да би се олакшала статистичка обрада података и што прецизније

упоредили добијени подаци коришћен је програм SSPS 10.

На крају овог поглавља дато је објашње Организације и тока истраживања где је

наведено да је експериментални програм реализован у току школске 2008/09. године, на

12 часова. Обухватио је 6 одељења из три књажевачке основне школе. Истраживање је

спроведено у две фазе. Прва фаза емпиријског истраживања захтевала је рад на

педагошкој документацији, тј. прикупљање података о ученицима трећег разреда који су

обухваћени истраживањем и израдом модела учења путем егземпларне наставе. Друга

фаза подељена је на четири етапе: а) прва етапа подразумевала је иницијално мерење већ

постојећег знања из предмета Свет око нас. На основу резултата са иницијалног

тестирања ученици су подељени у три групе: исподпросечни, просечни и изнадпросечни;

б) друга етапа је подразумевала реализацију самог експерименатлног програма у

експерименталним одељењима, док су ученици контролне групе знања усвајали на

уобичајени начин (традиционална настава); в) трећа етапа, након спроведеног

експерименталног програма, подразумевала је финално тестирање и мерење квалитета

стеченог знања ученика експерименталне и контролне групе; г) четврта етапа спроведена

је месец ипо дана након финалног тестирања где је применом истог теста као на финалном

4

мерењу (ретест) проверена трајност усвојених знања ученика експерименталне и

контролне групе.

У трећем делу рада пердстављени су Резултати истраживања. На повећем броју

страница преко табела и графикона представљени су и објашњени добијени подаци и

резултати са иницијалног и финалног тестирања и ретеста знања. Представљени резултати

показују да су постављене хипотезе од којих се пошло у ово истраживање потврђене, тј. а)

да су ученици експерименталне и контролне групе на почетку имали слична предзнања из

предмета Свет око нас, б) да су ученици контролне групе након примењеног

експерименталног програма показали бољи квалитет знања од ученика контролне групе

који су знање усвајали на досадашњи уобичајени начин, в) да је знање ученика

експерименталне групе који су знање усвајали применом егземпларне наставе трајније од

знања ученика контролне групе који су знање усвајали применом традиционалне наставе.

На крају трћег дела дат је критички осврт на експериментално проверавани модел

егземпларне наставе.

У четвртом делу дато је Завршно разматрање и изнети су закључци до којих се

дошло у току експеримента и примене егземпларне наставе. Пре свега на основу изнетих

доказа дат је општи закључак да је општа хипотеза потврђена, тј. да се применом

егземпларне наставе у реализацији садржаја из Природе и друштва побољшава ниво

квалитета и трајности знања ученика у односу на дотадашњи, уобичајени начин учења-

традиционалну наставау.

Поред теоријске важности овог иновативног модела, посебно је важно експериментално

истраживање које је спроведено са циљем да се докаже важност овог модела у процесу

самосталног усвајања знања и осамостаљивања ученика и навикавање на коришћење

литературе, а тиме и долажење до квалитетнијег и трајнијег знања.

Теоријска вредност истраживања огледа се у томе , што би наставници повећали ниво

информисаности о егземпларној настави и методичком обликовању овог начина рада.

Резултати истраживања послужили би и као основа за будућа истраживања при чему би се

свакако добиле и валидније информације о утицају егземпларне наставе на квалитет и

трајност знања ученика овог узраста.

Такође је изната и чињеница да се због многих субјективних и објективних разлога

иновативни модели наставе мало користе у нашим школама, као и да овај иновативни

модел треба комбиновати како са осталим моделима наставе, тако и са традиционалном

наставом.

У петом делу је дат богат списак литературе коју је кандидаткиња користила током

израде овог рада.

Шести део садржи Прилоге где је дат: модел иницијалног и финалног теста;

писане припреме за часове; вредности варијабли коришћених за уједначавање

експерименталне и контролне групе ; резултати тестирања.

3. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Мастер рад Драгане Љубисављевић под називом: ''ЕГЗЕМПЛАРНА НАСТАВА И

ЕФЕКТИ ЊЕНЕ ПРИМЕНЕ У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА'' представља

самостално научно истраживање из области Методике наставе Природе и друштва у коме

се експерименталним путем проучавају ефекти примене егземпларне наставе у настави

Природе и друштва основних школа и утврђује њихов утицај на квалитет и трајност знања

ученика у оквиру редовне наставе Природе и друштва. Посебан допринос овог мастер

рада односи се на примени новог експерименталног програма који ће бити примењен у

5