Гордана Јаневска

СРПСКИ ЈЕЗИК 3ЗА 3. РАЗРЕД

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Приручник за наставнике

БИГЗ школство

1. РЕЧ АУТОРАПоштован е колеге и поштоване колегинице, Приручник Српски језик за други разред намењен је учитељима/учитељицама који користе уџбеник1 и издавачке куће БИГЗ школство са жељом да им помогне у осмишљавању и креирању наставног градива на мало другачији начин. Одређеним конкретним идејама смо се потрудили да часови Српског језика буду право задовољство за успешан рад на којима ће ученици постизати бољи успех, лако и на интересантан начин усвајати трајна знања која ће примењивати у свакодневном животу.

На почетку приручника дат је разрађени глобални и оперативни план рада који садржи све елементе савремене наставе.

Дневне припреме поседују методичко-дидактичке елементе потребне за извођење наставе, а циљ и задаци наставе и образовна постигнућа ученика су усклађени са Законом о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04) и усаглашен са Правилником о изменама и допунама Правилника о наставном плану и програму основног образовања и васпитања за трећи разред образовања и васпитања („Службени гласник РС“ – „Просветни гласник“, бр. 110-00-20/2005-02 од 03.02.2005.године).

Потрудили смо се да помогнемо ученику да квалитетно комуницира са књижевним текстовима, познаје правописна и граматичка правила, служи се новим писмом, да активира своју машту, а учитеља да подстакнемо да са својим ученицима истражује и развија наше започете идеје.

Примена овог Приручника и време ће показати да ли смо истрајали у својим намерама.Жеља нам је да овај Приручник учитељи користе у свакодневном раду и припремању наставе. Сви садржаји у Приручнику могу се мењати и прилагођавати, како потребама и могућностима конкретне школе, тако и потребама и могућностима сваког ученика одељења понаособ.

Много успеха у раду жели Вам

Аутор

1 ? Читанка 3 за трећи разред основне школе, Весна Шојић, Мира Касаповић, BIGZ школство, Београд 2008.-одобрен је од стране Министарства просвете Републике Србије као уџбеник решењем број: 650-02-00249/2008-06/08 од 06.06.2008.;Српски језик 3,Уџбеник за трећи разред основне школе, Ана Пејовић, BIGZ школство, Београд 2008.-одобрен је од стране Министарства просвете Републике Србије као уџбеник решењем број: 650-02-00249/2008-06/08 од 06.06.2008.;Српски језик3, Наставни листови за трећи разред сновне школе, Ана Пејовић, Весна Шојић, Мира Касаповић, BIGZ школство, Београд 2008.-одобрен је од стране Министарства просвете Републике Србије као уџбеник решењем број: 650-02-00249/2008-06/08 од 06.06.2008.

2. ЦИЉ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Циљ и задациЦиљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима

српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

Задаци наставе српског језика:- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;- основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и

ортографских стандарда српског књижевног језика;- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;- упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и

стилским могућностима српског језика;- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима

његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);

- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво

усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;- увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и

читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано

тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;- упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из

илустрованих енциклопедија и часописа за децу;- поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и

критичко процењивање прочитаног текста;- развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као

извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;

- поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);

- усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;

- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;

- навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;

- подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;

- подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);

- васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;

- развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

3. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ НАСТАВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

Оперативни задаци:- овладавање техником читања и писања на оба писма;- савладавање просте реченице (појам, главни делови);- стицање основних појмова о именицама, придевима и глаголима;- постепено увођење у тумачење основне предметности књижевног дела (осећања,

догађаји, радње, ликови, поруке, језичко-стилске карактеристике);- овладавање усменим и писменим изражавањем према захтевима програма

(препричавање, причање, описивање, извештавање);- постепено упознавање методологије израде писменог састава.

4. НАСТАВНИ ПРОГРАМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

4.1. ЈЕЗИКГраматика

Именице: заједничке и властите; род и број именица.Глаголи: радња, стање, збивање; разликовање облика којима се означава садашњост,

прошлост и будућност. Разликовање лица и броја глагола. Потврдни и одрични облик глагола.

Придеви: род и број придева; описни и присвојни придеви.Реченица: појам реченице; врсте реченица по значењу: обавештајне, упитне, узвичне

и заповедне; главни делови реченице - предикат и субјекат; речи које означавају место, време и начин вршења радње; потврдни и одрични облик реченице.

Уочавање управног говора у тексту.Речи које значе нешто умањено и увећано.Речи истог облика, а различитог значења.Речи различитог облика, а истог или сличног значења.ПравописОбнављање и вежбе у примени правописних правила.

Употреба великог слова у писању имена народа, вишечланих географских имена, празника, наслова књига, часописа и новина.

Писање датума.Писање назива улица.Писање бројева словима.Писање речце НЕ уз глаголе, придеве и именице.Писање речце ЛИ.Азбука и абецеда - изговор напамет и уочавање примене у списковима ученика и сл.

Интерпункцијски знак на крају обавештајних, упитних, узвичних и заповедних реченица.Писање сугласника ј у речима (отклањање грешака ако их ученици чине) - између

самогласника и - о / о - и;Писање скраћеница типа: бр., уч., стр., год. и скраћенице за мере.ОртоепијаПравилно изговарање гласова Ч, Ћ, Џ, Ђ и Х.Интонација реченице: тон и јачина гласа у изговарању реченице; истицање речи у

реченици (реченични акценат); интонационо подешавање гласа у изговарању обавештајне, упитне, узвичне и заповедне реченице; изговарање потврдног и одричног облика реченице; значај брзине и паузе у говору.

