U OVOM BROJUU SUSRET PROLEĆNOJ SETVI:

Više repe, manje kukuruza

Strana 2.

ZABORAVLJENA PROIZVODNJA – BELI DUDOVI:

Povratak svilene bube Strane 6 – 7.

SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 84 • 25. mart 2016. • cena 40 dinara

od 14.3. do 18.3. 2016.

Pad pro me ta

Ne u sa gla še nost po nu de i po tra žnje

De ša va nja na svet skim ber za ma

PRIPREMA

Fo to

: G

. M

ajst

orov

ićDe se to čla na po ro di ce La za ra Dža-ku le iz Obre ža ži vi od ra tar stva i po vr tar stva. Svo je ze mlje ima ju

oko 30 ju ta ra, a u za kup uzi ma ju dr-žav nu ze mlju i ne što od pri vat ni ka. Na otvo re nom, Dža ku le se ju lu be ni ce i ti-kvi ce, ta ko đe sa de i pa pri ku ta ko da pod

po vr ćem ima ju oko 10 ju ta ra, a pod pla-ste ni ci ma oko 20 ari.

Sa da pri pre ma ju pla ste ni ke, fre zi ra ju i po sta vlja ju fo li je i si stem „kap po kap“, a on da će iz ne ti ra sa du ko ju su pri pre-mi li kod ku će u pla ste ni ku s gre ja njem.

Stra na 10.

RA DEN KO SI MIĆ, SREM SKI RE KOR DER U PRO IZ VOD NJI KU KU RU ZA:

Ze mlji uvek da ti vi še Po ljo pri vred nik iz Kuzminа Rаdenko Si-

mić, srem ski je re kor der u pro iz vod nji kukuruzа. Ostvаrio je pri nos od 13.271

kilogrаma po hektаru i kаže dа je tаjnа u to-me dа ze mlji uvek trebа dа se dа vi še ne go što sle du je.

Stra na 11.

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

VERNICIMA KOJI SLAVE PO GREGORIJANSKOM

KALENDARU

Srećan uskrs!

Sred stva EU za raz voj po ljo pri vre de i se la

IRIG • IPARD PRO GRAM I KA KO GA KO RI STI TI

Strana 5.

2 25. mart 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Pro iz vod nja cve ća mo že bi ti do-bar bi znis i iz vor sti ca nja za ra-de. Do pre dve go di ne Sr bi ja

je bi la osma ze mlja u sve tu po iz-vo zu ru ža jer je on u 2008. go di ni vre deo 1,2 mi lion evra. a u 2012, kao i dve go di ne ka sni je, iz voz je po ras tao na 2,7 mi li o na evra, da bi pro šle bio sma njen na 1,9 mi lion.

Ukup no tr ži šte ru ža vre de lo je 151 mi lion evra, u če mu su naj ve-ću vred nost ima li Ho lan di ja – 51,6 mi lion evra, Dan ska – 22,5, Ugan da – 21,6 i Ne mač ka – 13,. Sr bi ja je i kod ru ža ima la ve ću vred nost iz-vo za od svih su sed nih ze ma lja uze-tih za jed no jer je iz voz Ma đar ske

vre deo 1,35 mi lion evra, Bu gar ske mi lion, a osta lih kom ši ja ma nje od 30.000 evra.

Raz log što je Sr bi ja osma na sve-tu, je ste iz voz u Ru si ju, ko ji je po ve-ćan sa 428.000 evra u 2008. go di ni na 1,555 mi lion u 2013. Me đu tim, iz voz u tu ze mlju je 2015. go di ne sma njen na 1,075 mi lion evra.

Ukup no je bi lo 20 ze ma lja u ko ji-ma je re gi stro van iz voz ru ža. Ko li či na ru ža u Sr bi ji je po ve ća na sa 693 to ne u 2008. go di ni na 1.437 to na u 2012, da bi la ne bi la sma nja na 994 to ne. Je-di nič na ce na kod uvo za bi la je 1.688 evra to na u 2008, a 1.895 evra to na to kom 2015. go di ne. B. G.

Ovo ne delj ne pa da vi ne, sa mo SU na krat ko od lo ži le polj ske ra do ve. Ka ko oce nju ju struč-

nja ci, pa da vi ne od ne ko li ko li ta ra po kva drat nom me tru, pa i ve će ko li či-ne vo de nog ta lo ga, do bro su do šle za dru gu pri hra nu pše ni ce i ni ca nje tek po se ja nih kul tu ra.

Pre ki še, po se ja na je pri bli žno pe ti na pla ni ra nih po vr ši na pod še-

ćer nom re pom, a taj po sao su po-je di ne kom pa ni je in ten zi vi ra le pret-hod nih da na, ka že sa ve to da vac u no vo sad skoj Po ljo pri vred noj sta ni ci Jan ko Pap. On tvr di da je kod pše-ni ce za vr še na pr va pri hra na, da se dru ga pri hra na uspe šno spro vo di če mu će po mo ći ovo ne delj na ki ša.

- Dru ga pri hra na je ura dje na na pri bli žno 80 od sto po vr ši na pod use-

vom. Pro blem su ka sne se tve, gde su ra ta ri žu ri li sa se tvom u ta ko zva-ne "pra zne nji ve" od no sno bez dju-bri va. Ki še su spra le azot u du blje slo je ve, pa je na ta kvim par ce la ma pre po ru če na i fo li jar na pri hra na.

Ove ki še su da kle do bro do šle za pri hra nu pše ni ce, ali i za pro iz-vo dja če ko ji su ura di li ko nač nu pri-pre mu ze mlji šta. Sa da će pa da vi ne ujed na či ti vla žnost se tve nog slo ja - ob ja šnja va Pap.

Tre ća je de ka da mar ta, što je na-kon ki še pe riod za se tvu sun co kre-ta, pod se ća Jan ko Pap.

- Mi slim da je još ra no za se tvu so je i ku ku ru za. Se tva sun co kret tre ba da poč ne za se dam do de set da na, na kon ta la sa za hla dje nja. Pre ki še je po se ja no i ne što lu cer ke, a na nji ve se iz no si i ra ni ku pus. Ima-mo na ja ve za je dan do dva da na sla bih mra ze va, ali bi bi lo bo lje da do njih ne do dje, zbog vo ća i po vr-ća na otvo re nom - za klju ču je Jan ko Pap.

Pa da vi ne su cr ve ni sig nal za ra-ta re, ali i vo ća re. Tret ma ne pro tiv bo le sti tre ba ra di ti uz kon sul ta ci je sa nad le žnim slu žba ma.

s. da vi do vić (RTV)

Srem po la ko ula zi u ovo go-di šnju se tvu. Od ukup no 238.730 hek ta ra ora ni ca,

172.517 hek ta ra bi će pod ja rim kul tu ra ma, dok je pro šle go di ne str ni na ma po kri ve no 66.213 hek-ta ra. Dok pre gle da ju me ha ni za ci ju i pod vla če cr tu oko iz bo ra se me na, sre mač ki pa o ri is ti ču da se na da ju da će go di na ko ja je pred nji ma bi ti bo lja u po gle du ce na i ro da po je-di nih kul tu ra ko je su pro šle go di ne pod ba ci le. Vo de ći se ma te ma ti kom i pra vi li ma se tve, iako se ni su od-re kli ni jed ne u Sre mu tra di ci o nal ne kul tu re, pa o ri će ove go di ne, pre ma iz ve šta ju Srem ske pri vred ne ko mo-re, po vr ši nu pod ja rim kul tu ra ma uma nji ti za 3,2 po sto dok će po vr ši-ne pod stri na na ma bi ti za sti plje ne u ne što ve ćem pro cen tu u od no su na 2015. go di nu.

- Što se ti če ja rih kul tu ra, pla-ni ra se da se za se je 10.250 hek ta-ra še ćer ne re pe, la ne je bi lo 8.375 hek ta ra i tu ima mo po ve ća nje za 22,4 po sto. Što se ti če sun co kre-ta, u pla nu je da se za se je 10.610 hek ta ra, što je oko 14.5 po sto po-ve ća nje u od no su na pro šlu go di-nu, ka da smo pod ovom kul tu rom ima li 9.267 hek ta ra. So je će bi ti na 22.650 hek ta ra, a la ne je po kri va la

30.017 hek ta ra i tu je vi dlji vo sma-nje nje od 29.8 po sto. Kao i obič no, naj ve će po vr ši ne za u zi ma i ovaj put mer kan til ni ku ku ruz ko ji će po kri ti 116.580 hek ta ra, što je za 2,5 po-sto ma nje ne go u pro šloj go di ni, ka-da je se jan na po vr ši ni od 119.506 hek ta ra, ob ja šnja va vla di mir vla-o vić, ge ne ral ni se kre tar Srem ske pri vred ne ko mo re i se kre tar nje nog udru že nja za agrar.

Što se ti če osta lih kul tu ra, pod

ja rim ječ mom bi će 200 hek ta ra i po slo vi u vez sa se tvom se već pri-vo di kra ju, se men ski ku ku ruz po kri-va će 800 hek ta ra, po vr ća će bi ti na 4.510 hek ta ra, krm nog bi lja 3.000 hek ta ra, du va na 2.700 hek ta ra, dok će osta le ja re kul tu re bi ti za se ja ne na 1.307 hek ta ra u Sre mu.

- Ka da go vo ri mo o osci la ci ja ma u sa moj struk tu ri se tve, one ni su dra stič ne i re zul tat su ne ko li ko fa-to ra, me đu ko ji ma pre sve ga tre ba is ta ći ce nu pro iz vo da i plo do red ko-jeg se na ši po ljo pri vred ni ci ured no pri dr ža va ju - na po mi nje Vla o vić i do da je:

- Kon kret no, što se ti če še ćer-ne re pe, po ve ća nje u se tvi do la zi usled po ve ća ne ce ne sa me re pe, kao i zbog ne što bo ljih uslo va pri-je ma ko je već sa da na go va šta va ju še će ra ne. Sun co kret je kul tu ra ko ja je la ne ima la sta bil nu i do bru ce nu, ima la je i od li čan rod. Po što uz sve to tra ži ma nje ula ga nja, a mno go da je, sa svim je lo gič no da se po-ve ća nje po vr ši ne pod njim oče ku je. Na ve li ku ža lost pa o ra, so ja je, kao što je po zna to, pro šle go di ne zna-čaj no pod ba ci la u pri no si ma, ce ne ta ko đe ni su bi le za do vo lja va ju će, pa je ovo sma nje nje sa svim oče ki-va no, po seb no ako u ob zir uzme mo

i či nje ni cu da je lanj ska go di na bi-la van se rij ska, od no sno da smo u njoj ima li pre ko 30.000 hek ta ra pod so jom što je za naš Srem ne sva-ki da šnje. Što se ti če mer kan til nog ku ku ru za, tu ima mo naj ma nje osci-la ci ja. Ce ne su po zna te, bi le ni ske ili vi so ke, ta ko da i ovo sma nje nje ne tre ba ni ko ga da bri ne.

Zna ča jan uzroč nik osci la ci ja u se tvi pred sta vlja i sma nje nje sub-ven ci ja ko je pa o re okre će kao onim kul tu ra ma ko je uz ma nje ula ga nja mo gu da osi gu ra ju bro jan i kva li te-tan rod. Sma nje nje ula ga nja mo gu-će je, po ru ču ju iz SPK i u dru gim kul tu ra ma, ko je obič no tra že ve ću po sve će nost, što će znat no uti ca-

ti na ko li či nu i kva li tet pri no sa, pre sve ga ja rih kul tu ra.

- Plo do red je ne za o bi la zni fak tor. Mo ra se vo di ti ra ču na o to me šta se i ka da se se je. Še ćer na re pa mo ra naj ma nje če ti ri go di ne da pa u zi ra, so ja i ku ku ruz ta ko đe ima ju svo je vre me. Ra ni je se o to me ni je vo di lo ra ču na, pa su ne ke kul tu re bi le kon-stant no za stu plje ni je, ali sa da se to po pra vlja. Osci la ci ja ce na na tr ži štu je još je dan od fak to ra ko je ne bi sme li za bo ra vi ti. Ula zi mo u pro le će, če ka nas le to i ume sto da ce ne ra-stu, one pa da ju ta ko da se ni oni ma ko ji su če ka li na da nje ni je is pla ti lo, za klju ču je Vla o vić.

s. lap če vić

ZNA ČAJ NI RE ZUL TA TI U IZ VO ZU RU ŽA

sr bi ja osma na sve tu

La­ne­iz­ve­ze­no­ru­ža­za­1,9­mi­li­o­na­evra

NO VI SAD • vre Men ske pri li ke i use vi

ki ša je do bro do šla

­ Ki­še­su­po­mo­gle­pše­ni­ci (Fo to: M. Mi le u snić)

- dru ga pri hra na je ura dje na na pri bli žno 80 od sto po vr ši na pod use vom. pro blem su ka sne se tve, gde su ra ta ri žu ri li sa se tvom u ta ko zva ne "pra zne nji ve" od no sno bez dju bri va. ki še su spra le azot u du blje slo je ve, pa je na ta kvim par ce la ma pre po ru če na i fo li jar na pri hra na

SREM SKA MI TRO VI CA • u su sret se tvi

vi še re pe, ma nje ku ku ru zazna ča jan uzroč nik osci la ci ja u se tvi pred sta vlja i sma nje nje sub ven ci ja ko je pa o re okre će kao onim kul tu ra ma ko je uz ma nje ula ga nja mo gu da osi gu ra ju bro jan i kva li te tan rod

kul tu ra pla ni a ra no (u hek ta ri ma)

Še ćer na re pa 10250Sun co kret 10610

So ja 22650Mer kan til ni ku ku ruz 116580

Ja ri je čam 200Se men ski ku ku ruz 800

Po vr će 4510Krm no bi lje 3000

Du van 2700Osta lo 1307

ukup nO u se tvi 172517

Vla­di­mir­Vla­o­vić

325. mart 2016.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pred stav ni ci Agen ci je za ru ral ni raz­voj­op­šti­ne­ In­đi­ja­pred­sta­vi li su op štin ske kon kur se za

do­de­lu­ bes­po­vrat­nih­ sred­sta­va­ po­ljo pri vred ni ci ma u svim na se lje nim

me­sti­ma­ op­šti­ne,­ a­ pr­va­ pre­zen­ta­ci­ja­odr­ža­na­ je­u­ sre­du­u­No­vim­Kar­lov­ci­ma.­Pred­sta­vlja­nja­nju­kon­kur sa pri su stvo vao je pred sed nik op šti ne Pe­tar­ Fi­li­po­vić sa svo jim

sa­rad­ni­ci­ma,­kao­i­pred­stav­ni­ci­Po­kra­jin­skog­se­kre­ta­ri­ja­ta­za­po­ljo­pri­vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo. Ka­ko­je­is­ta­kao­pred­sed­nik­Fi­li­po­vić­u­ bu­dže­tu­ op­šti­ne­ In­đi­ja­ za­ 2016.­go­di­nu­na­po­zi­ci­ji­Fon­da­za­po­ljo­pri­vre­du­opre­de­lje­no­je­20­mi­li­o­na­di­na­ra­i­ova­sred­stva­će­bi­ti­utro­še­na­u­skla­du­sa­me­ra­ma­pred­vi­đe­nim­u­Pro­gra­mu­ po­dr­ške­ za­ spro­vo­đe­nje­po­ljo­pri­vred­ne­po­li­ti­ke­i­po­li­ti­ke­ru­ral­nog­raz­vo­ja­za­op­šti­nu­In­đi­ja.­­Pr­vi­u­ni­zu­sa­sta­na­ka­smo­odr­

ža­li­ u­No­vim­Kar­lov­ci­ma,­ gde­ smo­na­šim­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma pre zen to va li op štin ski Fond za po ljo pri vre du, u okvi ru ko jeg smo opre­de­li­li­oko­20­mi­li­o­na­di­na­ra­po­moć­ i­ po­dr­šku­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma.­Oni­ će­mo­ći­ da­ apli­ci­ra­ju­ za­ sred­stva­od­mah­na­kon­ras­pi­si­va­nja­kon­kur­sa,­a­mi­oče­ku­je­mo­da­će­to­bi­ti­u­na­red­nih­dva­de­se­tak­da­na­­­ka­že­pred­sed­nik­Fi­li­po­vić­i­ob­ja­šnja­va:­­Pret­hod­nih­go­di­na­ni­smo­bi­li­u­

mo­guć­no­sti,­zbog­ne­kih­na­ših­oba­ve­za­ da­ iz­dvo­ji­mo­ sred­stva­ u­ bu­dže­tu,­ali­su­se­sa­da­ste­kli­uslo­vi.­U­si­tu­a­ci­ji­ka­da­dr­ža­va­sma­nju­je­sub­ven ci je po ljo pri vred ni ci ma i ka da se sve ma nje sred sta va iz dva ja za po­ljo­pri­vre­du,­us­pe­li­smo­da­pro­na­đe­mo­na­čin­da­im­di­rekt­no­po­mog­ne mo.Bu­džet­ski­ fond­ za­ po­ljo­pri­vre­du­

i­ru­ral­ni­raz­voj­op­šti­ne­In­đi­ja­osno­van­ je­ kra­jem­2015.­go­di­ne­ sa­ ci­ljem da kroz pro gra me i ras pi sa ne kon kur se po mog ne mo der ni za ci ju i ja­ča­nje­pro­iz­vod­ne­kon­ku­rent­no­sti,­po­ve­ća­pro­duk­tiv­nost­ga­zdin­sta­va­i­sma nji pro iz vod ne tro ško ve.­­U­sa­rad­nji­sa­na­šom­Agen­ci­jom­

za ru ral ni raz voj svi po ljo pri vred ni ci će­mo­ći­ da­ is­pu­ne­ neo­p­hod­nu­ do­ku­men­ta­ci­ju­ i­ kon­ku­ri­šu­ za­bes­po­

vrat na sred stva ka ko bi una pre di li nji ho vu pro iz vod nju. Po ljo pri vre da je­ste­ jed­na­ od­ naj­zna­čaj­ni­jih­ gra­na i ve li ka raz voj na šan sa i u na šoj op­šti­ni,­s­ob­zi­rom­da­smo­po­ljo­pri­vred­ni­kraj­i­si­gur­no­je­će­se­stva­ri­dra­stič­no­ po­pra­vi­ti­ u­ to­ku­ ove­ go­di­ne­­­ka­že­pr­vi­čo­vek­op­šti­ne­i­po­ru­ču­je:­­Na­dam­se­da­će­mo­u­pr­voj­po­

lo vi ni go di ne na pr vom re ba lan su bu­dže­ta­ mo­ći­ da­ obez­be­di­mo­ još­do­dat­nih­ 20­mi­li­o­na­ di­na­ra,­ jer­ je­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ ova­ vr­sta­ po­dr­ške­pre­ko­po­treb­na.­Mi­će­mo­uči­ni­ti­sve­što­ je­u­na­šoj­mo­ći­da­ im­po­mog ne mo.Ka­ko­su­is­ta­kli­nad­le­žni­iz­Agen­

ci je za ru ral ni raz voj, po me nu ta sred­stva­ Fon­da­ će­ bi­ti­ usme­re­na­i­ na­ uvo­đe­nje­ no­vih­ teh­no­lo­gi­ja,­stva­ra­nje­urav­no­te­že­ne­bilj­ne­i­sto­čar­ske­pro­iz­vod­nje,­kao­i­obez­be­đi­va­nje­uslo­va­za­raz­voj­sto­čar­stva­ i­ja­ča­nje­ver­ti­kal­ne­in­te­gra­ci­je­u­pro­iz vod nji mle ka i me sa.­­Sred­stva­su­na­me­nje­na­is­klju­

či­vo­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma­i­bi­će­utro­še­na­na­di­rekt­nu­po­moć­po­ljo­pri­vred­nic­ma,­ a­ ras­po­de­li­će­

se u skla du sa me ra ma Pro gra ma po­dr­ške­ za­ spro­vo­đe­nje­ po­ljo­pri­vred ne po li ti ke i po li ti ke ru ral nog raz­vo­ja­ op­šti­ne­ In­đi­ja­ i­ ras­pi­sa­nih­kon­kur­sa­ ­­ na­vo­di­ Ne­ma­nja­ Čo­rak, di rek tor Agen ci je za ru ral ni raz­voj­i­ka­že­da­će­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­ op­šti­na­ fi­nan­si­ra­ti­ i­ ka­ma­te­za po ljo pri vred ne kre di te, na bav ku mi­ne­ral­nog­đu­bri­va,­bes­plat­nu­ana­li zu po ljo pri vred nog ze mlji šta, kao i na bav ku si ste ma za na vod nja va nje. Fi­nan­si­ra­će­ i­me­re­ ko­je­ se­ od­no­se­na stan dar di za ci ju po ljo pri vred ne pro­iz­vod­nje,­ po­ve­ća­nje­ kon­ku­rent­no sti i stva ra nje lo kal nog kva li te ta i bren­da,­sve­u­ci­lju­ja­ča­nja­in­đij­ske­po ljo pri vre de.Pra­vo­ uče­šća­ na­ kon­kur­su­ ima­

ju­fi­zič­ka­li­ca,­no­si­o­ci­re­gi­stro­va­nog­ko mer ci jal nog ga zdin stva i prav na li­ca­ i­ pred­u­zet­ni­ci­ upi­sa­ni­ u­ Re­gi­star po ljo pri vred nih ga zdin sta va. Sred­stva­ se­do­de­lju­ju­bes­po­vrat­no­do­utro­ška,­a­za­ključ­no­sa­30.­sep­tem­brom­2016.­go­di­ne,­osim­za­ve­štač­ko­ose­me­nja­va­nje­gde­se­zah­te­vi­pre­da­ju­do­15.­no­vem­bra­2016.­go di ne.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Grad­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­je­re­a­li­zo­vao­ jav­nu­ na­bav­ku­ ve­za­nu­ za­ iz­bor­ osi­gu­ra­va­ju­će­

ku­će­ ko­ja­ će,­ pod­ naj­po­volj­ni­jim­uslo­vi­ma,­iz­vr­ši­ti­osi­gu­ra­nje­po­vr­ši­na pod mer kan til nim ku ku ru zom na grad­skom­ pod­ruč­ju­ od­ ele­men­tar­nih­ne­po­go­dan­i­pri­rod­nih­ka­ta­stro­fa.­ ­Ovaj­po­sao­ je­u­za­vr­šnoj­ fa­zi,­osta lo je sa mo pot pi si va nje ugo vo ra sa­osi­gu­ra­va­čem­za­po­sao­za­ko­ji­je­grad­u­ovo­go­di­šnjem­bu­dže­tu­opre­de­lio­18­mi­li­o­na­di­na­ra.Kao­i­pro­šle­go­di­ne­i­ove­go­di­ne­iz­

vr­še­no­je­osi­gu­ra­nje­dva­naj­pri­sut­ni­ja­use­va­na­srem­sko­mi­tro­vač­kim­nji­va­ma­i­ma­da­­ugo­vor­sa­osi­gu­ra­čem­tek­tre­ba­da­bu­de­pot­pi­san,­mo­že­se­sma­tra­ti­da­su­ku­ku­ruz­i­pše­ni­ca­osi­gu­ra­ni,­ po­ru­ču­je­ na­čel­nik­ Grad­ske­upra ve za po ljo pri vre du Vla di mir Na­sto­vić­ sa­ ko­jim­ smo­ raz­go­va­ra­li o ovoj i dru gim ak tel nim te ma ma. ­­U­pi­ta­nju­je­osi­gu­ra­nje­po­ljo­pri­vred­nih po vr ši na pod ku ku ru zom ko je se, glo bal no po sma tra no, od no se na pod­ruč­je­ gra­da­ Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca.­To­ zna­či,­ uko­li­ko­ do­đe­do­ ­ ele­men­tar­nih­ne­po­go­da­i­ozbilj­nih­ošte­će­nja­na ovoj kul tu ri grad se osi gu rao da u­van­red­noj­si­tu­a­ci­ji­ima­mo­guć­nost­da­is­pla­ti­obe­šte­će­nje­oni­ma­ko­ji­su­ku ku ruz za se ja li i da oni ta ko mo gu ko­ri­ste­ći­nov­ča­nu­po­moć­da­za­snu­ju­

no­vu­ pro­iz­vo­dju­ ­ –­ ob­ja­snio­ je­ Na­sto­vić.Obe­šte­će­nje­ od­ osi­gu­ra­va­ča­ se­

do bi ja i uko li ko pri no si osi gu ra nih kul­tu­ra­ bu­du­ u­ od­re­đe­nom­ pro­cen­tu ma nji od pe to go di šnjeg pro se ka. Ti­ pro­se­ci­ pri­no­sa­ ra­ču­na­ju­ se­ ta­ko­da­se­od­stra­ne­naj­ma­nji­ i­naj­ve­ći­u­po sma tra nom pe ri o du i od tri sred nja pri­no­sa­ra­ču­na­se­pro­sek­na­osno­vu­ko­ga­se­ob­ra­ču­na­va­od­šte­ta.­Po­ ova­kvom­ na­či­nu­ osi­gu­ra­nja­

use­va,­ pro­šle­ go­di­ne­ Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca­je­bi­la­je­di­na­u­ze­mlji,­a­sa­da­se­mno­gi­ras­pi­tu­ju­da­i­oni­uđu­u­isti­si­stem­osi­gu­ra­nja.­Sve­u­sve­mu,­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­je­neo­p­hod­no­je­da Grad ska upra va za po ljo pri vre du pot­pi­še­ ugo­vor­ sa­ osi­gu­ra­va­ju­ćom­ku­ćom­ko­ja­je­oda­bra­na­kao­naj­po­volj ni ja pu tem jav ne na bav ke i ti me se za vr ša va osi gu ra nje ku ku ru za. Pše­ni­ca­je­osi­gu­ra­na­na­isti­na­čin,­ali­kra­jem­pro­šle­go­di­ne,­do­da­je­na­čel­nik­Na­sto­vić.­

Osi gu ra njem ku ku ru za za vr ša va se­osi­gu­ra­nje­sko­ro­­90­od­sto­po­vr­ši na s ob zi rom na ras pro stra nje nost ga je nja ove kul tu re i pše ni ce, ali ne zna­či­i­da­je­sve­ap­so­lut­no­osi­gu­ra­no­za­pro­iz­vo­dja­ča.­Nje­mu­se­pre­po­ru­ču­je­da­­svo­ja­po­lja­do­dat­no­osi­gu­ra­ka­ko­bi­sve­bi­lo­efi­ka­sni­je­i­is­pla­ti­vi­je­za­slu­čaj­po­tre­be.­

­­Osi­gu­ra­nje­ko­je­vr­ši­ grad­ i­ do­dat no in di vi du al no osi gu ra nje use va zna­či­pun­efe­kat­od­kli­mat­skih­pro­me na ili ele men tar nih ne po go da. Osi gu ra nje ko je ra di mo je pro je kat Evrop ske uni je, go di na ma ga ta mo spro­vo­de,­a­pre­po­ru­ču­je­ se­ i­ dru­gi­ma u ovom de lu Evro pe. Ono do no si fak­tič­ki­i­osi­gu­ra­nje­mi­tro­vač­kog­­bu­dže­ta­da­bi­Grad­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­u­slu­ča­je­vi­ma­ne­po­go­da­ ko­je­ su­ugo­vo­rom­ pro­pi­sa­ne­ sa­ osi­gu­ra­va­čem,­mo­gao­ da­ do­bro­ funk­ci­o­ni­še.­ Za­to­je pre po ru ka i svim dru gim lo kal nim sa mo u pra va ma da osi gu ra va ju svo je use­ve­ i­ bu­dže­te­ ka­ko­ bi­ u­ slu­ča­ju­ne­po­go­da­mo­gli­da­nor­mal­no­funk­

ci­o­ni­šu­–­ob­ja­šnja­va­na­čel­nik­za­po­ljo pri vre du prin cip osi gu ra nja use va.U­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­je­ak­tu­e­lan­i­

pro­gram­ ko­ri­šće­nja­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ ko­ji­ je­ ura­đen­ na­ osno­vu­od­red­bi­ no­vog­ Za­ko­na­ o­ po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu­ko­ji­je­do­net­kra­jem­pro­šle­i­po­čet­kom­ove­go­di­ne.­­­ Ja­sno­ i­ pre­ci­zno­ je­ od­re­]e­no­

ka­ko­sve­to­tre­ba­da­iz­gle­da,­a­lo­kal nim sa mo u pra va ma je dat rok da­do­31.­mar­ta­is­pu­ne­svoj­za­da­tak­ ve­zan­ za­ pro­gra­me,­ sa­či­ne­ ih­i usvo je ka ko ne bi tr pe li sank ci je. Na­pr­voj­sle­de­ćoj­sed­ni­ci­Skup­šti­ni­gra­da­ras­pra­vlja­će­se­o­ovom­go­di­šnjem pro gra mu i ti me se iz vr ša va na­ša­oba­ve­za­iz­pr­ve­fa­ze­tih­ak­tiv­no­sti­–­ob­ja­šnja­va­Na­sto­vić.Su­šti­na­je­da­je­sva­ze­mlja­­po­

de­lje­na­ sto­ča­ri­ma,­ pri­me­nju­ju­ se­iz­me­ne­ Za­ko­na­ o­ po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu,­a­one­ka­žu­da­će­ce­na­bi­ti­ pro­seč­na­ iz­li­ci­ti­ra­na,­ ali­ ne­ ve­ća­od­re­pu­blič­kog­pro­se­ka­ko­ji­ je­195­evra po hek ta ru.­­Sa­ovim­na­či­nom­ras­po­de­le­dr­

žav­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta,­eko­no­mi­sa­nja­ i­ uz­ po­če­tak­ ra­da­“Mi­tro­sa”,­oče­ku­jem­da­će­se­ma­lo­sta­bi­li­zo­va­ti­ si­tu­a­ci­ja­ u­ sto­čar­stvu.­Zbog­ ot­kup­ne­ ce­ne­ ko­ja­ sto­ča­re­mu­či,­ a­ i­ sve­ nas­ ko­ji­ smo­ ve­za­ni­za­po­ljo­pri­vre­du,­to­zna­či­pro­me­nu­

na­bo­lje­–­is­ti­če­na­čel­nik­za­po­ljo­pri­vre du.Ne­ki­po­ljo­pri­vred­ni­ci­sto­ča­ri­ka­žu­

da­je­Za­kon­o­po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu­do­net­zbog­za­do­vo­lje­nja­po­tre­ba­ino­stra­nih­ula­ga­ča­u­toj­obla­sti. Da li je baš ta ko?­­ Mi­ još­ ne­ zna­mo­ po­ ko­joj­ će­

ce­ni­ da­va­ti­ ze­mlju,­ za­ to­ ni­su­ iza­šli pod za kon ski ak ti, ali jed na od osnov nih stav ki i za mer ki je da bi la, ako­se­po­jed­noj­ce­ni­da­je­ino­stra­nim­ula­ga­či­ma,­da­se­po­is­toj­da­je­i­do­ma­ćim­ula­ga­či­ma.­Sa­da­je­pri­li­ka­da­se­i­do­ma­ćim­pro­izvdja­či­ma­ze­mlja­ nu­di­ po­ is­toj­ ce­ni­ –­ po­ru­ču­je­Vla­di­mir­Na­sto­vić.Raz­re­še­na­je­i­di­le­ma,­ko­ja­se­ja­

vlja­la­u­jav­no­sti,­oko­po­da­ta­ka­ko­li­ko­dr­žav­nog­ze­mlji­šta­ima­u­srem­sko­mi­tro­vač­koj­op­šti­ni.­Ra­di­se­po­vr­ši­na­ma­od­oko­5.000­hek­ta­ra.­Tu­ze­mlja­ ko­ju­ ob­ra­đu­ju­ „Mi­tro­srem“,­Po­ljo­pri­vred­na­ struč­na­ slu­žba,­ Ka­zne­no­ po­rav­ni­ za­vod,­ a­ po­ljo­pri­vred ni ci ma je na ras po la ga nju oko 3.200­ hek­ta­ra.­ Za­ tu­ ze­mlju­ za­in­te­re­so­va­no­ je­ ovog­ pu­ta­ oko­ 130­re­gi­stro­va­nih­ far­me­ra.­ Ina­če,­ broj­po­ljo­pri­vred­ni­ka­ ko­ji­ se­ ba­ve­ sto­čar­stvom­se­po­ve­ća­va­što­je­do­bro­jer je naj go ra eko nom ski va ri jan ta za njih da pro da ju zr no pše ni ce ili ku ku ru za.­ S.Đa­ko­vić

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­NA­ČEL­NIK­VLA­DI­MIR­NA­STO­VIĆ­O­OSI­GU­RA­NJU­USE­VA­I­PRO­GRA­MU­O­PO­LJO­PRI­VRED­NOM­­ZE­MLJI­ŠTU

Osi­gu­ra­nje­use­va­­­osi­gu­ra­nje­grad­skog­bu­dže­ta Grad­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­obez­be­dio­18­mi­li­o­na­di­na­ra­za­pro­je­kat­osi­gu­ra­nja­use­va­od­ele­men­tar­nih­ne­po­go­da­i­pri­rod­nih­ka­ta­stro­fa­ko­jim­se­obez­be­đu­je­br­že­obe­šte­će­nje­po­ljo­pri­vred­ni­ka­­­Pro­gram­ko­ri­šće­nja­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­usko­ro­u­grad­skoj­skup­šti­ni

Na­čel­nik­za­po­ljo­pri­vre­du­Vla­di­mir­Na­sto­vić

IN­ĐI­JA­•­PRE­ZEN­TA­CI­JA­KON­KUR­SA­ZA­DO­DE­LU­BES­PO­VRAT­NIH­SRED­STA­VA­PO­LJO­PRI­VRED­NI­CI­MA­

Za­in­đij­ski­agrar­20­mi­li­o­na­di­na­raNa­dam­se­da­će­mo­u­pr­voj­po­lo­vi­ni­go­di­ne­na­pr­vom­re­ba­lan­su­bu­dže­ta­mo­ći­da­obez­be­di­mo­još­do­dat­nih­20­mi­li­o­na­di­na­ra,­jer­je­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ova­vr­sta­po­dr­ške­pre­ko­po­treb­na.­Mi­će­mo­uči­ni­ti­sve­što­je­u­na­šoj­mo­ći­da­im­po­mog­ne­mo­ka­že­pred­sed­nik­op­šti­ne­

­­ Kon­kurs­ za­ do­de­lu­ bes­po­vrat­nih­sred­sta­va­za­na­bav­ku­no­ve­pri­ključ­ne­me­ha­ni­za­ci­je­i­opre­me:­ma­ši­ne­za­re­zid­bu­i­ta­ru­pi­ra­nje,­mul­če­ri,­pr­ska­li­ce,­ato­mi­ze­ri,­si­ste­mi­sa­mi­kro­pr­ska­li­ca­ma,­pri­klju­če­ne­ma­ši­ne­za­že­tvu­i­ber­bu,­kao i ma ši ne za ob ra du ze mlji šta. Iz­nos­ pod­sti­ca­ja­ do­ 50­ po­sto­ od­vred­no­sti­in­ve­sti­ci­je­(bez­PDV­a),­a­mak­si­mal­no­do­500.000­di­na­ra.­­Kon­kurs­za­do­de­lu­bes­po­vrat­nih­

sred­sta­va­za­na­bav­ku­pče­li­njih­dru­šta­va­i­no­ve­opre­me­za­pče­lar­stvo:­na­bav­ka­pče­li­njih­dru­šta­va­i­na­bav­ka­no­ve­opre­me­za­pče­lar­stvo.­Iz­nos­pod­sti­ca­ja­do­50­po­sto­od­vred­no­sti­in­ve­sti­ci­je­(bez­PDV­a),­a­mak­si­mal­no­do­50.000­di­na­ra.

­­ Kon­kurs­ za­ do­de­lu­ bes­po­vrat nih sred sta va za na bav ku no­ve­opre­me­za­mu­žu­i­opre­me­za­ hla­đe­nje­ i­ skla­di­šte­nje­ mle­ka:­ na­bav­ka­ no­ve­ opre­me­ za­mu­žu­ ili­ za­tvo­re­nih­ si­ste­ma­ za­mu­žu,­pre­no­sne­opre­me­za­mu­žu­i­opre­me­za­hla­đe­nje­i­skla­di­šte nje mle ka. Iz nos pod sti ca ja do 50­po­sto­od­vred­no­sti­ in­ve­sti­ci­je­(bez­ PDV­a),­ a­ mak­si­mal­no­ do­200.000­di­na­ra.­­Kon­kurs­za­do­de­lu­bes­po­vrat­

nih­sred­sta­va­za­ve­štač­ko­ose­me­nja­va­nje.­Po­kri­će­tro­ško­va­pr­vog­ose­me­nja­va­nja­ do­ 100­ po­sto­ od­vred­no­sti­ (bez­ PDV­a).­ Vred­nost­pod­sti­ca­ja­po­zah­te­vu­do­100.000­di na ra.

