Ускршњидарови - sremskenovine.co.rs · Година l • Сремска...
TRANSCRIPT
Година L • Сремска Митровица • Среда 7. април 2010. • Број 2563 • Цена 40 динара
1960 2010
BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA
022069 / 636-999
Sremska Mitrovica, Kuzminska 9
Ускршњидарови
Традиционалним даривањем ускршњих јаја на ТргуЋиреМилекића,бајкериМотоклубаСрем,поделилисусагра
ђанимаСремскеМитровицесвојуускршњурадост.Узпрепунукорпујајанајразноврснијихбојаислаткишанајразноврснијихукуса,мотористисуовимпутемчеститалинајмлађимсуграђаниманајрадоснијихришћанскипразник. М.М.
Зашто протестују радници „Митросрема“
ПредУПиСПрвака:Борба за сваког ђака
Звонко Гвоздановић, први произвођач батата у Србији
С гајдама кроз свет
ПољоПривредникБогданШУљМанацизЛаЋарка:Министар не љуби АПС
у овом броју:
странa3.
странa4.
странa5.
странa17.
странa18.
Среда, 7. април 2010.2
Три де сет пр вог мар та, након 20 го ди на Фуд бал ски
са вез Ср би је одр жао је седни цу сво је Скуп шти не пр ви пут ван Бе о гра да и то у Ста рој Па зо ви. Ка ко је на ја вио пр ви чо век срп ског фуд ба ла Томислав Караџић и све бу ду ће скуп шти не ће се одр жа ва ти у овом срем ском гра ду. А с обзи ром да ра до ви на из град њи срп ске Ку ће фуд ба ла на преду ју не ве ро ват ном бр зи ном и да се ње но отва ра ње пла нира за крај ок то бра ове го дине, мо же се, сло бод но ре ћи, ка ко ре че и го спо дин Ка раџић, да се „срп ски фуд бал усе ља ва у Ста ру Па зо ву“. У прат њи пред сед ни ка ста ропа зо вач ке оп шти не ГоранаЈовића и ње го вих са рад ника, срп ски фуд бал ски зва нични ци, ми ни стар ка омла ди не и спор та Снежана СамарџићМарковић, пред став ни ци УЕФЕ Мариос Лефкаридис (пот пред сед ник) и ње гов заме ник Теодор Теодоридис об и шли су гра ди ли ште срп ске Ку ће фуд ба ла у Ста рој Па зови и на ли цу ме ста се уве рили ка ко ра до ви на пре ду ју. Госте је с то ком ра до ва упо знао СлободанПејовић, ди рек тор пред у зе ћа „Ку ћа фуд ба ла у из град њи“. За до во љан тем пом ко јим ра до ви на пре ду ју То мислав Ка ра џић је ре као да ће се, с отва ра њем овог цен тра кра јем ок то бра оства ри ти нешто што су „мно ге ге не ра ци је са ња ле (Ку ћа фуд ба ла) а хрони ча ри ће за бе ле жи ти да смо на пра ви ли исто риј ску ин вести ци ју“. Он је још до дао да ће за ме сец до ме сец и по дана би ти за вр ше на пр ва, од три фа зе из град ње овог спорт ског ком плек са. СнежанаСамарџићМар
ковић, ми ни стар ка омла дине и спор та, та ко ђе је похва ли ла из во ђа че ра до ва а по себ но ло кал ну са мо у прави на че лу са пред сед ни ком оп шти не Го ра ном Јо ви ћам. Из у зет но за до во љан на претком ра до ва на из град њи Куће фуд ба ла Ма ри ос Леф кари дис, пот пред сед ник УЕФА пре нео је „фуд бал ској Ср бији“ по здра ве Мишела Платинија, пр вог чо ве ка европске фуд бал ске асо ци ја ци је и по же лео мно го успе ха на шој
фуд бал ској ре прен зен та ци ји на свет ском пр вен ству у Јужној Афри ци.
ЗаФССуспешна2009.година
На сед ни ци Скуп шти не Фудбал ског са ве за Ср би је у Ста рој
Па зо ви, ко јој су при су ство ва ли број ни го сти из све та спор та, др жав ни зва нич ни ци, пред ставни ци УЕФА и број ни нви на ри и де ле га ти, њих 57 од укуп но 80, оце ње но је да је за ФСС, про текла 2009. би ла из у зет но до бра го ди на. – Кад смо пре у зе ли дужност 2008. го ди не при о ри тет је био фи нан сиј ска кон со ли даци ја а са да има мо знат но ве ћи бу џет. Дру ги циљ нам је био пла сман на Мон ди јал, тре ћи изград ња Ку ће фуд ба ла, че твр то по бољ ша ње до ма ћих так ми чења и на кра ју, од нос са јав ношћу, Ми ни стар ством омла ди не и спор та, ФИ ФА и УЕФА – изја вио је у увод ном обра ћа њу Тми слав Ка ра џић. Оце нив ши да су у че ти ри од за да тих пет циље ва по стиг ну ти до бри ре зулта ти, Ка ра џић је на гла сио да је
рад за та јио у до ма ћем фуд ба лу и на ја вио од луч ну бор бу против „ме ше та ре ња“. По себ но је не за до во љан ра дом За јед нице су пер ли га ша. Освр нув ши се на онај леп ши и успе шни ји део ко ји се од но си на ре пе зента ци ју, из град њу Ку ће фуд ба ла и фи нан сиј ску кон со ли да ци ју Ка ра џић је ре као. – За крат ко вре ме кон со ли до ва ли смо Савез а ура ђе но је и ви ше не го што смо оче ки ва ли. Пре три годи не бу џет Са ве за био је око пет до шест ми ли о на евра а са да је чак 17. Наш бу џет ра сте као пе чур ка и то за хва љу ју ћи на шим спон зо ри ма и успе ху нај бо ље ре прен зен та ци је. Сви пот пи са ни уго во ри омо гу ћу ју на шој ор га ни за ци ји мир но посло ва ње у на ред ном пе ри о ду, пре ци зни је до 2012. Го ди не. То не зна чи да ће мо се ра си па ти. Штед ња и тра жња но вих партне ра оста ју при о ри тет.
У рад ном де лу сед ни це, поред ве ри фи ка ци је но вих чла
но ва у ИО ФСС, усво је ни су јед нод гла сно, из ве штај о ра ду и фи нан сиј ски план за прошлу, као и план ра да с фи нансиј ским пла ном за ову го ди ну. У све ча ном де лу до де ље на су при за ња ФСС. Злат на знач ка с пла ке том до де ље на је МиљануМиљанићу, по ча сном председ ни ку ФСС (пе и ми ла ње го ва кћер ка ЗоркаМилинковић) и ВујадинуБошкову, по ча сном се лек то ру за ко га је при зна ње при мио Илија Петковић. Награ ђен је и ду го го ди шњи док тор на ше ре пре зен та ци је МилорадЕрцег.За нај бо љег тре нера у 2009. го ди ни про гла шен је ЗоранМилинковић а за најпер спек тив ни јег игра ча АдемЉајић. За нај бо љу су диј ску трој ку у про те клој го ди ни прогла ше ни су: МилорадМажић,ИгорРадојчићи СашаЖивковић а за нај пер спек тив ни јег су ди ју СрђанОбрадовић.
Г.Мајсторовић
У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ ОДР ЖА НА ТРЕ ЋА СЕД НИ ЦА СКУП ШТИ НЕ ФСС, А ПРЕТ ХОД НО, СРП СКИ И ЕВРОП СКИФУД БАЛ СКИ ЗВА НИЧ НИ ЦИ ОБ И ШЛИ ГРА ДИ ЛИ ШТЕ КУ ЋЕ ФУД БА ЛА
ФудбалсеусељавауСтаруПазовуЗадовољансамтемпомкојимнапредујурадовинаизградњиКућефудбалауСтаројПазови,рекао31.мартаТомиславКараџић,председникФССинајваиодаћесеодсадасваканареднаСкупштинаФудбалскогсавезаодржаватиуСтаројПазови.МинистарказаомладинуиспортСнежанаСамарџићМарковићистакладајепоноснанаобјекат„Кућефудбала“којиниченевероватномбрзином.ЧланствоуИОФССзапредседникастраопазовачкеопштинеГоранаЈовића,представљачастипризнањеалииобавезу
Обилазакградилишта
ПрвапризнањауручиопредседникЈовић
Спе ци јал на при зна ња на по чет ку до де ле при зна ња ФСС, пред сед ник Оп шти не Ста ра Па зо ва ГоранЈовић уру чио је МариосуЛефкаридису,ТеодоруТеодоридису,ПаскалуТоресу, пред став ни ци ма УЕФА и ТомиславуКараџићу.
ПризнањеиобавезаПо за вр шет ку Скуп шти не Го ран Јо вић, пред сед ник Оп шти
не Ста ра Па зо ва и члан ИО ФСС из ра зио је за до вољ ство што је скуп у Ста рој Па зо ви про те као у нај бо љем ре ду и што је овај град био до ма ћин ве ли ком бро ју го сти ју из све та фудба ла, Ми ни стар ства за спорт и омла ди ну, Спорт ског са ве за Ср би је, а по себ но ви со ким зва нич ни ци ма из УЕФА. Ве ри фи каци ја ман да та у ИО ФСС за пред сед ни ка Јо ви ћа пред ста ва ља ве ли ко при зна ње и част али и оба ве зу да ту по зи ци ју ис ко ристи за по бољ ша ње усло ва ра да и на прет ка ста ро па зо вач ког фуд ба ла.
Доделапризнања:ГоранЈовићиТомиславКараџић
ПризнањеТеодоруТеодоридису
ГрадилиштебудућеКућефудбала
Среда, 7. април 2010. 3
ЖИВОТ НАШ
Пише: Ми ли ја на Бар јак та ре вић
На пи сме ноНе за ме ра ју ћи оп ште при хва ће ном трен ду, или чак,
већ при род ној по ја ви геј па ро ва, хе те ро сек суал не же не ипак не мо гу да не за ме ре Ри ки Мар тину на свом не дав ном при зна њу да има мом ка. Он се ко нач но осло бо дио те ре та ко ји је но сио го ди на ма, дво у ме ћи се да ли је то до бро за ње го ву ка ри је ру, а ми ли о ни обо жа ва тељ ки сад се осе ћа ју об ма ње ним. До ду ше број ње го вих фа но ва ће оста ти исти, са мо ће би ти дру гог, то јест истог по ла. Да кле, ње му је све јед но. Пре ње га исто је ура дио и Џорџ Мајкл, и ко зна ко све не од јав них лич но сти. За што ни су од мах ре кли? Или нек нам сад, на ма же на ма, вра те па ре за оно ли ке пло че и ди ско ве. За сно ве нам ни ко ни је крив.
Све је то у ре ду, нек ра ди ко шта хо ће, док не угро жа ва дру ге, са мо ма ло је не ја сно ко ту но си панта ло не, ко уда ра ру ком о сто, а ко за ли ва цве ће. И ко га де те зо ве ма ма, а ко га та та. И ка ко се сна лазе са две све кр ве, то јест та ште. Све у све му, ни је баш пре те ра но при род но, а вре ме ном ће пе да го ги ја и пси хо ло ги ја по ка за ти ка ко се де ца раз ви ја ју у та квим бра ко ви ма. Ма да, с дру ге стра не, ни хе те ро бра ко ви не га ран ту ју од ра ста ње мен тал но ја ке де це, не обећа ва ју во ље ну и па же ну де цу, од су ство зло ста вља ња и за не ма ри ва ња, а по сле раз во да љу бав ма ће хе или очу ха. Кад би де ца мо гла да би ра ју, мо жда би пре иза бра ла геј та ту не го та ту на сил ни ка.
По што се ни шта ви ше не под ра зу ме ва, по сто ји јед но уте шно ре ше ње, за за те че не и раз о ча ра не, а то је но вац. Пред брач ни уго во ри, ако брак уоп ште бу де по сто јао, би ва ће све оп шир ни ји, јер би тре ба ло да се за ку не те да, осим што ни кад не ће те на ћи девој ку по ред же не, мом ка по ред де вој ке, же ну по ред му жа, да не ће те пре ћи из ан ти у ал ко хо ли ча ра, из апо ли тич ног у по ли тич ног, из ко са тог у ће ла вог, из ле по ти це у ру жну. За што се не би обез бе ди ли бар нов ча но ако до ђе до об ма не? Јер ако се же на то лико из де фор ми ше с го ди на ма, ка ко не ће те по гле да ти или по же ле ти леп шу, ко јој је крив?! Или му шка рац. Ако ни је про фе си о нал ни спор ти ста, и не ма за хвалне ге не, углав ном се пре тва ра у Те ле та би са, ве чи то спре ман да вре ђа те ре та ном оп сед ну те, и оста ле с рав ним сто ма ком. А нај ма ње од све га је не при јат но да от кри је те да вам је брач ни друг за љу бљен у осо бу истог по ла. Ка ко раз у ме ти, то јест опро сти ти?
Али, ако се за сва ку пре ва ру бу де де бе ло пла ћа ло, мо жда се на у чи мо да у брак не ула зи мо ола ко. Јер на па мет зна мо ко ли ко лош брак мо же да ути че на тен, ко су, же лу дац и сан, што парт не ра, што при ја теља, на ро чи то бли же род би не.
Са мо, шта ће они, за те че ни, ко ји ни кад и ни су присту пи ли фор мал ној брач ној за јед ни ци? Ни шта. Раз оча ре ње је јед на ко, не ће се бар по вла чи ти по Су ду.
На (не)сре ћу, гра ђан ска сло бо да у хо мо фо бич ној Ср би ји по сто ји тек у на зна ка ма, су де ћи по ма лом по стот ку геј по пу ла ци је. Још увек је мно го ви ше нере ше них (или не ре ши вих) про бле ма из „нор мал них“ бра ко ва, због ко јих се тра жи „ула зни ца ви ше“ у сигур не ку ће.
CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad
32+659.3(497.113)
SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm
Ne deq no.ISSN 0561-7294
CO BISS.SR-ID 35321351
Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нинСте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић, Живан НеговановићТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610144 (цен тра ла и телефакс), 610496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те ку ћи ра чун: 3351425473 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.
Рад ни ци "Ми тро сре ма", њих око 200, одр жа ли су јед но сат ни
про тест ис пред про из вод не је дини це "Корн про дукт" у Срем ској Ми тро ви ци као знак не за до вољства ка шње њем за ра да и њи ховим до би ја њем "на ча ши чи цу". Овим про те стом рад ни ци тра же од над ле жних др жав них ор га на да ис пи та ју ко је ствар ни вла сник њи хо ве фир ме и упо зо ра ва ју на, ка ко ре ко ше, не за ко ни то од ли вање ка пи та ла и до ба ра.
Да се кре не у овај вид проте ста јед но гла сно је од лу че но, на ту ме ру смо на те ра ни од стра не ве ћин ског вла сни ка и по је ди на ца из Управ ног од бо ра бу ду ћи да су не дав но не за ко ни то из ву кли ро бу вред ну се дам ми ли о на ди на ра и ти ме до ве ли пред у зе ће у вр ло непо вољ ну фи нан сиј ску си ту а ци ју. Ово се до га ђа ло и пре го ди ну да на ка да је пред у зе ће до ве де но у минус од 10 ми ли о на евра, а раз лози су би ли исти. При мо ра ни смо на овај про тест, њим се не ме ша мо у во ђе ње по слов не по ли ти ке пред узе ћа, већ са мо хо ће мо да за штити мо фир му и рад ни ке, јер ако се ста ње на ста ви и ми ће мо оти ћи у сте чај об ја шња ва Сте ван Јо ва-но вић, пред сед ник ССС у "Ми тросре му".
Про те стом се не пре ки да про цес про из вод ње, се тва на око 5.000 хек та ра нор мал но те че, ре про мате ри ја ла има до вољ но, а ра ди се у дру гим сег мен ти ма про из вод ње.
Хо ће мо да др жа ву по кре немо да пре ду зме не ке ко ра ке ка ко би се аго ни ја око "Ми тро сре ма" јед ном за вр ши ла. Хо ће мо да јасно зна мо да ли смо сте че ни, ка ко ме ди ји ја вљу ју, не за ко ни то сте ченим ка пи та лом или не. По сле таквих на пи са има мо про бле ме, не да ју нам кре ди те у по је ди ним банка ма. Ми смо ме ђу вла сни ци ма 15 од сто ка пи та ла, ко ли ко има и држа ва, за то има мо пра во да пи та мо и тра жи мо од го во ре о на шој фирми сма тра Сте ван Јо ва но вић.
"Ми тро срем" је при ва ти зо ван 2006. го ди не ка да је ми тро вачко по љо при вред но пред у зе ће, на тен де ру, ку пио кон зор ци ју два пред у зе ће "Фи нас скин" из Бе очи на и "ДСД то ба ко" из Бе о гра да. У то вре ме фир ма је има ла ви ше од хи ља ду за по сле них, са да их је 520. Сте ван Јо ва но вић до да је да је пред у зе ће пла ће но 15 ми лио на евра, а за го ди ну да на за ду
же но је за 10 ми ли о на евра и да је то био зна да се не што до га ђа. За по сле ни има ју пра во да знају ко је вла сник фир ме, че сто су их ме ња ли, до ла зи ло је до "прода је или пре да је", а ме ња ли су се и пред сед ни ци управ ног од бо ра. Са да је, пре ма Јо ва но ви ће вим сазна њи ма, ве ћин ски вла сник "Митро сре ма" фир ма "ДТМ ри лејшн" из Бе о гра да, а њен ге не рал ни ди рек тор је и но ви пред сед ник УО "Ми тро сре ма".
Бри гу за соп стве ну и суд бину фир ме из ка за ли су и рад ни ци. Бра ти слав Јо ва но вић има 38 годи на ста жа, од пла те "Ми тро срема" жи ви и син ко ји не ра ди. За то му је ва жно да ра ди и да за ра ђено ре дов но и у це ло сти до би ја.
При ва ти за ци ја је узе ла на шу про шлост, са да шњост и бу дућнст и за то про те сту је мо ка же Жи ван Ву ко са вац, а Сто јан Ја ко вље вић до да је да рад ни ци хо ће да ра де и за ра де, а про те сту ју да над ле жни ви де шта се све ра ди у при вре ди.
У по след ње три го ди не мо рамо стал но да ин тер ве ни ше мо да би до би ли за ра де. За ме сец да на про ме ни ли смо три пред сед ни ка УО. Зар то ни је чуд но? Овим проте стом се бо ри мо за на ша пра ва ре као је Ва со Да мја но вић.
Рад ни ци "Ми тро сре ма" по ру чују да ће јед но сат ни про те сти, запо че ти 1. апри ла, би ти на ста вљени до ис пу ње ња зах те ва.
С.Ђ.
ЗА ШТО ПРО ТЕ СТУ ЈУ РАД НИ ЦИ "МИ ТРО СРЕ МА"
Тра же за ра ђе но и - об ја шње њаЗа по сле ни не за до вољ ни ка шње њем пла та и што их до би ја ју у де ло ви ма, а од над ле жних тра же од го вор : ко је ствар ни вла сник њи хо ве фир ме ?
Већ ви ђе но
Пред сед ник ССС Срем ске Ми тро ви це Сте ван Ро ма ков сма тра да је оправ дан страх рад ни ка за суд би ну фир ме и њих са мих, јер је у Ми тро ви ци већ ви ђен сце на рио по ко ме вла сни ци уни ште фир му та ко што на пра ве ве ли ке гу бит ке и оте ра ју је у сте чај.
"Корн про дукт" : Про тест рад ни ка "Ми тро сре ма"
Среда, 7. април 2010.4
Еко ном ска кри за и не до статак по сла још ви ше су по
го ди ли и она ко оси ро ма ше не гра ђа не. Све је ве ћи при тисак на со ци јал на да ва ња ка ко оних ко ји не ра де та ко и оних ко ји ра де за ма ле па ре. Ло кална упра ва у Ин ђи ји го ди на ма ре а ли зу је раз ли чи те про гра ме со ци јал них да ва ња би ло да је реч о де ци или од ра сли ма.
Кра јем про шле го ди не распи са ли смо кон курс за до де лу со ци јал них ста на но ва ко ри сници ма МОПа а на осно ву евиден ци је Цен тра за со ци јал ни рад. Ина че, кон курс се рас пису је сва ких пет го ди на јер се де ша ва да се у ме ђу вре ме ну про ме ни со ци јал на кар та ко рисни ка ма те ри јал ног обез бе ђења. Кон курс је био ја ван, правил ник је био до сту пан сви ма. Об ја вље на је ли ста ре да првен ства, има мо је дан број грађа на ко ји се ни је на шао ме ђу пр вих 67, ко ји ће мо ра ти да се исе ле из ста но ва али сам си
гу ран да се ни ко не ће на ћи на ули ци, ка же за ме ник пред седни ка оп шти не Ин ђи ја СинишаФилиповић.
О то ме ко ли ко је гра ђа на кон ку ри са ло и ко ис пу ња ва а ко не усло ве, ОливераМочевић,на чел ни ца Оде ље ња друштве них де лат но сти ка же:
На кон курс за до де лу соци јал них ста но ва сти гло је 126 зах те ва, усло ве кон кур са испу ни ло је 67. Од 58 њих ко ји не ис пу ња ва ју усло ве, 41 ни су ко ри сни ци ма те ри јал не по моћи што је основ ни услов да би ушли у бо до ва ње. Ме ђу 67 грађа на ко ји ис пу ња ва ју усло ве 35 су но ви а 32 од ра ни је жи ве у со ци јал ним ста но ви ма.''
Да жи вот не мо же увек да ста не у па ра гра фе, при мер је сле пе су гра ђан ке МилесеМиаиловић.
Оп шти на рас по ла же са 69 со ци јал них ста но ва, ја сам 97 на ли сти, зна чи ли то да на кон 26 го ди на тре ба да се исе лим
из ста на од 36 ква дра ти у ко јем жи вим са не за по сле ним си ном. Тач но је да ни сам ко ри сник МОПа јер 25 го ди на ра дим у до му здра вља на те ле фин ској цен тра ли. Ова уста но ва ми је по мо гла да сре дим ку па ти ло, уве дем гас, по ди гла сам кредит за ку хи њу ко ји још от плаћу јем. Сад тре ба то све не коме да оста вим. Имам пла ту од 21.000 ди на ра, са тим нов цем ни ти мо гу да ку пим стан, ни ти да пла ћам ки ри ју, ка же Ми ле са Ми а и ло вић.
Ње но не за до вољ ство до датно по ве ћа ва ју са зна ња о су грађа ни ма ко ји су се фик сно разво ди ли да би оста ври ли пра во на стан, да су оста вља ли ку ће де ци а се бе про гла ша ва ли соци јал ним слу ча јем, да две сестре не же ле да бу ду у истом ста ну, па сад сва ка тре ба да до би је стан... И та ко, сва ко је при ча за се бе а пра вил ник је дан.
З.Г.Стефановић
65.ГО ДИ ШЊИ ЦА
ПробојаСремскогфронта
Ју би лар на, 65. го ди шњи ца про бо ја Срем ског фрон та би
ће обе ле же на 12. апри ла на Спо мен обе леж ју. Пре ма на јава ма ор га ни за то ра про гра ма, Сек то ра за бо рач ка пи та ња Ми ни стра ства ра да и со ци јал не по ли ти ке и Ре пу блич ког од бора СУБ НОРа, на ску пу ће го вори ти ми ни стар од бра не ДраганШутановац. В.П.
Пре ма пла ну се тве на подруч ју шид ске оп шти не
овог про ле ћа тре ба за се ја ти 1.760 хек та ра под ше ћер ном ре пом. Се тва је кре ну ла са зака шње њем због не по вољ них вре мен ских при ли ка, а дина ми ка по сло ва за ви си ће од
евен ту ал них но вих па да ви на. Струч ња ци под се ћа ју ра та ре да обра те па жњу на ни ца ње усе ва и мо гу ћу по ја ву ре пине пи пе ко јој по го ду ју ви со ке днев не тем пе ра ту ре.
В.П.
Пр вог апри ла почeo je упис пр ва ка у основ не шко ле, а
пре ма по да ци ма из ма тич них књи га, на те ри то ри ји оп шти не Срем ска Ми тро ви ца је укупно 840 ма ли ша на ста са лих за школ ске иза зо ве. Од овог броја, 395 бу ду ћих пр ва ка је на под руч ју пет град ских основ них шко ла у Срем ској Ми тро ви ци. Ове шко ле има ју и под руч на оде ље ња по се ли ма па ће та ко зва нич но ђа ци срем ско ми тровач ке Основ не шко ле „Бо шко Пал ко вље вић Пин ки“ би ти и 22 пр ва ка из Шуљ ма и Гр гу ре ваца. Основ на шко ла „Јо ван Јо вано вић Змај“ мо же оче ки ва ти и 37 пр ва ка у Јар ку и Ша ши наци ма, шко ла „Сло бо дан Ба јић Па ја“ 27 пр ва ка из Чал ме, Старе Бин гу ле и Ди во ша, шко ла „Сло бо дан Ба јић Па ја“ 20 прва ка из Ле жи ми ра, Ман ђе ло са и Ши ша тов ца, а шко ла „Јо ван По по вић“ 26 пр ва ка из Бе шено ва и Ве ли ких Ра ди на ца.
Шко ла „Бран ко Ра ди че вић“ у Ку зми ну има ће 48 пр ва ка из Ку зми на, Бо су та и Срем ске Ра че, шко ла „Јо ван Јо ва но вић Змај“ у Мар тин ци ма 21 пр ва ка, Основ на шко ла „До бро сав Радо са вље вић На род“ у Ма чванској Ми тро ви ци 134 пр ва ка, а шко ла „Три ва Ви та со вић Лебар ник“ у Ла ћар ку 110 пр ва ка.
Уку пан број од 840 пр ва ка је са мо окви ран, а ко ли ко ће њих се сти у школ ске клу пе за ви си од ле кар ских пре гле да, раз гово ра по тен ци јал них пр ва ка са пе да го гом и пси хо ло гом, али и од про ме на пре би ва ли шта њихо вих ро ди те ља и евен ту алног при ли ва но вих ста нов ни ка. У прак си, већ по чи ње бор ба шко ла за сва ког но вог ђа ка јер те о рет ски по сто ји мо гућ ност да се, због ма лог бро ја упи са них пр ва ка, у не ким шко ла ма по ја
ви тех но ло шки ви шак на ставног ка дра.
Ди рек тор ОШ „Јо ван Јо ва новић Змај“ ЗоранЂурић ка же да ро ди те љи има ју пра во да упи шу пр ва ка у шко лу ко ју желе, па је на шко ла ма да по нуде и до бре сек ци је, опре мље не учи о ни це и без бед ност уче ника као јед ну од ва жних став ки. Ова шко ла са 1.060 ђа ка је лане упи са ла че ти ри оде ље ња са 116 пр ва ка, нај ве ћи број у послед њих не ко ли ко го ди на.
Ове го ди не оче ку је мо још ве ћи упис уче ни ка. Ин те ре сова ње ро ди те ља за упис ђа ка у на шу шко лу је ве ли ко јер ну димо ви ше од дру гих шко ла. Ми смо је ди на шко ла у ко јој по стоји про ду же ни бо ра вак де це ко ји ра ди од 7.30 до 17 ча со ва. Деца у бо рав ку, уз по моћ учи теља, ура де и до ма ће за дат ке, ту и ру ча ју, а све дан ко шта 170 ди на ра – на во ди Ђу рић.Шко ла има ква ли те тан на став ни кадар, из ве на ред не мо гућ но сти за спорт ске ак тив но сти, каби нет за ин фор ма ти ку, број не сек ци је, а без бед но сти уче ни ка до при но се огра ђе но школ ско дво ри ште и ви деонад зор.
Ж.Н.
О ДО ДЕ ЛИ СО ЦИ ЈАЛ НИХ СТА НО ВА У ИН ЂИ ЈИ
ЖивотјетешкоставитиупараграфеОбјављивањелистередапрвенствазадоделусоцијалнихстановаизазвалонезадовољствопојединаца–ИмаионихпопутМилесеМиаиловићкојинисукориснициМОПа,астанимјенеопходан
Ко ће до би ти со ци јал ни стан?
СEТВА У ШИД СКОЈ ОП ШТИ НИ
Времедиктирадинамику
УПИС ПР ВА КА У ОСНОВ НЕ ШКО ЛЕ
Бор ба за сва ког ђа каЗашколскеклупеусремскомитровачкојопштинистасало840малишана.Додатнимпрограмимаиваннаставнимсадржајимашколенастоједапривукуштовишепрвака
Срем ска Ми тро ви ца, ОШ "Ј.Ј. Змај": Са мо у гра ду око 400 ма ли ша на се шће у ђач ке клу пе
Азбуказаодрасле
Ди рек тор ОШ „Јо ван Јова но вић Змај“ Зо ран Ђу рић ка же да ова шко ла оче ку је до би ја ње са гла сно сти Мини стар ство про све те да од сеп тем бра поч не обра зова ње од ра слих, што са да не ра ди ни јед на шко ла у Сре му.
Среда, 7. април 2010. PETA STRANA SVETA 5
Пишекостигне,уређујекомора
Мене мала телефоном звала,дођи дико, ја би` се удала.
Шта ће мени венчање и жена,кад са туђом живим без проблема.
Ја сам бећар од младости ране,бићу бећар док ме не са`ране.
Бећару су врата отворенаи код цура и удати` жена.
Бећарскибисерисремскихтамбураша
Карт: ЖаркоГаћеша
Написао:МићаМ.Тумарић
МОЈНАРОД
Ја во лим мој на род! Ве о ма. Це ним га и по шту јем. Из у зет но. Мој до бри на род.
Мој на род је нај на род ни ји. Он је најпа мет ни ји. то је на род над на ро ди ма!
Мој на род је мо ја ин спи ра ци ја. Мо ја зве зда во ди ља. Све мо је нај дра же.
На ро де мој до бри.На ро де, ди ко.На ро де, сли ко.На ро де, на ро де, на ро де!На ро де!!!На ро де, на ну ли ти тво ју про стач ку!На ро де, слу шаш ли ти ме не?!На ро де, сто ко јед на!
ПАРАНОРМАЛНО
• Глад ни исти не ни кад не умру си ти.• Пу сти те на род да ла је. Пас ко ји ла је не ује да.• Де тек то ва ли смо исти ну: чи ста лаж!• ре во лу ци ја ви ше не је де сво ју де цу. Пре шла је на ка ви јар.• У њи ма не ма ни до бра ни зла. Ба ти нама се све ис те ра.• Дру го ви су за спа ли. До бро ју тро, госпо до!• По зна јем их по њу шци. то су пси ра та.
ПЕСМАОЛАЖЉИВЦУ
Лажечимзине.Лажекадмупаднуслине.Лажедагажељамине.Лажезбогбрзине.Лажеодмилине.
