ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/farg'ona...

153
ФАРРОНА ВИЛОЯТ УЛКАШУНОСЛИК М У 3 Е И И Ф А Р Р О Н А УЛКАШУНОСАИГИ ФАРРОНА УЛКАШУНОСЛИК МУЗЕЙИН11НГ 100 НИЛ Л И ГИГА БАШ ШЛАМ ГАН Фаргопа ша;фи, 1996 пил. www.ziyouz.com kutubxonasi

Upload: others

Post on 16-Oct-2020

27 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

Page 1: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Ф А Р Р О Н А В И Л О Я Т

У Л К А Ш У Н О С Л И К М У 3 Е И И

Ф А Р Р О Н А УЛКАШУНОСАИГИ

Ф А РРО Н А У Л К А Ш У Н О С Л И К МУЗЕЙИН11НГ

100 Н И Л Л И ГИГА Б А Ш ШЛАМ ГАН

Фаргопа ша;фи, 1996 пил.www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 2: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

<I>APFOHA В И Л О Я Т У Л К А Ш У Н О С Л И К М У З Е Й И Н И Н Г

И Л М И Й К Е Н Г А Ш И К А Р О Р И Г А А С О С А Н Б О С И Л Я П Т И .

Масъул м у ^ар ри р — И В А Н О В Г. П.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 3: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

М ИРЗАЖОН и сл о м о в .Ф а р г о н а ви л оя т ^окими, Узбекисгон Р ес пуб ли кас и

О лий М а ж л и с и депутати.

М О Н А Ж О Н она юртпмиз — Узбекистонда мстиклолнинг хаётбахш шабадасм эсмоцда. Узбекмстои халци аср- лар даномида кутнб келган орзусига эришиб, муста-

кпллмкни кулга кмритди. Шунинг учун хам биз бахтлимиз.Бу y«iyF т а л а б а г а эришиш учун утмишдагн аждодлари-

мнз хам кур а ш олнб борганлар. Аммо улар аёвспз таъцнб этилнб, катарон 1\илппганлар.

Фа ргона ннлоятппппг узидап ажоппб шопр, маърпфат- парпар пнсон Усмои Поснрпнпг табаррук хоки покларп ома юртпдап узо кларда колпб кетдп. Айтампз десак, пстпцлол у чу и курашгап на собп^ тузум томоппдан ката гоп ^плппгап ра х бар л ар на олиму фузалоларннпг сонн бехпсобдпр.

Б из Вата п п мпз тар их п пп чу кур урганпбгппа кол май, у пи к е л а ж а к а плод га колдпрншпмпз му ка дд ас бурчи мпз, ипсопнй фаз п л а тпмпздп р.

Вазир лар Махкамасппнпг 1994 йил 23 декабрдаги «Рес­публика музсйларн фаолпятларннн яхшилаш чора-тадбпр- ларп тугрпепда»гп карорп эълоп кплнпдп. Бу мухпм тарнхпй х у ж ж а т Презпдснтпмпзпппг маъпавнятга курсатаётran гам- хурлпгппппг япа бир пфодаспдпр. Музсйпппг жампяг хаётн- дагп ахампятн шупдакп, у кпшпларпппг мпллпй онгпнп шакл- лап I пршпда мухпм ахамияг касб этади.

Хукуматимпз карорпда «Халкимпз тарнхппн тулаконлн акс уттпрунчн поёб ашсларпп туп.чаш — катта ижтпмонй ахампятга -я:а», — дейплатп. Давлатпмнз нктпсодпн кпйин- чилпкларга ка рамай нодпр буюмларнп хармд цилиш учун куп мнкдорда маблаг ажр.чтмокда. Музсйларпп па ёдгоплпк- ларнн тмклашга катта ахамнят бсрнлмоьута.

Маълумкп, Фаргона тарпхн узок-узоц асрларга бориб така. ч а д п, Д с х к о 11 ч 11 л 11 к , к о c. п б х у н а р м а и д ч п л н к, ч о р р> а ч п л 11 к , сапдо-тнжорат рпмож топгаи улкада «Буюк ппак пули» кар- нопларп жарапги хамоп энштпладп на у хозпр япгпча маьпо касб этмо^да.

К а д и мни на ха м ш па павкпроп Фа рго и ам п зи и н г д а в р л а р тимеоли. уидагп покеаларга бой йпллар буюк солномадпр. Кукоп , Ф а р го н а , Маргплоп , К|упл па ’катор тумаплг.р.таги

3www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 4: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

бебахо ёд г о р л ик л ар и м и з ха л к и м и з и и н г э ъ з о з л н г н м у л к н бу- либ долган.

Хозирги кунда ви л оя т и ми зд а 730 та м а д а н и й , та ри х и и , архс ол оги к ёд г о р л и к л а р булиб , у л а р д а н 66 та си Улун В а т а и у ру ш и д а хал ок булгаи ф а р г о н а л и к л а р х о т п р а с и п и аб ад и й - л а ш т п р и ш г а ба г и ш л а п а д и . 9 та уй-музей т а р и х и м и з н н н г ёр- кии са хи фа си булиб турибди .

У л \ т боб ок ал он л ар и м и зн мн г к а д а м ж о й л а р н аз из вл муъ- т а бар дир . Ал Бухорий . Ал Термизий , А х м а д Яссавий . Б а х о - в v д д пн Н а к ш б а н д и й . Б у р х о и 11 д д и и Ал М а р г м л о и и й , X а з р а т 1\осонпй изл ар и ва м у ъ т а б а р н а ф а с л а р и бор бу ча м ан!

Ал Беруиий , Форобий , Ал Фарроиий, Абу Али ион ( д н ю , Ал Хоразмпй, Амир Темур ва Бобур , А л ш л с р П а в о п й ва Мирзо Улугбек аса рл ар и м аз му и и да яшма га и и л х о м б а х ш Ф ар ров а бу!

М ус т а к и л л и к ш а р о ф а т и т у ф а й л п музей к у р г а з м а л а р п м ах алл ий шои рл ари ми з . а л л о м а л а р п м и з а с а р л а р п би л а и бойпмокда . Зеро, а ж д о д л а р п м и з п и п г тарихпй , м а ъ н а в п и ва мад аии й меросиии бп лм ас дан туриб, м и лли й м а ф к у р а им миллим гурурни карор топтириш мумкин эмас.

В и л о я т и м и з м v з е й л а р и д а т а и и к л и ш о и р л а р М v к ими й , Фуркат . Мухъий, За вкий , Чархмй. Увайсий . Амио У м а р х о и , Иодиоа бегим, Абд ул ла К.одприй, Х ужа Ж а х о и Рохий, Фай- зий М а рг п л о и и й л ар а с ар л а рп муиосиб урин олди.

И ст икл ол ими з учуй ку р аш га п в а т а п п л р в а р л а р б и л а и х п л к и м ' п хакли »авиш.лп (Ьахрлаиали. . И улдош Охунбо бо ев . Усмон Юсупов, Х1ам за Х ак и мз од а Пи ёзий ва Х азн п п п н и н г уй-музейлари , х у ж а л и к ва т а ш к и л о т л а р и м и з и п ц г т а р п х му- зейлари , Ра фу р I улом иомпдаги вплонт а д аб п ёт музепи хал - кимизни. айиикса ёш л ар им изп п улуг а и ъ а и а л а р п м и з рухпда т а р б н я л а ш г а хизмат килмоцда .

Ш у ку и ла рд а м ашхур ав ло дим пз Х^увайдо х а з р а т л я п " зиё рат гохларининг Чимс-пда буиёд этил шли м ад ан и й хмстн- миздч катта вокеа булди.

Ха л к и ми з фа ш из м устидан ко зоиил гаи Р а л а б а и н н г 50 йиллигиии м у носи б иипюила ди. Б а й р а м г а т а н с р г а р л п к ва уии утк аз и ш д а вилоят улка шу нос ли к музейи ва т^атор м а д з - н и й-м а ър и ф и й т я ч I к и л от л а р б а р а к а л и ижоднп ш и лар ии а м а л - га оширдилар . М уз ей лар да махсус к у р г а з м а л а р ва. шунннг- док. к^’чма к у р г а з м а л а р хам та ш ки л этилди. К ,ахпамонлар- нинг уй-музейлари очилиб, ёдгорлик л а в ^ а л а р и ури ат ил дц .

4www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 5: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

I l ly ky ил ар да вилоят улкашунослик музеии фонди х'у'НМр- мандчмлик, халл^ амалми санъатм намупалари билан бойи- мокда. Д а р х а к и 1\ат, музей фонди ммллатимизнннг бойлиги- днр.

Шупп мамнуннят билан айтамизки, бу ни,\оятда зарур, хапрли в а са нобли пшда республикамиз П р е з и д е н т на ху- куматпиииг тарихнмизни урганиш, музейлар ишини япада яхшилаш, маданий-маънавий ёдгорликларни саклаш, тиклаш на т а ъ м и р л а ш борасидаги кундалик гамхурл иклари'пи сезпб турмбмиз.

Вилоят, шахар па туман хокимликлари бу борадаги ка- рорлар па тадбирларпипг изчил ижросмпи таъминлашга нитнлмокдалар.

Роспубликамиз П р е з и д е н т хар гал вилоятимизда бул- г анларнда унинг мохиятини, захматкаш уста, деэдонлари, 1\улм гул косибу ^унармаидлари, сергайрат ишчилари, олим- лари билан дилдан су.\батлашиб, она днёр равнакига яна бнр бор цайноь^ назар ташландилар . Шу боне хам вилояти- м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда, халкимизнпнг фндокорона мохнат самарал арп ортмокда.

Фаргона тарнхиии эсласак, куз олдпмизга буюк Туркис- Toii келади. Президентимпзиинг якнпда Фаргона да булиб аитгап цуйпдаги сузлари хар бнрпмизнинг калбпмизнн олам- олам севинч ва гурурга тулдирдн:

— Фаргона нафакат нодимнпиг, балки улкан Туркистон-^ пинг дурдонаснднр!

Бу сузларда олам-олам мазмуи бор.

Вилоят улкашунослик музейи ташкнл этплгаилигига 100 йнл тулмокда. Вилоят цалам ах л и, олимлари, улкашу- иослик музейп илмнй ходимларн, куп сонлн тарихчп жонкуяр- лра мехиати туфайлн яратнлган ушбу рисола Ватан мс.\ри, Ватам ишки, Ватап сурури ва гурурн билан йугрилганднр.

Виз я х 111 и билам нзкн, уз утмпшпнп уиутгаи халципиг келл- >кагп хам йуклир. Оламга тапнлгаи фаргопалпк дахолар ь^лл- бнмизда м а ш у яшамди. Халкпмпз яратган буюк ж'роепмиз, Заданий ва маъиавий бойлнклар катта тарбпя мактаби оу- лнб хизмат кнладн.

5www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 6: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

М А Д А Н И Я Т ВА М А Ъ Р И Ф А Т Т А Р К А Т И Б

у У Р М А Т Л И ю ртб ош пм из Ислом А бд у р ан п е ви ч К а р и м о в\ «Мил лий б о п л и к л ар п м п з бизга о т а - б о б о л а р н м и з д а н ^ м е р о с булиб цолган. Б и н оба рин . биз х а м умп куз

ь^орачиридай аср аб ав ай л аш и м м з ва ф а р з а н д л а р и м п з г а ме- рос к>илнб 1\ ол д ир и ш и м и з кср ак» деган э ди ла р . П р е з и д е н т - , мизнинг бу су зла рн ха л к им из ни нг д и л и д а г и айн и м у д д а о булди. Зеро, та рих им изн и у р г а н м а й туриб, к е л а ж а к х а к и д а ф и к р л а ш и м и з осон эмас.

Ре сп уб л и ка хукумати ва вилоят х о к и мл иг ин ин г куп да- лик курсатиб келаё тга н ам ал ий ё р д а м л а р и ту фа й л м вплоя - тим и зда музейл ар иши тобора я х ш и л а н и б бо р м о к д а .

Ш а х а р ва т у м а н л а р д а музей ф и л и а л л а р н , у й - м у з е й л а р та ш кил этилиб. х ал к и м и з га хизмат ку рс ат мо цд а . Е ш л а р п и утм иш ими зг а хур мат рухида т а р б и я л а ш д а бир к ат о р тад- бирла р а м а л г а оширилаётир .

Мозийга назар та ш л а с а к , Ф а р г о и а вилоят у л к а ш у н о с - лик музейииинг бу йил 100 сшга тулишини м п ш ом л аш и м п зн и фахр билам айтамиз . 1895 йплнинг 2 но ябрь купи Ф а р г о п а харбий губернаторининг фа рм ои иг а кура Янги М а р г н л о п (хозирги Фа рго иа ша , \рн )да музей та ш ки л этилиб , упга асос сол инд и.

Музейнинг да ст л аб к и иш к ун лар и ба й р а м к у п л а р н г а айлиади . Унда тарихий осори а т н к а л а р т у и л а п а бо ш л а п - ди. Бу нда ш аха р ахолиси цулидан кел гаи пч а узпп пп г ёрд а- мини курсатдп.

1920 йилга келиб музейга т а ш р и ф бу ю ру в ч п л а р п и п г с о ­пи 500 н аф ар булгаи эди. Хуллас, музей пм нзп пи г д а с т л а б к и од им л ар н тари х булиб цолгани аии^'.

И ст и^л ол туфа йли он а- Ва та п и ми з — Узбек пст оп да кат - та у зг ар и ш л а р содир булди. Айни^са м а д а и и я т ва м а ъ р и ф а т сохасидаги узг ар и ш л а р эътиборга лойшуигр. Б у й и л л ар ичи- да музейимиз фа олияти бир муича я хш и л ан д и . Т а ш р и ф бую- рувчиларнинг сони ортди.

Респуб ли ка па вилоят р ах б ар ия тин ин г м у зе й л а р шпини яхш и л аш чора-тадоирларп тугрисидагн к^арорп бнзнппг фао- лиятимизда да ст у ри л ам ал булди. И ш и м к з и и цайта кури б , истиклол 6epi ан бахт ва эр кинл^кии тарр иб этиш, т а р и х и ­мизни тик лаш ва ургаиишни кеигайтириш буйича к у п л а б иш- лар ам алг а оширилмокда .

6www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 7: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Ш у н и м ам и ум и ят била н айтиб утмокчиманки , бизнинг у;] Kaiuy нос.ч и к музсйиммз Фаррона шахрининг ба р х ав о мае- к а н л а р и д а н бири, ш а х а р м а р к а з и д а махсус цурилган уч ва тл и бинога ж о й л а ш г а н Музейнмизнинг ш а х а р ва туман- л а р д а 6 та ф п л и а л и ф а о л и я т курсатиб келмокда .

М уз е й н м и з н и н г 100 йиллик туйи муносабати бмлан спз- га т а к д н м э т н л а ё т г а н ушбу китобда нлмий хо дим лар им из- нннг с а р а л а н г а н м а ц о л а л а р и чоп этилган.

Ж у м л а д а н , та ри х бул имимиз катта млмий ход и мы Л. И. Г у л и я н ц н и н г к а л а м и г а мансуб булгам тарпхнй х у ж ж а т л а р би л а н та н и ш ас из . Музей ни нг та ш ки л этплмши, уиииг фаоли- яти х а с и д а м а ъ л у м о т л а р оласиз .

Т а р и х ш у н о с о л и м л а р д а н Н а т а л ь я Григорьевна Горбу­нова х ам му зей нм изн ин г ф а х р и й л а р и д а н хисобланади. У ки­ши 1951 — 5 8 - йи лл а р да м узейнм нзда шилаб , катта нлмий иш- л а р н и а мал га ош и рд и л а р . Н. Г. Горбунова тарихчи олнм 13. 3. Г а м б у р г билан бирга водиймизда музейимиз орцалн муста цил р а в н ш д а археологи к ц а з и ш м а л а р олиб боришнн б о 1и л а б бе рд ил а р . Ш у ту фа йл и хам музейммнзнипг за х н р а- л а р и тош асрининг энг кадимги д а в р л а р и д а и тортиб за мо на - мизнннг Урта а е р л а р и г а ч а булгам да вр л а р н н н узида акс эттнрувчн ж у д а куп осори ат и к а л ар билан тулднрплгаи . Айтнш мумкинки , була р моддий ёд го рл ик лар и м и з орасида энг нод и р л а ри ди р .

Кейн иги п а й т л а р д а Н. Г. Горбунова (^аргона воднйси т а ри хи н и нг яна бир япги сахифасини очди. «К ад и м ги Фарро- иа па куш и и ху ду д л ар д аг и чорвачилик билан ш уг улл ан гаи х а л ^ л а р н и н г а л о к а л а р п » мацоласи тарпхнй м ад ан ия ти м из д а к ат т а урин тутадн .

Т ари х булиминннг катта нлмий ходнми 1 • П. И па но и п з л а н п ш л а р и туфа йл и ^адимги Фа рго п аи п н г тарпхнй мада- миятини д а в р л а ш т н р н ш д а г и муа ммоли м а с а л а л а р тахлил этплди. Друзей за х и р а л а р и д а са ^ л а н а ё т г а н осори а т и ка л ар ш а р х л а б ёз плгаи хисоботларии урганиб ва ул ар г а асосланио,У к ад и мг н Фа рг о и ан и . аницроги эр ам из д аи аввалги 2000 й л л л а р охи рндан эр амизиниг бирничп ае рл ари гач а булган вактни д а в п л а ш т и р и б куришга иптплгаи.

М а ъ л у м к и , (Dap гои а тарихи тур л и м а и б а л а р д а борил- гаи беле а-да, уип тула акс этгап. деб айта олмаимнз. Ш у м ун осаб ат билан музейнмизнинг ёш илмпй ходимлпридан М. Л б д у л а х а т о в iм\ Б. ^ о ш н м о в л а р му тахассислар ёр д ам и да

7www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 8: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

к а т т а iiJiMiiu пиши б о ш л а ди л ар . Т а р п х ч и л а р , э т и о г р а ф л а р ,а р х е о л о г л а р , л п н п ш с т л а р в а н у м и з м а т и к а б и л а м ш у г у л л а - н у в ч и о л и м л а р н н н г к е л т и р и л г а м м а ъ л у м о т л а р и г а а с о с л а и и б , Ф а p r o н а в о д и й с н т а р и х и д а г и э н г к и з ш ^ а р л и д а в р л а р б у й и ч а м а к о л а л а р с з м б т а к д н м э т д п л а р , Н о д и р б е к А б д у л а х а т о в н и п г « А м у р Т е м у р ва у ' нииг д а в р п д а Ф а р г о и а н п н г с п ё с п й т а р н ­ых I i д а н » х а м д а Б а х (> д м р ж о н Х^о ш и м о им \ \ и г « Ф а р г о п а п н иг XV1I 1 а с р д а г и с п ё с п й т а р н х и д а н » м а к о л а л а р и у ш б у т у п л а м г а

к н п п т и л г а н .V Гуз ал Ф а р г о п а Р е с п у б л и к а м и з н и н г д у рд он ас и , д е б бе-

ж н з айт илмайдп . Унинг бетакр ор т а б п а т и х ар к а п д а й к ип ш- нн м афту и зтади . Муз ей имн знп нг т а б и а т бу л п м п м у д п р п М. Х а й д а р о в а водпйнинг та биий г со г р аф ик урни, т у з п л п ш и , иклими, хуллас , ум умий табии й та вси фн ни ёр и т и ш га нитил- ган. К ит оби м изд а м ад аи и й м еро сла рим из , косиб х у н а р м а н д - чил ик тарихи, Б у ю к ипак йули х а ^ и д а г и х и л м а -х и л ва к^изи- 1 арли м а к о л а л а р эътибо ри нги зни ж а л б этади . Ж у м л а д а м , III. Юнусованинг «Хон атлас» , С. М и р з а е в а н и н г « Ё г о ч с о з л и к х у н ар м ан д л ар и » , И. М а р у ш а к н и н г «М и с га р л и к » к аб и м а к о ­л а л а р п ана ш у лар ж у м л а с и д а н д и р .