Pred­stav­ni­ci­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve­

Sa­pre­zen­ta­ci­je­u­No­vim­Kar­lov­ci­ma

Ras pi sa ni kon kur si

4 25. mart 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (23)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iz­me­đu­ne­stan­ka­i­op­stan­ka­Od­svog­na­stan­ka­pa­do­da­na­šnjih­da­na­za­dru­gar­stvo­u­Sr­bi­ji­pro­la­zi­lo­je­kroz­

raz­li­či­te­fa­ze­­­pe­ri­o­de­uspo­na,­stag­na­ci­je,­pa­do­va,­pa­i­ras­pa­da­i­na­sta­ja­nja.­To­se­na­ro­či­to­od­no­si­na­za­dru­ge­u­se­li­ma­na­pro­sto­ri­ma­gde­se,­ina­če,­vi­še­ve­ko­va­pre­po­čet­ka­udru­ži­va­nja­u­za­dru­ge­or­ga­ni­zo­vao­za­dru­žni­rad­i­ži­vot­u­okvi­ri­ma­ve­li­kih­se­o­skih­po­ro­di­ca.Uosta­lom,­za­jed­no­sa­dru­gim­fak­to­

ri­ma,­to­je­umno­go­me­i­po­mo­glo­na­ro­di­ma­na­Bal­ka­nu,­kao­i­srp­skom­na­ro­du,­da­op­sta­ne­i­sa­ču­va­se­od­pro­pa­sti­i­ne­stan­ka­–­bi­o­lo­ški­i­eko­nom­ski,­pa­čak­i­u­na­ci­o­nal­nom­i­kul­tur­nom­po­gle­du.­I­dok­u­sve­tu­ima­oko­800­mi­li­o­na­za­dru­ga­ra­i­vi­še­od­100­mi­li­o­na­za­po­sle­nih­pre­ko­za­dru­ga,­ova­de­lat­nost­u­Sr­bi­ji­je­u­fa­zi­ne­sta­ja­nja.­Po­me­ni­mo­da­ je­za­dru­gar­stvo­u­sve­tu­sta­ro­vi­še­od­100­go­di­na.Ali,­ ta­da­ ni­ Sr­bi­ja­ ni­je­ ka­sni­la­ za­

sve­tom,­ kao­ da­nas,­ jer,­ pr­va­ za­dru­ga­u­Sr­bi­ji­je­osno­va­na­1894.­go­di­ne­u­se­lu­Vra­no­vu,­u­bli­zi­ni­Be­o­gra­da.­Ona­je­na­sta­la­ne­po­sred­no­po­osni­va­nju­pr­vih­za­dru­ga­ slič­nog­ ti­pa­ u­ evrop­skim­ ze­mlja­ma,­ pre­ sve­ga,­ kao­ iz­raz­ si­ro­ma­šnog­se­lja­štva­u­od­bra­ni­od­ze­le­na­ša...Pri­hva­ta­ju­ći­za­dru­gar­stvo­kao­evrop­

ski­eko­nom­ski­i­so­ci­jal­ni­po­kret,­za­dru­ge­se­u­Sr­bi­ji­ ja­vlja­ju­70­ ­­ tih­go­di­na­

XIX­ve­ka,­naj­pre­u­on­da­šnjim­grad­skim­sre­di­na­ma­kao­za­nat­sko­­­uslu­žne,­pro­iz­vo­đač­ke­i­po­tro­šač­ke,­dok­se­na­se­o­skom­pod­ruč­ju­one­ja­vlja­ju­kra­jem­tog­ve­ka­ kao­ ot­kup­ne­ i­ kre­dit­ne­ za­dru­ge.­Ta­ko,­na­ini­ci­ja­ti­vu­pro­fe­so­ra,­po­li­ti­ča­ra­i­ za­dru­žnog­ te­o­re­ti­ča­ra­ Mi­ha­i­la­ Avra­mo­vi­ća,­29­ze­mljo­rad­ni­ka­ iz­ se­la­Vra­no­vo,­kod­Sme­de­re­va,­osno­va­lo­je­29.­mar­ta­ 1894.­ go­di­ne­ pr­vu­ ze­mljo­rad­nič­ku­ za­dru­gu­ u­ Sr­bi­ji.­ Ubr­zo­ po­tom,­iste­ go­di­ne­ osno­va­ne­ su­ i­ ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge­ u­ još­ če­ti­ri­ šu­ma­dij­ska­se­la­–­u­Aza­nji,­Ma­lom­Oraš­ju,­Mi­ha­i­lov­cu­i­Ra­ta­ri­ma,­a­za­tim­do­1900.­još­214,­od­no­sno­do­1914.­go­di­ne­ukup­no­je­re­gi­stro­va­no­i­po­če­lo­sa­ra­dom­782­za­dru­ge­u­Sr­bi­ji.­Bi­le­su­to,­pre­sve­ga,­kre­dit­ne­ ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge,­ for­mi­ra­ne­u­srp­skim­se­li­ma­po­ugle­du­na­za­dru­ge­Fri­dri­ha­Raj­faj­ze­na­u­Ne­mač­koj,­či­ja­se­pr­vo­bit­na­de­lat­nost­sa­sto­ja­la­u­pri­ba­vlja­nju­nov­ča­nih­sred­sta­va­za­ze­mljo­rad­nič­ke­ po­tre­be­ po­ po­volj­nim­uslo­vi­ma,­u­pri­ku­plja­nju­šted­nih­ulo­ga­i­odo­bra­va­nju­zaj­mo­va­čla­no­vi­ma­–­za­dru­ga­ri­ma,­sa­pro­pa­gi­ra­njem­šted­nje­i­ma­lih­ka­ma­ta.Ta­ko,­je­u­Sr­bi­ji­1895.­go­di­ne­osno­

van­Sa­vez­srp­skih­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga­ko­ji­je­te­iste­go­di­ne­u­Lon­do­nu­sa­ još­ de­se­tak­ na­ci­o­nal­nih­ za­dru­žnih­

sa­ve­za­bio­je­dan­od­osni­va­ča­ICA­(In­ter­na­ti­o­nal­ co­o­pe­ra­ti­ve­Al­li­an­ce­–­Me­đu­na­rod­nog­za­dru­žnog­sa­ve­za).Od­ pre­ ne­ko­li­ko­ go­di­na­ Za­dru­žni­

sa­vez­ Sr­bi­je­ se­ po­no­vo­ na­la­zi­ u­ nje­go­vom­okri­lju.­Da­kle,­si­gur­no­je­da­su­ze­mljo­rad­nič­ke­za­dru­ge­uvek­ima­le­po­zi­ti­van­uti­caj­na­raz­voj­po­ljo­pri­vre­de­ i­po­bolj­ša­nje­uslo­va­ži­vo­ta­na­se­lu.­Da­nas­ne­ma­pra­vih­ iz­vor­nih­za­dru­ga,­pa­nam­na­za­du­je­i­po­ljo­pri­vre­da,­a­umi­re­i­sva­ko­če­tvr­to­se­lo­u­Sr­bi­ji.­Za­to­smo­po­sta­li­u­sve­tu­po­zna­ti­ i­po­ to­me­dok­se­ u­ sve­tu­ raz­vi­ja­lo­ za­dru­gar­stvo­ mi­smo­po­sta­li­za­pa­že­ni­što­Sr­bi­ja­u­svom­pro­ce­su­tran­zi­ci­je­ga­si­ove­or­ga­ni­za­ci­je­ko­je­su­pred­sta­vlja­le­pri­vat­nu­svo­ji­nu...­Do­šlo­je­do­pri­va­ti­za­ci­jeimo­vi­ne­ko­ja­je­već­ima­la­ti­tu­la­re...­Da­kle,­ u­ te­škim­ uslo­vi­ma,­ ka­da­

agrar­ na­za­du­je,­ ja­vlja­ se­ i­ strah­ kod­vla­sti­ od­ or­ga­ni­zo­va­nog­ se­lja­ka­ u­ Sr­bi­ji,­pa­se­ni­ne­pod­sti­če­nji­ho­vo­or­ga­ni­zo­va­nje­u­za­dru­ge,­ko­o­pe­ra­ti­ve­ka­ko­ih­ zo­vu­ u­ sve­tu­ ili...­ Re­zul­tat­ to­ga­ je­i­ po­gor­ša­va­nje­ eko­nom­skog­ po­lo­ža­ja­se­la­ i­ se­lja­ka,­ na­ nji­ho­vo­ ne­do­volj­no­obra­zo­va­nje,­ za­po­sta­vlja­nje­ kul­tu­re­ u­se­li­ma...

Za dru gar stvo ne kad...

Ne­ku­go­di­nu­ka­sni­je,­po­sle­osni­va­nja­pr­vih­za­dru­ga,­po­če­lo­se­i­sa­osni­va­njem­ no­vih­ –­ po­seb­nih­ ode­lje­nja,­od­no­sno­ sa­ pro­ši­re­njem­ de­lat­no­sti­ na­na­bav­ku­ za­nat­ske­ i­ in­du­strij­ske­ ro­be,­po­ljo­pri­vred­nih­ala­ta­i­dru­gih­oru­đa,­uz­sve­ve­ću­nji­ho­vu­po­tro­šnju­i­ko­ri­šće­nje.­Pr­va­ta­kva­na­bav­na­ze­mljo­rad­nič­ka­za­dru­ga­kod­nas­osno­va­na­je­u­se­lu­Mar­kov­cu,­kod­Ve­li­ke­Pla­ne­(1902).­Go­di­ne­1895.­ for­mi­ran­ je­ i­ Sa­vez­ srp­skih­ ze­mljo­rad­nič­kih­ za­dru­ga­ –­ kao­ po­ljo­pri­vred­na­ za­dru­žna­ aso­ci­ja­ci­ja­ u­ Sr­bi­ji.­Nje­go­vi­osnov­ni­za­da­ci­bi­li­ su:­ši­re­nje­za­dru­žne­pro­pa­gan­de,­po­moć­u­osni­va­nju­i­ra­du­no­vih­za­dru­ga­na­se­lu­po­ljo­pri­vred­na­ edu­ka­ci­ja,­ pa­ ze­mljo­rad­ni­ci­­­za­dru­ga­ri­sva­ke­go­di­ne­su­odr­ža­va­li­i­svoj­kon­gres,­ko­ji­je­uvek­bio­u­dru­gom­me­stu­i­na­ko­me­se­re­dov­no­go­vo­ri­lo­o­pret­hod­nom­jed­no­go­di­šnjem­ra­du,­kao­i­o­bu­du­ćim­ak­tiv­no­sti­ma­za­dru­ga­i­nje­nih­čla­no­va­u­Sr­bi­ji.Isto­vre­me­no,­sa­osni­va­njem­za­dru­

ga­(ze­mljo­rad­nič­kih­i­dru­gih)­i­ši­re­njem­za­dru­žnog­po­kre­ta­u­Sr­bi­ji­ na­met­nu­la­se­po­tre­ba­i­za­pro­pi­si­ma­iz­ove­va­žne­

obla­sti­ra­da,­na­ro­či­to­u­se­li­ma.­Ta­ko­je­1898.­go­di­ne­usvo­jen­i­naš­pr­vi­za­kon­ski­akt­ko­ji­ re­gu­li­še­ovu­pro­ble­ma­ti­ku­pod­na­zi­vom­Za­kon­o­ze­mljo­rad­nič­kim­i­za­nat­skim­za­dru­ga­ma.’’Po­sle­Dru­gog­svet­skog­ra­ta,­a­na­

ro­či­to­ u­ pe­ri­o­du­ od­ 1945.­ do­ 1953.­go­di­ne,­ po­zna­tom­ po­ on­da­šnjem­ pri­nud­nom­ot­ku­pu,­pri­sil­noj­ko­lek­ti­vi­za­ci­ji­i­dru­gim­me­ra­ma­“so­ci­ja­li­stič­kog­pre­o­bra­ža­ja­po­ljo­pri­vre­de­i­se­la”­stvo­re­na­je­“tam­na­mr­lja”­u­ raz­vo­ju­ za­dru­gar­stva­sa­te­škim­po­sle­di­ca­ma­ i­ tra­u­ma­ma­za­mno­ge­uče­sni­ke­u­ovom­pro­ce­su,­ko­je­se­i­da­nas­ite­ka­ko­ose­ća­ju.­U­ka­sni­jem­pe­ri­o­du,­a­na­ro­či­to­od­1957.­do­1974.­go­di­ne,­za­dru­ge­su­opet­ima­le­va­žnu­i­zna­čaj­nu­ulo­gu­u­pre­va­zi­la­že­nju,­ka­ko­ra­ni­jeg­za­o­sta­log­ta­ko­i­pret­hod­no­ne­u­spe­log­na­či­na­pro­iz­vod­nje­i­nje­nog­po­gre­šnog­za­dru­žnog­or­ga­ni­zo­va­nja,­kao­i­ u­ sve­stra­nom,­ “po­sle­rat­nom­ raz­vo­ju­se­la”.­Pre­sve­ga,­za­hva­lju­ju­ći­za­dru­ga­ma­ta­da­su­u­se­la­uve­de­ne­(i­osta­le)­no­ve­ sor­te­ po­ljo­pri­vred­nih­ kul­tu­ra,­ no­ve­ra­se­sto­ke­i­ži­vi­ne,­mi­ne­ral­na­đu­bri­va,­sa­vre­me­na­ agro­me­ha­ni­za­ci­ja’’,­ is­ti­cao­je­u­raz­go­vo­ru­sa­auto­rom­ovih­re­do­va­ne­ka­da­šnji­vi­še­go­di­šnji­pred­sed­nik­Za­dru­žnog­sa­ve­za­Sr­bi­je­po­koj­nipro­fe­sor­dr­Vi­den­Ran­đe­lo­vić.Iz­ovog­pe­ri­o­da­po­zna­to­je­vi­še­ob­

li­ka­za­dru­žnog­or­ga­ni­zo­va­nja­u­Sr­bi­ji­i­ce­loj­ FNRJ,­ ka­ko­ se­ na­ša­ ze­mlja­ zva­la­ u­ tom­ pe­ri­o­du.­ Bi­le­ su­ to:­ op­šte,­na­bav­no­ ­­ pro­daj­ne,­ spe­ci­ja­li­zo­va­ne­pro­iz­vo­đač­ko­ ­­ pre­ra­đi­vač­ke,­ se­ljač­ke­rad­ne­za­dru­ge,­za­tim­osnov­ne­i­rad­ne­or­ga­ni­za­ci­je­ko­o­pe­ra­na­ta,­or­ga­ni­za­ci­je­udru­že­nog­ra­da­u­po­ljo­pri­vre­di,­po­ljo­pri­vred­na­do­bra,­po­ljo­pri­vred­ni­kom­bi­na­ti­i­dru­gi­ob­li­ci­udru­ži­va­nja­na­se­lu­i­po­ljo­pri­vre­di.Bez­ ob­zi­ra­ na­ ra­zna­ lu­ta­nja­ u­ or­

ga­ni­zo­va­nju­i­ra­du­u­po­ljo­pri­vre­di­i­na­se­lu­u­tom­pe­ri­o­du­po­stig­nu­ti­su,­ipak,­za­vid­ni­ re­zul­ta­ti­u­Sr­bi­ji,­kao­ i­u­ce­loj­Ju­go­sla­vi­ji.­Tad­se­raz­vi­ja­la­polj­pri­vre­da­i­ra­sla­je­pro­iz­vod­nja­hra­ne.Ilu­stra­ci­je­ ra­di,­ na­vo­di­mo­ sle­de­

će:­„Obim­po­tro­šnje­mi­ne­ral­nih­đu­bri­va­na­za­dru­žnim­eko­no­mi­ja­ma­u­Sr­bi­ji­po­ve­ćan­ je­od­5.500­ to­na­u­1956.­na­252.000­ to­na,­ ili­ za­ 45,8­ pu­ta­ vi­še­ u­1963.­go­di­ni.­U­ovom­pe­ri­o­du­upo­tre­ba­mi­ne­ral­nih­đu­bri­va­u­pro­se­ku­po­hek­ta­ru­ po­ve­ća­na­ je­ u­ Sr­bi­ji­ od­ 89­ ki­lo­gra­ma­ na­ 762­ ki­lo­gra­ma,­ od­no­sno­ za­856­ od­sto.­U­ istom­pe­ri­o­du­ po­ve­ća­na­je­po­tro­šnja­kon­cen­tro­va­ne­stoč­ne­hra­ne­od­oko­8.000­to­na­na­95.000­to­na­ili­za­11,9­pu­ta.­Bi­lo­je­i­dru­gih­po­zi­tiv­nih­pri­me­ra­iz­ra­da­i­or­ga­ni­zo­va­nja­za­dru­ga­i­za­dru­gar­stva­u­Sr­bi­ji­tog­vre­me­na.­Sve­to­pra­ti­la­je­i­od­re­đe­na­za­ko­no­dav­

na­ prav­na­ nor­ma­ti­va­ ko­ja­ je,­ raz­u­me­se,­ od­go­va­ra­la­ ta­da­šnjoj­ dru­štve­noj­ i­dr­žav­noj­or­ga­ni­za­ci­ji­u­ze­mlji’’,­na­vo­di­vi­še­go­di­šnji­pred­sed­nik­Za­dru­žnog­sa­ve­za­Sr­bi­je­Dra­gan­Go­ve­da­re­vić,­ i­do­da­je:­ume­sto­da­se­da­lje­raz­vi­ja­ i­na­pre­du­je,­ po­sle­ usva­ja­nja­ Usta­va­ SFRJ­iz­1974.­go­di­ne­i­Za­ko­na­o­udru­že­nom­ra­du­iz­1976.­go­di­ne­na­sta­ju­no­vi­pro­ble­mi­ u­ za­dru­gar­stvu­ u­ na­šoj­ ze­mlji,­ko­ji­ tra­ju­ do­ da­na­šnjih­ vre­me­na,­ sa­ma­njim­iz­u­ze­ci­ma­i­ka­kvim­ta­kvim­op­stan­kom­ po­je­di­nih­ za­dru­ga­ i­ či­ta­vog­za­dru­gar­stva­–­za­hva­lju­ju­ći,­pre­sve­ga,­ogrom­nom­tru­du­i­an­ga­žo­va­nju­ma­njeg­bro­ja­za­dru­ga­ra­i­za­dru­žnih­po­sle­ni­ka,­sa­ma­lo­ili­ni­ma­lo­po­mo­ći­od­dru­štva­i­dr­ža­ve.U­ovom­pe­ri­o­du­bi­lo­je­ta­ko­đe­vi­še­

raz­li­či­tih­po­ku­ša­ja­da­ljeg­raz­vo­ja­po­ljo­pri­vre­de­ i­ se­la,­ pa­ i­ za­dru­ga­ i­ za­dru­gar­stva.­ Iz­me­đu­ osta­log­ pro­mo­vi­san­je­ „Ze­le­ni­ plan“,­ ko­ji­ je­ ta­da­ bio­ vr­lo­pri­ma­mljiv­ i­ po­pu­la­ran.­ U­ ovoj­ ve­li­koj­ ak­ci­ji­ na­ pla­nu­ po­ljo­pri­vre­de­ bi­lo­je­ zna­čaj­nih­ po­zi­tiv­nih­ re­zul­ta­ta,­ bez­ob­zi­ra­na­ve­li­ki­broj­zlo­u­po­tre­ba­i­ma­ni­pu­la­ci­ja­ko­je­su­do­ne­kle­obez­vre­di­le­ovu­ce­lo­kup­nu­ak­tiv­nost.­To­po­tvr­đu­ju­i­ovi­na­vo­di:­„In­ve­sti­ci­o­nim­sred­stvi­ma­iz­„Ze­le­nog­pla­na“­i­dru­gih­kre­di­ta­u­Sr­bi­ji­iz­gra­đe­no­je­je­bli­zu­10.000­gra­đe­vin­skih­obje­ka­ta­i­na­ba­vljen­je­ve­ći­broj­me­ha­ni­za­ci­je­za­uz­goj­sto­ke;­za­sa­đe­no­je­oko­5.000­hek­ta­ra­no­vih­vi­no­gra­da;­oko­ 3.000­ hek­ta­ra­ voć­nja­ka;­ oko­ bi­lo­je­ oko­ 20.000­ hek­ta­ra­ za­se­ja­nih­ li­va­da...­ U­ ci­lju­ pro­me­ne­ ra­snog­ sa­sta­va­sto­ke­na­ba­vlje­no­je­oko­40.000­ra­snih­ju­ni­ca,­ 50.000­ na­zi­mi­ca­ i­ oko­ 60.000­ova­ca­ i­ ko­za.­ Iz­grad­nju­ ovih­ obje­ka­ta­ i­ na­bav­ku­ sto­ke­ pra­ti­la­ je,­ ta­ko­đe,­i­na­bav­ka­od­go­va­ra­ju­će­me­ha­ni­za­ci­je,­od­no­sno­teh­no­lo­gi­je.­Ko­ri­sni­ci­ovih­po­ten­ci­jal­nih­sred­sta­va,­za­krat­ko­vre­me,­uve­ća­li­su­svo­ju­pro­iz­vod­nju­sko­ro­dva­pu­ta.­Me­đu­tim,­ či­ta­va­ak­tiv­nost­ ve­za­na­za­„Ze­le­ni­plan“­ni­je­mno­go­do­pri­ne­la­ raz­vo­ju­ za­dru­žnog­ or­ga­ni­zo­va­nja­i­ra­da­u­Sr­bi­ji.­Na­pro­tiv,­naj­ve­ću­ko­rist­su­ima­li­po­je­din­ci,­a­po­naj­vi­še­oni­ko­ji­ni­su­ ima­li­mno­go­ve­ze­ sa­po­ljo­pri­vre­dom,­se­lom­i­za­dru­gar­stvom.

(Na­sta­vi­će­se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud­bi­na­od­u­ze­te­imo­vi­ne˝.­Knji­ga­se­mo­že­na­ru­či­ti­(ce­na­2.000,00­di­na­ra)­kod­iz­da­va­ča­ba­nat­ski­kul­tur­ni­cen­tar,­

JNA­35,­No­vo­Mi­lo­še­vo,­e-mail:ba-nat­ski­kul­tur­ni­cen­tar@g­mail.com­ili­na­tel­023/783-155­ili­kod­auto­ra­na­e-mail:gu­lan@nsca­ble.net­ili­na­tel.­

063/8-666-527).

SUD­BI­NA­OD­U­ZE­TE­ZA­DRU­ŽNE­IMO­VI­NE

Za dru gar stvo sr bi je ju­če,­da­nas­i­su­traDok­u­sve­tu­ima­oko­800­mi­li­o­na­za­dru­ga­ra­i­vi­še­od­100­mi­li­o­na­za­po­sle­nih­pre­ko­za­dru­ga,­ova­de­lat­nost­u­Sr­bi­ji­je­u fa zi ne sta ja nja. Po me ni mo sa mo da je za dru gar stvo u sve tu i Sr bi ji ima tra di ci ju du gu vi še od 100 go di na. Pro­ces­tran­zi­ci­je­u­Sr­bi­ji­je­za­dru­gar­stvo­pro­gla­sio­kao­lo­šim­re­ci­di­vom­pro­šlog­si­ste­ma,­pa­te­ži­da­ga­uga­si.­Ta­ko­se­do­ga­đa­da­se­za­dru­ge­pre­tva­ra­ju­u­pred­u­ze­ća­i­pri­va­ti­zu­ju­iako­one­ima­ju­ti­tu­la­re.­Za­dru­ga­ri­ma­se­du­gu­je­vi­še­od 200.000 hek ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta i na hi lja de obje ka ta

Srp­sko­ se­lo­ je­ na­pu­šte­no­ u­sva­kom­po­gle­du:­na­pu­sti­li­ su­ga­sta­nov­ni­ci,­te­su­osta­la­se­la­biv­ših­sta­nov­ni­ka,­na­pu­sti­la­ga­je­i­na­ci­o­nal­na­ i­dr­žav­na­po­li­ti­ka­ ...­Sto­ga,­ob­no­vi­ti­de­mo­graf­ske­i­agro­­­eko­nom­ske­pret­po­stav­ke­raz­vo­ja­srp­skih­ se­la­ naj­pre­či­ je­ za­da­tak­dr­ža­ve­ i­ nje­ne­ na­ci­o­nal­ne,­ eko­nom­ske­i­agrar­ne­po­li­ti­ke.O­sta­nju­u­srp­skom­se­lu­da­nas­

naj­bo­lje­ go­vo­re­ broj­ke:­ u­ Sr­bi­ji­ima­bli­zu­4.600­se­la,­a­86­od­sto­njih­be­le­ži­pad­bro­ja­sta­nov­ni­ka.­U­ nji­ma­ ima­ 260.000­ mo­ma­ka­sa­ma­ca­ i­ 100.000­ de­vo­ja­ka­ ko­ji­su­ za­ko­ra­či­li­ u­ pe­tu­ de­ce­ni­ju­ ži­vo­ta,­a­da­ni­su­za­sno­va­li­po­ro­di­ce.­U­Sr­bi­ji­u­700­se­la­ima­ma­nje­

od­ po­ 100­ sta­nov­ni­ka.­ Nji­ma­ je­po­treb­na­de­ce­ni­ja­i­po­da­osta­nu­bez­sta­nov­ni­ka!­Za­dve­de­ce­ni­je­u­Sr­bi­ji­će­ne­sta­ti­ukup­no­če­tvr­ti­na­se­la.­Oko­38­od­sto­se­o­skih­do­ma­ćin­sta­va­ da­nas­ je­ si­ro­ma­šno.­ U­srp­skim­se­li­ma­da­nas­ima­50.000­na­pu­šte­nih­ku­ća,­a­u­145.000­njih­pi­še­ ’’pri­vre­me­no­ne­na­sta­nje­no’’.­U­ Sr­bi­ji­ sva­ke­ go­di­ne­ vi­še­ umre­ne­go­što­se­ro­di­oko­34.000­sta­nov­ni­ka.­Se­ljač­ka­pen­zi­ja­u­Sr­bi­ji­je­da­nas­9.000­di­na­ra.­U­to­me­se­na­la­zi­ i­je­dan­od­uzro­ka­za­što­je­pre­ ne­ko­li­ko­ go­di­na­ od­ 778.000­ga­zdin­sta­va­bi­lo­čak­330.000­re­gi­stro­va­nih­ po­ljo­pri­vred­ni­ka,­ a­ u­ovoj­go­di­ni­ih­je­ma­nje­od­80.000­sa­ten­den­ci­jom­da­ljeg­pa­da.

Dr­žav­na­se­kre­tar­ka­u­mi­ni­star­stvu­ eko­no­mi­je­ Dra­gi­ja­na­ Ra­do­njić­–­Pe­tro­vić­je­Za­kon­­o­za­dru­ga­ma­ pri­pre­mljen­ na­ ini­ci­ja­ti­vu­za­dru­ga­ i­ za­dru­žnih­ sa­ve­za­ ka­ko­bi­ure­dio­po­slo­va­nje­za­dru­ga,­po­ve­ćao­ nji­ho­vu­ kon­ku­rent­nost­i­ pri­stup­ kre­dit­nim­ sred­stvi­ma,­po­ve­ćao­broj­za­dru­ga­ra­i­omo­gu­ćio­uklju­či­va­nje­u­za­dru­gar­stvo­ i­so­ci­jal­ni­ugro­že­nih.Dra­gi­ja­na­ Ra­do­njić­ –­ Pe­tro­vić­

iz­ra­ža­va­ ne­za­do­volj­stvo­ sta­njem­ u­za­dru­gar­stvu­i­pod­se­ća­se­da­oblast­za­dru­gar­stva­ tre­nut­no­ re­gu­li­še­ sa­dva­ za­ko­na­ –­ sa­ve­znim­ Za­ko­nom­o­za­dru­ga­ma­ iz­1996.­go­di­ne­ i­ re­pu­blič­kim­Za­ko­nom­o­za­dru­ga­ma­iz­

1989.­go­di­ne,­ što­do­vo­di­do­ ,,pre­kra­ja­nja­prav­nih­nor­mi­ i­ne­u­sa­gla­še­no­sti­ sa­ sa­vre­me­nim­ dru­štve­no­eko­nom­skim­okol­no­sti­ma’’.No­vi­za­kon­da­je­re­še­nja­za­re­gu­

li­sa­nja­ dru­štve­ne­ svo­ji­ne­ za­dru­ga­ko­ja­će­bi­ti­pre­tvo­re­na­u­za­dru­žnu­svo­ji­nu.­Ti­me­će­bi­ti­re­šen­pro­blem­sla­be­kon­ku­rent­no­sti­i­kre­dit­ne­ne­spo­sob­no­sti­za­dru­ga.U­ Sr­bi­ji­ je­ re­gi­stro­va­no­ oko­

2.800­za­dru­ga,­od­ če­ga­ su­70­od­sto­ ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge,­ omla­din­ske­za­dru­ge­15­od­sto­i­stam­be­ne­za­dru­ge­sa­ šest­od­sto.­U­za­dru­ga­ma­da­nas­ima­oko­10.000­za­po­sle­nih,­dok­je­u­nji­ma­oko­100.000­za­dru­ga­ra...

Za kon o za dru ga ma

Srp sko se lo da nas!

525. mart 2016.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Vi še od 60 kom pa ni ja u Sr bi­ji pro ce ni lo je da je va žno i pa met no otvo ri ti vra ta tr ži šta

ha lal hra ne jer je upra vo ono u sve­tu jed no od naj br že ra stu ćih i naj­per spek tiv ni jih. Da je ta ko, naj bo lje go vo re broj ke. Na ovom se tr ži štu broj ku pa ca me ri mi li jar da ma ­ mu­sli ma na u sve tu ima oko 1,8 mi li jar­di, sa sto pom na ta li te ta od 10 do 15 od sto go di šnje. Ovaj na čin is hra ne

je ste svoj stven isla mu, me đu tim, sve su mu na klo nje ni ji i mno gi dru gi ko ji vo de ra ču na o va lja no sti vla sti­te tr pe ze, jer ser ti fi ka ti ha lal pro iz­vo da zna če i kva li tet i bez bed nost, te od sko ra ni po pu la ci ja po tro ša ča ove hra ne ni je ve za na sa mo za ve­ru.

Pre ma va lid nim po da ci ma, ha­lal­tr ži šte je 2013. go di ne bi lo vred­no 1.100 mi li jar di do la ra, a oče ku­

je se da će do 2018. do sti ći 1.600 mi li jar di ame rič kih do la ra U Ha lal agen ci ji Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji ka žu da su ha lal stan dard uve le 62 fir me iz raz li či tih obla sti pro iz vod­nje i one po se du ju ha lal ser ti fi kat, me đu tim, još mno ge fir me upra vo ga uvo de. Pri met no je sve ve će in­te re so va nje do ma ćih pro iz vo đa ča za im ple men ta ci ju, na ro či to na kon us po sta vlja nja eko nom ske sa rad nje sa bli sko i stoč nim islam skim ze mlja­ma, kao što su Uje di nje ni Arap ski Emi ra ti, Ku vajt i Sa u dij ska Ara bi ja. Ha lal pro iz vo di iz Sr bi je iz vo ze se u sve ze mlje re gi o na i Evrop ske uni je, pri sut ni su i na ”sta rom“ tr ži štu u ze mlja ma Ma gre ba, a osva ja ju po­la ko i či tav Bli ski is tok, kao i osta tak sve ta.

Ne ke do ma će fir me su po sle uvo­đe nja ”ha la la“ pla sman na me đu na­rod nom tr ži štu vi še stru ko po ve ća le, ka žu u Ha lal agen ci ji. Ha lal stan dard pod ra zu me va skup pri me nje nih po­stu pa ka u pro ce su pro iz vod nje, kao i kom plet nu ka rak te ri sti ku pro iz vo­da, nje go vih sa sto ja ka i adi ti va, ko ji su u skla du sa islam skim pro pi si ma, a ko ji pro iz vod ili uslu gu či ne zdra­

vim i pri hva tlji vim za mu sli ma ne, ob ja šnja va di rek tor ser ti fi ka ci je Ha­lal agen ci je Za ki Shal taf.

­ Sva ki ha lal pro iz vod u Sr bi ji mo ra bi ti uskla đen sa va že ćim ISO, Ha sa pom, Ko dek som ali men ta ri ju­som i Do brom pro iz vo đač kom prak­som, tvr di Shal taf. Po me nu ti stan­dar di pret ho de ha lal­stan dar di za ci­ji, ko ja sa mo po o štra va kri te ri ju me u onim seg men ti ma ko ji se od no se na zah te ve ha lal­po tro ša ča, na vo­di Mu­sta­fa­Ju­suf­spa­hić, je dan od pr vih osni va ča fir mi u Sr bi ji za pri­pre mu i da va nje ha lal ser ti fi ka ta. Bit no je pod se ti ti da se ha lal sta tus sti če, ali i gu bi uko li ko se utvr di da je i jed na je di na ka ri ka u lan cu od­stu pi la od ha lal­pro pi sa. Ha lal stan­dard je, da kle, sa mo ko rak da lje od Ha sa pa, ali i svih stan dar da i aka ta

ko ji se od no se na pro iz vod nju hra­ne u Sr bi ji.

Ha lal in du stri ja će ra sti zbog eks­pan zi je mu sli man ske po pu la ci je i ve ćeg bro ja ser ti fi ko va nih pro iz vo­da ko ji su u skla du sa islam skim še­ri jat skim za ko nom. Glo bal na vred­nost ha lal in du stri je sa da iz no si 2,3 mi li jar de do la ra, sa op šti li su struč­nja ci. Ši rok spek tar ha lal pro iz vo da, od hra ne ko ja ne sa dr ži svi nje ti nu do fi nan sij skih i tu ri stič kih uslu ga, be le ži po rast, s ob zi rom na po ve ća­nje bro ja mu sli man ske po pu la ci je, pre no si agen ci ja Frans pres. Ha lal je ži vot ni stil. Ze mlje po put Ja pa na i Ju žne Ko re je pred nja če u pri hva­ta nju ha lal pro iz vo da u nji ho vim re­sto ra ni ma i ho te li ma ka ko bi pri vu­kle što vi še tu ri sta iz mu sli man skih ze ma lja. B. G.

IPARD pro gram je pro gram pred­pri stup nih fon do va Evrop ske uni je. Sred stva iz ovog pro gra ma na me­

nje na su po mo ći i osna ži va nju po ljo­pri vre de i ru ral nog raz vo ja, ka ko bi se oni pri bli ži li evrop skim stan dar di ma. Sve do 90­tih go di na, po ljo pri vre da je u na šoj ze mlji pra ti la ove tren do ve, i po ko li či na ma i po kva li te tu pro iz vod­nje. Da nas je sli ka, na ža lost dru ga­či ja, i mno go je pro ble ma ko ji pra te po ljo pri vred nu pro iz vod nju, a ne do­sta tak fi nan si ja je sva ka ko je dan od njih. O sred stvi ma ko ja se mo gu do­bi ti iz ovog pro gra ma, go vo ri di rek tor Agen ci je za ru ral ni raz voj Op šti ne Irig, Fe­dor­Pu­šić.

­ Ovim sred stvi ma se fi nan si ra­ju in ve sti ci je u fi zič ku imo vi nu po ljo­pri vred nih ga zdin sta va, in ve sti ci je u pre ra du i mar ke ting po ljo pri vred nih pro iz vo da i pro iz vo da ri bar stva, di ver­si fi ka ci ju po ljo pri vred nih ga zdin sta va i raz voj po slo va nja. Pod di ver si fi ka­ci jom se pod ra zu me va, edu ko va nje po ljo pri vred nih ga zidnsta va u sa mom me nadž men tu, ka ko bi bi ga zdin stva mo gla da po slu ju na tr ži šnim osno­va ma. IPARD pro gram je za po čeo 2014. go di ne i tra je do 2020. go di ne, a ukup na sred stva ko ja su na ras po­la ga nju, iz no se 229 mi li o na evra. Od to ga je 175 mi li o na evra obez be đe no iz Evrop ske uni je, a 54 mi li o na iz Mi ni­star stva po ljo pri vre de Re pu bli ke Sr bi­je ­ ka že Pu šić.

Na čin za do la že nje do tih sred stva je usko ve zan za Mi ni star stvo po ljo pri­vre de, pre ko Upra ve za agrar na pla ća­nja. Sva ki po ten ci jal ni ko ri snik IPARD pro gra ma, mo ra da naj pre pri lo ži svo ju pro jekt nu ide ju, i da po pu nje­ne for mu la re pre da Upra vi za agrar­na pla ća nja, gde će od re đe na ko mi si ja for mi ra na od stra ne Mi ni star stva, is­kon tro li sa ti pro je kat, a za tim pro ve ri ti pri ka za no sta nje na te re nu. Ka da je pro je kat ve ri fi ko van, sle de ći ko rak je­ste di rekt no kon ku ri sa nje za sred stva. Pu šić na gla ša va da EU is pla ću je sred­stva po ura đe nom pro jek tu i oba vlje­nom po slu.

­ Po ten ci jal ni ko ri snik, vla snik re­gi stro va nog po ljo pri vred nog ga zdin­stva, fi zič ko ili prav no li ce ko je se ba vi po ljo pri vre dom, mo ra naj pre sam da obez be di sred stva, da in ve sti ra. To mo že bi ti obje kat iz grad nje hlad nja če, iz grad nja šta le, pro iz vod nja i pre ra­da me sa i mleč nih pro iz vo da, sad nja od re đe nog voć nja ka, sve ono što je pro gra mom na me nje no za Sr bi ju. Za sred stva po treb na za ula ga nje, uko li ko ih ne ma, ko ri snik se mo že obra ti ti fon­do vi ma pri Mi ni star stvu po ljo pri vre de, ili fon do vi ma pri po kra jin skom se kre ta­ri ja tu, ili to mo že uči ni ti ne kim po sto je­ćim kre dit nim li ni ja ma ba na ka ko je po­slu ju u na šoj ze mlji. Ka da se in ve sti ci ja za vr ši, ko mi si ja iz Mi ni star stva po ljo pri­vre de, ko ja je pro du že na ru ka IPARD pro gra ma EU, iz vr ši će kon tro lu, na kon če ga se sred stva upla ću ju, u iz no su od 50 do 70 pro ce na ta, ko li ko je iz no si la vred nost in ve sti ci je.

Vr lo je bit no, sma tra Pu šić, da će se na ovaj na čin is kri sta li sa ti ko se za­i sta ba vi po ljo pri vre dom, i da u ovaj po sao ne će ula zi ti ne ko ad hok.

­ Ovim pro gra mom će se oja ča­ti se lo, ma nje sre di ne, po ljo pri vred ni pro iz vo đa či, jer će sred stva za i sta do­la zi ti u pra ve ru ke. U Op šti ni Irig smo

ne dav no odr ža li sa sta nak ko me je pri­su stvo vao po moć nik mi ni stra po ljo pri­vre de, Dra­gan­Mir­ko­vić, ko ji je za­du žen za ru ral ni raz voj u Mi ni star stvu po ljo pri vre de Re pu bli ke Sr bi je. Tom pri li kom je pre zen to van IPARD pro­gram, i nje gov fi nan sij ski plan. Po zva li smo dva de se tak po ljo pri vred ni ka ko ji se du ži niz go di na, na kva li te tan na čin, ba ve po ljo pri vred nom pro iz vod njom. Bi li su pri sut ni i vo ća ri, ra ta ri, sto ča ri, za pra vo pro iz vo đa či iz svih seg men ta po ljo pri vre de. Nji ho ve re ak ci je su bi le iz u zet no po zi tiv ne, i za jed nič ki stav je bio da je ovaj pro gram je dan od kva­li tet nih na či na ka ko mo že da se raz vi­ja po ljo pri vre da. To je bio pr vi u ni zu sa sta na ka, a sa da sle de sa stan ci ko je će mo or ga ni zo va ti po Me snim za jed ni­ca ma, ka ko bi Agen ci ja za ru ral ni raz­voj pre zen to va la ovaj pro gram, a po­ku ša će mo da na nji ma po no vo pri su­stvu je i po moć nik mi ni stra Mar ko vić, i da ti me na što kva li tet ni ji i sa dr žaj ni ji na čin po ljo pri vre di ke upo zna mo i upu­ti mo na IPARD pro gram.