МИНИГРАМИ
ПустахијеКра дуџа ду!
Капитализам
И ра дии кра ди!
Природно По стао лу даБез тру да. Србин
Ср бин, си ро че,мно го ло че.
КомунизамКра ди,
не ра ди.
Из бор: МилићЈовановић
На уз ви ше њи ма ле сних про фи ла који раз два ја ју Но ви и Ста ри Слан ка
мен, не да ле ко од спо ме ни ка Би ци код Слан ка ме на на ла зи се има ње ЗвонкаГвоздановића ко ји ће ве ро ват но ући у исто ри ју овог кра ја као пр ви про изво ђач ба та та, вр ста по вр ћа по из гле ду слич на кром пи ру али да ле ко ква ли тетни ја и хран љи ви ја. Гво зда но вић је рела тив но нов у по љо при вред ној про извод њи.
Ско ро три де це ни је сам ра дио у бе о град ском БИГЗу а он да 2000. сам од лу чио да до ђем на ро ди тељ ско имање у Слан ка мен и за поч нем уз бу дљи во ''рва ње'' са при ро дом. Во лим но ви не и екс пе ри мен те. Че као ме је ви но град који сам осве жио са 2.800 чо ко та аутохто них сор ти ви но ве ло зе ко ја је специ фич на за ово под руч је. Ис ко пао сам бу нар и обез бе дио на вод ња ва ње кап по кап. тре нут но ра дим на про из вод њи црне „слан ка мен ке“ и ми ри шља вог „ма тија са“ што је су пер ком би на ци ја за квали тет но ви но са ге о граф ским по ре клом, за по чи ње при чу Звон ко Гво зда но вић ко га смо за те кли у ви но гра ду.
Да нас рас по ла же са 20.000 чо ко ти гу стог за са да ви но гра да, члан је Удруже ња љу би те ља ви на ''слан ка мен ка'', вла сник по дру ма ''Гво зда но вић'', учеству је на сај мо ви ма ви на и осва ја призна ња. На не дав но одр жа ном Бе о градском сај му ту ри зма, на штан ду Оп штинске ту ри стич ке ор га ни за ци је, по ред ви на пла си рао је и је дан нов ор ган ски про из вод ко ји је још увек ма ло по знат на на шим про сто ри ма – ба тат, суп тропска и троп ска биљ ка. До ду ше, у по следње вре ме до ма ћи це су мо гле да га ви де у про дај ном објек ту ''Уни ве рек спор та'' у Ин ђи ји али си гур но ни су зна ле да је батат про из ве ден у Слан ка ме ну. Ода кле иде ја за ба тат?
Као што сам ре као, во лим да експе ри ме ти шем. У не ким зе мља ма у окруже њу по пут Швај цар ске ово је по стао хит ор ган ски про из вод. то ли ко је здрав да се ста вља у хра ну за бе бе, ко ри сти се као хра на лек за ре гу ли са ње ше ћера у кр ви, бр зо об на вља енер ги ју па је по стао не из бе жан сег мент ис хра не за спор ти сте, од ње га се про из во ди брашно и спра вља ју здра ва пе ци ва. Лист ба та та мо же да се ко ри сти као чај или као пре микс у хра ни за сви ње ко је по ква ли те ту ме са та да ''по ста ју'' ман гу лице. По на го во ру при ја те ља и по слов ног парт не ра из Хр ват ске где ово по вр ће
по ста је све по пу лар ни је, уве зао сам ра сад и пре три го ди не кре нуо сам са екс пе ри мен тал ном про из вод њом. Ове го ди не на ме ра вам да за сну јем произ вод њу на јед ном хек та ру. Већ са да имам га ран ци је да све што про из ве дем мо гу да про дам на ру ском тр жи шту, каже Гво зда но вић ко ме је у струч ном делу глав ни кон сул тант и глав на по др шка проф.Бранка Лазић са но во сад ског уни вер зи те та.
Ка жу да ба тат ни је зах те ван. По требна су му са мо два за ли ва ња, ка да се ста ви у зе мљу и не де љу да на на кон тога, и зе мљи ште бо га то ка ли ју мом. Оваквог зе мљи шта ка жу, има нај ви ше ис
под Ко па о ни ка и на Вла си ни. Ме ђу тим, ка ли јум се мо же на до ме сти ти стај ским ђу бри вом.
Не дав но су нам би ли Нем ци ко ји су ве о ма за ин те ре со ва ни и спрем ни да из сво јих фон до ва ин ве сти ра ју ка ко у ор ган ску про из вод њу ба та та, та ко и у ма ри ну у Ста ром Слан ка ме ну, си стем за на вод ња ва ње, воћ ња ке и ви но гра де. У то ку је из ра да про је ка та. Ме ђу тим, Ве о ма је ва жно да на ша др жа ва ста не иза ова квих про гра ма ко ји обез бе ђу ју про из вод њу здра ве хра не где би у конкрет ном слу ча ју ми обез бе ди ли све од ра сад ног ма те ри ја ла до фи нал них произ во да. Као ко о пе ран ти мо гла би да се укљу че се о ска до ма ћин ста ва и да има ју да ле ко ве ћу за ра ду не го од би ло ко јих дру гих кул ту ра ко је са да про из во де, сма тра Гво зда но вић.
Ки ло грам ба та та је у про дав ни ци 245 ди на ра, ка да убе ре пло до ве са јед ног хек та ра са ра са дом ко ји је сам про извео це на ће би ти упо ла ни жа. Би ли смо у при ли ци да про ба мо ово по вр ће, ка да се оба ри има укус и бо ју бун де ве, посеб но је бо гат Е и Ц ви та ми ни ма. Гвозда но вић нам по ка зу је и дру ге про из воде здра ве хра не: чипс од ја бу ке, су шени лист ''сте ви је'' бо гат ше ће ром... Наш са го вор ник је по знат и по про из вод њи ја бу ка и то но вих ве о ма тра же них сор ти по пут ''пинк ле ди''. ЗГ.Стефановић
СУ СрЕт Са ЗВОН КОМ ГВО ЗДа НО ВИ ЋЕМ, Пр ВИМ ПрО ИЗ ВО Ђа ЧЕМ Ба та та У Ср БИ ЈИ
Узбудљиво„рвање“сприродом
Увиноградуивоћњакусвеподконац
ЗвонкоГвоздановићпрвипроизвођачбататауСрбији
Среда, 7. април 2010.6
Гра ђа ни Бе о чи на, оп штински струч ња ци и ме на џе ри
у ов да шњој це мен та ри сла жу се, углав ном, у јед ној ства ри: ста ње жи вот не сре ди не у овом гра ду ни је (би ло) исто у време пре и на кон при ва ти за ци је БФЦ. Ста ри ји Бе о чин ци се добро се ћа ју го ди на ка да ни су мо гли да отва ра ју сво је про зоре због на сла га це мент не праши не и ра зних отров них га сова, ка жу да и да ље у се би но се по сле ди це ве ли ких за га ђе ња. Но ве ге не ра ци је, пак, твр де да је да нас на пла ну еко ло ги је знат но бо ље не го ра ни је, али не и иде ал но, да се по не кад те шко ди ше и осе ћа не при ја тан ми рис у ва зду ху.
По сле при ва ти за ци је Бе очин ске фа бри ке це мен та (основа не 1839), од стра не свет ски по зна те Гру пе "Ла фарж", 2002,
ка ко твр де од го вор ни, ов де је уло же но око 90 ми ли о на евра у тех нич ку ре кон струк ци ју и модер ни за ци ју фа бри ке. Сва та ула га ња су по зи тив но ути ца ла и на ста ње жи вот не сре ди не. Око 35 ми ли о на евра, ка же мена џер ко му ни ка ци ја СнежанаПетровић, ди рект но је уло жено у опре му ко ја сма њу је или у пот пу но сти ели ми ни ше ште тан ути цај на жи вот ну сре ди ну.
У "Ла фарж БФЦ" ис ти чу да су "ви со ки стан дар ди и да ље кон ти ну и ра но уна пре ђе ње живот не сре ди не у Бе о чи ну" је дан од њи хо вих при о ри те та. За то је пр ва ве ли ка ин ве сти ци ја но вих вла сни ка и би ла у из град њу вре ћа стог фил те ра по след ње ге не ра ци је. Реч је о фил те ру ко ји еми си ју чвр стих че сти ца сма њу је знат но ис под про писа ног ни воа. По том је бри га по ве де на и о по бољ ша њу мани пу ла ци је клин ке ром, ко ји је нај ве ћи из вор еми си је пра шине. По чет ком 2008. је из гра ђен но ви, ве ли ки си лос за клин кер, опре мљен од го ва ра ју ћим транспорт ним сред стви ма и са три си сте ма за от пра ши ва ње. Тако ђе, мо дер ни зо ва ни су мли нови це мен та, по ста вље ни но ви вре ћа сти фил те ри, уна пре ђе на чи сто ћа и озе ле њен круг фабри ке...
Гра ђа не и при пад ни ке еколо шких по кре та, на рав но, најви ше ин те ре су је ко ри шће ње "пр ља вих" енер ге на та, као што су ста ре ауто мо бил ске гу ме, от пад на уља и сл. У "Ла фарж БФЦ" са зна је мо да су њи хо ви пла но ви усме ре ни на уште ду енер ге на та, од но сно за ме ну нео б но вљи вих фо сил них го
ри ва ал тер на тив ним из во рима. Та ко се, од но вем бра 2008, ов де спа љу ју от пад не гу ме, а ове го ди не ће по че ти и пробно ко ри шће ње от пад них уља. Твр де да је све у скла ду са важе ћим про пи си ма и са до зволом Ми ни стар ства за за шти ту жи вот не сре ди не и про стор но пла ни ра ње.
Це ло ку пан про цес ко ришће ња ал тер на тив них го ри ва оба вља се у скла ду са за конским про пи си ма, уз кон ти ну ира на ме ре ња и над зор над лежних по кра јин ских и ре пу бличких ин спек ци ја. Наш циљ је да ал тер на тив на го ри ва у про це су про из вод ње бу ду још ви ше засту пље на, и да на тај на чин, по узо ру на успе шне фа бри ке "Ла фарж" гру пе, по ста вље ни
си стем на пред не тех но ло ги је и да ље раз ви ја мо. Оп ти ми заци ја ко ри шће ња при род них ре сур са је од стра те шког знача ја, јер тре ба да ми сли мо и на бу ду ће ге не ра ци је, што нас је мо ти ви са ло да ба зи рамо свој раз вој на одр жи вим прин ци пи ма и ин ду стриј ској еко ло ги ји ка же ДимитријеКњегињић, тех нич ки ди ректор "Ла фарж БФЦ".
На ши са го вор ни ци под сећа ју да је ком па ни ја "Ла фарж" обез бе ди ла и део сред ста ва за по ста вља ње две мер не ста нице у Бе о чи ну, ко је стал но мере ква ли тет ва зду ха. По да ци су, ка жу, до ступ ни на www.sepa.sr.gov.rs и зва нич ној ин тер нет стра ни ци оп шти не www.beocin.rs.
БЕ О ЧИН И ФА БРИ КА ЦЕ МЕН ТА: КА КО СЕ ШТИ ТИ ЖИ ВОТ НА СРЕ ДИ НА
"ЛафаржБФЦ"уложио35милионаевраВремепреинаконприватизацијецементаре-Инвестицијеусавременеврећастефилтере,новисилосклинкераисистемезаотпрашивање-Спаљивањестарихгумаиотпаднихуља"подконтролом"
Жи вот на сре ди на је сложен си стем и за то је
оба ве за свих чи ни ла ца, почев од ло кал не са мо у пра ве, пред у зет ни ка, јав них служби, удру же ња гра ђа на, па и са мог гра ђа ни на као по једин ца, да до при не су ње ној за шти ти и уна пре ђе њу. Та ко го во ри Роса Стиковић, само стал ни струч ни са рад ник за за шти ту жи вот не сре ди не у Оп штин ској упра ви Бе о чин, ко ју смо за мо ли ли за ин форма ци ју о ста њу еко ло ги је у сре ди ни ко јој пе чат да је произ вод ња це мен та.
Нај не оп ход ни ји при родни из вор жи во та је ва здух, ко ји тре ба шти ти ти од свих вр ста за га ђи ва ча и у сва ком тре нут ку. На тај на чин се и људ ски ор га ни зам шти ти од уно са штет них ма те ри ја каже Ро са Сти ко вић, ис ти чу ћи да је оп шти на Бе о чин у проте клом пе ри о ду ан га жо ва ла
овла шће не ин сти ту ци је у циљу пра ће ња и ме ре ња ква лите та ва зду ха.
Ре зул та ти ме ре ња се ре довно пре зен ту ју од бор ни ци ма Скуп шти не оп шти не, а не дав но
је град до био и две ауто мат ске мер не ста ни це, у са мом цен тру (2008) и бли зи ни Фа бри ке воде (2009). У том по ду хва ту су уче ство ва ли Ми ни стар ство за за шти ту жи вот не сре ди не, општи на Бе о чин, ком па ни ја "Лафарж БФЦ", По кра јин ски секре та ри јат за за шти ту жи вот не сре ди не и одр жи ви раз вој, као и Фонд и Аген ци ја за за шти ту жи вот не сре ди не Ср би је. Резул та ти се ша љу у ба зу по да така ре пу блич ке Аген ци је у Бе огра ду, где се до би ја пре ци зна ана ли за ква ли те та ва зду ха. Гра ђа ни ма су по да ци до ступ ни пре ко ин тер нет сај то ва Агенци је и оп шти не Бе о чин.
На пи та ње ка ко се у Бе о чину пра те про ме не на зе мљи шту и от пад ним во да ма, Ро са Стико вић од го ва ра:
На те ри то ри ји оп шти не Бео чин ни је се у про те клом пе рио ду ра дио мо ни то ринг зе мљишта. Ово је ве о ма бит но ура
ди ти, има ју ћи на уму да је доми нант на про из вод ња це мен та ве ро ват но оста ви ла по сле ди це и на ква ли тет зе мљи шта.
Мо ни то ринг от пад них во да ни је ра ђен, не по сто ји централ ни пре чи стач от пад них во да, а пра ти се са мо ква литет во де за пи ће. Бе о чин за пи ће ко ри сти пре ра ђе ну во ду из при о ба ља Ду на ва. На самом из во ри шту ова во да садр жи по ве ћан са др жај гво жђа и ман га на. Она под ле же третма ни ма аера ци је, ре тен зи је, фил тра ци је, де ман га ни за ци је и хло ри са ња. У ла бо ра то ри ји фа бри ке за кон ди ци о ни ра ње во де вр ше се сва ко днев на испи ти ва ња ми кро би о ло шке и фи зич ко хе миј ске ис прав но сти во де.
Стра ну при пре мио: Д.Познановић Фо то : М.Милеуснић
ПоднелизахтевзаIPPCдозволу
Још пре пет на е стак го ди на, Европ ска уни ја је до не ла Ди
рек ти ву о ин те гри са ном спреча ва њу и кон тро ли за га ђи ва ња жи вот не сре ди не (IPPC до звола), ко јој под ле жу ин ду стријска по стро је ња у ци љу сма њива ња штет них ма те ри ја из концен три са них из во ра. Циљ је да се уво ђе њем од го ва ра ју ћих тех но ло ги ја спре че, од но сно на нај ма њу ме ру све ду за гађе ња свих еле ме на та жи вот не сре ди не (ва здух, во да, зе мљиште, под зем не во де). Пре ма до ма ћем за ко ну из 2004. го дине, ка же Младен Пашалић, ме на џер за про цес и за шти ту жи вот не сре ди не у "Ла фарж БФЦ", пр ва на уда ру се на шла це мент на ин ду стри ја. Због тога се у бе о чин ској ком па ни ји тим ски при сту пи ло при ку пљању нео п ход них до ку ме на та за под но ше ње зах те ва. Ко нач но, 23. фе бру а ра 2010, зах тев за из да ва ње IPPC до зво ле је предат По кра јин ском се кре та ри јату за за шти ту жи вот не сре дине и одр жи ви раз вој. Па ша лић ка же да су то учи ни ли пр ви у зе мљи.
За кон ски рок за из да ва ње IPPC до зво ле је од 120 до 240 да на. Ина че, сва ин ду стриј ска по стро је ња ко ја под ле жу Зако ну о ин те гри са ном спре ча вању и кон тро ли за га ђи ва ња живот не сре ди не (њих око 200 у Ср би ји) мо ра ју ова кву до зво лу обез бе ди ти до 2015. го ди не. У су прот ном, не ће мо ћи да обавља ју сво ју де лат ност.
ВераП.
Ми слим да је боље не го што је би ло не кад.
ПераВишевић
Оти шао сам са по сла, из це мен та ре, због аст ме. Од ско ра су у фа бри ци по че ли да ло же гу ме, а пре
пар го ди на згра де бли же це мен тари би ле су си ве, пот пу но. Ло па том је са њих пра ши на мо гла да се скупља. Јак ми рис осе ти се око шест по под не.
МилетаЧворовић
Ја ко је ло ше, жи вим ов де че тр десет го ди на и ни када ни је ова ко би ло.
Смрад се осе ти око осам уве че, а сви зна мо да по сто је две мер не стани це за га ђе ња ва зду ха, ме ђу тим ни ко до тих ин фор ма ци ја не мо же да до ђе.
ЂорђеСрдић
Од ре ђе ни ни во за га ђе ња по сто ји. Сре ћа што ве тар носи на Фу тог. Кад је ма њи при ти сак, мирис се осе ти. Ма ње
је це мент не пра ши не, али се ипак ве о ма не при ја тан ми рис осе ти вр ло че сто.
ЧедоНиколић
Це мен та ра је уз гас по че ла да ко ристи и ал тер на тив на го ри ва. Не ма пра шине, ста ви ли су филте ре, али не ки отро
ви и да ље про ла зе и угро жа ва ју наше здра вље и жи вот ну сре ди ну. Л.В.
ШТА КА ЖУ БЕ О ЧИН ЦИ
Честосеосетијакмирис
ДвеаутоматскемернестаницеНепостојимониторингземљиштаиотпаднихвода,пратисесамоквалитетводезапиће
� Ро�са�Сти�ко�вић
Ла�фарж�-�Бе�о�чин�ска�фа�бри�ка�це�мен�та
Мерна�станица
Среда, 7. април 2010. 7
ДОБИЛИЋЕРКУ: Мом чи ло вић Да ли бор и Оли ве ра – Ла ћа рак, Ми јај ло вић Вла дан и Ма ри на – Но ћај, Мац ко Вла да и Мар тина – Ер де вик, Ђа ча нин Жељ ко и Би ља на – Ва ши ца, Ашче рић Ра до мир и Дра ги ца Го лу бин ци ДОБИЛИСИНА: Ја но ше вић Дар ко и Да ни ца – Ла ћа рак, Пу ђа Бо ри слав и Алек сан дра – Мар тин ци, На ран џић Ста ни слав и Адри ја на – Ја ме на, Бог да нов Јо ван и Је ле на – Ру ма, Бор чић Стра хи ња и Јо ва на Го лу бин циУМРЛИ: Мар ти но вић Ђуро рођ.1928., Ро хаљ Ка та рина рођ.1926., До на лић Зо ра рођ.1948., Ба ста шић Пе тар рођ.1955., Ми ли но вић Миро слав рођ.1939., Ве се ли новић Ми о драг рођ.1967., Лу јић Ђор ђе рођ.1940., Чу лић Са во рођ.1946., Да бо вић Во ји слав рођ.1927., Ште фан ски Де сан ка рођ.1947., Ра до са вље вић Брани слав рођ.1952., Аћи мо вић Ђор ђе рођ.1957., Дро бац Миле рођ.1939., Тре бо вац Но вак рођ.1938. го ди не. Ма ти чар: Ж.Јанковић
Изматичарскогзвања
Библиотека7.априла,у18сати предста вља ње Удру же ња же на "Вишња" из Гр гу ре ва цаДо11.априла-ак ци ја "Хај де да се ме ња мо" за две очува не књи ге го ди шња члан ска кар та
Галерија7.априла,у13сати, отва рање са мо стал не из ло жбе "Цр тежи из ци клу са ха о са" сли ка ра Вла де Ња ра ди ја. Из ло жба тра је до 28. апри ла
МузејСремаУ то ку из ло жба нај бо љих ученич ких ра до ва о Ус кр су ор гани за тор "Сир ми ју март"
Позориште9.априла,у21сат у До му омла ди не SM Jazz Blu es Spring Fest 10.априла,у12сати на вели кој сце ни „Успа ва на ле поти ца“, лут кар ска пред ста ва за де цу, а у 21 сат у До му омла дине SM Jazz Blu es Spring Fest
Одсредедосреде
У ДО МУ ОМЛА ДИ НЕ, 9. И 10. АПРИ ЛА
Пролећниџезиблузфестивал
По зо ри ште „До бри ца Ми лу тино вић“, под по кро ви тељ стом
Гра да, ор га ни зу је тра ди ци о нални про лећ ни "SM JAZZ & BLU ES SPRING FEST". Фе сти вал ће траја ти два да на, у пе так 9. и су боту 10. апри ла, одр жа ће се у До му омла ди не, са по чет ком у 21 сат, а отва ра га по зна ти ми тро вач ки блуз са став "The Gam blers". Следи џип си џез ко јег извди "Lala Trio" из Вр шца, а пр во ве че за вр ши ће се на сту пом чу ве ног сак со фо ни сте и ком по зи то ра Јована Маљоковића са "Balkan Sal sa Bandом". Звук сал се ће пле сом ви зу ел но по ја ча ти "La ti na Blan ca".
Дру ге ве че ри Фе сти ва ла 10. апри ла, пу бли ка ће има ти при лику да чу је са ста ве "Si ro va koža" и "Mayoke Gro up" из Но вог Са да. Фе сти вал за тва ра на ступ гру пе "Te xas Flood" ко ја не гу је же сто ки ги тар ски блуз рок. Ор га ни за то ри се на да ју тра ди ци о нал но до број по се ће но сти Фе сти ва ла и на глаша ва ју да је улаз бес пла тан.
ВЕ ЛИ КО ИН ТЕ РЕ СО ВА ЊЕ ЗА КО МУ НАЛ НУ ПО ЛИ ЦИ ЈУ
Седампријаванаједноместо
По бро ју ста нов ни ка и ве ли чини те ри то ри је, Град Срем ска
Ми тро ви ца има пра во на 18 ко мунал них по ли ца ја ца, али ће у првом кру гу би ти при мље но све га пет по ли ца ја ца. На чел ник Упра ве за стам бе ноко му нал не по сло ве ЗоранБережни из ја вио нам је да је ин те ре со ва ње за по сао кому нал ног по ли цај ца би ло ве ли ко та ко да је на јед но ме сто кон кури са ло се дам кан ди да та, па се за пет ко му нал них по ли ца ја ца прија ви ло 35 кан ди да та.
По ло ви на при ја вље них ни је има ла уред ну до ку мен та ци ју која је тра же на на кон кур су, ових да на за вр ша ва се из бор пет најбо љих ко ји ће, нај ве ро ват ни је у ма ју, по че ти тро ме сеч ну обу ку за ко му нал не по ли цај це по сле ко је им сле ди по ла га ње ис пи та. Уз пет по ли ца ја ца, Ми тро ви ца ће има ти и три ко му нал на над зор ни ка ко ји ће на обу ку би ти упу ће ни кра јем го ди не.
Од Ми ни стар ства за др жавну упра ву и ло кал ну са мо у праву Срем ска Ми тро ви ца је до би ла са гла сност на од лу ку о из гле ду уни фор ме и опре ми ко му нал не по ли ци је ко ја ће у овом гра ду има ти на рас по ла га њу мо пе де и во зи ла, а у пла ну је и на бав ка јед ног пло ви ла за па тро ли ра ње ре ком Са вом. Ж.Н.
У окви ру ак ци је " Од ср ца де ци" Удру же ње гра ђа на
"Жен ски цен тар" ор га ни зо вало је тра ди ци о нал но фар ба ња ја ја. Ак ци ја је оку пи ла чла нице удру же ња, из бе гли це, са мохра не мај ке и дру ге же не ствара о ци ко је су офар ба ле 365 јаја и де ли ле их на Ус крс ис пред про сто ри ја овог удру же ња.
Ре кон струк ци ја ко ло во за у Фру шко гор ској ули ци у
Мар тин ци ма, ду жи не око 900 ме та ра, при во ди се кра ју, а за два де се так да на би ће ура ђе но и оста лих 350 ме та ра тра се у ис тој ули ци. Ра до ви су по че ли на ини ци ја ти ву ме сне за јед нице, уз по моћ сред ста ва Фон да за ка пи тал на ула га ња и над лежног по кра јин ског се кре та рија та.
Ди рек тор Ди рек ци је за изград њу гра да Бојан Гаврић, ка же да је ово јед на од ули ца ко ја се ре кон стру и ше, а обезбе ђе на су и сред ства за ра до ве у дру гим ме сним за јед ни ца ма.
Пла ни ра мо ре кон струк цију по је ди них ули ца у Ку зми ну, за вр ше так ра до ва у Ла ћар ку, а ра ди ће се у Ди во шу, као и у ви ше ули ца у Срем ској Ми трови ци на во ди Га врић.
Пред сед ник Са ве та Ме сне за јед ни це Мар тин ци БориславПејновић об ја снио је да је пут
у Фру шко гор ској ули ци ду же вре ме био не про хо дан и да ће на кон ре кон струк ци је све би ти
лак ши са о бра ћај што ме шта нима нај ви ше зна чи. С.З.
НА СТА ВЉЕ НА РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈА ПУ ТЕ ВА У СЕ ЛИ МА
СређивањеколовозауМартинцима
ПутариуређујуФрушкогорскуулицу
Ме наџ мент То пи о ни це и лив ни це че лич них гре ди
ца "Сир ми јум стил" у Срем ској Ми тро ви ци од лу чио је да ти на гра ду од 1.000 евра ауто ру нај бо љег ре ше ња за ло го ове фир ме. Јав ни по зив за из раду идеј ног ре ше ња зна ка већ је об ја вљен на огла сним та блама свих ми тро вач ких сред њих шко ла, а упу ћен је уче ни ци ма за вр шних ко ји ће на ста ви ти да ље шко ло ва ње на фа кул тети ма.
Ова на гра да је и под сти цај да љем уса вр ша ва њу мла дих за то је на ме ње на они ма средњо школ ци ма ко ји ће уско ро ма ту ри ра ти и упи са ти не ки од фа кул те та. Ва жно је да се пози ву ода зо ве што ви ше мла дих ка за ла је Зорица Гашпар,на чел ни ца Град ске упра ве за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт.
Ова град ска упра ва зајед но са Фон дом "Ата на си је
Стој ко вић" по др жа ва ак ци ју "Сир ми јум сти ла". На ску пу у Град ској ку ћи ор га ни зо ва ном по во дом не сва ки да шњег конкур са за мла де при су ство ва ли су сред њо школ ци, про фе сори и пред став ни ци "Сир мијум сти ла" Дарио Бодино, ге не рал ни ди рек тор, МиланДолић, тех нич ки ди рек тор и ДраганЛајовић, шеф про извод ње.
По зив за кон курс на и шао је на ин те ре со ва ње сред њо школа ца. РадивојБродић, из четвр тог раз ре да Еко ном ске школе " 9. мај", ре као нам је да ће уче ство ва ти у из ра ди идеј ног ре ше ња зна ка " Сир ми јум стила", по тру ди ти се да га ура ди што бо ље мо же, јер на гра да од 1.000 евра и ње му би до бродо шла за пла ћа ње тро шко ва на сту ди ја ма.
"СИР МИ ЈУМ СТИЛ" ИНИ ЦИ РАО НЕ СВА КИ ДА ШЊИ КОН КУРС ЗА ЛО ГО
Наградаодхиљадуевра
Про те кле не де ље из вр ше на је ре кул ти ва ци ја укло ње них де
по ни ја у Ла ћар ку на по те зи ма ка Мар тин ци ма и на ва ша ри шту. На овај на чин, а на ра дост жи те ља при град ске ме сне за јед ни це, завр шен је ве ли ки део по сла око са на ци је ди вљих де по ни ја на том под руч ју.ДраганЈовановић, ди рек тор
ЈКП "Ко му на ли је", из ра зио је задо вољ ство ура ђе ним као и на ду да ће сад ња осам де сет сад ни ца бре зе, си бир ског бре ста и је лади је, ути ца ти на по ди за ње еко лошке све сти ста нов ни ка Ла ћар ка.
На овај на чин ми ни смо желе ли са мо да об но ви мо зе мљи ште ко је је би ло угро же но го ди шњим та ло же њем раз ли чи тог от па да,
не го и да по ста ви мо фи зич ку ба ри је ру, ка ко би смо спре чи ли не са ве сне жи те ље да на ста ве са истим или слич ним ак тив но стима, об ја снио је Јо ва но вић.
Пред сед ник са ве та Ме сне зајед ни це Ла ћа рак БошкоУметић ис та као је да су жи те љи Ла ћар ка би ли ини ци ја то ри ре кул ти ва ци је је да је то до каз по ра ста еко лошке све сти.
Ак ци ја је зна чај на не са мо за то што су Ла ћар ци из сво јих нов ча ни ка обез бе ди ли део средста ва да би се овај по сао мо гао оба ви ти, не го и због чи ње ни це да су по ста ли све сни по тре бе очу ва ња жи вот не сре ди не. Ове сад ни це су у из ве сном сми слу и фи зич ке ба ри је ре, али се искрено на дам да ће, ка да на ра сту и про цве та ју, по ка за ти сви ма ко лико су гре ши ли ка да су ову плод ну зе мљу за тр па ва ли сме ћем по ручио је Бо шко Уме тић. С.Л.
Презентацијанесвакидашњегконкурса
РЕ КУЛ ТИ ВА ЦИ ЈА ДЕ ПО НИ ЈА У ЛА ЋАР КУ
Засађено80садница
Новафазасанацијебившелаћарачкедепоније
УДРУ ЖЕ ЊЕ ГРА ЂА НА "ЖЕН СКИ ЦЕН ТАР" ЗА УС КРС
Одсрцадеци
Делилишаренајаја
Среда, 7. април 2010.8
Priprema: Katica Kuzmanovi}
RUMA
КУЛТУРНИЦЕНТАР
Филмскипрограм
''Пре ки ну ти за гр ља ји'' - од 5. до 11. апри ла''Пер си Џек сон - кра дљи-вац му ње'' - од 12. до 18. апри ла''Ар тур и Мал та за ро ва осве та'' - од 19. до 25. апри ла
Музичкипрограм
''Чај у осам'' - ми ни кон-церт озбиљ не му зи ке - 8. април у 20 ча со ва''Еуро сонг'' - 9. април у 20 ча со ва
МАТИЧАР
Склопилибрак:Де јан На пи ја ло и Сла ђа на Бо ро-вић, Зо ран Тра ви ца и Дан-ка Јо цићДобилићерку:Со ња и Го ран Тр бо је вићУмрли:Ми ле ва Олу ић - 1944, Да мјан Жив ко вић - 1947, Ста на Ја нош - 1910, За гор ка Ми тић - 1933.