Муз сй ими зг а к у п ла б м а к т а б у ^ у в ч и л а р и , б о л а л а р бег- ча л ар ин ии г т а р б п я л а н у в ч и л а р и ха м к е л а д и л а р . У л а р бн л а н хар бир ут к а зи л а д и г а н су. \бат илмий х о д и м д а н к а т т а м ас ъ у - ли ят т а л а б этади. Зеро, ёш а в л о д ^ а л б и д а В а т а н т а р и х и г а му х аб ба т уиготиш м ас ъ у л и я т л и шидир . Бу ури н да музейи- мизнннг илмий-окартув булими р а х б а р и Э. А л п св а н и п г «Му- зейни ёш авлоднн т а р б и я л а ш д а г и урни» м а к о л а с п э ъти бо р- га лойи^дир.

' /М у зе й и ми з илмий и з л а н ш и л а р олнб бормш т у ф а й л и х а л ^ ур г ас и да катта ху рм ат га сазовор булмо^да- И с т п к л о л фид ои йла ри ва уларни пг хаёт йу л л ап ин и к у р са тиб б е р п ш д а бир цатор с а м а р а л н иш л ар к и л и н д и у В и л о я т и м и з д а петшучол фи до и й лар и булгам Ус мои Юсупов па Й у л д о ш Ох у н бо б ое в- ларн ин г уй-музе йл ари и ш лаб турибди. Музей х о д и м л а р п 3. Эгам ов ва С. Б о р ьс ва л а р п и н г ф а х р и й л а р п и н г хо тм р ал а р н ва ^и ко я ла р и асосида улар хак и д а ёзган м а к о л а л а р п би л а п ганишасиз.

\ /Узипин[ бир аерл ик туйнпи н и ш о н л ас тг ан м уз ейи мп з ^аци^ий ма д ан ия г ва м а ъ р и ф а т масканмга а й л а иг а к . В и л о я т мехнат каш лар ип и , айпи^са ёш л а р п н о н а- В а та пг а м у х аб ба т , тарихи миз га ^ ур мат рухида т а р б и я л а ш д а с а м а р а л и и ш л а р

8

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 9: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

к и л м о к д а ^ Ф а р р о н а вилоят и хокими М и р з а ж о н Й ул д о ш ев и ч И с л о м о в а й т г а н л а р и д е к « . . .Маънавият ш ц о я т д а нозик тар- б ь я в и и со ха дир . Уни уз холига т а ш л а б куйиш булмайди . Б у у р и и д а м у з с й л а р етак чи у р и н л ар д а ту р и ш л ар и ашщ».

А ъ з а м ж о н ^ А С А Н О В , Ф а р г о н а в ил о ят ул ка ш у н ос л и к музейининг ра^ бар и .

( M P F O H A В И Л О Я Т У Л К А Ш У Н О С Л И К М У З Е Й И Т А Р И Х И Д А Н

Ф а р р о н а ви л оя т у л к а ш у н о с л и к музсйи хознрги Марка- з и й ' О с и ё х у ду д н да г и энг м а и ц у р л а р н д а н бирндир. Инкилоб- гача бу орда ф а к а т туртта: С а м а р к а н д (1874), Тошкент (1876) , А ш х о б о д ва Янги Маррилон (хознрги Ф а рго пл ) му- з е й л а р н г и и а м а в ж у д булган.

^ М у з е й и и н г т а ш к и л этилиш тарихи цандай булган? 1894 пил ни нг 16 ок тя б р н д ан 17 ноябрнгача Янги М а р ги л о н д а бирнпчи Ф ар рон а вилоят ки шлок х у ж а л и к ва сано ат кургаз- маси т а ш к и л этилгаидн. Айнан шу ^одиса шаха рн ин г нлрор ж л м о а т ч н л н г и н п Янги Маррмлоида Фаррона вилояти била н ян лда т у л а р о к ва хар то мо нл ама чу кур та ниш и иг хамда улка- пи у р г а п и ш учуй музей таъсис этиш фикрнни тугднрди. Бу ф и к р г а х лй ри хо хл нк билдирилди ва олнй вилоят маъм у- р и яти т о мочи д a i \ к, у л л а б - к, у в в а т л а и д и. 1/

Б ул л ж а к i\ 1 узе й и и и г и е г и з и були б к и с м a 1i к у р г аз м а д аи кол raif к о л л е к ц и я л а р , кисман турли ш ах с л ар ха ля ^ил ган к о л л е к ц и я л а р хн зм ат цнлди. Обуиа эълон цилинггб. у була- Ж а к музейга блъз и моддий м а б л а г л а р келтирди. Вилоят хар- бий гу бе р и ато р и А. Н. По вал о-Швийковскийнниг 1895 йил2 нояб рь кунгн 238-сонли буйругига кура, музейга рахб ар- л ик к и ли ш па яиа да ри по жла нтн ри ш учуй комитет таъсис э ти лг аи эди. Уига па^типч аликка губернатор уйинниг юкори к а в а т и л а г и 4 та хоиа аж р ат и лг а н . М у в а а д а т комитетга Ма р- гилон уездииинг бошлики - - подполковник А. И. Брянов , гнахар билим юрти инспекторн — еттинчи д а р а ж а л и фуцаро- лмк м ан са би со^иби М. Г. Гербаневскнй , харбий идора ши* фокори, сак ки зи н ч и д а р а ж а л и ам а л д о р — харбий идора ши фо к о ри А. Е. Смирнов ва мухандие , капитан А. Г. Сереб- реи н и к о вл а р кирган. Ш иф око р А. Е. Смирнов коллекциясн- Даги купгина н а р с а л а р (коллек ци я вилоят к ур газ мас ид а намой иш этилган) музей э к сп о н ат л ар и булиб колган.

9www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 10: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Комитет уз с а ъ и - ^ а р а к а т л а р и и и н г б о ш л а и и ш и х а с и д а хабар кплиб, р еж ас нн и босиб чицариб , уни хусусии шахс- л арг а . ' ж а м и я т ва м у а с с а с а л а р г а ж ун а тд и . Б у р е ж а г а кол- л ск ц и ял ар н и туз иш да а м а л ки лиш л ози м эди. К о м и т е т номи- га китоблар . турли н а рс ал а р . пул ва х о к а з о л а р к е л а б о ш л а - ди. 1897 йилнниг 4 шоли да музей Н и зо ми т а с д и ^ л а н д и . Б у вактга келиб музей хисобида 1200 та да н орти ц бу юм ва к и ­тоб л ар булгаи.

1899 йил 26 май купи А. С. П у ш к и н ту г н л г а н и г а 100 йил тулиши муносабати билаи губернатор уйинииг ф л и г с л н д а Ф а р г о и а вилоят хал!\ музейи (музейнииг биринчи номи) на ш ах ар кутубхоиаснпннг очилиш мароси ми були б утди . Тан- тап аг а купла б ж а м о а т ч п л п к п а к и л л а р и па Янги М а р г п л о н - даги х ам м а укув юр тл ар и н и нг у ^ у вч ил а р н т у п л а н д и л а р .

Мизомпииг 3 -па раг ра фиг а асосан музей ко мит ет т а с а р - руфнда булиб, у и га музей м а 1\ с а д л а р и г а х а й р и х о х л и к бил- дпрган о д а м л а р киргаи. Комптетнипг хакпци й а ъ з о л а р н ичи- да 103 киши булгаи. Ж у м л а д а н , урмои ху жа л и ги н м п г мудн- ри Г. Г. Отт еидорф (унинг с а ъ й - х а р а к а т л а р и т у ф а й л н ш а х а р - да катта к у к а л а м з о р л а ш т и р и ш пш л ар п олиб б о р и л г а н ) , са*. ноатчи, пахта т о з а л а ш за во дл а ри н и и г хуж ай пн п И. Б. Ва дь - яев. су р ат каш И. И. Вирвинский, меъмор Э. А. Б р у и ва Х а р ­бин мухандис С. В. Л е х а н о в (унинг л о й н х а л а р и асосид а шах ар да катор биполар барпо килппгаи) ва б о ш к ^ л а р н п и г ном и и и тилга олиш мумкин.

Музейнииг очилиш паитига келиб уида 2223 та буюм ва китоблар булгаи, у куйидаги бул нм лар :

1. Кдннлоь^ хужалнги;2. Саноат ;3. Табиий-тарихий;й. Антропология ва этнография;5. Археология;6. Н ум изм ат ика ;7. Ум у м таъ л нм (келиб чик.нши м а х а л л и й б у л м а г а п бу-

ю м л а р ) ; J J8. Кутубхонадан иборат булган.

Табиии-тарихии булнм бу ю м лар ин ин г сопи ж и х а т м д а я энг к а i r a ва археология булнми энг кичнк булгаи,

10www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 11: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

А й н и ц са м а ш х у р Туркистон тадцицотчисининг бева хег- т и ни О. А, Фе дч ен к о , Туркистоининр собик ген ер ал-губериа- тори А. Б. Вре вский , ш ифо ко р А. Е. Смирнов, И м п е ра т о р Р у с г е о г р а ф и я ж а м и я т и , И м п е ра т о р Москва т а б и а т сииовчи- л а р и ж а м и я т и , М и н у с и н ск м ах ал л п й Х ал к музейи. И м п е р а ­тор О д е с с а Т а р и х ва антнкий буюм ж а м и я т и ," ф а р г о н а вило- ят с т а т и с т и к а к ом ите ти ва бош ца л ар музеЙ1'а куп н ар с ал а р - ни х а д я ц и л г а н л а р . Музейнинг та н та н а л н очилиш мароси- м и да ун ин г а ^ в о л и ^ ац ид аг и хисобот билан чнццан комитет раиси М. Г. Ге рба и ев с ки й музсйиинг м а к с а д л а р и х ам д а ш а х а р ва в и л о я т х аё ти д аг и а.^амияти а ниц р ав ш ан очиб бе- р и л г аи эдн. « У л к а д а яшовчи. уни ург аниш ва тс кши риш б и л а н ц и з и к а д и г а н к и ш и л а рг а м аха лл пй музей бундай ци- з и к и ш н п н г сун м ас л и ги г а имкон беради, уз томонидан улар- га к у л л а н м а с н ф а т и д а х и зм ат кнладн. . . Ни хоят м ах ал л пй музей м ао ри ф. та р б и я в и й аха мпя тга эга булиб, ус м и р л а р д а ту р л н хил к о л л е к ц и я л а р тупл ашга , уларпп ура б турган жо- и а ж о и т а б и а т н и к у за ти ш г а нштпек тугдириб буш вак/гдан о к п ло п а ф о й д а л а п и ш имконипи беради».

М узе й пукул ихтнсрнй хапр-эхсоп ва комитет аъзоллри- нпнг б а д а л л а р и хпсобнга ф а о лн я т курсатган. 1900 пилпинг 26 м ай и д а музейнинг та ш ки л этилглн кунпга бир йнл тулди. Бу ваидта кслпб, унинг колле кцп ил ар п 1000 длн ортпк буюм- га бойиди. Кутубх он а хам апчл тулдирплдп . Лввалгпдек м у­зей хайр-эхсоп . хадя эвазпга бойпб бордн. 1901 йилда Т о ш ­ке пт да босилган бирпнчн и п. i хпсоботнда ул арнинг эн г йи- р н к л а р н с а н а б утилган. Мнсол у ч у й . археология булнмнга те хник Б. Б. Роговскнй темно п у л кур и л i ни п найти да олиб та ш л ан г а н, А н дп ж он усздндаги кург-онллрдан бирпда топнл- гап к ад и мг и топг тобут деворла рпнп тлшкил этган, снрлан- ган бурт ма Ш а р к накши туш нрнлган иккита ш ш т л и плита- л ар и и топширган . К. А. Б р ж с зи ц к н й эса Марти л он уездипинг А са ка к и шл ог и яцинида хай да ш вактнда топил га и кизил ги лда н я х ш и л а б пи ш прилган ш акл н уз ига хос учта жом ни х а д я к ал г ан . Антропологий ва этнография булнмнга К- А. Р у д а н о в с к и й д а н мал;аллий -кумуш узукллр , Эски М я р ш л о н - иинг эпг кекса окс.оцли Й у л д о ш М а х р ам Ювош Хужаев- да н м а х а л л и й мусика асб о б л ар и коллекцпяс.м тушган.

Уша хпеоботда музей узпнипг фотосуратллри билан 1- Т у р к и е ю н кVчмл фото су рл тла р кургазмлгпдл клч илшгл ил н- гп, ш уп ип где к узппппг этнография , тлбппп-тлрпхпп па пн ю -

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 12: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

атга опд к о л л с к ц и я л а р и била н 1900 йи л да П а р и ж Б у т у н ж а - хон к ур газ мас ин ин г Туркистон бу л и м и да м шт нр ок э тг анл м ги айтилган.

Т омоша 1\илиш учун музей я к ш а н б а ва б а й р а м к у н л а р и очилиб, о д а м л а р ба ж о н и д нл кели б то м о ш а ц п л г а п л а р . Bii* роц 1911 йилда хусуснй м аб л а р л а р н и н г келпб т у ш и ш и т у х т а б долга нли ги ту фа н л н музей спилган, музей э г а л л я г а н бнно олиб к^уйилиб э к сп он ат л ар кдиилок х у ж а л и к ж а м м я т и жой- л а ш г а н Конс тантиновская кучасн (хозирги 1 М а й к у ч а с и ) - даги уй саройига т а ш л а б цуйилган .

1920 йилда ишчи дехдон ва кизил а с к а р л а р д с п у т а т л а р и Фа ррона вилоят Кенг аши (Совети) собик В и л о я т Х а л ц му- зейининг к ол д и ц л а р и д а Ф а р г о и а ш а х а р илмий м узе й и та ш - кил этди. Унга собик к и ш л о ^ х у ж а л и к ж а м и я т и и и и г биноси олиб берилди. Бу бинода музеи 1920 - 1984 й и л л а р д а жои- л аш ган .

Биринчи йилларн иш та ш ки л и й хусусиятга эга б у л г а и - — с а ц л а б цолингап экс.понатларии та рти бга кс л ти рн ш , китоб- л а р н и жой-жойига цуйиш т а л а б эгплардп . П. Л. Ш е с т о п е р о в биринчи муднр булгаи. Ма ъ лу м от и г а кура у а р т и л л е р и с т (М ихайлов арт иллерия бил им юртиии бит ирга и ) . ха вас, иштиё^ига кура эса та биа тш ун ос — зоолог булгаи. Ф а р г о п а уни янгн ва тс кш ир и л м аг ап ул ка си ф ати да ж а л б кплди . 5 v ерга у билим юртини бптирпши билап келгаи , к е й п н ч а л и к хаёт уни xtap томонларга етакл ага н . Музей архпнп да П. Л- Шестоперов хотнниннпг хатн с а к д а б цолингап булпб, ун да у музейнинг таш кил этилиши хацпда хпкоя килади . ^ 1917 йпл- да эрим Тошкептга, мен эса к ап п и до ш л а ри м я ш а г а н Ф а п го - иага бордим. Ф а р г о н а д а мен 1918 йилда халц т а ъ л п м були- мига кут ари лг аи укнтувчи Мина К он ст ан тин овн а Я к о в л е в а билан танишдпм. Нина Константиновна олдн мг а к ел п б тур- ган, эримнииг ту п л а м л ар н ( ко л л с к ц и я л а р и ) н и курган , ме- и и и г v ха!%да хи кояларимии эппп та п на эрпм х п з м а т д а н бу- ш з г а н д а н сунг кейнн Фаргонагл келг ани ла , унга музеи та ш - кил ч т т п н и такл иф к и л т п д н . 1910 йилда Ф а р г о н а д а хал и музей булм ага п , собик музей к о л д и к л а р и эса ц и ш л о 1\ хуж а- л*?к м а ш и н а л а р н соонк омбори ховлиепдаги сарой га т а ш л а б куйилгаи, х у д ли шу бпнонп музейга а ж р а т п ш л и , Ш а х а р д а тгрган харбип асирлап ораепда хам препар ат ор , хам илмий ходим топилди; Музей и инг корову л л и гига эрим я х ш и г и и а пятгм-уз б екни топио, у билан ту пл а м а ла рм и топишга боргаи.

12www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 13: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Ё и т т а з а л э т н о г р аф ия , бошкасм эса у л к а ш ун о сл а р булимн ) и а ж р а т и л г а п , охиргн хонад а тан гал а’р витринаси ж о й ­л а ш г а н стол турган . Му зе й очилншнда ха л ц т а ъ л и м и були- м и д а н и к ки урток; хозир булган, у л а р д а н бири — К о л о ­сов. М у з е й х а ф т а д а бир м ар та кел увчплар учун бепул очил- 1 ан. Б о ш л а н г а н оо см ач и л пк ишга х ал а ц и т цила бошлади , ш а х а р д а п т а ш ц а р и г а чи^иш хавф ли булиб цолди.

Друзей м уди ри булиб Е. Л. Шестоперов 1922 йилгача иш- л адн , сун гр а А ш х о бо д га кучиб кетнб, у ердаги м а ^ а л л и й м у зе й д а п ш л а г а и ва м а к т а б д а та биа тш ун ос л и к да н да р е бер- ган, 1934 йи ла эса у Т ур км ан илмий-текшириш зоология с т а н ци яс н н и н г нлмий ходими булиб ишлаган . Уиииг кейингн т а к д и р и ф о ж и а л и булган. 1938 йнлда у . \ибсга олинган. 1940 йн лда в а ф о т этпб, 1956 йилда оцлангап.

1922 йи лда и 1924 йилгача музейга Эмилий Георгиевич Б а л к а н с к и й м у д и р л и к 1\плгаи. М п л л ат и болгар. Бо лг а р и я фу ца ро сн Э. Б а л к а н с к и й у^ ими шл и киши булган. У В а р и а д а гимназиями, кейин эса Москва Д а в л а т унпверептетииииг та- рп х- фи л ол о ги я ф аку ль тет ин и битирган. Скобелев ( Ф арг он а) ш а х р и д а 1916 йи лда и. яшаб , м аха лл пй газета ва Р О С Т д а к ор р ек то р , чи^арувчп, му харрпр булиб пшлагаи , шунинг- дек ур та м а к т а б д а рус тили уцптувчлеи ва Фа ргона фунда- м ен та л ку тубхоиаси мудири булган. Айиан шу киши бнрничи булиб б 11 з 1111 и г' хозиргн ш ах а р парки (пн ^и л о б га ча — г уб ер на­тор боги) ни хпмоя 1<плпб чикцан. Музей архив ида Э. Г. Б ал - ка 11с кп и 1111 п г Ф а р г о н а ш ах а р ревкоми рапсига ёзган хати бор. Упда у губе рп ато рп пп г собпц уйпда к ава л ер и я мак таб и кур- са н т л а р и и и н г ж о й л а ш п ш и ва паркд а 200 та от учун ^урилма- нпнг ба рп о килпи иш пг а кар ши лп к курсатадп . «Зик р этилган г убе рн ато рн нн г собпк уйпда. — деб сзади у, — уз вактида кат т а ки йинчнлик ва катта с а р ф - х а р а ж а т эвазпга устирнлган Т у ркп ст ои да к амё б булган д а р а х т ва бу т ала ри инг турлари , м ас а л ан , кедр, л ол а дарахти , оццарагаи . О да м ато да рахтп , м аг нол ия ва бопп^алардап иборат аж ой иб бог жойл аш ган . Ш у п д а й кп либ бу бог табиа тнп пг к н м м ат л н мадан пй ёдгор- лпги хисоблаппб, унга 200 та от ва 200 та курсаптл арн нн г ёнма-ён ту рнш и б у т у ил аи булма са- да , хар холда цнемаи ха- роб булиш хав фнн н солиши мумкии».