4.2. КЊИЖЕВНОСТ

ЛектираЛирикаНародна песма: Женидба врапца ПодунавцаНародна песма: Двије сеје брата не ималеБранко Радичевић: ЦицЈован Јовановић Змај: ПролећницаВојислав Илић: Први снегГригор Витез: Какве је боје потокДесанка Максимовић: ВожњаДраган Лукић: Шта је отацДушан Васиљев: ЗимаДушан Радовић: ЗамислитеДушан Костић: СептембарБранислав Црнчевић: Љутито мечеЉубивоје Ршумовић: Домовина се брани лепотомДобрица Ерић: Славуј и сунцеМилован Данојлић: Љубавна песмаБранко Миљковић: Песма о цветуМирослав Антић: Шта је највећеОбичајне народне лирске песме (избор)Избор из поезије Душана РадовићаЕпикаНародна песма: Марко Краљевић и бег Костадин

Народна басна: Вук и јагњеЕзоп: Корњача и зецНародна приповетка: Свети Сава и сељак без срећеНародне приповетке: Ветар и сунце; Свијету се не може угодитиНародна бајка: Чардак ни на небу ни на земљиДесанка Максимовић: Прича о раку кројачуБранко Ћопић: Мачак отишао у хајдукеСтеван Раичковић: Бајка о белом коњуБранко В. Радичевић: СамоћаГроздана Олујић: Стакларева љубавСтојанка Грозданов - Давидовић: Прича о доброј родиАрапска народна приповетка: Лав и човекБраћа Грим: Бајке (избор)Максим Горки: ВрапчићОскар Вајлд: Себични џинСун Ју Ђин: Свитац тражи пријатељаПјер Грипари: Заљубљене ципелеДрамаДушан Радовић: А зашто он вежбаАлександар Поповић: Лед се топиЈованка Јоргачевић: Никад два добраДопунски изборПоред наведених дела, наставник и ученици слободно бирају најмање два, а највише

још четири дела за обраду.Научно - популарни и информативни текстовиИзбор из књига, енциклопедија и часописа за децу

Читање текстаПоступно и систематично навикавање ученика на доживљајно читање текста као

значајног предуслова за његово ваљано тумачење на часу (са одговарајућим и примереним подстицањем).

Усмерено/истраживачко читање у функцији продубљивања доживљаја текста и непосредне припреме за његово тумачење. Читање одломака из текста ради доказивања/образлагања сопствених ставова.

Систематске вежбе у изражајном читању и казивању различитих врста текста (постепено и функционално овладавање основним елементима/чиниоцима добре дикције). Читање драмског и драматизованог текста по улогама ради учења напамет и сценског импровизовања.

Подстицање и охрабривање ученика да записује своје утиске о прочитаним текстовима. Повремено читање и коментарисање таквих записа.

Тумачење текстаСлободно и спонтано саопштавање личног доживљаја и првих утисака о прочитаном

тексту.

Запажање и образлагање основне предметности прочитаног текста (осећања, песничке слике, фабула, радња, информација). Тумачење књижевних ликова. Откривање и слободно образлагање порука књижевноуметничког текста.

Уочавање и доказивање повезаности/међузависности композицијских делова текста. Постепено увођење у разумевање стилогене функције језика као средства изражавања у књижевноуметничком тексту (нарочито у лирској песми).

Симултано усвајање и употреба књижевних и функционалних појмова. Даље неговање ученичких навика да своје ставове доказују појединостима из текста.

Књижевни појмовиЛирикаРитам; наглашени и ненаглашени слогови; рима. Песничка слика као саставни

чинилац композиције лирске песме.Поређење - препознавање стилског средства.Породичне народне лирске песме, шаљива песма, родољубива песма - основна

обележја.ЕпикаФабула: повезаност догађаја с местом, временом и ликовима.Књижевни лик: изглед; говорна карактеризација књижевног лика; односи међу

ликовима.Пишчев говор и говор ликова.Разговор, опис - на нивоу препознавања и именовања.Народна и ауторска бајка - препознавање.ДрамаРадња у драми. Развој драмског сукоба. Драмски лик и глумац. Сценски простор - на

нивоу препознавања и спонтаног увођења у свет драмске/сценске уметности.

Функционални појмовиПодстицање ученика да схватају и усвајају следеће појмове: слично, различито,

супротно, изражајно; запажање, понашање, поступак, убедљиво, неочекивано; сналажљивост, радозналост.

4.3. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРАОсновни облици усменог и писменог изражавањаПрепричавање садржине текстова, играних и анимираних филмова, позоришних

представа, радијских и телевизијских емисија за децу - детаљно (опширно), по заједничком и индивидуалном плану; сажето препричавање по заједничком и самостално сачињеном плану за препричавање.

Причање о доживљајима и догађајима, стварним и измишљеним (нарочито у функцији стварања погодне атмосфере за читање и тумачење текста). Причање према слици са целовитим догађајем по заједничком и самостално сачињеном плану. Причање по задатим речима. Настављање приче подстакнуто датим почетком.

Описивање људи и природе: спољашња обележја особе која се описује (физички портрет), њене основне карактерне црте (духовни профил) и понашање у конкретним животним околностима (поступци, реакције, говор). Колективна и самостална посматрања

природе (шетња, излети, посете, документарни филмови) на основу којих се увежбава описивање уочљивих и занимљивих појединости које су међусобно повезане. Самостално бирање мотива и издвајање детаља који ученика посебно заокупљају и подстичу на описивање - најчешће у писменом облику. Увежбавање планског приступа у описивању (заједнички и индивидуални планови/подсетници за описивање).

Извештавање - сажето информисање о себи (кратка аутобиографија).

Усмена и писмена вежбањаОртоепске вежбе: увежбавање правилног изговора речи, исказа, реченица,

пословица, краћих текстова; слушање звучних записа, снимање читања, анализа снимка и одговарајуће вредновање.

Ортографске вежбе: преписивање текста са ћирилице на латиницу. Увежбавање читког и уредног рукописа, уз примену правописних правила. Преписивање текста са датим задатком.

Диктати: са допуњавањем, аутодиктат, изборни диктат, контролни диктат.

Лексичке и семантичке вежбе: основно и пренесено/фигуративно значење речи, грађење речи - формирање породица речи; изналажење синонима и антонима, уочавање семантичке функције акцента; некњижевне речи и њихова замена језичким стандардом.

Синтаксичке и стилске вежбе: допуњавање исказа различитим могућностима у складу са понуђеном говорном ситуацијом, проширивање реченице уношењем личног тона, сажимање реченице ради појачања њене информативне моћи и др.