У ШКО ЛИ ''ЗМАЈ ЈО ВА ЈО ВА НО ВИЋ''
Повељаобратимљењу
По след њег мар тов ског ви-кен да, у ОШ ''Змај Јо ва Јо-
ва но вић'' све је би ло све ча но и раз дра га но: пот пи са на је По-ве ља о бра ти мље њу ове школ-ске уста но ве и шко ле '' Бран ко Ра ди че вић'' из Ко сов ске Ми-тро ви це. По ве љу су пот пи са ли ди рек то ри Зо ран Дро бац, у име до ма ћи на, и ди рек тор из Ко-сов ске Ми тро ви це Ни ко ла Ву-ја чић.
Све ча но сти су, по ред за по-сле них из оба ко лек ти ва, при-су ство ва ли пред сед ник рум ске оп шти не Го ран Ву ко вић, као и на чел ник Оде ље ња за дру-штве не де лат но сти Све ти слав Да мјан чук.
Сви су би ли сло жни у оце на-ма - по ве ља не сме оста ти мр-тво сло во на па пи ру, већ тре ба да зна чи да љу са рад њу, при-ја тељ ство и раз ме ну ис ку ста-ва ова два вас пит но обра зов на ко лек ти ва. Уско ро ће усле ди ти по се та рум ских про све та ра Ко-сов ској Ми тро ви ци.
На сед ни ци Оп штин ског ве-ћа, одр жа ној 29. мар та,
кључ на те ма су би ли из ве шта-ји о ра ду и по сло ва њу уста но-ва у про шлој го ди ни, ко ји ће се уско ро на ћи пред од бор ни ци ма Скуп шти не оп шти не. Да та је и са гла сност на Пра вил ник о уну тра шњем уре ђе њу и си сте-ма ти за ци ји Оп штин ске упра-ве - ка ко је то обра зло жи ла на чел ни ца овог те ла ГорицаШашић,реч је о пре чи шће ном тек сту овог до ку мен та.
При ли ком рас пра ве о Спорт-ском цен тру, ди рек тор ове уста но ве Радован Жутић је обе ћао да већ на кра ју пр вог тро ме сеч ја 2010. не ће би ти гу-бит ка с ко јим је за вр ше на про-шла го ди на. Кул тур ни цен тар је го ди ну за вр шио с по зи тив ним ре зул та том, као и Град ска би-бли о те ка. Ди рек тор Би бли о те-ке ЖељкоСтојановић је ис-та као да већ пет го ди на за ре-
дом ова уста но ва бе ле жи ка ко раст чла но ва та ко и бро ја књи-га. Ди рек тор За ви чај ног му зе ја Радован Кузмановић је на-гла сио да ће се са за вр шет ком
згра де у Бор ков цу, ко ја је овој уста но ви да та на рас по ла га ње, ство ри ти усло ви за ква ли тет-ни ји рад ли ков них ко ло ни ја и ра ди о ни ца за мла ђи уз раст.
-У про шлој го ди ни има ли смо про ши ре не ак тив но сти, јав ни ра до ви од ви ја ли су се од про ле ћа до зи ме. При ме тан је по ја ча ни при ти сак на уста но-ву у ка да су у пи та њу со циј лна да ва ња. Ко нач но смо ре ши ли и про блем рад ног про сто ра - до-би ли смо три но ве кан це ла ри је где нам је са да и ин фо - цен-тар-ре као је ди рек тор Цен тра за со ци јал ни рад СветозарПетровић.
За те ма ти ку ''По ле тар ца'' ка-рак те ри стич но је то што је део де це остао ван уста но ве, овај про блем ће би ти раз ре шен из-град њом но вог за ба ви шта чи ји ра до ви по чи њу већ у ју ну.
У име од ште те за ује де па-са лу та ли ца, уз при мед бу да је мно го ви ше ова квих слу ча је ва у Ру ми не го у дру гим сре ди на-ма, из дво је но је 320 хи ља да ди на ра, 60 хи ља да опре де ље-но је за но ве сад ни це пту је.
ЗА СЕ ДА ЛА ОП ШТИН СКА ВЛА ДА
ГубитакуСпортскомцентру
Са сед ни це Оп штин ског ве ћа
Оп ти мал ни вре мен ски усло-ви до при не ли су да пше-
ни ца има до бар из глед - у фа-зи је бо ко ре ња и по ја ве пр вог ко лен ца. Ма да је у пла ну би ло да се на те ри то ри ји оп шти на Ру ма, Ин ђи ја и Ириг за се је на 18.362, пше ни ца је за сту пље на на 16.600 хек та ра, што је де сет од сто ма ње од пла на. За оче-ки ва ти је да ће до бри прин си хлеб ног жи та на док на ди ти ма-њак по вр ши на.
Ово су не ке од оце на о ста њу пше ни це, ко је нам је пре зен ти-рао ових да на ЂуроПаић,са-мо стал ни ре фе рент за биљ ну про из вод њу у По љо при вред ној ста ни ци ''Ру ма'' ко ја сво јом де-лат но шћу по кри ва три срем ске оп шти не - Ру му, Ириг и Ин ђи ју. Је чам је за сту пљен на 1.150, стр на жи та на 610, а уља на ре-пи ца на 837 хек та ра.
Пре ма пре по ру ка ма струч-ња ка ове уста но ве, при хра на пше ни це је углав ном за вр ше-на на вре ме, пше ни цу ко ја има жу ту бо ју тре ба од мах при хра-ни ти, још увек ни је ка сно, твр-ди Па јић.
-На стр ним жи ти ма, та мо где је то по треб но, тре ба што пре из вр ши ти за шти ту про тив ко-ро ва. За шти ту тре ба из вр ши ти и од пољ ских ми ше ва јер они мо гу на пра ви ти ве ли ку ште ту и ума њи ти при нос до 20 про-
це на та. По след ње ки ше су до-бро до шле, ако је су ди ти пре ма тре нут ном ста њу, мо же се оче-ки ва ти до бар род пше ни це-ка-же Ђу ро Па ић.
Ка да је реч о ку ку ру зу, план је да се овом кул ту ром у по ме-ну те три оп шти не за се је 38.970 хек та ра. При ме ћу је се сма ње-но ин те ре со ва ње за ше ћер ну ре пу - од пла ни ра них 3.500, до кра ја про шле не де ље по се ја но је не што ви ше од две хи ља де хек та ра. Не што је по ве ћан се-тве ни план со је - она ће би ти за сту пље на на 6.500 хе ка тра, док ће се сун цо крет на ћи на 2.800 хек та ра, ма да струч ња-ци ве ру ју да ће по вр ши не под овом кул ту ром би ти и ве ће на кра ју се тве.
Ваљ да под ути ца јем ме диј-ских вре мен ских прог но за, и при ча о гло бал ном ото пља ва-њу, не ки ра та ри су ра но за по-че ли са се твом ку ку ру за. На ту те му Па ић ка же:
-На ша пре по ру ка је сте ра ни-ја се тва, али не тре ба пре те ри-ва ти. Ве о ма је ри зич но ку ку руз се ја ти већ у мар ту, ако бу де мра зе ва и ни ских тем пе ра ту ра, тај ку ку руз ће стра да ти. Тре ба са че ка ти тем пе ра ту тру зе мље од осам до де сет сте пе ни, па стар то ва ти са се твом ку ку ру за, а то је углав ном по че так апри-ла-твр ди Ђу ро Па ић.
Од 18. до 28. мар та у Ру ми се од ви јао 13. Тре ма фест,
фе сти вал аутор ских про је ка та мла дих. Би ла је до бра при ли-ка да се при ка жу нај но ви ја до-стиг ну ћа и стре мље ња у обла-сти по зо ри шног ама те ри зма, и мно ги ан сам бли су је на пра ви на чин ис ко ри сти ли. Струч ни жи ри, ко јим је перд се да вао те-а тро лог из Но вог Са да МирославРадоњић,имао је те жак за да так да у оштрој кон ку рен-ци ји на гра ди упра во нај бо ље. Па ипак, злат ну ма ску и ти ту лу по бед ни ка фе сти ва ла од не ла је пред ста ва ''Кла сни не при-ја тељ'', ис пит на пред ста ва са дру ге го ди не глу ме на Ака де-ми ји умет но сти у Но вом Са ду, у кла си проф. Ја сне Ђу ри чић.
Сре бр ну ма ску осво ји ла је пред ста ва ''Ши не'' у из во ђе њу глу ма ца Ака де ми је умет но сти у Ко сов ској Ми тро ви ци, у кла си
проф. Бо жи да ра Ди ми три је ви-ћа. Брон за на ма ска при па ла је по зо ри шној тру пи из Сло вач ке Ре пу бли ке за пред ста ву ''Ан-ти го на у Њу јор ку''. Спе ци јал-ну на гра ду за по тре сну ин тер-пре та тив ну сна гу ко лек тив не игре до био је Ром ски те а тар из Но вих Кар ло ва ца за пред-ста ву ''Ро мо ка уст'' - реч је о стра да њу Ро ма то ком дру гог свет ског ра та. За то тал ди зајн, на гра да је при па ла пред ста ви ''Пла стич не ба ште'', у из во ђе-њу ан сам ба ла из Сме де ре ва и Ита ли је.
Нај бо љу му шку уло гу оства-рио је Душан Радојчић у пред ста ви ''Ши не'', а на гра ду за нај бо љу жен ску уло гу осво-ји ла је Мира Перић Краљик, у пред ста ви ''За што се му хе ли је пе на ''ОНО'', у из во-ђе њу по зо ри шног ан сам бла из Оси је ка.
РА ПОРТ СА СРЕМ СКИХ ЊИ ВА
Пшеницитребазаштитаодмишева
Се тва у пу ном је ку
ОСВРТ НА ТРЕ МА ФЕСТ
Златнамасказапредставу"Класнинепријатељ"Снажанутисакоставилапредстава''Ромокауст''уизвођењуРомскогтеатраизНовихКарловаца
Де таљ са пред ста ве ''Ро мо ка уст''
У ци љу за шти те жи вот не сре ди не и ства ра ња бо
љих усло ва за ба вље ње сто чарством, до не та је но ва оп штинска од лу ка ко јом се за бра њу је др жа ње пап ка ра и ко пи та ра у гра ду. Од но сно, сва по љо привред на га здин ства ко ја има ју ма ње од осам ари мо ра ће да дис ло ци ра ју ста је са пап ка рима и ко пи та ри ма нај ка сни је до 31. де цем бра ове го ди не. Јер, не при ме ре но је, ка жу, да се сто ка др жи у не по сред ној близи ни до ма здра вља, шко ла и вр ти ћа.
Да би што лак ше пре мости ли но во на ста лу си ту а ци ју и дис ло ци ра ли ста је Скуп шти на
оп шти не је усво ји ла про грам по др шке ре ги стро ва ним по љопри вред ним га здин стви ма и за те на ме не у бу џе ту пред ви дела 10 ми ли о на ди на ра бес поврат них сред ста ва. Пред ви ђени су и дру ги ви до ви по мо ћи ве за ни за про јек те и до би ја ње оста ле до ку мен та ци је, ка же за ме ник пред сед ни ка оп штине СинишаФилиповић.
У са мом гра ду је еви денти ра но 425 до ма ћин ста ва који др же па па ка ре и ко пи та ре. Да ли и ко ли ко њих ис пу њава усло ве про пи са не но вом оп штин ском од лу ком, пре цизи ра ће над ле жна оп штин ска ин спек ци ја. Пре ма не ким проце на ма пет на е стак по љо привред них га здин ста ва у ужем цен тру гра да су и нај кри тични ји. Ме ђу њи ма је по љо привред но га здин ство РадетаБобића.-Већ ду же вре ме се при ча о
из ме шта њу пап ка ра и ко пи тара из гра да. У су срет овој од
лу ци по чео сам у Јар ков ци ма да гра дим ста ју за го ве да. Запо чео сам обје кат од 300 квадра та, плац, те ме љи и зи до ви
без кро ва иза шли су ме 30.000 евра. У сеп тем бру про шле годи не до би ли смо ин фор ма цију да две го ди не од до но ше
ња про гра ма по др шке има мо оба ве зу да дис ло ци ра мо стаје што је мно го ре ал ни је него оно што сто ји у оп штин ској од лу ци да то ура ди мо до краја ове го ди не. Се ља ци не ма ју па ра а 15 од сто бес по врат них сред ста ва од вред но сти инве сти ци је ко је да је оп шти на је ма ло. До бро би нам до шле бес ка мат не по зај ми це ко је би вра ти ли, ка же овај мла ди пољо при вред ни про из во ђач из Јо ва на По по ви ћа ули це у Инђи ји и до да је.
Мој нај ве ћи про блем је ма ли плац, имам све га 4,5 ара и ту др жим три де се так гр ла сто ке. И по ред ре дов ног из ђубра ва ња ши ри се не при ја тан ми рис. По при ја ва ма гра ђа на ви ше пу та је до ла зи ла ко мунал на ин спек ци ја. Во лео бих да ми оп шти на от ку пи ку ћу у Ин ђи ји, од мах би се пре се лио у Јар ков це, ка же Бо бић чи је пе то чла но до ма ћин ство жи ви од про да је мле ка и ме са.
Среда, 7. април 2010. 9
IN\IJAwww.indjija.net
www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}
У окви ру озе ле ња ва ња гра да ''Ко му на лац'' је
ових да на за са дио 76 ке стено ва, од 130 ко ли ко су до били сад ни ца, од то га, 50 у Улици Со ње Ма рин ко вић. Тра гом за кључ ка ко ји је на са стан ку Си сте ма 48 до нео пред сед ник оп шти не Горан Јешић је дан број вре ме шних ке сте но ва у Же ле знич кој ули ци ко ји предста вља ју опа сност за про лазни ке би ће за ме њен мла дим сад ни ца ма. Др во ред ко ји води од Кул тур ног цен тра према Же ле знич кој ста ни ци би ће
по ступ но под мла ђи ван. По ред ке сте но ва рад ни ци ''Ко мунал ца'' су за са ди ли сад ни це хра ста у се ве ро и сточ ној радној зо ни – про ду же так Ули це Бран ка Ра ди че ви ћа.
Из ло жба руч них ра до ва члани ца Ет но до ма ''Го ро цвет''
отво ре на је у про сто ри ја ма Куће Вој но ви ћа. На из ло жби се мо же ви де ти ка ко се тра ди цио нал ним тех ни ка ма и мо ти ви ма опле ме њу је са вре ме на гар деро ба, жен ске тор бе, на кит. О тро го ди шњи ци ра да овог удруже ња и из ло жби по све ће ној же на ма го во ри ла је пред сед ница ''Го ро цве та'' ЈованкаНинаШовљански.
По ка за ле смо ка ко се од по ен тле са мо же на пра ви ти леп пр слук, укра си ти сук ња и блуза, бе ли вез је одав но украша вао оде ћу де во ја ка и же на, ми га и да нас ко ри сти мо као и хе кла ње и штри ка ње, ре кла је Ни на Шо вљан ски.
Ве о ма су им пре сив ни ра до ви МаријеДудић,по пут дам ских хе кла них ру ка ви ца и ка пи ца, тка них ша ле ви али и пе шки ри ра ђе ни као ре пли ке ор ги на ла ко ји се на ла зе у Му зе ју Вој во
ди не и Ет но граф ском му зе ју Бео гра да. Ди вље ње су иза зва ли и ра до ви Јо ван ке Шо вљан ски ра ђе ни са ву ни цом, та ко зва на
тех ни ка пу сто ва ње. Чла ни це овог удру же ња има ју ве о ма добру са рад њу са КУД ''Со ко'' за ко је из ра ђу ју но шње.
ОКОМ КА МЕ РЕ
По ста вља ње те пих тра веНа кон ре кон струк ци је рас кр сни це на углу Ули ца Кра ља Пе тра,
Со ње Ма рин ко вић и Бран ка Ра ди че ви ћа, уочи Ус кр са, у сарад њи ''Ко му нал ца'' и Ди рек ци је, по ста вље на је те пих тра ва у овом де лу гра да. Са да је на гра ђа ни ма да чу ва ју зе ле не по врши не.
Оп штин ски од бор СПС Инђи је је уочи Ус кр са по де
лио 150 при клад них па ке та нај си ро ма шни јим гра ђа ни ма ин ђиј ске оп шти не. У па ке ти ма су би ле на мир ни це у ви ду јаја – укуп но 4.500 ко ма да, 750 ки ло гра ма бра шна, 300 ли та ра уља, 30 ки ло гра ма ка фе, 300 кг ше ће ра, 150 кг пи рин ча, исто то ли ко те сте ни на, 150 бо ца црног ви на и 150 вре ћа де тер џен
та за веш. По ре чи ма пред седни ка ОО СПС Ин ђи је СретенаЈовановића,укуп на вред ност па ке та је 300.000 ди на ра.
У овим те шким вре ме ни ма смо же ле ли смо да по мог немо, об ра ду је мо и ко ли ко то лико улеп ша мао пра зник јед ном бро ју на ших гра ђа на ко јих се по ли тич ке стран ке обич но се те са мо пред из бо ре, ка же Сре тен Јо ва но вић.
НО ВА ПРА ВИ ЛА О ДР ЖА ЊУ ДО МА ЋИХ ЖИ ВО ТИ ЊА
ПомоћопштинезаизмештањестајаСвапољопривреднагаздинствакојаимајумањеодосамаримораћедадислоцирајустајесапапкаримаикопитариманајкасниједокрајаовегодине–Сељацисежаледанемајупара
РадеБобић:На4,5арапрекотридесетгрластоке
РадилосеуУлициКраљаПетра
БЕ ЛЕ ЖИ МО
Заменакестенова
У КУ ЋИ ВОЈ НО ВИ ЋА
ИзложбаЕтнодома''Гороцвет''
Наотварањуизложбе
ХУ МА НОСТ НА ДЕ ЛУ
Сиромашнима150пакетаодсоцијалиста
СретенЈовановић
На про шло не дељ ној сед ни ци Оп штин ског ве ћа усво јен је
Из ве штај о ра ду Цен тра за соци јал ни рад у де лу ко ји се одно си на ре а ли за ци ју про јек та „Са ве то ва ли ште о по ро ди ци“, „Днев не услу ге за ста ре и осо бе с ин ва ли ди те том и по моћ и не га у ку ћи“, као и про јек та „Пре венци ја бо ле сти за ви сно сти и зашти та ре про дук тив ног здра вља мал дих“, као и Из ве штај о ра ду мо бил ног ти ма за за шти ту жрта ва на си ља. Ве ће је усво ји ло и пред лог Од лу ке о из ме на ма и
до пу на ма Од лу ке о ко му нал ном ре ду, као и анекс Спо ра зу ма о са рад њи оп шти на ве зан за форми ра ње ре ги о на за упра вља ње чвр стим от па дом. Усво јен је и пред лог Oдлу ке о из ра ди пла на де таљ не ре гу ла ци је де ла блока 22 у Ста рим Ба нов ци ма, као и ин ци ја ти ва Оде ље ња за ур бани зам и гра ђе ње за при сту па ње из ра ди Пла на ге не рал не ре гу лаци је нaсе ља Сур дук. На овој седни ци усво је ни су и пред ло зи реше ња о да ва њу са гла сно сти на ста ту те пред школ ских уста но ва
„По ле та рац“ и „Ра дост“, као и ре ше ња о име но ва њу Ко ми си је за на зи ве ули ца и тр го ва и реше ња о име но ва њу пред сед ни ка и пет чла но ва Ко ми си је за плано ве. Оп штин ско ве ће је усво јило и пред ло ге ре ше ња о да вању са гла сно сти на фи нан сиј ске пла но ве ме сних за јед ни ца за ову го ди ну. Та ко ђе, раз ма тран је про грам ра да и фи нан сиј ски план Tу ри стич ке ор га ни за ци је Ста ра Па зо ва и Oдлу ка о из мена ма и до пу на ма про гра ма посло ва ња и фи нан сиј ског пла на
ЈП“Чи сто ћа“ за те ку ћу го ди ну. На днев ном ре ду 52. Сед
ни це Оп штин ског ве ћа на шла се и ини ци ја ти ва Оде ље ња за при вре ду и ло кал ни раз вој за до но ше ње ре ше ња о осни вању бу џет ског Фон да за по љопри вред но зе мљи ште а усво јен је и пред лог ре ше ња ре сор ног оде ље ња за утвр ђи ва ње по лазних осно ви ца за утвр ђи ва ње по ре за на имо ви ну за 2010. годи ну. На овој сед ни ци раз матра ни су и по је ди нач ни зах те ви гра ђа на.
Среда, 7. април 2010.10
PAZOVA^KA HRONIKA
Priprema:Gordana Majstorovi}
Пред сед ник Оп шти не Стара Па зо ва Горан Јовић
у су бо ту, 27. мар та при редио је при јем за ко шар ка ши це жен ског ко шар ка шког Клу ба „Треп ча“ из Ко сов ске Ми трови це ко је су у Ста рој Па зо ви игра ле пр вен стве ну утак ми цу са ко шар ка ши ца ма гра да до маћи на у окви ру 23 ко ла Пр ве „Б“ ли ге. Обра ћа ју ћи се го сти ма из Ко сов ске Ми тро ви це пред седник Јо вић је ис та као да му је ве ли ко за до вољ ство што има при ли ку да их по здра ви у Старој Па зо ви. – Ни је че сто при лика да у Ста рој Па зо ви мо же мо да уго сти мо не ку спорт ску екипу с Ко со ва, али ово је за и ста ле па при ли ка. По себ но ми је за до вољ ство што смо уз Вас не са мо у спорт ском, већ и у људском сми слу. Ово је при ли ка да ка жем да смо увек уз на ше грађа не у на шој Ју жној по крај ни и спрем ни смо да пру жи мо сва ку вр сту по мо ћи. Ја имам ин форма ци ју из ЖКК „Ста ра Па зо ва“ да су они би ли до че ка ни код Вас као ниг де и ово је при ли ка да уз вра ти мо за то го сто примство – ре као је пред сед ник Јовић. Он је овом при ли ком го сте упо знао и са мул ти ет нич ким са ста вом Ста ре Па зо ве у ко јој жи ви 6.500 Сло ва ка и ис та као
да је то пра ви при мер су жи вота у јед ној ви ше на ци о нал ној за јед ни ци.
У име КК“Треп ча“ пред седни ку Јо ви ћу се за хва лио Радомир Ројевић, пред сед ник клу ба из Ко сов ске Ми тро ви це, ис та кав ши да је ово тре ну так ко ји ће они пам ти ти, јер их ни ко у Ср би ји ни је та ко до чекао и ука зао част као Оп шти на
Ста ра Па зо ва и пред став ни ци клу ба из овог гра да. Ро је вић је го во рио и о те шким усло ви ма у ко ји ма ње гов клуб тре ни ра и њи хо вој бор би, као је ди ног жен ског ко шар ка шког клу ба из Ју жне по крај не за оп ста нак у Пр вој „Б“ ли ги. У утак ми ци оди гра ној 27. мар та по бе ди ле су ко шар ка ши це гра да до ма ћи на ре зул та том 81:79.
По во дом так ми че ња за најбо љу тех но ло шку ино ва ци
ју у Ср би ји 2010. го ди не, у Старој Па зо ви у ор га ни за ци ји општин ског Оде ље ња за при вреду и ло кал ни еко ном си раз вој и Удру же ња про на ла за ча „Те слино је дин ство“ из Но вих Ба но ваца, 29. мар та одр жа на је триби на на те му про на ла за штва и при ја ве па те на та. Три би ну, ко јој је по ред за ин те ре со ва них ино ва то ра и љу ди из ло кал не са мо у пра ве, при су ство вао и Бранислав Свилокос, се кретар Од бо ра за за шти ту жи вотне сре ди не Срем ске при вредне ко мо ре, др жао је про фе сор Драган Повреновић ко ји је том при ли ком ис та као да Срби ја тре ба да ко ри сти соп ствену па мет и да сво ју при вре ду ба зи ра на до ма ћим ино ва ција ма ка ко „дру ги не би од не ли про фит“, јер од ње га се жи ви а од за ра де са мо пре жи вља ва. Упра во, због то га се и одр жа ва ове го ди не по ше сти пут за редом, под по кро ви тељ ством Мини стар ства за на у ку и тех но лошки раз вој, При вред не ко мо ре Срби је и Фа кул те та тех нич ких на у ка у Но вом Са ду, так ми че ње за нај бо љу тех но ло шку ино ваци ју. Су шти на так ми че ња, ка ко је на гла сио про фе сор По вре новић је сте „да на пра ви мо не што, што не ко хо ће да ку пи“. Рок за при ја ву пу тем ин тер не та (www. Ino va ci ja.org) био је 31. март али так ми че ње се од ви ја то ком це ле го ди не, јер се так ми ча ри (ино ва ци је под ши фром) о трошку др жа ве об у ча ва ју ка ко да ма те ри ја ли зу ју соп стве ну идеју, од пра вље ња би знис пла на, ис пи ти ва ња тр жи шта до практич не при ме не. Мо гу се при
ја ви ти ре а ли зо ва не ино ва ци је, ино ва тив не иде је и по тен ци ја ли (љу ди ко ји се ба ве на у ком испред др жа ве). Сва ко ко же ли да уче ству је у овом так ми че њу мо ра да ко ри сти ин тер нет ко муни ка ци ју и да има свој тим. Прија ве су бес плат не а ино ва то ри Сре ма мо гу по моћ за тра жи ти и од Срем ске при вред не ко мо ре ко ја је у ово би ла укљу че на од по чет ка одр жа ва ња так ми че ња. По ре чи ма Сви ло ко са, нај ви ше ино ва то ра из Сре ма је би ло прија вље но из Ста ре Па зо ве, Ин ђије и Пе ћи на ца. Про фе сор Дра ган По вре но вић је под се тио да су за при ја ву на так ми че ње не ма огра ни че ња ни ста ро сног, ни ти што се ти че по ла. „Бит но је да је наш чо век“, ка же про фе сор и на гла ша ва да се мо же при ја ви ти и са мо иде ја. За про те клих пет годи на ово так ми че ње је оку пило око 4.500 љу ди, 1.350 ти мова и пре ко 700 ура ђе них би знис пла но ва. Го спо дин По вре но вић је овом при ли ком на ја вио да је од 1. апри ла отво рен по зив за при ја ву сред њо шко ла ца за поме ну то так ми че ње.
У ор га ни за ци ји Цен тра за кул ту ру и Са ве за ама те ра
оп шти не а под по кро ви тељ ством МЗ Ста ра Па зо ва, у По зо ри шту у Ста рој Па зо ви на пр ви дан Ускр са одр жан је за јед нич ки концерт СКУДа „Хе рој Јан ко Чме
лик“, КУДа „Бран ко Ра ди че вић“ и Град ског там бу ра шког ор кестра под упра вом мр ЉубинкаЛазића. Пред пре пу ном са лом рас по ло же не пу бли ке за јед нички су на сту пи ли сви из во ђа чи пе ва ју ћи сло вач ку пе сму „Над
Па зо вом иза шла зве зда“. Це локу пан спек такл је про шао у ду ху Вас кр шњег пра зни ка а за вр шен је, та ко ђе за јед нич ким из во ђењем срп ске пе сме „Игра ле се де ли је“. Све из во ђа че пу бли ка је на гра ди ла бур ним апла у зи ма.
ОП ШТИН СКО ВЕ ЋЕ
Усвојеневажнеодлуке
ЗА ЈЕД НИЧ КИ УС КР ШЊИ КОН ЦЕРТ
„Ускршњиосмех“
ПРИ ЈЕМ ЗА КО ШАР КА ШИ ЦЕ ЖКК ТРЕП ЧА
Тренутаккојићесепамтити
Заједничкафотографија:ЖККТрепчаиспредопштине
ТРИ БИ НА ПО ВО ДОМ ТАК МИ ЧЕ ЊА ЗА НАЈ БО ЉУ ТЕХ НО ЛО ШКУ ИНО ВА ЦИ ЈУ
Одзарадесепреживљава,одпрофитаживи
Проф.ДраганПовренвић
НатрибиниуСтаројПазови
Среда, 7. април 2010. 11
ШИДПрипрема: С. Михајловић
Оп штин ска смо тра фол клора
У шко ли „Срем ски фронт“ не дав но је одр жа на оп штинска смо тра му зич кофолклор ног ства ра ла штва де це. На зон ску смо тру фол клора, ко ја ће би ти одр жа на 18. апри ла у Но вом Са ду, пла си ра ли су се Деч ји тамбу ра шки ор ке стар Кул турно обра зов ног цен тра, млађи уз раст Срп ског кул тур но умет нич ког дру штва „Свети Са ва“, ста ри ји уз раст СКУДа „Јед но та“, ста ри ји уз раст СКУДа „Све ти Сава“, те уче ни ци основ не шко ле „Са ва Шу ма но вић“ из Ер де ви ка.
Пар кинг кар ти це
Јав но ко му нал но пред у зеће „Стан дард“ ће од да нас, 31. мар та, при ма ти зах теве за из да ва ње прет плат не пар кинг кар ти це. Зах те ви ће се при ма ти у пар кинг сер вису у Ули ци Ца ра Ла за ра 23, од 8 до 12 ча со ва.
За куп про сто ра на град ској пи ја ци
На ли ци та ци ји за из да вање у за куп по слов ног просто ра на град ској пи ја ци, одр жа ној у Јав ном ко му налном пред у зе ћу „Стан дард“, од рас по ло жи вих 58 те зги за по љо при вред не про из вођа че из да то је 47, у сло бодном про сто ру од 74 ме ста, за ку пље но је 47, од 12 те зги за мед, ја ја, те сте ни не и коре из да то је 11, а за роб но за нат ске и ко ми си о не произ во де од 68 те зги, у за куп су да те 54.
Ус кр с у КПД „Ђу ра Киш“
Кул тур но про свет но друштво „Ђу ра Киш“ обе ле жило је Ус крс тра ди ци о налним так ми че њем у ку ца њу ша ре ним ја ји ма и фил мом о ру син ским оби ча ји ма, а посе ти о ци су мо гли да ку пе суве ни ре Ли ков ног клу ба, као и да про ба ју ру син ски ус кршњи спе ци ја ли тет – ру ску пас ху. В. П.