Музе й тар их ид а Семён Д м и тр и ев ич Д м и тр и ев сез пл арл н из колдп рг ан . У музейга 1924 йилда и 1931 йилгача мудирлик цилга и. 1932 йилдаи эса умрининг охиргн ку нлариг а ^ а д а р

13www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 14: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

(v 1939 йнлДа вафот этгап) , Плмий ходим б у л и б ^ншлагаМ С. Д. Д м и т р и е в реал билим юртинп ва 1 - р а з р я д б у й и ч а Х а р ­бин билим юрти курсларини та м о м л а г а н , нсмис, ф р а н ц у з гнлларини билган , узбек ча гаиирган .

Мудир булиб п ш л аб туриб (музе йда 1923— 1931 й и л л а р - да ф а к а т иккпта штат: мудир ва ф а р р о ш - ц о р о в у л ^ б у л г а н холос) у бир вактиинг узнда хам м аъм ур , х ам и л м и й ходим б у л г а н / У н и н г илмий хусусияти .\ак;ида ку й и д аг и ж у ж ж а т гу- вохлик беради:

' «1922— 28 й и л л ар д а музей то мо ни да и л ми й х а р а к т е р - даги цуйндаги иш лар кузда тутилган :

а ) " этн ография булимини у зб ек кишиси ва у з б е к аёли- нинг лнбоси билап тулдириш, б о л а л а р у й и н ч о к л а р и коллек- циясини тулдириш, дуппила р р а с м л а р и к о л л е к ц и я с и н и тузиш, ндиш- та во^ к олл екц и яс и н и т у л д и р и ш , м а х а л л и й те ги рм он ва урнб яи чад ига н тегирмон моделини т а ш к и л этиш;

б) та би а тш у н ос л и к буйича коллекц иям и т у л д и р и ш ;в) олинган (хадя килинган) ну м и з м а т и к а к о лл е кц н яс и -

нп та рти бга келтирнш;г) ёз д а вр и д а (агар м а б л а р л а р булса) эски к ол л е к ц и ям и

тулд ириш учум энтомология буйича м ат е р и ал т у п л а ш учуй экскурсия уюштириш;

д) м ах ал л ий ахоли ту рм уш и акс эт т и ри лг а н фо то с у р ат - ла р кургазм аси ни та ш к и л этиш.

1922— 27 й и л л ар д а музейда цуйидаги б у л и м л а р :— к^иило^ х уж а л и ги ва косибчнлик;— нумизматика ;— табиий-тарихий;— этнография були мл ари булган. 1928 йн лда я и г и та ри-

хин-археология булими очилди. У арх еолог М. Е. М а с с о н н м н г кума гид а та ш кил этилган булиб, у м узе йд аги а р х е о л о г и я оуйича м ат е ри ал л ар санасини а н н к л а б ат р и бу ц и яс и н п бор ' гаи. Б у л и м д а 28 номер ва 108 та буюм булган.

Тошкептдаги Бош Урта Осиё музейи би л а и у р н а т и л г а и алок^алар нумизматика булимини т у л д ир и ш и м кон ин и берди. 1928 йилда у ердан Р о м а н о в л а р сулол ас и ^ у к м р о н булга н бутун дав рг а мансуо т а и га л ар (мис ва к у м у ш ) н и н г т у л а 1\им- матли коллекциясн ва И ва н 1V 11инг ку муш т а н г а л а р и — ж а м и 87 бирлик келпб тушган.

1929 йилда С. Д. Д м и тр и ев М е х и а т Са рой и ц о ш н да г п бог (хозир! и Ахмад Фаргоипй номидагн борда ва ш а ^ а р пар-

14www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 15: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

к й д а ) у с а д и г а н х а м м а iioed д а р а х г л а р и и та вси ф лаб , flapaXf- л а р д а у л а р и и н г лотии , рус ва узбек тн л л ар п д аг н номп кур- с а т и л г а н т а х т а ч а л а р н и м а х к а м л а б цуйган. Бундам олдим эса. 1924 ип л да унмнг с а ъ й - х а р а к а т л а р и туфа йл л Мохнат Саройп х у зу р н д а г п п ар к д а в л а т химоясига олинди.

Т а б и а т бу ли ми ии нг илмий ходими булиб шплаб турни. С. Д . Д м и т р и е в 1930 йилл ар охирнда 1970 йп л л ар гач а кагта б у л м а г а п у з г а р н ш л а р билап са кла пи б цолгаи л а п д ш я ф т л а р буйич а экспозиц иям и яратди.

1923 й и л да ёц музейга ёшгима аёл Апиа Е ме лья но вн а Д е м ь я и ю к келди . У музейнинг узпда яшаб, ав ва л - корову л, ф а р р о ш булмб мшлагам, кейпнчалик р абф аки и битирпб л а ­боран т , илмий ходим булган. 1943 йилдаи бо ш ла б 1968 и ил пенс ияг а чиццуига к а д а р ф он дла рг а мудирлпк цилган. А. II. Д е м ь я и ю к Ф ар ро на музейпга умрининг 45 йплпии ба гп ш ла- ган, унммг ас л ид а тирик тарпхи булган.

1932 йи лда музейда инцилоб булими ташки л этилди. Я н ­ги ди р е к т о р ф у к а р о л а р уруши катнашчпем, кизил гвардиячп 1\урбон М у р о д о в унпнг бош таш абб ус кор и булди.

t/ М у з с й н и п г номи к анд ай узгаргаи?1920— 30 йи л л ар Фаррона ш ах а р илмий музейи.1934— 37 й и л л ар Фа рго на ьодийспнинг ту м а н л а р а р о

у л к а ш у н о с л и к музейи.1938 йи лдан — Фа рг о н а вилоят ул каш у н ос л ик музой и.)/

Б у в а цт г а кслПб уида куиндаги булнмлар : кирши, таои- ат, та р и х ва социалистнк курилнш бу л нм лар и булган. Фар- гона музейи водийдаги бошка м у зей лар да н п/кобпп томоп- дай анча ф а р ц цилган.

«Ф ар ро н а у л к а ш ун о сл и к музенпнкиг шин ва ахволп ха цид а » г и ёз м а ах боротда и :

«Музей экспозицпяспппнг а ф з а л л п к л а р и шундаи нборат- ки. у б о ш к а л а р г а ц ар аг ан д а маха лл пй м ат е ри ал л ар г а анча бой булиб , iijy маън ода у л ка ш ун осл ик музсии в а зп ф ал а рн гаж а в о б беради. . .

Эксиозмцнянпиг нккипчп а ф за л томоин ш у н д а к и ^ у узн- пищ' илмий-туплаш у л ка ш ун осл и к шли асоспда олио бори* -чади. 1932 йилдан 1940 йилл ар мобаппида музей цпёфаеи ап- ча "узгаp;ur. Музей ж а м о а с и ва хусусап Муродов ва Шчебла- нов у р т о к л а р Урта Осиёдагн ипкплоб тарпхи ва ф у к ар о л ар

15www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 16: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

уру иш га мансуб к уп лаб ноёб с у р а т л а р ва х у ж ж а т л а р н и аникл аб , туи л а б музей ж н х а т д а н р ае мм й л аш т п рд и л ар .^

1940 йнлга келиб музей ф о н д л а р и усди. А г а р 1920 й и л д а у л а р д а 1730 та экспонат булса, 1940 й и лда 6299 та булг ан . 194о"йилда музейни 29390 киши (1924 й и л да эса 450 к и ш и ) то м ош а цилган.

Улур В а т а н ур уш и й и л л а р и д а музей ф а о л и я т и ^ и з т и булди. "Илмий те кш и р и ш и ш л а р и д а в о м э тт и ри лд и , с а н о а т к у р и ли ш и ва к ор хо нал ар , к ол х о з л а р н и н г у р у ш ш а р о и т и д а г и иши, фа рр о н ал и к л а р н и н г Улур В а т а н у ру ш и ф р о н т л а р и д а г и

, иштирокн х а^ и д аг и м а т е р и а л обдон ту пл аи ди , к у р г а з м а л а р | у ю ш т и р н л д и . Би ринчи к у н л а р д а н о ц музей в е с т и б ю л и д а янги , м а т е р и а л л а р ( га зе т ал ар , п л а к а т л а р , х у ж ж а т л а р ) б и л а п

доимо тулди риб бор илган к у р г а з м а т а ш к и л э тил ди . 1941 йилнинг у з и д а ё ^ уни 7000 да н ор ти ^ киши т о м о ш а кнлд и . 1943 йилда Фар ро нан ин г энг кекса рассом и П. М. Н и к и ф о - ровпинг ку рг а зм ас и т а ш к и л этилиб, у и д а унииг 246 та ас ар и , асосан т а би а т м а н з а р а л а р и ур ин олди. 1944 й ил ни нг к у зи да , Узбекистон СС Р н и н г 20 йиллигига вилоят т е а т р и д а «Фарр.она вилояти Улуг Ва та н у руш и й и л л а р и д а » д е г а н к у р г а з м а очилди.

Музе йда хар куни Сов ин фо р мб юр о н и н г б ю л л е т е н л а р и осиб куйилган. Эски п л а к а т л а р ёки ур ов ко гозипинг т е с к а р и томонида к у лд а ёзилган бир каич а ш у н да й б ю л л е т е н л а р музей фон д ла р н да эхтиёт килиб с а к л а н м о к д а .

1950— 70 ни л л ар музейнинг ш а к л л а и и ш й и л л а р и б у л ­ган. 1951 йилда музейга Л е н и н г р а д Д а в л а т ун н ве рси те тин ин г битирувчиси археолог Н а т а л ь я Григор ьев на Г о р б у н о ва кел- ди. У илмии рах;бар булиб иш л аг аи ( у ш ап да д п р е к т о р н и н г илм-фан буйича уринбосарп лаво; :ими ш ун дай а т а л г а п ) . И- Горбунова музейда ф а ц ат 7 йил п шлаглн ига к а р а м а й . б у т у н хаётини у билаи боглагап. Х^зир II. Г. Го рб ун ова Р о с с и я Д а в л а т Э рм ит а ж и оулим мудиринннг ури ибосари , т а р и х ф а н - л а р и номзоди. 1962 йилдан 1986 йилгача у Д а в л а т Э р м и т а - жи п и ш Ф а р го н а архсологик экспедициясн р а х б а р и булган .

Узииинг х о I и рал ар ида у уша й ил лар и музей д и р е к т о р и булган М а х м у д К аш аф ов нч Ихсапов (1945 йилда и 1961 й и л ­гача, умрининг охирги ку иларигача и ш л ага и ) х а к и д а нлик сузларни айтади:

16

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 17: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

« Х а ё т н м д а менга М. К. Ихса 'иовдск рах б ар билаи учра- ш н ш б о й ц а н ас и б этм аган . М а те м а т и к а у^йтувчиси, у Фа р- г о н а г а У р г у т д а н ю ра г и кас ал булганлиги ту фа й л и кучиб к е л г а н эди. Ме н к ел г а н и м д а у чамаси 34— 35 ё ш л а р д а эди. У ва зм и н , ю в о ш х а р а к т е р г а эга булиб, хеч цачон овозини к у т а р м а с , узининг компетенция д а р а ж а с и и и билган ва узини хеч ц ач он х а м м а на рс ан и тушуниб биладиган одам дсб кур- с а т м а с д и ва обр усининг тук илишидан 1\ уркмасдан . .^ар кам- Дай х о д и м д а и би л м аг а н и н и сураб ол ишдан уялмасди» .

Муз ей ш т а т и 8 кишидан: директор, плммй рахба р (бир в а ^ т и п н г узид а у инцилобгача утмиш булими мудири) , та- бпа т ва совет д а в р и тарихи , фондлар мудирп, бухгалтер ва ф а р р о ш ва ц о р о в у л л а р ва зи фа л а ри ии хам ба ж а ру вч и пкки п а з о р а т ч п л а р д а н иб ор ат булгаи. Н. Г. Горбунова Ф а р го и а водпйспмпнг таби ати , л а н д ш а ф т л а р и ва айнш\са хаивонот дупёсп х а к и д а та са вв ур г а эга булпш мумкии булгаи та би а т бу л и м п и п н г экспозицияси эиг м у ва ф ф а^ и ят л и чикцаилигиии хикоя к и лад и . Ип ци л о бг ач а утмнш булнми эиг м ува фф аци ят- сиз, дс б хпсоб лан гаи . Совет даври тарпхи булимидаги «О к­т я б р ь пгщилобн» 1\нсми умумин маъниспз м а т е р и а л л а р д а и и б о р а т булгаи. Ф у к а р о л а р уруши буйича кисмии «улкашу- нослик» деб ат а ш мумкии эди, исгаки ушбу мавзу юзасн дан м а т е р и а л л а р н и шу вок еалар ка тн а ш чи л ар н В. Г. Шч сбл ано в П 935 —-51 й и л л а р д а ил мин ходим булиб шн лагян) ва М. К-

^ М у р о д о в (собнк директор) ту ил a IU га п. С- Д. Д м ит ри ев томо- Инда и ту п л а и га и биринчн беш йнлли кла р иайтидз саиоат к о р х о н а л а р и н п и г к у р и / и и л и хакндаги ф о то м ат ер и а лл а р ки-з и к и ш уйготган . Э к с п о з и ц и я н н и г колган хамма ки смларн а coca и дна грамма.?! ар а сое и да кури л га и.

1952 йилда совет дав ри тарихи булими мутири л а воз и- мига Л е н и н г р а д Д а в л а т университетииныг битнрувчиси архео­лог Б ори с З а л м а н о в и ч Га мбу рг та кл и ф этилди.

II. Г. Горбунова ва Б- 3. Гамбургпинг эиг асогнй хиз- м а т л а р и и т п а к н , vviap р еж а л и археодогик шилапга кмри-I и и и I г a 11, у л ар г а к а д а р музейнннг арх еологик колле кии яла ри тасо ди фнй т о и и л м а л а р д а н иборат булгаи. С С С Р Ф а н л ар А ка д е м и я с и Модди й м ад а н и я т тарихи институтииинг \ п т а Осиё ва К а в к а з секторинииг 1955 йилнинг 24 ноябрида оу- лпб утг ан иигплпцшда:

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 18: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

1. Узбекистон С С Р М а д а н п я т м ш ш с т р д и г и н и н г Ф а рго на вклоят у л ка ш ун осл ик музейи охнрги бир 1<амча й и л л а р ичн- да -нафацат Фаргомаиинг кадимги тарихиии . б а л к и Урта Ос йен ии г барча х ал ц л а ри тарихиии ур г аш пп учуй к а т т а аха- мнятга эга булган с а м а р а л и арх еолог ш и л а р п н и о л п б бор­м о ч а ;

2. Музейнинг илмий ходи мл арп Н. Г. Г о р б у н о в а ва р. 3. Га мб ур г ^ и зн к а р л и археодогик м ат е р и ал бе р г а н ва Урта Осиё халц ла ри тарихидаги катор м а с а л а л а р н п ян ги ча ёрм- тишга имкон берувчи Водил ва Октом к ад и мг и гуристоила- рида к{аз1Ш! нш ларнии у тк аз д пл ар » деб т а ъ к п д л а г а п эди.

Х ^ и к а т д а н хам бу ва кейпнги O k j o m тп п н д а г п гурис* гонлардаги каз иш и т л а р и Фа рго на водийси т а р н х и д а эра* мизга ча 1 минг ииллпк. ур та л ар п ав вал н о м а ъ л у м булган мад аии ятн и а ж р а т и ш г а имкон берди. Бу б а рч а ши лар ни нг иат и жа сп д а вплоят харитасига 100 да н ортпк янги архсоло- • ик ёдгор лик лар туширилди . музей ф о н д л а р и арх еологии колл е ки и ял а р билаи аича тулдирилдн . 1953 й и л д а н 1956 йилгача археология фонди 2731 та сакл бн рл иг иг а усдм (хо- знргп куида уида 8000 га яцип бирлик бор) .

Археологии цазиш и ш лар н д ан т а ш к а р и И. Г. Горбу но ва ва Б. v3. Га мбург а р х и в л ар да и ш л а ш г а и , э т н о г р а ф н я г а оиД матери ал туилаб, урганшигаи , ф он д ла р мудирн А. Е. Дем ъя- июк билан би рг али кд а ф он дла ри и та рти бга к елт ир пш гаи . 1956— 57 й и л лар да у л ар инцилобгача утмиш та ри х и б у л н м 11 т»кспозициксинт1 бутунлай кайта цурдплар . Б а ъ з и бир узга- рши ва тулдириш л ар билан у 1970 йи лл арг а к а д а р са ц л ан и и келган.

Совет да ври тарихи булими учуй м а т е р и а л л а р н и туи- лаш юзасидан Б. 3. I амбург катта пшларин а м а л г а ошпр- ган. У. Фа ррона Д а в л а т архиви, Совет Армияси М а р к а з и и Д а в л а т архиви, Москва ва 1ошкеит му зе й л ар и д а и ш л а д и . Н а т н ж а д а у у л к а д а Совет хокимиятнни у р па т иш ва ф у к а р о - л а Р уру ши тарихи, корхона ва нррнгация ии ню отл ар н к у р и - лиши, аё лл ари и озодликка чик ар иш учуй кураш та р и х и бу- йича к и зи кар ли жужжат л и материал туплади.

Н. Г. Гороунова уша йиллари му.чейга унииг купгплли ёр дам чил ар и: суратк аш ва рассом. асл ул ка ш уи ос на аж о й и б и неон Л. Т. Панч енк о (у у мри ни иг охнрги к у и л а р и г а ч а му* зейнинг содш^ дусгн булиб колган) . Ф а р го н а т а в л а т п е д а г о ­гика институт» професеори географ И, И. Ле онов , ж у р н а ­

18www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 19: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ли ст , « Ф е р г а н с к а я пр ав да» газстасппппг ходп.мп В. Г. Впд- рн нз , Ф а р г о н а д а в л а т педагогика нистнтутпнинг у i<мгувчл- сн гео л о г Л . Р. Со дм 1 ^ 0 в, ^ав аск ор у л кашу нос П. Т . 'К о н о п л я ва б о ш к а л а р ф а о л к у м а к бер ганл икларпип эслайдп.

Н. I . Го р б ун ов а пинг Леиммградга кетиб цолгаипдан ке- йин, ил.м-фан буйича директор уринбосари булиб бмр меча пил ii I и д и я П а в л о в н а Соболева ишлагаи. Хозпрда у тарих ф а н л а р номзоди, К^озок; Д а в л а т универсптетппннг укнтувчи- сндпр. Л . П. С о б о л ев а Ф а рго на вилоятидаги 1905—-07 йнллар пн ц и ло би й во ц с ал ар ц ат наш чп лар п билап ало^а урнатдп, бу д а в р буйпча гоят бой х у ж ж а т л п материал туплади , экспо­зициями т а ш к и л этди.

М у з е й н и н г р п во ж н учуй куп пш кил ran бошка ходим- .’iap ичпда I 9 6 0— 70 йи л л ар д а упниг дир ек торлари булиб пш- л а г а н И в а н Як овл ев ич Кутовой ва Павел Гаврилович С а п о ж ­ников помл армии тплга олиш мумкпи. 1967 йилда совет да ври т а р п х н бул и м и экспозициясипппг канта курилиши бош ла пп б у буш йпл утгач тула тугаллаидп .