Mi ni star stvo po ljo pri vre de je kre­nu lo u pro gram za po šlja va nja po ljo­pri vre de nih in že nje ra u Upra vu za agrar na pla ća nja, ko ji će pro ći obu ku i edu ka ci ju za spro vo đe nje IPARD pro­gra ma. Nji hov po sao bi će da pri ma ju pred me te i zah te ve, i vr še kon tro lu na te re nu, kao pr vi ste pen kon tro le ra da. Osim pred sta vlja nja i uklju či va nja po­ljo pri vred nih pro iz vo đa ča za ko ri šće­nje sred stva IPARD pro gra ma, Lo kal­na sa mo u pra va u Iri gu će, kao i u dru­gim me sti ma, fi nan si ra ti u od re đe nom seg men tu ka mat nu sto pu ba na ka ko je da ju krat ko roč ne po ljo pri vred ne kre­di te. Pro šle go di ne je op šti na fi nan si­ra la 10 pro ce na ta ka ma te.

­ Mno go zna či sva ki di nar. Ban ke po slu ju na eko nom skom i tr ži šnom prin ci pu, i na osno vu to ga ima ju svo je ka mat ne sto pe. Ta mo gde je ka ma ta bi la 15 po sto, na šim uče šćem, po ljo­pri vred ni ku je osta lo da pla ća 5 po sto. Bu džet Op šti ne Irig ni je ve lik, ali opet gle da mo da iz dvo ji mo sred stva, ta ko da će mo i ove go di ne fi nan si ra ti ka­

ma te za ove kre di te. Pre pet­šest go­di na po kre nu li smo i pro je kat do de le ste o nih ju ni ca, i po de li li smo 250 ju­ni ca. Taj pro je kat i da lje tra je, re a li­zo va će se do 2017. go di ne. Ko ri sni ci ima ju ugo vo re ne oba ve ze i sva ko te le ko je se ote li, žen sko te le, pro sle đu je­mo da lje. Na taj na čin po ku ša va mo da na te ri to ri ji op šti ne Irig, raz vi je mo i po mog ne mo sto čar stvo – is ti če Pu šić.

No vi Za kon o po ljo pri vred nom ze­mlji štu, pru ža mo guć nost da se po ljo­pri vred no ze mlji šte u dr žav noj svo ji ni, ko je ni je bi lo iz da to naj ma nje po sled­nje tri agro­eko nom ske go di ne, i ni je bi lo pred met ko ri šće nja jav nim nad­me ta njem, mo že da ti na ko ri šće nje za po ljo pri vred nu pro iz vod nju fi zič kim i prav nim li ci ma, upi sa nim u re gi star po ljo pri vred nih ga zdin sta va, i na la ze se u ak tiv nom sta tu su na pe riod od 5 go di na. Uko li ko se po ten ci jal ni ko­ri snik ba vi vo ćar stvom, vi no gra dar­stvom, ili sto čar stvom, pe riod ko ri šće­nja ze mlji šta mo že da se pro du ži i na vi še od 5 go di na. Ova kvog ze mlji šta, na te ri to ri ji Op šti ne Irig, ima na po vr­ši ni od pre ko 100 hek ta ra.

Di rek tor Agen ci je za ru ral ni raz­voj Fe dor Pu šić, iz no si da će se sve te ma le par ce le, une ti u plan iz da va nja u za kup, i po nu di ti ove go di ne pro iz­vo đa či ma.

­ In te re so va nje kod lju di po sto ji. One ra ni je ni su bi le iz da va ne na jav­nom nad me ta nju, sa mo iz raz lo ga što

je ce na bi la iz u zet no vi so ka. Ove par­ce le, ko je su ma nje i ra štr ka ne po či­ta voj te ri to ri ji, bi le su istom ran gu sa dru gim ve li kim par ce la ma. Ta ce na je bi la vi so ka u od no su na kva li tet ze mlji­šta, ve li či nu, i sam pri laz par ce li. Cilj nam je da ko mi si ja, ko ju će for mi ra ti lo kal na sa mo u pra va, od re di mi ni mal­nu za kon sku ce nu za ove par ce le, i da nam to ze mlji šte vi še ne sto ji za pu šte­no. Par ce le bi se iz da va le iri škim po­ljo pri vred ni ci ma ko ji za to is pu nja va ju uslo ve, i ko ji će ze mlji šte pri ve sti svo­joj na me ni. U pi ta nju su tr sti ci, sta ri pa šnja ci, pa šnja ci ko ji se ne ko ri ste u svr hu is pa še sto ke, za ko ju bi se tra ži­la sa gla snost Mi ni star stva za pro me nu na me na ze mlji šta – ka že Pu šić.­ Ovim po te zom upo sli la bi se po sto je ća ga­zdin stva, po mo glo po ljo pri vred ni ci ma da na lak ši na čin do đu do od re đe nog ze mlji šta, i pri ve lo kul tu ri ze mlji šte ko je go di na ma sto ji za pu šte no i neo­bra đe no. Lo kal na sa mo u pra va bi ta ko po ve ća la kvo tu ob ra di vog ze mlji šta, a sa dru ge stra ne ir ški po ljo pri vred­ni ci bi mo gli da pro ši re pro iz vod nju u po je di nim gra na ma. Na ša ga zdin stva su usit nje na. Na te ri to ri ji Op šti ne Irig, ne ma ve li kih po se da, i sva ko par če ze mlje je vr lo bit no.

Pu šić na vo di da će se ova pro ce­du ra spro ve sti do ju na me se ca ove go di ne, i da bi ta da ovo ze mlji šte bi lo po nu đe no po ljo pri vred nim pro iz vo đa­či ma u Iri gu.­ M.­Nin­ko­vić

IRIG­•­IPARD­PRO­GRAM­I­KA­KO­GA­KO­RI­STI­TI

Sred stva EU za raz voj po ljo pri vre de i se laU­Op­šti­ni­Irig­smo­ne­dav­no­odr­ža­li­sa­sta­nak­ko­me­je­pri­su­stvo­vao­po­moć­nik­mi­ni­stra­po­ljo­pri­vre­de,­Dra­gan­Mir­ko­vić,­ko­ji­je­za­du­žen­za­ru­ral­ni­raz­voj­u­Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je.­Tom­pri­li­kom­je­pre­zen­to­van­IPARD­pro­gram,­i­nje­gov­fi­nan­sij­ski­plan,­ka­že­di­rek­tor­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­Op­šti­ne­Irig,­Fe­dor­Pu­šić

Lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va­će­fi­nan­si­ra­ti­od­re­đe­ni­pro­ce­nat­ka­ma­te­na­krat­ko­roč­ne­po­ljo­pri­vred­ne­kre­di­te

Fe­dor­Pu­šić

TR­ŽI­ŠTE­HA­LAL­HRA­NE

Na­čin­is­hra­ne­svoj­stven­isla­muGlo­bal­na­vred­nost­ha­lal­in­du­stri­je­sa­da­iz­no­si­2,3­mi­li­jar­de­do­la­ra.­Vi­še­od­60­kom­pa­ni­ja­u­Sr­bi­ji­pro­ce­nju­ju­da­je­vred­no­i­pa­met­no­otvo­ri­ti­vra­ta­tr­ži­šta

Ne­ke­ze­mlje­pred­nja­če­u­pri­hva­ta­nju­ha­lal­pro­iz­vo­da­ka­ko­bi­pri­vu­kle­što­vi­še­tu­ri­sta­iz­mu­sli­man­skih­ze­ma­lja

Glo­bal­na­vred­nost­ha­lal­in­du­stri­je­sa­da­iz­no­si­2,3­mi­li­jar­de­do­la­ra

6 25. mart 2016.

ZA BO RA VLJE NA PRO IZ VOD NJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ne ka da šnja Ju gos sla vi je je de­ce­ni­ja­ma­ pla­ća­la­ da­nak­tr­ča­nju­ za­ ra­znim­ svet­skim­

tren­do­vi­ma,­ ali­ ce­na­ mo­der­ni­za­ci­je­ uvo­đe­njem­ ma­sov­ne­ pro­iz­vod­nje­sin­ti­tič­kih­vla­ka­na­pri­pa­da­re­du­naj­sku­pljih­ pro­ma­ša­ja­ ne­ka­da­šnje­SFRJ!­Zbog­sin­te­ti­ke­(či­taj­mo­no­po­la­naft­ne­in­du­stri­je)­iz­Ju­go­sla­vi­je­je­pro­te­ra­na­ši­rom­sve­ta­ce­nje­na­svi­le­na­bu­ba,­a­nje­na­bilj­ka­hra­ni­telj­ka­be­li­dud­je­is­kr­čen.­Na­po­me­ni­mo­sa mo da je pred Dru gi svet ski rat u Ju­go­sla­vi­ji­bi­lo­vi­še­od­dva­i­po­mi­li­o na sta ba la be log du da, a da da nas ne­ma­ni­ne­ko­li­ko­hi­lja­da!­

Naj vi še du do va bi lo je i osta lo u­ Voj­vo­di­ni.­ Za­šti­ti­li­ su­ ga­ lju­bi­te­lji­du­do­va­če,­ili,­pak­da­se­na­đe­tu­i­ ta­mo,­ za­ svi­nje­ i­ ži­vi­nu.­ Naj­vi­še­ih­ima­po­red­pre­o­sta­lih­sa­la­ša.­Za­to du do vi u Voj vo di ni da nas mo gu da­po­slu­že­kao­si­ro­vi­na­za­po­čet­nu­pro­iz­vod­nju,­ svi­le­nih­ bu­ba­ dok­ ne­stig­nu­ no­vi­ za­sa­di­ za­ ob­u­ča­va­nje­gra­đan­stva­ko­je­ho­će­da­ga­ji­du­do­ve­i­svi­le­ne­bu­be.­Ne­ko­li­ko­de­se­ti­na­naj­sta­ri­jih­du­do­va­na­la­zi­se­u­oko­li ni Ko vi lja, u ko me su pre ne ko li ko go di na po kre nu li i go di šnju ak ci ju „Pa ra stos du du’’ ka da se sa ku plja ju plo­do­vi­sa­ovog­dr­ve­ta­i­pe­če­ra­ki­ja­du­dov­ča.­Ta­ra­ki­ja­du­do­va­ča­ko­aj­se­sve­do­ne­dav­no­je­di­no­slu­ži­la­u­ka­fa­ni­na­„Kraj­sve­ta’’,­ko­ja­se­na­la­zi­la­na­Ar­ka­nju­ iza­Ko­vi­lja...­Me­dju­tim,­vra­ća­njem­ imo­vi­ne­ cr­kva­ma,­ po­po­vi­su­od­u­či­li­da­ne­će­da­ima­ju­tu­ka­fa­nu­sa­tra­di­ci­jom...­Sru­še­na­je­i­ne ma vi še kra ja sve ta!

Re for me uni šti le du do ve

Uni šta va nje du do va i po mor svi­le­nih­bu­ba­ zbi­li­ su­ se­u­Sr­bi­ji­ u­vre­me­ne­kih­„za­o­kre­ta’’­u­pri­vre­đi­va­nju,­ ima­ to­me­vi­še­od­ če­ti­ri­ de­ce­ni­je.­Sve­što­je­bi­lo­pri­rod­no,­tre­ba­lo­je­za­me­ni­ti­ve­štač­kim­jer­tra­ži­ma­nje­ra­da.­Ta­ko­su­u­tek­sti­lu­pod­udar, sem svi le, do šli još i vu na, lan, pa­muk­ i­ ku­de­lja.­ U­ slu­ča­ju­ vu­ne­stra­da­lo­ je­ i­ ov­čar­stvo,­ kao­ nje­na­bi­o­lo­ška­ i­ ma­te­ri­jal­na­ osno­va.­ Jer,­od­ne­ka­da­šnjeg­sta­da­od­bli­zu­pet­mi­li­o­na­ova­ca­u­Sr­bi­ji­je­osta­lo­sve­

ga­ 1,5­mi­li­o­na­ gr­la­ (2000.­ go­di­ne­je­u­Sr­bi­ji­ bi­lo­1,6­mi­li­o­na­ova­ca).­Uni­šte­no­je­ sta­do,­ a­ ni­ko­ ne­će­ od­vla sni ka ove sto ke da ku pu je vu nu ko­ja­se­ba­ca...­Gre­šku­uči­nje­nu­tih­še­zde­se­tih­go­di­na­pro­šlog­ve­ka­tre­ba sad is pra vi ti u na red noj de ce ni ji, ka­da­je­po­kre­nu­ta­ide­ja­oži­vlja­va­nje­sto­čar­stva,­a­tu­spa­da­i­za­po­vra­tak­svi­le­ne­bu­be.­Za­to­je­po­treb­no­pr­vo­po­če­ti­sa­di­ti­du­do­ve­po­Sr­bi­ji!Ka­da­ je­reč­o­svi­le­nim­bu­ba­ma,­

tre­ba­ re­ći­ da­ smo­ u­ pro­iz­vod­nji­,,kra­lji­ce’’­ tka­ni­na,­ka­ko­svi­lu­zo­vu­u sve tu, pre Dru gog svetskgo ra ta, bi­li­na­pe­tom­me­stu­u­sve­tu!­U­Ju­go sla vi ji, a po naj vi še u Sr bi ji, gde be li dud do bro uspe va, ima mno go ži­vih­ pro­iz­vo­đa­ča­ ko­ko­na,­ okru­glih­po ste lja svi le ne bu be u ko ji ma se ona­ pre­tva­ra­ iz­ gu­se­ni­ce­ u­ lut­ku,­šti­te­ći­se­be­spo­lja­i­iz­nu­tra­svi­le­nim­ni­ti­ma.­Svi­la­re­u­Sr­bi­ji­su­br­zo­ple­to­uki­

nu­te­še­zde­se­tih­go­di­na­pro­šlog­ve­ka,­a­sku­pe­ma­ši­ne­uni­šte­ne.­Sin­te­ti­ka­se­pro­bi­ja­la­na­ tr­ži­šte­ raz­vi­ja­ju­ći­naft­nu­in­du­stri­ju­i­po­ve­ća­va­ju­ći­po­tr­o­šnju­naf­te­ kao­ zna­čaj­ne­ si­ro­vi­ne­za­nje­nu­pro­iz­vod­nju.­Ka­ko­to­

obič­no­ bi­va­ sa­ ogra­ni­če­nim­ re­sur­si­ma,­kao­što­ je­naf­ta­ (či­ji­ se­kraj­na­ja­vlju­je­ oko­ 2050.­ go­di­ne­ ovog­ve­ka!)­ce­na­pro­iz­vod­nje­bi­la­je­sve­sku­plja,­a­po­sle­di­ce­sin­te­ti­ke­sve­vi­dlji­vi­je,­od­eko­lo­ških­do­zdrav­stve­nih.­,,Ne­po­sred­no­ pre­ sank­ci­ja­ za­

SFRJ­1992.­go­di­ne,­u­ta­da­šnjoj­Pri­vred noj ko mo ri Ju go sla vi je, bio je ura­đen­ i­ pro­je­kat­ za­ oži­vlja­va­nje­uz­go­ja­svi­le­ne­bu­be.­Ko­or­di­na­tor­je­tre­bao­ da­ bu­de­ In­sti­tut­ za­ šu­mar­stvo­ u­ Be­o­gra­du.­ Sve­ je­ bi­lo­ le­po­za­pi­sa­no,­ ka­ko­ ova­ ma­ju­šna­ ži­vo­ti­nja­ ži­vi­ is­klju­či­vo­ od­ li­sta­ be­log­du da, šta tre ba ra di ti da bi se pr vo ob­no­vi­li­za­sa­di­ove­bilj­ke­hra­ni­telj­ke.­Do­šlo­je­do­ras­pa­da­SFRJ­pa­su­ti­ pla­no­vi­ osta­li­ u­ fi­o­ka­ma.­ Sva­kih­ne ko li ko go di na, pa evo i sad, se ja­vlja­ju­ide­je­o­ob­no­vi­ga­je­nja­svi­le­ne­bu­be,­za­šta­je­pret­hod­no­nu­žno­ob­no­vi­ti­za­sa­de­du­da,­ali­uvek­na­i­đe­ne­ka­kri­za­pa­to­ode­u­dru­gi­plan’’,­na­vo­di­se­kre­tar­Udru­že­nja­za­po­ljo­pri­vre­du­ i­ pre­hram­be­nu­ in­du­stri­ju­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je­Mi­lan­Pro­stran.Is­tra­ži­va­nja­ po­ka­zu­ju­ da­ smo­ i­

pre­ če­ti­ri­ de­ce­ni­je­ u­ ta­da­šnjoj­ Ju­go sla vi ji ima li 2,6 mi li o na du do va, po naj vi še na pro sto ri ma Sr bi je, a da­nas­ je­ to­ go­to­vo­ za­ne­mar­lji­vo.­U­ zlat­no­ do­ba­ svi­lar­stva,­ du­do­vi­su­ se­naj­vi­še­ga­ji­li­ u­Po­sa­vi­ni,­ Po­mo ra vlju, i Po var dar ju i, a svi le na bu ba se ga ji la, u Voj vo di ni, Sr bi ji, na­Ko­so­vu­i­Me­to­hi­ji...­Čak­su­i­me­sta do bi ja la ime na po svi li pri me ri

su Svi lo je vo u Voj vo di ni, Svi laj nac u­Sr­bi­ji...­ Pre­ dve­de­ce­ni­je­ bi­lo­ se­kre­nu­lo­u­no­vu­sad­nju­­be­lih­du­do­va i ob no vu ga je nja svi le ne bu be, ali su­to­ome­le­sank­ci­je­1992.­go­di­ne.­Bi­lo­je­tad­čak­i­uve­ze­no­11­hi­bri­da­du­da­iz­Ru­si­je,­a­ne­što­je­sti­glo­i­iz­Bu­gar­ske,­kao­i­iz­Ja­pa­na.­Tre­ba­re­ći­da­su­na­uč­ni­ci­od­mah,­a­to­je­bi­lo­pre­uvo­đe­nja­sank­ci­ja­za­SFRJ,­bi­li­po­če­li­da­or­ga­ni­zu­ju­ob­no­vu­za­sa­da­be­lih­ du­do­va­ u­ Sr­bi­ji.­ Da­nas­ be­lih­du do va naj vi še ima u Voj vo di ni i to u­oko­li­ni­Vr­šca.

Bi li za in te re so va ni i Ja pan ci

Svi­le­na­ bu­ba­ je­ pra­va­ do­ma­ća­ži­vo­ti­nja.­Bez­po­mo­ći­čo­ve­ka­ne­bi­mo­gla­da­op­sta­ne­u­pri­ro­di.­Ima­pet­sta­di­ju­ma­raz­vo­ja.­Od­ja­je­ta­se­pre­tva­ra­ u­ lep­ti­ra­ ko­ji­ ob­na­vlja­ ge­ne­ra­ci­ju.­ Ja­je­ je­ve­li­či­ne­zr­na­ma­ka­ i­od nje ga se stva ra gu se ni ca ko ja je u­po­čet­ku­te­ška­0,4­mi­li­gra­ma.­Na­kra­ju­svog­raz­vo­ja­gu­se­ni­ca­je­du­gač­ka­osam­do­de­vet­san­ti­me­ta­ra­i­svo­ju­du­ži­nu­je­po­ve­ća­la­za­10.000­pu­ta!­Upra­vo­zbog­to­li­kog­uve­ća­nja­te­le­sne­te­ži­ne­svi­le­na­bu­ba­je­fe­no­men.­ Pre­pra­vlje­na­ u­ ko­ko­na,­ ona­je­te­ška­tri­i­po­do­če­ti­ri­gra­ma.­Za­raz­voj­gu­se­ni­ce­po­treb­ni­su­i­od­re­đe­ni­uslo­vi.­U­pr­vom­re­du­tem­pe­ra­tu­ra­od­23­do­27­ste­pe­ni,­a­va­zduh­mo­ra­bi­ti­vla­žan­od­60­do­90­od­sto,­za­tim­ re­gu­li­sa­na­ sve­tlost­ i­ si­stem­pro­ve­tra­va­nja.Gu­se­ni­ca­ svo­je­ raz­vi­će­ od­ ja­je­

ta­ do­ lep­ti­ra­ za­vr­ša­va­ za­ 28­ ili­ 29­da­na.­ Po­sle­ to­ga­ iz­gra­đu­je­ ko­kon­svi­le.­Ra­di­ga­tri­da­na,­ali­ je­sa­mo­pr­vih­ne­ko­li­ko­sa­ti­vi­dlji­vo­jer­i­se­be ob mo ta va svi lom pa je ko ko na čvr­sta.­ Gu­se­ni­ca­ unu­tar­ ko­ko­na,­za­pra­vo,­ pra­vi­ po­ste­lju­ i­ pre­o­bra­zi­se­u­lut­ku.­U­sva­kom­ko­ko­nu­je­nit­svi­le­du­ga­1.200­do­2.000­me­ta­ra.­Ko­ko­ni­ se­ od­mo­ta­va­ju­ u­ fa­bri­ka­ma, na spe ci jal nim ma ši na ma ko je se­ zo­vu­ „fi­lan­de“.­ Na­ža­lost­ ta­kvih­ma ši na da nas go to vo da ne ma ni u

mu­ze­ji­ma!­U­Sr­bi­ji­su­ko­ko­ni­od­mo­ta­va­ni­ i­ruč­no.­Da­bi­se­svi­le­na­nit­od­mo­ta­la,­od­no­sno­da­bi­le­pak­po­pu stio, ko ko ni su mo ra li naj pre da se po to pe u vre lu vo du, a po tom se pre sli com odva ja la nit, a da se ne bi­ po­no­vo­ le­pi­le,­ obič­no­ su­ ko­ko­ni­(ma­lo­ od­mo­ta­ni)­ sta­vlja­ni­ u­ ku­ku­ru­zno­bra­šno­ili­pe­sak.­Po­no­vo­ob­no­vi­ti­ovu­pro­iz­vod­nju­ni­je­ni­ma­lo­jed no stav no, jer naj pre tre ba uve sti sku­pe­ma­ši­ne,­a­naj­bo­lji­pro­iz­vo­đa­či­ma­ši­na­su­Ja­pan­ci.­Da­bi­se­po­če­la­pre­ra­da,­po­treb­no­je­naj­ma­nje­pet­na est ma ši na ko je sta ju oko de set mi­li­o­na­do­la­ra,­a­za­to­je­po­treb­no­da­ima­mo­i­200­to­na­ko­ko­na­sprem­nih­za­pre­ra­du.­U­raz­go­vo­ru­ko­ji­je­vo­đen­sa­Ja­pan­ci­ma­za­ob­no­vu­ove­pro­iz­vod­nje,­oni­su­po­ka­za­li­in­te­re­so­va­nje­za­ovu­de­lat­nost,­da­u­nju­ula­žu,­pa­čak,­i­da­kre­di­ti­ra­nju­pro­iz­vod­nju.­Me­đu­tim,­to­su­za­u­sta­vi­li­ra­to­vi­na­pod­ruč­ju­ne­ka­da­šnje­SFRJ,­a po sled nju ak ci ju i bom bar do va nje 1999.­go­di­ne.­Do­šlo­je­vre­me­ob­no­ve­ze­mlje,­pa­ i­ove­pro­iz­vod­nje.­U­Sr­bi­ji­su­je­uvek­za­u­sta­vlja­le­no­ve,­pre­če­ re­for­me­ za­ pre­ži­vlja­va­nje,­ a­Ja­pan­ce­je­sad­za­u­sta­vio­ze­mljo­tres­i­ cu­na­mi­ da­ bi­ ulo­ži­li­ no­vac­ u­ ovu­pro­iz­vod­nju­u­Sr­bi­ji.

Is pla ti va pro iz vod nja

I­sad­se­pri­ča­da­je­svi­le­na­bu­ba,­ne­ka­da­do­pun­ski­pri­hod­mno­gih­do­ma­ćin­sa­va,­bu­kval­no­pro­te­ra­na­pre­po­la­ve­ka.­Za­tvo­re­ne­su­svi­la­re,­du­do­vi­bez­ko­jih­ne­mo­že­da­se­uz­ga­ja­ova­bu­ba­su­po­se­če­ni,a­oni­ret­ki­ko­ji­su­još­op­sta­li­su,­u­ne­kim­slu­ča­ej­vi­am­sta­vlje­ni­pod­za­šti­tiu­dr­ža­ve.Sve­to­se­de­si­lo­sa­svim­neo­prav­

da­no,­a­po­vra­tak­će­bi­ti­mno­go­spo­ri­ti­ji­i­te­ži,­ali­sa­da­se­na­nje­ga­če­ka­već­po­la­ve­ka!­Po­vra­tak­du­do­vi­ma­ i­ga­je­nju­ svi­le­ne­ bu­be,­ već­ ne­ko­li­ko­pu­ta­se­po­kre­ta­lo­u­Vr­šcu­i­oko­li­ni.­U­ovom­me­stu­za­to,­đto­su­se­u­nje­go­vo­jo­ko­li­ni­ du­do­vi­ naj­dr­že­ i­ za­dr­ža­li.­Raz­lo­ga­je­bi­lo­vi­še,­pre­svih,­što­bi­se­ zna­nje­ pre­ne­lo­mla­dim­ struč­nja­

BE LI DU DO VI

Po vra tak svi le ne bu beJu go sla vi ja je pred Dru gi svet ski rat bi la pe ta si la u sve tu po pro iz vod nji svi le, a on da je pred nost da ta naf ti i sin te ti ci ko ja se od nje pra vi. Du do vi su po se če ni, sku pe ma ši ne uni šte ne i su ro vo uga še na in du strij ska gra na od ko je je bi lo sa mo ko ri sti

Pi še: Bra ni slav Gu lan

Svi la ima ši ro ku pri me nu i u in­du­stri­ji,­ ma­da­ je­ naj­če­šće­ ve­zu­je­mo­za­kon­fek­ci­ju.­Po­zna­to­je­da­su­svi­le­na­si­ta­ne­za­men­lji­va­za­ode­la­ko­smo­na­u­ta.­To­ode­lo­se­iz­ra­đu­je­pre­ma­ob­li­ku­nji­ho­vog­te­la.­Ka­ko­je­svi­le­ni­ko­nac­40­pu­ta­ras­te­glji­vi­ji­od­pu­ca­nja­od­dru­gih­ma te ri ja la, svi le na nit se ko ri sti i­ kao­uže­za­kap­su­le­ iz­ sve­mi­ra.­

Pri­ča­se­da­su­u­uže­tu­ru­ske­kap­su­le­ko­ja­je­pa­la­iz­ko­smo­sa­pro­na­đe­ni­ de­lo­vi­ ve­štač­ke­ma­te­ri­je,­što­je­bio­uzrok­pu­ca­nja.­Uže­su,­na­i­me­pra­vi­li­ Ja­pan­ci,­ne­zna­ju­ći­za­nje­go­vu­na­me­nu,­pa­su­za­jed­no­ sa­ svi­lom­ uple­li­ i­ dru­gu­ma­te­ri­ju.­Da­bi­se­pro­iz­veo­ki­lo­gram­svi­le­po­treb­no­je­da­to­ra­di­5.000­svi­le­nih­bu­ba!

Svi la i ko smo na u ti

Svi lar stvo je i u Sr bi ji bi lo jed na od naj sta ri jih de lat no sti u se o skim do ma ćin stvi ma

Po ljo pri vred na ško la u Vr šcu na­la­zi­ se­ na­ te­me­lji­ma­ ne­ka­da­šnje­ svi­la­re,­osno­va­ne­ još­1921.­go­di­ne.­Me­dju­tim,­ka­da­ je­za­ne­ma­re­na­ ova­ pro­iz­vod­nja­ svi­la­ra­

je­ mo­ra­la­ bi­ti­ za­tvo­re­na,­ pa­ je­na­tom­me­stu­otvo­re­na­po­ljo­pri­ved­na­ško­la.­Krug­svi­lom­se­ta­ko,­ka­da­je­u­pi­ta­nju­ova­ško­la­–­za­tvo­rio.

„Put svi le“ Vr šac – Be la Cr kva

Na te me lji ma svi la re

Sta ri dud u Srem skim Kar lov ci ma

ci­ma­ko­ji­ će­ga­u­ svom­po­slu­mo­ći­pre­no­si­ti­da­lje,­ai­što­je,­za­ču­do­i­za­hva­lju­ju­ći­za­šti­ti­dr­ža­ve,­u­vr­šač­kom­kra­ju­dud­op­stao.­Ima­onih­ko­ji­pam­te­ da­ su­ de­ve­de­se­tih­ go­di­na­pro­šlog­ve­ka­dja­ci­u­sred­njoj­po­ljo­pri­vren­doj­ško­li­u­Vr­šcu­„Mi­loš­Po­pov­Kli­ma’’­uz­ga­ja­li­ svi­le­ne­bu­be.­Hra­ni­li­ su­ ih­na­dr­vo­re­du­du­do­va­na­pu­tu­od­Vr­šca­ka­Be­loj­Cr­kvi­du­gom­17,5­ki­lo­me­ta­ra­i­duž­pu­ta­Vr­šac­­­Pa­vliš.Auto­ru­ovih­ re­do­va­u­ to­vre­me,­

da­kle­pre­dve­i­po­de­ce­ni­je­ta­da­šnji­po­moć­nik­ di­rek­to­ra­ po­ljo­pri­vred­ne­ško­le­ Dra­go­slav­ Va­ri­čak,­ iz­me­dju­osta­log­ je­re­kao:­„Pve­go­di­ne­smo­uze­li­de­set­le­ga­la,­a­sva­ko­je­imao­oko­ 20.000­ gu­se­ni­ca.­ Do­bi­li­ smo­lar­ve,­tek­is­pi­lje­ne­iz­ja­la.­Pro­iz­vod­nju­smo­or­ga­ni­zo­va­li­u­uči­o­ni­ca­ma­ma­tu­ra­na­ta­za­ko­je­se­na­sta­va­ra­ni­je­ za­vr­ša­va.­ Me­dju­tim,­ ka­ko­ su­gu­se­ni­ce­ra­sle,­mo­ra­li­smo­da­za­u­zme­mo­i­fi­sku­tur­nu­sa­lu.­Uče­ni­ci­su­ra­di­li­sav­po­sao.­O­hra­nje­nu­i­kla­si­ra­nju­bri­nu­le­su,­uglav­nom,­de­voj­či­ce,­dok­su­de­ča­ci­bi­li­za­du­že­ni­za­bra­nje­ li­šća­ na­ du­do­vi­ma.­ U­ ra­noj­fa­zi­raz­vo­ja­gu­se­ni­ce,­li­sto­vi­se­mo­ra­ju­sec­ka­ti,­dok­u­ka­sni­jim­fa­za­ma,­to­ni­je­po­treb­no,­ čak­se­ li­šće­be­re­sa­ ta­njim­ gran­či­ca­ma.­ Pro­iz­vod­nja­tra­je­me­sec­i­po­da­na.­In­te­re­sant­no­je­ da­ se­ gu­se­ni­ca­ u­ svom­ raz­vo­ju­pet­pu­ta­pre­svla­či.­Sva­ka­je­sve­ve­ća,­ a­ po­treb­no­ joj­ je­ i­ vi­še­ hra­ne.­Za­jed­no­le­glo­do­volj­no­je­oko­370­ki­lo­gra­ma­li­šća­dnev­no,­u­pe­toj­fa­zi,­ka­da­su­du­gač­ke­od­pet­do­osam­san­ti­me­ta­ra,­ na­vo­dio­ je­ Va­ri­čak­ i­za­tim­ do­da­vao:­ „Šest­ uče­ni­ca­ je­

de­žu­ra­lo,­tri­pre­pod­ne­i­tro­je­po­sle­pod­ne,­dok­je­li­šće­bra­lo­sva­ki­dan,­pa­ i­ su­bo­tom­ i­ne­de­ljom­od­20­do­25­ uče­ni­ka.­ To­ je­ pri­lič­no­ na­po­ran­po­sao.­Sta­bla­su­vi­so­ka­ i­za­he­va­ju­pri­lič­no­ume­šno­sti.­Ali,­po­sao­se­is­pla­tio.­No,­mi­smo­ga­pre­te­žno­ra­di­li­iz­dru­gih­raz­lo­ga.­Pre­sve­ga,­zbog­na­de­da­će­ova­pro­iz­vod­nja­po­no­vo­da­za­ži­vi­u­Voj­vo­di­ni­i­da­na­ši­uče­ni­ci­u­to­me­stek­nu­is­ku­stvo’’.Po­ za­vr­šet­ku­ pe­te­ fa­ze,­ pri­čao­

mi­je­Va­ri­čak,­gu­se­ni­ca­poč­ne­da­se­umo­ta­va.­Ta­da­se­pra­ve­„ko­ko­ni’’­ i­u­ovoj­fa­zi­gu­se­ni­ca­ne­je­de.­U­ro­ku­ od­ pet­ do­ de­set­ da­na­ se­ za­vr­ši­ča­u­re­nje­i­ta­da­sle­di­sa­ku­plja­nje­i­ kla­si­fi­ka­ci­ja.­ Sle­de­ća­ fa­za­ je­ bi­la­gu­še­nje­ča­u­ra,­što­se­ra­di­u­su­šni­ca­ma.­ ­ Po­ jed­nom­ le­glu­ učen­ci­ su­ta­da­ us­pe­li­ da­ do­bi­ju­ oko­ 15­ ki­lo­gra­ma­ko­ko­na,­što­i­ni­je­mno­go,­jer­je­to­bio­ama­ter­ski­rad.­Smet­nju­su­če­sto­pra­vi­le­i­ki­še­jer­gu­se­ni­ce­ne­mo­gu­da­je­du­mo­kar­list,­a­u­ško­li­u­Vr­šcu­ni­je­bi­lo­uslo­va­da­se­on­su­ši.­Ina­če,­ po­sle­ su­še­nja­ ča­u­re­ su­ bi­le­pre­da­te­ be­o­grad­skom­ In­sti­tu­tu­ za­šu­mar­stvo­i­eko­lo­gi­ju.­Upra­vo­zbog­ne­do­stat­ka­pro­sto­

ra­ i­ ve­li­kog­ po­sla­ oko­ ber­be­ li­šća,­1990.­go­di­ne­­je­bi­lo­uze­to­šest­le­ga­la,­a­to­li­ko­i­go­di­nu­da­na­ka­sni­je.­Dve­go­di­ne­uza­stop­no­ta­da,­pre­dve­i­po­de­ce­ni­je,­o­bu­ba­ma­su­bri­nu­le­ta­da­šnje­uče­ni­ce­Ra­to­mir­ka­Kne­že­vić,­Ta­nja­Ba­kić,­Ta­nja­Štr­bac­i­Da­ni­je­la­Pre­dra­gov.­Ta­da­šnji­ di­rek­tor­ po­ljo­pri­ved­ne­

ško­le­ u­ Vr­šcu­ Og­njen­ Pri­ba­ko­vić­ je­pla­ni­rao­da­ se­ ­ pro­ši­ri­ plan­ta­ža­du­

do­va­na­škol­skom­ima­nju,­ka­ko­bi­se­obez­be­di­lo­vi­še­hra­ne­za­du­do­ve.­Pri­pre­ma­no­ je­10.000­sad­ni­ca,­deo­za­sop­stve­ne­po­tre­be,­deo­za­pro­da­ju...­Ni­je­bi­lo­ši­re­po­dr­ške,­pa­se­u­vr­šač­koj­po­ljo­pri­vren­doj­ško­li­vi­še­ne­pro­iz­vo­di­si­ro­vi­na­za­pro­iz­vod­nju­svi­le...Ono­što­­nas­u­Sr­bi­ji,­po­sle­dve­

i­ po­ de­ce­ni­je­ po­no­vo­ te­ra­ na­ vra­ća­nje­ ovoj­ pro­iz­vod­nji,­ je­ tra­di­ci­ja,­ nje­na­ is­pla­ti­vost­ i­ upo­šlja­va­nje­rad­ni­ka.­ Uz­go­jem­ bu­be­ bi­li­ bi­ po­pu­nje­ni­ i­mno­go­broj­ni­ ne­na­men­ski­gra­đe­ni­ po­go­ni.­ Po­red­ to­ga­ mo­že­se­pro­iz­vo­di­ti­i­za­iz­voz.­Ko­ko­ni­ko­ji­ne­is­pu­nja­va­ju­teh­nič­ke­uslo­ve­ne­će­osta­ti­ne­u­po­tre­blji­vi­jer­kao­či­ste­be­lan­če­vi­ne­ ve­o­ma­ su­ po­god­ni­ za­is­hra­nu­sto­ke.­Da­nas­je­u­sve­tu­naj­ja­či­pro­iz­vo­

đač­ svi­le­ Ki­na.­Go­di­šnje­ se­ u­ ovoj­ze­mlji­na­pra­vi­vi­še­od­500.000­to­na­si­ro­vih­ča­u­ra­svi­le.­Čak­20­mi­li­o­na­do­ma­ćin­sta­va­ ba­vi­ se­ sa­mo­ ovim­po­slom.­Još­oko­50­ze­ma­lja­svr­sta­va­se­u­ma­nje­ili­ve­će­pro­iz­vo­đa­če.­Me­đu­nji­ma­su:­Ja­pan,­Se­ver­na­­Ju­žna­Ko­re­ja,­dr­ža­ve­biv­šeg­SSSR­a,­Taj­land,­Bra­zil,­ko­ji­svi­za­jed­no­da­ju­čak­ 97­ od­sto­ svet­ske­ pro­iz­vod­nje.­Ali,­ nji­ma­ je­ la­ko,­ na­ro­či­to­ Ki­ne­zi­ma,­ jer­ su­ oču­va­li­ tra­di­ci­ju­ ko­ju­pre­no­se­ s­ ko­le­na­ na­ ko­le­no.­ Isto­vre­me­no­su­oču­va­li­i­ma­ši­ne­i­stal­no­uvo­de­no­ve.­Dok­smo­mi­sve­na­še­što­smo­ima­li­uni­šti­li,­pa­ih­čak­ne­ma­ni­u­mu­ze­ji­ma!Svi­lar­stvo­ je­ i­ u­Sr­bi­ji­ jed­na­od­

naj­sta­ri­jih­de­lat­no­sti­u­se­o­skim­do­ma­ćin­stvi­ma.­Ono­ je­bi­lo,­ za­to­što­je,­pre­sve­ga,­bi­lo­is­pla­ti­vo­i­do­bro­

do­šlo,­kao­uz­gred­no­za­ni­ma­nje.­To­bi­mo­glo­bi­ti­­i­­da­nas,­a­tu­is­pla­ti­vost­naj­bo­lje­po­tvr­đu­ju­sle­de­će­či­nje­ni­ce.­ Jed­no­ do­ma­ćin­stvo­ mo­že­bez­ te­ško­ća­ da­ pre­hra­nju­je,­ bar,­tri­ ku­ti­je­ „se­me­na’’,­ ili­ oko­ 60.000­­gu­se­ni­ca­ u­ jed­nom­ ci­klu­su.­ Po­ je­di­no­ku­ti­ji­do­bi­je­se­20­do­30­ki­lo­gra­ma­ si­ro­vih­ ko­ko­na­ –­ ča­u­ra.­ Na­svet­skom­tr­ži­štu­ki­lo­gram­ove­ro­be­pro­te­klih­go­di­na­pla­ćao­se­šest­do­la­ra.­Ako­se­u­ras­hod­uvr­sti­i­se­me,­du­do­vo­li­šće,­sred­stva­za­dez­in­fek­ci­ju­i­dru­go,­on­da­je­ra­ču­ni­ca­ja­sna:­od­ 75­ ki­lo­gra­ma­ ča­u­ra­ do­bi­je­ se­450­do­la­ra,­a­ako­se­od­te­su­me­od­bi­ju­ tro­ško­vi­od­120­do­la­ra,­osta­je­za­ra­da­ od­ 330­ do­la­ra.­ Na­rav­no­ te­ča­u­re­mo­gu­se­pre­tvo­ri­ti­u­8,5­ki­lo­gra­ma­svi­le,­od­no­sno­tka­ni­nu­du­gu­oko­130­me­ta­ra.­To­je­ra­ču­ni­ca­bi­la­u­ Za­dru­žnom­ sa­ve­zu­ Sr­bi­je­ 2000.­go­di­ne,­ka­da­je­nje­gov­ta­da­šnji­se­kre­tar­ Mi­lan­ Pa­vlo­vić­ bio­ ura­dio­ i­po­kre­nuo­ pro­je­kat­ ­ za­ ob­no­vu­ za­sa­da­du­do­va­i­ga­je­nja­svi­le­ne­bu­be­i­pro­iz­vod­nje­svi­le­u­Sr­bi­ji.Naj­ve­će­mo­guć­no­sti­da­nas­za­uz­

goj­svi­le­ne­bu­be­i­svi­le­su­u­Voj­vo­di­ni.­Ona­ima­do­sta­ne­is­ko­ri­šće­nih­ze­mlji­šta­na­ko­me­bi­se­mo­gla­ob­no­vi­ti­pro­iz­vod­nja­jed­ne­od­tih­tra­di­ci­ja,­ga­je­nja­svi­le­ne­bu­be.­Da­kle,­ima­me­sta­za­sad­ni­ce­be­log­du­da,­a­u­jed­noj­fa­zi­bi­se­mo­glo­za­sa­di­ti­15.000­sta­ba­la.­Ne­gde­bi­to­ma­le­ma­le­plan­ta­že,­dru­ge­ za­sa­di­ na­ ze­mlji­šnim­ okraj­ci­ma,­kraj­ se­o­skih­pu­te­va,­ u­ eko­nom­skim­dvo­ri­šti­ma.­To­bi­bi­la­hra­na­za­svi­le­ne­bu­be,­či­ja­pro­iz­vod­nja­na­ta­kvim­za­sa­di­ma­mo­že­do­sti­ći­8.000­to­na,­a­to­je­vred­no­sti­od­naj­ma­nje­50­mi­li­o­na­do­la­ra.Što­se­ti­če­obje­ka­ta­za­uz­goj­svi­

le­ne­bu­be,­sma­tra­sa­da­ih­već­ima­do­sta.­Naj­če­šće­se­mi­sli­na­ne­is­ko­ri­šće­ni­ pro­stor­ u­ biv­šim­ kom­bi­na­ti­ma,­ za­dru­ga­ma­ i­ dru­gim­ ga­zdin­stvi­ma,­na­pu­šte­nim­ha­la­ma.­ Ima­ i­dru­gih­za­pu­šte­nih­obje­ka­ta­u­svim­voj­vo­đan­skim­se­li­ma,­ne­ka­da­šnjim­za­dru­žnim­do­mo­vi­ma.­Sa­da­do­ma­ćin­stva­ta­ko­đe­ima­ju­gra­đe­vi­ne­ko­je­se­la­ko­mo­gu­ob­no­vi­ti­i­pri­la­go­di­ti­ovim­po­tre­ba­ma.­Sve­ to­go­vo­ri­ da­ova­pro­iz­vod­nja,­po­seb­no­be­li­dud,­ko­ji­pred­sta­vlja­i­osno­vu,­ne­zah­te­va­po­se­ban­trud­ni­ti­ve­ća­ula­ga­nja­

i­ ne­gu.­ Po­treb­no­ je­ sa­mo­ sa­če­ka­ti­ne­ko­li­ko­go­di­na­da­mla­do­sta­blo­iz­đi­ka.­ I­ tu­ je­ jed­na­od­ šan­si­ Sr­bi­je­za­no­vo­za­po­šlja­va­nje­bar­de­se­tak­hi­lja­da­rad­ni­ka,­a­od­to­ga­bi­ži­ve­lo­to­li­ko­po­ro­di­ca.