УКРАТ КО
За ме ни ца по кра јин ског омбуд сма на за за шти ту пра
ва на ци о нал них ма њи на, Ева Ву ка ши но вић, одр жа ла је про те кле не де ље рад ни са станак са на чел ни ком Оп штин ске упра ве Шид, Ром ком Па пу га, на кон че га је по се ти ла и ме сну за јед ни цу Љу ба где је при ма ла стран ке. Циљ ове по се те био је упо зна ва ње са си ту а ци јом на те ре ну, са кон крет ним прав
ним про бле ми ма по је ди на ца и сти ца ње све о бу хват не сли ке о по ло жа ју на ци о нал них ма њина у оним на се ље ним ме сти ма у ко ји ма у зна чај ни јем бро ју жи ве при пад ни ци на ци о нал них ма њи на. Kао је дан од про бле ма ис так ну та је не до вољ на упу ћеност и оба ве ште ност гра ђа на о обла сти ма ра да ове ин сти ту ције, као и на чи ном оства ри ва ња сво јих пра ва.
Ка да је у пи та њу оп штина Шид, али и не ке дру ге оп шти не у Вој во ди ни, Ву каши но ви ће ва ис ти че про блем ко ји се по ја вљу је у обла сти кул ту ре, а ти че се фи нан сира ња кул тур но умет нич ких дру шта ва и оста лих про грама ма њин ских за јед ни ца. Евен ту ал на опа сност кри је се у пре ла ску са бу џет ског на про јект но фи нан си ра ње јер се ја вља мо гућ ност произ вољ ног ту ма че ња, с об зиром на то да не по сто је ја сни кри те ри ју ми на осно ву ко јих ће до де љу ју сред ства. Из ража ва ју ћи за бри ну тост због мо гућ но сти дис кри ми на ци је, она пре по ру чу је пре ци зи рање кри те ри ју ма и ја сан састав од ре ђе ног те ла ко је би
од лу чи ва ло о то ме ко ји програм ће до би ти ко ли ко средста ва.
По тре ба за ин тер ве ни сањем ом буд сма на на ста је пре све га уко ли ко ор га ни оп штине, ка ко са ме упра ве, та ко и оста ли, чи не не што на ште ту гра ђа на. Мо ја оце на је да ми као оп шти на ни смо ни ти лоши ји, ни ти бо љи од оста лих оп шти на у Вој во ди ни, у ко јима је при су тан ве ћи број наци о нал них ма њи на – на гласио је Ром ко Па пу га.
Су ми ра ју ћи ре че но за ме ни ца по кра јин ског ом буд сма на, као ве о ма ва жно, ист кла је не слага ње из ме ђу те о ри је и прак се ка да је у пи та њу га ран то ва ње и по што ва ње пра ва.
В.П.
Број зах те ва за ко ри шће њем На род не ку хи ње по ве ћа ва
се го то во сва ко днев но, ис ти чу у шид ској ор га ни за ци ји Цр веног кр ста. Овај про блем био је из ра жен по себ но у зим ском пе ри о ду, док по бољ ша ње времен ских при ли ка до но си и могућ ност се зон ских по сло ва, па са мим тим и ма ње ко ри сни ка ових услу га. На сре ћу, ка паци тет ку хи ње мо же за са да да под ми ри све по тре бе, та ко да ни је дан зах тев ни је од би јен.
Иза шли смо у су рет сви ма ко ји ма је по моћ би ла по треб на, јер ко год нам се обра ти не ма сум ње да је угро жен и да нема до вољ но сред ста ва да се би обез бе ди оброк. По ред ко рисни ка ко ји са ми до ла зе у Народ ну ку хи њу, по сто ји и њих три сто ти нак на те ре ну ко је оби ла зи мо јед ном ме сеч но када уру чу је мо ланч па ке те. Нека ко је увек зим ски пе ри од најкри тич ни ји, ме ђу тим успе ва мо да за до во љи мо све по тре бе, на рав но уз по моћ и пре по руку Цен тра за со ци јал ни рад, са ко јим има мо из у зет ну са рад њу – ре као је Иви ца Јо вић, секре тар оп штин ске ор га ни за ције Цр ве ног кр ста.
По треб не на мир ни це и средства за њи хо ву на бав ку обезбе ђу ју се из роб них ре зер ви, из лич них при хо да, од до на то ра, те пу тем до при но са ме сних зајед ни ца ко је има ју ве ће бу џе те
и мо гу да из дво је сред ства за ову на ме ну. Та ко су пре де сетак да на до би је не по лут ке из роб них ре зер ви, ко је су, ка да је у пи та њу све же ме со, смеште не у „Биг Бу лу“. То је, ка ко сма тра се кре тар, пред ност јер се у до го во ру са овом ме сном ин ду стри јом и њи хо вом преду сре тљи во шћу вр ши ис по ру ка све жег ме са у скла ду са по треба ма ку хи ње, тач ни је ка да се по тро ше за ли хе.
Ка да су у пи та њу угро жене гру пе сва ка ко је ва жно по ме ну ти и по ло жај из бе глих и ра се ље них ли ца, као и помоћ ко ју им ова ор га ни за ци ја пру жа. По ред про јек та до деле мон та жних ку ћа оства ре не у са рад њи са ху ма ни тар ном ор га ни за ци јом „Ин тер сос“, те ло кал ном са мо у пра вом, почет ком го ди не био је отво рен и кон курс за до де лу па ке та гра ђе вин ског ма те ри ја ла, који је за вр шен 15. фе бру а ра. За ње га је апли ци ра ло пре ко 80 за ин те ре со ва них, на правље не су пре ли ми нар не ранг ли сте, а оче ку је се да ће помоћ до би ти шест или се дам по ро ди ца.
С об зи ром на то да Цр ве ни крст нај ве ћи број сво јих ак тивно сти ба зи ра на во лон те ри зму има ју до бру са рад ња са свим удру же њи ма и ор га ни за ци ја ма ко је ег зи сти ра ју на те ри то ри ји ове оп шти не.
Сег мент ра да ко јем ова орга ни за ци ја по све ћу је по себ ну па жњу је сте и бор ба про тив тр го ви не љу ди ма, у ве зи са ко јом се кон стант но спор воде еду ка ци је. Та ко је по сле ус кр шњег рас пу ста пла ни ран дво днев ни се ми нар за уче нике сред њих шко ла, на ко јем ће тре не ри Цр ве ног кр ста, вршњач ки еду ка то ри, об у чи ти још сво јих дру га ра.
В.Про да но вић
У ОП ШТИН СКОЈ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈИ ЦР ВЕ НОГ КР СТА
Све ве ћи број ко ри сни ка На род не ку хи ње
ИвицаЈовић,секретарЦрвеногкрста
Пр ва мон та жна ку ћа
Про је кат до де ле мон та жних ку ћа до нео је и ре зул та те. Након пот пи си ва ња уго во ра са пет из бе глич ких по ро ди ца са те рито ри је шид ске оп шти не, уследи ла је и мон та жа пр ве од њих. За ку ћу од 42 ква драт на ме тра, на ме ње ну тро чла ној по ро ди ци Мил ке Ба кић из Ку ку је ва ца, сти гли су и на мон ти ра ни су по треб ни еле мен ти. На кон тога тре ба да усле ди при кљу чак во де и стру је, те ре гу ли са ње свих по треб них так си, што је ло кал на са мо у пра ва пре у зе ла на се бе ка да су у пи та њу свих пет ку ћа. Ова ку ћа би ла је прва у ни зу јер је про ди ца Ба кић већ има ла из гра ђе не те ме ље. За оста ле че ти ри би ће рас писан тен дер за из ра ду те ме ља, до 15. апри ла. Овај про је кат фи нан си ра Европ ска уни ја, а спро во ди ита ли јан ска ху ма нитар на ор га ни за ци ја “Ин тер сос“ у са рад њи са УН ХЦРом и ко меса ри ја том за из бе гли це.
Ак ци ја до бро вољ ног да ва ња кр ви
Про шле го ди не су пр ви пут спро ве де не две омла дин ске ак ци је до бро вољ ног да ва лаштва кр ви, јед на у гим на зи ји, дру га у тех нич кој шко ли. Пролећ на ак ци ја је, ка ко ис ти чу у овој ор га ни за ци ји, увек ма ло сла би ја због свих здрав стве них те го ба ко је ово го ди шње до ба но си са со бом, ме ђу тим ис ти чу да је бит но да је и ово га пу та од зив био ве о ма ве лик. Одазва ло се три де се так да ва ла ца, од че га је крв да ло шест ста рих да ва ла ца, и се дам омла ди наца, а ме ђу ху ма ни ма се на шао и ди рек тор шид ске ги ман зи је Де јан При би че вић.
Ом буд сман
Ин сти ту ци ја по кра јин ског ом буд сма на по кри ва све области ко је се ти чу оства ри ва ња пра ва. До са да шња прак са пока за ла је да се гра ђа ни нај ви ше обра ћа ју са про бле ми ма из ко му нал них обла сти, обла сти ур ба ни зма и гра ђе ви нар ства, рад них пра ва, пра ва де те та, за тим рав но прав но сти по ло ва, где се пре све га ми слим на дис кри ми на ци ју же на у рад ним од но си ма, и оства ри ва њу људ ских пра ва. Што се ти че области за шти те пра ва на ци о нал них за јед ни ца по сто ји зна ча јан број пред став ки ко је се од но се на слу жбе ну упо тре бу је зи ка и пи сма, на из да ва ње лич них до ку ме на та, као и пред став ке из обла сти обра зо ва ња на је зи ци ма на ци о нал них ма њи на.
ПО СЕ ТА ЗА МЕ НИ ЦЕ ПО КРА ЈИН СКОГ ОМ БУД СМА НА ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРА ВА НА ЦИ О НАЛ НИХ МА ЊИ НА
Уса гла си ти те о ри ју и прак су
ПосетазаменицепокрајинскогомбудсманаШиду
Среда, 7. април 2010. 13
Д уж ина т ела 45–55 цм. Дневна пт ица гр абљ ив ица
сре дње в ел ич ине, д угих крила и ви тке с ил у ете, му жј аци к ара кт ер исти чне с ивоб еле об ој ен ости, са ц рним кр ај евима кр ила, та мн ијим гр уд има и б елим на дре пком, же нке и мл аду нци см еђи са б елим надре пком. Ра спр остр ањ ена је у в ећем д елу с еве рне Евр о аз ије, ј ед ина в рста еје к оја н ас ељ ава и п ојас ту ндри и с еве рних тајги. Ко нт ине нта лне п оп ул ац ије и зр аз ите су с ел ице к оје з им ују у ј ужним д ел ов има Евр опе и Аз ије, док су у З апа дној Европи ст ан ар ице. Ст ан ишта су јој тр ес ет ишта у отв ор еној та јги, м очв аре и пли тка ј ез ера са много в ег ет ац ије, вл ажне л ив аде и вр ес ишта на в ис ора вн има. Гн езда гр ади на з емљи. Хр ани се си тним с ис ар има и пт иц ама. У Евр опи је пр ис утан н ег ат иван тренд п оп ул ац ије. У С рб ији се
не гн езди, пр ису тна је од п очетка ј ес ени до р ан опр оле ћног п ер и ода, а на јбро јн ија је т оком зи мских м ес еци.
На З ас ав ици по љска еја предст авља ре тког зи мског г оста, док је кр ајем 19. в ека, пр ема н ав од има До мбро вског, б ила в е ома ре тка з им ов ал ица у М ачви. У с авр ем ено д оба, т оком з име, ло вци р едо вно в иђ ају с иве еје (му жј аци), к оје в ерова тно пр ип ад ају овој в рсти. Т оком с авр ем ених и стр аж ивања в рста је п осм атр ана н екол ико п ута код Б ан овог П оља, Пр еко пца, Ш ир оке б аре, и на п ашњ аку В аље вцу.
Због из град ње шо пинг мола „Но ви Сир ми јум“ крај
ауто пу та Бе о градЗа греб, у бли зи ни Срем ске Ми тро ви це, по че ло је из ме шта ње глав ног по ти сног во да ко јим се во дом за пи ће снаб де ва ју Ве ли ки Радин ци и оста ла фру шко гор ска се ла. Овим по слом прак тич но је отво ре на гра ђе вин ска се зона у срем ско ми тро вач ком „Водо во ду“.
По ре чи ма ди рек то ра „Водо во да“ Драгана Каића, би ће из ме ште но 400 ме та ра глав ног
по ти сног во да преч ни ка 300 мили ме та ра, ка ко се по ти сни вод не би на ла зио ис под обје ка та бу ду ћег шо пинг мо ла и обез бедио не сме тан при ступ ди стри бутив ној мре жи у слу ча ју евен туал них ин тер вен ци ја. Ујед но, ови ра до ви ће се ис ко ри сти ти и да се уме сто ста рог азбестце ментног це во во да, по ста ви но ви цево вод од по ли е ти ле на.
Об но вље на во до вод на мрежа до при не ће бо љем во до снабдва њу, не са мо бу ду ћем ин вести то ру, већ и фру шко гор ских
се ла – ка же Ка ић. Пла ни ра но је да ра до ви тра ју 15 да на, али су се на ши рад ни ци већ пр вог да на са у о чи ли с про бле ми ма због ви со ког ни воа под зем них во да. Ипак, на да мо се да ће по сао би ти око на чан на време, а то ком тра ја ња ра до ва потро ша чи во де у гра ду ће има ти уред но во до снаб де ва ње.
Ре кон струк ци ја во до вод не мре же крај ауто пу та ко шта ће пет ми ли о на ди на ра, а средства су обез бе ђе ња из град ског бу џе та. Ж.Н.
Ра до ви на из град њи ду го оче ки ва не ам бу лан те у Рав
њу, у са рад њи са ло кал ном са мо у пра вом и Ме сном за једни цом, успе шно су за по че ти, а бу ду ће па ци јен те оче ку је но ви мон та жни обје кат са ком плетном опре мом и свим дру гим по треб ним здрав стве ним ма тери ја лом.
Пред сед ник Са ве та ме сне за јед ни це у Рав њу, МиомирБеговић, ка же да је ам бу лан та ве о ма по треб на ме шта ни ма јер усло ви у ко ји ма се до са да ради ло и где су па ци јен ти ма пружа не услу ге ни су би ли за до воља ва ју ћи.
Но ва ам бу лан та је зна чајна, пре све га, због по бољ ша ња усло ва ле че ња ме шта на. До сада је она функ ци о ни са ла у вео ма ло шим усло ви ма, а у но вим про сто ри ја ма обез бе ди ће мо и сву пра те ћу опре му, ка ко би се љу ди у се лу ква ли тет но ле чили, ре као је Бе го вић.
Ди рек тор ка До ма здра вља у Срем ској Ми тро ви ци, др Нада
Зец Петковић, об ја сни ла је да се у ме сној ам бу лан ти свако днев но ле чи око 60оро паци је на та и упра во због то га је по тре ба за здрав стве ном стани цом ве ли ка, а све у ци љу по ди за ња ни воа здрав стве них услу га.
По моћ ник гра до на чел ни ка, ВладаВученовић, ре као је да
ло кал на са мо у пра ва и Ме сна за јед ни ца обез бе ђу ју ин фраструк тур не усло ве за вр ше ње здрав стве них услу га, а да је но ва ам бу лан та зна чај на, пре све га, за мла де љу де, ка ко би оста ли у се лу и ле чи ли се у ква ли тет ним усло ви ма ме сног здрав стве ног цен тра.
С.З.
Са пр вим ле пим да ни ма поче ли су и ра до ви у воћ ња
ци ма. Не ке од са ве та по љо привред ни ци ма ка ко да за шти те во ће у на ред ном пе ри о ду, дала је Ружица Микић, дипл. ин же њер, из По љо при вред не струч не слу жбе Срем ска Митро ви ца.
Ка да је у пи та њу ја бу ка, по ра стом сред њих днев них тем пе ра ту ра од 15 до 30 степе ни Цел зи ју са и са зре ва њем и пу ца њем пе ри те ци ја у ко јима се на ла зе аско спо ре, мо гу ће је да до ђе до ин фек ци је на тек отво ре ним пу пољ ци ма. Ве ћи на сор ти ја бу ке на ла зи се у фе нофа зи ми ши јих уши ју, та ко да је нео п ход но из вр ши ти трет ман ја бу ке ба кар ним пре па ра ти ма у ци љу за шти те од ча ђа ве краста во сти, а те пре па ра те тре ба ко ри сти ти у пре по ру че ним доза ма – са ве ту је Ру жи ца Ми кић, струч ни са рад ник.
Пре ма ње ним ре чи ма, недав ним оби ла ском за са да крушке, уста но вље но је да се ово во ће на ла зи у фа зи бу бре ња пу по ља ка.
Кру шки на бу ва је по ло жила ве ли ки број ја ја на вр шне де ло ве ла ста ра, а има го и да ље ле ти и по ла же ја ја. По треб но је ура ди ти трет ман уљ ним пре пара том у ве ћим до за ма ко ји ће по кри ти ја је у ком би на ци ји са пре па ра том из гру пе пи ре трои да ко ји ће де ло ва ти на има га. Кру шку је у на ред ном пе ри о ду, та ко ђе, нео п ход но за шти ти бакар ним пре па ра том од ча ђа ве кра ста во сти – ова ко о за штити кру шке ка же Ру жи ца Ми кић, са мо стал ни струч ни са рад ник.
Ка да је у пи та њу бре сква, об зи ром да је до шло до по већа ња сред њих днев них тем пера ту ра и че шће по ја ве ки ше ко је усло вља ва ју ин фек ци ју бре скве ко вр џа во шћу ли ста Tap hri na de for mans, под претпо став ком да је ура ђен пр ви трет ман пре па ра ти ма на ба зи до ди на или ди ти а но на, вре ме је за дру ги трет ман пре па ра тима из исте гру пе.
Оста ле ко шти ча ве воћ не вр сте (ви шња, тре шња, шљива, кај си ја) по треб но је у што кра ћем ро ку за шти ти ти ба карним пре па ра том од гљи вич них и бак те риј ских бо ле сти. Та кође је нео п ход но ура ди ти третман и уљ ним пре па ра том у ком би на ци ји са пи ре тро и дом због за шти те од пре зи мљу јућих ин се ка та. С.М.
НИ КИН ЦИ
Ашовомуглаву
Због осно ва не сум ње да је из вр шио кри вич но де ло уби ства у по ку ша ју, ис тра жном су ди ји
Ви шег су да у Срем ској Ми тро ви ци при ве ден је ИвоН. (60) из Ни ки на ца. Он је осум њи чен да је 31. мар та ове го ди не, на кон вер бал ног су коба, уда рио ашо вом у гла ву СлободанаЈ. (70) из истог се ла, на нев ши му те шке те ле сне повре де.
На кон са слу ша ња, ис тра жни су ди ја је Иви Н. од ре дио при твор до 30 да на. Ж.Н.
ИН ЂИ ЈА
Краоповикендицама
Због осно ва не сум ње да је из вр шио ви ше тешких кра ђа по ли ци ја је ухап си ла и ис тра
жном су ди ји Основ ног су да у Срем ској Ми трови ци при ве ла МилошаЈ. (29), на ста ње ног на под руч ју ин ђиј ске оп шти не.
Он је осум њи чен да је у то ком де сет да на, од 16. до 26. мар та ове го ди не, из вр шио ви ше те шких кра ђа у ви кенд на се љи ма Чор та нов ци и Бе шка.
На кон са слу ша ња, ис тра жни су ди ја је Ми ло шу Ј. од ре дио при твор до ме сец да на. Ж.Н.
Пољскаеја(Cir cus cyane us) VI II deo
СА ВЕ ТИ О ЗА ШТИ ТИ ВО ЋА У НА РЕД НОМ ПЕ РИ О ДУ
Спре чи ти гљи вич не и бак те риј ске бо ле сти
ИЗ ГРАД ЊА ЗДРАВ СТВЕ НЕ СТА НИ ЦЕ У РАВ ЊУ
Побољшањеусловалечења
ОбилазакрадовауРавњу
ЗБОГ ИЗ ГРАД ЊЕ ШО ПИНГ МО ЛА КОД СРЕМ СКЕ МИ ТРО ВИ ЦЕ
Измештањетрасеводовода
Узизмештањемреже,стариазбест-цементницевоводбићезамењенполиетиленским
Среда, 7. април 2010.14 КУЛТУРА
Карловачкачитаоница
Не у мор ни кар ло вач ки хро ни чар, за љу бљеник и за не се њак ЖаркоДимић (1962),
по обра зо ва њу исто рик а у ду ши по е та, јавља се ово га пу та књи гом Прва српска читаоница уСремскимКарловцима18682008. (Град ска би бли о те ка Но ви Сад, 2009). Као зва ни чан да тум ње ног осни ва ња, ка же, во ди се април 1868, ка да је Чи та о ни ца већ има ла 54 чла на, а до кра ја го ди не 106 чла но ва и око 600 на сло ва.
Пред и сто ри ја кар ло вач ког чи та ли шта, ме ђу тим, знат но је ду жа, јер је за по че ла осни ва њем Би бли о те ке ар хи е пи скоп скомитро по лиј ске, ка сни је че сто зва не и па три јар шиј ском (1706), а на ста вље на уте ме ље њем оне у нај ста ри јој срп ској, Кар ло вач кој гим на зи ји (1791). Пр ва срп ска чи та о ни ца, гра ђан ска, осно ва на је знат но ка сни је, на ини ци ја ти ву та мо шњег тр гов ца, ви на ра и вино гра да ра Јо ва на По по ви ћа Зу ба на. Овај Кар лов ча нин, не то ли ко обра зо ван, ко ли ко угле дан и иму ћан, ''ви дев ши све та'', сма трао је да и ње гов град тре ба да има чи та о ни цу. У свом жи во то пи су, чак, де таљ но је опи сао на ста нак ''Срб ске чи та о ни це'' у Срем ским Кар лов ци ма, укљу чу ју ћи и све пре пре ке ко је су том чи ну претхо ди ле.
У сво ме де лу, сво је вр сном спо ме ни ку књи зи, чи та ла штву и значај ним кар ло вач ким пер со на ма, Ди мић пи ше о про сто ри ма у ко јима је чи та о ни ца ра ди ла, ње ним ак тив но сти ма, успо ни ма и па дови ма, све до да на шњих да на. По себ ну ''по сла сти цу'' пред ста вља при ло же ни Уставза ''Србскучитаоницу''уКарловцима, из во ри, ар хив ска и фо то гра ђа о ње ном 140го ди шњем исто ри ја ту.
ПоетаизНевесиња
Јед ну дра го це ну и за ни мљи ву књи гуспоме нар при ре ди ла је мр ЉубицаПоповић
– Бјелица, пи сац, књи жев ни кри ти чар и ана ли ти чар, Че ре ви ћан ка, ро ђе њем и ра дом ве за на за Но ви Сад. А ода кле је, за пра во, ко ре ни ма и по ре клом, са зна је мо из упра во об ја вље ног де ла по све ће ног ње ном де ди по оцу, МиркуП.Поповићу, под на сло вом УБога имај над (''Ал фа граф'', Пе тро ва ра дин 2010).
Углед ни тр го вац и до бро твор из Не ве сиња Мир ко П. По по вић (18681950), ро дом из око ли не Љу би ња, у Хер це го ви ни, ''за сво ју ду шу и за срп ску младеж'' пи сао је сти хо ве, при че и бе се де. Био је са рад ник сом борског ''Го лу ба'', па је та ко и са чу ван ње гов не ве ли ки спи са тељ ски опус. У свом не ве сињ ском до му оку пљао је он да шње ре во лу ци она ре, али и пи сце по пут Шан ти ћа, Ду чи ћа и Ћо ро ви ћа, био председ ник Срп ског пра во слав ног цр кве ног пе вач ког дру штва ''За става''. Ње го ва де ла су по уч на и ро до љу би ва, пи са на ''искре но, од ср ца'', по че сто ''с па то сом'' (мр МомчилоГолијанин).
Књи га УБогаимајнад (по исто и ме ној пе сми) са др жи све Попо ви ће ве ра до ве до ко јих је мр Љу би ца По по вићБје ли ца мо гла да до ђе, део са чу ва них фо то гра фи ја и при ло ге ње му по све ће не (др ДрагољубД. Гајић, др СавоЋеклић, Виолета Јовановић, пот пу ков ник Оровић, већ по ме ну ти Го ли ја нин). За сту пљено је 12 пе са ма из ''Го лу ба'' (од 1894. до 1898), две при че, Беседау славупедесетогодишњицепесничког рада Јована ЈовановићаЗмаја, као и Светосавскабеседа из 1891. го ди не.
Усамљенијаблан
Са мо ни кли пе сник из Срем ске Ми тро ви це, РајкоПанић (1935), ко ји се до пен зи је
ба вио еко ном ским и ко мер ци јал ним по сло вима, не дав но је об ја вио сво ју че твр ту књи гу сти хо ва, Јаблануравници (''Штам па'', Ру ма 2009). Као и прет ход не: Децасудрагуљсвета (2005), Сремудуши (2006) и Рекаживота (2007), ко је је сâм илу стро вао пеј за жи ма и мр твом при ро дом, углав ном их по све ћу је за ви ча ју, мла до сти и љу ба ви, се ћа њу на детињ ство, ра до сти ма, али и вар љи во сти, прола зно сти жи во та.
По пут из диг ну тог ја бла на са ко ри ца и из по чет не пе сме, та ко и Рај ко Па нић ''одо ле ва олу ји и ве тру, док уса мљен на свом ме сту сто ји''. На сло ви че ти ри ци клу са ја сно ука зу ју о че му овај ''из ворни и ори ги нал ни пе сник Сре ма'' пе ва: Дрхтаји латицаљубави;Дуњомојанеубрана;Пробудисе,Среме;Времетече,снагапосустаје. Сти хо ви су му по не кад ша љи ви, бе ћар ски и рас по ја са ни, по не кад сет ни и пу ни жа ла за про ху ја лим до бом, у сва ком слу чају но стал гич ни, са сре мач ком, фру шко гор ском аро мом, ста ро времен ски у оном ле пом, че жњи вом сми слу.
Аутор овом по ет ском књи гом, сма тра пи сац ЂураШеферСремац, ''за о кру жу је је дан жи вот ни ци клус (не књи жев ни), без тежње за ве ћим умет нич ким до стиг ну ћи ма''. Јер, ка ко и сâм Па нић зна ре ћи, он сти хо ве ре ђа ''за сво ју ду шу'' и ''за ду шу сво јих прија те ља'', же ле ћи у пр вом ре ду да се по ка же као ве ли ки за љу бљеник у за ви чај, љу де ко ји ду бо ко, ве ков но ко ре ње пру жи ше ши ром плод не срем ске цр ни це.
Д.Познановић
КЊИЖАРСКИИЗЛОГ
Черевицки Теодор, профе сор ма те ма ти ке и фи зи
ке, срп ски до бро во љац у Првом свет ском ра ту (Ру ма, 15. V 1894 – Но ви Сад, 28. V 1958). Отац му Све ти слав био је трго вац ме шо ви те ро бе, а мај ка Љу би ца рођ. Жи ван(ов)ић, дома ћи ца. Остао је без мај ке кад је имао де вет го ди на.
Основ ну шко лу учио је у Руми, ни же раз ре де гим на зи је у Срем ској Ми тро ви ци, а ви ше (од пе тог до осмог) у Срем ским Кар лов ци ма, као пи то мац Стефанеума. Ма тур ски ис пит поло жио је 1913, с оце ном зрео,содликом.КаовојникпредаосеРу
сима – Сеп тем бра 1913. за почео је да сту ди ра на тен хичком фа кул те ту у Пра гу, али је, чим је из био рат, мо би ли сан у аустро у гар ску вој ску и по слат на ру ски фронт, у Га ли ци ју, где се ју на 1916. пре дао Ру си ма и при сту пио Срп ском до бро вољач ком кор пу су у Оде си. Кад је кра јем ав гу ста 1917. за поче то пре ба ци ва ње срп ских добро во ља ца на Со лун ски фронт, и он се на шао ме ђу њи ма; при по след њој ре ор га ни за ци ји српске вој ске на со лун ском ра тишту, рас по ре ђен је у III пук Мо рав ске ди ви зи је. Де мо би лисан је 1919. Сте као је чин капе та на пр ве кла се у ре зер ви.НаставакстудијауПрагу
морао да прекине – На ставио је 1920. сту ди је у Пра гу, али их је 1923, кад је већ био од слу шао све пред ме те, пре кинуо због сла бог ма те ри јал ног ста ња и по чео да ра ди као помоћ ни пред мет ни учи тељ у реал ној гим на зи ји у Срем ској Митро ви ци. Исте го ди не упи сао се на гру пу ма те ма ти ке и фи зи ке
на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду, где су му при зна та че ти ри се ме стра са тех нич ких сту ди ја, али ни је дан од по ложе них ис пи та; ди пло ми рао је 1926.Професор у Митровици,
пауНовомСаду – По ло жио је 1928. ис пит за пред мет ног учите ља (по ред ма те ма ти ке и физи ке, оспо со бљен је да пре да је и исто ри ју и ге о гра фи ју), а тек је 30. мар та 1938. пре ве ден у зва ње про фе со ра у ре ал ној гим на зи ји у Срем ској Ми тро вици. Исте го ди не, 31. ју ла, преме штен је у Му шку гим на зи ју у Но вом Са ду, у ко јој је остао све док ма ђар ске оку па ци о не трупе ни су ушле у Бач ку.Протеран из Новог Са
да – Из Но вог Са да је прог нан као не за ви ча јан, а три ме се ца ка сни је, срп ско Ми ни стар ство про све те у Бе о гра ду рас по ре
ди ло га је на ме сто про фе со ра у Ре ал ној гим на зи ји у Шап цу. Пет не де ља је за вре ме оку паци је про вео у ло го ри ма у Јар ку и Шап цу. Поново у Новом Саду, до
пензије – Од 5. мар та 1945. поно во је др жао на ста ву у Му шкој гим на зи ји у Но вом Са ду, ка сни је Дру гој ви шој ме шо ви тој "Јо ван Јо ва но вић Змај"; из ве сно вре ме, са ма њим бро јем ча со ва, ра дио је и у Сред њој ме ди цин ској и у Ве те ри нар ској шко ли.Популарно и разумљи
војепредавао – Из ње го вих рад них оце на ви ди се да је био "спре ман и ис ку сан на став ник, вр ло вре дан, ди сци пли но ван и са ве стан". Уче ни ци су до бро зна ли ње го ве пред ме те, јер их је по пу лар но и ра зу мљи во преда вао. Био је ду хо вит чо век и оми љен ме ђу ђа ци ма. По ма гао је ру ко вод ству шко ле, а на рочи то је био до бар са вет ник у ад ми ни стра тив ним по сло ви ма и по зна ва њу за ко на и про пи са. У јав ном жи во ту ма ло је уче ствовао. Пен зи о ни сан је 1954.