V/1972 й и л да н музейда кургазма шин ж а д а л бошлапдн . ^ а р йпл и тургун ва кучма к у рг а зм ал ар ташки/! кпгчпнгап. Худдп шу й и л л ар и музей фоидлариип компл ект ла ш ва хн- собга о, пип ю за си д ап и in давом этиб. бунда фопд лар мудпрп В а л е н т и н а Ф е до ро вн а Никитина!! и и г хизма тлари катта д пр. (бу л а возим да 1971 йилдан 1994 йилгача и п м а г а п ) . Эксп еди ­

ция,чар ую ш тп ри л г аи , нлмпй-окартув пшларп япада чурли- ту м ап булиб колгап : музей кошида улкашуп осл ик уппвепсп- тети. « Ж е м ч у ж и н а » («Дурдопа») ул ка ш у п о сл а р клуоп фао- л и я т ку рсатгап . Вплоят музейпппш фн л п ал л а пп ташкил п и ­ла о ош л ан г ан . Хозиргп кумда уларнииг соли ;> ча. 7 .ч а р и и и г биринчнсп — Х^амза Х.акнмзога Миётий музсйи Шохимар- дпн кпш логи да 1957 йилда очплгаи. 1989 йпл ia июпр тм пл - гап купи и пн г 100 йпллпгпда музей нпиг япгп курплгаи бпно- спла Я и г и экспозициянннг очплшл ма рос нм и оу.шп ут in.1933 пп.чда экспозиция Ш о х п м а р д о и ш ш г тарпхпй утмгнпп, Х ^ м за п п п г за м о н д о ш л а р и хакпдагп янгп материал.чар он,чаи i у л д п р н л д п V

Усмон Юсу но вип иг мем ориал музейп упниг в а г а и 11

Фа р го н а туман ип пн г Капта рхо на цишлокида 1974 и п л т ш г ок тя б р ь ойпда очплгаи. Унда 1937 50 йилл ард а \ з о е к п с т о п Ко мп арт пяс п Ма рка зпй Комптотппппг 1-сч‘Крегари Ус\и»н

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 20: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Юеуповнинг хаётп па фа олияти . т у билан би рг а рес пу бли ка тарихннинг асосий боскнчларини очиб бер увчн бои х у ж ж а т - ли вя ашёвий материал намойиш этилади .

Узбекистон С С Р М а р к а з и н И ж р о и я К^умитаси оиринчн раиси Й. Охунбобоевнинг мем ориал музсйи у и и и г ватами М а р ш л о и шах ри д а 1964 йилдаёк тузил ган . 1978 й н л д а у ви- лоят музей и и пи г учиичи фил иал и булиб 1\ олди .

1984 йилнинг де ка бр ид а Яйиаи ш а х р и д а вилоятд.а бпрпп- чи туман тарпхи музейп — туртинчн ф и л и а л очнлдн . Музеи- 11 и и г 10 йиллигига бугунги у зг а р и ш л а р хисобга о л и н г а н хол- да уиииг экспозицияси бутуилай цайта цу ри лг аи .

Бешинчн филиал Мар гил он ш а х р и д а г п А д а б п ё т ва с а нъ ат музейп 1989 йилда та ш кп л этилган.

\/ 1985 йилда вилоят музсйи махсус к у ри лг а и янги бинога кучно утди. Хозпрги куида унда учта экспозиция булимлари*. табиат, тарих ва санъат . ф он дла р ва нлмий о к а р т у в пп 1лар бу л им лар и бор. Ксйннги й и л л а р д а , айникса У з бе к и ст о н Рее- иубликаси мустакиллиги эълон килиниши бн ла п к а т т а экс­позиция ва ку ргазма ншларп утказилдн . 1 9 9 3 - 94 й и л л а р д а таби ат ва Фаргонаимнг цадимгн тарихп (эпг ц ад н м и и лл ар- да ва XL1I асргн давр) були мл арп ии нг э к с п о з п и н я л а р п очнл* гаи.

Таб и ат булими экспозицияси л а н д ш а ф т л н пр ин ци п асо- сида курилгаи. Унда бириичн бор Уз Э П Р А Х М р а с с о м л а р и я 1) а т г а и л a 11 д и \ а фт л а р д п а г р а м м а л а р и дан ф о й да л а и и л г а и /

^ Экспозиция музейга кслувчиларни Ф а р го н а водпйсн табиатП билан таипштприбгина цолмай. бал ки унда г е о г р а ф и я ва биологнядап турли м авз у л ар да да ре утиш пмконннп берадп-

Ка дим ги тарих экспозицпясида тош асри, бр он за дмврн вз Ф а р го на водийсп худудида ту р к л ар хукмроп лп гп д а вр н г а баришл аиг ап кн емлар анча кенгайтирнлгап . «Тош асри» цне- ми «К^апчугай тошга пшлов берши устахопаси» д и а г р а м м а м бнлап тулднрилган . Музей тарих ида бириичи бор ибтндонй санъатнинг ри вож лан и ш и хаки да хикоя цнлувчн экспонат- л ар урин олган. Умуман айтганда , экспозиция якка едгор* ли кл а рн и намойиш этиш прниципи асосида цур н л ган булиб , бу кел увчиларни Фа ргонанинг цадимий та рихи би ла н танш п- тириогина цолмай. балки муаммоли э к ск у рс ия л а ри н утказиШ имконини хам беради.

20www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 21: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

М у з с й д а цат ор typFyri кур газмаД ар ншлаб тургагт булйб, ул ар о р а с н д а « М у с т а ^ и л л н к йулидан», «Ммллий кашта , г а з ’ л а м а , к и й и м- ке ча к» , « Ш а р к ку лё зм ал ар и » ва б о ш ^ а л а р д и ь ^ а т г а сазогюрдир . >^ар йили Фа р го на л п к рас сомларнинг аса рл ар i-г к у р г а з м а л а р и уюштмриладм. Улк'а табиати ва та- рпхпнн у р г а н н ш , к о л л е к ц и я л а р п и тарихий х у ж ж а т л а р , cv- р а т л а р , а р х е ол о ги я , этногр аф ия , нумизматика бую мл ари ашё- внн ё д г о р л и к н ар с а л а р и , с а и ъ ат ас ар л а ри билан комплект- л аш ю з а с и д а м доимий ва р е ж а л и и in давом эттнрилаётир. Агар музей очнлгам йили унда 2000 дан сал ортик буюм в;* ки то бл ар б у л г а и булса , хозирга келпб унипг фондлДридЗ 68.000 га як и н са цл бирлиги бор. Музей кутубхонаепда 12482 та кнтоб, илмий архивга мансуб 1237 та са кл бирли- гн бор.

И л м и й - т е к ш и р и ш , ту п л аш ва экспозмцион ишдан таш - к ари м у з с й д а тур л п- ту м аи илмий-окартув ишлари: экску р­сия, л е к ц и я , музей кунлари , уруш ва мехмат фа хр и й ла р п би­л ан у ч р а ш у в л а р . у л к а ш у и о с л и к ннкториналарн тематик кеча- л ар в а б о ш к а т а д б и р л а р утк азилади . Музейга келувчплар со­ни тоб ор а ор ти б борастнр . Агар 1920 йилда музеипи ур тача о /1 г анд а 500 кишн том ош а цилган булса, 1994 иилда вилоят музейи ва унинг ф н л и а л л а р н и и 80 мингдаи ортик киши то­моша кплгам. Зи ё р а тч н л а р н н н г асосип контимгенти ма к та о на би ли м ю р т л а р н у^увчилари , олий укув юртла рн ва техни- к у м л а р т а л а ба л ар и , харбпй хизматчилардир .

В и л о я т музейи Уз бек и сто и Фа нл ар Лк адемняснипнг А рх еол ог ия института , Россия Д а в л а т Э рм и та ж и, Хзбекис- тон Респуб л пкаси ФА Узбек исто и х а л 1\ ла ри l apnxn музеии,(> а 11 к т - П е т е р б у р г д а гм Россия Д а в л а т этнография музепп ка бп илмий м у а с с а с а л а р билан доимий алока ^иладп.

Б ул ар п и м г ха мм ас н Фа рго па вилоят улка шу ио сли к му­зеи и ви л оя т ва в о д и й н и н г эиг йирик ва кузга курипарли нл- мпй х а м д а м а д а н н й ' 0 1 \ар тув м а р к а з л а р и д а н оири булиб кол- га ил иг нда н д а л о л а т берадм. i j

Л. И. Г У Л И Я И Ц ,музей тари х булиминиюг илмий ходими.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 22: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Ж А В О Х И Р Л Л Р Д И П Р И

ч/Таб иат ш ш пг фусуикор ва бста кро р г у з а л л и г и б и л а п бар- ч л и л у 3 1 1 гл м афту и этувчн Ф а рг о н а воднйсн У рта Оснонингжлвихнри. доб аталш ип асло м у б о л а г а эмас.

Багри спр^снпоатга гула бу кухна м а с к а и и и н г Ф а р г о н а дсб помлапшип турлича баси этилади . « Ф а р г о н а » еузи буи- дан XII I аср илгарп сугдий ё з у вл ар и д а « П а р г а н а » , « П р а г а - на» ш а кл п да ёзплганлигпнн хам да Хпнд-Са и ск р и т тил и да кпчпк вилоят, атрофи бсрк тоглн дсган маъноии- бплд ири- in и и и т а ъкп д л а и д и л а р .

Водийнинг ку лай ва к ур кам т а би а ти к у ч м а н ч и чорв а- дор лариинг хаёт кеч иришларп учун к у л а й к ел ган . К а д и м г и водий Довон помп бнлан юритилган . Э р а м и з д а н ол ди н гиII асрда Фар гон а водийсига келган Хитой са йё хи Ч ж а н Ц я и Довон халки хакидагп д а ст л аб к и м а ъ л у м о т л а р н и ёзиб колдирган . У келтирган м а ъ л у м о т л а р г а кура, в о д и й д а 70 дан ортиц катта ва кичик ш а х а р л а р булган. Ч ж а н Ц я н ь водийнинг табпий хусусиятларини хам ёритиб утган . Ут ро к хаёт кечиргаи Довон халци дехцон чил ик бн л а н м а ш г у л булган. Шоли. бутдой, йунричка экишган . П о л и з ч и л и к . бог- дорчилик ва узумчилик била и ш у р у л л а н г а н л а р . У з у м д а н му сал ла с та й ёр лаг ан лар . Чор ва чи лик , айницеа й и л ц и ч и л и к мухим урин тутган. М а ъ л у м о т л а р д а к ел ти р н ш и ч а , эра- мизгача булган I асрда водий Кушон д а в л а т и т а р к и б и г а кнрган. Бу даврд а сурорнладиган дехцончилнк» ч о р в а ч и л и к бнлан бир цаторда ииакчилик хам р и в о ж л а н а б о ш л а г а н булса керак, — дсб ёзади 3. М. И кро мо в узи нииг « Ф а р р о н а подписи»^ кнтобида. Турли р у д а л а р ц аз и б ч и ц а р и л а бош- лангаи . Хл камиз хацидаги жу гр офи й т а с а в в у р л а р М а х м у д Кош г ар н й (VI VI I ) тузган «Думе х а р и т а с и » д а н хам, А х ­м ад ал-Фарроний (IX— X) ас а р л а р и д а н х^ам урин олди. За* хириддин М у х а м м а д Бобурнинг нюх ас ари б у л м и ш «Б об у р- нома» табиа тшу ио слн к ва жугро фий м а ъ л у м о т л а р г а р о я т бойдпр. У Фарропанинг Шучими, сув х а в з а л а р и , ха й в он от дунсси ва оош к а х \сусия гларини аниц баён эти б утган . >/

19рта Осиё ^руслар томонидаи э г а л л а б о л и и г ан д а в р д а водинда ку плао ру-с тадцицотчилари т е к ш и р и ш и ш л а р п н и олиб бордилар. Улар II. А. Северцев, В. Ф. О ш ан и н , И. В- Мушкетов . П. Д. Романовский, А. П. Федчснко , П. В И а - ливкии, А. Ф. М и д де ндо рф лар эди. Фарго^па подписи т а б и а т и

22www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 23: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

пя хлл к х у ж а л ш inin ^ р га н и ш да С Долимов , If. Муминой,Т. Зо хп до в , Х ам р аб о ев , И. А. Ильин кабп ол имла риинг нл- мии и з л а н и ш л а р и ало хи да ахами ягга эга.

Ф а р г о н а водийси Узбскнстонпннг чек ка Ж зн у б и й Шар- кида , э к в а т о р д а и 4,5 мннг км узокда жо й л а ш та н Gy/iиё. унп хар т о м о н д а н салоба тли тог тн зм ал а р и ураб туради Ф а р г о н а подписи Тянь -Шан ь , Хисор-Олон т ор г и зм а л ар я opa/ i игл ла д и р. Яна да аникроги Фаргона водийси рйрбдан Мугултог , Ш н м о л и й Б ар од ап Кура ма , ши молдаи Чоткол т н з м а л а р и , Ш а р к д а н От уйиок ва Фаргона. ж а н у бд аи Ол ей ва Туркнстом торлар нн ннг сув айт лргнчлари орцал и узга х у д у д л а р д а н а ж ра т и ла дм . FapoAa тор йулак кенглпгн 9 км булгаи Х у ж а н д д а р в о за си орцалм М и рза чу . г1 текислиги би* лап к у ш и л г ан . Узунлнгн 37 0 - -3 7 5 км. Ф а рг о н а тог тизмаси этагмд ан Х у ж а н д дарво за снг ача ботикнинг майдонл 77,9 мимг кв. км. А на шу майдоннннг 17 мннг кв. км ь;нсмн Уз* бскмстои, 7,9 мннг кв. км кисмн Тожикнстоп, 53 мннг кв. км кисмп 1\пр г из исто н д а в л а т л а р и г а тугри келади.

Ф а р г о н а водийси гарбга томои ншиаб жойл аш ган . Ма- саляи , водий минг денгиз сат^идан баланд ли гп Х у ж а н д н к н г г а р б н д а 320 метр булса, бу ба л ан д л и к Аи дижонгача 500 метр, У т г а ч а 1000 метрга стад и. Фар гои а шахри эса д е н ­гиз е а т х п д а и 580 метр ба л а п д л п к д а жойла шга н . Фа ргоиа водийси атро фиш г ура б турган тоглариинг б а л а н д л ш и 1000 5880 мстргача . Муг-ултоf Х у ж а н д шахрннинг шимо- лида б\’л и б М и р за р о в о т дараси орк алп К у ра ма тог ти зм ал а - рида и а ж р а л и б туради . Водийга нисбатан шимолнй-шаркни йуиа / пн пда гп vtuov тог тпзмасинпиг узуилпги 42 км, эиг б а ­л а н д чуккп 1628 метр. Тог упча баламд эмас, унда доимий <»\мб т у р а л и г а п д а р ё л а р пук. T of ёнбагрини мавсумнй cvr- .1 а р ю ни б туради . Эфемер уенмл нкл ар п купля б усади. Му- 1'у.ттог С н р д ар ё и и н г унг цнргогпда тугапдн. Д а р ё н и н г апни т у ки см и да пирик то ш л ар д ан иоораг осгон ала р мавж\\д. К у р а м а тог тизмаси шарций йунали шд а булиб, узуилпги 141 км. Ч о т к о л ти зм а л а р п га бориб к у ши ла диг аи цисми 3 даре- ип би р - б н р гп а п а ж р а т н б турувчи "\удуд Fobhcoh, Косоисой на О х а и г а р о и д а рё л а р и н и н г сув айпирочларига тугри кола* дн. Бу тн зм аип иг энг ба л а н д ери Шай дон ва Ош оба сойла- риннпг бошидаги Бобопоб чуцкпендпр.^ J нннг баландлип« 3768 км. К у р а м а тогларннинг жаиубий ёнбагр ид а сойлар, л а р а л а р , ж а р л а р кун. Б у т о г л ар д аи окиб келувчи сувлар

23www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 24: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

сугоришга кv п сарф бу л га или ги да и С и р д а р ё г а ет и б келол- майди. Чоткол тогл ари 120 км чуз илг ан б у л и б 1\орасув сойп бошигача етпб боради. Бу т и зм а н и О х а и г а р о н ясси тоглнгига як и н л аш и б борган к^смин ин г 3200 - 3 9 0 0 метри т а ш ки л этгаи, тепаси ясси яй л о в л а р д а н иборат . У ш а р ц ц а борган сари ба ландлиги 4 3 6 7 м етр га ча б у л г а и c e p i \ i i p p a чу кк ила р бплан ал м аш а ди . Чоткол т о г л а р и д а н о к и б келув- чи дар ёл а ри ин г купчилиги Морин ва К о р а с у в и н н г унг ир- м ок лар и хисобланади. Ш у х у д у д л а р д а р е л ь е ф н и н г узига хос хусусияти булгаи д а р а л а р ( ка нь о н л ар ) ни к у п л а б учра- тиш мумкин. Айнан шу тоглар водийии А р к т и к а д а и окиб келувчи совук ха во о к и м л а р и д а н тусиб тур а ди . О т у й н о к т и з м а л а р и водийнииг шимол ий -ш арк ий ч е г а р а л а р и булиб ,75 км га чузилган. Эиг юк^ори ^исми 3000— 3800 м с т р г а бо- ради.

Фа рго иа ту м айл ар и водийии ш а р ц д а г и х у д у д л а р д а и а ж р а т и б туради . Бу тор т и з м а л а р и Ш и м о л и - Р а р б д а и Ж а - н у б и - Ш ар к ^а томон 200 км га чузилган . Унинг ёп багр и рельефи жу д а му раккаб . Эиг б а л а н д к;исми 4940 метр. Ол ой тог тизмаси эса Ф ар гои а водийсиии ж а н у б ва ж а н у б и й ш а р к томоиидан ураб туради. Унинг узунлиги 480 км. Эиг б а л а н д чувдиси Сух ва Ш о хи м а р до н д а р ё л а р н н и н г Ю1\ ори оц им и да -б ул и б , ба лан дл иги 5880 метр. Т у м а н н и н г ш и м о л и й ёи баррида унга па ра л л ел р ав и ш да тургаи бир к^анча тог- ла р бор. Б у тогларнинг орасида к^озонсимон ч у к м а л а р куп* Туркистон тор тизмаси Олой тор тизмас ин ин г д а в о м и булиб , у С а м а р к а н д шахри як^иннда тугайди. Б у т и з м а во ди йн ин г ж а н у б и д а ж о й л а ш г а и булиб,, узунлиги 130 км> б а л а н д л и г и 4000 мстрдаи ю^ори. Унинг шимолий ён ба г р н д а унг а п а - р а л л е л р ав и ш да кетган купла б то г л ар м ав ж у д .

Водийнинг б а л а н д тор пар орали ри да ( Ф а р г о и а котло- винасинн у р ао турувчи) узига хос р ель еф ху сус и яти га уга булгаи у рта тог мпнтацаси м авж уд . У л а р 3000 метр да и б а ­л а н д бу лм ага н тоглар хисобланади . М у г у л то г х ам ан а шу м и н тац ага мансубдир. Олой ва Туркис тон ни иг ш и м о л и й цисмидаги п а р а л е л тартибида ётган к у п л а б т о г л а р ^ а м шу м и нта каг а кнради. Фарго иа соилигини эса бир неча погона (зона)^ларга булиш мумкин. Р ел ье фн ин г бирннчи погона- си сойликнинг марказнй цнсми ва Си р д ар ё н и н г хо зи рг и у за ии гач а булгаи 300—400 м м утл ац б а л а м д л и к д а г и ер л а р - нн эгалл ага и . Бу худудда дсигиз ётк^изицлари ус т и д а ги ак~

24

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 25: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

кум у л ят пв ж п п с л а р ксйинги дапримиг кул еткпзнкларн riift- мол олмб к ел г ан ж и н с л а р кснг тарцалган . Шу могонада н1ур х о к л а р , к у л л а р и п н г урнм, ку мте пал ик лар учрайди. Сон- лпкннпг пккммчм погонасн даре ва сойлармммг кемг ёйнлма- ларммм эг ал л аг ам . T o n i могомалм майдонлар абсолют б а ­ла мдлмгн 400 метр на 600 метр. Ушбу погонадан туртламчи даирнимг а л л ю в м а л ётцизиклари кемг таркалган .