Интонационо подешавање гласа у изговору појединих реченица (обавештајне, упитне, узвичне и заповедне) или неких њихових делова (реченични акценат). Увежбавање подешавања реда речи према комуникативним потребама у контексту.

Казивање напамет научених текстова (лирских, епских и драмских).Сценско приказивање драмског и драматизованог текста.Загонетање и одгонетање, састављање и решавање ребуса и укрштених речи.

Служење речником и енциклопедијом за децу и писање сопственог речника.Неговање културе слушања саговорника; писање писма, честитке и разгледнице.Слушање и вредновање говора и разговора у емисијама за децу на радију и

телевизији.Систематско увођење у начин планирања (израда подсетника) и писања тзв.

слободних писмених састава.Два писмена задатка - један у првом и један у другом полугодишту.

5. МЕСТО СРПСКОГ ЈЕЗИКА КАО НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА У ПЛАНУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Српски језик је изузетно важан наставни предмет у основној школи. Има широке образовно-васпитне вредности. Својим садржајима из књижевности делује на емоционални живот ученика , пружа разновврсна и богата сазнања из разних области друштвеног живота, подстиче естетска осећања и развија љубав према уметности речи, изграђује општу културу ученика. Учећи српски језик ученици стичу потребна знања из

усменог и писменог изражавања неопходних за даље образовање.Српски језик као наставни предмет има право и одговарајуће место у систему основношколских предмета.У програму образовно-васпитног рада дати су циљеви и задаци овог предмета и садржаји на којима се они остварују. Задаци се реализују поступно, из разреда у разред.Овај предмет чини целовитим и јединственим међусобна повезаност садржаја рада на књижевности, језику и језичкој култури. Једном речију, ово је наставни предмет који ученика оспособљава за савремени живот. Због тога учитељи морају да имају правилан однос према планирању свога рада за остваривање сложених циљева и задатака наставе српскога језика.

6. ПРИПРЕМАЊЕ УЧИТЕЉА ЗА НАСТАВУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Учитељ има врло одговоран, захтеван, али и леп посао. Он васпитава и образује младе људе, усмерава их и оспособљава за неко занимање и живот. Пошто има слободу и одговорност у васпитању и образовању младих и све што пропусти или лоше уради, тешко ће се касније надокнадити.

У образовно-васпитном процесу учитељ има важну улогу. Успешност наставе зависи од њега, његовог односа према раду и квалитета припремања за рад. Улога учитеља је веома важна компонента јер он својом креативношћу и умећем активира ученике.

За припремање наставе значајно је следеће:- анализирање рада после сваког часа- утврђивање уочених слабости у раду ради корективних поступака- детаљно проучавање наставног плана и програма- проучавање литературе ( уџбеници, приручници, популарна литература)- корелација са осталим предметима

_______________________________________________________________________Традиционална наставазаснива се на концепцији која је врло стара наставе , али која се по многим својим карактеристикама одржава и данас у образовном систему готово свих земаља. Њене карактеристике су:унапред дефинисан план и програм; циљ наставе јесте усвајање програма; основна метода је вербално преношење знања уз нека помагала или без њих; улога ученика јесте да слуша, да покуша да разуме и запамти обавезно градиво; оцењивање (усмено или писмено) састоји се у проверавању у којој мери је обавезно градиво усвојено; мотивација за учење је више спољна (оцене, похвале, награђивања – казне); у школи се на дете гледа само као на ученика, тј. на онога ко би требало с разумевањем да понови испредавано градиво. Наставни програми су преоптерећени по ширини и по броју чињеница, што води ка површности, пасивном усвајању градива и запостављању развоја креативних способности ученика.

_______________________________________________________________________

Активна настава је настава која је више усредсређена, усмерена на дете, које се третира као целовита личност, а не само као ученик, ангажујући разне аспекте његове личности у наставном процесу.Основне карактеристике активне (нове школе) су:не мора да постоји целовит, унапред фиксиран план и програм, већ више неких врста оријентационих планова и програма, или један обавезни део програма (образовни стандард) и део који је флексибилан и варира зависно од конкретних услова наставе; полази се од интересовање деце и учење се надовезује на та интересовања; свако учење се повезује са претходним знањем и личним животним искуством детета; мотивација за учење је лична (унутрашња); доминантне су методе активне наставе/учења – практичне, радне, мануелне активности, експресивне активности (као што су цртање или литерарни састави), социјалне активности, посматрање природних појава итд. Циљ наставе јесте развој јесте развој личности и индивидуалности сваког детета, а не само усвајање одређеног школског програма. Оцењује се задовољство деце предузетим активностима, напредак детета у поређењу са почетним степеном знања, мотивисаност и заинтересованост за рад и активности, као и развој личности.

7. ВРСТЕ НАСТАВЕ

Основна врста наставе *редовна настава _______________________________________________________________________ Посебне врсте наставе *тимска настава *програмирана настава *проблемска настава *учење путем открића *настава путем телевизије *настава путем комјутера _______________________________________________________________________

8. НАСТАВНИ ОБЛИЦИ У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Успешно и савремено планирање, постављање и остваривање облика рада у настави српског језика доприноси већој рационализацији, осмишљавању, усавршавању и бољим постигнућима у настави српског језика

__________________________________________

Фронтални облик Наглашена улога учитеља. Учитељ ради подједнако са свим ученицима у разреду._____________________________________________________________________Групни рад Ученици се деле на више група које за време наставе раде

на истом или различитим задацима, а о резултатима рада упознају све остале ученике. Рад група презентује њихов вођа, а учитељ износи закључак о резултатима рада.