Же на му се зва ла На да, ради ла је у Би бли о те ци Ма ти це срп ске. Има ли су дво је де це: си на Све ти сла ва (19301997), на став ни ка би о ло ги је и хе ми је, и кћер Љу бу (19331992), настав ни цу му зич ког вас пи та ња у осмо го ди шњој шко ли "Жар ко Зре ња нин", ко ја је зна ла да загре је сво је уче ни ке за му зи ку. Ње на кћи Те о до ра уда та Пфајфер, та ко ђе се ба ви му зич ком пе да го ги јом, а осно ва ла је, њој у спо мен, и во ди по пу лар ну жен ску пе вач ку гру пу Љубе. ИлијаПетровић (Ен ци кло пе ди ја НС, књ. 30,
Но ви Сад 2009)
Уче ни ци мла ђег уз ра ста ОШ "Си ме он Ара ниц ки" у Ста рој
Па зо ви, по сле раз го во ра и друже ња са чла но ви ма ли ков не ко ло ни је, кра јем мар та, од лучно су из ја ви ли да ће се ба ви ти овом де лат но шћу. Не зна ју тачно да ли ће то би ти сли ка ње, ва ја ње или при ме ње на уметност, али си гур но не што од тога, или чак од све га по ма ло.
Де ча ци се ни су одва ја ли од ва ја ра, у чи јим је ру ка ма наста ја ло пра во умет нич ко де ло од др ве та. Ин те ре со ва ло их је ко ји алат ко ри сти, ко је др во и ко ли ко му је вре ме на по треб но да за вр ши свој рад. У бли зи ни се на ла зи ла по став ка ра до ва од при род них ма те ри ја ла: сео ска ку ћа, ко то ба ња, бу нар, во де ни ца... Очи су им за сја ле – див них ли игра ча ка!
На шта фе ла ју је би ла сли ка ко ју су за јед нич ки на сли ка ли уче ни ци на ше шко ле, а сву да око ло ра до ви умет ни ка. По сматра ли су са уда ље но сти, да би се оно што је сли кар при ка зао до жи ве ло на пра ви на чин. Поред то га, на у чи ли су да је тех
ни ка ра да уље на плат ну, а да се мо же сли ка ти и на ста клу, шпер пло чи...
Де вој чи це су се оку пи ле око сли кар ке ко ја је упра во ства рала сво је умет нич ко де ло, "Бе ли ан ђео". Ка да је дру же њу до шао крај, сли ка ри су им по же ле ли пу но успе ха у шко ли, за ко ји им ни је до во љан са мо та ле нат,
већ мно го тру да и ра да. На дах ну ти, пу ни енер ги је и
же ље за ства ра њем, пр ва ци су на сле де ћем ча су, у хо лу школе, на обич ном па пи ру, тем пера ма на сли ка ли сво ју пр ву зајед нич ку сли ку, ко ја је от крива ла ста ње њи хо ве ду ше.
ЗлатушкаСтанишић
ДРУ ЖЕ ЊЕ СА УМЕТ НИ ЦИ МА
Кадпорастембићусликар
МаленисликариизСтареПазовеуакцији
ТеодорЧеревицки(1894–1958)
ТеодорЧеревицки,каопрофесорМитровачке
гимназије(1930)
Среда, 7. април 2010. 15
FOTO GALERIJA
Фото Даниловац, Шид: Близнакиње (1956)
КУЛТУРА
Ус кр шња из ло жба ра до ва креа тив них ра ди о ни ца Шко ле за
основ но и сред ње обра зо ва ње "Ра ди вој По по вић" и ко ри сника днев ног бо рав ка, одр жа на је про шле сре де на пла тоу ис пред Би бли о те ке "Гли го ри је Во за ровић" у Срем ској Ми тро ви ци.
Ди рек тор ка шко ле "Ра ди вој По по вић", Алек сан дра Јо вано вић, ре кла је да је ово тра дици о нал на из ло жба кре а тив них ра до ва, где уче ни ци по ка зу ју сво ју ма шту и раз ви ја ју ства ралач ке спо соб но сти.
Рад на сред ства обез бе ђу јемо уз ве ли ку по моћ ло кал не само у пра ве, а за јед но са њи ма и уче ни ци ма по ку ша ва мо да грађа не упо зна мо са ра дом на ших гру па об ја сни ла је ди рек тор ка Јо ва но вић.
Про ла зни ци и за ин те ре со вани куп ци мо глу су се опре де ли
ти за раз ли чи те руч не ра до ве у ду ху ус кр шњих пра зни ка од ра мо ва за сли ке, свећ ња ка, све ћа, до пре див них тор би и укра сних маг не та.
На чел ни ца Град ске упра ве за пред школ ско обра зо ва ње, здрав ство, со ци јал ну за шти ту и омла ди ну На та ша Коп чић ка же да ова ак ци ја ни је са мо оба ве за пре ма та лен то ва ним уче ни ци ма, не го и за до вољство кроз по моћ раз во ју рад них цен та ра.
По др жа ва мо рад ових креа тив них гру па, а у окви ру радних цен та ра отва ра мо и цен тар за из ра ду пред ме та од гли не. Ово је до бар при мер за ла га ња уче ни ка, а у исто вре ме и пример ка ко би ти ко ри стан и потре бан дру штву об ја сни ла је на чел ни ца Коп чић.
С.З.
По ста вље на из ме ђу Ис то ка и За па да, са цар ском пре
сто ни цом Сир ми ју мом у свом ср цу, Pan no nia In fe ri or би ла је ва жно рас кр шће пу те ва Рим ске им пе ри је, као и бе дем од бране ве ли ког цар ства од на ле та вар вар ских пле ме на. На ста ла 103. го ди не у ери Тра ја но вој, а у скло пу при пре ма за рат против Да ча на, До ња Па но ни ја је кроз чи тав ан тич ки пе ри од била од не про це њи ве вред но сти за Рим. Пе ри од сред њо ве ко вља озна чио је опа да ње зна ча ја ове обла сти у вој ном, али не и у сао бра ћај ном сми слу. И да ље се на овим про сто ри ма укр шта ло мно штво раз ли чи тих на ро да, ко ји су са со бом до но си ли сопстве ни до жи вљај све та, ствара ју ћи при том но ве кул тур не то ко ве.
Про ху ја ле епо хе, ко је су доно си ле раз ли чи те го спо да ре ове плод не рав ни це, пре свих Рим, за тим Ава ре, Ви зан ти ју, Угар ску, Аустро Угар ску, Срби ју, Ју го сла ви ју, до тра гич них да на ро бо ва ња под Не за ви сном др жа вом Хр ват ском и вре ме на у ко јем смо, оста ви ле су не избри сив траг. Тра га ју ћи за тим оти сци ма вре ме на, упо зна је мо про шлост не са мо ово вре ме них жи те ља До ње Па но ни је не го и чо ве чан ства у це ли ни.
Из же ље да по мог не у трага њу за оти сци ма вре ме на, али и да, слу же ћи се зна њем епо ха ко је су про шле тра си ра пу те ве у бу дућ ност, Му зеј Сре ма је по осми пут из дао свој "Збор ник", у ко јем је, пре ма ре чи ма дирек то ра и од го вор ног уред ни ка ча со пи са, Ни ко ле Сто ка нови ћа, на стру чан, али ши рој
чи та лач кој пу бли ци до сту пан на чин, пред ста вљен са мо део вред но сти и ак тив но сти овог му зе ја.
У из ра ди 8. бро ја "Збор ника" уче ство ва ло је 13 ауто ра са исто то ли ко тек сто ва по де љених у пет це ли на: Ар хе о ло гија (мр Дра га на Не дељ ко вић, др Ива на По по вић, Ја сми на Да ви до вић, Са ња Тре скани ца, Ра до ван Сре мац, Павле По по вић); Ан тро по логи ја (мр На та ша Ми ла ди новић Рад ми ло вић); Исто ри ја (Бо ра Че ке ри нац, Оли ве ра Дре згић); Исто ри ја умет ности (др Мир ја на Ле сек, Светла на Су ба шић); Ет но ло ги ја (Јо ван ка Дра жић). Та ко ђе, у "Збор ни ку" се на ла зе: осврт др Дра га Ње го ва на на ма сов не зло чи не уста ша у Сре му 1942. го ди не, из ве штај о ра ду Му зеја за 2007. и 2008. го ди ну, као
и In me mo ri am ве ли ком при јате љу Му зе ја Сре ма, ака де ми ку Слав ку Га ври ло ви ћу.
Уче сни ке про мо ци је 8. бро ја "Збор ни ка Му зе ја Сре ма" поздра вио је Бо шко Уме тић, помоћ ник гра до на чел ни ка Сремске Ми тро ви це.
Го во ре ћи на пре зен та ци ји, 30. мар та, у све ча ној му зејској са ли, др Ми ро сла ва Мирко вић и др Бран ка Ку лић су ис та кле да је ча со пис вр ло ка ва ли те тан и ко ри стан, ка ко струч ним рад ни ци ма, та ко и свим љу ди ма за ин те ре со ва ним за про шлост. По себ ну па жњу су по све ти ле тек сту "Пре глед архе о ло шких ис тра жи ва ња Сирми ју ма ло ка ли тет 85 (20022005) ", у ко јем се аутор ка мр Дра га на Не дељ ко вић ба ви архе о зо о ло ги јом (ис тра жи ва ње жи во тињ ских оста та ка), от крива ју ћи оби чан, сва ко днев ни
жи вот ан тич ког Срем ца. Ту је и рад др Ива не По по вић по свећен кул ту Сил ва на у ан тич ком Сир ми ју му. Овај текст, као и прет ход ни, кроз сли ка ње кул та "ста рог итал ског бо га нео брађе не зе мље; за штит ни ка се оских по се да, др во се ча, ру дара, рад ни ка у ка ме но ло ми ма", от кри ва у но вом све тлу жи вот обич ног гра ђа ни на Сир ми јума, углав ном из ни жих сло је ва дру штва.
Из но ви је исто ри је Сре ма, ту је при лог Бо ре Че ке рин ца о Констан ти ну Ко сти Јо ва но ви ћу, војном ко ме са ру Срп ске Вој во ди не, уче сни ку Мај ске скуп шти не и оцу Ми ла на Јо ва но ви ћа Ба тута, док то ра ме ди цин ских на ука, уни вер зи тет ког про фе со ра и здрав стве ног про све ти те ља из дру ге по ло ви не 19. и пр ве по лови не 20. ве ка, као и текст Оливе ре Дре згић по све ћен пре ле пој за ста ви, али и исто ри ји сремско ми тро вач ког До бро вољ ног ва тро га сног дру штва.
Од на ро чи тог су зна ча ја и ра до ви др Мир ја не Ле сек и
Све тла не Су ба шић, по све ће ни хра му Св. ар хан ге ла Ми хај ла у Ве ли ким Ра дин ци ма, од но сно ико ни Јан ка Хал ко зо ви ћа "Све та Тро ји ца кру ни ше Бо горо ди цу", ко ја је на кон ре ста ура ци је и кон зер ва ци је у Га лери ји Ма ти це срп ске, вра ће на Му зе ју, ка ко би би ла пред ставље на по што ва о ци ма ико но писа ња.
По себ ну па жњу пу бли ке при ву као је ет но граф ски текст Јо ван ке Дра жић по све ћен гајда ма, на род ном му зич ком инстру мен ту Сре ма. У ци љу промо ци је овог ин стру мен та, као и ње го вог вра ћа ња из за бо ра ва, мла ди гај даш Фи лип Јо вић Ву ја ко вић је од сви рао две нуме ре и ти ме по ка зао да гај де има ју сво је ме сто и у 21. ве ку.
С. Лап че вић
ПРЕД СТА ВЉЕН НО ВИ "ЗБОР НИК МУ ЗЕ ЈА СРЕ МА"
Оти сци про шлих вре ме наО осмој све сци му зеј ског го ди шња ка по хвал но го во ри ле др Ми ро сла ва Мир ко вић и др Бран ка Ку лић Нај ви ше при ло га из ар хе о ло ги је, о ан тич ком Сир ми ју му
� Уче�сни�ци�про�мо�ци�је�"Збор�ни�ка�Му�зе�ја�Сре�ма"
ШКО ЛА "РА ДИ ВОЈ ПО ПО ВИЋ" У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ
Ђач ка ус кр шња из ло жба
Ус�кр�шња�из�ло�жба�на�град�ском�тр�гу
Среда, 7. април 2010.16
Ову го ди ну на под руч ју Гра да Срем ска Ми тро ви ца и на се
ље них ме ста обе ле жи ће ви сок ни во ула га ња у ко му нал ну инфра струк ту ру уоп ште. Без об зира на еко ном ску кри зу ула га ња ће би ти из у зет но ин тен зив на и вред на по себ но на по љу унапре ђе ња пут не мре же, а сле ди и на ста вак за по че тих про је ка та из град ње фе кал не ка на ли заци је у Ма чван ској Ми тро ви ци и Ла ћар ку. Ви ше де та ља са знали смо у раз го во ру са гра до начел ни ком Срем ске Ми тро ви це Браниславом Недимовићем, ко ји по себ но зна чај ним оце њу је на ста вак уре ђе ња ре ги о нал не са о бра ћај ни це Р 103, од митро вач ког на се ља "Ста ри мост" до ма ле пру ге пре ма Ла ћар ку. Про је кат је вре дан 140 ми ли о на ди на ра а ре а ли зо ва ће се нов цем др жа ве, Европ ске ин ве сти ци о не бан ке и Срем ске Ми тр ви це.
Уз то сле ди и пот пу на ре конструк ци ја глав не ули це у Ла ћарку. Ми смо у пре го во ри ма са "Путе ви ма Ср би је" ра ди то га, ра ди се но ви про је кат за ре кон струк ци ју и про ши ре ње, а ми слим да ће мо ове го ди не ус пе ти да ура ди мо барем два ки ло ме тра тра се, од но сно сре ди мо њен нај про бле ма тич ни ји део. Ово је ва жно јер је то са обра ћај ни ца ко јом ка Ми тро ви ци гра ви ти ра око 30.000 ста нов ни ка на ше оп шти не ис та као је гра дона чел ник Не ди мо вић.
То ком 2010. го ди не би ће рекон стру и са не и дру ге са о браћај ни це ко је во де од Срем ске Ми тро ви це ка се ли ма. Ра ди тога над ле жни су кон ку ри са ли код Фон да за ка пи тал на ула гања Вој во ди не, а гра до на чел ник је из ра зио на ду да ће сред ства би ти одо бре на. Ина че, Срем ској Ми тро ви ци су одо бре ни про јекти на став ка из град ње фе кал не ка на ли за ци је у Ла ћар ку и Мачван ској Ми тро ви ци, а уз средства Фон да за ка пи тал на ула гања Вој во ди не и град ће уло жи ти део нов ца.
На ма је циљ да од ва жни јих са о бра ћај ни ца, по го то во ре ги онал них, уре ди мо пут кроз Лаћа рак, при лаз гра ду из прав ца аутопу та, јер је та пут на кому ни ка ци ја у ло шем ста њу, а ње но уре ђе ње је зна чај но и за од ре ђе не при вред не ак тив но сти об ја снио је Не ди мо вић.
За на ста вак из град ње са обра ћај ни це Р 103 др жа ва и Европ ска ин ве сти ци о на бан ка обез бе ђу ју 100 ми ли о на ди нара, а град 40 ми ли о на ди на ра. На ста вак про јек та град ње фекал не ка на ли за ци је у Ла ћар ку вре дан је 40 ми ли о на ди на ра, а то ли ко па ра тре ба да би се примар ни вод до вео до цен тра се ла. У Ма чван ској Ми тро ви ци, за наста вак истог про јек та, тре ба 10 ми ли о на ди на ра, ко је ће обез беди ти Фонд, Град Срем ска Ми трови ца и Ме сна за јед ни ца Ма чванска Ми тро ви ца.
Ре кон струк ци ја са о бра ћајни ца би ће ове го ди не вред на око 300 ми ли о на ди на ра. Од лане одо бре ног про јек та оста ло је део сред ста ва и део по сла. То се од но си на де се так град ских и не ко ли ко се о ских ули ца. Хо ће мо да уре ди мо и ми тро вач ку Змај Јо ви ну ули цу, ко ја је, по ме ни, у нај го рем ста њу у гра ду ре као је Бра ни слав Не ди мо вић, гра дона чел ник Срем ске Ми тро ви це. С.Ђ.
Сва ки пе ти брак у Ср би ји завр ша ва се раз во дом, ука зу
ју по да ци За во да за ста ти сти ку Ср би је. Ста ти сти ка по ка зу је да се пре по ла ве ка у Ср би ји одржа ва ло мно го ви ше бра ко ва, тако да се та да тек сва ки три нае сти брак за вр ша вао раз во дом. Дру штве на и еко ном ска кри за, сма тра ју струч ња ци, ути че и на по ве ћа ну сто пу раз во да. На ше ста нов ни штво је из ло же но хронич ном стре су ко ји тра је ско ро две де це ни је и ко ји је до вео до ма те ри јал не, пси хо ло шке и физич ке ис цр пље но сти, та ко да су ре сур си за по ро дич но жи вљење на гра ни ци да са свим бу ду ис тро ше ни. По ред не су гла си ца ме ђу брач ним парт не ри ма, пробле ма у лич ном и по ро дич ном функ ци о ни са њу, че сто се у неким од про ди ца ја вља ју и про
бле ми у ко му ни ка ци ји са де цом, на ро чи то ка да се она на ла зе у пе ри о ду адо ле сцен ци је, од носно "лу дих го ди на".
А да би се ова кве и слич не си ту а ци је мо гле успе шно пребро ди ти, нео п ход на је аде кватна по моћ струч ња ка. Струч ну по моћ, нео п ход не смер ни це у ефи ка сни јем ре ша ва њу жи вотних те шко ћа, али пре све га топлу људ ску реч ко ја че сто многи ма нај ви ше и не до ста је, Митров ча ни мо гу до би ти у Са вето ва ли шту за брак и по ро ди цу, ко је је ор га ни зо ва но као посеб на струч на слу жба у окви ру Цен тра за со ци јал ни рад. Врата овог Са ве то ва ли шта отво рена су не са мо за љу де ко ји су у бра ку, не го и за све оне ко ји има ју не ки про блем, би ло да је реч о парт не ри ма ко ји се при
пре ма ју за брак, адо ле сцен тима, са мо хра ним ро ди те љи ма, по је дин ци ма...
Са ве то ва ли ште пру жа консул та тив не, са ве то дав но – тера пиј ске и услу ге ме ди ја ци је, а са ко ри сни ци ма ра де Јелена Стојиновић, ди пло ми ра ни пси хо лог, ме ди ја тор и ДаркоЂорђевић, ди пло ми ра ни соци јал ни рад ник и по ро дич ни пси хо те ра пе ут.
На пр ви раз го вор нај че шће до ла зи са мо је дан брач ни партнер и то је углав ном увек же на, а мој за да так је да их упу тим у то ка ко да мо ти ви шу свог партне ра да сле де ћи пут до ђу за једно, јер са мо та ко мо гу ре ши ти про блем са ко јим су су о че ни. Су пру жни ци нај че шће до ла зе због емо ци о нал не дис тан це која се ја вља у њи хо вом парт нер
ском од но су, уда ља ва ња јед ног од дру го га, оте жа ног ко му ници ра ња, кон фликт ног од но са, те због то га што парт нер не ис пу ња ва њи хо ва оче ки ва ња. Че сто је при су тан и не до ста так по ве ре ња, а чим се то де си одмах ра сте и љу бо мо ра. По што је про блем ме ђу брач ним партне ри ма не мо гу ће изо ло ва ти од остат ка по ро ди це, дис функ цио нал ност ме ђу њи ма се пре носи и на це лу по ро ди цу, од но сно у ро ди тељ ство. Упра во за то је по ре ме ћај по на ша ња де це оно чи ме се ми у Са ве то ва ли шту, та ко ђе, ба ви мо и у че му по куша ва мо да по мог не мо – ка же Дар ко Ђор ђе вић, по ро дич ни пси хо те ра пе ут из ми тро вач ког Са ве то ва ли шта за брак и по роди цу, до да ју ћи да све оне ко ји ов де до ђу он кроз раз го вор учи
о то ме ка ко тре ба да се по наша ју јед но пре ма дру го ме, да ко му ни ци ра ју ме ђу соб но и како да се по ста ве пре ма де ци.
С.Михајловић
Про те клог че тврт ка, јед на по ма ло чуд на вој ска умар
ши ра ла је у цен тар цар ске престо ни це и ту по бо ла сво ју заста ву. Као и сва ки по бед ни ци, ови ма ли вој ни ци, оде ве ни у уни фор ме са зда не од ма ште и на шмин ка ни про ле ћем, пу стили су са раз гла са сво је по беднич ке пе сме. Ма кар на је дан дан, де ца су би ла по бед ни ци над све том сво јих ро ди те ља. Оста вља ју ћи на тро то а ру, креда ма у бо ји ис пи са но де тињство, ра ши ри ли су ру ке не са мо про ле ћу ко је се сти дљи во увукло у на ше пар ко ве, не го и најра до сни јем пра зни ку чи та вог хри шћан ског све та Ус кр су, ради чи је су сла ве, за хва љу ју ћи ор га ни за ци ји Му зе ја Сре ма, и по др шке Град ске упра ве и Канце ла ри је за мла де и са бра ни.
Ор га ни зо ва њем ма скен ба ла и ша ра њем ус кр шњих ја ја од
па пи ра, пре ма ре чи ма ди ректо ра Му зе ја Сре ма, НиколеСтокановића, ни је при ре ђе на ра дост са мо де ци, уче ни ци ма ми тро вач ких основ них шко ла не го и њи хо вим ро ди те љи ма, али и сви ма они ма ко ји у себи чу ва ју скри ве но де те или се ра ду ју Ус кр су.
Да је го ре из не то исти на по твр ди ли су гра ђа ни ко ји су, са ми или у дру штву сво је де це или уну ча ди при ла зи ли и узима ли уче шће у овој не сва ки дашњој све ча но сти.
Пред став ни ци Град ске управе СрђанКозлина и НаташаКопчић по де ли ли су уче сници ма ма ни фе ста ци је по кло не школ ски при бор, и на тај на чин до при не ли да ова ма ни фе стаци ја до би је и ху ма ни тар ни, али и еду ка тив ни ка рак тер.
С.Л.
КРИ ЗА У БРА КУ И ПО РО ДИ ЦИ
КомуникацијаинеповерењенајвећипроблемиУмитровачкомСаветовалиштузабракипородицустручњацикрозразговорпокушавајудапруженеопходнесмерницеуефикаснијемрешавањуживотнихтешкоћа,несамобрачнимпартнерима,негоисвимакојиимајунекипроблем
Повећанбројпосета
То ком про те кле го ди не Са ве то ва ли ште је по се тило око 600 ко ри сни ка, а укуп но је би ло 550 се ан си, што је знат но по ве ћа ње у од но су на 2008. го ди ну. У те ра пиј ски про цес укљу чене су 94 по ро ди це. Основни прин ци пи ра да Са ве това ли шта су до бро вољ ност, тај ност и по што ва ње пра ва на ано ним ност, до ла зак није по треб но на ја вљи ва ти, а све услу ге су бес плат не.
ОДР ЖА НА МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА У ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈИ МУ ЗЕ ЈА СРЕ МА
УсусретУскрсу
Радостзанајмлађе,алиизаодрасле
У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ НА ЈА ВЉУ ЈУ УСПЕ ШНУ ИН ВЕ СТИ ЦИ О НУ ГО ДИ НУ
УлагањаупркосекономскојкризиВисокнивоулагањаукомуналнуинфраструктуру,асамозаунапређењесаобраћајнемрежебићеуложеновишестотинамилионадинара
БраниславНедимовић
Среда, 7. април 2010. 17
''Звезданог неба и људскоглицаникадсечовекнећемоћинагледати. Гледаши гледаш, и све је виђеноа незнано, познато а ново.Лице,тојецветнатојбиљцикојасезовечовек.Цветкоји се креће, мења израз:одсмеха,заноса,илизамишљеностидобесловеснетупостиилидонепомичностимртвеприроде.Улицимасууцртани сви путеви света,свепомисли,исвадела,свешточовекадржиидиже,исвештогатрујеиубија''.
За ми шљен над вре ме ном, љу ди ма и њи хо вим суд би на ма, пре де ли ма и ста за ма, ова ко је пи сао Андрић, у не пре ста ној бор би с ре чи ма, сва ку од њих би кле сао, те сао и об ли ко вао та ко док из њих не ис це ди тај тра же ни део ''зве зда ног не ба'', пар че људ ске суд би не или делић ми сли за ко ји ма цео жи вот тра га.
Не ки дру ги љу ди, пак, живот, суд би не, оке а не, ве ли ке гра до ве и пла ни не осва ја ли су зву ком. Про стор у ко ме су ре чи утих ну ле, ту се ис пу нио му зиком, а то је опет го вор без ре чи ко јем сви хр ле, и при ма ју га у се бе као не што дав но по зна то, и сво је. Овој дру гој фе ли љу ди при па да Борислав Бирач из Ру ме, је ди ни Сре мац у На ци онал ном ан сам блу ''Ко ло'', млади чо век ко ји је у дру штву старих ин стру ме на та об и шао свет. У не пре ста ној бор би с но та ма, ре чи су му ту тек да до ча рају при ро ду зву ка, део пре де ла или сли ке све та.
Напочеткубехудипле
Све је по че ло још `95, у рум ском фол клор ном ан сам блу ''Бран ко Ра ди че вић''. Пре су дан је био су срет и са рад ња са Мило ра дом Ло ни ћем из Но вог Сада, ко ре о гра фом у ан сам блу ''Ви ла''. У то вре ме де си ла се не ка ко и ауди ци ја у ''Ко лу'', у Бе о гра ду, за сви ра ча на тради ци о нал ним ин стру мен ти ма,
Бо ри слав сти че про фе си о нални ан га жман, јер, гај де, фру ле, двој ни це, ди пле, шар ги је, са зови, чал ги је и са ми це по зна вао је ко ли ко и се бе са ма. Ни је дан ин стру мент не из два ја, ка же да сва ки од њих кри је у се би сво ју ле по ту зву ка.
При ча о ста рим ин стру менти ма слич на је при чи о љу ди ма. Има их ра зних. Гај де мо гу бити дво гла сне и тро гла сне, ове дво гла сне има ју оп сег од девет то но ва, а тро гла сне шест. У ста рој Вој во ди ни, гај даш је био ку мов ски сви рац. Ди пле су опет чо бан ски ин стру мент за им прови за ци ју, по ти чу из Книн ске Кра ји не. Там бу ри ца је би ло ко лад не во де: чал ги ја је град ски тип там бу ре у Ма ке до ни ји, сами ца је че тво ро жи ца и во ле је у Сла во ни ји, Вој во ди ни, Ли ци и Кра ји ни, шар ги ја и саз ви ше су ве за ни за Бо сну. Све је слич но, ка же Бо ра, али и вр ло раз личи то, раз ли чи то ко ли ко, приме ра ра ди, ви о ли на и ги та ра, а оба су жи ча ни ин стру мен ти. Јед но став но мо ра се зна ти. И ви ше од то га во ле ти.
Бо ра се увек пи тао шта би би ло с њим, да те `48, уред бом Вла де Ср би је, ни је на стао профе си о нал ни ан самбл на род них пе са ма и ига ра ''Ко ло''. Ма кедон ци су у та да шњој Ју го слави ји осно ва ли ''Та нец'', Хр ва ти ''Ла до'', на Ко со ву је би ла ''Шота''. Шта би би ло да нас већ зна: био би си ро ма шни ји за читав је дан свет.
ОдРумедоСиднејскеопере
На сво јој жи вот ној ма пи Бори слав Би рач је убе ле жио: Рума Ту нис Еги пат Аустра лија (два пу та) Евро па (це ла) Но ви Зе ланд Ја пан Ки на. За две го ди не овом ге о граф ском зби ру при дру жи ће се Аме рика и Ка на да. У апри лу пу ту је у Беч, то ком ле та че ка га Хр ватско при мор је.
На тим пу те ви ма спо знао је бо гат ство упо зна ва ња, су сре та с но вим зе мља ма, кон ти нен ти
ма, кул ту ром, с но вим љу ди ма, ли ци ма бе лим, цр ним и жу тим, очи ма круп ним и ту жним, косим и ве се лим.
Не ке ства ри и су сре те ће можда за бо ра ви ти, не ке си гур но не ће. Сид неј ска опе ра је, каже, не што нај леп ше што је икада ви део. Умет ност Або ри џи на не што че га ће се увек се ћа ти.
Ја пан и Ки на су нај но ви ја тур не ја, у Ја па ну су би ли 41 дан, у Ки ни осам. Ту јеу куп но 30 кон це ра та, са мо кроз Ја пан пре ђе них шест хи ља да ки ло мета ра.
Ја пан ци, по ка за ло се, во ле наш фол клор, на сва ком концер ту би ло је дватри ''би са''. То ком оби ла ска хра мо ва, верских и кул тур них зда ња, би ло је ја сно Ја пан ци су на род ко ји ви ше од све га це ни сво ју култу ру, тра ди ци ју, оби ча је. За чудо, при ча Бо ра, сла бо го во ре ен гле ски, све је обе ле же но на ја пан ском, чак и ме тро, али све
се раз у ме уз по моћ ру ку, но гу, осме ха, до бре во ље да се помог не. Ја пан ци ра де по чи тав дан, у ку ћа ма са мо пре спа ва ју. Од ма лих но гу их уче да је Јапан си ро ма шна, ма ла зе мља, и да мо ра ју мно го да ра де, да би сти гли оста ле.
Фа сци ни ра и Аустра ли ја: сви на ро ди све та су та мо, свих вера, бо ја ко жа, та кво је дин ство су жи во та Бо ра ниг де још ни је ви део сви су нај пре Аустрали јан ци, а по том Азер беј џа ни, Че че ни, Ру си, љу ди из Га не. А Евро па? Па, зна се рад, рад и рад. Све ти да ју за жи вот, али узи ма ју ду шу.
Ки на је мно го људ на, свет за се бе. Све још ми ри ше на соцре а ли зам, од ме троа до ре стора на.
Ако је по хра ни су ди ти о карак те ру љу ди, он да су Ки не зи и Ја пан ци ''сво ји на сво ме''. Тако је Бо ра у Ки ни имао част да про ба ме со па цо ва, не улич них
већ не ка квих за ис хар ну, пр жене ска кав це у со су, цр ве, ме со па са. Ка же да је псе ће ме со слич но на шој не што жи ла ви јој го ве ди ни. Ви ше од хра не, чудни су за чи ни: ри ба се слу жи са со сом од ја го де. Про бао је, при ча Бо ра, ипак, не би мо гао да се на вик не на ове спе ци јали те те. У ку хи њи Ја па на влада ју пло до ви мо ра, ал ге, и суши. Су ши је пи ри нач об ло жен ал га ма. Ја пан ци ни су го ја зни, схва тио је и за што је ду уз помоћ шта пи ћа, а то да је ути сак си то сти.