Р е л ь е ф м п н г учннчи погонасн балапдлиги 600 1200 метр бу л г а н ад м р л а р ммнтакаемдмр. Шурсув, Риштон. Чим- ём, Аввал, М уян , Конмбодом водиининг жамубидаги адир* лар. А д м р л а р тош ш а г а л л а р д а и нборат. Ё тк изн кла рда н лесс иа лёссммом гил жинслардан, , катта -катта поясимон жар- л н к л а р ва к у л а м а л а р д а н нборат. Шимолмй Фа рг о н а да ги Н а м а н г а н , Чует, Поп адн рл ари и Снрдарё водмйсм томом

ц о я л а р хосил килнб тушгам. Хозир адн р л ар д а тектопик х а р а к а т л а р натмжае мда кутармлиш давом этмокда. Адир- л а р ор тн д аг н те кн е л пк л ар аллю вмал жннсл арп билан коп- ланг аи . Водпйнп у р а б турган тоглар аиа шу аккумулнтнв те к 11 с л \ I к л а р д а п бо п i л а н га н.

Ф а р г о н а водпйсп ер юзаси шакллангупнга кадар бир Цанча геологмк ж а р а ё и л а р н н бошдан ксчирдн. Ж у м л а д а н , подмй т о г л а р н н п и г дастлабкм М 1 а к лл а н п шп Ка м до и ва I е- рмм t o f б у р м а л а н и ш н билан Герцпн тоги бурмаланмш дав- рмда т о г л а р н и н г к у тар пл иш и билан бирга Тянь-Шань тог т из мае и да Ф а р го н а богиги ,\ам вужудга келган. Водийиннг

ю заси JV д а вр аллю вмал ва пр ол ю ннал-аллювиал чукни- д н л а р н би ла н ту л га и. Сойлик тошкумпр да ври да эгилмя •наклда булгам, урта т о ш к у м п р дав[)нда калин кумтош ----- лойли ч у к и нд п ла р билан цоплангандир. Бу д а вр д а саёз деигнз булган. Пал ео геи т давримимг о.хирига келпб, бата- мом 1\ у р у 1\ л и к к а айланган . Сойлик атрофидаги тог тпзма- лар и ал п б у р м а л а н ш л и д а к е е к п и кутарила бошлаган. Ле- кин д е н у д а ц и я ж а р а ё н и д а цайтадаи емирилгаи. Водпп ту- ()мдагн демгиз ёткизи ^л ар и устным Континентал ёткизицлар ко п ла г ан (ка лпн ли ги 300—-400 метр). Куп аерлик аиа шу Ка т л а м л а р ор ас ида воднйнинг ер ости бонликлари хосил булган. Айипкса, Фаргона водмйсида ёиувчн фойдалн ка- з н л м а л а р д а н нефть, газ, кумир конлари мавжуд. Мефть: Андижон, Ж а п у б и й Олам уш ук , Чимён, Полвонтонг, Шммо- лмй Гух, Аввал, Мнндои, Шимол пй Рнштои ва Нам анг ан

25www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 26: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

каби х у ду д л ар д а ; кумир к а т л а м и Ф а р р о и а и и и г ш и м о л и д а Чотко л тпзма тогпнпнг ж а н уб и й ём 6 a F p n буйлаб^ х а р ер, хар орда ж о й л а ш га и . Ж а н у б д а Туркистон ва О л о й t o f тиз- м ал ари нп иг шимолий ёы б а г р и д а н утадп . К а т т а к у м и р к а ­па ллар п Су л ук да , Кук ёигоц, Т о ш к у м и р (1 \ирр изи ст он ) , Ш у р об (Тожпкпстоп) ва б о ш к а л а р д и р . Ф а р р о н а водийсн ва уни ураб турувчи тог лар нодир ранг ли м е т а л л ва айрим м ета лл р у д а л а р г а бой- У л а р д а н куррошин, рух. с у р м а , си- мобл арн пн г бой ко нлари булиб, К а д а м ж о й , Кон С у м с а р а , Тераксой ва Х ай д а р к о н д а н топилган . Айницса , ^ а й д а р к о н спмоб захп рас и куплпги ва с и ф ат л и л иг и ж и х а т и д а н дунё х а р п т а л а р п д а хам белгпл ан ад и . Ум уман , ^ а д и м д а н руда казпб олпш эр ам из г ач а б у л г а н . та сн р д а м а в ж у д булгамли- гн хакпда м а ъ л у м о т л а р бор. Ч од ак со й а т р о ф н д а эса сочма холдаги олтии борлиги аницла нди .

Фа рго на водийсп цурплпш а н ж о м л а р н итилаб чи ц а ри ш учуй бой за хп р аг а эга. У л а р д а н ох актош, лёсс, лёссим он сог тупроц, утга чидамлн гнл, гипс, тош, кум, ш а г а л ва бош- калар . Якинда водпйда эпг спф ат л и м а р м а р кони борлиги апшучаидн.

Фа рго па водийсн рад п о ак ти в на кимёвий хом а ш ё г а хам эга. Олтингугурт на озокерит, турли ми н ер ал тузлар* туя- муинпт ана шу лар ж ум л а е п д а н д н р . Айиицса , Ш у р с у в во- дийсп кпмёвпй хом ашё - олтингугурт, оз о к ер н тн и ^ а з п б чпкариш ва упн кайта ш пл аш бор аепда к ат т а р ол ь уйнай- ди. Лрхеологпк к а з и л м а л а р 1\ а д и м д а шу ж о й л а р д а t o f к о н и нмглефп олиб борплганлпгпнп м аъ л ум цилди. Вод ий ни нг ми нерал сувлари хам бугуп халк х у ж а л и г и д а у зн г а хоС а х а м 11 яг к а с б эт м о к д а .

Фа ргопа водпйси пк4лпмп унинг узнга хос г с о г р а ф и к хуг- сус пятлари за м и ри л а шак.п.пauVaи. У К а в к а з орти . Ур т а Ер депгпз буйн каби иссик худудл ар била н бир кеиглик- да ж о й л а ш г а и булса-да . пклпмп у л а р д а н м у тл о к фаркли- Чуики, Фа рг о п а о к еа п л а рд а п узо^да . Евр о о с и ё материги- нппг коптинентал иклими ички цнемида жойлаш.гап. Тева* рагп б а л а н д тог.чар билан уралгаи . Япа и к ли м и и н г ш а к л л а - ппшпда куёш раднаппяси , ер усти туз илиши, а т м ос ф ер а ппркуля ци ясп га хам катта таъсир курсатган .

Воднида субтропик иклимиинг к оп тин ент ал ту ри ш а к л - ланган . И^ лн м н псспк, езп ну ру^ ва узок;, ци иш ю м ш о ^ ва т^иска. Пи л дав омида к4уёшли ку п ла р куп бу л а дп . Айпикса ,

26www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 27: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

кусш е з да у ф к д а н а мча б а л а н д кутарилади. Водийнйнг йнл- л п к ё р п т и л н и ш гор ён б аг р л ар и д а 2600, марказии худудла^ рнда 2700 со а тн и т а ш к и л этади. К>уёш уфкдан бал анд кута- рилганлмгн . к уёш лм куылар куп булга или г и са бабли худуд к у ё т р а д н а ц и я е м н и куп олади.

И ц л п м г а ср устииинг тузилпши хам таъемр этган, буни тог на т е к п е л и к л а р Шупимн орасидаги фарцдан сезшп мум- кшт. Х у ж а н д дар гю зас и орк али кириб келувчи ,\айо гоглар- пинг ту ти б 1\ о л u n iн н ат и ж а си д а тор миитацаларнга куИлаб ёрии ёгадн . С о й л п к н и н г рарбида, Куцон— Шурсув оралигн- Да й и л л н к у р т а ч а ёрии мпкдори 80 — 100 мм. Бу ерлар во- дпининг эн г ка м ё п ж киемндир. Бу хатто 1\нзил^ум чули- нинг г а р б и й к н ем п да гн ёгии мнкдоридан хам кам. Водмй [паркида 150 -200 мм, шммолий-шарцида зса 200—300 мм ёрпн ёгадн . Ё ги инп нг кун кпеми бахор ва. кпш ойларнга тУгр и к ел ади .

Водмйд а ёгпннинг та кси мла иш пи дарё турларнга хам бемюемта т а ъ с и р этган. Фаргона водийсинииг турт томонн- лаги т о г л а р д а н подий га ка раб узунлиги 28 минг км га тенг к^лалигам 6500 та да р ё ва сойлар ок;нб тушади, Ана hjv сувл ар м ам б а л а р и м н н г 16 таен 100 кмдан 200 кмгача, Н таем 5 0 - 1 0 0 кмгача . 430 таен 40— 50 кмгача узунликка эга.

Водмй д а р ё л а р н бнр-бпридан фа рк килувчн пккн турга °Улинадн; доимпй ва даврий сув окувчн дарёлар . Д ав рн н суп окуичи д а р ё л а р водмй дарёлармипнг 42 фоизинн таш- кпл э т а д if. Д а р ё л а р н н и г сув сарфм хам фа слл ар оуг’шча \ з * 1'армб тур а д.п. Д а р ё л а р муз ли кла рд ан ва ёгиилардам i \ i i i i ' пади. М у з л и к л а р д а н туйпмувчм д а рё/ iaр айиаи уз фаслида тУлиб окадм. Ф а р Fona и и ураб олган тогларда 820 кв км ни таш ки л эту в ч и 969 км узунликка чузилган 6оЗ та м у з л и к бор. Б у м у з л и к л а р и и н г уртача ц а л н н л ш н 100 2о0 м. Тур кистом-Олой тмзмаендаги энг катта Фсдченко музллгининг Калиплиги 550 м га боради. Водиида ёгии ь;иш ва ба^орда куп ё^цами учуй ё и т н сувла’ридаи туимнувчи манб лла р ,1имг ту л н к с у п л и к даври бахор ойларнга тугри келади. Жаргона т у м а п л а р и д а энг катта дар ёл а р да п булган Ясен, Кугарт, К ора умгнр, Майлмсув дапеларн окадн- Бу дарел ар 1 \°радарёмммг умг мрмоклармдир. Чот^ол ва Кур ама тогля- Ридам Ковасой; Косонсой. Подиюкота , Сумсарон- окпб ту- 1надн.

27www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 28: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Олой ва Туркистон t o f т и з м а л а р и д а н п о дп и т а оцувчн эиг йприк да р ё л а р — Оцсув, Х у ж б а к и р р а н , И с ф а р а . Сух, Шох имардон , Н сф а й р ам , Аравон ва О ц б у й р а д а р ё л а р и д и р . Водийнинг энг катта дарёси Си р д ар ё ди р . Н о р и н ва Кора да р ёла рн пн г кушилнш ид ан пайдо бул га н С н р д а р ё М а р к а - знй Тян ь-Ш ань тог ларндан бошланиб , водийнп ш а р к и д а и гарбн томом кеспб утади. Унинг К о н и б о д о м ва Х у ж а н д ора лигидагп катта кисмпда сунъий денгиз — К а й р о ц к у м сув омборн ташкил этилган. Яна шу сингари й и р и к сув пн- ш оо тл ар н д ан бири Каркндон сув ом бори булиб , у Ф а р г о н а вилояти худудпда , Андижон худудида эса К а м п н р р о ф т сув омбори ташки л этилган. Яна инсонлар нули б и л а н барпо булган к а н а л л а р бор. У. Юсупов номли К а т т а Ф а р г о н а к а ­пали хам ана шулар жум л аси да н ди р .

Водинда турли табиий . \одисалар н а т и ж а с и д а хосил булган кулларнп учратши мумкин. М а с а л а н : С а р н ч е л а к кули гектоник иул оилан хосил булган булиб , де н г и з сат- хпдан 1876 м б а л ан д л и кд а ж ой ла ш ган . М а й д о н и 5 кв. км» чукурлигн 244 метр.

Гпдротермик шаронт ва водийнинг г е о м о р ф о л о г и к тузп- лиши Фарго на водийси тупрокл арин пн г ш а к л л а н и ш и г а к а т ­та 1 аъсир курсатган. Т уп рок ла р асосан лёсс ж и н с и устида хосил оулган. Лёсс к атл ами денгиз са тх и д ан 2000 м ба- л ан д л н кк ач а та ркалган . А н а ' т у к а т л а м устида хоси л бул- б о р а Т ТуПр° К‘Лар пастдаи юцорига борган с а р н ‘ у зга р и б

Оч тусли буз гупроклар t o f э т а к л а р и д а г и ц и я т е к и с л и к л а р - да, ад и р л а р д а та рка лга н . Тупрок т а р к и б и д а ш а г а л - т о ш л а р

У1’Ра и д и ’ т Упроцдаги чиринди ми цдорн ж у д а кам (0,5 -1 фоиз) оулно, калиилиги 15— 20 см. Л с к и н х уд у д да

кад им да и дехЛ ончилпк яхши р и в о ж л а н г а н л и г и т у п р о а д а г н чиринди мнкдоринниг кунайпши ва ц а т л а м и н и к г к а л жл а - шишига . аирим ж о и л а рд а 1 ммдан хам о рт нн ш г а о л и б ке- лади. М а са ла н , суторилмайдиган буз т у п р о к паода чиоипд н мнкдори 1 гектарда 2 5 - 3 0 тонна б у л с Г Х м д . н , ‘S , . лад иган ер л а р д а бу микдор 1 0 0 - 1 2 5 га спади Т и п и к буз ту п рок лар тог э т а кл а рп да 1 2 0 0 - 1 4 0 0 м б а п а д нккачп оулган худу дл ард а та рка лга н . Унинг т а р к и б и д а г и чиринди м .щдорн устки ц ат л ам да икки фоиз б у л и б 2 0 с м д а н ч у у р - да Б у м и м о р кеенпн кам аяди . Т и п и к буз т у п р о к л л р н и н г маидоин Фа рго на пилоятнда 95 минг гектарга ш ^ н

28www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 29: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Т у к ту с л и Tynpoi^ 1600 м ба лан дл икк ач а булган срлар- да у чра йдм . ^ а т л а м н и н г цалинлигм 20— 50 см,, чириидн м и к д о р и 1.5 фолз. Ундан юцорнда жигарранг , айрим жой- л а р д а у р м он i^yHFiip тупрокларп таркалган- Ж и г а р р а н г т у п р о ц л а р т а р к и б п д а г и чирпнди мпцдорм 4 фоиз. Водий- нинг м а р к а з и й цисми энг паст ерлардир. Ана шу худудлар- д а цум ан ч а г и н а майдонни эг алл аб ётадп. Ер ости сувла- рп ни иг са тх и анч а б а л а н д булганлнгидан куплаб срлар ш у р л а н г а н . С и р д а р ё сохили цайир усти трасс ала ри да (кух- па к а й и р ) 400 м б а л ан д л и кк ач а булган жо й л а рд а утлокн, ут ло цл 6 oti\ oi\, турли д а р а ж а д а шурланган , шурхоклар т а р ­к ал г ан . 400 м д а н 800 м гача булган бал андликдаги текпс- л и к л а р д а буз на сур цунгир тупроклар таркалган.

У с и м л п к л а р н ва ханвоног дунесп, водийнпнг табипй ш а р о н т и гоят хи лма-хил булганлигп учун ундагп наботот о л а м п х ам турлн-туманднр . Бу улкапипг марказий кпсмла- рида ^ у м л н чу лл ар та р к а л га н булса-да, тог этакларинииг НУЮ1\ у т - у л ан л ар п , тог ёнбагирларп ва тог тспаллкларипп к а л и н у р м о н л а р цоплаган . Сойликннпг серпам па ботцок- ’l a i r ran паст ж о й л а р п д а тол, ёввойи жпнда, тургангил, ка- мши, i\nei\, ц у м л п к л а р д а черкез, ь^андим, 1\уёисуяк, жийда, а д н р л а р д а пзен luyaoiy эфемер ва эфемерои дла рд ан цора- Оош, 1\унFHpuoijj, бойчечак, чучмомолар учрайди. Водийда- пг су в х а в з а л а р и атрофпда кичнк тукайзорлар мавжуд. Ф а р го н а , Монгол тог тизмаларп ёнбагирларпла chfoiv °л- ма, олча у р м о н л а р л таркалган . Игла оарглп урмонлар ^ам анч аг п н а майдонгпг эгаллайди.

Б п з ь^аерда булманллк , теварагпмпзпн бой ханвонот Дунёсн у р а б олганлигннннг шохпдп буламиз. Утар тонмо табипй ш ар оп тг а мосл аша днл ар , сахродагп ж а зн р а м а нс- пп^ка-ю* б а л а н д тог лардаги 1\а . \ратои к, и пт пнжт'щлик. ырчга б е м а л о /i чидай сладилар- Водийда куплап сут ш изу вч нл ар , су д р а л л б юрувчилар , сувла ва i\ypyi\.'ia яшовчн хайвонллр,\ а р хил цушл ар , парда цанотлл ва бопп^а хил xaiuapoi . iup V4pafUn. Улар х;ам худдн тупрок ва успмлпк коллами скн- гари узига х о с Ч а р ^ а л ш и хусусиятига эп\. Тогл.чрда йлрик с.ут э м и з у ь ч п л а р д а н - о>\ тпрнокли Тянь-Шань ай ш н . i'Hj ной и чучка кизил cvryp, t o f така - - арха рл ар , судрално ю р у в ч и л а р д а н — Туркистон агамасн . кулвор нлоп. кал Цонтумшук нлоп на' Гюи.чаларнп учрат.ин мумкнп. К у п и т ь Дан жнгпл той , кора 6oiu енрчумчук, каркупок, ола туг.-шок.

29www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 30: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

тог 4YM4Yiv саъва , ж п б л а ж н б о н , итолги, б о л т аю та р » бур*- гут, т а ск ар а , туркпстон улорн ва б о ш к а л а р я ш а н д и .

Адирла рн ниг су г ор н л ад пг ан е р л а р м д а -чурт чизШуШ илон, яшил ба ка , ра н г - ба р аи г к а л т а к е с а к ч а . п л д о м калта - кесакча , за р га л д о к , цизилиштон , к о р а ш а ц ш а к , к и ш л о к кал- днргочн. тош 1\нргий к а б и л а р н п у ч р а т л ш м у мк и и . Ф а р г о и а вилоятп а д и р л а р и д а к у ш л а р н и и г 19 та ту ри х а ё т ксчиради- А д и рл а рд а сут э м и з у в ч и л а р д а н бури, тулк и , к у ш о ё ц , ж а н ­ра. олакузон , бурсик, д а л а мушуги ва б о ш ц а л а р я ш а й д и .

Чул хайвоил арин ин г купчилнги к у м д а у с а д н г а и усим- л н к л а р га якнн да н боглик . Ф а р г о и а вн л о ят и ч у л л а р и д а суд р ал н б юрувч нлариинг 23 ва ки л и учраиди . У л а р д а м чул агамасн. и л дам к а л т а к е с а к ч а , м атроп т у р г а р а к б о ш л п с п ва хо казолар . Водий к а л т а к е с а к л а р и и и н г эиг к а т т а с п кул- ранг эчкнэмарднр . И л о н л а р д а и хо лдор чииор плои, кунда- лангнуллн чипои илон, у к плои, кур и л о н л ар бор-

Кемирувчнларнииг к уп ла б т у р л а р и п н у ч р а т ш и мумкин- ( Л’в э мп зув чил ар дан бури, тулки , чпябури, д а л а мушуги яшайди. Чул к у ш л а рг а у ича ли к бой эмас. цутон, урдак- лар , кук карга , кук гаргок, ёввойн мушук , т у и г и з ту к а й л а р - да купрок; учраиди.