_____________________________________________________________________Рад у паровима Међусобна сарадња два ученика. Учитељ има посредничку –водитељску улогу, даје задатке и надгледа рад. На крају часа анализирају се резултати рада.________________________________________________________________________Индивидуални рад Сваки ученик ради самостално одрежене задатке или сви ученици раде самостално на истом задатку под надзором наставника. При крају часа, или на другом часу, анализирају се резултати рада._______________________________________________________________________Индивидуализиран Дидактичко – методички облик рада који уважава разликерад између ученика. Сваки ученик ради на задацима који су прилагођени његовим способностима и степену знања.________________________________________________________

Фронтални облик рада Облик рада у коме сви ученици реализују наставни садржај (исти задатак) под руководством учитеља. Примењује у уводном делу часа или када ученици имају довољно предзнања. Не би требало да буде једини облик организације наставе јер има доста недостатака. Овај облик је економичан, али треба га комбиновати са другим облицима рада Фронтални рад са целим одељењем је облик рада када сви ученици у образовној групи или у одељењу са учитељем обрађују исто градиво, слушају предавање или објашњавање учитеља. У таквом облику рада улога учитеља је наглашена. Овај облик рада најчешће се примењује у уводном делу часа или приликом доношења неких закључака. Боље је да учитељ објашњава градиво, излаже и демонстрира, а истовремено разговара са ученицима и подстиче их на сарадњу. Иако учитељ ради са целим одељењем, мора при томе да води рачуна о индивидуалним разликама ученика. Слабије ученике учитељ подстиче на рад и онемогућава појединцима пасиван однос у наставном процесу.

Групни радУченици једног одељења поделе се на више група, од по три до пет ученика који на часу раде исти задатак или различите задатке под руководством учитеља. Величина групе зависи од средства за рад и броја ученика у одељењу. Важно је да рад групе буде саставни део рада целог одељења. Учитељ планира, припрема рад група и саставља групе и даје задужења сваком члану групе. Свака група ученика самостално решава задатке уз посредно вођство учитеља. Ученик има могућности сопствене активности и иницијативе.

Групе се могу одредити на разне начине; нпр. тако да су ученици у групи истих или различитих знања. За групни рад потребно је: формирати групе, радне задатке, припремити увод (шта, зашто и како радити).Групе раде самостално, а вођа групе подноси резултате рада целом одељењу. Следи обједињавање резултата рада група под руководством учитеља.

Рад у паровимаМеђусобна сарадња два ученика на заједничком задатку.Овакав облик активира ученике у наставном процесу и оспособљава их за самостално стицање знања, умења и навика, подстиче и развија међусобну сарадњу два ученика а под руководством учитеља. Парови не морају бити стални, а могу да решавају исте, различите или посебне задатке.

Индивидуалан радСамосталан рад под надзором учитеља мора бити осмишљен у оквиру заједничких задатака, праћен и валоризован. У индивидуалном облику рада сваки ученик ради самостално своје задатке или сви ученици раде самостално на истом задатку. Индивидуални рад може да траје један школски час, ређе два, а најчешће траје део школског часа. Сваки ученик ради својим начином и брзином, па се развија ученичка самосталност и до изражаја долази њихова креативност. Тај облик рада најчешће се примењује за увежбавање и проверавање знања. При задавању задатака учитељ треба да води рачуна о индивидуалним разликама ученика.

Индивидуализиран радЗадаци се прилагођавају способностима ученика. Дидактичко-методички облик који уважава индивидуалне, психичке и физичке разлике међу ученицима, као и разлике у предзнању, темпу учења, начину асоцирања, мотивима учења итд.

9. МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Наставне методе су начини заједничког рада учитеља и ученика у остваривању планираних образовно-васпитних задатака, при чему ученици стичу знања и развијају своје способности.Најефикасније методе учења у настави предметао јесу оне методе које ученика стављају у адекватну активну позицију у процесу стицања знања. Потребно је стварање ситуација учења у којима ће доћи до изражаја различите активности ученика које омогућују различите начине учења. Погодне су различите методе учења – наставе.

Методе усменог излагања: монолошка и дијалошка

Монолошка метода најчешће се примењује при обради новог градива, када ученици немају довољно

предзнања о градиву које се обрађује. Монолошка метода се спроводи приповедањем, приповедањем, објашњавањем, описивањем, образлагањем и доказивањем.

Учитељев говор мора бити граматички коректан, једноставан, правилне интонације, скромне мимике, умереног темпа, уз непосредно обраћање ученицима.

Дијалошка метода (разговор)

начин рада у облику дијалога, тј.разговора између учитеља и ученика. Ова метода се највише употребљава током утврђивања градива и проверавања знања ученика, али и у уводном делу часа посвећеном њиховим претходно стеченим искуствима и сазнањима. Ова врста разговора има другачији карактер од оног када је у питању ново градиво. Питања морају бити логична, јасна, једноставна и кратко формулисана.Овом методом се остварује непосредна комуникација учитеља и ученика, а учитељ њоме стиче добар увид у степен савладаности градива.

Питања у настави у настави постоји више врста питања, а најважнија су: *алтернативна*једнозначна*категорична*помоћна*развојна*реторичка*сугестивна*вишеструкаУченици треба да одговарају потпуним, целовитим реченицама и не смеју одговарати углас. Учитељ мора да саслуша излагање ученика до краја и избегава да га у току његовог излагања исправља.________________________________________________________________________Текстуална методаОвом методом ученици стичу знања путем читања текстова. Читање је један од најважнијих начина стицања знања. Ова метода се користи за обраду, утврђивање, проширивање, продубљивање и систематизовање већ стечених знања. Полази се од књижевног текста из читанке, часописа за децу, енциклопедија, итд. Текст мора бити схватљив. Прво се обради његова садржина, па се онда изврши анализа. Поред уџбеника- Читанке, у настави српског језика постоје и друге врсте штампаног материјала: радне свеске, радни листови, програмиран материјал, текстовни задаци објективног типа, чланци и научно-популарна литература, лексикони, енциклопедије, дечја штампа.Текстуалном методом учитељ приближава ученике новим сазнањима, продубљује њихово претходно знање, илуструје своје излагање и допуњује изражене ставове у дијалогу.Овом методом развије се писменост ученика, подстиче се лепо изражавање и учи правилно коришћење појмова који се односе на предмет српски језик.________________________________________________________________________Демонстративна методаОва метода има широку примену у настави, будући да су перцепција и пажња врло важан извор сазнања. Користи се у свим фазама наставе тако што се ученицима приказују предмети, слике, модели и друга наставна средства. Посматрањем очигледних наставних средстава и процеса ученици стичу знања о одређеним појмовима, правилима и