По ред то га што су вред ни, Ја пан ци су ве дри, на сме ја ни. Са мо у ''Зе мљи из ла зе ћег сунца'', та ко се ра ду ју том сун цу, ра ду ју се сва ком тре шњи ном цве ту, но вом да ну. Као да и они зна ју ''Зве зда ног не ба и људ ског ли ца, ни кад се чо век не ће мо ћи на гле да ти''.
КатицаКузмановић
ЧО ВЕК И ПУ ТЕ ВИ, СТА ЗЕ И СУ СРЕ ТИ
СгајдамакрозсветОдРуме,дужцелеЕвропе,доЕгипта,Аустралије,Јапана,Кине,свеудруштвусамице,чалгије,саза,двојницатонијенеки''предеосликанчајем'',већживотРумљанинаБориславаБирача,чланаНациоанлногансамбла''Коло''
БориславБирач(лево)ујапанскојпородициКибојамаНауми
ОШ “Си ме он Ара ниц ки” из Ста ре Па зо ве укљу чи ла
се у про је кат “За чи сти је и зеле ни је шко ле Вој во ди не” Покра јин ског се кре та ри ја та за за шти ту дру штве не сре ди не и одр жи ви раз вој. Овај про јекат спро во ди се на те ри то ри ји АП Вој во ди не у то ку школ ске 2009/2010. го ди не под јед ним од сло га на: Даплоднаравницанепостанепустиња.
На ша шко ла ће у на ред ном пе ри о ду кроз раз ли чи те актив но сти, у ко је ће би ти укључе ни уче ни ци, на став ни ци и ро ди те љи, спро во ди ти ову ак
ци ју. Овај про је кат је од ве ликог зна ча ја и за др жа ву и за све оп шти не по је ди нач но јер се иде ка јед ном ци љу, а то је да се по диг ну за са ди, од носно да се по ве ћа шу мо ви тост По кра ји не са са да шест од сто на 14про цен та. Због то га је ва жно раз ви ја ње све сти ме ђу уче нич ком по пу ла ци јом, као и ме ђу гра ђан ством.
Вој во ди на се про сти ре на по вр ши ни од 2.150.000 хек тара, од че га шу ме и ван шум ско зе ле ни ло за у зи ма ју 6.6% од укуп не по вр ши не. Пре ма овим по да ци ма Вој во ди на спа да у
ред нај ма ње по шу мље них реги ја у Евро пи.
Овим про јек том уна пре диће се рад у обла сти за шти те жи вот не сре ди не у вас пит нообра зов ним уста но ва ма ка ко би де ца, а и од ра сли, при хвати ли од го вор ност и бри гу за ко ри шће ње при род них и култур них по тен ци ја ла сре ди не у ко јој жи ве.
Пр вог апри ла ове го ди не уче ни ци су по са ди ли у школском дво ри шту сад ни це које смо до би ли у окви ру овог про гра ма, са оп ште но је из ове основ не шко ле.
АКЦИЈЕ У ПАЗОВАЧКОЈ ОСВНОЈ ШКОЛИ „СИМЕОН АРАНИЦКИ“
Учининештопосадидрво!
Ученицисупосадилидрво
Среда, 7. април 2010.18
Не дав но фор ми ра ње Асо ција ци је по љо при вред ни ка
Ср би је (АПС), ко ја је оку пи ла број не по љо при вред не уни је с на ме ром да за сту па све по љопри вред ни ке Ср би је, на и шло је на раз ли чи та ре а го ва ња: док с јед не стра не нај ве ћи број ситних по љо при вред ни ка у Асо ција ци ји ви ди по след њу при ли ку да ре пре зен та тив но диг ну глас у јав но сти, с дру ге стра не, не баш бла го на кло ни по гле ди стигли су од пред став ни ка вла сти и по сто је ћих сто ти нак удру жења и де се ти на асо ци ја ци ја у по љо при вред ној про из вод њи. Пр ви су све сни број но сти и сна ге по кре та, а дру ги то га да, иако на ста вља ју с по сто ја њем, ви ше не ма ју тај пре го ва рачки ка па ци тет за раз го во ре са над ле жни ма, по не кад за свој ра чун, на ште ту дру гих по љопри вред ни ка.
Од Хор го ша до Кња жев ца
Био је по след њи час да се ова ко ор га ни зу је мо. До сада смо би ли раз је ди ње ни и др жа ва је мо гла ла ко да мани пу ли ше нео р га ни зо ва ним и ма лим ор га ни за ци ја ма по љопри вред ни ка. Са да је Асо ци јаци ји при шло ви ше од 90 од сто по сто је ћих удру же ња по љопри врен ди ка, од Хор го ша до Кња жев ца, Удру жи ли се ра тари, сто ча ри, ма ли на ри, ви ногра да ри.... Мла да ор га ни за ци ја се све ви ше ши ри и до би ја све ве ћи зна чај. Ја сно је за што мини стар баш и не љу би АПС. Незгод на нам скра ће ни ца – ка зу је кроз осмех 36го ди шњи по љопри вред ник из Ла ћар ка Богдан Шуљ ма нац, члан Управног од бо ра Асо ци ја ци је по љопри вред ни ка Ср би је. Враг је од нео ша лу. Се љак ви ше не мо же са мо да се ди и гле да како про па да. Ако др жа ва не што хит но не ура ди са це на ма нафте, сто ке и укуп ног од но са пре
ма по љо при вре ди, про те сти су не ми нов ни. Љу ди су огор че ни и спрем ни да пре ки ну и се тву. Сва ки дан гу бе, а бо ље се не на зи ре. Чу ве не ла ћа рач ке газде су про па ле. Са мо, то они још увек ве што кри ју. Сра мо та их.
Бог дан Шуљ ма нац се опреде лио за по сао у по љо при вреди. Отац је тро је де це. Ра ди 70 ју та ра соп стве не зе мље, а ме ха ни за ци јом пру жа услу ге дру гим по љо при вред ни ци ма на око 500 ју та ра. Ка ко ка же, ре пу ви ше не се је „због ло по ва ко ји од се ља ка от ки ну на че му год стиг ну“. Гла сно се пи та како је мо гу ће да је жи то пре две го ди не би ло 16 ди на ра, са да де вет ди на ра. Све пра ти скок евра, све осим се љач ких произ во да.
При ли ком на ше по се те имао је у то ви ли шти ма 600 пра сади и сто ти нак то вље ни ка за про да ју. Не зна шта је бол нија тач ка: од нос др жа ве пре ма по љо при вре ди, ка ста стро фа у ра тар ству, или још го ре ста ње у сто чар ству.
Же лим да мо ја де ца жи ве у уре ђе ном дру штву, да мој син уна пре ди по љо при вред ну произ вод њу и да се не су о ча ва са ова квим про бле ми ма – ка же Бог дан.Др жа ва је на те ра ла се ља ка да бу де и еко но ми ста и тр го вац. Мно ге је на те ра ла и да се снаб де ва ју у Бо сни. Не ке и на шверц. Та мо је јеф ти ни ја наф та и све дру го. Вре ћа „премик са“ за сточ ну хра ну у Бије љи ни јеф ти ни ја је чак 1.500 ди на ра не го код нас. Ко он да не би та мо па за рио ?
Зар све мо ра про те сти ма ?
Мла ди по љо при вред ник ка же да су ње го ве ко ле ге ши ром Ср би је огор че не што сви зна ју да не што не штима у по љо при вре ди, а да нико ни шта не чи ни да се ста ње по пра ви.
Раз го ва рао сам и са мини стром. Ле по при ча, а кад га ди рект но пи там да ли сме да ми на па пи ру пот пи ше то што је ре као, он не ће. Не за ви си мно го ни од ње га. За то ми слим да ми ни стар по љо при вре де буквал но мо ра има ти трак тор, да све зна у по љо при вре ди, да осе ти ову му ку, а не да му је пре по ру ка то да су му ба ба и де да са се ла. Се ља ци још памте ми ни стра у чи јем ман да ту је уни ште но сто чар ство уво зом мле ка у пра ху и ка да су сви ње про да ва не за 40 ди на ра. Шта је би ло са њим ? И да ље је мини стар – при ча Шуљ ма нац. Ми ни смо про тив ни ци ми ни старства по љо при вре де, ни ти нам је циљ да се стал но за ме ра мо јед ни дру ги ма. Зар ни је ло гично да сед не мо за сто и нор мално раз го ва ра мо, да оку пи мо све што вре ди и ви ди мо шта је нор мал но за чи ни ти. Ова ко, воде нас у Евро пу, на ме ћу европске усло ве и тр жи шну утак мицу, а не да ју нам исте усло ве као европ ским по љо при вредни ци ма. У Хр ват ској суб вен ције од 300 до 500 евра па се и та мо бу не се ља ци. Те шко и са та квим под сти ца ји ма. Не мо гу да схва тим да је код нас ско
ро по ста ло да се све ре ша ва на ули ци, про те стом. Ако се ља ци тре ба да пре ки ну се тву, уместо у њи ве трак то ре ис те ра ју на пу те ве и бло ки ра ју Ср би ју да би не ко схва тио да је по љопри вре ди ствар но те шко, он да не знам че му ће нам све те силне ин сти ту ци је од ко је ка квих ко ми си ја и од бо ра на ло кал ном ни воу, ко мо ра, па све до ми нистар ства.
О се би Бог дан ка же да не при па да ни јед ној стран ци, нити пре ко пар ти ја ју ри кре ди те. „Ако не знам да рас по ла жем сво јим нов цем, ка ко ћу зна ти са ту ђим“, пи та се гла сно.
Ко је про дао зе мљу због кре ди та, тај је про пао. Ни сам чуо за не ко га да је про дао па ку пио зе мљу – на во ди Бог дан.Ако се ова ко на ста ви, у сто чарству не ће би ти ко ри сти. Већ је по клан сточ ни фонд, за три го ди не сви ња не ће би ти, а ми ће мо про да ва ти сво ју зе мљу да би смо пре жи ве ли. Е, баш због то га је и фор ми ра на Асо ци јаци ја по љо при вред ни ка Ср би је. Да се чу је и ува жи глас по љопри вред ни ка, сви ђао се АПС ми ни стру или не.
Ж.Не го ва но вић
ПО ЉО ПРИ ВРЕД НИК ИЗ ЛА ЋАР КА БОГ ДАН ШУЉ МА НАЦ
Ми ни стар не љу би АПСНа те ра ли се ља ка да бу де и еко но ми ста и тр го вац Ни смо про тив тр жи шне утак ми це кад нам да ју европ ске суб вен ци је и па ри те те – За што ми ни стру тре ба трак тор
Ра чу ни це
У си ту а ци ји ка да је цена сто ке вар љи ва, а произ вод ња ску па, Бог дан је из ра чу нао да је про из водна це на ко шта ња то вљени ка од 125 до 130 ди на ра за ки ло грам. С том це ном се по кри ва ју ула га ња, све дру го је гу би так. Ка ко он да да ље ра ди ти ка да је он не та ко дав но то вље ни ке прода вао по 110 ди на ра, по том по 95 ди на ра за ки ло грам. Са да се це на опет по пра вила, али је и да ље ис под рачу ни це рен та бил но сти.
Кад при ча мо о це ни, ни је сми сао у то ме да ја за ра дим, да са мо ја имам. Ми же ли мо да не гу би мо, али и да дру ги има ју ка ко би мо гли ку пи ти оно што ми про из ве де мо –ре зо ну је Бог дан.
„Ми трос“, сто ча ри, увоз ме са...
Др жа ва је про да ва ла пре ра ђи вач ку ин ду стри ју, а да примар ну про из вод њу ни ко ни шта ни је пи тао. „Ми трос“ је пред га ше њем, а сто ча ри у Сре му и Ма чви не ма ју по у зда ног партне ра. Не ма ту ло ги ке – ка же Бог дан и пи та се за што ни ко ни је по ку шао да при ва ти за ци ју кла ни ца из ве де та ко да иза њих ста не асо ци ја ци ја сто ча ра. Ова ко, др жа ва фор си ра увоз ме са. Ни смо ми про тив то га, али је ло гич но да на ра фо ви ма у ме сни ца ма ја сно пи ше ко је је уво зно ме со па не ка љу ди раз ми сле да ли ће ку пи ти ме со сто ке ко ја је мо жда хра ње на ге нет ски мо ди фи ко ва ном хра ном.
БогданШуљманац:Лаћарачкегаздекријудасупропале
Дадецаживеууређеномдруштву
1977. година
Након успешно спроведене кампање за подршку и
усвајања средњорочног планаразвоја „Сремских новина“ усремским општинама, кренуле су општине у анализе, а иусвајањесвојихсредњорочнихдруштвених планова развоја.О свечаном сабору Скупштине општине Пећинци, о комесу „Сремске“ под насловом:Усвојен друштвени планразвојадо1980.годинеписале 6. јануара, планирано једаћенајзначајнијаинвестицијаопштинеунаредномпериодубити фабрика шећера, али даћемеђузадацимабитииразвојсамоуправљања и пораст животногстандарда.Уистомбројуобјављенјенаписиоподршцидруштвеномплануразвојау беочинској општини, опланудаседо1978.заврши„Стотексова“ робна кућа у СремскојМитровици, а како је најављено:...Приземљеидваспратазаузимаће4.2ООквадратнихметара простора – По првипут покретна степеништа и„излог“натераси.
Често су „Сремске новине“о најактуелнијим темама организовале „округле столове“.Један такав сусрет одржан јена тему: Нова улога синдиката, дефинисана у Законуo удруженомраду која овуорганизацију чини још одговорнијом за остваривањесамоуправљањаидаљиразвој друштвеноекономских односа, чији садржај јеобјављен 6. јануара. О овомЗаконубило је јошнаписатокоммесецајануара,паитокомгодине.
Раз вој умет нич ког ама те ри зма
У рубрици Образовање,култура чести су прилози оразвоју уметничког аматеризма. Неговање драмског стваралаштва, фолклорних традиција, рецитаторства и тамбурашкогмузичкогстваралаштвабилесутемекојимасу„Сремске“ поклањале примерну пажњу.Некеодтихстваралачкихактивности како у градовима,тако и у селима достизале сузавидануметничкиниво,аштојенајзначајнијеимасовност.
Један занимњив текст објављен 19. јануара под насловом: Где каса сремско коњарство, најупечатљивијеодражава стање овог сточногфонда као последице интензивне пољопривредне модернизације: ...Већ неколикогодина сремски коњикаса
ју, или боље рећи галопирајууправцуиталијанскихифранцускихкланица,њиховбројуодносунапредесетак година је смањен задветрећинеиакосеовонастави и убудуће, пољопривреднистручњацитврдедаћекоњиуСремубитиправареткост...
Другог фебруара представљена је Митровачка: Нова„старахроника“ Оразлозима ове промене записано је:Хроникајеновасамоспољагледано...Иакосубилезаступљенесвеуобичајенетеме:...ово је ипак нова Хроника.Погледајте:Новаје„глава“(назив стране), ново је тоштосудежурнеслужбемесечно објашњене, (јер, самоједноммесечноитопрвенедеље,обавештаваћемовас о томе које су апотекекада дежурне, која службакадаради...Са градилишта нове шеће
ранекодПећинаца16.мартајестигланеобичнавест:Остаципраисторијскихнасеља–Досада откривена насеља земуничког ишаторског типа...Наконнедељакданарадау непосредној близини будућефабрике,откривенисуархеолошки остаци насељаземуничког типа који временски припадају неолиту,односнобакарномдобу....Иначесвиовиналазиоткривенисунапознатомлокалитету„Старосело“...
Са ни ра ње гу би та ка у при вре ди
Крајем марта о средњорочномплануразвојарасправљано је у Иригу и Инђији (30.март),аоЗаконуоудруженомраду6.априлаи18.маја.Отомекакосупокривенигубициумитровачкојопштинииз1976.године сазнајемо 20. априла,а о покривању губитака инђијске општине „Сремске“ суписале 11. маја. У Миртовиције: ...Износ за покриће непокривених делова губитакаобезбеђенсамоуправнимудруживањемсредставарезервисвихорганизацијана
подручјуопштине...,аизИнђијејеновинаризмеђуосталогјавио: Обезбеђена су средствазасанирањегубитакау„Трикопреду“, „Графичару“и ООУР „Гумара“ – РешењезаООУР„Челичнеконструкције“тажисеуоквируметалнеиндустрије...
Политичке,привредне,просветне,културне,илидруге,зановинаре: Табу теме, нашлесу се „под лупом“ новинара„Сремских“ 5. маја. ...Честоседешавадановинарибуду „замољени“ да изађу саседнице док не прође нека„строго поверљива“ тачкадневног реда. ...Још је карактеристичнија појава дапоједини људи и форумидајусебизаправодаодлучујуотомештаје„заобјављивање“....Наматеријалуза седницу стављена јенапомена – „за интерну употребу“....Икадасветопрође, не ретко без присуствапредставникасредставаинформисања,обичносечујепитање:гдестедруговиновинари?!...
Често су новинари „Сремских“читаоцимапредстављалинеобичне техничке иновације. Неке одњих представљајушаљивадомишљања,анекесурешења са амбициозним раднимифинансијскимуштедама.Двадесетседмогаприланаједној од страна посвећених првомајским честиткама раднихколектива представљена је:Прва домаћа линија за вађењешећернерепе,очијемнастанку је записано: Сагледавајући потребе домаћихпроизвођача шећерне репеза савременом механизацијом у овој области производње „ИНЕКС ЛИФАМ“Ливницаифабрикамашинаиз СтареПазове је пре тригодине приступила освајању линије за вађење шећернерепе...
Тријумфални повратак дечјег ансамбла Позоришта „Добрица Милутиновић“ са 20.мајских игара у Бечеју где суизвели победничку представупо тексту Верослава РанчићаиурежијиВладимираПутникаобјављен је8. јуна.Изкритике жирија, новинар је измеђуосталог записао: ...Чисто казивање текста и раздрагана игра деце смештена уоквиреизванреднорешеногсценског простора, допринела је утиску целовитостиправогдечјегпоетскогмјузикла.Значајнуфункцијууповезивању колажне форме има музика коју је специјално за ову представунаписао Миленко Бобић...ПосебнојебилазапаженасценографијаДраганеБојић,академског сценографа... Уметничка комисија доделилаје награде учесницима изпредставе Наташи Делић иНебојшиЖивковићу,адечјижириИвициШимоњију...
УБеочинскојфабрицицементасиндикатјепокренуоанкетусапитањемзбогчегасечитајуилинечитајуновине,штапредлажуда биинформисањебилоквалитетније. О тој анкети јепод насловом: Неискоришћена средства информисања20.јуланаписано:...Анкетирањејошнијезавршено,алиуФабрицинекријуштаих јенавелонаанкету:недовољнопраћење средстава информисања од стране радника.„Сремскеновине“,„Цемент“и „Недељне информације“стојечестонагомили,нетакнути,људи у већини случајевапролазепоредњих,докмањи број их узима и чита....Другим речима, један деоматеријалних средстава јебачен...
Иовегодинепојавиосепроблем неиспоручивања новинана адресе читалаца. О томе су„Сремске“писале21.септембра:
Прошлесреде,14.септембра,нашлисмоуканцеларијиПољопривреднезадруге„Градина“уНовомСланкаменухрпуСремских новина, неколикопримерака листа Комунист ивише примерака Наших новина. ...Зашто се пошта односитаконеодговорнопремаштампи,увремекада сенаглашавазначајштампеиинформисањаграђана...
Спар та ко ва на гра да Срем ским но ви на ма
Дванаестог октобра објављена је урамљена вест нанасловној страни: СпартакованаградаСремскимновинама, која се додељивала заистакнутеактивностинапољуфизичке културе: ...Овогодишњом Спартаковом наградомнаграђенајеиСпортскарубриканашеглиста,каоиЕмилијаЛишчевићизСремскеМитровице,„Агрорума“иЏудоклубСловенизРуме.
Октобарскенајавескорогзавршетка митровачког великогмоста и његово свечано отварање19. новембра, постале суизласком новог броја „Сремских“ 23. новембра трајна документарна грађа једног, садавећ давног времена.Том свечаном догађају посвећене су прва,трећа,четврта,петаиједанаеста страна, а 29. новембра„Сремске“ објављују надахнутитекст растанка са понтонскиммостом и његовом фотографијом „за успомену“ под насловом:Јесенстарогмоста,којисе завршава следећом реченицом: ...Пословођа ЂурђицаЦветковић не очекује да ћекафанамоћирадитибезљуди, који потерани кошавомпрекомоста,утрчавајудасезагрејукафомиличашицом.Билокакобило,тековудасупрелазилиљуди на таљигамаиулимузинамаипонекадсенисусхватали... (Наставићесе)
Среда,7.април2010. 19
Пише: МиленкоБобић
501960 - 2010
Пловилапредпонтонскиммостом:Увекјенекочекао
ПОЛАВЕКАСРЕМСКИХНОВИНА(18)Засвеовегодине
Је сен пон тон ског мо стаЧетирипунедеценијешездесетих,седамдесетих,осамдесетихидеведесетихгодина20.векаСремскеновинесубилејединиинформативилистуСрему.Изнепрекинутогпедесетогодишњегконтинуитета,током2010.године,наовојстранипосвећенојвеликомјубилеју,сажетимизборомтемаукориченихгодишњакапротеклихдеценија,подсећамочитаоценанајзанимљивиједогађајевеомадинамичнеисвеобухватне,најновијеполувековнеисторијеСрема
Среда, 7. април 2010.20
СРЕМИЦАСАМПРАВА
Сре ми ца сам пра ва, ето, у Сре му ми све ми ло и све то, све та ми је срем ска зе мља и у њој зи сва ве се ља.
Од ро ђе ња и кр ште ња, кр сних сла ва и пре сла ва, бе ћа ра ца и сви ра ца, фи ја ке ра и вра на ца.
Мио Сре мац кад по ву чеи кад `о ће да се ту че,кад ка за ни за ми ри шу, кад по те че ме лем љу ти,ка да њи ва под пше ни цомкао зла то сва по жу ти.
Све то зво но, зво но на зво ни куи ка да је Сре мац на бра ни ку, кад се ро са за ца кли у тра ви, кад се шљи вик под ро дом запла ви.
Ле па Фру шка и ње ни из во ри, руј но ви но ка да про го во ри све ми ми ло, и све ми је све то, Сре ми ца сам пра ва, ето!
СРЕМСКИБУКЕТ
За до ји ме та срем ска рав ни цаса бе ха ром и зре ла пше ни ца!
Бо се но ге ро сом ми опра нето плим сун цем гру ди огре ја не. Сре ме рав ни, мо је мај ке кри ло, у ср цу је ме ни увек ми ло.
И у ле то и ка да је зи мада ри ваш ме слат ким пло до ви ма.
Во лим ду њу жу ту на уран ку, гро жђе зре ло, кру шку ка раман ку.
Во лим Фру шку го ру од де тињства,баш ужи вам кад шу ма оли ста.
И са ла ше у мо јој рав ни ци, срећ не Срем це кад их пра те свир ци.
Ре ку Са ву што рав ни цом те че по ред ње ми ле по сва ко ве че.
Ме се чи ну во лим мо га Сре маи ми ри се про цва лог ба гре ма.
Нек Срем ци ма пе сма мо ја при ја, нек се пи ју ви но и ра ки ја.
Све то сто ји у јед ном бу ке ту Срем је ме ни нај леп ши на све ту.
МОЈЕСЕЛО
Ни шта лпше од мог се ла не ма, оно ле жи усред рав ног Сре ма.
Мо је се ло ша шин ци се зо ву, ја у ње му љу бим мо га ло лу.
Кад за њи ште ње го ви ри ђа ниу ко пи те оба пот ко ва ни.
Пот ко ви ца кад о це сту се ве, та да ло ла до ла зи по ме не.
Па ме во ди у су сед но се лода иде мо код њих ми на пре ло.
У ви но град да бе ре мо гро жђе, без нас дво је то не мож` да про ђе.
ЈОШСЕПАМТЕ
Још се пам те сва то ви у Сре муи све ле по што има у ње му.
Фи ја ке ри, ко њи и сер са ни, и пе шки ри ве што иза тка ни, и чу ту ре пу не ви наоки ће не пе шки ри ма,па ду до ви кроз со ка ке
уз опан ке срем ске ла ке, и пам те се `а љи не од ци ца, и вре те но, и пре сли ца...
А фу ру на што ис пе че, ђа ко ни ја у ђу ве че;же ра ви ца пуц ке та и ти њаис пе че нам `ле ба и ле пи ња, ги ба ни цу са си ром, пи ту са кром пи ром, ку пу са ру и ви шња ру, бун де ва ру, ја бу ча ру, па још штру длу с ма ком при ја Срем цу сва ком.
А тек кроф не вен цем ови је неи пек ме зом слат ким за ки ће не, још се пам те ка це и ка за нишљи ва ма до вр ха ис пу ње ни, па кр па ре што су сна ше тка ле, де во јач ком со бом про сти ра ле.
Пам тим ли ва де, пла сто веи ми рис цве то ва зо ве,че гр таљ ке што кле пе ћучвор ци на грозд да не сле ћу, и ко ле бе, и пу да ре, го ве да ре и сви ња ре, ко та ри це ша ре не и са ћу ре пле те не...
Слат ког ме да пу не кан теи да нас се до бро пам те, про ја слат ка и ки се лашто су де ца ра до је ла... Гле, ја гањ ци раз и гра нии пе тло ви рас пе ва ни, за ко сид бу ко са спрем наи ужад већ опле те на, па ћу по ви са пек ме зом и чар ша ви из ве зе ни ве зом...
До бро пам тим че га да нас не маусред мо га ки ће но га Сре ма. Срем је ме ни ко лев ка и сла ва, Срем је пе сма, мо ја љу бав пра ва!Та квог ћу га ја увек пам ти тии веч но ће у мом ср цу би ти.
САЛАШМОГАДЕДЕ
Мо га де де са лаш је у Сре мусав у хла ду про цва лог ба грема, цео жи вот про вео на ње му, оста рио под ба гре мом дре ма.
За ша ра гље за ве за ни бел цити ма ре ни ру ком мо га де де, по њи ма га сви по зна ју Сремци док раз ми шља, су че бр ке се де.
На ме стио по сте љу крај се на, ба грем ми ри, а хлад рас хлађу је... Они` да на са да виш не мана све стра не сад трак то ри бру је.
На са ла шу кад зо ра сва њи ва о том де да још и да нас сни ва; ка ко че ше ги зда ве чи ла ше, ка ко оре с њи ма њи ве на ше.
Кад утих не ве че на са ла шуи оба сја ме ка ме се чи на, са ња са лаш где се он ро дио
и де трињ ство срећ но про водио, мом ко вао, па и оже нио, па и ме не, уну ку до био.
СВАДБА
`Ај де ба бо, све за свад бу спре ми, твој је ди нац `о ће да се же ни, ми раж џи ку ону не спо ми њи, на част ње ни би ко ви и сви њи.
Не узи мам ону што ти ка жем, па да по сле с њо ме очи ва диш, већ узи мам што је ме ни дра го, кад за ку кам раш чи сти ћу, бабо!
Пр вом ку му да ја ви те, ста ром сва ту да се спре ма, да ве се ље бу де та кво на да ле ко да га не ма!
ПЕ СНИ ЦИ СРЕ МА О СРЕ МУ: НА ДА МА ЛЕН КО ВИЋ
НАДАМАЛЕНКОВИЋРо ђе на је у Клен ку 1941. го ди не
у се љач кој по ро ди ци Три фу но ви ћа. У род ном се лу је за вр ши ла и осмого ди шњу шко лу. Пи са њем се ба ви од 1984. го ди не и ја вља се са сво јим тек сто ви ма као је дан од са рад ни ка у еми си ја ма Ра дио Бе о гра да. пи ше по ези ју и про зу, углав ном ху мо ри стич ког ка рак те ра, а ње на нај ве ћа емо тив на пре о ку па ци ја су те ме из за ви ча ја из Сре ма. Са те ма ти ком из срем ског живо та по ста је и ви ше го ди шњи са рад
ник ло кал них ра дио и но вин ских ме ди ја. Књи гу по е зи је "Среми ца сам пра ва" об ја вљу је 2003. го ди не у из да њу "Срп ске књи ге" из Ру ме. Жи ви и ства ра у Ша шин ци ма.
Сремеравнимојемајкекрило
Среда, 7. април 2010. 21
Про те кле не де ље у Ко мерци јал ној и Бан ци Ин те за
по че ли су да при ма ју зах те ве гра ђа на за др жав не кре ди те с по вољ ним ка ма та ма. Ако је суди ти по по чет ку, ве ће ин те ресо ва ње вла да за кеш кре ди те од по тро шач ких. У обе бан ке на во де да ни је нео пи си ва гужва, али стран ка има стал но. У овај про грам ушла је и ЕФГ Еуро банк, по том Со си је те жене рал, а и оста ле бан ке на јављи ју да ће се при кљу чи ти и ући у овај аран жман. Гра ђа ни сво је за ра де мо гу да оп те ре те до 30 од сто, ма да НБС на ја вљује мо гућ ност да се оп те ре ће ње по ве ћа на 40 од сто за ра де.
Ови кре ди ти одо бра ва ју се уз ка ма ту од 7,5 од сто го ди
шње за за по сле не чи ја плата не пре ла зи 30.000 ди на ра, док го ди шња ка мат на сто па од 8,95 од сто из но си за оне чи ја при ма ња до се жу од 30.000 до 80.000 ди на ра. Пр ве го ди не пла ћа се са мо ка ма та, а на редне две уз ка ма ту и глав ни ца. Мак си ма лан из нос кре ди та је 300.000 ди на ра.
Ди рек тор ка Екс по зи ту ре Ин те за бан ке у Срем ској Митро ви ци Љиљана Блашћак на во ди да је бан ка про шле не де ље кре ну ла са при је мом зах те ва и да пр ви да ни пока зу ју ве ли ко ин те ре со ва ње гра ђа на.
Ве ћи на гра ђа на је за ин тере со ва на за го то вин ске кре дите, а је дан ма ли број за по тро
шач ке. Ве ли ко ин те ре со ва ње је ра зу мљи во, јер је гра ђа ни ма по себ но ин те ре сант но што се пр ве го ди не не от пла ћу ју ра те, већ са мо ка ма та и што кре ди те мо гу да тра же и они са ма њим при ма њи ма. По себ на по годност је от пла та на 36 ме се ци са фик сном ди нар ском ра том, на во ди ди рек тор ка ми тро вач ке Екс по зи ту ре Ин те за бан ке.
Мно ги гра ђа ни ће кре дите ко ри сти ти ка ко за на бав ку тех ни ке, на ме шта ја, ле то вања, та ко и за вра ћа ње ду го ва. Основ ни циљ, ка ко су на ве ли др жав ни зва нич ни ци, је да се по ве ћа ку пов на моћ гра ђа на, а ти ме и стан дард и ве ћа произ вод ња до ма ће ро бе.
Ј.З.