Du­do­vi­će­opet­ču­va­ti­nji­ve­i­lju­de

Ka­da­je­pro­šle­go­di­ne­Ste­van­Pi­li­po­vić,­di­plo­mi­ra­ni­in­že­njer­po­ljo­pri­vre­de,­član­Op­štin­skog­ve­ća­obe­ćao­da­će­ata­ri­u­bač­ko­pa­la­nač­koj­op­šti­ni­usko­ro­ ima­ti­ve­tro­za­štit­ne­po­ja­se­ve­kao­pre­jed­nog­ve­ka,­pu­no­je­bi­lo­onih­ko­ji­su­se­ki­se­lo­na­sme­ja­li.­Me­đu­tim,­ agil­ni­ Pi­li­po­vić­ na­ja­vlju­je­da­će­po­čet­kom­apri­la­bi­ti­za­vr­še­na­sad­nja­ve­tro­za­štit­nog­po­ja­sa­u­du­ži­ni­od­26­ki­lo­me­ta­ra­u­ata­ru­Bač­ke­Pa­lan­ke­ i­ ne­ko­li­ko­ ugro­že­nih­ se­la.­Reč­je­o­oko­13.000­sad­ni­ca­za­či­ju­je­ku­po­vi­nu­lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va­odvo­ji­la­oko­dva­mi­li­o­na­di­na­ra.­­­Ve­tro­za­štit­ni,­od­no­sno­po­ljo­za­

štit­ni­po­ja­se­vi­u­ata­ru­na­še­op­šti­ne,­ko­ja­ se­ pro­sto­re­ na­ pre­ko­ 50.000­hek­ta­ra,­ po­sto­ja­li­ su­ do­ pre­ ne­što­ma­nje­ od­ jed­nog­ ve­ka­ ­­ ­ ve­li­ Pi­li­po­vić.­ ­­ Vre­me­nom­ oni­ su­ ne­sta­li,­sva­ko­ je­hteo­da­ za­ko­ji­ ar­ pro­ši­ri­svo­ju­nji­vu,­a­ka­da­je­pri­ro­da­po­če­la­da­na­no­si­šte­tu­shva­ti­lo­se­da­su­oni­ko­ji­su­se­pre­nas­ro­di­li­ i­ži­ve­li­na­ovim­pro­sto­ri­ma­zna­li­za­što­sa­de­dr­ve­će­u­bač­koj­rav­ni­ci.­U­to­ku­je­ten­der­za­ovaj­po­sao­ko­ji­će­ko­nač­no­bi­ti­ura­đen,­a­dr­ve­će­će­kao­ne­kad­šti­ti­ti­nji­ve­i­lju­de.Pi­li­po­vić­ka­že­da­će­ovog­pro­le­ća­

bi­ti­za­sa­đe­ne­naj­vi­še­sad­ni­ce­du­da,­ja­se­na,­ba­gre­ma­i­si­bir­skog­bre­sta.­Pr­vo­će­se­po­pu­ni­ti­ra­ni­je­za­sa­đe­ni­dr­vo­re­di­na­obi­la­zni­ci­oko­Bač­ke­Pa­lan­ke­pre­ma­No­vom­Sa­du.­­Na­ta­ko­zva­nom­Ri­sti­će­vom­pu­

tu­ u­ Sta­roj,­ od­no­sno­ Bu­kin­skom­pu­tu­u­No­voj­Pa­lan­ci­bi­će­za­sa­đe­ni­du­do­vi­sa­obe­stra­ne,­kao­što­je­bi­lo­pre­sko­ro­jed­nog­ve­ka.­U­ata­ru­na­pu­tu­Sil­baš­­­Piv­ni­ce,­a­u­du­ži­ni­od­oko­pet­ki­lo­me­ta­ra,­bi­će,­ta­ko­đe­za­sa­đe­ni­ dr­vo­re­di­ kao­ i­ na­atar­skom­pu­tu­Sil­baš­­­De­spo­tvo­u­du­ži­ni­od­če­ti­ri­ ki­lo­me­ta­ra.­ Dr­vo­re­di­ će­ bi­ti­za­sa­đe­ni­i­po­red­pu­ta­Sil­baš­­­Gaj­do­bra­u­du­ži­ni­od­2,5­ki­lo­me­ta­ra.

725. mart 2016.

ZA BO RA VLJE NA PRO IZ VOD NJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Upr­kos­ ve­li­koj­ upor­no­sti­ za­po­sel­ni­ u­ Po­ljo­pri­vren­doj­ ško­li­ u­ Vršscu­ ni­su­ mo­gli­ pro­na­ći­li­te­ra­tu­ru­ o­ svi­le­nim­ bu­ba­ma­1990.­go­di­ne.­Ta­ko­su­se­mo­ra­li­za­do­vo­lji­ti­ pra­šnja­vom­ knji­gom­pro­na­dje­ni­om­ na­ ne­kom­ ta­va­

nu,­a­štam­pa­nom­1936.­go­di­ne.­Oče­ki­a­li­su­ i­da­se­u­Ju­go­sla­vi­ji­pre­ve­de­ jed­na­ knji­ga­ o­ uz­go­ju­svi­le­nih­bu­ba­i­pro­izvdo­nji­svi­le,­do­ne­ta­ iz­ bu­gar­ske.­ Če­ka­li­ su­ i­ni­su­do­če­ka­li...­Lak­še­je­bi­lo­po­se­ći­du­do­ve.

Li­te­ra­tu­ra

Ko ko ni

Ki­na­je­naj­ve­ći­pro­iz­vo­đač­svi­le Raz­boj­za­ruč­no­tka­nje­svi­le­ko­ja­je­de­set­pu­ta­sku­plja­od­in­du­strij­ske

8 25. mart 2016.

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI­

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ka ko bi se za u sta vi li ne ga tiv ni tren do vi na se lu, Srp ska aka­de mi ja na u ka (SA NU), od no­

sno njen Aka de mij ski od bor za se lo, oce­nio­ je­ da­ se­ to­naj­bo­lje­ i­ naj­br­že­mo­že­ura­di­ti­kroz­po­vra­tak­za­dru­gar­stvu. Oce na je i da je sa mo ime se ljak i nje gov rad da nas pot ce njen. Jer, ka­da ku pu ju re pro ma te ri jal da bi za sno­va li pro iz vod nju, on je sva ke go di ne sve sku plji, dok ka da pro da ju svo je pro iz vo de, oni po sta ju sve jef ti ni ji. Na ovaj­ na­čin­moć­ se­lja­ka­ sve­ vi­še­ sla­bi,­a­uslo­vi­za­ži­vot­po­sta­ju­sve­te­ži.­Da bi se pre va zi la zi li ovi pro ble mi se­lja ci mo ra ju da se sa mo or ga ni zu ju u mo­der­ne­za­dru­ge­i­udru­že­nja.­Se­lja­ci,­je­di­no­udru­že­ni­mo­gu­da­op­sta­nu,­da­br­že­i­bo­lje­re­ša­va­ju­svo­je­pro­ble­me­i­da­stvo­re­bo­lje­uslo­ve­za­ži­vot.­Uko­li­ko­se­ne­u­dru­že­oni­će­pr­vo­pro­pa­sti,­a po tom i ne sta ti! Ka ko bi po mo gli se lja ci ma u sa mor ga ni zo va nju SA NU – Aka de mij ski od bor za se lo, pr vo je iz­dao­pu­bli­ka­ci­ju­–­vo­dič,­„Za­što­i­ka­ko se or ga ni zo va ti u za dru ge''. Pu bli­ka­ci­ja­je­štam­pa­na­u­50.000­pri­me­ra­ka,­a­cilj­je­da­po­10­ko­ma­da­stig­ne­do­sva­kog­se­la.­Na­me­ra­auto­ra­i­iz­da­va­ča­je da po mog ne se lja ci ma da se bo lje or­ga­ni­zu­ju­i­da­za­šti­te­svo­je­eko­nom­ske,­ali­i­dru­ge­in­te­re­se­i­da­se­lak­še­sna­đu­u­no­vom­po­slov­nom­okru­že­nju.­To­ okru­že­nje­ da­nas­ ka­rak­te­ri­šu­ br­ze­pro me ne u svet skoj i evrop skoj eko­no­mi­ji,­a­de­ša­va­ju­se­i­u­Sr­bi­ji­ i­nje­noj po ljo pri vre di. U no vim uslo vi ma op­sta­nak­ je­mo­guć­ sa­mo­ oni­ma­ ko­ji­su­sprem­ni­da­se­po­ve­zu­ju­me­đu­sob­no i da bo ljom or ga ni za ci jom i za jed­nič­kim­na­stu­pom­na­ tr­ži­štu,­osi­gu­ra­ju­ svoj­ op­sta­nak­ i­ gra­de­ bu­duć­nost.­Sa­mo­udru­že­ni­mo­gu­da­op­sta­nu­i­da­po stig nu ce nov nu kon ku rent nost. U su prot nom otva ra nje gra ni ca, li be ra li­za­ci­ja­tr­ži­šta­i­do­la­zak­ve­li­kih­mul­ti­na­ci­o­nal­nih­kom­pa­ni­ja,­ve­li­ki­uvoz­će­ih­stvo ri ti ne kon ku rent nim i – po ste pe no će­pro­pa­sti,­a­po­tom­ne­sta­ti!­Uz­ to­ i­mno­go­ udru­že­nih­ ma­lih­ pro­iz­vo­đa­ča­u za dru ge mo gu kroz rast pro iz vod­nje­mno­go­vi­še­pro­iz­vo­da­da­do­ne­su,­ne­go­ li­ pak­ ne­ko­li­ko­ ve­li­kih­ ko­ji­ sad­po sto je. Po sle ove pu bli ka ci je iz da ta je­i­dru­ga,­a­to­je­,,Raz­voj­po­ro­dič­nih­

pred­u­ze­ća­u­se­o­skim­pod­ruč­ji­ma­Sr­bi­je''. Ova mo no graf ska stu di ja za jed no sa­pret­hod­nom­či­ni­jed­nu­za­o­kru­že­nu­lo­gič­ku­ce­li­nu­i­na­me­nje­na­je,­pre­sve­ga, ne za po sle nim, vi so ko o bra zo va nim struč­nim­lju­di­ma,­sa­i­bez­rad­nog­is­ku­stva,­da­što­pre­osnu­ju­ma­la­i­sred­nja­po­ro­dič­na­pred­u­ze­ća­u­ se­o­skim­pod­ruč­ji­ma.­Ti­me­se­uz­sa­mo­za­po­šlja­va­nje,­isto­vre­me­no­re­ša­va­ju­dva­pro­ble­ma­u­ srp­skom­dru­štvu­–­eko­nom­sko­– raz voj ni i so ci jal ni. Naj pri me re ni ji ob­lik­me­đu­sob­nog­ po­ve­zi­va­nja­ma­lih­rob­nih­pro­iz­vo­đa­ča­u­ sve­tu­ je­ste­ za­dru ga ili ko o pe ra ti va, ka ko za dru gu na­zi­va­ju­u­ve­ći­ni­raz­vi­je­nih­ze­ma­lja­u­sve­tu.­Oko­750.000­za­dru­ga­po­slu­je­u­sve­tu­i­ima­ju­član­stvo­od­oko­800­mi­li o na za dru ga ra ili ko o pe ra na ta. Ka da je­reč­o­Sr­bi­ji­u­njoj­je­pre­po­la­de­ce­ni je bi lo re gi stro va no 2.124 za dru ge (od­to­ga­67,1­od­sto­su­ze­mljo­rad­nič­ke),­a­123.000­gra­đa­na­su­čla­no­vi­ne­ke­od­za­dru­ga.­Za­dru­ge­u­Sr­bi­ji­ima­ju­tra di ci ju du gu vek i po i je dan su od pr­vih­ ob­li­ka­ or­ga­ni­zo­va­nog­ pri­vre­đi­va­nja,­ a­ oče­ku­je­ se­ da­ će­ stva­ra­nje­no vog prav nog okvi ra za mo der ni za­ci­ju­za­dru­ga­i­nji­hov­br­ži­raz­voj­do­pri­ne­ti­oži­vlja­va­nju­pri­vred­ne­ak­tiv­no­sti­i­otva­ra­nju­no­vih­rad­nih­me­sta.­Zna­čaj­za­dru­žnog­ or­ga­ni­zo­va­nja­ na­ro­či­to­ su­pre­po­zna­le­dr­ža­ve­EU,­ko­je­su­raz­vo­jem­ za­dru­ga­ re­ši­le­ broj­ne­ pro­ble­me,­pre sve ga, one so ci jal ne i eko nom ske pri ro de.

Tra­di­ci­ja­za­dru­gar­stva

Za­dru­gar­stvo­u­Sr­bi­ji­ima­lo­je­svo­je uspo ne i pa do ve. Pr va za dru ga osno­va­na­je­u­Bač­kom­Pe­trov­cu­1846.­go­di­ne.­ „Ga­zdov­sku­ spo­lok”­ osno­vao­je­slo­vač­ki­pro­sve­ti­telj­Šte­fan­Ho­mo­la.­Osni va nje pr ve srp ske za dru ge usle di­lo­je­od­mah­na­kon­osni­va­nja­za­dru­ga­u evrop skim ze mlja ma, kao re zul tat ras­tu­će­ po­tre­be­ si­ro­ma­šnih­ se­lja­ka­da­se­bra­ne­od­ze­le­na­ša­ i­ tr­go­vač­kih­špe­ku­la­na­ta.­Glav­ni­sa­vez­srp­skih­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga,­sa­se­di­štem­u­Sme­de­re­vu,­osni­va­se­1895.­go­di­ne,­a­1898.­se­li­se­u­Be­o­grad.­U­Sr­bi­ji­da­nas­ ima­ oko­ 1.600­ ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga,­oko­123.000­za­dru­ga­ra­i­oko­10.000­za­po­sle­nih­u­za­dru­ga­ma.­Kao­da se za bo ra vlja da za dru ge mo ra ju bi­ti­u­is­klju­či­vo­u­ru­ka­ma­za­dru­ga­ra,­a­to ni je de ci di ra no ni u no vom za ko nu. Di­rek­tor­ i­ za­po­sle­ni­ su­ sa­mo­ iz­vr­šni­or ga ni i oni ne mo gu bi ti za dru ga ri! To ni je po volj no za po vra tak po ve re nja u uni­šte­no­ za­dru­gar­stvo.­ Iz­ usvo­je­nog­do­ku­men­ta­čak­je­ iz­ba­čen­do­bar­deo­iz­pr­vo­bit­ne­ver­zi­je­u­či­jem­stva­ra­nju­su­ uče­stvo­va­li­ se­lja­ci.­ Čla­no­vi­ rad­nih­gru­pa,­ is­ti­ču­da­ni­šta­od­onog­što­su­oni­pred­lo­ži­li,­ni­je­ugra­đe­no­u­za­kon.­Za­dru­ge­ta­vo­re­i­ne­sta­ju.­Sa­mo­iz­me­đu­2009.­i­2012.­go­di­ne­li­kvi­di­ra­no­je­vi­še­ od­ 700­ ze­mljo­rad­nič­kih­ za­dru­ga­(vi­še­od­tre­ći­ne­nji­ho­vog­ukup­nog­bro­ja),­čak­i­dva­re­gi­o­nal­na­za­dru­žna­sa ve za. Sr bi ja je ze mlja u ko joj go di­šnje­ne­sta­ne­po­100­za­dru­ga!­Da­nas­u­Sr­bi­ji­po­sto­je­2.124­za­dru­ge,­123.000­gra­đa­na­su­čla­no­vi­ne­ke­od­za­dru­ga.­Svi­oni­or­ga­ni­zo­va­ni­su­u­16­za­dru­žnih­sa ve za.S­ob­zi­rom­na­nu­žnost­ob­no­ve­i­­opo­

rav ka ce lo ku ne srp ske pri vre de (ko ja je­u­2015.­go­di­ni­za­be­le­ži­la­skro­man­rast­BDP­od­tek­0,8­od­sto,­a­po­ljo­pri­vre­da­pad­od­bli­zu­10­od­sto)­po­treb­no­je ubr za ti pro ces tran sfor ma ci je, ka ko bi­se­obez­be­di­lo­uklju­či­va­nje­do­ma­ćih­pred­u­ze­ća­na­svet­sko­tr­ži­šte.­Osnov­ni­pro­blem­ ko­ji­ pri­ to­me­ tre­ba­ re­ši­ti­ je­po di za nje ni voa kon ku rent no sti. Stva­ra nje kon ku rent ske pred no sti ve za no je­ za­ po­sto­ja­nje­ i­ raz­vi­ja­nje­ ve­šti­na,­zna nja i spo sob no sti, od no sno za po­sto­ja­nje­ino­va­tiv­no­sti­i­pred­u­zet­ni­štva.­Na­i­me,­da­bi­pred­u­ze­će­ostva­ri­lo­kon­ku rent sku pred nost, ni je do volj no da ima­re­sur­se,­već­je­neo­p­hod­no­da­ima­su per i or ne pro ce se ka ko bi re sur se is­ko­ri­sti­lo.­Za­to­ se­da­nas­ in­si­sti­ra­na­kon­cep­tu­„or­ga­ni­za­ci­ja­ko­ja­uči'',­ko­ja­lak­še­pri­hva­ta­ i­pri­me­nju­je­ ino­va­ci­je,­a­či­ja­je­osnov­na­ka­rak­te­ri­sti­ka­li­der­stvo,­po­red­tr­ži­šno­ori­jen­ti­sa­ne­kul­tu­re i otvo re ne or ga ni za ci je. Da kle, tu je li der stvo na pr vom me stu, kao pro ces stva ra nja pro me na ko ji se spro vo di kroz ak tiv no sti da va nja smer ni ca, ak­ti vi ra nja i mo ti vi sa nja lju di.

Sr­bi­ja­naj­go­ra­u­eks-Ju­re­gi­o­nuPred­vi­đa­nja­ uka­zu­ju­ će­ Sr­bi­ja­ i­

2016.­ go­di­ne­ ima­ti­ bla­gi­ eko­nom­ski­rast­ (1,5­ od­sto),­ ali­ i­ naj­vi­šu­ sto­pu­ne za po sle no sti u od no su na svo je naj­

bli­že­ su­se­de,­ po­ka­za­la­ je­ za­jed­nič­ka­ana­li­za­ eko­nom­skih­ in­sti­tu­ta­ iz­ šest­ze­ma­lja­biv­ših­ju­go­slo­ven­skih­čla­ni­ca.­Na i me, pre ma po da ci ma iz pr vog bro­ja­pu­bli­ka­ci­je­SEE­6­eko­no­mik­in­sti­tu­ta,­ Sr­bi­ja­ će­ 2015.­ za­vr­ši­ti­ s­ ra­stom­BDP­od­sve­ga­0,5­od­sto,­Hr­vat­ska­sa­0,9­od­sto,­Slo­ve­ni­ja­sa­2,7­od­sto,­BiH­sa 2,1 od sto, dok Ma ke do ni ja i Cr­na­Go­ra­pred­vo­de­re­gion­ ju­go­i­stoč­ne­Evro­pe­ sa­ sto­pom­ ra­sta­ BDP­ od­ 3,5­od­sto.­ Isto­vre­me­no,­ ne­to­ ostva­re­na­vred nost po ljo pri vred ne pro iz vod nje u 2015.­go­di­ni,­u­vi­si­ni­od­4.090­mi­li­o­na­do­la­ra­je­ma­nja­za­5,56­od­sto­u­od­no­su­na­2014.­go­di­nu.­U­2015.­ukup­na­vred nost re a li zo va ne bilj ne pro iz vod­nje­ u­ Sr­bi­ji­ iz­ne­la­ je­ 2.979­ mi­li­o­na­do­la­ra,­ što­ pred­sta­vlja­ pad­od­10,97­od­sto­u­od­nou­na­2014.,­sa­uče­šćem­od­ 64,29­ od­sto­ u­ ostva­re­noj­ bru­to­vred no ti po ljo pri vred ne pro iz vod nje. Vred­nost­re­a­li­zo­va­ne­sto­čar­ske­pro­iz­vod nje u Sr bi ji pro ce nje na je na ni vou iz­2014.­go­di­ne­u­vred­no­sti­od­1.655­mi­li­o­na­do­la­ra­i­ ima­uče­šće­od­35,71­od sto u ostva re noj vred no sti po ljo pri­vred ne pro iz vod nje.

Za­ko­ni­tr­ži­šta­i­sna­ga­ve­li­kihNe­mi­lo­srd­ni­ za­ko­ni­ tr­ži­šta­ i­ sna­ga­

ja­kih­(ve­li­kih)­če­sto­su­su­prot­sta­vlje­ni­ in­te­re­si­ma­ma­lih­ pro­iz­vo­đa­ča.­ Sa­mo­me­đu­sob­no­po­ve­za­ni­oni­mo­gu­da­se­su­prot­sta­ve­ili­pri­la­go­de­sa­da­šnjem­eko­nom­skom­tre­nut­ku.­Pre­če­tvrt­ve­ka,­či­ni­lo­se­da­je­vre­me­„gvo­zde­nog­sti­ska’’­dr­ža­ve­nad­za­dru­žnim­po­kre­tom­ u­ Sr­bi­ji­ pro­šlo­ i­ da­ do­la­zi­ vre­me­u­ko­me­će­za­dru­ge­(na­ro­či­to­one­po­ljo­pri­vred­ne)­ i­ za­dru­ga­ri­ ko­nač­no­za u ze ti me sto ko je im s pra vom pri­pa­da,­ kao­ što­ je­ to­ slu­čaj­ u­ ve­li­kom­bro­ju­ raz­vi­je­nih­ ze­ma­lja.­Na­po­čet­ku­de­ve­de­se­tih­go­di­na­XX­ve­ka,­u­Sr­bi­ji­po­sto­je­ dva­ ti­pa­ ze­mljo­rad­nič­kih­ za­dru­ge.­Pr­vi­tip­či­ne­ze­mljo­rad­nič­ke­za­dru ge iz vre me na so ci ja li zma, ko je su „pre­ži­ve­le’’­kao­i­one­ko­je­su­„oži­ve­le’’­iz­dva­ja­njem­ iz­ ne­ka­da­šnjih­ po­ljo­pri­vred­no­ ­­ in­du­strij­skih­ kom­bi­na­ta.­ U­dru gi tip se mo gu svr sta ti sve no vo na­sta­le­za­dru­ge,­od­onih­ko­je­ni­su­ni­šta­dru­go­ ne­go­ ,,pre­ru­še­na’’­ tr­go­vač­ka­pred­u­ze­ća,­do­ istin­skih­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga­u­ko­ji­ma­za­dru­ga­ri­bi­ra­ju­di rek to ra, a ne obr nu to. Sva ki od ova dva ti pa bre me nit je pro ble mi ma, na šta­je­mno­go­pu­ta­uka­zi­va­no­u­na­uč­noj­i­struč­noj­li­te­ra­tu­ri.­Ni­je­dan­od­tih­pro­ble­ma­ne­mo­že­bi­ti­re­šen­bez­an­ga­žo­va­nja­ dr­ža­ve.­ Na­ža­lost,­ do­ sa­da­je­ dr­ža­va­ vi­še­ ra­di­la­ pro­tiv­ za­dru­ga,­ne­go­ za­ njih.­ Za­ ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru ge pr vog ti pa, ali i za osta le, pre sve­ga,­je­bit­no­da­se­ko­nač­no­raz­re­še­svo­jin­ska­pi­ta­nja,­bez­či­jeg­re­ša­va­nja­ni­je­mo­guć­da­lji­raz­voj­za­dru­gar­stva.­Za­dru­ge­po­tra­žu­ju­oko­200.000­hek­ta ra od u ze te im ze mlje! Ne ra di se sa­mo­o­to­me­da­za­dru­ge­ko­nač­no­do­đu­do re sur sa ko ji im po pra vu pri pa da ju, već­da­se­,,raz­ve­zi­va­njem’’­svo­jin­skog­čvo­ra­ti­re­sur­si­ak­ti­vi­ra­ju­u­mno­go­ve­ćoj­me­ri­ne­go­što­je­to­bi­lo­do­sa­da.­

Već­smo­de­ce­ni­ja­ma­sve­do­ci­,,če­ru­pa­nja’’­ za­dru­žne­ imo­vi­ne,­ pa­ bi­ ba­rem­pre­vo­đe­nje­ovog­­što­je­u­za­dru­ga­ma­osta­lo­ u­ za­dru­žnu­ svo­ji­nu,­ ko­ja­ je,­pod­se­ća­mo,­ ustav­na­ ka­te­go­ri­ja,­ da­lo­ne­ku­na­du­za­op­sta­nak­i­oži­vlja­va­nje­ze­mljo­rad­nič­kog­ za­dru­gar­stva.­ Al­ter­na­ti­va­je­re­or­ga­ni­za­ci­ja­sta­rih­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga,­u­ak­ci­o­nar­ska­dru­štva,­či­me­bi,­do­du­še,­za­dru­žni­po­kret­bio­ po­go­đen,­ ali­ bi­ mo­žda­ do­šlo­ do­ozbilj­ni­je­ak­ti­va­ci­je­re­sur­sa.­Na­ža­lost,­ove­ pro­ble­me­ u­ ce­lo­sti­ ne­ re­ša­va­ ni­Za­kon­do­net­na­kra­ju­2015.­go­di­ne!Broj­osni­va­ča­za­dru­ge­ni­je­ne­va­žno­

pi­ta­nje,­ iako­ se­ či­ni­ da­ je­ sa­mo­ for­mal­no.­Sa­svim­je­do­volj­no­da­ih­bu­de­(naj­ma­nje)­pet.­Even­tu­al­nim­po­tvr­đi­va­njem­ve­ćeg­bro­ja­osni­va­ča­sma­nji­le­bi­ se­ mo­guć­no­sti­ osni­va­nja­ za­dru­ge­za ma nja na se lja i ma nje broj ne ka­te­go­ri­je­ sta­nov­ni­štva­ na­ od­re­đe­nim­te ri to ri ja ma, a ne bi se do bi lo go to vo ni­šta.­Po­go­to­vo­se­ti­me­ne­bi­spre­či­lo­osni­va­nje­i­rad­onih­za­dru­ga­ko­je­za­pra­vo­pred­sta­vlja­ju­ tr­go­vač­ka­pred­u­ze­ća.­Od­red­be­o­ogra­ni­če­nju­ i­ iz­bo­ra­bli­skih­ ro­đa­ka­ na­ za­dru­žne­ funk­ci­je,­ko­je­se­na­la­ze­u­vi­še­nu­đe­nih­na­cr­ta­za ko na o za dru ga ma, ne ma ju mno go smi sla, jer bi one po go di le se o ska na­se­lja­ na­ro­či­to­ ona­ma­nja,­ ko­jih­ je­ u­Sr bi ji mno go. U ve li kom bro ju se la s ma lim bro jem lju di, rod bin ski po ve za­nih,­ što­ je­ re­do­van­ slu­čaj,­ osni­va­nje­za­dru­ga­ bi­ bi­lo­ znat­no­ ote­ža­no,­ čak­one­mo­gu­će­no.­Ta­ko­bi­ oni­ ko­ji­ma­su­za dru ge naj po treb ni je za pra vo osta li bez­njih.­Sam­pred­log­je­u­ iz­ve­snom­smi slu pa ra dok sa lan, jer se su prot sta­vlja pri va ti za ci ji in sti tu ci je (za dru ge) či­ji­ je­ osnov­ upra­vo­ pri­vat­na­ svo­ji­na­ko­ja­ je­za­sno­va­na­na­slo­bo­di­udru­ži­va­nja.­ Uko­li­ko­ se­ že­li­ obez­be­di­ti­ da­za dru ge za i sta bu du za dru ge, da ra­de,­pre­sve­ga,­za­svo­je­član­stvo,­a­ne­da­pre­te­žno­sa­ra­đu­ju­s­ko­o­pe­ran­ti­ma,­on da tre ba ja sno od re di ti (pro cen tu­al­no­ ili­na­dru­gi­na­čin)­do­ko­je­me­re­za dru ge mo gu da oba vlja ju po slo ve i s li ci ma ko ja ni su za dru ga ri. To ni je ura­đe­no­za­ko­nom,­pa­će­se­ve­o­ma­br­zo­tra­ži­ti­nje­go­ve­ iz­me­ne­ i­do­pu­ne!­Do­ne­ti­ za­kon,­ sam­ od­ se­be­ ne­će­ vo­di­ti­bo­ljit­ku­za­dru­žnog­po­kre­ta­uko­li­ko­dr­ža­va,­po­kra­ji­na­ili­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve­za­i­sta­ne­do­ne­su­(što­pre)­pod­sti­caj­ne me re eko nom ske po li ti ke za raz voj za­dru­gar­stva.­Dru­gim­re­či­ma,­oni­ko­ji­do­no­se­ključ­ne­od­lu­ke,­još­ni­su­shva­ti­li­da­ze­mljo­rad­nič­ko­za­dru­gar­stvo­ima­po­se­ban­zna­čaj­za­sta­bil­nost­srp­skog­dru­štva,­za­to­što­ono­omo­gu­ća­va­pri­vred­ni­ci­ma­da­na­tr­ži­štu,­u­okru­že­nju­ko­je­či­ne­ve­li­ka­ima­nja­i­moć­ne­in­du­strij­ske­i­tr­go­vač­ke­fir­me,­za­u­zmu­bo­lju­po­zi­ci­ju.­Kao­je­dan­od­sred­njih­slo­je­va,­po­ljo­pri­vred­ni­ci­su­od­vi­še­stru­ke­ko­ri­sti­ za­ dru­štvo:­ pro­iz­vo­de­ vi­ško­ve­hra­ne,­osta­ju­na­ se­lu,­u­ve­li­koj­me­ri­ko­ri­ste­po­ro­dič­nu­rad­nu­sna­gu,­ču­va­ju tra di ci ju i ne za bo ra vlja ju vred nost na­ci­je­ i­dr­ža­ve.­Za­to­se­sva­ko­ula­ga­nje­u­njih,­bi­lo­ono­in­sti­tu­ci­o­nal­no­или­fi­nan­sij­sko,­dru­štvu­vi­še­stru­ko­vra­ća!

­ (Na­sta­vi­će­se)

DR­ŽA­VA­I­SE­LO­(3)

Ne­ga­tiv­ni­tren­do­vi­na­se­luDa­bi­se­pre­va­zi­la­zi­li­pro­ble­mi,­se­lja­ci­mo­ra­ju­da­se­sa­mo­or­ga­ni­zu­ju­u­mo­der­ne­za­dru­ge­i­udru­že­nja.­Se­lja­ci,­je-di­no­udru­že­ni­mo­gu­da­op­sta­nu,­da­br­že­i­bo­lje­re­ša­va­ju­svo­je­pro­ble­me­i­da­stvo­re­bo­lje­uslo­ve­za­ži­vot.­Uko­li­ko­se­ne­u­dru­že­oni­će­pr­vo­pro­pa­sti,­a­po­tom­i­ne­sta­ti!