законитостима. Методу демонстрирања учитељ треба добро да испланира и припреми да би на најбољи начин упутио ученике шта, како и зашто треба да посматрају. Показивање мора да буде стредство, а не циљ у настави српског језика._________________________________________________________________Илустративна метода (графичких радова)Корисна је и често се примењује у настави српског језика. Ова метода доприноси да наставна материја буде очигледније праћена. Најчешће се јавља у облику цртања, израде шема, табела, плаката, и др., у циљу да се ученицима олакша учење . Ова метода има честу примену у настави језика и књижевности.________________________________________________________________________ Метода писаних радоваПисани радови у наставном предмету српски језик јављају се најчешће у облику преписивања, диктата, препричавања, описивања и извештавања.Ови облици имају своје варијанте,па се у њиховој реализацији користе разноврсни методички поступци.У млађим разредима основне школе примењују се разноврсна диктирања: диктат са предусретањем грешака, контролни диктат, диктат са допуњавањем, изборни диктат и аутотиктат. За препричавање се користе књижевни текстови, гледане позоришне представе и филмови, разни догађаји из непосредног окружења, проширено и скраћено препричавање, и др. Описивањем ученици исказују разумевање појава, процеса, стања, својства, облика, узрочно-последичних веза и односа међу појавама и вежбају се у концизном садржајно-исправном и прегледном писаном изражавању. Што се тиче извештавања они добијају задатке који могу бити индивидуални и групни. Учитељ треба да поклони велику пажњу у оспособљавању ученика за писање извештаја.________________________________________________________________________

10. НАСТАВНА СРЕДСТВА И НАСТАВНА ПОМАГАЛА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Наставна средстава и наствна помагала јесу извори сазнања за преношење информација и мотивисање ученика у наставном процесу.______________________________________________________________________ Наставна средства: Наставна средства у настави српског језика имају значајну функцију и ако се користе зналачки, са потребним осећањем мере, омогућававају да ученици буду активнији и да брже и лакше усвајају знања. Она се користе у свим предметним подручјима српског језика , самостално или у међусобној комбинацији. Она мотивишу ученика на активан однос према настави. Њихова употреба ученика мотивише не само мисаоно већ и емоционално, а то им омогућава да лакше уче и да трајније памте стечена знања. Деле се на визуелна, аудитивна и аудиовизуелна. Визуелна наставна средства су: слике, сликовнице, часописи и разна графичка средства.Из групе аудитивних наставних средства користе се: грамофон, радио, касетофон и новије време вокмен и мп-плер.

Аудиовизуелна наставна средства помоћу којих се постижу значајнији и бољи ефекти јесу звучни филмови, телевизија и у новије време компјутер.Постоји и подела наставних средстава са посредничком улогом и са улогом непосредног ангажовања учесника.Посредничка наставна средства су:графикони, схеме, портрети, скице, слике, фотографије, рукописи, предмети у свом природном облику и други демонстрациони материјали, звучна читанка, радио и телевизија, филмови.У наставна средства са улогом непосредног ангажовања спадају уџбеници и приручници, наставни и анкетни листићи, графофолије и компјутери.За употребу наставних средстава наставник се свакодневно припрема. Функција наставних средстава у настави српског језика је веома значајна уколико се она користе зналачки и са осећењем мере.

11. ТИПОВИ НАСТАВНИХ ЧАСОВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Типови часова *уводни или припремниу настави *обрада новог градива *час утврђивања ( вежбање и обнављање) *час проверавања и оцењивања *час систематизације(закључни)______________________________________________________________________

Уводни час Уводни или припремни час организује се на почетку школске године. Он има кључну улогу за даљи рад ученика у току школске године.Са циљем да се мотивишу за рад, ученике на овом часу треба упознати са:*предметним садржајем*задацима Српског језика*уџбеником и његовим садржајем*начином коришћења уџбеника и радне свеске или радних листића*начином на који ће се вредновати њихов рад

Час обраде новог градива Главна сврха часа обраде новог градива је упознавање и усвајање новог садржаја. Учитељ излаже, објашњава и показује ученицима да би их оспособио за разумевање онога што пре нису знали.Овај час потребно је започети кратким уводом и освртом на претходно обрађено градиво. На тај начин ће се ученици вешто увести у нову наставну јединицу и створиће се психолошка и радна атмосфера , као и мотивисаност ученика за рад. У уводном делу приликом обраде новог градива могу се између осталог, погледати домаћи задаци, користити ђачка искуства из свакодневног живота, решити укрштеница , испричати нека досетка и сл. Циљ часа је потребно увек истаћи на табли и различитим

методама прећи на обраду новог градива.У процесу обраде новог градива веома је важно питање димензионирања. Учитељ мора знати да одмери колико се појмова може објаснити у јединици времена, предвидети и осигурати одговарајућу динамику рада, контролисати како напредују његови ученици, да прати рад ученика на часу. У завршном делу обраде новог градива подстицајним питањима утврдити да ли су ученици схатили о чему се радило на часу. У овом делу часа користе се и друге врсте провере усвојености наставних садржаја у зависности од тога колико је учитељ креативан.

Час утврђивања (вежбање и проширивање знања)У циљу спречавања заборављања пређеног градива, сваки час се користи за утврђивање, вежбање и проширивање знања. Утврђивањем, вежбањем и проширивањем знања се обезбеђује да стечена знања, вештине и навике постану трајно власништво ученика. Питања којима ће се током утврђивања ученицима постављати потребно је унапред припремити. Разликују се: текуће утврђивање, утврђивање на почетку и на крају часа и тематско утврђивање, утврђивање након обраде ширих тема. Утврђивање треба да буде продуктивно – да се њиме врши упоређивање, систематизовање, конкретизација, практична примена знања и др.

Час проверавања и оцењивањаНа овим часовима се проверава како су ученици савладали изучавано градиво и изричу се судови у виду оцена о знањима појединаца. Праћење и вредновање ученичког рада у настави српског језика треба да буде трајни процес који подразумева стално праћење ученичког рада у свим подручјима која чине овај предмет и активностима у оквиру њих. Проверавајући знање сваког ученика, учитељ сагледава како је градиво које се проверава усвојило читаво одељење, а из тога извлачи закључке и о својим успесима, па је то и час вредновања његовог рада.