Рад ни ци срем ско ми тро вач ког „Та ко во агра ра“ на ста ва
ли су штрајк гла ђу и за Ус крс иако су то ком про шле сед ми це, по дру ги пут за не ко ли ко дана, до би ли уве ра ва ња по крајин ског се кре та ра за рад, запо шља ва ње и рав но прав ност по ло ва Мирослава Васина и срем ско ми тро вач ког гра дона чел ни ка Бранислава Недимовића да сте чај не зна чи и не ста нак кла ни це, те да врх вој во ђан ске вла сти чи ни све да се у бив шем „Ми тро су“ об но ви про из вод ња.
Рад ни ци су од би ли све молбе за пре кид штрај ка гла ђу и не од у ста ју све док им се не ис пу ни зах тев да ин ду стриј ска кла ни ца ра ди или да им се испла те от прем ни не од 200 евра по го ди ни ста жа.
Као но ви рок за ре ше ње ове си ту а ци је од ре ђен је уто рак, ше сти април, дан ка да се овај број на шег ли ста већ на ла зи у штам па ри ји због че га ни смо у при ли ци да об ја ви мо да ли је и шта кон крет но по ну ђе но радни ци ма „Та ко во агра ра“.
Ми ро слав Ва син ка же да војво ђан ска власт чи ни све да се об но ви про из вод ња у бив шем „Ми тро су“.
О си ту а ци ји је де таљ но оба ве штен и пред сед ник Владе Вој во ди не БојанПајтић, а ус по ста ви ли смо и кон так те са
ком па ни јом „Сви сла јон Та ково“. Пре ци зни је раз го во ре са овом ком па ни јом има ће мо ка да се РодољубДрашковић, власник те фир ме, вра ћа из иностран ства – ре као је Ва син.
Ка ко са зна је мо, пред став ни ци По кра ји не и Срем ске Ми тро ви це већ су раз го ва ра ли са сте чајним управ ни ци ма „Та ко во аграра“ и „СЛ Ми тро са“ о то ме да се из сте ча ја об но ви про из вод ња. Све ипак за ви си од „Сви сла јон Та ко во“ чи је су фир мекћерке „удaви ле бра та“ – „“Та ко во аграр“ зах те вом за сте чај.
Про те кле сед ми це штрај каче су по се ти ли и чла но ви Уни је сто ча ра Сре ма и Ма чве ко ји су им да ли по др шку и ис та кли да је оп ста нак „Ми тро са“ у ин тере су свих сто ча ра овог кра ја.
Штрајк гла ђу до вео је до по гор ша ња здра вља не ких штрај ка ча. Због ви со ког прити ска, кра јем не де ље у болни ци је за вр шио штрај кач Миљан Милановић ко ји је по сле ука за не по мо ћи упу ћен на кућ но ле че ње.
По ре чи ма чла на Штрај качког од бо ра ТоплицеПерића, ле ка ри са ве ту ју да се по сле ука за не по мо ћи штрај ка чи глађу не вра ћа ју ме ђу ко ле ге јер би то мо гло оста ви ти те шке после ди це по њи хо во здра вље.
Штрај ка че ре дов но по се ћује и гра до на чел ник Бра ни слав Не ди мо вић, ин те ре су ју ћи се за по гор ша но здра вље рад ни ка ко ји се су о ча ва ју са све че шћим здрав стве ним про бле ми ма.
У не де љу, на Ус крс штрај каче су при че сти ли све ште ни ци Срп ске пра во слав не цр кве, а рад ни ци су при хва ти ли мол бу све ште ни ка да, по сле ду го трајног гла до ва ња, узму ма кар ускр шња ја ја. Ж.Неговановић
Ова књи га на ста ла је као плод ду го го ди шњег ра да и
ис тра жи ва ња ти ма ор ни то ло га на уч ноис тра жи вач ког дру штва ''Јо сип Пан чић'' из Но вог Са да и ре зер ва та ба ра За са ви ца. У мо но гра фи ји ''Пти це За са ви це'' до ку мен то ва но је 186 вр ста пти ца. Књи гу је ра ди ло че ти ри ауто ра, три сту ден та за вр шне го ди не би о ло шког фа кул те та, Димитрије Радишић, МаркоШћибан и Милан Ружић, а пра ва по моћ ди рект но са те рена до шла је од МихајлаСтанковића, ко а у то ра ко ји нај бо ље по зна је ре зер ват.
Пи са ње је пред ста вљало нај те жи део по сла, а са ма иде ја пи са ња књи ге о пти ца ма ста ра је око осам го ди на. За то вре ме је ску пља на гра ђа, тако да чи та лац има увид пти ца хро но ло шки. Об у хва ти ли смо вре мен ски пе ри од од 1895. до 2009. го ди не, ка же Ми хај ло Стан ко вић.
Мно ги по зна ти свет ски фото гра фи, њих чак 49, из Евро пе и Се вер не Аме ри ке, усту пи ло је сво ја аутор ска пра ва, та ко да чи та о ци има ју при ли ку да по гле да ју 250 вр хун ских фо то
гра фи ја пти ца ба ре За са ви це. На ко ри ца ма књи ге на ла зи се пат ка њор ка:
Од чи та ве по вр ши не Срби је, ба ра За са ви ца об у хва та ње них 0,054 про це на та. Ту, на том ма лом про сто ру, гнезди се 25 па ро ва пат ке црн ке што пред ста вља че ти ри од сто по пу ла ци је у це лој Ср би ји, каже Ми хај ло, и до да је да је тури стич ка вред ност ве ли ка јер са мо 10 ло ка ци ја у Ср би ји може да по ну ди ту ри сти ма birdwatching (гле да ње пти ца).
Ме ђу тим, ова мо но гра фи ја не слу жи са мо про мо ци ји За сави це и љу би те љи ма при ро де, она је до ку мент ко јим се утврђу ју да љи пла но ви и про гра ми ра ди за др жа ва ња по сто је ћег ста ња и евен ту ал ног обо га ћива ња ре зер ва та но вим вр ста ма пти ца, а пред у слов је за планско ства ра ње и очу ва ње си гурног ста ни шта.
Штам па ње ти ра жа од 1.000 при ме ра ка по мо гао је По крајин ски се кре та ри јат за за штиту жи вот не сре ди не и одр жи вог раз во ја.
Л.Вулић
НО ВЕ КЊИ ГЕ
ПтицеЗасавице
РАД НИ ЦИ „ТА КО ВО АГРА РА“ НЕ ОД У СТА ЈУ ОД СВО ЈИХ ЗАХ ТЕ ВА
Штрајкитокомускршњихпразника
Подршкасточара
ПричестзаУскрс
ГРА ЂА НИ СРЕ МА ЗА ИН ТЕ РЕ СО ВА НИ ЗА ДР ЖАВ НЕ КРЕ ДИ ТЕ СА ПО ВОЉ НИМ КА МА ТА МА
Уредузакредите
ШтајошнудиИнтеза?
Сем ових ди нар ских го то вин ских кре ди та ко ји се от пла ћу ју на 36 ме се ци, Бан ка Ин те за ну ди и још не ко ли ко за ни мљивих кре ди та. Но ви на код кре ди та за ку по ви ну во зи ла „фи јат пун то“ је што од са да мо гу да га ко ри сте и по љо при вред ни ци. Ов де је го ди шња ка ма та 4,5 од сто а рок от пла те 84 ме се ца. За ни мљи ви и по вољ ни су и по љо при вред ни кре ди ти са из носом до 900 хи ља да ди а на ра, ка мат ном сто пом од пет од сто и ро ком от пла те од 12 ме се ци.
На ша бан ка ну ди и кре ди те за пред у зет ни ке и прав на лица са из но сом до 50.000 евра, или пет ми ли о на ди на ра где је ка мат на сто па 4,4 од сто за кре ди те са ва лут ном кла у зу лом, док је за ди нар ске ка ма та 7,5 од сто, а рок от пла те го ди ну дана, ка же Љи ља на Бла шћак.
МитровачкаЕкспозитураИнтезабанке
Среда, 7. април 2010. 23
Ду шу гра да не чи не тр го ви и ули це. Чак ни гра ђе ви не,
ма ко ли ко мо ну мен тал не би ле. Чи не је љу ди са иде ја ма, способ ни и на сме ја ни упр кос свеоп штој ду хов ној и ма те ри јал ној де пре си ји. Та ква је ТатјанаДудић, ап сол вент про стор ног пла ни ра ња. По ред сво јих редов них оба ве за, она је на лази ла на чин да наш град учини ин те ре сант ни јим ме стом за жи вот.
У мар ту, про шле го ди не, Митро ви ци је пр ви пут пред ставље на сал са, а ин струк то ра је до ве ла Та тја на. Већ го ди ну дана шко ла сал се успе шно ра ди, а ор га ни за ци о ни, ме на џер ски део по сла Та тја на пре у зи ма на се бе. Шко ла има 40 ак тив них пле са ча а кроз њу је про шло ви ше од сто ти ну љу ди.
Ми тро ви ца не ма пле сну шко лу, по сто ји ја ка фол клор на тра ди ци ја, али мо дер них и лати но а ме рич ких пле со ва не ма. Кон так ти ра ла сам Пле сни савез Ср би је, а они су ме упу тили на НемањуСонера. Он је одр жао пр ви про мо тив ни час. По што је био за у зет на сту пи ма и се ми на ри ма по ино стран ству, ми тро вач ку шко лу сал се пре
у зео је ин струк тор ЈованМилосављевић ко ји у Бе о гра ду др жи шко лу сал се ''La ti na blanca'', а по ма же му про фе си о нални играч ДејанДутина, ка же Та тја на.
Ми тро вач ки игра чи ће имати при ли ку да по ка жу сво ју ве шти ну 9. апри ла на Фе стива лу џе за и блу за у Срем ској Ми тро ви ци, ка да бу де го сто вао Јован Маљоковић и ње гов „Сал са бенд“. Не ко од њих се мо же на ћи и на ме ђу на род ним так ми че њи ма у сал са пле су која ће би ти одр жа на у Бу гар ској, Сло ве ни ји и Хр ват ској то ком на сту па ју ћег ле та. Сви за ин тере со ва ни ће та да мо ћи да ви де
ка ко то из гле да а но ва по чет на гру па шко ле сал се по чи ње са ра дом од апри ла.
Но ва Та тја ни на пре о ку паци ја је осни ва ње ми тро вач ког Бад минг тон клу ба. Пр ви пут бад минг тон је увр штен у олим
пиј ске спор то ве 1994. го дине, а уз ма ло до бре во ље и Та тја нин ан га жман, клуб у Ми тро ви ци би тре бао да почне са ра дом у апри лу. Дола зи ће струч ни тре не ри из Бе о гра да би ће ор га ни зо ва ни тре ни зи за де цу и за од расле. Би ће и ин ди ви ду ал них и груп них тре нин га. Ако клуб за жи ви, се лек ци јом та лен това них игра ча ће мо ћи да ис
ту пи на др жав на и ре ги о нална так ми че ња.
Плес, спорт и на рав но уметност. По сред ством Та тја не, Митров ча ни су има ли при ли ке да се упо зна ју са жи вот ном фило зо фи јом пе сни ка, ре ди те ља, глум ца, осни ва ча ''По ро ди це би стрих по то ка'', умет ни ка БожидараМандића.
Л.Вулић
Унукодеди
Нај че шће, он иде сам. У ста ром џем пе ру или закр пље ном са коу, у ма сном и зно ја вом ше ши ру са малим обо дом. Ако се и де си да има прат њу, она је најче шће ско ро окру гла, у де бе лом џем пе ру, „што фа ној” сук њи и де бе лим цр ним ча ра па ма. И ни ка да ни су у ис тој рав ни. Она га пра ти и пом но ослу шку је ње го во мр мља ње.
Са мо су ју тро и ве че, (од се дам до осам) ње го во вре ме. Ју тар ње че ка ње у ре ду ис пред По ште или вечер њи од мор уз „Сла га ли цу” и „Днев ник”, основ ни су вид за ни ма ци је овог чо ве ка.
На ули ци, он не во ли гу жву. Она га де при ми ра, гото во из лу ђу је. У го ми ли љу ди, сва ко ме је до пу ште но да се о ње га „оче ше”, или да му за ка чи ки шо бран којег је са до ста по но са пру жио пре ко це лог тро то а ра.
Овај чо век је „на род ни хе рој”. Запра во ни је, али му то ни ка ко не сме та да се по на ша та ко. Кад год вас ви ди са де вој ком или дру штвом у гра ду, на не кој клу пи или у шет њи, мо же те очеки ва ти сми слен са вет, па ме тан пре кор или про сто ко ју реч уте хе, „об зи ром на вре ме у ко јем жи ви мо”.
У кон так ту са „се би слич ни ма” често је вр ло ре зер ви сан. Ру ку на ср це, ни је баш мно го па мет но отва ра ти се „на сле по”, јер у крај њем, „што би онај пре ко пу та мо рао да зна због че га ја не ма рим за свет”. Искре но се на дам да не ћу би ти та кав кад оста рим.
Дедаоунуку
Он ни ка да не иде сам. У нај но ви јем мо де лу фар ме ри ца, у бе ли ма па ти ка ма и уској про лећ ној јак ни, он се увек кре ће у чо по ру. Ако се де си да не ма прат њу, то нај че шће тра је крат ко до пр вог ћо шка, на ко јем га увек че ка не ко ве о ма сли чан.
Са мо је ве че ње го во вре ме. Мо гућ но сти ко је са со бом но си дан, за ње га су са мо опте ре ће ње. Он не во ли шко лу и не по шту је рад. „Бле ја ње” увек и сву да, основ ни су
вид за ни ма ци је ове вр сте.На ули ци, он жи ви у гу жви. Го ми ла гла со ва и стал
на мо гућ ност да се „огре бе” за пи во или не ку ци га рету пред у слов су „екс тра про во да”.
Он је „на род ни хе рој”. За пра во ни је, али му то ни ка ко не сме та да се по на ша та ко. Кад год вас ви ди у гра ду, у шет њи или на не кој клу пи, мо жете оче ки ва ти под смех, по дру гљив по глед или не ку не згод ну опа ску ве за ну за вре ме „у ко јем се не кад жи ве ло”.
Ње го ва „опу ште ност” је за пра во са свим при вид на. У од но су са „се би слич ни ма” че сто је вр ло ре зер ви сан и са мо је ма ла гру па „ор та ка” по све ће на ње го вим најве ћим тај на ма. У мо је вре ме, мом ци ни су би ли та кви.
С.Лапчевић
АН КЕ ТА: Коликомладипоштујустареиобрнуто
Свејемањеразумевања
МИ ТРОВ ЧАН КА ТА ТЈА НА ДУ ДИЋ, ОБО ГА ТИ ЛА КУЛ ТУР НИ ЖИ ВОТ ГРА ДА
Плес,спортиуметностсуњенаљубавТатјаниномзаслугоммладимМитровчанимаомогућеновежабњесалсе,освајањепланинскихврховаитренирањебадмингтона
ОсвојиланајвишиврхБалкана
Та тја на је осни вач и пред сед ник пла ни нар ског клу ба ''Сир ми јум'''. Пла нина ри од 1997. го ди не за је дан бе о град ски клуб. Оби шла је ве ћи ну пла ни на у Ср би ји, а у ино стран ству нај ви ше се по но си осва јањем Му са ла у Бу гар ској, нај ви шег вр ха Бал ка на. Сво ју страст по ку ша ла је да пре не се у род ни град и осни ва пла ни нар ски клуб 2003. го ди не. Због ло ше ма те ри јал не си ту а ци је, нису има ли пу но ак тив но сти, а ове го ди не пр ва ве ћа акци ја би ће од ла зак на Фрушко гор ски ма ра тон.
Са јед ног од ча со ва сал се
Та тја на Ду дић из Срем ске Ми тро ви це
АнтонијаЖивковић,студент:
За и ста се тру дим, ма да мо рам да при знам да че сто не раз у мем на ви ке ста ри јих, па ра дим што ми ка жу по ауто ма ти зму. Ве ро ват но је то ге нера циј ски јаз ко ји ни ка да не ћу ус пе ти да пре ва зи ђем.
СтрахињаПавловић,аутолимар:
Пун је град на мр го ђе них пен зи оне ра ко ји ми сле да ни ко сем њих нема про бле ма у жи во ту. Па не ва ља кад их имаш, али не ва ља ни ка да на ђеш на чин да им до ско чиш.
АнђаЂукић,пензионерка:
Раз у ме ва ња је све ма ње. Мла ди да нас жи ве све бр же, а ми при лич но за о ста је мо. Од но си ко ји по сто је све ви ше по ста ју из раз тра ди ци је, а ника ко раз у ме ва ња.
МаксимДрагановић,пензионер:
До ко ли ца ко ја за хва љу ју ћи беспа ри ци не мо же да се осми сли узрок је бе са. Из тог бе са је про ис те кло не ра зу ме ва ње, или бо ље не ма ње вре ме на да се схва те по тре бе оног дру гог. Оту да се мла ди под сме ва ју ста ри ји ма, а ста ри ји се те ше да ће се и њи ма сме ја ти не ка но ва де ца.
ГЕ НЕ РА ЦИЈ СКИ ЈАЗ – ДВЕ ПРИ ЧЕ ИЗ РАЗ ЛИ ЧИ ТОГ УГЛА
Улични"народнихероји"
SREMSKE ZA MLADE
Среда, 7. април 2010.24
При ча о бо га том кул тур но-исто риј ском на сле ђу као
јед ном од моћ них по тен ци ја-ла за ту ри зам и уоп ште раз вој од ре ђе не сре ди не у Срем ској Ми тро ви ци има ду гу тра ди ци ју, али, чи ни се, од ско ра је озбиљ но кре ну ло са же ља на де ла. Пре-зен та ци је на сај мо ви ма, су сре ти и кон так ти град ске са дру гим ту ри сти ким ор га ни за ци ја ма да ју од ре ђе не ре зул та те. По след њих не ко ли ко ви кен да град на Са ви је по се ти ло ви ше ту ри стич ких гру па, би ли су рад ни ци др жав-них јав них пред у зе ћа, пен зи о-не ри из Ра ко ви це, по сло ви љу ди из Сло ве ни је, гру па но ви на ра... Саша Бугаџија, ди рек тор
Ту ри стич ке ор га ни за ци је Гра да Срем ска Ми тро ви ца ка же да се ма сов ни је по се те тек оче ку ју од апри ла, ма ја, јер је по че ла се-зо на ђач ких екс кур зи ја, а за ин-тре со ва ни се ја вља ју из го то во свих гра до ва.
- Ко ли ко је ту ри ста ла не по-се ти ло Ми тро ви цу не ма мо кон-крет не број ке, про це њу је мо да их је би ло око 10.000. У пи та-њу су ту ри сти у тран зи ту, ова број ка об у хва та оне ко ји су ишли да по се те СРП За са ви ца, али су об и шли Му зеј Сре ма, Цар ску па ла ту и дру ге ан тич-ке ло ка ли те те и Фру шко гор ске ма на сти ре. Ове го ди не оче ку-јем да са мо Цар ску па ла ту по-се ти ба рем по ме ну ти број ту ри-ста - оп ти ми ста је Бу га џи ја.
У ци љу про мо ви са ња ту ри-стич ких по тен ци ја ма Срем ске Ми тро ви це Ту ри стич ка ор га ни-за ци ја овог гра да ће са ра ђи ва ти са Ту ри стич ком ор га ни за ци јом "Ла ста ту ри зам" из Бе о гра да, а спо ра зум ко јег су пот пи са ли њи-хо ви ди рек то ри, по ред оста лог, пред ви ђа да се Ми тро ви ца увр-сти у про гра ме ко је ту ри сти ма у зе мљи и ино стран тву ну ди ова ре но ми ра на бе о град ска аген-ци ја. "Ла ста ту рист" има ви ше пред став ни шта ва у европ ским
зе мља ма, а Срем ска Ми тро ви ца од но сно Сир ми јум је са став ни део про јек та "Пу те ви ма рим ских ца ре ва" па се ту на ла зи "злат на коп ча" за кре и ра ње ту ри стич ких аран жма на из обла сти кул тур но исто риј ског на сле ђа. Али да би се оства рио план око ви ше днев-них по се та тре ба још по ра ди ти. То се, уз оста лом, од но си и на обез бе ђе ње сме штај них ка па ци-те та, бу ду ћи да са да рас по ло жи-ви не од го ва ра ју стан дар ди ма, чу ло се на ску пу две ту ри стич ке ор га ни за ци је.
- За да так је да нам до ла-зе ту ри сти, али исто та ко да Срем ска Ми тро ви ца и Сир ми јум бу ду бренд за про је кат "Пу те ви рим ских ца ре ва" јер то за слу-жу ју. До ла за ка има, не дав но је Цар ску па ла ту по се ти ла гру-па од 200 ту ри ста што се дав но ни је до го ди ло - ве ли ЉубишаШулаја, ди рек тор За во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре.
Да се кул тур но исто риј-ско на сле ђе, по себ но Сир ми-јум, мо ра ста ви ти у пр ви план ових ак тив но сти, ми шље ње је и ми тро вач ког гра до на чел ни ка БраниславаНедимовића. Он
сма тра да се до ста то га про ме-ни ло, али и да до ста то га тре ба још ура ди ти. Тре ба уре ди, на при мер, си стем пар кир ња код ло ка ли те та, на нов на чин пре-зен то ва ти вред не мо за и ке ло-ка ли те та и по ди ћи ни во услу га у са мом објек ту.
С.Ђ.
За све љу би те ље ху мо ра са ти ри ча ра и ху мо ри сте,
Срђана Динчића, про те кле не де ље одр жа но је „СмешновечесаСрђаномДинчићем” у По зо ри шту "До бри ца Ми лу ти-но вић".
У ти му ко ји су на сту пи ли би-ли су гост ве че ри, књи жев ник НедељкоТерзић, као и ДајанаЈелић, НиколаЈоксимовић, Лазар Новковић и СрђанАлатић, ко ји су чи та ли Ср-ђа но ве ху мо ри стич ке при ло ге.
Афо ри зми, епи гра ми и ху мо ри-стич ке пе сме из ње го вих књи га Нештоневешто и Кактусмаказеи ситне наказе, оста вља ли су пу бли ку без да ха, а ша љи ве по-ру ке ње го вих стрип ка ри ка ту ра, иза зи ва ле су смех до су за.
Ср ђан Дин чић ка же да је у овој ве че ри смех био за га ран-то ван ако има мо сми сла за ху-мор, а он је ту да пред ста ви сво је ша љи ве тек сто ве и њи ма нам улеп ша про лећ не да не.
С.З.
У МИ ТРО ВАЧ КОМ ПО ЗО РИ ШТУ
Пролећеузнакуфестивала
Кв а л и т е т п р е д с т а -
ва деч је сце-не По зо ри шта „До бри ца Ми лу-ти но вић“ је по-твр ђен од стра-не се лек то ра нај зна чај ни јих до ма ћих фе сти-ва ла.
- 26. мар та на ше По зо ри ште је уче ство ва-ло на 15. фе сти ва лу пред ста ва за де цу „Фе стић“ у По зо ри шту „Бо шко Бу ха“ у Бе о гра ду са пред ста вом за де цу „Цр вен ка-па и збу ње ни вук“, у ре жи ји ГорданеЛукић. На овом Фе-сти ва лу мла ди глу мац МиланСтевановић, по ла зник драм-ске шко ле је осво јио на гра ду за уло гу Ву ка Вуч ка у пред ста-ви „Цр вен ка па и збу ње ни вук“, ка же ди рек тор ка По зо ри шта „До бри ца Ми лу ти но вић“ ТатјанаМарељЗечевић.
По сле уче шћа на „Фе сти ћу“ По зо ри ште „До бри ца Ми лу ти-но вић“ уче ству је на још два зна чај на фе сти ва ла.
У сре ду 14. апри ла на ше По зо ри ште уче ству је на 60-ом фе сти ва лу про фе си о нал них по зо ри шта Вој во ди не у Зре ња-ни ну, са пред ста вом „Успа ва-на ле по ти ца“, ко ја је аутор ски про је кат Са не ле Ми ло ше вић и Цветина Аничића. Два да на ка сни је 16. апри ла, пред ста ва „Успа ва на ле по ти ца“ ће би ти од и гра на на ме ђу на род ном фе-сти ва лу „По зо ри ште зве зда ри-ште“ у Бе о гра ду у кон ку рен ци-ји нај е ми нент ни јих по зо ри шта из Ре ги о на.
- Уче шће на про фе си о нал-ним фе сти ва ли ма до при но си афир ма ци ји на шег По зо ри шта и Гра да. Тру ди мо се да бу де мо до стој ни име на ко је но си мо, а фе сти ва ли то по твр ђу ју, ре кла је ди рек тор ка По зо ри шта. С.Н.
ОКОМ КА МЕ РЕ
Јајаислаткишизанајмлађе
Омла ди на Де мо крат ске стран ке је и ове го ди не у цен тру Срем-ске Ми тро ви це, ис пред град ске би бли о те ке, на свом штан ду
мно го број ним про ла зни ци ма, ка ко нај мла ђи ма, та ко и оним ста-ри јим, де ли ла ус кр шња ја ја и чо ко ла ди це. Овом при ли ком по де-ље но је пре ко пет сто ти на ус кр шњих ја ја. Дух Ус кр са за жи вео је и на ми тро вач ким ули ца ма. М.М.
СМЕ ШНО ВЕ ЧЕ СА СР ЂА НОМ ДИН ЧИ ЋЕМ У МИ ТРО ВАЧ КОМ ПО ЗО РИ ШТУ
Смехјелек
Уњиховомдруштвухумораникаддоста
ТатјанаМарељЗечевић
КА КО У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ ХО ЋЕ ДА РАЗ ВИ ЈА ЈУ ТУ РИ ЗАМ
ПромоцијазнаменитостиузамахуПроцењујеседајекрозСремскуМитровицуланепрошлооко10.000туриста,ауТуристичкојорганизацијиградаовегодинеочекујубаремтоликибројпосетилацасамоуЦарскојпалати
Пионирскипочетак
- Цар ска па ла та је ту на пр вом ме сту, ва жно нам је да што ви ше љу ди до ђе ов де, јер ће фи нан сиј ску ко рист има ти ту ри стич ка ор га ни за ци ја, обје кат Цар-ске па ла те и дру ги у лан-цу ра зних де лат но сти ма. Основ ни циљ је сте да се по бољ ша ту по ну да гра да. Ово је пи о нир ски по че так, на жа лост Сир ми јум је де-це ни ја ма био за по ста вљен а ако са да не ис ко ри сти мо при ли ку ко ју има мо дру-гу не ће мо има ти - сма тра Бра ни слав Не ди мо вић гра-до на чел ник Срем ске Ми-тро ви це.
Мозаици,сувенири
Кре ну ло се пу ном па ром у про мо ци ју зна ме ни то сти цар-ског гра да, а где по себ но ме сто за у зи ма нат кри ве ни ло ка ли-тет Цар ска па ла та Сир ми ју ма. Ту је и 350 ква дра та мо за и ка, из 3. и 4. ве ка, ко ји су атрак ци ја не са мо у Ср би ји већ и ши ре, ис та као је Љу би ша Шу ла ја, на ја вљу ју ћи ско ри по че так от-кри ва ња и кон зер ва ци је не про це њи во вред них мо за и ка.
У Цар ској па ла ти већ по сто ји су ве нир ни ца, али ће и ње на по ну да уско ро би ти бо га ти ја.
Свебољапонудасувенира
ПријатанамбијенткафеауЦарскојпалати
Мушка кошаркашка екипа Гимназије „Бранко Радичевић“ из
Старе Пазове недавно је на републичкомтакмичењусредњихшколау кошарци освојила друго место исвојојшколииградудонеласребро.Екипа старопазовачке Гиманзијеу саставу Александар Пулетић,Милош Хаџић, Милош Лагунџић, Срђан Миркајловић, СтефанБарјактаревић,АлександарАврам Јанко Вереш,Марко Чавић, Стефан Андрић, Игор Машић,РасткоЦаревићиНемањаПоповић,предвођенипрофесоромфизичкогваспитањаМариомАнићемизборилисусезаодлазакнарепубличко такмичење средњихшколаукошарци.Наиме,онисуосвојилипрвоместонаокружномтакмичењууСремскојМитровициипрвоместонамеђуокружномуБеограду и тако изборили се заодлазак на државно првенствокоје је крајем марта одржано уКњажевцу. На државном првенству учествовало је девет еки
па, од којих је екипа Гимназијеиз Старе Пазове, након што јесавладана од домаће екипе изКњажевца с четири коша разлике,заузеладругоместоисребрнумедаљу.Директор школе Мирослав
Опавски каже да су његови гимназијалци помало били разочаранисребром,алионоипакпредстављавеликопризнањезаГимназију„Бранко Радичевић“ и старопазовачкукошаркууцелини. Г.М.
Среда,7.април2010.26 SPORT
ОДБОЈКАПРВАВОЈВОЂАНСКАЛИГА
КОШАРКА ШАХ
У15.колуПрвевојвођанскелиге групе Југ за сениорке,одбојкашице Првог Темпа поражене су у Панчеву од екипе Динамо2резултатом3:2усетовима(25:22;16:25;25:19;26:28;16:14).ИакојеоваутакмицазаодбојкашицеПрвогТемпаималаогроманзначај,јербиуслучајупобедеготовообезбедилебаражзаулазакудругулигуСрбије,младеинеискуснеМитровчанкесуподлеглеогромномпсихолошкомпритиску и нису пружиле ни деосвојих могућности. У мечу који јеобиловао грешкама са обе стране,бољесусеснашледалекоискуснијеиграчицеизПанчеваизаслуженооднелепобеду.Ипакипоредпора
за,бодкојисуМитровчанкедонелеизПанчеваостављанадудаседокрајалигеможесачуватидругоместокојеводиубараж.ТренермитровачкеекипеГоран
Продановићнијекрионезадовољаствопартијомкојусупружилењеговеодбојкашице:Иакосмоосвојилибодкојинам
даје реалнешансе да ћемо остатинадругомместу,апсолутносамнезадовољанодносомпојединихиграчица,којебитребалодасезабринуза свој статус у постави. У наредномпериоду ћемо се придржаватирецептакојинасјеидовеонапрагдругелигевреданрадивераусебе–кажеПродановић.
ЕкипапионираКошаркашкогклубаИнђијатријумфовалајеуфи
налном турниру одржаном крајеммартауНовомБечеју.ПобедилисуусветриутакмицеитоХемофармиз Вршца, Данубиус из Новог СадаиКрисКросизПанчева. Тоимје обезбедилоулазакмеђу12најбољихекипауСрбијииучешћенарепубличком турниру. На турнируу Новом Бечеју за најбољег игра
ча проглашен је Сава ТрајковићчланККИнђијеазанајбољегтренераБораДрагутиновић, тренеристогклуба.Иначе, од другог до четвртог
априла иста екипа је учествоваланатурнирууФранцускојгдесетакмичило11најбољихекипаизЕвропе у селекцији пионира и млађихпионира. З.Г.С.