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Aka­de­mij­skog­od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU­i­Na­uč­nog­dru­štva­eko­no­mi­sta­Sr­bi­je

Broj­na­se­lja­u­Sr­bi­ji­sa­ma­nje­od­po­100­sta­nov­ni­ka

1948.­–­1961.­ 80

1971.­ 140

1981.­ 280

1991.­ 487

2002. 713

2011. 986

2015. 1.034

Iz vor: RZS

925. mart 2016.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na kon za vr še nog Eko nom skog fa­kul­te­ta­ Mi­trov­ča­nin­ Mir­ko Ro man (28) po ku šao je

da­pro­na­đe­po­sao­u­stru­ci.­Ni­je­mu­to po šlo za ru kom pr vi put, ni je ni dru­gi,­a­te­ći­put­re­šio­je­da­sam­po­sta­ne­svoj­ga­zda.­Ume­sto­ve­zi­va­nja­kra­va­te­re­šio­je­da­za­su­če­ru­ka­ve,­a­ume­sto­ban­ke­ušao­je­na­po­ro­dič­nu­far­mu­ svi­nja.­ Da­nas­Mir­ko­ ima­ 38­kr­ma­ča­i­pre­ko­1.000­pra­si­ca­go­di­šnje­ko­je­uspe­šno­pro­da­je­do­ma­ćim­kla­ni­ča­ri­ma­ –­ sva­kog­ me­se­ca­ po­sto­ti­nu.­Pr­vi­je­pr­vi­čo­vek­i­osni­vač­Udru­že­nja­ svi­nja­ra­ „Far­mer­ SM“,­ i­ka­ko­ sam­ ka­že,­ ne­ ža­li­ zbog­ to­ga­što­ se­ ni­je­ za­po­slio­ u­ gra­du.­ Rad­sa­ svi­nja­ma,­ po­ru­ču­je­ oni­ma­ ko­ji­ma­sme­ta­ju­ja­či­mi­ri­si,­če­sto­je­či­sti­od­po­sla­sa­lju­di­ma,­ma­nje­je­stre­san,­a­sva­ki­uspeh­ i­pad­ is­klju­či­vo­su­nje­go­vi.­Bi­ti­sam­svoj­ga­zda,­za­Ro­ma­na­je­naj­ve­ći­za­log­slo­bo­de­od­bi ro kra ti je, po li ti ke i sva kog pri ti ska ko­ji­ one­mo­gu­ća­va­ mla­dim­ lju­di­ma­da­na­pre­du­ju.­­ Pre­ go­to­vo­ dva­na­est­ go­di­na­

moj­otac­i­stric­na­pra­vi­li­su­dve­far­me­za­tov­600­ko­ma­da­svi­nja.­Pre­tri go di ne smo re ši li da kre ne mo da pro­iz­vo­di­mo­pra­si­ce­ i­ to­ či­nim­ i­ ja­da­nas.­Uz­kr­ma­če­imam­jed­nog­ne­ra­sta­i­mo­gu­slo­bod­no­re­ći­da­imam­raz­lo­ga­ da­ bu­dem­ za­do­vo­ljan.­ Od­ra­sa­imam­18­kr­ma­ča­F1,­od­no­sno­me­ša­vi­nu­Ve­li­kog­Jok­ši­ra­ i­Lan­dra­sa­ i­18­u­či­stoj­ ra­si­ Jok­ši­ra.­ Imam­jed­nog­Lan­dra­sa,­jed­nu­Du­ro­ki­nju­i­ne­rast­je­Ve­li­ki­Jok­šir.­Za­do­volj­stvo­ne ma svo je upo ri šte sa mo u za ra di ko­ju­je­su­vi­šno­ne­gi­ra­ti,­ne­go­i­u­či­nje­ni­ci­da­se­po­sao­ši­ri­upr­kos­svim­iza­zo­vi­ma.­Za­pra­vo,­mi­slim­da­je­to­što u po ljo pri vre di vaš rad naj bo lje vi­di­ i­nje­na­naj­ve­ća­pred­nost.Ov­de­ne­ma­mno­go­pri­če.­Ili­ste­vred­ni­ili­ni­ste,­pri­ča­nam­Ro­man.­

Že­lje­i­mo­guć­no­sti

Go­di­na­ma­ Ro­man­ je­ ra­dio­ sa­„Đur­đe­vi­ćem“­ i­ „Agro­Pa­pu­kom“,­a­po­sled­nje­če­ti­ri­sa­Tr­li­ćem.­U­po­slu­

mu­po­ma­žu­otac­Zo ran i tast Slav­ko od­ ko­jih­ i­ sa­ ko­ji­ma­ uči.­ Ima­15­ ju­ta­ra­ svo­je­ ze­mlje­ i­ još­ to­li­ko­u­ aren­di,­ go­to­vo­ u­ pot­pu­no­sti­ po­kri ve nu ra tar skim kul tu ra ma ko je u naj­ve­ćem­de­lu­ ko­ri­sti­ za­pro­iz­vod­nju­hra­ne­za­svi­nje.­Da­to­ga­ne­ma,­opo­mi­nje,­hra­nu­bi­mo­rao­da­ku­pu­je,­a­to­mu­se­ni­ka­ko­ne­bi­is­pla­ti­lo.­Tre­nut­no,­u­pla­nu­ima­ure­đe­nje­svo­je­far­me:­uba­ci­va­nje­mla­ze­va­za­vo­de­nu­ pa­ru,­ ma­ši­na­ za­ auto­mat­sko­ hra­nje­nje,­ uvo­đe­nje­ gre­ja­nja,­eks tru der za so jin griz i dru go, ali to­ je­ još­ uvek­ vi­še­ že­lja­ i­ po­tre­ba­ne­go­re­al­na­mo­guć­nost.­­­Sve­ je­ to­pi­ta­nje­da­ li­ će­bi­ti.­

Po­moć­ko­ju­do­bi­ja­mo­od­dr­ža­ve­je­ne­ret­ko­be­smi­sle­na.­Ili­je­ma­la,­ili­se­oče­ku­je­da­mi­već­ima­mo­no­vac­da­ulo­ži­mo,­pa­da­če­ka­mo­da­se­oba­vi­po­vra­ćaj,­a­ne­ret­ko­se­de­ša­va­da­se­uslo­vi­kon­kur­sa­ne­mo­gu­ni­is­pu­ni­ti.­Sa­bi­ro­kra­ti­jom­se­te­ško­iz­la­zi­na­kraj,­jer­mno­ga­pra­vi­la­i­uslo­ve­pro­pi su ju ka bi net ski pa o ri ko ji ni ti su se ika­da­ če­sti­to­ ba­vi­li­ po­ljo­pri­vre­dom­

ni­ti­zna­ju­ka­ko­se­to­za­i­sta­ra­di.­Da­ima ne ko do volj no pa me tan pa da uki­ne­sub­ven­ci­je,­a­da­ume­sto­to­ga­za­ga­ran­tu­je­ot­kup­nu­ce­nu­ro­be­sve­bi­bi­lo­mno­go­bo­lje.­To­zna­či­da­bi­dr­ža­va­ujed­no­mo­ra­la­i­da­na­dok­na­di­iz­gu­blje­no­uko­li­ko­bi­ce­ne­zna­čaj­ni­je­osci­li­ra­le,­pri­ča­Ro­man­i­na­sta­vlja:­­­Mno­gi­ko­ji­su­pro­tiv­ova­kvih­sta­vo­va­sma­tra­ju­da­dr­ža­va­ne­mo­že­ i­ne­sme­da­uti­če­na­tr­ži­šte,­ali­je­to­sme­šno­jer­je­kod­nas­na­sce­ni­mo­no­pol­ kla­ni­ča­ra­ ko­ji­ će­ se,­ pla­šim­se,­po­ja­ča­ti­sa­da­ka­da­se­u­pri­ču­uklju­či­„Mi­tros“­od­ko­jeg,­iskre­no­go­vo­re­ći,­ja­ne­oče­ku­jem­mno­go­jer­stra­hu­jem­da­će­Nem­ci­ra­di­ti­sa­mo­dok­po­sto­ji­mo­guć­nost­da­se­tr­gu­je­sa­Ru­si­ma.­Dr­ža­va­ga­već­sa­da­fa­vo­ri­su­je,­kao­i­ni­ži­ni­voi­vla­sti,­grad­će,­ko­li­ko­sam­čuo,­po­ma­ga­ti­pri­ot­ku­pu,­na­dok­na­đi­va­ti­raz­li­ku­u­ce­ni­i­slič­no,­ali­je­pra­vo­pi­ta­nje­za­što­se­na­sve­če­ka­stra­nac?­Da­li­je­to­no­vi mo no pol ko ji tre ba da uni šti ove do­ma­će­mo­no­po­li­ste?­Me­ni­se­ta­ko­či­ni,­kao­što­mi­se­či­ni­da­će­oni­ko­ji­bi zbog no vog mo no po li ste na pu sti li sta­re­kli­jen­te­su­tra­ako­Ne­mac­ode­kao što su oti šli još ne ki in ve sti to ri iz­Sre­ma,­osta­ti­i­bez­do­ma­ćih­kla­ni­ča­ra.­Šta­će­mo­on­da?

Ce­na­se­po­pra­vlja­kva­li­te­tom

Uko­li­ko­već­ne­mo­gu­da­uti­ču­na­tr­ži­šna­kre­ta­nja­i­mo­no­po­li­ste,­svi­nja­ri,­na­po­mi­nje­Ro­man,­svo­ju­po­zi­ci­ju­mo­gu­da­po­pra­ve­sa­ve­sni­jim­ra dom i vi šim kva li te tom pro iz vo da ko­ji­ će­ im­ omo­gu­ći­ti­ si­gur­ni­ji­ pla­sman.­Po­treb­no­je­stvo­ri­ti­što­bo­lje­am­bi­jen­tal­ne­ uslo­ve,­ da­va­ti­ kva­li­tet­nu­hra­nu,­tra­ži­ti­bo­lje­na­zi­mi­ce.­­ Ja­ sam­ za­do­vo­ljan­ kva­li­te­tom­

iako­se­uvek­tru­dim­da­le­stvi­cu­po­dig­nem­vi­še.­Pro­sek­pra­še­nja­po­kr­ma­či­ mi­ je­ 14­ što­ za­ na­še­ uslo­ve­ni­je­ lo­še,­ali­ još­uvek­ni­sam­do­sti­gao­ evrop­ski­ pro­sek.­ Cilj­mi­ je­ da­do­đem­ do­ 25­ pra­si­ca­ go­di­šnje­ po­kr­ma­či­ i­ na­dam­ se­ da­ ću­ u­ to­me­us­pe­ti.­Pre­ko­Udru­že­nja­ko­je­je­tek­u po vo ju, us pe li smo da ostva ri mo sa­rad­nju­sa­jed­nom­ma­đar­skom­fir­mom­ iz­Su­bo­ti­ce­ či­ji­ ve­te­ri­na­ri­ re­dov­no­po­se­ću­ju­mo­ju­far­mu,­a­ima­mo­ i­mo­guć­nost­pra­će­nja­pra­še­nja­pre­ko­ ul­tra­ zvu­ka­ što­ nam­ po­seb­no­ zna­či­ ka­ko­ bi­ mo­gli­ na­ vre­me­da pri pre mi mo sve što je po treb no da­bi­pra­si­ci­bi­li­i­zdra­vi­i­kva­li­tet­ni.­Stal­no­se­obra­zu­jem,­tru­dim­se­da­na­u­čim­ne­što­no­vo,­pra­tim­do­ma­će­i­stra­ne­kon­kur­se­jer­mi­slim­da­pro­iz­vo­đa­či­da­nas­u­Sr­bi­ji­ima­ju­do­sta­to­ga­da­na­u­če.­Bez­to­ga­se­ne­mo­

že­i­to­tre­ba­da­bu­de­ja­sno­sva­kom­ko­se­ba­vi­po­ljo­pri­vre­dom,­po­ru­ču­je­far­me­ri­ma­Mir­ko.­ –­ Ja­ imam­1000­di­na­ra­či­ste­za­ra­de­po­pra­se­tu­u­se­zo­ni­ i­ to­ je­ do­volj­no­ da­ se­ op­sta­ne­ i­po­la­ko­raz­vi­ja.­Sa­dru­ge­stra­ne ta za ra da još uvek ne do pu šta ne­ka­ve­ća­ula­ga­nja,­ta­ko­da­pom­no­pra­tim­sve­šta­se­u­svi­njar­stvu­de­

ša­va.­Re­šio­sam­da­se­ba­vim­ovim­po slom, vo lim ga i si gu ran sam da ću­u­sko­ri­je­vre­me­us­pe­ti­da­ga­još­vi­še­ una­pre­dim.­Bi­lo­ bi­ do­bro­ da­ i­dru gi mla di lju di, oni na se li ma, kao i­oni­po­gra­do­vi­ma­ko­ji­mo­gu,­pre­sta­nu­da­uza­lud­no­tra­ga­ju­za­po­slo­vi­ma­i­da­se­okre­nu­se­lu­jer­je­ži­vot­na nje mu! S.­Lap­če­vić

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­MIR­KO­RO­MAN,­EKO­NO­MI­STA­KO­JI­SE­BA­VI­STO­ČAR­STVOM

Kva­li­tet­po­be­đu­je­mo­no­polUko­li­ko­već­ne­mo­gu­da­uti­ču­na­tr­ži­šna­kre­ta­nja­i­mo­no­po­li­ste,­svi­nja­ri,­na­po­mi­nje­Ro­man,­svo­ju­po­zi­ci­ju­mo­gu­da­po­pra­ve­sa­ve­sni­jim­ra­dom­i­vi­šim­kva­li­te­tom­pro­iz­vo­da­ko­ji­će­im­omo­gu­ći­ti­si­gur­ni­ji­pla­sman.­Po­treb­no­je­stvo­ri­ti­što­bo­lje­am­bi­jen­tal­ne­uslo­ve,­da­va­ti­kva­li­tet­nu­hra­nu,­tra­ži­ti­bo­lje­na­zi­mi­ce

­­ Dr­ža­va­ kon­stant­no­ ka­sni­ sa­sub­ven­ci­ja­ma.­ Dok­ nam­ dr­ža­va­du gu je na sto ti ne hi lja da di na ra, sva ku na šu gre šku ili ka šnje nje ko ri sti da bi nam us kra ti la i ono ma­lo­po­god­no­sti­ko­je­je­sa­ma­da­la.­Sa­dru­ge­ stra­ne,­ se­lja­ci­ kao­se­lja­ci,­ sa­mo­ ću­te­ i­ ra­de.­ Ni­ti ima ju kud ni ti zna ju ka ko bi dru­ga­či­je.­Ka­da­ im­ se­ne­što­ne­svi­đa,­oni­iza­đu­na­uli­cu,­po­li­ci­ja­ih­sklo­ni­i­ni­kom­ni­šta.­Po­ljo­pri­vre da je is pla ti va, ali je pro blem u­ to­me­ što­ dr­ža­va­ ne­ sa­ra­đu­je­sa­ se­lja­ci­ma­ i­ ne­ shva­ta­ da­ su­

oni ti ko ji usled po ra sta ku pov ne mo­ći­mo­gu­da­ob­no­ve­i­gra­do­ve.­Obič­no­se­pa­re­ula­žu­u­gra­do­ve,­da­ju­se­sub­ven­ci­je­ i­na­dok­na­de­po­rad­nom­me­stu­stran­ci­ma,­ali­to­ ne­ re­ša­va­ stvar.­ Bo­lje­ bi­ bi­lo­da­te­pa­re­da­ju­se­lja­ci­ma,­da­ih­ ugo­vo­rom­ oba­ve­žu­ da­ će­ no­vac­pra­vil­no­ulo­ži­ti­ i­ostva­ri­ti­za­ra­du.­O­na­šoj­po­ljo­pri­vre­di­da­nas­od­lu­ču­ju­ lju­di­ ko­ji­ ako­ i­ je­su­ iz­stru ke, ne ma ju ni ka kvu prak su i do­kle­god­bu­de­ta­ko­ne­mo­že­mo­se na da ti bo ljit ku, sma tra Mir ko Ro man.

Mla­di­mi­tro­vač­ki­svi­njar­ne­ga­ji­ pre­ve­li­ke­ na­de­ od­ udru­ži­va­nja­za­ko­je­sma­tra­da­mo­že­da­olak­ša­po slo ve, ali ne i da po mi ri i uje di ni po­ljo­pri­vred­ni­ke­ ko­ji,­ ras­par­ča­ni­po vi še osno va ume sto da na la ze na­čin­ da­ sa­ra­đu­ju­ sa­mo­ pro­du­blju­ju­po­sto­je­će­raz­do­re.­­ Osnov­na­ stvar­ su­ po­šte­nje­

i­po­ve­re­nje.­Ako­to­ga­ne­ma­on­da­ je­ sve­ uza­lud.­ Ka­ko­mo­že­te­ima ti po ve re nje u ne ko ga ko se po­ka­zao­kao­ne­po­šten?­Ka­ko­da­

se­ udru­že­je­te­ ka­da­ svi­ oče­ku­ju­pro­fit­ i­ma­lo­ko­ho­će­da­se­od­rek­ne­ bi­lo­ če­ga.­Naj­bo­lji­ je­ ne­mač­ki­si­stem­gde­ima­te­za­dru­ge­u okvi ru ko jih jed ni ra de ze mlju i pro iz vo de hra nu, dru gi to ve svi­nje­ i­ tre­ći­pro­iz­vo­de­ i­pro­da­ju­pra­si­ce.­Svi­oni­su­me­đu­sob­no­ogra­ni­če­ni,­ li­mi­ti­se­po­štu­ju,­jed ni dru ge do pu nja va ju i sve ide­ na­ po­šte­nje.­ Kod­ nas­ to­ga­ne­ma­ i­ pi­ta­nje­ je­ ka­da­ će­ ta­ko­bi ti, sma tra Mir ko Ro man.

Naj­bo­lji­je­ne­mač­ki­si­stem

­­ Te­ško­ je­ sa­ na­kup­ci­ma­ i­ tr­gov­ci­ma,­ sa­kla­ni­ča­ri­ma.­Svi­ oni­zna­ju­da­mi­ne­ma­mo­mo­guć­nost­mno­go­ da­ če­ka­mo,­ da­ nam­ tre­ba­no­vac,­ pa­ nas­ uce­nju­ju,­ pre­te­i­va­ra­ju.­Ta­ko­re­ci­mo­ugo­vo­ri­te­po­sao­ za­ 120­ di­na­ra­ po­ ki­lo­gra­mu,­ ku­pac­ se­ ne­ ja­vlja­ ne­ko­li­ko­da na i on da se na kra ju ja vi sa ni­žom­ce­nom.­Zna­on­kao­što­i­ja­znam­da­će­bi­ti­ka­ko­god­on­že­li,­jer­je­me­ni­u­ci­lju­sa­mo­da­što­pre­do­đem­do­nov­ca­ ka­ko­ bi­mo­gao­da kre nem u no vi tur nus, sma tra Ro man i­ na­po­mi­nje:­ ­­Da­ne­bi­

pro­da­va­li­is­pod­ce­ne,­po­treb­no­je­naj­pre­da­dr­ža­va­za­bra­ni­uvoz­ko­ji­je­za­i­sta­ve­lik­i­ko­ji­mno­go­op­te­re­ću­je­ do­ma­će­ svi­nja­re.­ Ce­na­uvo za je jef ti ni ja, a svi nje do la ze naj­če­šće­pre­ko­Hr­vat­ske­ i­Ma­đa­ra­ske.­ Te­ ze­mlje­ to­kom­ go­di­ne­uvo­ze­ iz­ ino­stran­stva,­ pra­ve­ se­bi­za­li­he­ko­je­im­omo­gu­ća­va­ju­da­ma­ni­pu­li­šu­ sa­ ce­na­ma,­a­ ta­ko­đe­da­ju­i­ve­li­ke­sub­ven­ci­je­na­iz­voz,­ta­ko­da­pro­iz­vo­đa­ča­u­su­šti­ni­i­ne­za­ni­ma­mno­go­ko­ja­je­kraj­nja­ce­na,­ka­da­ će­ga­u­do­volj­noj­me­ri­po­kri­ti­dr­ža­va.

Ni­je­la­ko­sa­kla­ni­ča­ri­ma

Ma­nje­stru­ke­–­vi­še­prak­se

Mir ko Ro man

Sva kog me se ca pro da sto ti nu pra si ca

Kva li te tom pro tiv mo no po la

Ula ga nje u far mu još uvek že lja

Na sa stan ci ma ko ji su ovih da­na or ga ni zo va ni u in đij skim na se lje nim me sti ma, ka da

su pre zen to va ni kon kur si za do de lu bes po vrat nih sred stva bu džet skog Fon da za raz voj po ljo pri vre de, od po ljo pri vred ni ka se mo glo ču ti da se su sre ću sa broj nim pro ble mi ma u svom bi zni su. Po red sma nje nih sub ven ci ja i ni skih ot kup nih ce na po ljo pri vred nih pro iz vo da, ono što na vo de mno gi, este ne po sto ja nje za ga ran to va nih ce na, što do vo di do

ne iz ve sne pro iz vod nje i ne si gur nog ula ga nja.

Sud bi nu mno gih po ljo pri vred ni­ka de li i Pre­drag­Ra­lić 33­go di šnji po ljo pri vred nik iz No vih Kar lo va ca, ko ji se če ti ri go di ne ba vi sto čar­stvom. Po čeo je da dr ži go ve da za sop stve ne po tre be, a po tom pro ši­rio bi znis.

­ Sa svim ne pla ni ra no sam ušao u po ljo pri vred nu pri ču jer u se lu ni­je bi lo ne kog iz bo ra za po sao. Ina če sam u in va lid skoj pen zi ji od 2008.go di ne ta ko da sam re šio da u svom

ga zdin stvu dr žim bi ko ve i svi nje ­ ka že Pre drag.

Ka ko is ti če, reč je o sred njem po ljo pri vred nom ga zdin stvu u ko­jem se ga ji 18 bi ko va i 10 kr ma ča.

­ Ono što bih sva ka ko is ta kao kao naj ve ći pro blem je ste ne si gur­na i ni ska ce na me sa. Za bi ko ve do­bi ja mo po ki lo gra mu 1,80 evra, a no vac se če ka od dva do tri me se ca, dok je ce na svinj skog me sa bi la 130 di na ra ­ ka že ovaj po ljo pri vred nik i na vo di da i ka da je reč o sub ven ci­ja ma, če ka ju po la go di ne, što to im stva ra do dat ne pro ble me.

Ka da je u pi ta nju pla sman me sa na tr ži šte, ovaj po ljo pri vred ni pro iz­vo đač iz Sa sa is ti če da ima ugo vo re sa lo kal nim me sa ri ma, što mu u ne­ku ru ku olak ša va pla sman.

Po sla oko go ve da ima sva ko­dnev no, Pre dra gu po ma že po ro di­ca, a po po tre bi an ga žu ju i do dat nu rad nu sna gu.

­ Da je la ko ­ ni je, to je već po­zna ta pri ča. Ako ne ma te dru gih pri­ma nja, od po ljo pri vre de se da nas te ško mo že ži ve ti. Iz u zev ako ne­ma te vi še ze mlje, on da se is pla ti ­ ka že Pre drag i is ti če:

­ Me seč no mi je po treb no oko 50.000 di na ra sa mo za stoč nu hra­nu, što uop šte ni je ma lo. Ako na­pra vi te ra ču ni cu, ne mo gu re ći da ni je is pla ti vo, ali su sva ka ko tro ško­vi ve li ki. Tre ba ima ti ve li ku ko li či nu i mo raš bi ti str pljiv i to je sve.

Na kra ju, ovaj po ljo pri vred nik

ka že da je naj va žni je da dr ža va obez be di za ga ran to va ne ce ne po­ljo pri vred nih pro iz vo da, od no sno sto ke.

­ Ne ma ve ze i ako mo ra mo da če ka mo, ali da na kra ju do če ka mo ono što smo hra ni li ­ tvr di on.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

10 25. mart 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

De se to čla na po ro di ce La za ra Dža­ku­le iz Obre ža ži vi od ra tar stva i po vr tar stva, ne što

ma nje sto čar stva, ali, ka ko ka žu ­ te ško. Svi ra de u pla ste ni ci ma i na nji vi, sem unu ka i de de, naj sta ri jeg čla na do ma ćin stva. Rad je te žak, sla žu se su pru žni ci Dža ku le, ali ni po ja da, kad bi bio is pla tiv. Sav trud pa da u vo du, is ti ču, zbog uvo za stra nog po vr ća, za ko je ve le ni ka ko ne mo že bi ti kva li tet no kao na še.

­ Sa da pri pre ma mo pla ste ni ke, fre zi ra mo unu tra, po sta vlja mo fo li je i si tem kap po kap i on da iz no si mo ra sa du ko ju smo pri pre mi li kod ku­će u pla ste ni ku s gre ja njem. U ovim pla ste ni ci ma će, ve ći nom bi ti pa pri­ka i pa radjz i to u jed nom pa radjz, dok će se u pet osta lih ra sa di ti pa­pri ka – pri ča La zar ko ga smoi, sa uku ća ni ma, za te kli u pri pre ma nju pla sten ke.

Svo je ze mlje, ka že do ma ćin, ima ju oko 30 ju ta ra, a u za kup uzi­ma ju dr žav nu ze mlju i ne što od pri­vat ni ka. Na otvo re nom, Dža ku le se­ju lu be ni ce i ti kvi ce, ta ko đe sa de i pa pri ku ta ko da pod po vr ćem ima ju oko 10 ju ta ra, a pod pla ste ni ci ma oko 20 ari.

­ Nas je u ku ći de se to ro: su pru­ga Sne­ža­na, ja, dva si na, sta ri ji Ste van je ože njen, sna ja Ma ri na, kćer ka Sla vi ca, mla đi sin Sa va, mo ji otac i maj ka, Ste van i Du­ši­ca i dve unu ke bli zna ki nje, Ti ja na i­Bran­ka. Svi, sem de ce i de de, ra­di mo na ze mlji, ni ko ni je za po slen i ne ma pla tu. Je di no sam ja ne ka da ra dio ov de u za dru zi dok se ni je ras­for mi ra la. Mo že da se ži vi od ovog po sla, ali te ško. Mno go ra da, mno go se ulo ži, a ne iz ve snost pro da je ve li­ka. Ta man ne što kad se pro iz ve de, ovi na ši uve zu, obo re ce ne na šem po vr ću, pa ne ka ži ve Tur ci i Gr ci, oni tre ba da ži ve, a mi ne tre ba. To ni­je ni po li ti ka na še vla sti, ne go ne kih po je di na ca ko ji su uvo zni ci i ko ji do­bro za ra đu ju od to ga. Mi ma li, iako su na ši pro iz vo di i bo lji i kva li tet ni ji i zdra vi ji od uvo znih, jer mi to li ko ne pr ska mo, sa mo ko li ko mo ra, već vi­še oko pa va mo, tre ba da pro pad ne­mo. Na rod ku pu je u ve li kim su per­mar ke ti ma i ne zna šta je de – ža li

se La zar.Za sta ri jeg si na ka že da se ne gde

za po slio, da bi mo žda vi še imao, dok mla đi ko ji je osmi raz red sa mo po ma že. Kćer ka je za vr ši la Fa kul tet za šti te na ra du i po sla ne ma, pa se i ona pri klju či la po vr tar skoj pro iz­vod nji.

­ Šta da vam ka žem, ubi ja ju nas po la ko, sa mo da osta nu ovi ve li ki i da po ku pu ju i ovo ma lo ze mlji šta što ima mo i da po ljo pri vre du vo di ne­ko li ko lju di, a mi svi kod njih da ra­di mo u dnev ni cu, na to se svo di. Da bu de mo pro sta rad na sna ga, da nas je si ­ su tra ni si. Da nas mi tre baš, su tra ne, idi ku ći, se di i ča kaj da te po zo vem. Mi se još ma lo opi re mo to me, ali te ško da će mo us pe ti. Pa vi di te ko ja je sa da ce na svi nja, 100 di na ra, 105 di na ra. Imam ja i svi nje u to vu, oko 30 ko ma da. Ne znam šta ću s nji ma. Ne mam ja mno go, ima lju di ko ji ima ju mno go vi še, ali pro pa dam i sa 30 ko ma da. Kad je ta ko, ne ka bu de i ta ce na, ali ne ka

po jef ti ni me so sra zmer no to me i u ka sap ni ci i ve li kim tr go vi na ma. Ta­mo je ce na me sa ista i kad je ot kup­na ce na ži ve me re bi la 200 di na ra i kad je 100 di na ra. Haj de, ako sam ja na stra dao, ne ka on da na rod to me so je de „dža be“. Ali kup ci tu jef­ti no ću ne ose ća ju, sa mo za ra đu ju tr gov ci i to im je omo gu će no. On da uvo ze ne ko me so dru ge, tre će kla se ko je na rod je de, si ro ti nja mo ra, šta će. Da li je nor mal no da sa la ma bu­de 150 di na ra, kad je ot kup na ce na svi nja bi la 200 di na ra? Od če ga je na pra vlje na? Ni ko ne vo di ra ču na o zdra vlju ovog na ro da ­ oča jan je La­zar.­ A za ot kup nu ce nu pše ni ce i da ne go vo rim.

Bri ne se on i ko me će su tra da pro da pa pri ku, ne ma ko da je pre­ra di, ve li, a ni ko da je po je de.

­ Ce na pa pri ke je već 10 go di­na ista. Pro šle go di ne 60 di na ra po ki lo gra mu bi la je ce na aj var ke i to na rod ne mo že da ku pi, gle da ko ja je jef ti ni ja, a uve ze se ma ke don­ska, tur ska i ta ko pro pa da mo, mi do ma ći pro iz vo đa či – re ći će La zar Dža ku la.

Nje go va su pru ga Sne ža na ka že da je to na po ran rad i da zah te va ce lo dnev no an ga žo va nje.

­ Mi smo već uju tro na no ga ma u šest sa ti pa do ve če ri, sa mo da se to još is pla ti. Pla ste nič ku pro iz vod­nju ra di mo od Bo ži ća. I svi ra di mo u ku ći, valj da će da ti Bog da bu de ne što. Sa di će mo pa pri ku, pa radjz, bo stan, luk ima mo i već su tra ide­mo da oko pa va mo ­ pri ča Sne ža na i do da je da ne ža le ra da ni tru da da pro iz ve du kva li te no po vr će, već im je naj ve ća bri ga, ka ko ga pro da ti. U se zo ni pro da ju ga na ze le nim i kvan ta škim pi ja ca ma, su per mar ke­ti ma i već, ka ko se tre nut no sna đu. Ne ma ju oni vre me na da sto je na pi­ja ca ma, ne go pro da ju na ko li či nu.

­ Što se ti če ulo ga, ne što je naš, ne što smo uzi ma li kre di te i još ih ot pla ću je mo. Ni su ti kre di ti ta ko po volj ni, ali mi smo mo ra li da ih uzme mo. Bez to ga ne bi mo gli. Mi sa mi ne ma mo to li ko pa ra da bi sve ovo na pra vi li jer, sa mo ovi pla ste ni­ci ko šta ju pre ko 10.000 evra. Pro­šle go di ne nam ni je osta lo ni šta od pro iz vod nje, ali mo ra mo da ide mo da lje, pa i s kre di tom. Sna la zi mo se ka ko zna mo i ume mo i za to i svi ra­di mo iz ku će – ka že na kra ju La zar Dža ku la, a ove re či po tvr đu je i nje­go va su pru ga.­ G.­Maj­sto­ro­vić

NO VI KAR LOV CI •­PRE­DRAG­RA­LIĆ,­STO­ČAR

Za­ga­ran­to­va­ne­ce­ne­pre­ko­po­treb­neAko­ne­ma­te­dru­gih­pri­ma­nja,­od­po­ljo­pri­vre­de­se­da­nas­te­ško­mo­že­ži­ve­ti.­Iz­u­zev­ako­ne­ma­te­vi­še­ze­mlje,­on­da­se­is­pla­ti­­­ka­že­Pre­drag­i­is­ti­če­da­tre­ba­obez­be­di­ti­za­ga­ran­to­va­ne­ce­ne­sto­ke­da­bi­se­na­šla­ne­ka­ra­ču­ni­ca­za ovaj po sao

Pla­sman­olak­šan­za­hva­lju­ju­ći­ugo­vo­ri­ma­sa­lo­kal­nim­me­sa­ri­ma

Pre­drag­Ra­lić,­po­ljo­pri­vred­nik

OBREŽ­•­PO­RO­DI­CA­LA­ZA­RA­DŽA­KU­LE­PRI­PRE­MA­PLA­STE­NI­KE­ZA­RA­SA­DU­PO­VR­ĆA

Te­ško­je­bi­ti­po­vr­tar­­Ce­na­pa­pri­ke­je­već­10­go­di­na­ista.­Pro­šle­go­di­ne­60­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­na­rod­ne­mo­že­da­ku­pi,­uvoz­stra­nog­po­vr­ća­oba­ra­ce­nu­do­ma­ćih­pro­iz­vo­da,­a­na­rod­ne­zna­šta­je­de­­­tvr­de­po­vr­ta­ri­iz­Obre­ža

Svi­uče­stvu­ju­u­ra­du

La­zar­i­Sne­ža­na­Dža­ku­la Pla­ste­ni­ci­po­ro­di­ce­Dža­ku­la­iz­Obre­ža­­­

Po ljo pri vred nik iz Kuzminа, Rаdenko Si mić, srem-ski je re kor der u pro iz vod-

nji kukuruzа. Ostvаrio je pri nos od 13.271 kilogrаma po hektаru i kаže dа je tаjnа u to me dа ze mlji uvek trebа dа se dа vi še ne go što sle du je.

- Tаkođe, veomа je vаžno dа se orаnice nа vre me pri pre me i obrаde. Nа je sen trebа dа se zаore đu bri vo, pа dа se iz vr ši prehrаnа nа vre me.

Jа ureu bаcim pre, kаdа ze mlju tek pripremаm zа se tvu. Jer, аko čekаm dа mi nik ne ku ku ruz pа dа tek ondа bаcim đu bri vo, od togа nemа ništа. Rаdim 60 jutаrа ze mlje, od čegа je 40 u mom vlаsništvu, а se jem uglаvnom ku ku ruz i so ju. Rаnije sаm imаo i re pu, аli sаm od nje odustаo. Iаko imаm 72 go di ne ne mi slim dа pre ki nem dа rаdim, jer me zdrаvlje još uvek do bro slu ži. Sve po slo ve nа nji vi obаvljаm sаm,

je di no mi u se zo ni pomаžu sin i unuk – kаže Rаdenko Si mić, srem ski re kor der iz Kuzminа.

Kаdа se iz Bo sne do se lio u Srem, sаdа već dаvne 1963. go di ne, ku pio je šest jutаrа ze mlje, što mu je bio po čet-ni kаpitаl sa ko jim je to kom godinа svo jim rаdom stvo rio sve ono što dаnаs po se du je. Kаže dа je stekаo dostа, аli dа je i mno go rаdio.

- Pаmtim mno go boljа vremenа ne go što su ovа sаdа, mаdа pаmtim i dа je ono vre me nаkon rаtа bi lo te-ško. Ali, jа sve što sаm stekаo od imo vi ne, stekаo sаm sa mo zа vre me stаre Jugoslаvije. Zаdovoljаn sаm što sаm sve to us peo dа ostvаrim is klju či-vo svo jim rаdom, аli sаdа se sаmo plаšim dа li će to mo ji mo ći dа odr že. Jer, sаdа je do-šlo vre me kаdа ne sаmo dа ne mo že vi še ništа dа se stek ne, ne go ne mo že ni dа se sаčuvа ono što se imа. Prinosimа sа

orаnicа sаm zаdovoljаn, mаdа i oni pаdаju u od no su nа one ko je sаm imаo pre pet godinа. A smаnjuju se jer ne mo gu dа ulo žim vi še ono li ko ko li ko sаm mogаo rаnije. Jer, nekаdа smo zа 10 kilа semenа dаvаli 100 kilogrаmа merkаntilnog kukuruzа i kukаli smo dа je sku po, а sаdа zа sedаm kilа dаjemo 300 kilogrаmа. Pšenicа je sаd 16 dinаrа, ku ku ruz 15, sojа 43, а se me kukuruzа je 4.500 do 5.000 dinаrа, što znаči dа ništа što seljаk morа dа ku pi i ulo ži ni je po jef ti ni lo, nаročito ne hemijа i preparаti ko je morаmo dа ko ri sti-mo. Oni su sve lo ši jeg kvаlitetа, а sve su sku plji – kаže Rаdenko Si-mić iz Kuzminа i dodаje dа se osim rаtаrstvom bаvi i uz go jem svinjа, hrаni oko 120 komаdа u tur nu su.

Premа nje go vom mi šlje nju, držаvа mаlo či ni dа poboljšа položаj domаćeg po ljo pri vred nog proizvođаčа, ne go se vi še tru di dа po mog ne strаncimа i dodаje:

- Pr vo su nаm sub ven ci-ju ogrаničili nа 20 hektаrа, pа su ondа iz nos sub ven ci je sа 12.000 dinаrа sma nji li nа 4.000 dinаrа. A strаnаc ko ji do đe dа nаprаvi ne ku mаlu fаbriku do bi je sve džаbа i još mu uz to dаju pet hiljаdа evra po zаposlenom. On rаdi ko li ko mu je voljа pa kаda mu dosаdi, po ku pi se i ode. A jа morаm zа sve dа plаtim - i zа odvodnjаvаnje i zа iz no še nje smećа, po rez nа dohodаk i po rez nа imo vi nu...Ne mo gu dа shvаtim dа je kilogrаm pаrаdаjzа 200 dinаrа, а kilogrаm ži ve vаge tovljenikа 105 dinаrа. Zbog togа sаm dostа

rаzočаrаn, аli nemа odustаjаnjа, rаditi se morа. Svi obećаvаju ku le i grаdove, kаžu dа će nаm bi ti bo-lje, po go to vo pred iz bo re, аli mrkа kаpа, nаročito zа nаs seljаke. Zаto i ne bih ni ko me mlаđem pre po ru-čio dа se bаvi ovim, ne go bih gа sаvetovаo dа trаži ne ki dru gi posаo, gde god mo že, sаmo dа ne bu de po-ljo pri vred nik, jer nаs ni ko ne šišа ni dvа po sto. Mo že mo mi dа prаvimo bаrikаde, dа pro te stvu je mo ko li ko ho će mo, аli nemа od togа nikаkve vаjde.

Kаko kаže, ovo priznаnje mu znаči pod strek zа dаlji rаd, аli i pri li ku dа se dru ži i rаzmenjuje iskustvа. To je sаmo još jednа u ni zu nаgrаdа ko je je do sаdа dobijаo zа rаtаrstvo, а do sаdа ih imа ukup no

18, što srem skih, što re pu blič kih, а do bit nik je i Novembаrske nаgrаde Grаdа Sremskа Mitrovicа.

S. M. - M. M.

1125. mart 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

KU ZMIN • RA DEN KO SI MIĆ, SREM SKI RE KOR DER U PRO IZ VOD NJI KU KU RU ZA

Ze mlji tre ba da ti i vi še ne go što sle du je- Pri no si ma sa ora ni ca sam za do vo ljan, ma da i oni pаdаju u od no su nа one ko je sаm imаo pre pet godinа. A smаnjuju se jer ne mo gu dа ulo žim vi še ono li ko ko li ko sаm mogаo rаnije – kаže Rаdenko Si mić, po ljo pri vred nik iz Kuzminа

Rаdenko Si mić, re kor der iz Kuzminа: pri nos kukuruzа ve ći od 13 tonа

Po se du je svu po treb nu mehаnizаciju

12 25. mart 2016.

AK TU EL NO STI

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ce ne po ljo pri vred nih pro iz vo-da se na la ze se na vi še go di-šnjem mi ni mu mu, ka ko na

svet skim tr ži šti ma, ta ko i kod nas. Ka da se to me do da da je Vla da ne-dav no sma nji la sub ven ci je, či ni se da je pred po ljo pri vred ni ci ma iz u-zet no te ška go di na.

- Mi ni do sa da ni smo po slo va li po zi tiv no, a ovo sa da je ka ta stro-fa - ka že za RTV po ljo pri vred nik iz Cre pa je Mi ro slav Gru ba nov.

Ce ne hra ne u sve tu pa da ju već ne ko li ko go di na za re dom, a po je-di ni struč nja ci sma tra ju da to ni je krat ko roč ni trend te da tre ba oče-ki va ti da će i na red nih go di na ce ne pše ni ce, sun co kre ta, so je, ku ku ru za i dru gih kul tu ra osta ti na ni skom ni-vou. To se, na rav no, od ra ža va i na do ma će tr ži šte, pa su i tu po sled-njih me se ci pa da le ce ne ro be: pše-ni ca je u pr voj po lo vi ni ju la 2015. na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du pla ća na i do 18 di na ra bez PDV-a, a sre di nom fe bru a ra ove go di ne spa lo se na 16,8 di na ra. So ja je po čet kom sep tem bra ko šta la od 40 do 41 di-nar po ki lo gra mu, a u fe bru a ru je bi la is pod 38 di na ra... Zbog sve-ga je i pro met na Pro dukt noj ber zi prak tič no za mro.