Водийдаги барча табний ва супъий суп х а в з а л а р п д а балшучарнниг хилма-хплипп у ч р а г п ш мумкин . Ж у м л а д а и , С и рд арё куракбурун балнги эн демик тур х и со б л аи а ди . . Во- дийиннг хамма циемпда хам . \ аш а р от л ар п и к у з а г п ш муМ' кип. Ж у м л а д а и : сарик чаён вод ийдаги э н де м и к \4анвондпр- Чуйки ер юзндагп 500 чаён ту ри да п с а ри к чаён ф а ц а т г и п а Фа рго на водийсида учрайди. Инсоп х у ж а л и к ф а о л и и т и н и и г ^ез ривож лаи иб боришн та бна тг а уз та ъ си рн нп у т к а з и б бормокда . Сув, хаво, тупро^ катор и -усимликлар о л а м н хаМ, хайвонот дунёси хам кески.п у з г а р н ш л а р г а у ч р а м о 1\да; 1а- оиат гузал, унинг иисоиият учуй м ар х а м а т п ип хоятда кснг. Кнншни кининтирадигаи , туйдир ад ига п , хагто ха но ни тоза - л аб борадигаи, куркам ва- серхосият наботот о л ам н , з и л о л сувларп, дилга хузур бакишловчи т а р о в а т л и 6 0 1 -рогларм, кукии суяб турган азим тог ларн , багр п кеш- воднй лари . турфа рангли ча м анзорларм билан гузалдпр.

м - ^ А Й Д А Р О В *Музек.нинг та би а т булими мудири.

30www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 31: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

А М И Р Т Е М У Р ВА У Н И Н Г А В Л О Д Л А Р И Д А В Р И Д А Г И Ф А Р Г О Н А

М о в а pay ннахр х ал к л а р п н и бирлаштириш ниятнда я го­па да плат ту зг а н , бу билан халцпмнз маданияти тараккнёти- да эмг к а т т а ус и ш н и та ъмп н цилган буюк жахонгнр Амир / с м у р н и н г кимл иг ин и , унинг думе тарихидагн урни, акд за- к о ва тд а тенгсиз , х а рб и й махорат да иоёб кобплият сохпбп, д а в л а т н и б о ш к а р и ш д а мо ,уф смёсатчн булганлигн хозирги кумда к у п ч и л и к к а маълу мдн р . Куплаб олммлар. мутахассис- лар ва Т е м у р ш ах с иг а цнзпцкап кпшилар куп холларда уип бую к ф о т и х л ар бу л м и ш И ска и д а р 3 у л к а р п а пи, 10 л 11 и Цеза р , Ч п н г и з х о н л а р г а тенг курадилар . Шу урпида айтпб утпш м у м к и н ки , Хермагт Вамбсрн таъбпрпга кура, Амир Гсмур пахший, золим ва оддми бир карокчп деган фнкрлар- ппнг узн м у т л а к о хатодпр. У аввало Оспё сар кар дас п эди. А м и р Тем ур узипииг голпб аскар лар п ва куролла рн дан уз з а м о н а с л п п н г тао мпл ич а зукколнк билам фоидал апа бил- гапи учуй м а г л у б п я т ала мипп курмадп.

Хуш, бую к Сохпбкпрои Амир Темур ва унинг ав лодла- рп д а в р п д а бпзпипг гузалл пк да тепгспз, узпппиг фус.упкор табиптп х а м д а сулим богларшо, мусаффо хавосн билан маш- xvp булга и Ф а р г о н а м п з кандап ахвплда эдп?

Т емур п ил ар да врп да Miuau пжод кплган куплао тарпх- чп пдим.чар у зд ар и п и п г ас арл а рп да темурнплар давла ти ва унинг с пёсий-п к тнсодни ахводм. шунпигдек уша да вр л ар дам ! MoBapavf inaxp х а л ц л а р п хаётп тугрнсида туларок мавдумот- ■чар бе рп ш га х а р а к а т кплган.чар- Ж ум дад ан , уша даг.р м \ ; т - Рнхла рн б у л м т п Ннзомнлднн Шомпн. 1 ! 1 а р а ф \ ч и т Дли Я з - дни, Д1уъни\'ДД1Ш Натаизий , Хофпзи Дору. Фосих А.хмад Хавофпн, IIом Арабшох , Абд ураззо^ Са маркапдин , Мпрхонд на Мпрлп Б о б у р л а р узл арининг тарихпй асарларид.ч Со.хнб-I.npoii Ам ур Тимур ва ундап кейпигп темуринлар д.чврч бн- лаи 6of .hi i \ бар' га во 1\са ва ходпсаларга ' ivxiao, ш ы а р iy i - рпсида ц п м м а г л п м аъ л ум от ла р п и келтпрадиларкн , бу маъ- л у м о т л а р хозирги кунда хам уз ц им ма тш ш йукотгаи эмас. Ю ^ о рп д а п о м ла рн зикр этплган муарри хл арп шн .к .ln.i ipi" .i т а ян г ан хо лда замонамп зм пн г кузга куриигаи тарихчп олпм- ларн. хусусан В. В. Бартольд . А- Ю. Якуоовскин, И. Д\уми- ч о в. Б А А х м е т о в . С. А з и м ж о и о в д а р к ' м у р и н л а р ь л . р и т а р и х н п и у р г а и н т д а у з л а р н и п и г н л м н п а с а р л а р и Оил ш i-мл-

31www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 32: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

мокли >^исса к у ш д и л а р . Б у о л и м л а р т е м у р п й л а р тарпхига оид илмий а с а р л а р п д а у ш а в а к т л а р д а г п Ф а р г о п а водийсн .худудлэрида юз бсргаи спёспй в о к е а л а р г а о и д маълумот- л а р п и хам к е л т н р а д и л а р .

Xlli асрнинг бнринчп чо ра г и да У рт а О сп ё уст иг а нутур- ган до bv л дек « к у м д а и хам куп» деб т а ъ р и ф . ^ и л п н г а н Чип- гизхоп бо ш л и к мурул л а ш к а р п бо ст ир иб кнрди . Тез о р а д а бу к v т v р г а и д с.) в у л г у л л а б - я ш п а г а н М о ва ра у и н а х р д пёр и и и и г кулини к у кк а совурдн. Мукул б о с к и нч п л а р п й у л н д а учрагап ша. \ ар ва т^ншлоцларини ёпдприб . ахо л ие нн и ёш у ^арнспга ш а ф к а т к н л м а й цн л н чд ап у т к а з д п л а р . М у г у л л а р боск;ини ттайтпда М о в а р а у н н а х р д а и Ху росой га цочпб б о р г а п кочо!у л а р д а н он])и уз натаип ахволи х а с и д а v m a в а ц т д а кенг шух- рат козомган куйндагп байтпп ай тга н эдн:

« О м а д а п д ва ку нд ан д ва су хт аи д ва к у ш т а н д ва бурдаид на р аф та н д » ( ке лд ил ар ва ем п р д и л а р ва ё п д п р д м л а р на ул- дпр д и л ар , таладил^ир ва к е т д н л а р ) . (1,246) . Д а р х а ^ н ц а т , му гул лари инг М о в а р а у н н а х р д а кил ган ё в у з л н к л а р и н н тас- i:H рл a ini'а тмл о ж и з л п к киладп . Б о а у ш ч и л а р Тур он з а м и ш г дагп ш а \ а р ва к ш п л о к л а р н и шунда йи н бир в а х ш п й л и к хола- тпга т у ш ир д н ла рк п , бу д а х ш а т унинг шонлп у т м н ш п н н Х4ам- да исти^болини йу к^а чн^арди . (1.286) .

М у г у л л а р босиб олган у л к а л а р и д а ц о н - к о н л а р и г а енн- гпб кетгап цон тукнш ва т а л о и чп л ик сингарп о д а т л а р н н н давом эттнрдилар . М о в а р а у н н а х р Чингпзхон у г л и Чпгатой- ппнг су ю pro л мулкига ай л а н т п р п л г а н и д а н су пг. хам куп ут- май мах ал л и й х а л к о ра си да м ур у лл а р нст н бд од и га к ар ш и псёнлар кутарп лп б турдп. Аммо бу н сё н лар н и н г барч асп му гу л л ар томонпдап вахшиёна т а р з д а бостирнлдм. Гарчп М о в а р а у н н а х р х ал кл ари нп нг мурул бос ц и н чн л ар и га 1\ а р п ш к у р а ш л а р и м ув аф ф а^ мя т коз он маг ан булса-да , а е р л а р утиши оилаи М о в а ра ун н а х р да Чпгатой хонлпгиппиг Оатамом пШ\П‘ розга юз тутмшига ку ма кл аш д п .

а с ^ У Р т а л а Р ,1га келнб. Чпгатой ул усинииг Fapoiin- жа нчб ий кисмпнп та шкп л этган М о в а р а у н н а х р д а фе о да л у ру ш л ар ян а да куч л и а вж олд и. М а м л а к а т м а н д а - м а й да кием л a pi а булиннб кета бошладп . М а с а л а н : Ш а х р п с а б з д а Хожп Б а р л о с .\тлсга1 \иллик байрогини ку та рг а н бул са , Х\" ж а н д д а Б о я з и д Жа бой ир , Б а л х д а Амир Х1у с а й п л а р хон либ к у ы р и л д н ^ Хутталонда К а йх уср ав узмнн подпю.х д с б чълон килиб юоорди, Б ад ах ш о н вилояти япа м а х а л л п й хьу к м -

32www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 33: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

д о р л и к Б а д а х ш о н ш ох лар и кулига У;тиб кетди. (2.946). М а н а ш у н д а й п а р о к а н д а л и к вацтида М ^ у л и с т о н хони Тук- лпк 1емур М о в а р а у н н а ^ р г а ’ босцинчнлик юришларини уюш- тнрдн. Ю ^ о р и д а змкр этилган вилоятларнинг амир ва ^у- к м д о р л а р н му рул хонпга каринилик курсатиш урнига хоки- м и я т л а р и н и хам т а ш л а б жонла ри ни са ^ л аш пайида булди- лар. Ф а ц а т г и н а Б а р л о с уругидан чиццаи шах рисабзлик Амир Темур м а м л а к а т н и ёв кулига топширмай, уми омон са к ла б к о лл ш учуй турри ду ш м ан ^узурлга борди. Бу хак д а Темур т у з у к л а р и д а куйи даг ич а баёи цилинади:

« Т у к л у к Темурхон ( са рк ар да лар и) Бекчик. ^ о ж и б ек , Э р к и н и т У л у г Т у кли кт ем ур керайит ва Жетенииг бош^а а м и р л а р и д а н уч ф ов ж (.^арбий булинма) тузиб, Мовараун- нахр м а м л а к а т ш ш та л о н -т а р ож килиш учун юборганлипг, У ш а уч ф о в ж кушш-г ^ у з о р дсган жойга келиб тушганлиги * а б а р и мемпиг к у л о ш м г а етди. Шунда Туклик Темурхоннн бор п б к у р и ш д а н if л гари бу очкуз аммрларни м о л- д ун ё‘билан ал д а б , М о в а р а у н и а х р вилоятиии к а т л У горатдан куткариб к о л т п г а к а аР‘К^лдим. Тилга олинган амирл арн и курга- мимда у л а р н и хайбат им босди шекпллп, куп х%урмат курса- т п о . мспм ортмкча сийладплар . Уларнииг кузларига у хш аш к у и г и л л а р и хам тор б у л м и л и г и ^ а н , conFa-соврун йусииида у л а р г а бо рм л ran хар турлик таисик моллар кузларига куп урннди . М о в а р о ун на хр л и босиб олнш ва та ло н-тарож килиш н ия ти д ан к ап тд н лар » . (3,186).

Т у к л у к Темур вафотидан сунг (1362 йнл) унинг урнига .хон бу л га н Н л ёс хо ж а даврида хам Амир Тем) р уннш хиз- м ат пл я бу ли б турдм. Ленин Нлёсхожа хизматида^куп турча- дн. Уз ига* к;арши фитна тайёрлан аё тг ан ида н хабар топган Амир Т ем ур хон хизматиим тарк этио, 5'зига цушин йигиш би ла н м а ш г у л б\ 'лди. Амир Темур тинч а.холини муруллар т о М'чни.1.а ы ]-; ,ч и ч а .! м к та хкирланганини уз кузи бил я н нЧриб, бпс к ии ч и л ар га нисбатаи юрагида иафрати к\ ндан-ку нгэ о ш иб борди. Шу нииг учуй Амир Темур етарли куч-цудратга э(а бу- л и ж и билам а в в а л мугул босцинчиларини Моварауныахрдай х.айлэб чи к а р иш ни ман’сад цилиб к.уйди. Асрлар мованнида м \т у . ] л а р з у л м и д а и азоб чекиб к<?лган ха л к л ар т&з орада Аммр Темури и иг боскинчиларига карш и олиб боргаи к \фаш- л а р и о ^ и б а т и д а бутунлай мугуллар асоратндан халос оулдн- лар.

33www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 34: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Амир Темур 1370 йилп олий ^ о к н м н я т н п к у л г а олгач. узинп М о в а р а у н н а х р хоин деб эъ л он к и л м а й , т а х т г а Чингиз - хон ав л о д н д ап бу л г а н ш а х з о д а С у ю р р а т м п ш н и хоп с и ф а ш - да кутарпб, узпни эса ампр деб эъл он килди . Б у бил аИ Амир Темур М с в а р а у и н а х р ва Хуросоинииг а м п р ва б е к л г р и олди- да уз мавценнп м у с т а х к а м л а б олдп. Ш у бн л а н б н р г а . ба рч а ам и р л а р н п и г х у р м ат и г а са зов ор булдн. С о х п б к и р о н Темур 1370— 1378 йи л л ар кчида м а м л а к а т и п б и р л а ш т и р и ш п » му- в а ф ф а к булиб, к у д р а т л п те м у р и й л а р д а к л а т и г а асос солди. Амир Темур 1380— 1402 й и л л а р д а ку шн и м а м л а к а т л а р устп- га хам гсришлар цнлиб, Э р о н . , И р о к . К а в к а з орти . Кнчик Осие ва шимолии Хдшдпстои кабп д а в л а т л а р н н уз к у л о ст и­та буйсуидирди. 0 . 1 тин ур да хони Т у х т а м п ш х о п г а ц а ц ш а т - кич з а р б а берпб, Са рой Б е р к а и и эг ал л ад и . Б у б и л а п Ампр Темур М о в а р а у п н а х р д а г и к у д р а т л и д а п л а т ии б о ш к а д а в л а т - . л а р ^ис.обига я и а д а кенгайтпрпб , О си с д а гн энг ц у д р а т л и д а в л а тп и барпо к п ли ш г а м уяссар булдн. Б у д а в л а т Мова- р а у и н а хр да XVI аср бо ш л а р и га ч а , яъпн М у х а м м а д Ш а й б о - инйхон бошчилигпдагн кучмапчп у зб ек к а О п л а л а р и п к п г хужу- мига к а д а р ф а о л и я т курсатди .

А м и р Т е м у р х у ку м рои л и ги и и н г да с т л а б к i \ й 11 л л а р и д ; i с Ц м а мл а кат са р х ад л ар и н п турли хил бо с к гн ч п л п к ва та л чила р хужу мл арн да и хнмоя кп ли ш г а к ат та э ъ т и б о р бердн- У чегарадош вп л оя тл ар га узининг эпг п ш ' ж г а и ам и о па бек- ла ри ни х,окнм эти б тай и н л аш н н м ак еа дг г м у в о ф и к деб бм- ла р эди. М а ъ лу м к и , М о ва р ау н п а хр н и н г ч е г ар а д п ш вилоят - л а р и д а и бири бу Ф а рг о н а водийси с а р х а д л а р и эдн. М а ъ л у м - ки. Мпварауннахрыипг чегарадпш вп . то ят лар ида н бири бу Ф а рг о н а водийси са р х а д л а р и эли. 1370 йилп Амир Т е м \ т шу вилоят ни к у р и к . п ш ва идора ' л и ш н и У г и л л а р и л а и бири

- У м а р ш а й х мирзога топширди. Уша в а к т л а р д а Ф а р г о н а \v- дул л а рига мугул хс-нлари томпнкдаи тез-тез х у ж у м.-тар б\Д;ип ту рг анл иг и учуй харбий в а сиёсий ж и х а т д а и мухим а х а м п я т - га Э1 а оулган оу улканп химоясиз кол д п рн ш сира мумкии эмасли.

Тарнхни м а н б а л а р д а ёзилишича. • ам п р зо д а У м а р ш а й х роят ж а с у р ва ш е р ю р а к баходир булганлиги м а ъ л у м . Уин хатто афсонавий п ахл ав ой Р ус г а м г а ки ёс л а р эд и л а р . П К боисдай ^ам Сохнбцирои Ампр Темур у шоу утл ига Ф а р г о н а химоясиии беж из ншониб то п ш и р м а г а н бу'лса к ер ак . Ум'Д> щ а и х Мирзоиинг Ф а р го н а д а хук мро ил иг и м о б а й п н д а Му-

34

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 35: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

рулистон а мир и К а м а рн дд й н н и н г бир иеча бор кнлган XV- / м м л а р н к а н т а р н л д /j. Тарнхчи Муыгнуддин Натанзйй Узининг к -фнхни a c a p ида У м а р ш а й х Мирзо билаи Сюглт{ булган к у иI?.чапт в оц е ан и келтиради:

« Б у на к т д а Ин га тура 20 минг суворпйлари билан Мова- р а у и н а х р г а босцинчилик ииятида юрнш бошлади. Амирзода < л м р ш а й х унмиг хужумии и кайтаригиии энг мухим вазифа Jo n бплпб , С а м а р к а н д нулпда'н душм ан томон юрди. Бир iKMia У з г а м д л н к баднмят кимсалар м \г у л л а р г а йул курсатиб у л а р н п С а й х у н д а и кечиб ути шла рига кумак бордилар. Амир- зода д у ш м а н цуршовига карплг туриш амри махол деб ш а ­ха р им (Уз га и ни) м удо фа ага таиёрлаш учуй ортга цайтди. Ш а х а р н н н г чстнда жой олган мутул кушпплари кум ора у ёки бу т о м о н д а н ш а х а р г а хужум кнлнб турдн. Амирзода Ум ар­ш а й х оз т^ушин билаи ш ах а рд а н ташкарига чициб, душ ман б ил ан Р у с т а м д е к олишди. Узгаи камалида-н \ еч канд ап му- м ф ф а к и я т г а эрн ша олмаслпгига кузи стган душм ан йулида Угф а г а н в и л о я т л а р и н и оёк ости кнлнб кетди. Ш у н д зн сунг А м и р з о д а У м а р ш а й х ш а х а р да н бир иеча фа рсапг узоцлашиб туп да д у ш м а н г а ху ж у м кплиб, мурдорлар кулидан тутцуп- ■'[-'фпп оз о д килди». (4, 1256.).