Час систематизације (закључни)На овим часовима се уочавају, издвајају и синтематизују елементи изучаваног градива и стварају општи судови о њима.Ово су кључни часови на којима се не обнавља само једна наставна јединица, већ тематска целина. Помоћу њих се формира општа слика о градиву које се у току месеца изучавало, анализира усвојено градиво и планира даљи рад са уоченим корекцијама.

12. ПОДСЕТНИК ЗА ПИСАЊЕ ПРИПРЕМА

Настава је сложен и динамичан процес који захтева добру оранизацију. У настави српског језика велики значај се придаје артикулацији часа, тј. дидактичко-методичкој аператури.

Структуру сваког појединог часа утврђује сам учитељ. То је увек креативан чин. Учитељ одређује и фазе рада на часу. Универзална структура часа није прихватљива, али се основних компонената треба придржавати.

13. ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНУ ЈЕДИНИЦУ

Настава је сложен и динамичан процес који захтева добру оранизацију. У настави српског језика велики значај се придаје артикулацији часа, тј. дидактичко-методичкој аператури. Структуру сваког појединог часа утврђује сам учитељ. То је увек креативан чин. Учитељ одређује и фазе рада на часу. Универзална структура часа није прихватљива, али се основних компонената треба придржавати.

Име и презим учитеља Датум___________________________________________________________________Наставна тема наводи се наслов наставне теме___________________________________________________________________Наставна јединица наводи се назив наставне јединице___________________________________________________________________Структура часа наводи се начин реализације наставних садржаја___________________________________________________________________Облици рада наводе се предвиђени облици рада у настави___________________________________________________________________Циљ и задаци часа јасно се дефинише циљ часа, а затим се прецизно наводи намера учења___________________________________________________________________Методе рада наводе се планиране наставне методе којима се описује начин рада наставника и ученика___________________________________________________________________Очекивани исходи односе се на систематско праћење и вредновање остварености циљева образовања_____________________________________________________________________Наставна средства наводе се средства која ће се користити током рада ___________________________________________________________________Литература наводи се литература за ученике и стручна литература наставника____________________________________________________________________Ток часа наводе се етапе у реализацији часа____________________________________________________________________Ученици са посебним потребама односи се на систематско праћење и вредноввање остварености циљева ученика са посебним потребама__________________________________________________________________

Корелација довођење садржаја наставне јединице у везу са садржајима других предмета и животном стварношћу

__________________________________________Запажања на крају часа учитељ записује своја запажања о реализацији часа

14. НАЧЕЛА НАСТАВЕ

Учитељ мора посебно да води рачуна о дидактичким начелима која се односе на наставни процес.

Наставне садржаје треба обрађивати тако да по обиму и сложености буду примерени предзнању и способностима ученика.

Образовно - васпитни рад треба да буде прилагођен индивидуалним особинама сваког ученика.

Учитељ треба да упозна ученика онаквог какав он заиста јесте, да не ствара унапред нереалну слику о њему.

Учитељи свој рад и наставни процес треба да прилагоде тако да ученици трајно усвајају знања и вештине.

У обради садржаја врло је важно да примери буду бирани из живота - у почетку из непосредне околине ученика, а касније и изван опажајног простора.

Пре писања припреме треба водити рачуна о начелима наставе:СИСТЕМАТИЧНОСТ је обрађивање наставних садржаја одређеним логичним током.

ДИФЕРЕНЦИРАНОСТ подразумева да се наставни процес рашчлањује на радне фазе и тако усмерава према ученицима различитих способности.

ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА значи да психофизичке способности сваког појединца потребно је развити до максимума.

РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА је оптимално потрошено време за постизање квалитетног резултата.

ТРАЈНОСТ ЗНАЊА, ВЕШТИНА И НАВИКА се обезбеђује тако што се стечена знања и развијене вештине утврђују и увежбавају да би се трајно задржали.

ПРИМЕРЕНОСТ значи да наставу треба ускладити са психофизичким могућностима ученика, али корак испред постојећег стања Психофизичке особине ученика не смеју се ни прецењивати ни потцењивати.

АКТИВНОСТИ И ИНТЕРЕСОВАЊЕ - успех у настави је пропорционалан учешћу личне активности ученика. Настава мора бити таква да буди интересовање према предмету.

ИНТЕГРАЦИЈА је повезивање елемената наставе у целовит радни процес.

АПСТРАКТНОСТ подразумева да на основу усвојених чињеница ученике треба мисаоном активношћу довести до генерализације, тј. до формирања појмова, дефиниција и закона.

ПАЖЊА је целовито чулно доживљавање, па ученик са што више чула треба да прима оно што се проучава.

ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА - ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ПРВОГ ЦИКЛУСА ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА – СРПСКИ ЈЕЗИК

Општи стандарди постигнућа - образовни стандарди за крај првог циклуса обавезног образовања за Српски језик садрже стандарде постигнућа за области: Говорна култура, Вештина читања и разумевање прочитаног, Писано изражавање, Граматика и лексикологија и Књижевност. У оквиру сваке области описани су захтеви на три нивоа, осим у области Говорна култура.

1. ГОВОРНА КУЛТУРАУ области ГОВОРНА КУЛТУРА ученик/ученица:

1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике

1СЈ.0.1.2. користи форме учтивог обраћања1СЈ.0.1.3. казује текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха, без тзв. „певушења"

или „скандирања"1СЈ.0.1.4. уме да преприча изабрани наративни или краћи информативни текст на основу

претходне израде плана текста и издвај ања значај них делова или занимљивих детаља1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се теме,

јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро распоређујући основну информацију и додатне информације

1СЈ.0.1.6. уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање1СЈ.0.1.7. уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју1СЈ.0.1.8. уме да одбрани своју тврдњу или став

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на основном нивоу.

2. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГУ области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ

ученик/ученица:

1СЈ.1.2.1. влада основном техником читања ћириличког и латиничког текста

1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања у вези са текстом, проналазећи информације експлицитно исказане у једној реченици, пасусу, или у једноставној табели (ко, шта, где, када, колико и сл.)

1СЈ.1.2.3. препознаје да ли је тражена информација, која може да буде исказана на различите начине (синонимија, парафраза), садржана у тексту

1СЈ.1.2.4. познаје и користи основне делове текста и књиге (наслов, пасус, име аутора; садржај, речник)

1СЈ.1.2.5. одређује основну тему текста1СЈ.1.2.6. разуме дословно значење текста1СЈ.1.2.7. разликује књижевноуметнички од информативног текста 1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да ли му је

занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из текста и особа и ситуација које су му познате; издваја речи које су му непознате

3. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕУ области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:1СЈ.1.3.1. пише писаним словима ћирилице 1 СЈ.1.3.2. уме да се потпише1СЈ.1.3.3. почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим

интерпункциј ским знаком1СЈ.1.3.4. употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места (једночланих),

назива школе1СЈ. 1.3.5. пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре1 СЈ.1.3.6. издваја наслов, углавном се држи теме1СЈ.1.3.7. препричава кратак једноставан текст (до 400 речи)1 СЈ.1.3.8. користи скроман фонд речи (у односу на узраст); правилно их употребљава 1СЈ.1.3.9. пише кратку поруку (о томе куда иде, зашто касни, и сл.) 1СЈ.1.3.10. пише честитку (за Нову годину, рођендан), позивницу (за рођенданску прославу,

забаву), разгледницу (са летовања, зимовања, екскурзије)

4. ГРАМАТИКА И ЛЕКСИКОЛОГИЈАУ подобласти ГРАМАТИКА, у типичним школским примерима, ученик/ученица:1СЈ. 1.4.1. препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе) 1 СЈ.1.4.2. препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких именица)

и глаголско време (презент, перфекат и футур) 1 СЈ.1.4.3. препознаје врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне, упитне, узвичне,

заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне)

У подобласти ЛЕКСИКОЛОГИЈА ученик/ученица:1 СЈ.1.4.4. препознаје антонимију1СЈ.1.4.5. познаје значења речи и фразеологизама који се употребљавају у свакодневној

комуникацији (у кући, школи и сл.)

5. КЊИЖЕВНОСТУ области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:1СЈ.1.5.1. препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и драме1 СЈ.1.5.2. препознаје књижевне врсте (бајку и басну)1 СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у књижевноуметничком

тексту1 СЈ.1.5.4. одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу.

2. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГУ области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ученица:1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди на ком месту

у тексту ј е пауза, место логичког акцента; кој и део текста треба прочитати брже, а кој и спориј е

1СЈ.2.2.2. изводи једноставне закључке у вези са текстом, анализирајући и обједињујући информације исказане у различитим деловима текста (у различитим реченицама, пасусима, пољима табеле)

1СЈ.2.2.3. раздваја битне од небитних информација; одређује след догађаја у тексту 1СЈ.2.2.4. успоставља везу између информација исказаних у линеарном и нелинеарном тексту

(нпр. проналази део/детаљ који је приказан на илустрацији, у табели, или на дијаграму)1СЈ.2.2.5. одређује основни смисао текста и његову намену 1СЈ.2.2.6. препознаје фигуративно значење у тексту1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на основу текста (предвиђа даљи ток радње, објашњава

расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака јунака/актера закључује о њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)

1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не допада, због чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са поступцима ликова

1СЈ.2.2.9. издваја делове текста који су му нејасни1СЈ.2.2.10. вреднује примереност илустрација које прате текст; наводи разлоге за избор одређене

илустрације

3. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕУ области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:1СЈ.2.3.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)1 СЈ.2.3.2. употребљава велико слово приликом писања имена држава и места и њихових

становника; користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише присвојне придеве (-ов/-ев/-ин, -ски/-чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, ц; правилно пише сугласник ј у интервокалској позицији; правилно пише речцу ли и речцу не; употребљава запету при набрајању

1 СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним реченицама; варира језички израз (ред речи у реченици, типове реченица, дужину реченице... )

1 СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју поткрепљује одговарајућим детаљима

1 СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава комуникативној ситуацији (формалној/неформалној)1 СЈ.2.3.6. саставља кратак наративни текст1 СЈ.2.3.7. саставља кратак дескриптивни текст1 СЈ.2.3.8. користи фонд речи примерен узрасту; употребљава синониме (нпр. да избегне

понављање)1 СЈ.2.3.9. исправља свој текст (критички чита написано, поправља текст и исправља грешке)1СЈ.2.3.10. уме да попуни једноставан образац са основним подацима о себи (име, презиме, име

родитеља, година рођења, адреса, телефон; школа, разред, одељење) 1СЈ.2.3.11. пише писмо (приватно) и уме да га адресира

4. ГРАМАТИКА И ЛЕКСИКОЛОГИЈАУ подобласти ГРАМАТИКА, у типичним школским примерима,

ученик/ученица:1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе) 1СЈ.2.4.2. препознаје подврсте речи (властите и заједничке именице; описне, присвојне и градивне

придеве; личне заменице; основне и редне бројеве) 1СЈ.2.4.3. препознаје лице, род и број личних заменица у номинативу 1СЈ.2.4.4. препознаје граматичке категорије глагола (лице, број и род) и уме да пребаци глаголе из

једног глаголског времена у друго 1СЈ.2.4.5. препознаје субјекат и глаголски предикат1СЈ.2.4.6. одређује врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне, упитне, узвичне,

заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне) 1СЈ.2.4.7. саставља реченице различите по комуникативној функцији и облику

У подобласти ЛЕКСИКОЛОГИЈА ученик/ученица:1СЈ.2.4.8. препознаје синонимију1СЈ.2.4.9. познаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у

уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава

5. КЊИЖЕВНОСТУ области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:1СЈ.2.5.1. разликује лирску од епске песме1СЈ.2.5.2. одређује фолклорне форме (кратке народне умотворине - пословице, загонетке,

брзалице)1СЈ.2.5.3. препознаје риму, стих и строфу у лирској песми1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; и односе међу

ликовима у књижевноуметничком тексту 1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у књижевноуметничком

тексту) 1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога1СЈ.2.5.7. разуме фигуративну употребу језика у књижевноуметничком тексту

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу.

2. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГУ области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ученица:1СЈ.3.2.1. изводи сложеније закључке на основу текста, обједињујући информације из различитих

делова дужег текста1 СЈ.3.2.2. повезује и обједињује информације исказане различитим симболичким системима (нпр.

текст, табела, графички приказ)1СЈ.3.2.3. разликује различита гледишта заступљена у информативном тексту (нпр. мишљење

аутора текста vs. мишљења учесника у догађају)1 СЈ.3.2.4. изводи сложеније закључке на основу текста и издваја делове текста који их

поткрепљују; резимира наративни текст1СЈ.3.2.5. представља текст у одговарајућој нелинеарној форми (уноси податке из текста у дату

табелу или дијаграм)1СЈ.3.2.6. процењује сврху информативног текста у односу на предвиђену намену (нпр. који од два

текста боље описује дату слику, да ли је упутство за (познату) игру потпуно и сл.)1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту (нпр. објашњава зашто је лик

поступио на одређен начин, или вреднује крај приче у односу на своја предвиђања током читања текста, или износи свој став о догађајима из текста)

3. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕУ области ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:1СЈ.3.3.1. пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама; користи разноврсне

синтаксичке конструкције, укључујући и сложене1 СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста); добро распоређује

основну информацију и додатне информације унутар текста и пасуса1СЈ.3.3.3. прилагођава језичко-стилски израз типу текста1 СЈ.3.3.4. саставља кратак експозиторни текст1 СЈ.3.3.5. користи богат фонд речи (у односу на узраст)1 СЈ.3.3.6. издваја пасусе

4. ГРАМАТИКА И ЛЕКСИКОЛОГИЈАУ подобласти ГРАМАТИКА, у типичним школским примерима,

ученик/учпеница:1СЈ.3.4.1. именује врсте и подврсте речи (властите и заједничке именице; описне, присвојне и

градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве; глаголе) 1СЈ.3.4.2. уме да промени облик променљивих речи према задатом критеријуму: заједничких

именица према броју, а глагола, придева и заменица према роду и броју 1СЈ.3.4.3. препознаје прави објекат (у акузативу) и прилошке одредбе за време, место и начин

У подобласти ЛЕКСИКОЛОГИЈА ученик/ученица:1СЈ.3.4.4. одређује значења непознатих речи и фразеологизама на основу ситуације и

текста/контекста у којем су употребљени1 СЈ.3.4.5. употребљава речи у основном и пренесеном/фигуративном значењу

5. КЊИЖЕВНОСТУ области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:1СЈ.3.5.1. тумачи особине, понашање и поступке ликова позивајући се на текст 1СЈ.3.5.2. уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту 1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се на текст

ГОДИШЊИ

ПЛАННАСТАВНОГРАДА

ЗА ШКОЛСКУ 2011/2012.ГОДИНУ

_______________________________( Име и презиме наставника)

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИКРазред : трећиНедељни фонд часова : 5Годишњи фонд часова : 180Планови рада се реализују у следећим одељењима :_________________

Наставни план и програм предмета објављен је у ,,Просветном гласнику'' , број ____ од ______ .године, а измене и допуне у броју _____од _____године.

ЦИЉПРЕДМЕТА

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

ЗАДАЦИПРЕДМЕТА

- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;

- увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);

- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;

- развијање потребе за књигом, способности да се

њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;

- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ОШ – БИГЗ школство

ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ

НАСТАВНА СРЕДСТВА

Образовни стандарди за крај трећег разреда

НАСТАВНА ОБЛАСТ

НИВОИ ПОСТИГНУЋА

СТАНДАРДИ

ЈЕЗИК ОСНОВНИ 1СЈ.1.4.1. 1СЈ.1.4.2. 1СЈ.1.4.3. 1СЈ.1.4.4. 1СЈ.1.4.5. 1СЈ.1.3.4.

СРЕДЊИ 1СЈ.2.4.1. 1СЈ.2.4.2. 1СЈ.2.4.6. 1СЈ.2.4.8. 1СЈ.2.3.2.

НАПРЕДНИ 1СЈ.3.4.1. 1СЈ.3.4.4.

КЊИЖЕВНОСТОСНОВНИ 1СЈ.1.2.1. 1СЈ.1.2.2. 1СЈ.1.2.4.

1СЈ.1.2.5.1СЈ.1.2.6. 1СЈ.1.5.2. 1СЈ.1.5.3. 1СЈ.1.5.4.

СРЕДЊИ 1СЈ.2.2.1. 1СЈ.2.2.2. 1СЈ.2.2.3. 1СЈ.2.2.5. 1СЈ.2.2.7. 1СЈ.2.5.1. 1СЈ.2.5.2. 1СЈ.2.5.3.1СЈ.2.5.4. 1СЈ.2.5.5.

НАПРЕДНИ 1СЈ.3.2.1. 1СЈ.3.2.2. 1СЈ.3.5.1. 1СЈ.3.5.2.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ОСНОВНИ 1СЈ.1.3.5. 1СЈ.1.3.6. 1СЈ.1.3.7. 1СЈ.1.3.8.1СЈ.1.3.9.

СРЕДЊИ 1СЈ.2.3.4. 1СЈ.2.3.5. 1СЈ.2.3.6. 1СЈ.2.3.7.1СЈ.2.3.8. 1СЈ.2.3.9. 1СЈ.2.3.10.

НАПРЕДНИ 1СЈ.3.3.1. 1СЈ.3.3.2. 1СЈ.3.3.3. 1СЈ.3.3.4. 1СЈ.3.3.5.

ГОВОРНА КУЛТУРА

1СЈ.0.1.1. 1СЈ.0.1.2. 1СЈ.0.1.3. 1СЈ.0.1.5. 1СЈ. 0.1.6.