- Ce ne hra ne su prak tič no na do-njoj gra ni ci, mo gu će su even tu al no još ne ke osci la ci je - ka že za RTV di-rek tor Udru že nja Ži ta Sr bi je Vu ko-sav Sa ko vić. Do da je da je raz log za to le ži pre sve ga u či nje ni ci da su, ka da je reč o pše ni ci i so ji, po-sled njih go di na bi le iz u zet no po volj-ne vre men ske pri li ke.

- To je stvo ri lo ogrom ne za li he, a za li he on da vr še pri ti sak na ce nu",

uka zu je Sa ko vić.Na po mi nje da je dru gi raz log za

ni ske ce ne po ljo pri vred ne ro be jef-ti na naf ta, te da je to za jed no do-ve lo do po ve ća nja kon ku ren ci je na svet skim tr ži šti ma.

- Ovo je de fi ni tiv no naj te ži pe riod za pro iz vo đa če hra ne u po sled njih šest go di na - ka že naš sa go vor nik.

Pad tra žnje u sve tu

Ber zan ski struč njak be o grad skog Wi se bro ke ra Ne nad Gu ja ni čić u raz go vo ru za RTV ob ja šnja va da do bar raz lo ga za pad ce na re sur sa

na svet skom tr ži štu le ži na stra ni tra žnje.

- Pro blem je u uspo ra va nju ki ne-ske eko no mi je ko ja je du gi niz go-di na bi la mo tor raz vo ja ce log sve ta. Na rav no, uti caj Ki ne je i da lje iz u-zet no ve li ki, ali je sa da već iz ve sno da će eko nom ske sto pe ra sta u na-red nih 10 go di na bi ti ku di ka mo ni-že ne go u pro te kloj de ka di - na vo di Gu ja ni čić. Pad tra žnje na ogrom-nom tr ži štu ka kvo je ki ne sko po sle-dič no do vo di i do pa da ce na, što je u pro blem po sled njih go di nu da na do ve lo i ne ke dru ge in du stri je, po-put in du stri je če li ka.

Do da je još je dan od fak to ra pa-da ce ne re sur sa: one su u pro te-klom pe ri o du pre te ra no ra sle zbog "me ke" po li ti ke glav nih svet skih cen tral nih ba na ka. Pod se ti mo, cen-tral ne ban ke SAD, EU i Ja pa na vo-di le su po li ti ku mo ne tar nog olak ša-va nja, od no sno emi to va nja nov ca u po ku ša ju da pod stak nu po sr nu le eko no mi je u svo jim ze mlja ma.

Pro fi t na gra ni ci is pla ti vo sti

- Si tu a ci ja na tr ži štu je pro fi t po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča do ve-la bu kval no na gra ni cu is pla ti vo sti. Ali, po ljo pri vre da je pro iz vod nja ko-ja mo ra da se za sni va sva ke go di ne i pro iz vo đa či ma osta je sa mo da se na da ju da će se ne što pro me ni ti na bo lje - upo zo ra va Sa ko vić.

Ka že da ono što u ovom mo-men tu mo že da se pro me ni je ste da vre men ski uslo vi ne bu du ide al ni če tvr tu go di nu za re dom, kao i da se pro iz vo đa či naf te do go vo re.

Gru ba nov na po mi nje da ni ske ce ne ni su je di na mu ka ko ja je za-de si la pa o re po sled njih go di na.

- La ne smo ima li su šu, pre kla-ne je sun co kret pot pu no pod ba cio - ka že on. - Ta ko đe, ce ne re pro ma-te ri ja la sva ke go di ne ska ču 20 do 30 od sto, dok ce ne na ših pro iz vo da pa da ju.

Ka da se to me do da da je Vla da od lu či la da ove go di ne sma nji sub-ven ci je po ljo pri vred ni ci ma za ra-tar sku pro iz vod nju čak tri pu ta, sa 12.000 na 4.000 po hek ta ru, kao i da is pla ta sub ven ci ja ne ret ko ka sni, ja sno je da pa o ri ne mo gu da oče-ku ju za ra du.

- Sve za jed no, to je jed na ka ta-stro fa - ka že Gru ba nov.

Da li dr ža va mo že da po mog-ne, i ka ko?

Sa ko vić do da je da ni dr ža va ko-ja je pre za du že na i ko ja sma nju-je sub ven ci je tu prak tič no ni šta ne mo že da ura di.

- Bi lo bi, na rav no, za lo kal ne pri-li ke do bro da dr ža va mo že da ot ku-pi ne ke ko li či ne ži ta, ali to se ne će de si ti. Mi sa da ima mo oko 800.000 to na pše ni ce vi še od ono ga što su do ma će po tre be, a dr ža va Sr bi ja ni u mno go bo ljim vre me ni ma ni je mo gla da in ter ve ni še ni sa tre ći nom od te ko li či ne", uka zu je di rek tor Ži-ta Sr bi je.

Gu ja ni čić upo zo ra va da sva ka od lu ka da se ne ka pri vred na gra na po mog ne pa u šal nim me ra ma ad mi-ni stra tiv nih či nov ni ka u dr žav nom apa ra tu – vo di u pro past.

- Uko li ko dr ža va za i sta že li da pod stak ne raz voj ne kog sek to ra ili još bo lje ce le pri vre de, on da bi li ne-ar no tre ba lo da obez be di olak ši ce, re ci mo po re ske, svim tr ži šnim uče-sni ci ma. Slič no va ži i na po lju po ljo-pri vre de gde se skroz po gre šno, a mo žda i plan ski, fa vo ri zu ju ino stra-ne kom pa ni je u od no su na do ma će igra če" - uka zu je Gu ja ni čić.

Gru ba nov, pak, do da je da ot kup ili sub ven ci je ni su i je di no što dr ža-va mo že da ura di.

- Ni je sve u sub ven ci ja ma, dr ža-va tre ba da se po bri ne da kon tro li še mo no po le - na po mi nje Gru ba nov.

V. Čvor kov (RTV)

Ko rov sku ve ge ta ci ju use va str-nih ži ta či ne: zim sko pro leć ni, efe mer ni ko ro vi ni skog ha bi-

tu sa kao što su: mi šlja ki nja (Stel la ria me dia), ve ro ni ka (Ve ro ni ca sp.), de-vo jač ka tra va (Cap sel la bur sa pa sto-ris), ko pri va (La mi um pur pu re um) i dru gi. Kon ku ren ci ju ovih ko ro va str na ži ta zbog svog gu stog sklo pa naj če šće nad ja ča ju.

Znat no ve će šte te use vu pše ni ce pro u zro ku ju ko ro vi vi so kog ha bi tu sa a to su: pa la mi da (Cir si um ar ven se), am bro zi ja (Am bro sia ar te mi si fo lia), go ru ši ca (Si na pis ar ven sis), bro ći ka (Ga li um apa ri nae), po po nac (Con vol-vu lus ar ven sis).

Ko rov ske bilj ke od u zi ma njem hra-ne i vo de iz ze mlji šta,sve tla i ži vot-nog pro sto ra, zna čaj no uti ču na rast i raz voj ga je nih bi lja ka, a sa mim tim i na kva li tet i vi si nu pri no sa. Svo jim nad zem nim or ga ni ma ko ro vi ote ža va-ju že tvu, do ma ći ni su ra znih šte to či-na i bo le sti, po ve ća va ju vla gu u use-vu, iza zi va ju aler gi je. Kao neo p hod na me ra u bor bi pro tiv ko ro va na me će se pri me na her bi ci da.

Pra vi lan iz bor i pra vil na pri me-na her bi ci da su osnov ni pre du sev za uspe šno su zbi ja nje ko ro va. Na sam iz-

bor pre pa ra ta uti ču fa za raz vo ja use-va kao i spek tar de lo va nja. Ve o ma je va žno utvr đi va nje sa sta va ko rov skih vr sta, ustva ri od re đi va nje onih do mi-nant nih.

U pe ri o du od sre di ne bo ko re nja do po ja ve dru gog ko len ca, ko ri ste se her bi ci di na ba zi ak tiv ne ma te ri-je 2,4D kao što su: Ma ton 0,8-1,2l/ha, Este ron 0,8-1,0l/ha, Len te mul-D 0,75-1,0l/ha.

Zbog ne po volj nih vre men skih uslo-va ili ka sni jeg ni ca nja ko ro va, ili dru-gih pro ble ma, ve o ma če sto se de si da se u tom pe ri o du ne oba vi tre ti ra nje do fa ze dru gog ko len ca.

Za su zbi ja nje ši ro ko li snih ko ro va kao što su (go ru ši ca, pa la mi da, pe pe-lju ga, bul ka)do po ja ve li sta za sta vi ča-ra mo gu se ko ri sti ti sle de ći her bi ci-di na ba zi met sul fu ron me til-a (Met-mark, Me te or, La ren, Te zis) u ko li či ni 10gr/ha, tri be nu ron me ti la (Gran star, Stoc kstar, Mu ral) 15-25 g/ha.

Za su zbi ja nje jed nog od naj o pa-sni jeg ko ro va Ga li um apa ri nae, kao i am bro zi je, pri me ni ti her bi ci de na ba zi fl u rok si pir-a (Sta ra ne) 0,75-1,5l/ha, a za su zbi ja nje po pon ca, pa la mi de i dru gih jed no go di šnjih ši ro ko li snih ko-ro va pri me ni ti Se ka tor 0,3kg/ha.

Mo ni lia la xa, pro u zro ko vač su še nja cve to va i rod nih gran či ca pa ra zi ti ra pre te žno

ko šti ča vo vo će: bre skvu, kaj si ju, šlji vu, vi šnju, tre šnju. Spa da u vr-lo štet na obo lje nja ko šti ča vog vo ća, ko ja uzro ku je ma sov no pro pa da nje cve to va i gran či ca, zbog če ga pri nos bi va zna čaj no uma njen. Pr vi simp-to mi se ma ni fe stu ju po sle cve ta nja, u vi du na gle pro me ne bo je cve to va, ko ji po sta ju mr ko si ve bo je, su še se i pro pa da ju. Simp to mi su slič ni ošte će nji ma od mra za, ali kod ne-ga tiv nog uti ca ja ni skih tem pe ra tu ra su še se svi cve to vi, dok kod in fek ci-ja ovom glji vom su še se cve to vi na po je di nim gran či ca ma.

Glji va pre zi mi kao mi ce li ja u rak-ra na ma u ko ri za ra že nih gran či ca, i u mu mi fi ci ra nim plo do vi ma ko ji se na la ze u kro šnji ili na po vr ši ni ze mlji šta. U vre me cve ta nja do la-

zi do in fek ci je pa to ge na kroz cvet, tj. kroz tu čak, ka da glji va pro di re u plod nik gde raz vi ja mi ce li ju. Sa cve-ta glji va se ši ri na gran či ce. Glji va se br zo raz vi ja, cvet se osu ši i pri-le pi uz gra ne, pa iz gle da kao da je ošte ćen od mra za. Pa to gen pro iz vo-di tok si ne ko ji se pre no se spro vod-ni si ste mom, i oni uzro ku ju su še nje gran či ca. Vla žno i pro hlad no vre me po go du je raz vo ju glji ve.

Naj kri tič ni ja fa za raz vo ja ko-šti ča vog vo ća za in fek ci ju glji-vom Mo ni lia la xa je cve ta nje, a uko li ko ga pra ti vla žno (re la tiv na vla žnost va zdu ha pre ko 85%) i pro hlad no vre me bo lest je iz u-zet no iz ra že na i de struk tiv na.

U slu ča ju vi še go di šnjeg po na-vlja nja vla žnog vre me na u fe no fa zi cve ta nja, stra da ju gra ne i sta bla se po la ko su še (naj i zra že ni je kod kaj-si je, šlji ve i vi šnje i bre skve).

Su zbi ja nje pro u zro ko va ča su še-nja cve to va i rod nih gran či ca ko šti-ča vog vo ća, po či nje u fa zi mi ro va nja ve ge ta ci je tj. pri li kom re zid be, ka da tre ba od stra ni ti su ve gra ne i uklo ni-ti mu mi fi ci ra ne plo do ve sa gra na i iz voć nja ka. He mij sko tre ti ra nje se oba vlja u ose tlji vim fa za ma raz vo ja bi lja ka do ma ći na. Broj tre ti ra nja za vi si od vre men skih uslo va.

Uko li ko je pro le će pro hlad no i vla žno pr vi tret man ura di ti na po-čet ku cve ta nja (10 od sto otvo re-nih cve to va), dru gi u fa zi pu nog cve ta nja, a po po tre bi i u fa zi pre-cve ta va nja. Pri li kom tre ti ra nja voć-nja ka u fa zi po čet ka i pu nog cve ta-nja ne ko ri sti ti in sek ti ci de.

Po što glji va br zo raz vi ja re zi-stent nost po teb no je to kom ve ge-ta ci je vr ši ti ro ta ci ju ak tiv nih ma te-ri ja pri li kom za šti te vo ća od ovog pa to ge na.

U ci lju su zbij nja Mo ni li la xa ko-ri ste se pre pa ra ti na ba zi ci pro di-ni la (Cho rus 50 WG, Cor max, Ci-pro dex), pro hlo ra za (Mi ra ge 45 EC, Oc ta ve), bo ska li da + pi ra klo stro bi-na (Sig num), te bu ko na zo la (Fo li-cur 250 EW, Akord), ti o fa nat-me ti la (Du o fen), ipro di o na (Di o nal 500 SC, Di o nis), ipro di o na + ti o fa nat-me ti la (Ku bik plus, Di o nis plus).

NO VI SAD • CE NE PO LJO PRI VRED NIH PRO IZ VO DA NA VI ŠE GO DI ŠNJEM MI NI MU MU

No ve mu ke za pa o reNi je sve u sub ven ci ja ma, dr ža va tre ba da se po bri ne da kon tro li še mo no po le

Pše ni ca je u pr voj po lo vi ni ju la 2015. pla ća na i do 18 di na ra bez PDV-a, a sre di nom fe bru a ra bi la je 16,8 di na ra

Za šti ta str nih ži ta od ko ro vaPi še: dipl.ing. Mir ja na To ja gić Mi lo va no vić

Kao neo p hod na me ra u bor bi pro tiv ko ro va na me će se pri me na her bi ci da

Mo ni lia la xa, pro u zro ko vač su še nja cve to va i rod nih gran či ca pa ra zi ti ra pre te žno

zi do in fek ci je pa to ge na kroz cvet, tj. kroz tu čak, ka da glji va pro di re u plod nik gde raz vi ja mi ce li ju. Sa cve-

Mo ni lia la xa, pro u zro ko vač su še nja cve to vaPi še: dipl. ing. Sen ka Mi ško vić

Glji va pre zi mi kao mi ce li ja u rak-ra na ma u ko ri za ra že nih gran či ca

Naj kri tič ni ja fa za raz vo ja ko šti ča vog vo ća za in fek ci ju glji vom Mo ni lia la xa je cve ta nje

1325. mart 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pre ma Pra vil ni ku o me to da ma or­gan­ske­ sto­čar­ske­ pro­iz­vod­nje­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je­ (2002)­

ko ji je u sa gla sno sti sa Za ko nom EU­ u­ or­gan­skoj­ pro­iz­vod­nji­ ži­vi­ne­mo­ra­ju­ se­ obez­be­di­ti­ od­go­va­ra­ju­ći­objek­ti,­otvo­re­ni­­is­pu­sti­to­kom­naj­ma­nje­jed­ne­tre­ći­ne­ži­vo­ta,­ko­ji­su­pre­kri­ve­ni­ve­ge­ta­ci­jom­i­sa­od­go­va­ra­ju­ćim­bro­jem­hra­ni­li­ca­i­po­ji­li­ca­do­ko­jih­ži­vi­na­ ima­ lak­pri­stup.­Ži­vi­na­ko ja u svom od go ju ko ri sti vo de ne po­vr­ši­ne­mo­ra­ima­ti­pri­stup­po­to­ku,­je­ze­ru­ili­ne­koj­vo­de­noj­po­vr­ši­ni­kad­god­to­vre­men­ski­i­hi­gi­jen­ski­uslo­vi­do­zvo­lja­va­ju.Po­red­ iz­bo­ra­ gr­la­ za­ or­gan­sku­

pro­iz­vod­nju­ ži­vin­skog­me­sa­ i­ ja­ja,­do­bro­bi­ti­ ži­vi­ne,­ is­hra­ne­ ži­vo­ti­nja­ i­prin­ci­pa­ zdra­stve­ne­ za­šti­te,­ u­ or­gan­skoj­ži­vi­nar­skoj­pro­iz­vod­nji­po­seb­na­pa­žnja­se­pri­da­je­si­ste­mi­ma­ga­je­nja­ži­vi­ne­i­ge­ne­tič­kim­re­sur­si­ma­za­do­tič­ni­vid­pro­iz­vod­nje.

1. Si stem ga je nja – dr ža nja ži vi ne:­U­sve­tu­se­ce­lo­kup­no­dr­ža­nje­ži­vi­ne­oba­vlja­kroz­ tri­osnov­na­si­ste­ma:­eks­ten­ziv­ni,­po­lu­in­te­ziv­ni­i­in­te­ziv­ni.­Me­đu­tim,­u­ ze­mlja­ma­ sa­raz­vi­je­nim­ži­vi­nar­stvom­pri­sut­na­je­i­no­va­po­de­la,­kao­po­sle­di­ca­zah­te­va­po­tro­ša­ča.­I­ono­­se­de­li­na­kon­ven­ci­jal­no­ (in­te­ziv­no)­ i­ al­te­ra­tiv­no­ži­vi­nar­stvo,­ gde­ spa­da­ i­ or­gan­ska­pro­iz­vod­nja­ži­vin­skog­me­sa­i­ja­ja.Po­tro­ša­či­u­EU­sve­vi­še­zah­te­va­ju­

pri­me­nu­odr­ži­vih­slo­bod­nih­si­ste­ma­ga­je­nja­ži­vi­ne­u­skla­du­sa­nji­ho­vim­po­tre­ba­ma.­Zbog­to­ga­i­Sr­bi­ja­tre­ba­da­ja­sno­de­fi­ni­še­si­stem­dr­ža­nja­ži­vi­ne,­ko­ji­bi­za­do­vo­ljio­po­tre­be­ži­vi­ne­sa­aspek­ta­nji­ho­ve­do­bro­bi­ti­a­sa­dru­ge­stra­ne­obez­be­di­ti­si­gur­nu,­jef­ti­nu­ i­ eko­no­mič­nu­ pro­iz­vod­nju.­Pod­ni­si­stem­sa­is­pu­stom­i­eko­lo­ški­(or­gan­ski)­ si­stem­ su­ ­ naj­pri­bli­žni­ji­sa­vr­še­nom,­jer­u­nje­mu­ži­vi­na­a­po­seb­no­ko­ko­ši­no­si­lje,­mo­gu­da­is­po­lje­ve­ći­nu­svo­jih­osnov­nih­oso­bi­na.

2. Si stem pro iz vod nje ja ja: Tre­nut­no­ je­ naj­za­stu­plje­ni­je­ dr­ža­nje­ no­si­lja­ u­ kon­ven­ci­o­nal­nim­ ka­ve­zi­ma,­ za­sno­van­ na­ in­du­stri­skim­prin­ci­pi­ma­ sa­ ve­li­kim­ bro­jem­ gr­la­po­ je­di­ni­ci­ po­vr­ši­ne­ (ne­hu­man­na­čin)­ ko­ji­ će­ u­ do­gled­no­ vre­me­ bi­ti­za­bra­njen.­ U­ ovom­ pre­la­znom­ pe­ri­o­du­ po­zna­te­ svet­ske­ fir­me­ ko­je­pro­iz­vo­de­opre­mu­za­ži­vi­nu,­po­red­kla­sič­nih­ ba­te­ri­ja­ (ka­ve­za)­ pro­iz­vo­de­i­dru­ge­ti­po­ve­ba­te­ri­ja­pre­ma­stan­dar­di­ma­EU.Pre­ma­Za­ko­nu­o­or­gan­skom­sto­

čar­stvu,­2002,­pro­pi­su­je­da­se­sva­koj­no­si­lji­u­ka­ve­znom­si­ste­mu­mo­ra­obez­be­di­ti­600­cm2­pod­ne­po­vr­ši­ne­ka­ve­za;­osno­va­ka­ve­za­ne­mo­že­bi­ti­ma­nja­od­200­cm,­a­iz­van­is­ko­ri­sti­vog­pro­sto­ra­vi­si­na­ka­ve­za­mo­

ra­bi­ti­naj­ma­nje­20­cm;­sva­ki­ka­vez­mo­ra­ bi­ti­ opre­mljen­ gne­zdom,­ se­da­li­ma­ (15­ cm­po­ko­ko­ši),­ pro­sto­rom­ za­ su­vo­ ku­pa­nje­ (pe­ru­ša­nje),­deo­sa­pro­stir­kom­i­12­cm­hra­ni­li­ce­po­ko­ko­ši.

2.1. Pod ni si stem dr ža nja no­si lja: pri­ ovom­ si­ste­mu­ ko­ko­ši­ se­dr­že­u­ži­vi­nar­ni­ku­i­to­7­gr­la/m2­po­vr­ši­ne.­Naj­ma­nje­1/3­po­vr­ši­na­po­da­mo­ra­da­je­po­kri­ve­na­pro­stir­kom­(sla­ma,šu­ška­me­kog­dr­ve­ta,­pe­sak,­trest­itd).­Pri­ovom­si­ste­mu­dr­ža­nja­do­2/3­po­da­ko­ri­sti­se­za­sa­ku­plja­nje­ko­ko­ši­jeg­iz­me­ta,­od­no­sno­pod­mo­ra­ mo­ra­ bi­ti­ po­kri­ven­ dr­ve­nom­re­šet­kom,­ko­ji­ ­ isto­vre­me­no­slu­ži­ i­kao­se­da­lo.­U­ovom­de­lu­po­sto­je­ i­gne­zda,jed­no­ gne­zdo­ za­ 5­ no­si­lja.­Ov­de­tre­ba­obra­ti­ti­na­pro­stir­ku­da­ne­bu­de­vla­žna­i­pr­lja­va­a­sku­plja­ne­­ja­ja­mo­ra­bi­ti­naj­ma­nje­5­pu­ta.

2.2. Avi ja ni si stem dr ža nja no si lja: po­sto­ji­ vi­še­ ti­po­va­ avi­jar­nih­si­ste­ma,­no­si­lje­se­mo­gu­dr­ža­ti­u­pod­nom­si­ste­mu­na­vi­še­ni­voe­i­ u­ ka­ve­zi­ma­ kon­stru­i­sa­nih­ pre­ma­Di­rek­ti­vi­1999/74­(ZOS,­2002)­ve­za­noj­za­do­bro­bit­ži­vi­ne.­Za­jed­nič­ko­je­da­je­gu­sti­na­na­se­lje­no­sti­ve­li­ka,­da­je­kon­tro­la­ja­ja­ote­ža­na­i­uslo­vi­za­rad­ni­ke­ne­po­volj­ni­ji.­U­ovom­si­ste­mu­ostva­ru­ju­se­do­bri­pro­iz­vod­ni­re­zul­ta­ti,­ali­su­ne­što­lo­ši­ji­od­re­zul­ta­ta­ u­ kon­ven­ci­o­nal­nim­ ka­ve­zi­ma.­Pri­ pod­nom­ avi­jar­nom­ si­ste­mu­ na­vi­še­ni­voa­se­da­la,­hra­ni­li­ce­i­po­ji­li­ce­se­na­la­ze­na­vi­še­spra­to­ve­što­omo­gu­ća­va­ži­vi­ni­da­se­vi­še­kre­će­i­me­nja­spra­to­ve­po­že­lji,­ta­ko­da­ko­ri­sti­ceo­ obje­kat.­ Gu­sti­na­ na­se­lje­no­sti­je­18­gr­la/m2,­a­sva­kom­gr­lu­tre­ba­obez­be­di­ti­ na­ma­nje­ 15­ cm­ se­da­la.­Po­treb­no­je­na­ve­sti­da­se­92%­ži­vi­ne­u­EU­dr­ži­u­ka­ve­zi­ma­pri­pri­me­ni­­no­vih­ di­rek­ti­va­ do­ve­sti­ do­ zna­čaj­nog­ pa­da­ pro­iz­vod­nje­ kon­zum­nih­ja­ja,­a­sa­mim­tim­do­ći­će­i­do­po­ve­ća­nja­ce­ne­ja­je­ta­po­ko­ma­du.

2.3. Pod ni si stem dr ža nja sa is pu stom (free ran ge): to­je­po­lu­in­te­zi­van­ na­čin­ ga­je­nja­ no­si­lja­ u­to­ku­pro­duk­ci­je­ja­ja.­Po­red­objek­ta­sa­pro­stir­kom­po­sto­ji,­hra­ni­li­ca­ma,­po­ji­li­ca­ma,­gne­zda,­se­da­la,­po­treb­no­ je­ obez­be­di­ti­ od­go­va­ra­ju­ću­ po­vr­ši­nu­ is­pu­sta.U­ objek­tu­ 7­ no­si­lja­po­02,­a­is­pust­od­2,5­do­10­m2­po­ko­ki­ci.

3. Or gan ska pro iz vod nja ja ja: za­ovu­pro­iz­vod­nju­ko­ri­ste­se­ko­ki­ce­ ko­je­ se­ dr­že­ u­ po­lu­in­te­ziv­nom­si­ste­mu­ sa­ is­pu­stom,­ u­ eks­ten­ziv­no­ si­ste­mu­ sa­ pa­šnja­ci­ma­ i­ ja­ja­sa­ po­seb­nim­ bi­o­lo­škim­ kva­li­te­tom­(spe­ci­jal­ni­re­žim­is­hra­ne,dr­ža­ne­na­pa­šnja­ci­ma­idr.).­Pri­ovoj­pro­iz­vod­nji­pro­iz­vo­đa­či­se­mo­ra­ju­pri­dr­ža­va­ti­ Za­ko­na­ o­ or­gan­skom­ sto­čar­stvu­

(2002)­ po­ ko­joj­ i­ hra­na­ mo­ra­ da­po­ti­če­ iz­ or­gan­ske­ pro­iz­vod­nje­ uz­za­bra­nu­upo­tre­be­adi­ti­va,­bo­ja­i­le­ko­va.­U­or­gan­skoj­ži­vi­nar­skoj­pro­iz­vod­nji­no­si­lje­osta­ju­u­pro­iz­vod­ni­ i­dru­ge­go­di­ne­po­sle­mi­ta­re­nja.­Pro­iz­vod­nja­obič­no­po­či­nje­pri­sta­ro­sti­ja­ta­iz­me­đu­12­i­14­ne­de­lje­sta­ro­sti.­Do­tog­uz­ra­sta­ja­to­je­od­ga­je­no­pod­slič­nim­ ­ uslo­vi­ma­ kao­ u­ in­te­ziv­noj­pro­iz­vod­nji.­ Od­ 14­ do­ 20.ne­de­lja­je­pri­prem­ni­pe­riod­i­sa­sta­ro­sti­od­20­ne­de­lja­po­či­nju­ sa­pro­duk­ci­jom­ja­ja(Lamp­kin,1997).­ Mak­si­mal­na­no­si­vost­(95%)­je­u­28­ne­de­lji­sta­ro­sti,­ dok­ se­ in­te­zi­tet­ no­si­vo­sti­ na­kra­ju­ ­ pro­iz­vod­nog­ ci­klu­sa­ (72.ne­de­lje­ sta­ro­sti),­ od­no­sno­52.­Ne­de­lje­ pro­iz­vod­nje­ ja­ja­ (kre­će­ iz­me­ću­60%­ i­ 65%).­ Mak­si­mal­nu­ ve­li­či­nu­ja­ja­po­sti­že­iz­me­đu­36.­I­40.­Ne­de­lje­sta­ro­sti.­Ja­to­se­mo­že­ko­ri­sti­ti­ i­po­sle­72.ne­de­lje­kad­se­ura­di­mi­ta­re­nje­ (re­strik­ci­ja­hra­ne­ i­ skra­će­nje­sve­tlo­sti:na­6­do­8­ sa­ti).­Ovaj­pe­riod­tra­je­3­­ne­de­lje,­a­na­kon­8­ne­de­lja­ja­to­se­do­vo­di­nor­mal­no­teh­no­lo­ški­pro­ces.­Po­sle­to­ga­pro­duk­ci­ja­ja­ja­tra­je­35­ne­de­lja,­pri­če­mu­su­ja­ja­krup­ni­ja,­ ­ali­ je­kva­li­tet­ lju­ske­ne­što­sla­bi­ji.­Pri­ pro­iz­vod­nji­ ja­ja­ sa­ is­pu­stom­

tr­ba­­1000­no­si­lja­po­hek­ta­ru,od­no­sno­mi­ni­mum­10­m2­ po­no­si­lji(Pa­vlov­ski­ i­ sar.2010).­ Sa­ aspek­ta­ is­hra­ne,­ ide­al­no­ bi­ bi­lo­ da­ ve­ći­ deo­hra­ne­ pro­iz­ve­de­ na­ sop­stve­nom­

ga­zdin­stvi.­Ne­ki­ pro­ra­ču­ni­ po­ka­zu­ju­da­ako­se­sva­hra­na­ko­ja­ula­zi­u­sa­stav­obro­ka­pro­iz­ve­de­na­ga­zdin­stvu,­ sa­ 1­ ha­ ob­ra­di­ve­ po­vr­ši­ne,­mo­gu­ se­ pod­mi­ri­ti­ po­tre­be­ za­ oko­100­no­si­lja­(Ho­ming,1995).Naj­če­šća­hra­na­ko­ja­se­u­ta­kvim­

uslo­vi­ma­pro­iz­ve­de­ona­pred­sta­vlja­iz­vor­ ener­gi­je:­ ku­ku­ruz,­ pše­ni­ca,­ovas,­je­čam,­pro­so­i­si­rak.­Ova­hra­na­se­da­je­u­ob­li­ku­zr­na­i­ta­ko­­se­pod­sti­če­pri­rod­no­po­na­ša­nje­ži­vo­ti­nja.­Ona­se­da­je­i­u­objek­ti­ma­i­na­pa­šnja­ku.­Uz­ ova­hra­ni­va­no­si­ljam­se­ oba­ve­zno­ do­da­je:­ ka­men­či­ći,­šlju­nak,­mle­ve­ni­gra­nit­(grit).­Prak­sa­je­­po­ka­za­la­da­se­u­objek­tu­no­si­lje­hra­ne­pot­pu­nom­krm­nom­sme­šom,­a­u­is­pu­stu­im­se­do­da­je­zr­ne­vlje­­ži­ta­ri­ca.­U­pot­pu­noj­(Pa­vli­če­vić­i­sar.1999)­sme­ši­kao­pri­kaz­mo­že­mo­ je­ sa­sta­vi­ti­ od:­ku­ku­ruz,­ovas,­pu­no­ma­sna­so­ja,­stoč­ni­gra­šak,­so­ji­na­ sač­ma,­ sun­co­kre­to­va­ sač­ma,­sač­ma­ulja­ne­re­pi­ce,­lu­cer­ki­no­bra­šno,­bilj­no­ulje,­stoč­na­kre­da,­di­kal­ci­jum­ fos­fat,­ mo­no­kal­ci­jum­ fos­fat,­so­i­vi­ta­min­sko­mi­ne­ra­lan­do­da­tak.­Ko­ki­ca­u­fa­zi­no­si­vo­sti­po­je­de­110­g­sme­še­dnev­no.­U­ za­vi­sno­sti­ od­ is­pu­sta­ ži­vi­na­kon­zu­mi­ra­ve­ge­ta­ci­ju,­plo­do­ve,­ra­zno­vr­sne­bez­kič­me­nja­ke­(bu­be,pa­uk,ki­šne­ gli­ste).­ Pri­ ovom­na­či­nu­sma­nju­je­se­utro­šak­kon­ce­tra­ta­za­30%­(Fa­na­ti­co,1998).U­ sva­kom­ si­ste­mu­ dr­ža­nja­ pri­

is­pu­stu­ po­sto­ji­ ri­zik­ od­ pti­ca­ gra­

blji­vi­ca,­ vra­ne,­ li­si­ce,­ ja­zav­ca­ i­ dr.­(Kni­e­rim,2006).­Za­tim,­otvo­re­ni­is­pust­po­ve­ća­va­ri­zik­za­po­ja­vu­od­re­đe­nih­bo­le­sti­i­iz­lo­že­nost­pa­ra­zi­ti­ma­(Tham­sborg­i­sar.2004).

4. Si stem pro iz vod nje me sa: u­ pro­iz­vod­nji­ pi­le­ćeg­me­sa­ ko­ri­ste­se­ tri­ si­ste­ma:­ pod­ni,­ ba­te­ri­ski­ i­eks­ten­ziv­ni.

4.1. In du stri ski­in te ziv ni si­stem­ ­ pod­ra­zu­me­va­ pro­iz­vod­nju­broj­le­ra­ u­ pod­nom­ ili­ ba­te­rij­skom­pri­ ­ ­ če­mu­ je­ gu­sti­na­ na­se­lje­no­sti­pre­ko­30­kg­ži­ve­ma­se­po­1­m2,­uz­ko­ri­šće­nje­ li­nij­skih­ hi­bri­da­ br­zog­po­ra­sta­i­tra­je­6­ne­de­lja,­uz­ko­ri­šće­nje­pot­pu­nim­sme­ša­ma­iz­ba­lan­si­ra­nih­kom­po­nen­ti­(ener­gi­je,­pro­te­i­na,­ami­no­ki­se­li­na,­vi­ta­mi­na­i­mi­ne­ra­la).­Ovo­ me­so­ ima­ ne­do­volj­no­ iz­ra­žaj­uku­sa­ i­ aro­mu,­ da­ je­ vod­nji­ka­vo­ i­ima­ ve­ći­ pro­ce­nat­ma­sti­ u­ tru­pu­ i­pot­ko­žnom­tki­vu.­Iz­tih­raz­lo­ga­kod­od­re­đe­nih­po­tro­ša­ča­­ši­ri­se­eks­ten­zi­van­na­čin­to­va­pi­li­ća­sa­is­pu­stim­u­tra­ja­nju­od­12­me­se­ci.­Me­so­na­taj­na­čin­ je­ve­o­ma­soč­nog­uku­sa,­ko­jem­ne­mo­gu­da­za­me­re­ni­naj­stro­ži­sla­do­ku­sci­(Gan­čić­i­sar.2000).

4.2. Ne in du stri ski – eks ten zi­van si ste mi.­U­pro­iz­vod­nju­pi­le­ćeg­me­sa­spa­da­ju:­eks­ten­ziv­ni­u­ži­vi­nar­ni­ku,­ slo­bod­ni­ is­pust,­ tra­di­ci­o­nal­no­slo­bo­dan­ is­pust,­ neo­gra­ni­čen­ slo­bo­dan­ is­pust­ i­ or­gan­ska­ pro­iz­vod­nja,­či­ji­su­nor­ma­ti­vi­da­ti­u­ta­be­li­br.1

(Na sta vi će se)

SI STE MI GA JE NJA U OR GAN SKOJ ŽI VI NAR SKOJ PRO IZ VOD NJI

Sve vi še zah te va za pri me nu odr ži vih slo bod nih si ste ma ga je njaPi­šu: Prof. Dr Mi ro ljub Mi lić, Prof. Dr Jo vi ca Ni ko lov ski

Ta­be­la­1.Ka­rak­te­ri­sti­ke(nor­ma­ti­vi)­raz­li­či­tih­si­ste­ma­pro­iz­vod­nje­ži­vin­skog­me­sa(Bo­go­sa­vlje­vić-Bo­ško­vić­i­Mi­tro­vić,2005;Mi­lo­še­vić­i­Pe­rić;2011)

Uslo vi ga je nja EO SI TSI NSI OP­*1

Gu­sti­na­na­selj.u­objekt

Gr­la/m2 12 13 12(20)*2 12(20)*2 11

Kg/m2 25 27,5 25(40)*2 25(40)*2 ­

Za­tra­njen­is­pust­min.m2/pi­le­tu ­ 1 2 Neo­gran. 4

Mi­ni­mum­duž.to­va/dan 56 56 81 81 81

Tip­pi­li­ća Pi­li­ći­br­zog­po­ra­sta Pi­li­ći­spo­rog­po­ra­sta

Max.br.gr­la­u­objek­tu ­ ­ 4.800 4.800 4.400

Max.ukup.po­vrš.objek­ta ­ ­ 1.600 1.600 1.600

*1­Hra­na­iz­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje:80%­ži­ta­ri­ce,­10%­pro­te­in­ska­hra­ni­va(so­ja,­sun­co­kret,­gra­šak),4%­vi­ta­min­skih­i­mi­ne­ral­nih­hra­ni­va.­Za­bra­nje­na­upo­tre­ba­pe­sti­ci­da

*2­Po­kret­ni­objek­ti­do­10­m2­pod­ne­po­vr­ši­ne

EO-Eks­ten­ziv­no­u­objek­tu;SI-Slo­bo­dan­is­pust:­TSI-Tra­di­ci­o­nal­no­slo­bo­dan­is­pust;NSI-Neo­gra­ni­če­no­slo­bo­dan­is­pust;OP-Or­gan­ska­pro­iz­vod­nja­­

Avi­ja­ni­si­stem­dr­ža­nja­no­si­lja

Pod­ni­si­stem­sa­is­pu­stom

14 25. mart 2016.

PROG­NO­ZNO-IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­AP­VOJ­VO­DI­NE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

RU MA: Za šti ta ja bu ke

Na te re nu RC Ru ma ja bu ka se na la zi u fe no fa zi 54-55 BBCH: od “miš­jih­uši­ju”­ (ze­le­ni­ li­sti­ći­10­mm­iz nad lju štu re pu polj ka: pr vi li sto vi se odva ja ju) do fa ze vi dlji vi cvet ni pu polj ci, još uvek za tvo re ni.