ТУРНИРУБЕЧЕЈУ
ПобедаИнђије
ПионириККИнђија
У13. колу Прве војвођанскелиге групе Југ за сениоре, одбојкаши Првог Темпа победили су у Сремској Митровициекипу "Пландишта" из Пландишта резултатом 3:0 у сетовима(25:16;25:11;25:5).Овом победом одбојкаши Пр
вог Темпа су успели да дођу дошестог места и да избегну баражза опстанак у лиги. У последњем
колуекипаПрвогТемпагостујеуПанчевуекипиГорњиГрад.Тренер екипе Ненад Пајић ис
тиче да је ова победа последицавеликежељеинапорнограда. Играчи су, имам утисак, ко
начно схватили шта се од њихочекујеинекеситуацијенакојимасморедовнопадали,безвећихпроблемарешилиунашукорист–кажеПајић.
ПРВАВОЈВОЂАНСКАЛИГА(М)
Избеглибараж
ПРВАВОЈВОЂАНСКАЛИГА(Ж)
Подлеглепритиску
УАпатину је одржана традиционална,15.пореду,Спортскадомијада на којој је учествовало450 такмичара из 14 војвођанскихдомова ученика средњих школа.Спортски сусрети су, као и претходних година, протекли у фер икоректномнадметању.ДиректорДомаученикауСрем
скојМитровициМиленкоТодићзадовољанјепласманоммитровачкихучесника Домијаде, а посебно ОШ„СлободанБајићПаја“којајеуступиласвојетеренезаприпремустанарадомаовотакмичење.Највише успеха Митровчани су
забележили у шаху где је женскаекипаосвојилаекипнопрвоместо,а Драгана Нараџић треће место упојединачној конкуренцији. У одбојцидевојкесуосвојиледругоместо,аустономтенисуосвојенасудругаместауекипнојипојединачјнојконкуренцији. С.Г.
Усуботу, трећег априла, у ШаховскомклубуСремуСремскојМитровици одржан је дечји ускршњишаховскитурнир.Организаторовог турнира је интернационалнимајстор Петар Бенковић који водидечју школу шаха у просторијамаклуба.ЗапригоднеускршњенаградесусепобринулишаховскиклубСремимузичкашкола„ПетарКрањчевић“,којисуобезбедилислаткишеиускршњајаја.Најуспешнијимаје награде уручио председник ШК“Срем“дрДраганШојић.Победниктурнирасамаксимал
нимучинком5поенаод5партијабиојеЂорђеМиљевић,ученикседмог разреда ОШ „Јован ЈовановићЗмај“изСремскеМитровице,амеђудевојчицаманајуспешнијајебилаИсидораБожић,ученицадругогразреда исте школе са освојених2,5поенаод5партија.Коначан пласман: 1. Ђорђе
Миљевић 5,0 (15,5), 2. МилутинМитровић4,0(17,0),3.НиколаЈуришиц 4,0 (13,0), 4. Радован Чикић3,0 (17,5), 5.МаркоДимоски3,0(15,0),6.ДаркоВукајловић3,0(14,5),7.АндрејБалер3,0(14,5),8. Јован Јовић 3,0 (13,5), 9. Си
мо Поповић 3,0 (10,5), 10. ЂорђеАтковић2,5(13,0),11.АлексаМишковиц2,5(12,5),12.ИсидораБожић 2,5 (12,0), 13. ВладимирМарчак 2,5 (9,5), 14. Димитрије Поповић 2,5 (9,5), 15. СтефанБлагојевић2,0(14,5),16.Никола
Станисављевић2,0(10,5),17.СрђанДробац1,5(12,0),18.ВладанКопчалић 1,5 (11,5), 19. МихајлоТупец1,5(10,0),20.МилошВукајловић1,0 (10,0),21.ТијанаМарчак 1,0 (9,5),22.МирјанаМарчак1,0(9,5).
ШКОЛСКИСПОРТ
ОДРЖАНА15.СПОРТСКАДОМИЈАДА
Задовољнипласманом
Женскаодбојкашкаекипа
РЕПУБЛИЧКОТАКМИЧЕЊЕУКОШАРЦИ
СреброПазовчанима
ЕкипастаропазовачкеГимназије
Ускршњитурнир
Учесницитурнира
Среда, 7. април 2010. 27SPORT
ФУДБАЛ КОШАРКА
ПРВА "Б" ЛИГА (М)
Резултати 24. кола: Младост (Ч) - ФМП игра се данас, Здравље - Војводина 81:82, Визура Смедерево - Беовук 95:86, Јагодина - Црнокоса 75:79, Југ - Суперфунд БП 63:70, Партизан 2 - Раднички (О) 87:76, Железничар (И) - Врбас Царнекс 107:78.
1. СУПЕРФУНД 24 20 4 2186:1964 44
2. ВИЗУРА 24 18 6 2101:1946 42
3. ЦРНОКОСА 24 18 6 1971:1857 42
4. РАДНИЧКИ (О) 24 16 8 1929:1852 40
5. ЈАГОДИНА 24 15 9 1977:1916 39
6. ЖЕЛЕЗНИЧАР (И) 24 13 11 1897:1786 37
7. МЛАДОСТ (Ч) 23 13 10 1893:1951 36
8. ВОЈВОДИНА 24 10 14 2033:2027 34
9. ФМП 23 10 13 1824:1902 33
10. ПАРТИЗАН 24 9 15 1906:1907 33
11. ЈУГ 24 9 15 1776:1886 33
12. ВРБАС 24 9 15 1892:2042 33
13. ЗДРАВЉЕ 24 5 19 1923:1993 29
14. БЕОВУК 24 2 22 1848:2127 26
ПРВА "Б" ЛИГА (Ж)
Резултати 24. кола - Чачак: Моравац – Ковин Млади тим 64:63, Бор: Бор – Плеј оф 58:82, Шабац: Шабац – Беочин 83:67, Панчево: Тамиш – Краљево 63:69, Банатски Карловац: Југобанат – Стара Пазова 77:61, Зубин Поток: Трепча – Студент данас, Лазаревац: Младост Колубара – ПРО ТЕНТ 80:59.
1. Студент 23 20 3 1778:1249 43
2. Југобанат 24 22 2 1872:1416 45
3. Краљево 24 17 7 1671:1539 41
4. Шабац 24 15 9 1664:1541 39
5. Младост 24 13 11 1583:1408 37
6. Беочин 24 12 12 1669:1630 36
7. Стара Пазова 24 12 12 1714:1716 36
8. Ковин МТ 24 12 12 1746:1701 35
9. Плеј оф 24 11 13 1486:1630 35
10. Моравац 24 10 14 1529:1662 34
11. ПРО ТЕНТ 24 10 14 1568:1713 33
12. Трепча 23 8 15 1490:1545 32
13. Тамиш 24 3 21 1445:1787 26
14. Бор 24 1 23 1156:1834 24
ПРВА СРПСКА - СЕВЕР (М)
Резултати 24. кола - Сремска Митровица: Срем – Јединство 89:74, Нова Пазова: Нова Пазова – Спорт ки 71:62, Стари Бановци: Дунав – Ветерник 84:85, Оџаци: Оџаци – Топола 79:72, Суботица: Спартак – Нови Сад МТ данас, Бачки Јарак: Младост Телетехника – Кикинда 95:70, Нови Сад: Дуга – „Свети Ђорђе“ 92:88.
1. Спартак 23 23 0 2041:1628 46
2. Младост 24 18 6 2037:1788 42
3. Н. Пазова 24 16 8 1962:1816 40
4. Дунав 24 15 9 1903:1738 39
5. Дуга 24 14 10 1974:1884 38
6. Спорт ки 24 12 12 2063:1967 36
7. Ветерник 24 13 11 1823:1803 36
8. „Свети Ђорђе“ 24 11 13 1904:1963 35
9. Оџаци 24 11 13 1768:1833 35
10. Нови Сад 23 12 11 1821:1836 35
11.Топола 24 10 14 1795:1899 34
12.Јединство 24 7 17 1839:1974 31
13.Срем 24 4 20 1792:2063 28
14.Кикинда 24 1 23 1609:2139 25
ДРУГА СРПСКА - СЕВЕР (М)
Резултати 24. кола - Кула: Хајдук – Хајдук (Б) данас, Бачка Паланка: Бачка Паланка – Академик 94:93, Рума: Рума – Црвенка 94:85. Стара Пазова: Стара Пазова – Динамо данас, Зрењанин: Пролетер Нафтагас МТ – Крајина Грмеч 104:93, Нови Сад: Топ – Апатин 94:72. Слободан је Раднички.
1. С. Пазова 22 19 3 2050:1705 41
2. Крајина 22 16 6 1982:1762 38
3. Раднички 22 16 6 1931:1764 38
4. Академик 22 16 6 1918:1745 38
5. Топ 22 16 6 1993:1732 38
6. Рума 22 12 10 1864:1889 34
7. Пролетер 23 10 13 1944:1857 33
8. Б. Паланка 22 10 12 1825:1832 32
9. Динамо 21 8 13 1448:1726 29
10. Хајдук (К) 21 7 14 1581:1620 28
11. Црвенка 22 5 17 1594:1894 27
12. Апатин 22 4 18 1591:1899 26
13. Хајдук (Б) 21 3 18 1630:1929 24
Следеће коло - Нови Сад: Топ – Хајдук (К), Апатин: Апатин – Раднички, Крајишник: Крајина Грмеч – Стара Пазова, Панчево: Динамо – Рума, Црвенка: Црвенка – Бачка Паланка, Србобран: Академик – Хајдук (Б), Слободан: Пролетер Нафтагас МТ. Д.Б.
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ
Резултати утакмица 20. кола - Нови Пазар: Нови Пазар - Раднички (С) 0:0, Земун: Земун - Пролетер 4:2, Инђија: Инђија - Бежанија 1:2, Сремска Митровица: Срем - Севојно Поинт 2:0, Челарево: ЧСК Пивара - Динамо 4:2, Лучани: Младост - Банат 1:0, Краљево: Слога - Колубара 1:2, Нови Сад: Нови Сад - Раднички (Н) 0:0, Апатин: Младост - Телеоптик 1:0.
1. КОЛУБАРА 20 12 5 3 25 15 412. ТЕЛЕОПТИК 20 10 5 5 26 14 353. ИНЂИЈА 20 10 4 6 28 17 344. СРЕМ 20 10 3 7 24 20 335. ПРОЛЕТЕР (НС) 20 9 4 7 28 20 316. БАНАТ 20 8 7 5 17 12 317. СЕВОЈНО 20 9 3 8 18 16 308. НОВИ ПАЗАР 20 8 4 8 16 18 289. БЕжАНИЈА 20 6 9 5 17 14 2710. НОВИ САД 20 7 6 7 12 15 2711. ДИНАМО 20 7 5 8 18 21 2612. ЗЕМУН 20 7 5 8 22 22 2413. МЛАДОСТ (Л) 20 5 7 8 18 22 2214. МЛАДОСТ (А) 20 6 4 10 14 28 2215. СЛОГА (К) 20 4 8 8 13 17 2016. ЧСК ПИВАРА 20 4 8 8 18 25 2017. РАДНИЧКИ (С) 20 5 5 10 14 24 20
18. РАДНИЧКИ (Н) 20 4 6 10 18 26 1
Следеће коло (данас) - Апатин: Младост - Нови Пазар, Земун: Телеоптик - Нови Сад, Ниш: Раднички (Н) - Слога, Лазаревац: Колубара - Младост (Л), Банатски Двор: Банат - ЧСК Пивара, Врање: Динамо - Срем, Севојно: Севојно Поинт - Инђија, Бежанија: Бежанија - Земун, Нови Сад: Пролетер - Раднички (С).
ИНЂИЈА – БЕЖАНИЈА 1:2 (0:1)
ИНЂИЈА: Гледалаца 1.000, судија Анђелковић (Крушевац). Стрелци: Голић у 57. за домаће, Ђенић у 44. и Симић у 48. (из пенала) за госте. Жути картони: Костић, Бубало (Инђија). А. Станковић, Пулетић, Симић, Марковић, Лековић, Становчић (Бежанија). Црвени картон: Полексић (Инђија).ИНЂИЈА: Полексић 7, Новановић 5 (Вујасиновић 7), Јоксимовић 6, Јакшић 7, Јовановић 7, Голић 7, Исидоровић 6, Костић 6, Миловац 6 (Анђелковић -), Наглић 6 (Коџо 7), Бубало 6.БЕЖАНИЈА: Остојић 8, Марковић 7, Лековић 6, Ћирић 6 (Ивановић -), Симић 7, Становчић 7, А. Станковић 6 (Пешић -), Недељковић 7, Ђенић 7, И. Станковић 6 (Милић -), Божичић 7.
СРЕМ- СЕВОЈНО ПОИНТ 2:1 (0:0)
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Гледалаца 200, судија Анђеловски (Качарево). Стрелци: Каизи у 32. и Зец у 75. за домаће, а Адемовић у 87. минуту за госте. Жути картони: Мијановић, Татомировић, Јанковић, Каизи, Ђурић, Рајић (Срем), Јовановић (Севојно Поинт).СРЕМ: Рајић 7, Татимировић 6.5, Мијановић 6, Зец 7 (Вукашиновић-), Јовановић 7, Станимировић 7, Јанковић 6, (Вуковић-), Каизи 7.5, Совиљ 7, Живковић 7.СЕВОЈНО ПОИНТ: Николић 6.5, Вујовић 6.5, Радосављевић 7, Булатовић7, Сандуловић 5.5, (Станојевић 7), Раковић 7.5, Шуњеварић 6, Јовичић 6, (Арсенијевић 5.5), Павићевић 6, Адемовић 7, Јовановић 5.5.
СРПСКА ЛИГА - ВОЈВОДИНА
Резултати 19. кола - Пећинци: Доњи Срем – Спартак 3:1, Палић: Палић – Ветерник Вискол 0:0, Падина: Долина – Младост 2:0, Вршац: Вршац – Раднички (Ш) 2:1, Футог: Металац АВ – Текстилац Итес 0:3, Бачинци: Биг Бул – Бачка 1:0, Темерин: Слога – Сента 1:1, Кикинда: ОФК Кикинда – Раднички (НП) 0:2.
1. Ветерник 19 14 3 2 33:14 452. Биг Бул 19 13 4 2 30:13 433. Палић 19 12 4 3 33:14 404. Раднички (НП) 19 8 5 6 22:21 295. Сента 19 8 4 7 27:22 286. Текстилац 19 8 1 9 20:22 287. Бачка 19 8 3 8 24:21 278. Слога 19 7 6 6 24:23 279. Доњи Срем 19 8 2 9 25:22 2610. Долина 19 9 2 8 34:28 2611. Младост 19 6 5 8 23:26 2312. ОФК Кикинда 19 5 6 8 24:34 2113. Вршац 19 5 5 9 16:24 2014. Раднички (Ш) 19 4 6 9 18:31 1815. Металац 19 4 5 10 14:24 17
16. Спартак 19 3 1 15 18:46 10
Следеће коло (данас) - Дебељача: Спартак – ОФК Кикинда, Нова Пазова: Раднички – Слога, Сента: Сента – Биг Бул, Бачка Паланка: Бачка – Металац АВ, Оџаци: Текстилац Итес – Вршац, Шид: Раднички – Долина, Б. Јарак: Младост – Палић, Нови Сад: Ветерник Вискол – Доњи Срем. Д.Б.
ДОЊИ СРЕМ – СПАРТАК 3:1 (3:1)
ПЕЋИНЦИ: Гледалаца 200, судија: Милан Шутуловић (Нови Сад). Стрелци: Бероња у 8, Антунов у 23. и Цвјетиновић у 37. минуту за домаће, а Смиљанић у 31. минуту за госте. Жути картони: Ристић (Доњи Срем), Мак и Аћимовић (Спартак).ДОЊИ СРЕМ: Варга, Карић 7,5, Прљевић 7,5 Ристић 7,5 Букорац 7, Бероња 8, Ћирић 7, Лакић-Пешић 7,5, Кресојевић (Димитријевић 7), Цвјетиновић 7, Антунов 7,5.СПАРТАК: Трбојевић 8, Станојевић 6, Мак 5,5 (Чижик 6), Тешић 6 (Павловић), Стегњајић 7, Аћимовић 6, Караклић 6, Васиљевић 6, Смиљанић 7, Спасовски 6 (Арифовски), Миловановић 6. Против слабашног Спартака, Доњи Срем је „на лагани начин“ дошао до планираних бодова. Што победа домаћина није била убедљивија заслужан је голман Спартака Трбојевић, који је у више наврата „бранио немогуће“. Ж.Р.
БИГ БУЛ- БАЧКА 1:0 (0:0)
БАЧИНЦИ: Гледалаца 200, судија Паприца (Нова Пазова). Стрелац: Петковић у 67. минуту. Жути картон: Живковић (Биг бул).БИГ БУЛ: Давидовић 7, Аперлић 7.5, Савиновић 7.5, Човановић 7, Вукобрат 7.5, Бабић 75, Веселиновић 7, (Симић-), Дробњак 7, Гачић 7 (Живковић 7), Петковић 8, Деспотовић 7 (Маричић 7).БАЧКА: Ковачевић 7, Шешум 6, Петровић 6.5, Ерак 7 (Живић 6.5), Јевић 7, Зелинчевић 7, Вајагић 7, Зец 7, Момић 6, Чучковић 7, Ивковић 7 (Стојнић 6.5).
ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА - ЗАПАД
Резултати 23. кола - Турија: Младост – Полет 11:0, Сремска Митровица: Раднички – ЖАК 2:0, Нови Сад: Индекс – Југовић 2:0,, Нови Сад: Црвена Звезда – Омладинац 3:0, Рума: Први мај Агрорума – Љуково 0:0, Младеново: Будућност – Словен 2:1, Беочин: Цемент – Борац 3:0, Ковиљ: Шајкаш – Солунац 0:3, Шимановци: Хајдук – Раднички (И) 0:1.
1. Солунац 23 16 3 4 49:23 512. Цемент 23 14 6 3 42:11 483. Индекс 23 13 4 6 36:18 434. Црвена Звезда 23 13 2 8 44:29 415. Борац 23 12 3 8 40:28 396. Први мај 23 12 3 8 37:26 397. Младост 23 11 5 7 40:26 388. Раднички (СМ) 23 12 1 10 48:42 379. Омладинац 23 10 6 7 34:25 3610. Љуково 23 9 8 6 23:22 3511. Раднички (И) 23 10 3 10 28:36 3312. ЖАК 23 9 5 9 29:32 3213. Југовић 23 9 2 12 29:35 2914. Будућност 23 8 5 10 29:32 2915. Словен 23 5 6 12 29:43 2116. Шајкаш 23 5 1 17 24:47 1617. Хајдук 23 3 6 14 10:32 1518. Полет 23 0 3 20 24:88 3
Следеће коло (данас) - Каравуково: Полет – Хајдук, Ириг: Раднички – Шајкаш, Растина: Солунац – Цемент, Нови Сад: Борац – Будућност, Рума: Словен – Први мај Агрорума, Љуково: Љуково – Црвена Звезда, Белегиш: Омладинац – Индекс, Каћ: Југовић – Раднички (СМ), Сомбор: ЖАК - Младост. Д.Б.
ХАЈДУК – РАДНИЧКИ (И) 0:1 (0:0)
ШИМАНОВЦИ: Гледалаца 100, судија: Бошко Рогић (Индјија) . Стрелац: Бабић у 87. минуту из пенала. Жути картони: Цвијановић (Хајдук), Бојовић и Стојчић (Раднички).ХАЈДУК: Алексић 5, Пајовић 6 (Бабунски 5), Вукша 6 (Перишић 6), Цвијановић 6, Келебуда 7 (Ћирковић), Стојић 6, Бабић 6, Радуловић 7, Лешњаковић 5, Свилар 7, Минић 6.РАДНИЧКИ (И): Видановић 7,5 Бојовић 6, Керлерта 6, Минковић 6, Козина 6, Каћански 6, Бјелотомић 6 (Стојчић), Торбица 6, Греч 6, Бабић 8, Андјић 7.Све до 87. минута видјена је борбена утакмица, са обостраним шансама. У „спорном минуту“ судија Рогић досудјује пенал за госте, после „обарања“ Минковића. Дошло је до велике гужве на терену и прекида, који је трајао неколико минута. Утакмица је, ипак, настављена, а сигуран реализатор пенала био је Бабић. Ж.Р.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА- ОМЛАДИНАЦ 3:0 (1:0)
НОВИ САД: Гледалаца 100, судија Вагић (Сомбор). Стрелци: Рашиован у првом, Узелац у у 62. и Амиџић у 84. минуту. Жути картони: Сувајџић, Терзић, Узелац (Црвена Звезда) Џепина, Стоисављевић, Пејчиновић (Омладинац). ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ђурикин 7, Татић 7, Томљановић 7, Узелац 8, Вакумовић 8, Целин 8, Зечевић 7.5, Сувајџић 8, Терзић 7 (Хавим 7), Рашиован 8, (Попов-), Амиџић 7, (Марковић-).ОМЛАДИНАЦ: Јагодић 5, Савић 6, Шљепина 6, Мрвић 6, (Хакач 6), Стоисављевић 6, Џепина 6, Ћеран 6, (Винцент 6), Ковачевић 6, (Бајић -), Пејчиновић 7, Видаковић 7, Хаска 6.5.
РАДНИЧКИ(СМ) - ЖАК 2:0 (1:0)
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион у Хесни, гледалаца 100. Судија Живин (Нови Сад). Стрелци: Прокић у 42. и Сантрач у 54. минуту. Жути картони: Мијић и Максимовић (Раднички), Берић, Баћанов, Мајор и Владетић (ЖАК).РАДНИЧКИ: Стајчић 7, Совиљ 7(Чупић 8), Илић 8, Радовановић 8, Максимовић 8, Јовановић 7, Мијић 8 (Ристић 7), Сладојевић Д. 8 (Живановић 8), Ђурђевић 8, Сантрач 8, Прокић 8.ЖАК: Јовановић 6, Берић 6, Пурић 6, Мајор 6, Баћанов 8, Владетић 7, Фуртула 6 (Пустајић 6), Павић 5, Хосцеславски 7 (Марјанац 6), Видаковић 8, Чуљак 7.
СРЕМСКА ЛИГА
Резултати 18. кола - Мартинци: Борац – Јединство 2:0, Крњешевци: Слога Милшпед – Јадран 1:1, Сурдук: Борац – ЛСК 3:0, Бешка: Хајдук – Фрушкогорац 2:0, Стари Бановци: Дунав – Слога 2:1, Вишњићево: Хајдук – Младост 1:2, Мачванска Митровица: Подриње – Граничар (К) 1:2, Путинци: ПСК – Граничар (1:1).
1. Хајдук (Б) 18 12 6 0 44:10 42
2. Дунав 18 13 1 4 27:11 40
3. Слога 18 11 6 1 31:13 39
4. Борац (С) 18 10 5 3 34:13 35
5. Јединство 18 9 4 5 23:17 31
6. Подриње 18 7 3 8 38:33 24
7. Младост 18 7 3 8 23:23 24
8. Јадран 18 6 4 8 21:28 22
9. Хајдук (В) 18 7 1 10 24:33 22
10. Фрушкогорац 18 6 3 9 23:22 21
11. Граничар (А) 18 5 6 7 21:23 21
12. Слога Милш. 18 6 3 9 23:38 21
13. ПСК 18 4 5 9 25:43 17
14. ЛСК 18 3 7 8 11:30 16
15. Граничар (К) 18 3 5 10 24:40 14
16. Борац (М) 18 3 2 13 19:34 11
Следеће коло - Путинци: ПСК – Борац (М), Адашевци: Граничар – Подриње, Кузмин: Граничар – Хајдук (В), Купиново: Младост – Дунав, Ердевик: Слога – Хајдук (Б), Кукујевци: Фрушкогорац – Борац (С), Лаћарак: ЛСК – Слога Милшпед, Голубинци: Јадран - Јединство.
ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА - ИНЂИЈА
Резултати 18. кола- Чортанвоци: ЧСК – Полет 2:2, Белегиш: Подунавац – Слога 2:1, Крчедин: Фрушкогорац – Железничар 1:3, Јарковци: Борац – Дунав 0:5. Слободан је био Сремац.
1. Железничар 16 13 2 1 60:23 41
2. Подунавац 16 10 3 3 43:18 33
3. Дунав 16 10 2 4 39:16 32
4. Сремац 16 9 4 3 32:19 31
5. Фрушкогорац 16 7 1 8 30:27 22
6. Слога 16 5 3 8 20:26 19
7. Полет 16 3 2 11 17:34 11
8. Борац 16 3 1 12 27:53 10
9. ЧСК 16 3 1 12 14:66 10
Следеће коло - Белегиш: Подунавац – ЧСК, Нови Сланкамен: Дунав– Борац, Војка: Сремац – Полет, Крчедин: Фрушкогорац – Слога, Слободан: Железничар. Д.Б.
ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ПРВИ РАЗРЕД)
Резултати - Дивош: Хајдук - Сремац 3:3, Шашинци: Слобода - Слога 3:1, Сремска Рача: Срем - Будућност 0:0, Манђелос: Фрушкогорац - Зека Буљубаша 0:1, Бешеново: БСК - Митрос 0:1. Слободан је био Змај.
1. З. Буљубаша 13 10 2 1 44:15 32
2. Митрос 12 7 4 1 34:12 25
3. Будућност 13 6 6 1 28:8 24
4. Слога 13 7 3 3 24:10 24
5. Змај 12 7 3 2 21:13 24
6. Фрушкогорац 13 5 2 6 27:27 17
7. Слобода 13 3 4 6 19:25 13
8. Сремац 13 4 1 8 26:34 13
9. Срем 13 2 3 8 17:33 9
10. БСК 13 2 3 8 19:37 9
11. Хајдук 12 1 1 10 14:59 4
У следећем колу састају се - Сремска Митровица: Митрос – Фрушкогорац, Равње: Зека Буљубаша – Срем, Салаш Ноћајски: Будућност – Слобода, Чалма: Слога – Хајдук, Јарак: Сремац - Змај. Слободан је БСК.
ОПШТИНСКА РУМА - ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)
Резултати - Никинци: Полет - Партизан 1:4, Буђановци: Младост - Напредак 2:0, Грабовци: Граничар - Јединство (Р) 1:1, Платичево: Јединство - Крушедол 1:0, Доњи Патровци: Доњи Патровци - Борац 3:1, Мали Радинци: Фрушкогорац - Хртковци 2:1, Рума: Фрушка Гора - Војводина 0: 1, Добринци: Сремац - Рудар 0:1.
1. Партизан 21 16 0 5 75:19 482. Рудар 21 15 3 3 56:17 483. Д. Петровци 21 14 4 3 46:14 464. Сремац (-1) 21 13 3 5 49:25 415. Фрушкогорац 21 10 3 8 37:36 336. Хртковци 21 9 4 8 35:25 317. Јединство (Р) 21 9 3 9 35:45 308. Јединство (П) 21 9 2 10 30:36 299. Фрушка гора 21 7 8 6 28:34 2910. Граничар 21 8 4 9 28:27 2811. Крушедол 21 7 5 9 31:30 2612. Полет 21 7 4 10 25:35 2513. Напредак 21 6 5 10 36:55 2314. Војводина 21 5 4 12 19:49 1915. Младост 21 3 2 16 19:61 11
16. Борац 21 1 4 16 19:60 7
У следећем колу састају се - Витојевци: Партизан – Сремац, Врдник: Рудар - Фрушка Гора, Нерадин: Војводина – Фрушкогорац, Хртковци: Хртковци - Доњи Патровци, Стејановци: Борац - Јединство (П), Крушедол: Крушедол – Граничар, Рума: Јединство - Младост, Жарковац: Напредак – Полет.
ОПШТИНСКА ЛИГА ПЕЋИНЦИ
Резултати 15.кола - Прхово: Младост - Словен 4:0, Карловчић: Ловац - Камени 5:3, Обреж: Граничар - Срем 3:0, Суботиште: Витез - Слобода 2:1, Попинци: Напредак - Сремац 2:0, Брестач: ОФК Брестач - Шумар 0:0.
1. Шумар 15 13 2 0 46:8 412. Напредак 15 11 2 2 56:10 353. Младост 15 9 2 4 32:15 294. Слобода 15 8 4 3 37:17 285. ОФК Брестач 15 6 5 4 31:23 236. Витез 15 7 2 6 34:33 237. Граничар 14 7 1 6 25:23 228. Срем 15 4 5 6 23:26 179. Сремац 15 5 1 9 24:35 1610. Ловац 14 3 2 9 22:64 1111. Словен 15 1 1 13 24:62 4
12. Камени 15 1 1 13 20:61 4
ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД
Резултати 14.кола - Бингула: ОФК Бингула - Борац 0:1, Бикић До: ОФК Бикић - Граничар 4:2, Вашица: Напредак - Братство 6:0, Батровци: Омладинац - Јединство (М) 3:2, Гибарац: Синђелић - Јединство (Љ) 1:3. Слободна је била Једнота.
1. Напредак 13 10 0 3 35:16 302. Једнота 12 7 4 1 29:7 253. Јединство (Љ) 12 7 2 3 24:18 234. Братство 13 7 1 5 33:24 225. ОФК Бикић 13 6 3 4 28:19 216. Јединство (М) 13 5 4 4 20:15 197. Омладинац 13 6 0 7 31:31 188. Синђелић 13 5 3 5 16:19 189. Борац 13 3 4 6 10:29 1310. ОФК Бингула 12 1 2 9 10:38 5
11. Граничар 13 1 1 11 14:34 4
ОПШТИНСКА РУМА - ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД)
Резултати 13.кола - Јазак: Цар Урош - Борац 3:1, Вогањ: Слога - ОФК Краљевци 1:0, Ривица: Планинац - 27.Октобар 2:2. Младост је била слободна.
1. ОФК Краљевци 11 9 1 1 41:7 282. Слога 11 8 1 2 37:15 253. Борац 11 6 3 2 31:17 214. Младост 11 4 1 6 31:35 135. Цар Урош 11 4 1 6 22:41 136. Планинац 12 2 2 8 24:28 8
7. 27.Октобар 11 1 1 9 14:57 4
ОПШТИНСКА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ДРУГИ РАЗРЕД)
Резултати - Велики Радинци: Борац - ОФК Босут 2:1, Шуљам: Напредак - Планинац 1:1, Гргуревци: Гргуревци - Борац (Р) 0:0.
1. ОФК Босут 6 4 1 1 17:5 132. Борац (ВР) 6 4 1 1 12:9 133. Напредак 6 1 4 1 4:4 74. Борац (Р) 6 1 3 2 6:9 65. Планинац 6 1 2 3 8:10 56. Гргуревци 6 0 3 3 5:15 3