С о х и б к и р о и Амир Темур муруллар хужумиии да ф этиш м а к с а д и д а бир иеча бор Амирзода Ум аршаихга ёрдам кнлиб,

рг опа га келган. Халг^нмнз ораснда Амир Темур пинг Фар- 1’онага к с л и ш и билан боглик бир цанча ривоятлар мавжуд . П1ундай р ш ю ят л а рм н и г бирнда Амир Темурни Хитоига юрнш кил г;т.чкгп ва Ма рг и л о н д аг и ««Кук мозор»нниг пандо булп-111 п ри в о я т цилин али :

« А й т и ш л а р и ч а . Амир Темур узининг уи турт йнлга чу- зп.7 гаи Хитойга юриши чогнда кетаёгиб Мар гил оп да н утган ь i’vciтг. У ш а в а к т л а р д а хозирги Кук мозор урнида бтлар*а така исоичн уста я ш а г а н экан. Амир Темур уша темнрчлга узи- нииг отини т а ^ а л а ш н и буюрибди, иш якунлангач , твмирчи- П'.'пг и и ш д а и Сохибкирои жуд а мам ну н булиб, узининг улкан 1 .\■ 11 л ш и д а г и х а м м а отларга худди шу идан т а ^ з л а ш н и т а л а о Ч ' л п б д и . Dуни карангкн , темирчи бу ншнн бир кечанинг уз ид at* к у дд ал а б 'к у й и б д н . Шуид аи сунг а мир Темур гориишни ламом эттириб кстган 'экан. Темирчи булса куп хтман вафог ^I ’• бдн. Сох ибкирои Темур узининг з а ф а р л и юрпшидан к а й г и ш чогид а*я иа М а р ги л о н д а тухтаб, темирчини хузурига йу кла тнб ди . Б и р о к темпрчниинг нафот цилглиндан хабар

35www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 36: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

топтан Амир Темур устаиипг х оти ра еиг а а т а б м о з о р курди - рибди. Рмвоя тда ай т и л и ш и ч а у ш а мохпр т е м п р ч и н и н г нсмн М ул л о Охун М и рз о экан». (5 ,1536).

Тарих чи А б д у р а зз о ц С а м а р к а н д п й хам « М а т л ъ ус-саъ- дайн» номли а с ар н д а А м н р зо д а У м а р ш а й х м и А м и р Т ем ур буйруги била н Ф а р р о н а д а п KojuFapra к и л г а н ю р и ш п тугри- сид а 1\ уй ид аги м а ъ л у м о т н и кел тн р и б утга н : « А м и р з о д а Ум ар - ш а й х Кошра рга к ет ди лар . Х>изрхожа урлон ( Х и з и р х о ж а утлой Мурулнстон хони) ва Х удо йд од му рул ш а х а р н и ( К о ш г а р н и ) т а ш л а б кетиш га м а ж б у р бул д и л ар . А м н р з о д а У м а р ш а й х Х у д ой д од М у г у л н и онаси ва Амир а к а х а м д а у л а р н п н г х а р а м - л а р и н и 1 улга тушириб, у л а р н и С а м а р ^ а н д г а ю б о р д и . К р ш - рар ахолисини булса Ан дугонга кучирдн. (4 ,1546) . У м а р ш а й х - нинг KouiFapra ци лг ан ю р н ш и д а н м а ц с а д м у т у л л а р н и н г ку- чини синдириб, Ф а р р о н а г а б у л а д н г а н х у ж у м л а р и н н ол ди н и олиш эди. У м а р ш а й х м ирзони м у ру лл а р уст ига ц и л г а н бу юр и ш и н а т и ж а с и д а м у р ул л а р ан ч а в а ^ т л а р г а ч а Ф а р р о н а г а э д ж у м ц и л о л м а й цо лди ла р . А м и р зо д а У м а р ш а й х н н у м р и апа шу н да й харб ий ю р и ш л ар , ж а н г у ж а д а л л а р и чид а утд и . Ох ир о^ и б а т д а ш у нда й ж а н г л а р д а н бири У м а р ш а й х м и р зо н и и г хаёти га хотима ясадн.

1394 йнли Амир Темур кат та ку ши н би л а п Э р о н г а кар - ши бо ш л а н га н п ав б а тд а г и юри ши ва к т и д а унга к у м а к бе- риш учун... кушин билан кел аё тг ан Сохибк^нронпииг иккинч н у г л и У м а р ш а й х мирзо Д и ё р б а к р йули да тор бир д а р а ичид а ногатой уц тегиб х а л о к булибди. . . » д е г ан х а б а р т а р ц а л д и . Boi^ea бундай кечган: У м а р ш а й х ана шу д а р а мчида илон изига у х ш аш су ^ м о^ йулдан келаётиб , кичи к бир ц а л ъ а ру- п ар а си д ан чи^иб колади . К а л ъ а А х р а м у т а деб а т а л а р к а н . У м а р ш а й х у ш а ц а л ъ а н и том ош а 1\илмокчи булиб, к а т т а бир цоято ш тепасига кутари ла ди . Ш у пайт ц а л ъ а б у р ж и д а пайт пой лаб утиргаи бир курд мерган унн аниь^ ни ш о н г а ол а- ди...» (6.96). У м а р ш а й х мирзо бу ва к т д а э н диг ин а 38 ёш га кирга п эди.

Амир Темур У м а р ш а й х , \ алок ати да и суиг Ф а р г о и а н и У м ар ш а й х н и н г иккинчи угли И с к а н д а р Мнр зог а ннъ ом этдн. И с к а н д а р Мирзо Фарронага , \укмдор этиб т а й и н л а н г а и вак^т эндигина уи беш ёшга к;адам цуй гаи эди. А м м о ёш б ^ - ли ш и га к^арамай, И с к ан д ар Мирзо те мурий ш а ^ з о д а л а р ора-

36www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 37: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

сида аича машхур булган. Уиннг Мурулистонга цилган гари- шп туррисида Шарофнддин Али Яздий цуйидагиларии кел* тиради:

«Умаршаих yF.:;f амирзода Искандар амирлари билан 1\ушпнн1г Анднжопдап олиб чнкмб, Му рул истон сари юради. У кудратлн давлатнп шуку.хп ила душман устидан ралаба козонади ва уларни бахтсизлик гирдобига махкум этади». (4,1466) .

И с к а н д а р м п р зо хам отаси Умаршаих мирзо спнгари чи- п а к а м б а х о д и р л а р д с к булишинп истарди. Токи унинг ^ам иактн к е л и б а ф с о н а ш ш иахланон Рустамга циёсласинлар. «Текин ун пн г бу орзусп у ш а л м а й 1\Олдп. Сабаби Амирзода И с к а и д а р н и н г ам акм вач ча си М у х а м м ад султои билан уртала- рида юз б с р г а и кели шмо вч ил нк булди. И ска нд ар Мирзони Ш а р ^ и й Т ур кпс тон га юршп килиб катта у л ж а л а р билан Фар- гопага к а й т п б к сл гаи пд ап хабар тоиган М у ха м м ад султои к а р п п д о и п ш п бебошл пгпда и каттш\ раиж иди ва уз одам ла- рнпи А и д и ж о п г а ю б о р и б , Пск аид ар мирзопн Са мар цаи дг а олиб к с л н ш л а р п и н буюрдп.

Уша ва к т д а Амир Темур «Ьтти йиллнк» дсб ном олгаи юрпшпдм булиб. уринга /Мухаммад султоинн цолдиргаи эди. Бу эса М у х а м м а д су л то пг а барча тсмурип шах зо да л а р иазо- рат к н лип .1 хуцукпин бсргаи эди. М ух а м м ад сулгоп фарможг а до тгнлди . И с к а н д а р мп рз о Сама рц апд га келинио,хук \ ’м/(()рг,'| буйсупнгплл и бош тортгаилпкда аГюланио, зин- л о п б а п д этилд п. ^ri I f ! п г* 20 пап кар ига жа зо оерилди. Б у воцеа 1400 IIп.'| ца содир булдп, ш\’ йплипнг узпда П ск аи д ар мирзо- ппиг к ат т а ак а сп П п р м у х а м м а д хам Харбин юришдан каса.л* л и п ш и ба х ои а кил по кат и а ш ма га ил и ги ва кан дайдир *мак- са л л а з а х а р та й ер л ага ни учун Форс хукумлорл игн дап .че т -л а ш т н р и л д и . (7.П66). 0‘

Яна пир т а р и х ч и М у с а г ш и н п н г «Тарихн Даират» ас арн -л а к о лт п р л лг а и м а ъ л у м о т г а кура. Амир Темур . \арбий юриш- Ла и к а й т п б кед гач, И ска н д ар мирзо билан М у х а м м а д сул­тон у рта сп.ч а бу ли б утган нш лар юзаепдан текшириш утказ- ган на И с к а н чар м и р з о п н хаклп, леб топган хам да П ска ид ар м ирзоиинг як п н л ар и да п тортпб олннгаи барча мол-мулклар ^ ' а л а п и г а к а й т а р н б берилгаи. \ ш б у воцеадан сунг Ф а р к ш а С о х г ^ к и р г н Тсмуриннг ам и р л ар и д ан бири Худоидод цулида булди.

37www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 38: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

1404 йили Амир Тем ур б у л а ж а к Хп то иг а ю р и ш и сафари о л ди д ан ч е г а р а д о ш у л у с л а р и и Ш о х р у х н и н г у г и л л а р п г а инъ- ом 1\илди. Ш о х р у х н и н г к а т т а у г л и М и р з о У л у г б е к к а J 01U~ кемт, С а й р а м , Янги. А ш п а р а ва бутун М у г у л и с т о н , ксиингн угли И б р ох п м М нрз ог а булса Ф а р г о н а , К р ш г а р , Хутан нп л о ятл ар и тегди. Ле н и н бу в и л о я т л а р н и н г б а ъ з н бпрлари, м ас а л а н . Му гулистон би ла н К р ш г а р у ш а в а ц т л а р д а Темур д а в л а т и та р к и б и г а кирма сд и . У л а р н и Т е м у р н п н г б у л а ж а к Хитойга юр иш и ва ^т и да за бт этиш к у зд а т у т и л г а п эди . (6,20). М а ш х у р шар! \шунос олим В. В. Б а р т о л ь д и и н г б е р г а н маълу- мотига кура, ш а х з о д а л а р яънн У л у г б е к ва И б р о х п м султон- л а р юцорида кел тн р и л ган у л у с л а р н и н г х у к м д о р л а р и этио т а й и н л ан г ан б у л с а л а р д а , бироц >гз х у к м д о р л и к л а р п г а юбо- рн л ма й боб ол ари са ро йи да к о л д и р и л г а и л а р . (7,70-71 б.)- Ш v с а б а б л н Ф а р го н а хук мд о рл нг и ам и р Х у д о й д о д Х1усаи* мни кулид а цолавергаи .

1 арнхчи пби Ар аб ш ох и и п г ёз ишича , Х у д о й д о д совуц, гализ, жохил ва купол одам булгаи. (8,216.) Б о з у с т п г а , Худой до д узпнипг г а р а з м а 1\ с а д л а р и й у л пд а хар ц а и д а й 1\3- б и х л и к л а р д а н хам цай тмасди . Амир Тем ур п аф о тм д ан с.уиг (1405 й.) темурпй ш а х з о д а л а р у р та си д а к ел пб чп ц ^ а и тожу тахт учуй к у р а ш л а р о к и ба ти да М о в а р о у н и а х р А мир Темур- нинг набнраси Х алил султоп кулига утдп. М о в а р о у н и а х р * даги оар ч а амир ва бе кла р унппг х у к м д о р ли г п п и та и олдм - лар. Ш у ж у м л ад ап . Фа р го на хукмдорп Х у до й д о д Х1усайнпй х а м . Б и ро к Х алил султоп би ла н ам и р Х у до й д од у р т а е п д а г и м у и о са б ат л ар Халил с у л т о и х ук мро нл нг ин пи г д а с т л а б к и и и л л ар и д аё к кес кин лаш иб кетдн. Б у xaiyia И о н Ар аб ш о х 1\уиидагича^ баён к н л а д и . «У (Худойдод) Х а л и л с у л т о н г а ку п ол л и к билан му о ма ла килиб, уни д а г а л л и к па ^урслик билан к арш и оларди. Халил султоп (эса) лат.пф з о т л и , за- риф си ф атл и булиб, ахлоцииинг насими Ху до йд о д к у п о л л и - I иии кутара олмас, унинг ла т и ф жимо зии ии г , л и б о с и хо- тииясининг нозиклиги жи . \атидан ш а ь р в а т ва нпзо т о р т п ш у " вига бар дош бе рао лм ас эди. Н а т и ж а д а , м аиа шу ц у р с л и к - дан улар икка лас и орасида ад ова т тугилиб, у р т а л а р и д а г ий батчилар купайишиб, нихоят Х ал и л султои унга я ш п - ринча за х ар беришгача бориб етди. У уни ичдию’ лск ин бу- ни сезио цолиб, узинп ростлаб олиб, унииг и л о ж и н и к у р и б мижозиии гтузатадиган (нарса ) билан ш у г у л л а и а и . Н а т и ­ж а д а , та кдир унга бу к улф атд ан к у тул иш ни л озп м к у р и б ,

33www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 39: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

у б у н д а и н а ж о т топди». «К^ани энди у (уни) .^алок цнлган бул с аи д и !» . Унинг днл ид а ана шу адоватдан бир хид д о л ­гам ва у бу в о ц е ад ан оксоколликми мерос олган эди. Нати-/К а да , хусусии ад о в а т у мумий га айланиб, б у кирдикор уш- бу к а с а л учун т а м о м а н и лл ат булди. (8,21-22б.)

Х у д о й д о д Х^усайиий узининг Халил сулгонга булган а д о в а т и н и я ш н р и б утирмай» 1409 йили Халил султонга кар- шн псён кутарди . Худойдод исёнини бостириш. учун борган в а к т и д а Х а л и л султон маглубиятга учраб, Худойдод кули­га ас и р тушдн. Бу ва кт да Хуросонда подшохлик килаётган А м и р Т ем у р н и н г ке н жа угли Шохрух мирзо Мовароупнахр- да юз борга н в ок еа л ар д ан хабар топмб, тез суръатда к а т ­та к у ш и н би л ан Мовароу ин ахр га келди. Амир Худойдод Ш о х р у х к у ш н н л а р п га царши тура олмаелпгини аиглаб , к у ­ли ст ган ча мол-думёни олиб, уз имкони кадрича нафпс бу- юм.чарпппю юк лар пн и юклади ва Халил султопип уз сухба- тпга олпб, Ан ди ж он та р а ф юзлапди. (8,596.)

Х у до й д од А нди жо пда хам узок турман, Халил султон- ин шу орда колдириб , уз и Мугулпстонга котди. Худойдод му гул хонл а рп да н Шохрух; мирзо г а цармш кура in учун м а ­ла д* ол п ш у ми дид а эди. Бирок бу умпдлари пучга чнкибги- иа кол май» узпнн бошпнп хам едн. Мугулистон хопларн Ш о х р у х мирзо билан ало к ал а р п н н бузишни истамас э ди ­ла р. IJ.Iу ш ш г учун Худойдод улариинг кошига келиши ои- л а н унн тутпб, бошнии таиасндан жудо цилдилар. Бую к олнм* М и р зо Улугбек «Подшох ёки л а ш к а р бул магии, а жал* дан кутулол ма йса и», лоб бежиз аитмагаи эди. Зеро, Худой- Д о д п п Мугул пст он га аж ал п п п г уз и оо!Плао колган эди.

Ш о х р у х мирзо Мовароун пах рд а амир Худойдод хоким- л пгига б а р х а м боргач, жиянп Халил сулгоннн Андижоидан С а м а р к а н д г а олпб келтирди. Халил султон Мовароупнахр тахтиг а да ън о кп лпшдан воз кечди ва Эроининг Ран впло- ятпга хоким килиб юборилдн. Шундам супг Шохрух мирзо М о в а р о у и н а х р г а угли \ л у г о о к н п хоким этио колднрдн. Ф а рг о м а га келг анд а эса Шохрух мирзо отаси Сохибкнром Темур сингарн йул тутди, яъни Фаргона вилояти хукмдор- лнгинн а к а си Ум ао ш а нх мнрзонинг угнлларидан бири Ах- мадга топширди . Чункн Амир Темур даврида Фаргона вн- л оя ти н и нторя цилиш У м арш ай х ва унинг угилларнга топ ш и р ил гаи ди . Бу х;акда юкорида айтнб утплдп. Лм ир ак Лх-

39www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 40: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

маднинг Ф а р г о н а д а х у к м ро и л и к и и л л а р и 1414-—15 н п л л а р г а к а д а р давом этдн. Агар М и рз о У л у г б е к б и л а н у р т а л а р п г а со ну к л ик т у н ш а г а н п д а эхтимол А м и р а к А х м а д Ф а р г о н а д а у и да и купрок в а \\т ху к м д о р л и к ци л и ш и м у м к и н эди . Ам^мо Улугбе к билан А м и р а к А х м а д у рт а сп д аг п м у н о с а б а т тобо- р а кескпн т у с олнб, бу Ми р зо Ул у гб ек н и ю р и ш и б и л а н ту- гади. Хуш, Мирзо* Улугбекнинг Ф а р г о н а г а ю р и ш и ка и т а р и ­фа содир булди?

1410 йилн М о в а р о у н и а х р д а бир в а к т л а р А м и р Тем ур- нннг ишомган а м и р л а р н д а н бнри хп с о б л а н г а н Шайх- Ну- риддин Мирзо Ул угбекка к а р ш п исён кут ард и . Б у псёичи шу к ад ар кучли эдикн, Улугбе кни нг ишомган л а ш к а р б о ш - чпсп хам Ш а й х Нуридд пн билан булгаи ж а и г д а м а г л у б п я т - га учради. С а м а р к а н д билан яма ба ъзи бир ш а х а р л а р и п хпсобга о л м а г ан д а , деяр ли С а м а р к а н д а т р о ф п д а г п б а р ч а ш а х а р л а р Ш а й х Ну риддпн кулига утди. М и р з о У л у г б е к отасн Шохрух мирзо да н ёр д ам сурадп . Ш у и п п г д ек , А м и р а к Ахма дга хам Фа р го и а кушммлари била и зу д л н к б и л а и ёр- дам га келпши тугрисида бунруц юборди. Ш о х р у х мир зо Улугбекка ёр да мг а келдн. А м и р а к Ах ма дп и н г эса атиги беш юз аска ри билан келпши Ул угбскип гоят р а п ж п т д и . Вахолаик п , Улугбек Ф а рг оп а да п катта кушин к у м а к к а ко* лади, дсб у м 11д ки лган эди. Мои А р аб ш ох га к ур а Ф а р г о и а и и л о яти бир и е ч а у и минг жангчи ет ка зи б бс р ш п г а цодпр эди. (8,866.) Д е м а к Улугбекнинг А м ир а к А х м а д д а н х аф а булишп урппли эди, алб атта . Гарчи С а м а р к а н д як п н и д а булгаи ж а п г д а Ш а й х Нуриддпн кушппн тор-мор к н л п и и б * куп утмай Ш а й х Нурнддпппппг узи у л д и р п л г а п бу л с а да, Мирзо \ л у г о е к билап Ампрак А х м а д урт а сп д а п айд о б у л - ган кескппл и к сира юм шамадп . Ш у н д а п кеппп М п р з о Улуг- оек А мир ак Ахмадпи узига буйсундпрпшга к а п ч а л п к хар а- кат кнлмасип , А м и р а к А хм ад унга бунсуппшпи п с т а м а д и .