Ovo ne delj nim pre gle dom pre zi-me­log­ li­šća­ utvr­đe­na­ je­ do­zre­lost­pse­u­do­te­ci­ja­ na­ ni­vou­ od­ ­ 30,4%­(Aj­da­red)­do­33%­(Zlat­ni­de­li­šes).­

Na ja vlje ne pa da vi ne u na red nim da­ni­ma­do­ve­šće­do­oslo­ba­đa­nja­ve­li­kog­bro­ja­asko­spo­ra,­što­će­stvo­ri­ti­uslo­ve­za­in­fek­ci­ju­pro­u­zro­ko­va­čem­ča­đa­ve­pe­ga­vo­sti­li­sta­i­kra­sta­vo­sti­plo da ja bu ke (Ven tu ria ina e qu a lis). Pre­po­ru­ču­je­ se­ pri­me­na­ ne­kog­

od na ve de nih pre ven tiv nih fun gi ci-da:

- (a.m. man ko zeb) Dit ha ne DG Neo tec, Dit ha ne M-45 ili Man ko gal 80­0,25%­­(a.m.­di­ti­a­non)­De­lan­700­WG­

0,07%,­Fi­e­sta­0,075­0,1%­­(a.m.­hlo­ro­ta­lo­nil)­Da­ko­flo­720­

SC­0,2%U­ci­lju­spre­ča­va­nja­ra­nih­za­ra­za­

pro­u­zro­ko­va­čem­ pe­pel­ni­ce­ ja­bu­ke­­(Po dosp ha e ra le u co tric ha) do da ti pre pa rat na ba zi a.m. mep til di no-kap­(Ka­rat­ha­ne­Gold­350­EC­0,04­0,05%).

RU MA: Za­šti­ta­ko­šti­ča­vog­vo­ća

Na te re nu RC Ru ma kaj si ja se na­la­zi­u­ raz­li­či­tim­ fa­za­ma­cve­ta­nja­(do fa ze 65 BBCH: pu no cve ta nje- naj­ma­nje­ 50%­ cve­to­va­ otvo­re­no,­pr ve la ti ce opa da ju)S­ob­zi­rom­na­kri­tič­nu­fa­zu­za­in­

fek­ci­ju­ pro­u­zro­ko­va­čem­ ­ su­še­nja­cve­to­va­ i­ gran­či­ca­ i­ mr­ke­ tru­le­ži­plo do va (Mo ni lia la xa) i ne sta bil ne vre­men­ske­uslo­ve­sa­zna­čaj­nim­pa­da vi na ma ko je pred sto je u na red-nim­ da­ni­ma,­ pro­i­zo­đa­či­ma­ se­ pre­po­ru­ču­je­pre­ven­tiv­ni­tret­man:­­(a.m.ci­pro­di­nil)­Cho­rus­50­WG­

0,03­0,05%,­Ci­pro­dex­0,05%­­(a.m.pro­hlo­raz)­Oc­ta­ve­0,04%- (a.m.bo ska lid + pi ra klo stro bin)

Sig­num­0,056­0,075%­­(a.m.­ipro­dion­)­Di­o­nal­500­SC­­

0,15%Na­po­me­na:­ Za­ sor­te­ bre­skve­ i­

nek ta ri ne ko je su ušle u fa zu cve-ta­nja­ pod­se­ća­mo­ pro­iz­vo­đa­če­ da­ura de tret man ne kim od na ve de nih fun gi ci da pred na ja vlje ne pa da vi ne.Tret­man­oba­vi­ti­u­ve­čer­njim­sa­ti­

ma­uz­upo­zo­re­nje­pče­la­ri­ma.

NO­VI­SAD:­Za­šti­ta­bre­skve­i­nek­ta­ri­ne

Na­lo­ka­li­te­tu­Če­re­vić­za­sa­di­bre­skve i ne ka ta ri ne na la ze se u fa zi od po­čet­ka­cve­ta­nja­(BBCH­61)­do­fa­ze­pu nog cve ta nja (BBCH 65).

Bre skve i nek ta ri ne na la ze se u ose tlji vim fe no fa za ma u ko ji ma mo-že­ do­ći­ do­ in­fek­ci­je­ cve­ta­ glji­vom­ko ja pro u zro ku je su še nje cve to va i gran­či­ca­ i­mr­ku­ tru­lež­plo­do­va­ko­šti­ča­vog­vo­ća­(Mo­ni­lia­la­xa).­­U­na­red nim da ni ma na ja vlju je se ne sta-bil­no­vre­me­sa­pa­da­vi­na­ma­ko­je­će­stvo ri ti uslo ve za in fek ci ju.Pre­po­ru­ču­je­ se­ he­mij­ska­ za­šti­ta­

sa ne kim od pre ven tiv nih fun gi ci-da:­­Oc­ta­ve­(pro­hlo­raz)­0,04%­­ Di­o­nal­ 500­ SC­ (ipro­dion)­

0,15%- Sig num (bo ska lid+pi ra klo stro-

bin)­0,562­0,75­kg/ha­­Ci­pr­o­dex­(ci­pr­o­di­nil)­0,05%Vi zuel nim pre gle dom I me to dom

otre sa nja cve to va re gi stru je se pri-su stvo trip sa (Thrips sp.) u cve to vi-ma bre sa ka i nek ta ri na. U za vi sno-sti od vre men skih uslo va ra ne sor te bre skve i nek ta ri ne, u na red nih ne-

ko­li­ko­da­na,­ući­će­u­fe­no­fa­zu­pre­cve­ta­va­nja.­U­ovoj­fa­zi­pre­po­ru­ču­je­se tret man za su zbi ja nje trip sa in-sek ti ci dom ak tiv ne ma te ri je spi no-sad­(La­ser­240­SC)­u­do­zi­0,7­l/ha.­Ve­o­ma­je­va­žno­da­se­tret­man­oba­vi u fa zi pre cve ta va nja . Ovo je ve-o­ma­va­žna­fa­za­za­za­šti­tu­od­trip­sa,­ali I bez bed ni je pri me ne in sek ti ci da u vre me od su stva po li na to ra.

SOM­BOR:­Za­šti­ta­ulja­ne­re­pi­ce

Na punk to vi ma Apa tin, Ka ra vu-ko vo i To pla na ulja na re pi ca se na la-zi u fe no fa zi pri sut ni cvet ni pu polj ci još­za­tvo­re­ni­li­šćem­(BBCH­50).

Vi zu el nim pre gle di ma use va ulja-ne re pi ce , re gi stru je mo pri su stvo ima­ga­ma­le­re­pi­či­ne­pi­pe­(Ce­ut­ho­rrynchus­qu­a­dri­dens)­i­ve­li­ke­re­pi­či­ne pi pe (Ce ut ho rrynchus na pi).

Na le plji vim klop ka ma , po sta-vlje nim u use vu ulja ne re pi ce , na punk­tu­To­pla­na­ ,­oči­ta­va­ju­se­sva­ko­dnev­ni­ulo­vi­­re­pi­či­nih­pi­pa­i­pri­bli­ža­va­mo­se­kri­tič­nim­vred­no­sti­ma­za pri me nu in sek ti ci da.Sto­ga­ pre­po­ru­ču­je­mo­ po­ljo­pri­

vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma,da­ po­ sta­bi li za ci ji vre men skih uslo va, ura de in sek ti cid ni tret man re gi stro va nim in­sek­ti­ci­dom­za­su­zbi­ja­nje­re­pi­či­nih­pi­pa­­­Pyri­nex­su­per­EC(a.m.hlor­pi­ri­fos+bi­fen­trin),­0,5­0,75l/ha.

PAN­ČE­VO:­Zdrav­stve­no­sta­nje­ozi­mih­use­va

Na­ te­ri­to­ri­ji­ RC­ Pan­če­vo­ use­vi­ozi me pše ni ce se na la ze u fe no fa zi po­če­tak­ra­sta­sta­blji­ke­do­pr­vo­ko­len­ce­naj­ma­nje­je­1­cm­iz­nad­ko­len­ca­ bo­ko­re­nja­ (BBCH­ 30­31).­ Vi­zu­el nim pre gle dom use va re gi stro va li smo pri su stvo simp to ma pro u zro ko-va­ča­si­ve­pe­ga­vo­sti­(Sep­to­ria­tri­ti­ci)­i­pro­u­zro­ko­va­ča­pe­pel­ni­ce­(Erysip­he­gra mi nis), dok pri su stvo simp to ma pro­zro­ko­va­ča­rđe­(Puc­ci­nia­spp.)­za­sa da ni je re gi stro va no.

S ob zi rom da još uvek ni su po-stig nu ti pra go vi štet no sti, he mij ski tret man use va pše ni ce se za sa da ne­pre­po­ru­ču­je.

Vi zu el nim pre gle dom ozi mog ječ­ma,­ na­ punk­tu­ Ba­nat­sko­ No­vo Se lo, re gi stro va no je pri su stvo simp­to­mi­ma­ pro­u­zro­ko­va­ča­ mre­ža­ste­ pe­ga­vo­sti­ ječ­ma­ (Pyre­nop­ho­ra­te­res)­(ta­be­la­2,­sli­ka­3).

Use­vi­ ječ­ma­ ko­ji­ se­ na­la­ze­ u­fe no fa zi pr vo ko len ce naj ma nje je­1­cm­ iz­nad­ko­len­ca­bo­ko­re­nja­i ima ju pri su stvo simp to ma pro-u­zro­ko­va­ča­ mre­ža­ste­ pe­ga­vo­sti­(Pyre­nop­ho­ra­ te­res)­ na­ 10%­ bi­lja ka neo p hod no je da se pri me-ne he mij ske me re za šti te. Ovim tret ma nom su zbi ja ju se i osta-li­ pa­to­ge­ni­ li­sta.­ Pre­po­ru­ču­je­ se­pri me na ne kog od re gi stro va nih fun gi ci da:

·­­Ami­star­Ex­tra­(azok­si­stro­bin­+­ci­pr­o­ko­na­zol)­0,75­l/ha

· Acan to Plus (pi kok si stro bin + ci­pr­o­ko­na­zol)­0,6­l/ha

· An tre Plus (te bu ko na zol + ti o-fa­nat­me­til)­1,5­l/ha

· Du ett ul tra (epok si ko na zol+ti o-fa­nat­me­til)­0,4­0,6­l/ha

RC­Pan­če­vo­na­sta­vlja­da­i­u­na­red nom pe ri o du pra ti zdra stve no sta nje u ozi mim use vi ma.

Sta­nje­vo­ćar­skih­i ra tar skih kul tu ra

Ja bu ka se na la zi u fe no fa zi 54-55 BBC

Za­sa­di­bre­skve­i­ne­ka­ta­ri­ne­na­la­ze­se­u­fa­zi­od­po­čet­ka­cve­ta­nja)­do­fa­ze­pu­nog­cve­ta­nja

Mre­ža­sta­pe­ga­vost­ječ­ma Si­va­pe­ga­vost­pše­ni­ce

Kaj­si­ja­se­na­la­zi­u­raz­li­či­tim­fa­za­ma­cve­ta­nja

Bo rač (Bo ra ge of fi ci na lis): Bilj ka je po zna ta pod ime nom Bo rač sa dr ži sup stan cu pod

na zi vom Bo rač sad sr ži sup stan cu pod na zi vom ga ma li no len ska ki-se li na (GLA) za ko ju is tra ži va njem utvr đe no da uni šta va će li je ra ka na mo zgu i pro sta ti i za u sta vlja nja ši-re nja ma lig nih tu mo ra.

U is pi ti va nju gru pe že na sa ra kom doj ke, na uč ni ci iz No tin ge ma ot kri-li su da tret man kok te lom GLA i an-ti kan ce ro ge nog le ka „Ta mok si fe na“ do vo di do ubr za nja po zi tiv ne re ak ci-je na lek.

Ulj ni eks trat bo ra ča pred sta vlja bo gat iz vor GLA. Bo rač sa dr ži naj-ve ću kon cen tra ci ju GLA u pri ro di- u nje nom ulj nom eks tra tu na la zi se 24% ove ki se li ne. Ta he mij ska sup-stan ca ta ko đe je pro na đe na u eks-tra tu ja gor če vi ne.

Bo rač ima ukus sli čan kra stav cu, bi la je u sred njem ve ku ve o ma po-pu lar na u ku li nar stvu, dok se sa da ga ji zbog le po te be lih i pla vih cve-to va, kao i zbog is tra ži va nja le ko va pro tiv ra ka.

GLA iza zi va ve o ma ma lo ne že lje-nih efe ka ta.

Ze le ni čaj: Ze le ni čaj je bo gat an-ti ok si dan ti ma, sup stan ca ma za ko je se ve ru je da šti te od ra ka. Ze le ni čaj sa dr ži sup stan cu EGOG, ko ja je dvo-stru ko efi ka sni ja od re sve ra tro la

Eks pe ri men ti ko ji su iz ve de ni sa ži vim će li ja ma po ka za li su da je EGOG mno go efi ka sni ji i od vi ta mi-na C i E.

An ti ok si dan ti ne u tra li šu slo bod ne ra di ka le i ta ko spre ča va ju ošte će nje na ni vou će li je i, sa mim tim, šti te or-ga ni zam od te ških bo le sti.

Cr no vi no: Jed na sup stan ca u lju sci gro žđa, po zna ta pod ime nom

re sve ra trol,po ma že da se spre či po-ja va ra ka. Cr no vi no, sok od gro žđa, ki ki ri ki, du di nje, ta ko đe sa dr že znat-ne ko li či ne sup stan ce re sve ra tro la.

Po čet ni re zul ta ti la bo ra to rij skih is-tra ži va nja na ži vo ti nja ma ini ci ra ju da re sve ra trol mo že igra ti ko ri snu ulo gu u spre ča va nju ra ka ta ko što blo ki ra od re đe ne pro ce se unu tar će li ja, od-go vor ne za raz voj bo le sti.

Be li luk (Al li um sa ti vum): Oso-be ko je re dov no je du sve ži ili ku va ni be li luk ima ju upo la ma nje šan se da obo le od ra ka že lu ca, dok su im šan-se od ra ka de be log cre va ma nje za dve tre ći ne od oso ba ko je je du ma lo be log lu ka ili ga uop šte ne kon zu mi-ra ju u is hra ni. Be li luk u ob li ku ta ble-ta ni je de lo tvo ran, pret po sta vlja se da je raz log to što se ak tiv ni sa stoj ci be log lu ka uni šta va ju pri li kom ob ra-de i pre tva ra ju u kap su le i ta ble te. Čvr sti do ka zi o za štit nom dej stvu be log lu ka na na ve de na dva ti pa ra-ka pri ku plje ni su na osno vu re zul ta ta na uč nih re fe ra ta, ali ima in di ci ja da be li luk šti ti i od dru gih ob li ka tu mo-ra.

Cr ni luk (Al li um ce pa): Stu di je po ka zu ju da ovaj bi o fl a vo noid mo že da in hi bi ra raz voj tu mo ra će li ja ljud-skog or ga ni zma na ko ji ma se na la ze me sta za ve zi va nje estro ge na ti pa „P“ ko ji je ve ro vat no od go vo ran za na sta ja nje ne kih ob li ka kan ce ra doj-ke. Sup stan cu kver ce tin u iz o bi lju sa dr že raz ne vr ste cr nog lu ka, pa se za to sa ve tu je da se po sle 30-te go di-ne sva kog da na je de cr ni luk.

Šar ga re pa (Da u cus ca ro ta): Sva ku sa la tu tre ba lo bi obo ga ti-ti šar ga re pom, jer ona do pri no-si zdra vlju, ko ri sna je za hva lju ju ći be ta ka ro ti nu, pri rod nom de zok si-da to ru, ko ji je spo so ban da se su-

pro sta vi slo bod nim ra di ka li ma, ko ji ošte ću ju će li je i na taj na čin iza zi-va ju sta rost. I ne sa mo to: šar ga re-pa je moć no oruž je kao pre ven tiv no sre stvo u bor bi pro tiv ra ka, na ro-či to ra ka plu ća ali i sto ma ka, usta i ko že.

Ki se li na ko ja je de ri vat vi ta mi-na „ A“ ubi ja kan ce ro ge ne će li je i mo že da za u sta vi raz voj ra ka. Eks-pe ri men ti su po ka za li da ta ki se li na spre ča va ne kon tro li san rast će li ja, ko ji je osnov no obe lež je ra ka.

Usta no vlje no je da jed na sup-stan ca iz vi ta mi na „A“ (re ti noid 4XPR) mo že da na te ra će li je ra ka da iz vr še „sa mo u bi stvo“.

Vi ta mi na „A“ naj vi še ima u na-ran dža stom po vr ću (šar ga re pa, bun de va i sl.)

Pa ra dajz (So la num lyco per si-cum): Pig ment cr ve ne bo je do bar je u bor bi pro tiv ra ka usne du plje. Is-tra ži va nja su usta no vi la da su ta ko-zva ni li ko pe ni mo gu da ubi ju će li je tu mo ra. Li ko pen spa da u ele men te

vi ta mi na „A“, a ko ri sti se za te sti-ra nja lju di obo le lih od ra ka. Raz voj no vih te ra pi ja pro tiv ra ka usne du-plje je ve o ma va žan jer sa mo oko po lo vi nu po go đe nih pre ži vi pr vih pet go di na po sle di jag no ze.

Pa sulj (Pha se o lus vul ga ris): Pa-sulj, na ro či to si rov mo že pre ven tiv-no de lo va ti na rak cre va, po seb no rak de be log cre va, jed ne od naj smr-to no sni ji vr sta ra ka. Pa sulj sa dr ži u se bi pro tein pod na zi vom lek tin ko ji ima oso bi nu da za u sta vi umno ža-va nje kan ce ro ge nih će li ja. Po me nu ti pro tein se po ve zu je sa mo le ku li ma ko ji se na la ze na unu tra šnjoj stra ni cre va i ko ji bu kval no kon tro li šu rast će li ja. Ka ko se kan cer po ja vlju je kao po sle di ca ne kon tro li sa nog ra sta i umno ža va nja će li ja, oči gled no je da ovi mo le ku li ima ju va žnu ulo gu u kon tro li na stan ka i raz vit ka ra ka. Po ve za ni sa lek ti nom oni spre ča va-ju na sta nak kan ce ro ge nih će li ja, a pri li kom is tra ži va nja je utvr đe no da su po me nu te će li je mno go ma-

nje agre siv ne ka da su u do di ru sa lek ti nom.

Lek tin ne uni šta va će li je ra ka ali je do ka za no da spre ča va nji ho vo ši-re nje, a sa mim tim i umno ža va nje i na pre do va nje bo le sti.

Pi ri nač: Sup stan ca ko ja se na-la zi u ne kim bilj ka ma, me đu ko ji ma su pi ri nač, pše ni ca i so ja, mo že da spre či rak. Sup stan ca ko ja je pri-sut na u prak tič no svim će li ja ma si-sa ra, po zna ta je pod na zi vom „im-po zi tol hek sa fos fat“ (IP6).

Eks pe ri men ti su po ka za li da spre ča va rak de be log cre va, je tre, doj ke i još ne ke vr ste tu mo ra kod mi še va.

„IP6“ spre ča va ne kon tro li san rast će li ja, ka rak te ri sti čan za rak, i ak tiv ni gen „p53“, ko ji spre ča va raz voj tu mo ra. La bo ra to rij ski eks-pe ri men ti po ka zu ju da „IP6“ uti če na broj i ve li či nu tu mo ra i uspo ra va će lij sku de o bu za 50 od sto.

(Na sta vi će se)

25. mart 2016. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. aprila

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po treb no je - Fil: 1 l mle ka, 150 g oštrog bra šna, 150 g še će ra, 250 pu-te ra, va ni lin še ćer; cr ne ko re: 1 ja je, 250 g še će ra, 80 g pu te ra, 1 va ni lin še ćer, 1/2 ka ši či ce ci met, 5 ka ši ka mle ka, 2 ka ši ke me da, 2 ka ši ke ka-kaa, 450 - 500 g bra šna, 1 pra šak za pe ci vo; žu ta ko ra: 5 ja ja 150 g še će-ra 150 g bra šna 1/3 ka ši či ce pra ška za pe ci vo 2 ka ši ke mla ke vo de.

Pri pre ma: 1. Pr vo na pra vi ti fi l, ka-ko bi mo gao da se hla di dok se spre-ma ju ko re. Pu ter iz va di ti i dr ža ti na sob noj tem pe ra tu ri. U ma nji sud si pa ti bra šno. Pre li ti sa ma lo mle ka i me ša-ti, pa do da ti još ma lo mle ka, to li ko da se do bi je gu sta ali teč na ma sa, gu šće ne go za pa la čin ke. Osta tak mle ka po-me ša ti sa še će rom i sku va ti na pa ri. U vre lo mle ko do da ti raz mu će no bra šno i va ni lin še ćer i ku va ti dok se ne zgu-sne. Osta vi ti da se hla di, po klo plje no, da se ne bi hva ta la ko ri ca.

2. Pri pre mi ti cr ne ko re. Bra šno pro se ja ti sa pra škom za pe ci vo. Ja-je, še ćer, pu ter, va ni lin še ćer i ci met umu ti ti mik se rom. Do da ti mle ko, med i ka kao, mu ti ti još mi nut. Do da va ti

bra šno mu te ći naj ma njom br zi nom, a kad po sta ne gu sto na sta vi ti var ja čom. Te sto tre ba da bu de gu sto, me ko, ali ne le plji vo. Ise ći tri li sta od pa pi ra za pe če nje u ve li či ni ple ha od rer ne, za sva ku ko ru po je dan. Po de li ti te sto na dva de la i sva ki deo ras ta nji ti na pa pi-ru u što pra vil ni ji pra vo u ga o u nik (npr. za kla si čan pleh od rer ne ras ta nji ti ko-ru na oko 35 x 30 cm), pa pre ba ci ti na pleh. Ko re is pe ći, jed nu po jed nu, na pre vr nu tom ple hu od rer ne, na 175-180°C oko pet mi nu ta. Pe če ne ko re sa sve pa pi rom pre ba ci ti na dru gi pleh ili po slu žav nik, mo že i jed nu pre ko dru-ge, i osta vi da se ohla de. Ka ko se hla di ko ra se stvrd nja va, a to pla je me ka.3. Pri pre mi ti žu tu ko ru. Mik se rom mu-ti ti ja ja i še ćer oko 10 mi nu ta. Do da-va ti bra šno pro se ja no sa pra škom za pe ci vo mu te ći na naj ma njoj br zi ni. Na kra ju do da ti dve ka ši ke mla ke vo de i pro me ša ti. Pleh ko ji je ko ri šćen za cr-ne ko re ob lo ži ti pa pi rom i iz li ti te sto. Pe ći na 175-180°C oko 12-15 mi nu-ta, tj. dok po vr ši na bi skvi ta ne do bi je bla go ru me nu ko ri cu. Iz va di ti, i sa sve pa pi rom ohla di ti.

4. Za vr ši ti fi l. Ohla dje ni fi l od bra-šna i mle ka krat ko raz mu ti ti mik se rom pa do da ti pu ter ko ji je pret hod no raz-mu ćen ži com ili obič nom var ja čom i mu ti ti još ma lo

5. Slo ži ti pi tu. Cr na ko ra, po lo vi na fi la, žu ta ko ra, po lo vi na fi la, cr na ko-ra. Slo že nu pi tu po kri ti pa pi rom za pe-če nje ili pla stič nom fo li jom, pa pre ko sta vi ti dru gi pleh ili po slu žav nik i ne-ki te ret (de blja knji ga, obo re ne te gle ili li men ke) i osta vi ti u fri ži de ru pre-ko no ći. Ta ko će ko re skroz omek ša ti i ceo ko lač po sta ti kom pak tan. Su tra-dan se ći na ma le pra vo u ga o ni ke i pred slu že nje po su ti prah še će rom.

Po treb no je - Fil: 1 l mle ka, 150 g oštrog bra šna, 150 g še će ra, 250 pu-te ra, va ni lin še ćer; cr ne ko re: 1 ja je, 250 g še će ra, 80 g pu te ra, 1 va ni lin

bra šno mu te ći naj ma njom br zi nom, a kad po sta ne gu sto na sta vi ti var ja čom. Te sto tre ba da bu de gu sto, me ko, ali ne le plji vo. Ise ći tri li sta od pa pi ra za

Naj lon pi taNaj lon pi taSta ri re cep ti

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Ko je na mir ni ce po ma žu(Pre no si mo iz vo de iz knji ge “Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma“, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.)

Sred nja mi ni mal na tem pe ra tu ra va zdu ha u apri lu ima će vred no-sti u gra ni ca ma vi še go di šnjeg

pro se ka, pri če mu će nje na vred nost u pro se ku bi ti vi ša za oko 0.4ºS u od-no su na vi še go di šnji pro sek.

U Be o gra du i ši roj oko li ni pred-vi đa se vred nost april ske sred nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va zdu ha od 9.2ºS. Sred nja mak si mal na tem-pe ra tu ra va zdu ha u apri lu bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka, sa vred no sti ma u pro se ku vi šim za

oko 0.3ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem pe ra tu-ra va zdu ha to kom apri la bi će oko 18.7ºS.

Sred nja ko li či na pa da vi na to-kom apri la bi će u gra ni ca ma vi še-go di šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 1 mm u od-no su na vi še go di šnji pro sek. U Be-o gra du i ši roj oko li ni sred nja april-ska ko li či na pa da vi na iz no si će oko 55 mm.

VRE MEN SKA PROG NO ZA ZA APRIL

Pro seč no to pao i pro seč no vla žan april

Re kor dan pro met u pret hod noj ne de lji bio je sa mo je dan lep

iz u ze tak od vi še me seč nog pra vi la ko je je ka rak te ri sao iz u zet no ma li pro met i fre kven ci ju tr go va nja ni-skog in ten zi te ta. Na ža lost, ne de-lja za na ma nas je pod se ti la da se na la zi mo u pra vom tr ži šnom mra ku sa lo šim per spek ti va ma da bi se tr-ži šte u sko ri jem ro ku mo glo opo ra-vi ti. Ve ći na fun da men tal nih fak to ra za se zo nu 2015/16. su tre nut no ukal ku li sa ni u ce ne, pa se na tr ži štu

ne mo gu oče ki va ti ne ke zna čaj ni je osci la ci je. Sve ga 75 to na ro be či ja je vred nost 1.265.000 di na ra je bi-lans tr go va nja na no vo sad skoj ber-zi pro te kle ne de lje.

Krat ko tra jan rast ce na pše ni ce na svet skim ber za ma to kom pret-hod ne ne de lje dao je sa mo la žnu na du mo gu ćeg da ljeg ra sta ce ne, s ob zi rom da su se ce ne u ne de lji za na ma na re fe rent nim svet skim tr ži-šti ma vra ti le na ni vo od pre dve ne-de lje. To je de fi ni tiv no de mo ti vi sa lo

uče sni ke i kod nas da iza đu na tr ži-šte. Pro me ta ovom ro bom ni je bi lo, a po nu da pše ni ce od stra ne pro da va ca po 16,00 din/kg bez PDV ni je na i šla na in te res tra žnje za ku po vi nom.

Si tu a ci ja kod ku ku ru za je ne-što po volj ni ja u od no su na tr ži šte pše ni ce. Ce na ni je to li ko ni ska, ali iz voz, taj nu žni i neo p hod ni tr ži-

šni ven til da bi se po kre nu lo srp-sko tr ži šte ku ku ru za i da lje je is pod oče ki va nog ni voa. Iz tih raz lo ga po nu da je or jen ti sa na pre te žno na do ma ću tra žnju. U ne de lji za na ma tr go va lo se ku ku ru zom , ali to je ro ba ko ja van SRPS stan dar da, pa ni je re gi stro va na re fe rent na ce na u du hu pra vi la ber ze. Ku ku ruz sa po-

ve ća nom vla gom u ne de lji za na ma pro da van je po pro seč noj ce ni od 16,87 din/kg (15,33 bez PDV).

So jom se ni je tr go va lo pro te kle ne de lje, ali sve ko ti ra ne po nu de su bi le iz nad ce nov nog ni voa po sled-nje za klju če ne ce ne iz pret hod ne ne de lje, ako ja je iz no si la 38,00 din/kg bez PDV.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 25. mart 2016.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 14.3. do 18.3. 2016.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, MAJSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 174,76 $/t 175,86 $/t 175,34 $/t 172,92 $/t 169,91 $/t

Ku ku ruz 143,70 $/t 145,11 $/t 145,03 $/t 144,95 $/t 145,77 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, maj 16 329,08 $/t 329,08 $/t 327,76 $/t 328,64 $/t 329,82 $/t

So ji na sač ma, maj 16 273,50 $/t 271,50 $/t 268,20 $/t 267,70 $/t 267,00 $/t

• Pad pro me ta• Ne u sa gla še nost po nu de i po tra žnje• De ša va nja na svet skim ber za ma

Pot pu ni za stoj u rob no-ber zan-skom tr go va nju, naj bo lje po tvr đu-je či nje ni ca o sa mo tri re gi stro va na ugo vo ra, to kom pro te kle ne de lje.

Tr go va lo se sa mo ku ku ru zom i to pri rod no su vim, sa ve ćim pro cen tom vla ge od stan dard nog. Bi lo je u po-nu di i so je i pše ni ce, ali su ce nov ne ko ta ci je po nu de i tra žnje, to li ko uda-lje ne, da je pri bli ža va nje ce niv nih in-te re sa i even tu al no za klju če nje po sla bi lo go to vo ne mo gu će.

U ta kvoj si tu a ci ji in te re si obe stra-ne na va gi su se po du da ri li je di no na tr ži štu ku ku ru za i to onog sa po ve-

ća nim sa dr ža jem vla ge. U za vi sno sti od pro cen ta vla ge (14,2%-16%) u ku ku ru zu nje go va ce na se kre ta la u ra spo nu od 15,30-15,40 din/kg, bez PDV-a.

Ka ko ne stan dard ni tr ži šni ma te ri-jal (u ovom slu ča ju ku ku ruz sa po-ve ća nom vla gom) ne ula zi u vred no-snu kor pu PRO DEX-a, ovaj in deks je pot pu no mi ro vao to kom ce le ne de lje na pro šlo ne delj nom ni vou od 197,14 in dek snih po e na, uka zu ju ći sa jed ne stra ne na sta bil nost ce na pri mar nih ra tar skih kul tu ra, a sa dru ge na još uvek ak tu el no tr ži šno mr tvi lo.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2015. vla ga do 16% 50 16,83 50 16,83 -

Ku ku ruz, rod 2015. vla ga do 14,2% 25 16,94 25 16,94 -

Pše ni ca, rod 2015. 1.300 17,60 - - -

So ja, rod 2015. 75 42,90-45,10 - - -

Sun co kre to va sač ma min. 33% 200 27,60 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

139,37 EUR/t (fu tu res avg 16)

138,41 EUR/t (fu tu res maj 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

153,50 EUR/t (fu tu res maj 16)

153,50 EUR/t (fu tu res jun 16)

U Pa ri zu su ce ne pra ti le tren do ve ame rič-kih ber zi. Ta ko je pše ni ca po jef ti ni la za

0,49%, dok je ku ku ruz po sku peo za 1,12%. U Bu dim pe šti se ce ne, u fo rin ta ma, ni su me-nja le, dok su u evri ma po sma trao vi še za 0,25%.

Ce nov na kre ta nja, tač ni je, rast ce-ne fju čer sa na ži ta ri ce je bio na sta-

vljen i ove ne de lje. Me đu tim, po bolj-ša nje vre men skih uslo va u ame rič kim rav no ca ma, je po no vo sma nji lo strah oko even tu al nog ma njeg pri no sa no vog

ro da pše ni ce, što se od ra zi lo i na sa mu ce nu.

Do kra ja ne de lje je be le žen pad, pa je pše ni ca u od no su na pro šlu ne de lju jef ti-ni ja za 3,06%, dok je ku ku ruz bio do sta sta bil ni ji i re gi stro van je rast od 1,60%.

Ce na zr na so je ni je za be le ži la zna-čaj ni ju osci la ci ju. Tr gov ci su tre nut-

no fo ku si ra ni na pro ce ne pred sto je će se tve, od no sno mo gu će pro iz vod nje u

sle de ćoj se zo ni.Fju čers na so ju, sa is po ru kom u

ma ju je po sku peo za 0,95%, a na so-ji nu sač mu je po jef ti nio za 0,91%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 14.3.2016. - 21.3.2016.

POVrĆE 14.3.2016. - 21.3.2016.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

25. mart 2016.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 19.00 22.00 20.00 pad prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 21.00 19.00 - dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 20.00 23.00 21.00 rast prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 rast slaba

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 60.00 75.00 65.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 23.00 22.00 - dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 10.00 12.00 10.00 bez promene prosečna

2 Boranija (žuta) Uvoz(uvoz) kg 260.00 260.00 260.00 - vrlo slaba

3 Brokola (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 180.00 rast vrlo slaba

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 60.00 70.00 60.00 pad dobra

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 25.00 35.00 25.00 bez promene dobra

6 Karfiol (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 240.00 180.00 rast vrlo slaba

7 Kelj (sve sorte) Domaće kg 50.00 55.00 50.00 pad slaba

8 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 100.00 120.00 100.00 bez promene slaba

9 Krastavac (salatar) Domaće kg 170.00 180.00 170.00 rast slaba

10 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 115.00 140.00 130.00 pad prosečna

11 Krompir (beli) Domaće kg 35.00 45.00 40.00 bez promene dobra

12 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 40.00 40.00 bez promene dobra

13 Kupus (mladi) Domaće kg 110.00 120.00 110.00 pad slaba

14 Kupus (sve sorte) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 pad slaba

15 Luk beli (mladi) Domaće veza 25.00 30.00 30.00 bez promene vrlo slaba

16 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 400.00 450.00 450.00 bez promene prosečna

17 Luk crni (mladi) Domaće veza 15.00 20.00 17.00 rast prosečna

18 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 pad dobra

19 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 210.00 340.00 300.00 rast vrlo slaba

20 Paprika (ljuta) Uvoz(Grčka) kg 450.00 500.00 450.00 pad vrlo slaba

21 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 270.00 280.00 280.00 rast vrlo slaba

22 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 170.00 230.00 230.00 bez promene vrlo slaba

23 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 125.00 130.00 130.00 rast prosečna

24 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 200.00 bez promene prosečna

25 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 200.00 350.00 200.00 bez promene prosečna

26 Pasulj (beli) Domaće kg 170.00 180.00 180.00 bez promene prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 170.00 180.00 180.00 pad vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 135.00 140.00 140.00 bez promene dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 75.00 80.00 75.00 pad prosečna

4 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 380.00 380.00 380.00 - vrlo slaba

5 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 rast prosečna

6 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 60.00 65.00 65.00 bez promene prosečna

7 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 rast vrlo slaba

8 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 100.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 55.00 65.00 60.00 bez promene prosečna

10 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 80.00 80.00 80.00 bez promene slaba

11 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 50.00 60.00 60.00 rast prosečna

12 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 80.00 80.00 80.00 bez promene slaba

13 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 55.00 60.00 55.00 - slaba

14 Jabuka (Jonagold) Uvoz(uvoz) kg 65.00 65.00 65.00 bez promene slaba

15 Jabuka (Mucu) Domaće kg 45.00 60.00 60.00 bez promene slaba

16 Jabuka (ostale) Domaće kg 60.00 65.00 65.00 rast vrlo slaba

17 Jagoda (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 270.00 280.00 270.00 bez promene slaba

18 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 120.00 120.00 bez promene slaba

19 Kruška (Viljamovka) Uvoz(uvoz) kg 200.00 210.00 200.00 - slaba

20 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 150.00 180.00 180.00 bez promene slaba

21 Lešnik (očišćen) Domaće kg 1000.00 1100.00 1000.00 bez promene prosečna

22 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 130.00 130.00 bez promene dobra

23 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 170.00 170.00 bez promene slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 280.00 300.00 290.00 bez promene 16-20

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene 11-15

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 100.00 120.00 110.00 pad 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 160.00 140.00 bez promene 0-5

6 Prasad 16-25kg sve rase 140.00 170.00 160.00 bez promene 31-50

7 Prasad <=15kg sve rase 160.00 190.00 170.00 bez promene 11-15

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 110.00 135.00 120.00 pad 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 300.00 300.00 300.00 - slaba

2 Junad >480kg sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

3 Krmače za klanje >130kg sve rase 100.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 19.00 22.00 20.00 pad dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez promene dobra

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Na pro da ju trak tor. Tel: 063/289-175.

• Trak tor IMT 533, u do brom sta nju, do bre gu me, na ro ci to zad nje. Cr ve-ni li mo vi, sve ze ofar ba ni, ura dje na no va in sta la ci ja. Ma lo ra dio, od li can mo tor. Re gi stro van. Ce na 2800e. Tel: 061/200-0630.

• Na pro da ju Uni ver zal 445, 91. go-di šte, pr vi vla snik, 3960 rad nih sa ti, traj no re gi stro van, za vi še in for ma ci ja po zo vi te. Mi len ko Va si lje vić. Vo lu-jac kod Šap ca. Tel: 064/305-6781 i 063/738-0195.

• Pro da jem trak tor Be la rus MTZ 82, 2004 god, is pra van, re gi stro van. Tel: 063/356-234.

• Na pro da ju Fre za-Pum pa-Agre gat. Tel: 022/664-937.

• Me njam IMT 560 no vi tip za 577DW. Trak tor je 87god, oču van,ne tro si kap ulja od si pa nja do si pa nja,ne ma ula-ga nja!za me na za 577DW no vi tip. Di mi tri je. Tel: 064/945-72-97.

• Pro da jem trak tor Ze tor 6321 u od-lič nom sta nju. Tel: 062/443-385.

• Pro da jem trak tor MTZ 82, kom plet-no re mon to van. Tel: 069/458-0309.

• Na pro da ju trak tor IMT-589 DV kom plet no de talj no re mon to van i ser-vi si ran uodlič nom je sta nju rad nom sta nju spre man za rad i ra di sve funk-ci je. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju IMT 560 bez ula ga nja u od lič nom sta nju. Gu me sko ro no ve, re gi stro van, ga ra ži ran. Ra dio sa mo la-ga ne po slo ve (pr ska nje, se ja nje, ba li-ra nje, raz ba ci va nje ve šta ka, ko še nje i tran sport). Ni je ra dio u ora nju i ob ra di ze mlje po što po se du jem i je dan ve li ki trak tor. Tel: 069/557-0041 i 064/136-20-90.

• Pro da jem trak tor IMT577 uz pri-kljuc ne ma si ne, 1983 go di ste -5 br zi na,hi dra u lic ni vo lan. u vo znom sta nju .Ce na trak to ra 4000 Eura. Tel: 069/162-5245.

• Na pro da ju Zmaj 142 1990.god. 77kW.U do brom sta nju, no va si ta, no-vi ve tar kom plet, sa bir na no va, no va la đa, jed na gu ma ve li ka no va, dru-ga do bra. Kom bajn ima sec ku, žit ni adap ter. Ima i ku ku ru zni adap ter, ali je sa njim dru ga ci ja ce na. Pot pu no is pra van. Tel: 060/322-04-05.

• Na pro da ju trak tor Be lo rus. Ku pljen nov kod nas, pr vi vla snik. Pot pu no is pra van, trak tor no vi je ge ne ra ci je sa mo tor 82ke i tur bi nom 92ks. Traj no je re gi stro van, nov aku mu la tor i pred nji i zad nji te go vi. Broj rad nih sa ti:1900. Tel: 063/825-8050 i 022/710-344.

• Pro da jem kom bajn 142, cr ve ne bo-je, u do brom sta nju. Mo ze za me na. Tel: 062/487-159.

• Pro da jem be rač Zmaj 222, ex tra sta nje, vre di po gle da ti. Tel: 064/070-71-51.

• Pro da jem Si lo kom bajn. Tel: 063/289-175 i 015/511-245.

OPRE MA

• Na pro da ju tro bra zni IMT 757 plug. Plug je u od lic nom sta nju ku pljen nov 2007 go di ne. Tel: 069/147-1265.

• Ta nji ra ča pi pa li ca Spe do, uvoz iz Ita li je, re mon to va na, ga ran ci ja, kar-dan, pre voz do kup ca. Tel: 069/607-700 i 063/606-789.

• Pro da jem ko si li cu za tra vu trak tor-ska Her mes, uvoz iz Ita li je, re mon-to va no, ga ran ci ja, pre voz do kup ca i kar dan. Tel: 069/607-700 i 063/606-789.

• Na pro da ju se ja li ca Bec ker aero mat II. Se ja li ca je 1988.god ja sam pr vi vla snik se ja la sa mo za vla sti te po tre-be oko 6ha go di šnje. Tel: 060/545-75-56.

• Pro da jem mlin če ki ćar za ku ku ruz Mus-Max 75 2.000 € - Do go vor. Tel: 064/027-0699.

• Na pro da ju pri ko li ca dju bre tar ka,po-god na za ma li ne i osta le vo car ske po-slo ve,pro da jem is klju ci vo ra di po tre be za ve com,mo ze za me na za ve cu uz mo ju do pla tu. Tel: 065/350-47-11.

• Pro da jem pri ko li cu sa 40 ko šni ca AŽ Stan dard, 800 oži če nih ra mo va, 4 nu-kle u sa. Tel: 061/174-21-46.

• Na pro da ju ro to ri za dr lja ču u do-brom sta nju, mo žda 2-3 le ža ja za me-nu ti. Ku plje ni zbog na do grad nje i ta ko osta li. Tel: 064/249-17-02.

• Na pro da ju pr ska li ca 800L sa hi dra-u lic nim gra na ma. Pr ska li ca u od lič-nom sta nju, uve ze na iz Švaj car ske, bu re 800 li ta ra, pum pa če tvo ro klip na mar ke An no vi Re ver be ri, gra ne 12m sa mo guć no šću pro ši re nja, ce vi pro-hrom ske, po mo ću hi dra u li ke se gra ne otva ra ju-ot klju ča va nja-za kre ću-di zu go re, do le. Pr ska li ca se na la zi u se lu Su ljam. Tel: 064/296-37-99.

• Na pro da ju trak tor ska pri ko li ca. Tel: 063/733-24-49.

• Na pro da ju va ljak Ruč ni rad. Tel: 063/714-98-59.

• Po volj no dvo red ni be rač Zmaj K2 u od loč nom sta nju ge ne ral no i de talj no re mon to van no vo sve sta vlje no ka i še-vi,le že ji,ta rup ku či šta i le že je vi i no že-vi no vi ta ru pa sa mo o štre ći,ko mu šač ki sto nov i osta le sve gu me ne lo pa ti ce na kra ju ofar ban i ura đe na elek tro in-sta la ci ja. Tel: 061/200-32-17.

• Pro da jem dvo bra zni plug.Ce na do-go vor.Za sve in for ma ci je zva ti na tel. 022662077 (Stan ko).

• Na pro da ju krc ka li ca za le šnik, ruč-na ili na elek tro mo tor. Tel: 022/455-489 i 063/580-819.

• Na pro da ju plug rav njak če ški, če-tvo ro brazd ni, 4x30 12 co li, sta nje od lič no. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju elek trič na pum pa za pre ta ka nje go ri va de ri va ta pum pa je be šum na, mo no fa zna i pro fe si-o nal na, kao no va je, uvoz Ne mač-ka T.I.P. Mul ti oil 35M pum pen teh-nick 74919 hel ma stadt-Ger many Rp28500max2100l-h Hmah 35m, uz pum pu ide i kor pa i pi štolj za to-če nje sa si gur no snim ven ti li ma. Tel:061/200-32-17.

• Na pro da ju plug Lem ken obr tač tro-bra zni 3x30 12 co li, sta nje od lič no. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju plug ce va sti Če ški če tvo-ro bra zni 4x30 za hvat,vi si na gre de ra 75cm,raz mak iz ne đu gla va 80cm,plug je u od lič nom rad nom sta nju. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju po la gač cr ne fo li je za bo stan i pa pri ku. Dva cre va kap po kap i ba ca dju bri vo. Tel: 022/245-1277 i 065/600-66-82.

• Na pro da ju plug OLT tro bra zni rav njak u od lič nom sta nji. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju me ša o na ka pa ci te ta 250 ki lo gra ma sa bun gu ra čem za ku ku ruz u kli pu i zr nu. Bun gu rač je tro fa zni, sa mo to rom od 4kw. Tel: 022/447-205.

• Na pro da ju Od zac ki ras tu ri vac za dju bri vo ras tu ri vac je u od lic nom sta-nju ku pljen nov 2006 go di ne no si vi sti 1500 kg ce na vi se ne go po vo lja. Tel: 069/147-12-65.

• Na pro da ju po lov ne ko sa či ce od 40-80 e. Tel: 064/177-99-12.

• Na pro da ju ma ši ne za se ja nje pi li ra-nog se me na u sti ro por kon tej ne re 209 ru pa . Ma ši na pu ni kon tej ne re, pra vi ru-pe za se me i sta vlja se me auto mat ski. Br zi na je oko 65000 se me na na sat. Mo guć nost pro da je po seb no pu nja ča sup stra ta, a po seb no ma ši na za se ja nje sit nog se me na. Tel: 064/145-60-97.

• Na pro da ju kru njač pre kru pač Odža-ci u ja ko do brom sta nju, ce na ni je fi k sna.Želj ko. Tel: 064/573-04-47.

• Na pro da ju Se tvo spre mač ši ri ne 2,80, u do brom sta nju. Tel: 066/208-498 i 022/736-066.

• Na pro da ju hi dra u lic na po lu ga za trak tor u is prav nom sta nju. Tel: 064/215-8234.

• Na pro da ju Tro brazd ni plug Le o-pard sa toč kom. Tel: 066/208-498 i 022/736-066.

• Pro da jem se tvo spre ma če. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Pro da jem kom bi no va nu ma ši nu za kru nje nje i pre kru pu "Odža ci". Ivan. Tel: 064/987-13-06.

• Pro da jem vu če ne i no še ne V ta nji ra-če. Tel: 063/832-8373 i 022/301-751.

• Pro da jem pred nje fa ro ve za trak to-re, ce na 650 din. Tel: 063/813-52-78.

• Ma si na za ka li bri ra nje le sni ka sa sest gra nu la ci ja. Ma si na za krc ka nje le sni ka. Ma si na za odva ja nje je zgra od lju ske. • Po kret na tra ka za pre bi ra-nje. Tel:063/216-965.

• Pri ko li ca trak tor ska Po ljo stroj 6t ni je ki per di men zi je 4m x 2m x 90cm.Gu me do bre 7.50-20. Tel: 060/545-75-56.

• Ma ši na be ke ri ca se ja nje ku ku ru-za, Ma ši na je u od lič nom sta nju, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Pr ska li ca Kranj ska 330l, gra ne 8m, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Kru njač Be če jac 12t na 1h, kar dan plus mo tor 21kW u od lič nom sta-nju, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Pro da jem me ša o ne za stoč nu hra nu. Tel: 015/440-292 i 063/419-363.

• Pro da jem Plug IMT756, tro brazd ni, ce na po do go vo ru. Tel: 064/198-76-15.

• Ro ta ci o na ko sa či ca mar ke De utz-Fa-hr, rad nog za hva ta 1.85 sa kar da nom, no vim no že vi ma, od lič no oču va na. Tel: 063/886-97-17.

• Dva špe di te ra pre u re đe na u pri ko li-cu za trak tor, is prav ni, bez ula ga nja i ta rup za re pu šest re di, is pra van. Tel: 063/766-88-49.

• Al ko mo tor na gre be na sta ko sa či ca, od 4KS, ben zi nac, po gon na pred i na-zad, od lič na i do bra za ko še nje ve ćih trav na tih po vr ši na, li va da, par ko va, igra li šta, golf te re na...ot ko sa 70 cm ! Vla da. Tel: 064/218-74-00.

• Ko si li ca na ben zin austrij ske pro iz-vod nje, 3 br zi ne+ri kverc, mo guć nost po me ra nja no ža u 5 vi si na ko še nja tra ve po mo ću po lu ge (vi di se na sli ci). Ko si li ca u ve o ma do brom sta nju, sve is prav no. TeL: 064/128-97-37.

• Ato mi zer No bi li uvoz iz Ita li je, re-mon to van, ga ran ci ja, kar dan i pre-voz do kup ca. Tel: 069/607-700 i 063/606-789.

• Pro da jem se tvo spre ma če. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Pro da ja po ljo pri vred nih ma ši na. Se-tvo spre ma či. Tel: 063/832-83-73 I 022/301-751.

• Pro da jem Tri mer En hel 2 ks. Tri mer je od li čan, ni je pu no ko ris ćen sve je is prav no i sve ima sto se do bi ja i fa-brič ki. Tel: 063/455-257.

• Po lu mo tor Ze tor 6711, stu bli ne ø100, is pra van, u od lič nom sta nju... Od go va ra i na dru gi tip trak to ra. Ob-ra dje na ra di li ca , ob ra dje ne klip nja če , no vi le ža je vi, sta vlje ne no ve stu bli ne sa ka ri ka ma ø100. Tel: 063/858-66-80 i 063/879-73-35.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Iz da jem na me šten stan – ku ću 100m2, mo gu fi zič ki rad ni ci, stu den ti, po ro di ce. Tel: 062/154-29-10.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro-man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

• Iz da jem ne na me šte nu ku ću 90m2 sa dvo ri štem i ga ra žom na Cr ve noj če smi bli zi na eko nom ske ško le 9 maj, ce na do go vor. Tel: 066/509-38-47.

• Pro da jem ku ću u uli ci Mak si ma Gor kog br.6 u Srem skoj Mi tro vi ci od 120m2 i po drum is pod ce le ku-će sa oko 5 ari pla ca. Ce na po volj na. Tel:064/429-47-85 i 061/209-20-36.

• Iz da jem ku ću 160m2 se ver no od Pla nin ske. Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 062/8699-843.

• Pro da jem ku ću 125m2 po slov ni pro-stor 60m2 na pla cu 8 ari, cen tar. Tel: 064/240-62-54.

• Pro da jem nji vu kb.7448 po vr ši-ne 086 07 hek ta ra i 7364 po vr ši ne 0,4166 hek ta ra obe u Ma loj Sla vo ni ji. Tel: 612-612.

• Pro da jem ku ću na dva spra ta sa pot kro vljem u La ćar ku, Cer ska 106, ili me njam za ku ću u Bo sni ili za auto, ce na po volj na. Tel: 035750478 i 00491632414078.

• Pro da jem plac od 5 ari, na se lje Ma-la Sla vo ni ja, Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 064/358-55-03.

• Pro da jem ku ću u Pla nin skoj uli ci po vr ši ne 100m2 (dnev na so ba + 3 spa va će so be) na pla cu od 8 ari. Ku ća je u ce lo sti re no vi ra na. Tel: 065/321-12-55.

• Pro da jem ku ću kod Li pe od 150m2. Tel: 064/889-47-19.

• Pro da jem ku ću 125m2, po slov ni pro stor 60m2 na pla cu od 8 ari, cen-tar. Tel: 064/240-62-54.

• Pro da jem dve ku će na istom pla cu Bu le var Kon stan ti na Ve li kog 16. Tel: 022/610-210 i 061/185-57-40

• Pro da jem ku ću u La ćar ku Cer ska 106 ili me njam za ku će u Bo sni ili auto po volj na ce na. Tel: 035750478 i 00-491-632-414-078.

• Pro da jem vi ken di cu sa voć nja kom i vi no gra dom na 18,5 ari pla ca u Gr gu-rev ci ma. Tel: 613-371.

• Iz da jem dvo so ban stan u cen tru Srem ske Mi tro vi ce sa da ljin skim gre-ja njem. Tel: 064/011-3225.

• Pro da jem jed no i po so ban stan 47,5m2 pri ze mlje, Sta ri most 29/4. Tel: 064/28-11-422.

• Iz da jem ga ra žu na se lje Sport-ski cen tar, Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 064/289-76-39.

• Iz da jem na me šten stan kod Ka sar ne 56m2. Tel: 063/808-37-33.

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Pro da je mo oči šćen, suv le šnik, raz li či tih kva li tet nih sor ti, rod 2015. go di ne, pr va kla sa. Tre nut no u po nu-di 2t. Tel: 063/357-668 i 063/762-60-92.

• Pro da jem sad ni ce ba gre ma. Tel: 064/332-04-98.

• Pro da jem sad ni ce pro ve re ne sor te vi la met. Sad ni ma te ri jal iz do brog, zdra vog za sa da.Sa ljem br zom po-stom. Tel: 064/001-6627.

• Pro da jem sad ni ce ma li ne Glen (bez tr na) sad ni ce su eks tra kva li te ta iz re dov no odr za va nog za sa da, sta rog 2 go di ne. Ga je ne is pod pla ni ne Cer. Ce na 20 din ko mad. Tel: 064/001-66-27.

• Na pro da ju sad ni ce pa u lov ni je. Na ve će ko li ci ne ce na po do go vo ru. Kva-li tet sad nog ma te ri ja la za ga ran to van. Tel: 022/382-519 i 062/221-898.

• Pro da jem ra sad pa pri ke ba bu re Blon di i Bo bi ta. Tel: 063/510-868.

• Pro da jem du nje, bra ne u gaj ba ma od lic nog kva li te ta. Ma ra dik-In dji ja. Oko 3 to ne. Tel: 063/107-2905.

• Pro da jem be li pa sulj 9mm na ve li ko.ce na 150din+pdv. Tel: 069/557-0921.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 25. mart 2016.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Pro da jem 1000 ba la li vad skog se-na, me sto Vla di mir ci – Ša bac. Tel: 063/778-14-87.

• Pro da jem sla mu, ce na jed ne ba le 100 di na ra . Tel: 064/257-45-29.

• Kva li tet no do ma će vi no. Ku pa za tri vr ste gro žđa mi ri snim no ta ma vu če na tre šnju, dru go cr ve no vo će, ru žu a na uku su di nju. Ovo go di šnje mla do vi no sa 13%. Tel: 060/360-35-05 i 022/321-094.

• Pro da jem to vlje ni ke ce na 140 din. Vi še in for ma ci ja na tel: 064/070-71-51.

• Pro da jem ba gre mov med. Ce na je po do go vo ru. Tel: 064/265-12-95.

• Pro da jem Wi la met ma li nu po 15 di-na ra ko mad. Tel:065/853-60-65

• Sad ni ce re na, za pro leć nu sad nju, sad ni ce ate sti ra ne, sa sop stve nih plan ta ža re na, ša ljem br zom po-štom ili lič no (pre u zi ma nje, sve stvar do go vo ra). TEL 064/029-65-20 ili 061/281-04-43.

• Pro da jem po len sle po ga če za pče le.Te zi na 1 KG. Sa ljem br zom po stom. Tel: 060/728-44-76.

Pro da jem ba li ra nu de te li nu oko 350 kom. Tel: 022/661-004.

• Pro da jem su ve šlji ve eks tra kva-li te ta, sa ko spom ili bez, ce na 300 do 350 di na ra, za ve će ko li či ne do-go vor za ce nu. Tel: 065/451-02-94 i 015/727-40-93.

USLU GE, PO SLO VI

• U srem skom se lu, rad no spo sob nom brač nom pa ru da je mo na ko ri šće nje ku ću sa okuć ni com. Tel: 065/387-86-92.

• Po tre ban rad nik sa is ku stvom, auto-me ha ni čar. Tel: 064/171-00-47 i 060/517-10-04.

• Ča so vi ma te ma ti ke za osnov ce i sred njo škol ce. Ne boj ša. Tel: 065/39-11-914.

• Vo do in sta la ter ski ra do vi, kva li tet no i po volj no. Tel: 064/22-42-197.

• Po treb na dva ko no ba ra u pi ce ri ji For tu na. Tel: 065/221-12-33.

• Po kret noj žen skoj oso bi po treb na že na sred njih go di na za ne gu u ku ći.Tel:640-185.

• Ča so vi ma te ma ti ke za osnov ce i sred njo škol ce. Ne boj ša. Tel: 065/39-11-914

• Iz najm lju jem ka zan za ra ki ju. Tel: 064/125-30-66

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

• Pro da jem 10 uma ti če nih kra va si-me tal ra se. Kra ve po se du ju svu do-ku men ta ci ju po treb nu za ostva ri va nje pra va na pod sti ca je ko je ras pi su je mi ni star stvo po ljo pri vre de za sto čar-stvo. Tel:066/294-179.

• Na pro da ju dva pro slo go di snja pe tla zu tog or ping to na. Tel: 061/215-45-94.

• Na pro da ju pa stuv sta ro sti 4.go di ne. Iz u zet no do bar konj,po slu san,te ranj je u za pre zi i na u cen za ja ha nje. Mo-gu de ca da mu pri la ze,mi ro lju biv je. Mo gu ca sva ka pro ba. Za me na sa mo za omi cu do 2.5 go di ne. Tel: 063/780-82-40.

• Pro da jem ve o ma krup nog jar ca, star 2 go di ne. Tel: 064/175-29-76.

• Alp ski uštro jen ja rac pre 6 me se-ci. Star go di nu i po da na, 80 kg. Tel: 064/239-46-62.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Pro da jem pla ste nik 400m2, di men-zi je 10h40m, vi si na 4,5m, me tal na kon struk ci ja, po vopljno. Tel 065/201-90-27.

PČE LAR STVO

• Me tal na kon struk ci ja pa vi ljo na sa ele men ti ma za sa sta vlja nje. Na la zi se u Do njim Pe trov ci ma iz me đu In đi je i Ru me.Po sto je sa lo nit plo će za krov i dr ve no le so nit na kon struk ci ja za stra-ni ce. Tel:064/516-97-03, 022/441-326 i 064/686-06-70.

• Pro da jem 10 LR ko šni ca sa pče li-njim dru štvi ma. Ve o ma po volj no! Tel: 064/862-38-06.

• Pro da ja ko šni ca i de lo va ko šni ca LR, DB, FR. AV pod nja ča, dr ve na. Mi le rov zbeg ili po uzor ku. Svi de lo vi se iz ra-đu ju od su ve ča mo ve da ske, ta ko đe svi de lo vi su spo je ni cink ve zom što omo gu ću je ve li ku čvr sti nu i du go-traj nost. Ko šni ce su bez ra mo va. Tel: 063/126-08-79 i 060/668-19-00.

• Pro da jem sto dru šta va (ro je va) na 10 LR ra mo va. Od to ga je 5 do 6 ra-mo va otvo re nog i za tvo re nog le gla, sa pri pa da ju ćom ma ti com i 4 do 5 ra-mo va per ge i me da. Dru štva (ro je ve) mo že te pre u ze ti sre di nom apri la. Tel: 063/236-570.

• Pro da jem 10 pče linjh dru šta va u AŽ-stan dar ko šni ca ma, ko šni ce su u svoj pa vi ljon. Uz ko šni ce pro da jem ka mion TAM 2001 ura đe na ge ne ral na,re gi stro-van,te sti ran za "B" ka te go ri ju. Jo van Ne di mo vić. Tel: 022/627-609.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Na pro da ju pro šlo go di šnje ko kin ki-ne. Tel: 061/215-45-94.

• Leg horn. Pe tao i 4 ko ke. Tel: 064/128-10-72.

• Haj kom i pa non be li ku ni ći, sta ro sti me sec da na, ce na je po me se cu sta-ro sti. Tel: 064/128-10-72 i 061/623-90-24.

• Haj kom ku ni ći - ze če vi svih uz ra-sta ce na po me se cu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

MO TOR NA VO ZI LA

• Pro da jem Re no Se nik 1,9 TD, go di na pro iz vod nje 2005. Tel: 063/800-32-75.

• Pro da jem Fi at Pun to go di na pro-iz vod nje 2002, ben zi nac 4-oro vra-ta , ra đen za Ne mač ko tr ži šte. Tel: 063/529-672.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• BMW ben zin 2004. go di šte, re gi stro-van 3.800 evra mo že za me na za jef ti-ni ji. Tel: 063/531-620.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem Ju go Ko ral In , go di na pro iz vod nje 2007, sa pli nom, ce na 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Pro da jem Lan ču De bra u vo znom sta-nju, re gi stro va na. Tel:069/563-21-90 .

• Pro da jem Fi at Kro ma 2005. go di šte 1900 ku bi ka, 150 KS, auto ma tik u od-lič nom sta nju. Tel: 063/852-60-21

RA ZNO

• Na pro da ju Po wer Teh nik 2400W Du vac-Usi si vač u od lic nom sta nju, u pot pu no sti is pra van, mo gu ća sva ka pro ba 2400W. Tel: 061/559-24-66.

• Kar ton ske ku ti je za tran sport ro je va: 5 LR ra mo va, 10 LR ra mo-va, 5 DB ra mo va. Ku ti je su ve o ma čvr ste, du pla ven ti la ci ja, po moć no le to, za sva pi ta nja sto jim na ras-po la ga nju. Tel: 063/402-334.

• Pro da jem ko lje ba gre mo vo svih di men zi ja, ko lje eks tra kla se. Tel: 064/001-66-27.

• Na pro da ju ov či ja cre va uso lje na 92m + od 1450 din. Svinj ska cre va uso lje na 92m + od 1450 din. Tel: 064/128-60-22 i 022/623-131.

• Pro da jem pla stic ne ci ster ne od 1000l. ce na 75 eura, za ve ce ko-li ci ne do go vor. Tel: 062/851-88-99.

• Na pro da ju trak tor ska ka bi na, ima vi še ko ma da. Tel: 063/531-155.

• Na pro da ju dve uske gu me sa fel-na ma za IMT 577,560 ili 565, ozna ke 13-6-36, u per fekt nom sta nju bez ika kvih ošte će nja, kao no ve. Tel: 063/531-155.

• Na pro da ju sta bi lan si stem li nij ske mu že za mu žu dve kra ve isto vre me-no. Tel: 063/528-743 i 065/439-02-12.

• Pro da jem no ve mu zi li ce, po su da 20 li ta ra ga ran ci ja, mo no fa zna stru ja, do-sta va na adre su. Tel: 062/836-67-31.

• Na pro da ju no va mu zi li ca di va ko-ja mu ze sva ce tri vi me na isto vre-me no,mu zi li ca je pod ga ran ci jom od go di nu da na ,sa lje mo aks br zom po stom. Tel: 062/555-178 i 022/555-178.

• Na pro da ju gu ma sa fel nom za kom-bajn zmaj 142 di men zi je 70x50x16 ce na je 45e. Tel: 069/147-12-65.

• Na pro da ju dve du van ske su ša re sva ka po 60 ra ma na gas, sa di li ca 4 re da za du van (obič na) i pla ste nik du-ži ne 30m x 8m. Tel: 063/832-35-70.

• Pro da jem ba gre mo ve stu bo ve i dr-vo ja bu ku, 1m 2.800 di na ra. Ku zmin, Ku ku jev ci, Mo ro vić, Mar tin ci, La ća rak, Er de vik i Ba čin ci. Tel: 063/77-99-066.

• Ku pu jem raz ne elek tro mo to re, ruč ni i elek trič ni alat, ra znu gra đe vin sku i po ljo opre mu, ta nji ra če, pre kru pa če, kru nja če, šraf štu ke, vin te, po ljo pri-vred nu, et no i dru gu an ti ku, bu tan bo ce i pro da ja alu mi ni jum ske lam pe ri-je i li mo va za po kri va nje. Tel: 061/11-38-356.

• Pro da jem no vi je ko lor te le vi zo re E 37,55,72 LCD LED,ga ran ci ja 12 me se-ci, do sta vljam na kuć nu adre su. Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Ku pu jem is prav ne, ne is prav ne ko lor te le vi zo re LCD LED, do la zim na adre su , non stop, Mla den. Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Ku pu jem kla vir ne har mo ni ke svih ve li či na Dal la pe, Scan dal li, sve ita li-jan ske har mo ni ke, do la zim na kuć nu adre su. Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Po volj no pro da jem sto li cu za lju-lja nje, oču va na. Tel: 065/2625-723 i 625-723.

• Pro da jem po lov nu veš ma ši nu ne-mač ke pro iz vod nje AG ce na 6.000diin. i tri vi di ja. Tel: 022/624-306.

• Pro da jem dva stru ga za me tal je dan od 3 m i dru gi od 2m, po treb ni bra va ri va ri o ci. Tel: 064/288-16-62.

• Pro da jem 4 let nje gu me Mische lin sa fel na ma za Gol fa 2. Tel: 063/771-85-27.

• Pro da jem pri ko li cu no si vo sti 2,5t u do brom sta nju. Tel: 064/814-60-27.

• Pro da jem žen ski bi cikl uve zen iz Ne mač ke se dam br zi na mar ke Pe gaz. Tel: 649-010.

• Pu šni ca vi si ne 180 cm za di mlje nje me sa, ri be…! Od lič na za ma le pro-sto re, te ra se, dvo ri šta, vi ken di ce....mo bil na ma le te ži ne sa ruč ka ma za pre nos, lo ži štem za lo že nje, za štit nom re set kom iz nad lo ži šta da me so ili ri ba ne bi pa lo u va tru sa od lič nim cu gom iz vla če nja di ma, pred vi dje no i za klju-ča va nje me sa. Tel: 060/312-25-91.

• Ben dža min vi si ne oko 2.5m. Bu jan, odr za van, pre lep. Ide a lan za ukra sa-va nje pro sto ra. Tel: 066/381-011.

• Pro da jem če ru palj ku za pi li će. Če-ru pa nje pi li ća, ka pa ci tet 4 ko ma da od jed nom, mo tor mo no fa zni. Tel: 064/381-16-71

• Gu me ni pr sti za če ru palj ke, Iz ra-đe ni od kva li tet ne gu me 50 sch, po že lji mo že i u bo ji. Tel: 063/778-07-79 i 062/778-789.

• Fel na sa gu mom 12.5-80 18 u od-lič nom sta nju. Tel: 064/397-30-67.

• Me ša li ca sa obrt nim mag net nim po ljem, po god na za me ša nje he mi-ka li ja. Tel: 022/310-545.

• Opre ma za svi njo kolj: rem me tal-ni i dr ve ni, ko ri to, ora ni ju i kan te za mast. Tel:065/578-91-65.

• Pro da jem dr ve nu bu rad za vi no i ra ki ju, za pre mi ne 350 i 70l. Tel: 065/578-91-65.

• 4 be ton ska ko ri ta za svi nje i je-dan za vo du. Tel: 060/360-3505 i 022/321-094.

• Ka ve zi za ko ke no si lje, sa hra ni li-ca ma i po ji li ca ma, ve o ma po volj no. Mo že za 10, 20, 30... ko ka, la ko sklo pi vi, a za u zi ma ju ma lo pro sto-ra. Kon takt tel. 064/372-78-52.

No ve hra sto ve pod nja če sa du plom ži com. Od go va ra ju LR i Fa rar na-stav ci ma od po 10 na sta va ka. Tel: 064/836-26-34.

• Ukra sni bu na ri i mo sti ći i dr ve na ko li ca, vr lo po volj no, vr lo lep ukras za dvo ri šte. Tel: 061/616-28-00 i 062/626-803.

• Oki ten za na vod nja va nje 1/2 4 bar. Tel: 063/700-58-94.

• Pro hrom ski sud-ko tlić za pre mi ne 350 lit, pro iz ve de no u Švaj car skoj. Tel: 063/514-133

• No va kan ta za mu zi li cu nod 20 li ta ra, pro vid na, sa po klop cem i dih tun gom. Tel: 022/555-178 i 062/555-178

• No ve mu zne gu me Di va, pa ko va-nje od če ti ri ko ma da. Tel: 022/555-178 i 062/555-178

• Žar di nje re od bi ber cre pa. Ru sti-čan iz ged. Žar di nje re su ruč ni rad. Tel: 065/955-84-66.

• Pre sa za gro žđe - vo će, od li-ve nog gvo zdja. Sa kom plet nim dr ve nim do da ci ma. za pre mi na pre-ko 100 l. Oču va na u funk ci ji. Tel: 064/198-76-15.

• Te gle za med sa po klop com za 1 kg 21 din,0,5 kg 20 din. Sta kle ne te gle sa po klop com 28 din. Tel: 063/494-553

Pro da jem dr lja ču tro kril nu sa ro to ri-ma. U od lič nom sta nju. Tel: 062/220-609.

LIČ NI OGLA SI

• Fa kul tet ski obra zo van mu ška rac, si tu i ran sa ima njem, ne pu šač iz Srem-ske Mi tro vi ce, tra ži že nu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 064/542-12-77.

• Tra žim ozbilj nu že nu za brak od 25 do 40 go di na. Pe kar. Tel: 064/41-386-43

• Tra žim že nu za po moć u ku ći ili za uda ju do 70 go di na. Tel: 064/55-19-159.

• Tra žim že nu za že nid bu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Si tu i ran slo bo dan mu ška rac tra ži slo bod nu že nu do 45 go di na za dru-že nje i even tu al ni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Si tu i ra ni mu ška rac sred njih go di na tra ži žen sku oso bu do 45 go di na ra-di dru že nja i even tu al nog bra ka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Ože njen mu ska rac dis kret no bi se dru žio sa da mom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra-di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbilj na, obra zo va na že na 58 go di-na vred na, pe dant na že le la bi da u po-zna do brosto je ćeg do ma ći na is klju či vo ra di bra ka. Tel: 063/888-62-19.

• Že leo bih da upo znam žen sku oso bu oko 45 go di na sta ro sti, ozbilj na ve za mo guć brak, vre di po ku ša ti Srem, Ba-nat i Bač ka. Tel: 061/668-43-79.

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi la nov ca mo že da upri li či da se de-voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te-re so va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1925. mart 2016.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

OGREVNO DRVO"Sto posto metar"

BATIKA• Prodaja • Sečenje i cepanje po meri• Donošenje na kućnu adresu

NOVO U SREMU!Uslugu sečenja i cepanja vršimonajnovijom mašinom, posle Vašeg odabira željenog drveta i uz Vaše prisustvo po želji.

Planinska 16(preko puta Doma učenika)

064/642-96-21 i 022/615-955

MARKETING 063/8526-021MARKETING 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po ljo pri vred nik Slаvko Nаstić iz Šidа još od 1984. go di ne in ten-ziv no se bаvi po ljo pri vred nom

pro iz vod njom. Do tаdа je bio zаposlen, аli zbog ljubаvi premа ze mlji od lu čio je dа nаpusti posаo u držаvnoj fi r mi i dа zemljorаdnjа bu de nje go vo glav-no opre de lje nje. U tom po slu pomаžu mu i si no vi, jedаn sаmo po vre me-no, dok je dru gi u pot pu no sti po sve-ćen po ljo pri vre di i imа registrovаno gаzdinstvo.

- Nаs trojicа obrаđujemo zаjedno vi še od 150 jutаrа ze mlje, а ve ći deo od to ga uzimаmo u zаkup što nаm predstаvljа ve li ko fi nаnsijsko op te re-će nje, s ob zi rom dа je kod nаs u Ši du аrendа pri lič no skupа. Ju tro ne mo-že dа se nаđe zа mаnje od 250 evrа, tаko dа je bаš te ško sаstаviti krаj sа krаjem. Ali eto, sna la zi mo se, ne-što investirаmo no vo u mehаnizаciju, ne što kr pi mo stаro i do vi ja mo se na raz ne na či ne. Ono što je va žno, a što sam na u čio za sve ove go di ne, je ste da se poljoprivredа ne sme gledаti go di nu zа go di nom, jer nemа dve iste go di ne, ne go je svаkа zа se be. Pa ta ko mi nekаda do bro pro đe mo nа pše ni ci, nekаda nа re pi, ku ku ru zu ili so ji. Gledаmo jedаn pe riod pа ondа аnаlizirаmo štа se nаprаvilo zа to vre-me. Ja sam prаtio od nos ulаgаnjа i do bi ti kаdа je u pitаnju pšenicа i uvi-deo sаm dа je ulаgаnje za tu kul tu-ru isto kаo i zа ku ku ruz, а rаzlikа u do bi ti je ogromnа, pa za to naj vi še i se jem upra vo ku ku ruz i re pu. Sа re-pom do bro prolаzimo već godinаmа, mаdа i tu nekаd bu de problemа kаdа nаm otkupljivаči ko ri gu ju ugo vo re. Ali, repа je jedinа kulturа kod ko je mo že dа se znа nekа okvir na cenа zа sle de ću go di nu ta ko da ondа mo že mo dа prаvimo kаlkulаciju, dа znаmo dа li se sа tаkvom ce nom ukla pa mo ili ne. Dok se kod ce ne kukuruzа i so je ide iz

krаjnosti u krаjnost. Re ci mo, mi smo pre tri go di ne zа so ju dobijаli 65 dinаrа zа kilogrаm, а evo sаd unаzаd dve go-di ne dobijаmo 35, 38 ili 40 dinаrа, što je zаistа velikа rаzlikа – objаšnjаvа svo ju rаčunicu po ljo pri vred nik iz Šidа Slаvko Nаstić.

On is ti če dа pri li kom te kаlkulаcije se ljak ni ka da ne uzimа u ob zir i svoj ulo že ni rаd, jer tek tаdа ne bi bi lo isplаtivo ulаgаti i bаviti se ovim po-slom. S ob zi rom na to dа imа 64 go di-ne, kаže dа pаmti onа vremenа kаdа su sse lja ci bo lje ži ve li, аli i onа kаdа im je bi lo te že ne go da nas.

-Jа sаm odrаstаo u seljаčkoj ku ći, otаc i stric su nekаdа bi li u zаdrugаmа i tаdа ni je bi lo pre mi je i podsticаjа kao što ima da nas, ali su lju di ipаk obrаđivаli ze mlju. Ondа je nаišаo jedаn pe riod kаd se opet mo glo le po ži ve ti, me đu tim, bi li smo nezаdovoljni ti me. Že le li smo pro me ne i do bi li smo ih, аli smo ne sprem ni ušli u ovаj kаpitаlizаm. Sаdа trаžimo od držаve dа nаm gаrаntuje ce ne, а to ni ko ne

mo že jer je sve privаtno. Tаko dа se ve li ki deo nаs poljopivrednikа slаbije snаlаzi u ovoj no voj si tu a ci ji, vodа nаm je stаlno do grlа. Ipаk, jа se nikаdа nisаm pokаjаo što sаm nаpustio držаvni posаo, а rаdio sаm godinаmа u „Grаfosremu”. Svi su mi go vo ri li ta-da da to ne ra dim, dа od ze mlje nemа rаčunа, аli kаd se osvr nem nа pe riod od 1984. go di ne pa do dаnаs, vi dim dа sаm mno go togа stekаo od ze mlje. Re ci mo, nаprаvili smo no vu ku ću, ku-pi li smo dostа mehаnizаcije, tаko dа kаdа bih po no vo mogаo dа birаm, opet bih izаbrаo dа bu dem po ljo pri-vred nik. Zаto sаm srećаn što je jedаn od sinovа od lu čio dа nаstаvi mo jim stopаmа – kаže Slаvko Nаstić i dodаje dа od mehаnizаcije on i sin imаju sve što im je po treb no, od sejаčicа, pre ko no vog trаktorа, pa do kombаjnа.

Osim zemljorаdnje, Nаstići su se godinаmа unаzаd bаvili i to vlje njem bikovа, nа sаlаšu ko jeg imаju u bli zni grаničnog prelаzа Tovаrnik.

Me đu tim, od pro šle go di ne zbog po ro dič nih obаvezа Slаvko je morаo dа odustаne od tog poslа, tаko dа su objek ti nа sаlаšu tre nut no prаzni. Sаdа kod ku će u oborimа dr ži svi nje, аli kаže dа imа u plаnu dа nаstаvi sа stočаrstvom i dodаje:

- Pokušаli smo dа mo der ni zu je mo po sto je će objek te nа sаlаšu i dа uve-de mo stru ju. Me đu tim, u tom mo men-tu su nаm trаžili dvа milionа dinаrа, što je bi lo oko 25.000 evrа. Zа nаs je to ogromаn novаc i ni smo imаli mo-guć no sti dа ulo ži mo u tu in ve sti ci ju.

Po nje go vom mi šlje nju, stočаrstvo i rаtаrstvo su neo dvo ji vi jed no od dru gog, jer jed no dru go do pu nju-je. Sve ono što se nа tr ži štu ne uspe prodаti, ko ri sti se kаo hrаnа zа sto ku.

Nаjvаžnije je dа, kаo i u svаkom dru-gom po slu, čo vek vo li ono što rаdi, kаže Slаvko i dodаje dа će nаstаviti čаk i аko uki nu sve sub ven ci je, jer je ube đen dа jed nom morа do ći krаj „vi-kend” poljoprivrednicimа.

Kаdа je reč o tre nut nim rаdovimа nа nji vi, ovаj rаtаr je sаdа u fаzi sejаnjа še ćer ne re pe ko ju će posejаti nа ve-ćem obi mu ne go lаne. Pro šle go di ne je pod re pom bi lo 15 hektаrа, а ove go di ne će bi ti sko ro du plo vi še. Kаže dа je zemljorаdnjа težаk posаo ko ji zаhtevа svаkodnevno аngаžovаnje, аli dа mu je od togа, ipаk, te ži posаo bаvljenje pаpirologijom kаdа trebа dа ob no vi registrаciju gаzdinstvа.

S. Mihаjlović

20 25. mart 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Hibridi visokih i stabilnih prinosa zrna

Hibridi visokih i stabilnih prinosa zrna

ŠID • SLAV KO NA STIĆ, PO LJO PRI VRED NIK

Seljаcimа je vodа stаlno do grlа

Slаvko Nаstić

Trаktor ku pljen pre tri go di ne

Krmаče su sаdа u obo ru kod ku će