Мирзо Улугбек Фаргона вилоятнда хам уз х у к м д о рл и - гнпн ур натиш учуй ашзало Амира к Ах маднп бир ё к л п к *<н- лпш керакл ш и ни тушупиб, бу м ас а л ап и д а с т л а б тннч йул билаи хал ци л н ш га^ ха ра ка т цмлпб курди. Ш у м а ц с а д би л а и Апдижонга элчп юоордп в а Амирак А^ма дип «мух4им кем- гаш» бахонаси билан Са ма рц ап д г а т а к л и ф |<плади- Л е к и и А, \мад хар хил бахопаларнп рукач цплиб чопарнн КУРУК ^а й т а р и б юборди. (6,706.) Бу хрл бир эмас, бир псча м а р т а такро рл ап ди . Мпрзо \ л у г б е к сунггн м ар та О а м а р к а п д н п и г

40www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 41: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

бо об ру к и ш п л а р и д а и Б о я зи д парвоиачини Фаргоиага элчи ц ил и б ю бор ди . Э л ч и Л мира к Ахма дга Улурбекнииг дустлик на с а д о к а т р у хи да битилган момасини катта совга-салом,- л а р би л ам к у ш и б топширди. М акт уб охирида мана бу с у з - л а р ё з и л г а и эди : «Анииг ( Боя зи д парвоначииииг) сузи — меиииг су зи мд у р , мирзонииг цандай ш артлари булса ижо- батг а олииур , сулхга ро зилик билдирсалар, они ахду пай- мои б и р л а н м у ст а хк а м л а га й м из » . Амира к А хма д « П о д т о ­пи о л а м д и н (Ш ох р у х д ан ) и жо за т булмагунча Фарронани т а ш л а б кетолмайдурмиз»» д е б ’ жа во б цилдн. Шу тари ка Б о я з и д па рв он ач и н и н г элчилиги хам натижасиз тугади.

Э л ч и л а р ю бо ри б бирон бир н ат и жа чик аролмагаи ^ л \ т б с к « И т о а т с и з цариндошннинг адабини бериб цуйиш» Ra hi у ба , \о н ад а Фа рр он ани уз ц у л 'о ст иг а киритиш учуй 1414 йили Ф а р г о и а г а юриш бошлади. Мирзо Улурбекнииг куп сопли цу ши ии га бас кела олмаслигига кузи етган А м и ­р а к А . \ м а д м ир зо А нди ж ои ва Ахси шах а р л ар и мудофааси- нп кул ост ида ги бек ларига топшмриб, узи Уш билан Олой т а р а ф л а р и г а , унда и суиг I^aiLiFapra цочди. Улурбекнииг цу- ш и и л а р и бир неча куилик ц а м а л д а н суиг, Ахсикент ш а х р и ­пи к у л г а к и р итд ил ар . Шу н д ан сунг Улугбек Аидижонгнг х ам э г а л л а д п . У Ахси ва Аидижонга уз амирлариии колди- риб, С а м а р к а п д г а цайтиб кстди. Мирза Улурбекнииг кай- тпб к е т г а н и д а н х аб ар топтан Амира к Ахмад мирзо Мугу- л п с т о и д а и м а д а д ку члари олиб, Аидижонга к ар а б юрди. Уш ё ип д аг и х а л цилувчи урушда Ами ра к Ахма д Улурбск- нипг а м и р л а р и и и марлубнятга учратди. . А мирак Ах мад Ф а р ро на ни цулга кирнтгап булса-да, S-лугбскдан чучпб яна Ko niFapra кстди. Улугбек эса, катта цушин билап унга кар- iijп от сурди. (6,70-726 ) Фа рго на да булпГу утган вокеалар М о в а р о у п н а х р ва Хуросоннииг олий хукмдори Шохрух мпр- зо нинг д н ц ц а т- э ъ тн бо ри д ан четда цолмади. Шохрух мирзо 1415 йили А м и р а к А. \мадга ншоичномасиип юборди. Ишоич- нома сунгида» ж у м л а д а н in у ггд а й дейилган; мирзо (Ами рак А. \мад) м а ж м у ъ ал-аномни шнонтиргайкнм, биз аларнииг ж а р п м а л а р н н н авф сувн билан юпдик... Дац усгига хакдур- к и м , а л a р и и 11 г х а м м а л а р и г а р а х м у ш а ф F\ a i i\ i f * i \ р м из, да в л а т п м и з паи ох пд аи б о п т а н а берурмнз. . .»

И п ю н ч н о м а уз таъспрпни курсатди. Амирак Ахма д охп- ри Фа рр о н ан и Улугбекка т а ш л а о чицдн. Абдураззоц (>а- м а р ц а н д и й 819 (1416) йилда Ху росой да, Ироцда ва Мова-

41

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 42: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

р о у н п ах рд а содир булган мухим в о к е а л а р о р а с н д а у ш а пи­ли Ам и р а к А хма дни иг Хиротга к с л г а н л п г и п и айтадн. (6,726.) В. Б а р т о л ь д м а ъ л у м о т п г а ку ра , А м и р а к А х м а д ротга келган ва кт п ш а х з о д а л а р бн л а н м а й х у р л н к к п л а ту- рпб, к а ид ай л п р исён тхтрнснда суз оч г а н лн г и учу н кулга олпиган . Ш у н д а н сунг А м и р а к А х м а д М а к к а з и ё р а т п г а жу- натиб юборилган . (7,1016.) Уша з а м о и л а р д а ол и й м ар та б а - лп зот л а рп н н г бнрпдап бирон бпр ж и д д п й а й б у т г а н так- ди рд а ундан ку тилшп ч о р а л а р н д а н бири ш у н а ц а була рди . Ш у н д а н ксйин Ф а р го н а »хам, унга тобе l y m i r a p ха м мирзо Улугбскнипг кулига утдп ва бу в п л о я т л а р М и р з о Улутбек- нипг ф о ж и о и а улимига к а д а р (1449 й.) уни нг к ул остида булди.

М и рз о Улуг бск нп чг у л и м и д а и сунг т е м у р п п л а р уртаси* да а в ж олган у з а р о н н зол ар в а к т н д а м у т у л л а р н п н г Ф а р г о ­иага та ло нчи ли к х у ж у м л а р п куча йпб кстдп. Б у вацт- да М \ т у л п с т о и д а Вайсхоннинг угли Эсон Б у т а 1418— 1461 и.) ху км д ор лп к кила рди . М у F-ул а м и р л а р и т а л о н ч и л и к ху ж у м л ар н п и уюштирнш м а к с а д и д а Ф а р г о и а г а ч с г а р а д о ш е р л а р д а махсус к а л ъ а л а р к ур днл ар . М и р зо Х а й д а р н и н г бергаи м аъ л у м о т п га кура, дутлот к а б п л а с и д а н М и р з а Ка- р и мбс рди О л аб у гп дога и жойга к а л ъ а курпб, у ш а ер д ан Ан дн ж о и га хужум килпб тургап. (9.176.)"

М он а роу ии ахр тахтн га Абу С а и д мирзо у т п р г а и лайтн- да хам (1451 1468 Rii-) му гу л л ар Ф а р г о и а г а т а л о н ч и л и к х у ж у >лл аригш т у х т а т м а д и л а р . А бу С a j iд м и р з о Х и р о т д а э к а н л и г и д а н ф о й д а л а н г а н м у г у л л а р Э со н Б у г а б о ш ч п л и г п - д а А н д н ж о и г а х у ж у м ц ил иб , ш а х а р н и ц у р ш а б о л д н л а р - М \ т у л л а р ш у н ч а л и к кун б у л г а н л и г и д а н ш а х а р н и уч м а р т а - л а о у р а б о л пш д и . А н д и ж о н у ж и м и М и р з о Алн К у ч у к ду ш - м а н г а к а р ш и л и к к у р с а т а ол.май, т а с л и м б у л д н . Ш а х а р г а к н р г а и м у т у л л а р А н д и ж о н а ^ о л и с и н и ас и р о л и б , к а й г и б к с т д и л а р . М и р з о Х а й д а р н и н г ё з и и ж ч а , у ш а ' а с и р о л и н г а п - л а р н и н г а в л о д л а р и х а л и г а ч а ( М и р з о Х а й д а р в а ц т и д а х а м —II. А.) к о ш г а р ва м у г у л л а р о р а с и д а б о р д н р . С у л т о и А б у С-аид м у т у л л а р х у ж у м и н и х а р до им . \ам ^ а й т а р а о л м а г а и . К.ачоикн у Х и р о т д а и ( Ф а р г о и а г а ) м у т у л л а р г а 1\ а р ш и ю р ш и к ил ар ^Kdiii Эсон Б у т а у ш а з ах от и М у т у л и с т о н г а 1<антнб кс т ар , А б у С а и д Ф а р г о н а д а н ж у н а б к е г и ш и б и л а п ‘ Э с о н Б у г а яма Ф а р г о и а г а хужум ^ и л а р д и . (9 . 186 .)

42www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 43: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

С у л т оп Лб у С а и д мирзо 1462 йплп Фаргона вилояти х ок пмл иг нн и етти ёшлн урлн Ум аршаихга топшпрдн. Ва.\о- ланки , А б у С а и д мирзоиинг Умарша йх дан ташкари яна бир иеча у т п л л а р и бор эдн. Юцорпда баён килинганидек, Амир Т е м у р д а в р п д а Ф а р го н а д а Умаршайх мирзо хукмдор- лнк к и л г а н эди, ай па и шу боне Абу Саид мирзо Умаршайх не,млн урлига Ф а р г о н а н и инъом цилпб, худди бобокалошг Амир Т е м у р си нг ар и йул тутди. Умаршайх мирзо Фаргома- га хоким этпб та й п и л а н г а п вак;ти гарбпй Мурулистонда Юиусхои пои Вайсхон хукмдорлпк киларди. (6,1616.) С у л ­топ Абу Сап л орда мп да гд рбнй Мутул петой хонлигммй кул^*! л к п р и т г а и Ю пусхои узнпп Султои Абу Саидга вассал дсб бнлган эди. Ш у бонеда и хам бу да в р да Фаргопага мугул- лс*1 ji х у ж у м и кеекпн камайдп . Султоп Абу Сапднннг халока- ч'идан супг (1468 йпл) Мовароуннахрдаги ягома хокпмпят бир иеча б у л а к к а булпнпб кетдп. Бу эса Мовароуинахрда фе ода л е м и р п л ш п бос^пчинп янада тезлашио кетпшпга о л н б . к е л д п . A6v Саидпч нг у рил л а пи: Султоп Ахмад Мирзо, Султоп М а х м у д мирзо ва Умарша йх мирзолар Самарканд , Хмсор. I Подмой на Фа pro на и и узаро булпшпо . (vinunio. улар узлмрп хокпмпятпп мустакпл оошкариш уч\ и !:,i i6v бпр- бп ри бил а н дон мм и ипзода охлдплар. чплн M\’fv у \ <>| :f, Юиусхои кпзи нгорхонимнп ^тсму-пиП У м а р ч и й х г а ипкохлаб бердн. Тургаи гапки уиюу ми-

,-}„г >.vrv.„ „„Hi П1МЧ" ! « » 1' Р !'Г! С FI I ;| \ ' U ) 6 i | ’! И'П'ПфоКЧИЛПК OHlHiU.I XclM 1Рпхч , v n p , o ' .\{.ч1 да|»1ишг берга. . м а ь л у м о т ш а _ кура ■ - «Ьокчмлао ТМ-Т1Ч учрашиГ) тургаплар. t лар Д . 4,,,,,' т г ,- — ч'" - V.HWГ;’1! !1 ’ | п р f f v т г м о л La н \ о л п ->мас. Л . у . . -ч п г-■»,. i ' -puM,. п I!/,.'1 II Га „ д а м н п ш . ” >■ “; V;;“in кг I ' v n c i i i ч а к е г м и д а и Nawnu<4> o j . w '• *■м.:..о *, | ■ • „ , г 1 ;: ‘ф;^пгп|::.1Га КУШИИ Т«рТНО К*ЛЛ!.

’ к, 1 v \ л, ,1Пчо Б ооур маъ лу мотларпга M p J .Ммрл» \ :И;. I-’ II ка УГ ‘ЙХ билан уНИИГ . ®КаСЦ

\ ,м ж v-Л а кескнплашиб кетгап. Икка-" " u u : , l ! l _ Днтужонга бир неча мзр-

ла м у я л л и ф хам Су.ггон ;А^ ад бирок бу юришларнииг18 юрнш 1у'1лгаШ!НИ аптио У1 С.)и а р Д - I C v ,|TflH А х м а д Ш1нг ■hi и к ва к т п н и к у рс ат ма гап л ар . ' \ Г ' >Ц|айх Юнусхоинн ер- Ф а р го н а г а ю р и ш л а р п д а н Ги , и а * ■ бершпга паъ-ламг а чакнр пб , бунимг э в а з ш а Л м п »>‘К1

43

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 44: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

д а килган. Юнусхом ку ёвинипг и л тим оси ин б а ж а р д и ва Ахси i\yр Foniira кучпб утди. Юну схо н Ахен ш а х р и г а кучно у т г ан и д аи сунг, бу ш а х а р н н б у ш а т н б ^ у й и ш н п х а ё л и г а кел<- тнрмасди . М и р з о ' Х а й д а р бунга тугри Ьах о бериб : « У м ар - ш ай х Юн усхоини Султои А х м а д т о м о н и д а н Ф а р г о н а г а кп- линган ю ри ш пг а ц а р ш н у р у ш и ш учун ч а к и р г а н булсада» лекип вилоятининг «бу йирик ш а х р и д а узо1\ т у р н б к о л и ш и Фаррона хукмдо ри га сира ёцмаган» , деб ёзади . Б у эс а уз н а в б а т и д а У м а р ш а й х би л а н Ю ну схо н у р т а с и д а ихтн ло ф- нинг кслиб чн ^и ш иг а с а б а б булди. Ш у н д а п кейин А н д и ж о н ш а х р и д а н ш и мо л д а , Си р д ар ё н и н г буйнд аги Т а к к а с а к р а г а и дегаи ж о й д а собик; н т т н ф о кч и л ар У м а р ш а й х ва Ю н у с х о н урт ас ид а нлк м а р о т а б а ж а н г булиб утди. Б и р о к бу ж а н г д а У м а р ш а й х мирзо м ар л уб н я тг а учраб , асир т у ш и б кр лд н .

Т а р и х ч н л а р н и н г м а ъ л у м о т л а р и г а ку ра ; Ю н у с х о н н и п г узн куёвн У м а р ш а й х н и боглик к у л л а р и н н ечнб, А н д и ж о н г а ^ ай ти ш г а рухеат берган экан. Ш у н д а п кейин у л а р н и н г му- н о са б а тл ар и а в ва л г и де к дустона т а р з д а да во м этдн. М и р зо Х ай д ар н н н г ёзшиича , Ю ну схо н У м а р ш а й х х о и а д о н и д а нкки ой ме. \мон булиб турдн. У л а р нкки ой д а в о м и д а н н м а л а р туррисила сухбат ц у р г а и л и к л а р и бизга н ом аъ л у м . Л с к и н Юнусхон У м а р ш а й х билан би р г а л и к д а С а м а р ^ а н д н н олгаи- л а р и д а н кейин, Фа рг о п а ш а х а р л а р п д а п биринп о л иш га Ап- дн ж о и д а тур га и в а к т и д а ёк У м а р ш а й х мирзопн ку н дп рг ан - лигм х ак п д а т а х м п и л а р бор. Кейиигн юз бер ган и о к е а л а р бу та хм и и л а ри и нг т \ т р и экаилн ги пн таедшупаиди .

Кейинги нилн С а м а р ц а и д г а юрпш га к а р о р к и л г а н У м а р ш а й х мирзо Ю н у с х о н н и ч а ц н р и б , унга М а р г и л о н шах- ринп ииъом кдгчдн. У м ар ш а н х и и н г юрн шн х ац и д аг н х а б а р С а м а р к а и д г а етиб бопиши билаи оц М а р г и л о н г а уша л ав р- ни иг т а бар рук з о тл а р н да п булмиш Х ожа У б а й д у л л о х Ах- pop етиб келли- Хожа Убайдуллох; Ахрор У м а р ш а й х би л а н Юиусхонни С а м а р к а и д г а будадигмн юр ишинн уз ва к т и д а тухтатнб колинмаса* минглаб бегуиох к н ш н л а р н и н г кони ту к ил и ш и мук4а р р а р эканлигпнн тушуннб, б и р о д а р л а р ypv- шннн олдини олнш м ак са дп да Ф а р г о н а г а к ел гап эди. ‘ Бу ерда Хожа У б айд ул лох Ахрор У м а р ш а й х ва унинг нттифок- чпеи Юнусхон билан учрашли. У м а р ш а й х м и р з о бошк;а те- мурии ^шахзодалар каби Хожа У бай ду лло х Ахрорнн узнга пир део оилгани учун пирини ай т га н л а р и д а и чн ^ м ас эди. Н а т и ж а д а Маргил он ш ах р и д а Х о ж а У б ай д у л л о х Ахрор

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 45: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

п т т м ф о ц ч и л а р н и Султои Ах мад Млрзо билам яраштирнб, су игра о рт н г а кай ти б кетдм. Хожа Убайдуллох Ахрорга бундам ксймн х а м бир неча марта темурий ш ахз одалар у р т а с п д а б у л и б утган ур уш лар вацтида уларни яраштириш У4 У и эл ч ил ик ци лн ш га тугрн келди. Зеро, Хожа Убайдул­лох А х р о р бу н ш лар ни тсмурийлар манфаати учун эм ас, ба л к и х а л ц м а н ф а а т и йулида цилдп.

1483 йнлп К о ш г а р д а юз берган воцеаларга Юнусхон \ а м а р а л а ш п б турган бир вацтда Султон Ахмад Мирзо цу- ла н ф у р с а т д а н фойд ала ни б , Фаргонага юрнш бошлади. У м а р ш а и х ми рзо Юнусхонни ёртамга ча^ириб , олдиндан унга Уи.г ш а х р п н п бсришга ваъда цилди. Юнусхон 1^ошгар- га к п л м о к ч н бул га н юрпшпдан воз кечнб, Ушга кучи б утди. Б у н д а и су иг Султон Ахма д Аидижонга хужум цилпшга ж у р ъ а т ц и л о л м а н колдн (9,276.)

1485 пили Умар!иайх мирзо 15 минглик кушии билан С а м а р к а н д га юрпш бои]ладп. Бу юришда унга мугул хонн Ю н у схо пм нп г т у HFM4 угли Махмудхон хамрохлик цилади-- га н булди . (Юнусхон бу вацтда шол булиб цол- гаии т у ф а й л н бу юрпшда ^атна ша олмаган эди). Иттлфок- чилар . LU охр ухи я шахрида (Шохру.^ия — Тошкентдан жа- и\ бр о к д а , Оха и га рои даоёсининг Спрдарёга цушилиш жо- йида б у л г а н ш а х а р — II- А.) учрашиб, кеиингп буладиган *а р а к ат л а р ш - ш ре ж а л а ш т и р а бошладилар. Султои Ахмад \;ам уз ур н п да Ум арш ай хга карши катта 1\ уш ии^оплан Са- м а р к а н д д а н чпкпб, Окцургои K i n i n o F i i r a кслиб тухтадп. ида 6v ю рп ш д а солихлар кутби, яхнгпларнпиг суянчпгн

Х о ж а У б а й д у л л о х Ахрор хамрохлнк кплдм. Уша давр тарн- хип м а н б а л а р п г а ас осл анадиган булсак Ахмад Мирзо хам,У м а р ш а и х мпрзо хам 40 кунгача бнр-оирларига клршн х\ ж\\м л приим б о ш л о л м аг аи эк аплар на бундай цулай п лз и я 1 - лап Х о ж а * У б а й д у л л о Ахрор окплона фойдаланио, oFa-пип- ларпм я р а ш т и р и ш максадпда иккала юмопга сулх т а к л н ф н и п кпритадп. И кка ла томон оу 1 а к л и ф 1 л роли о \л г а п л а р п д а н суиг «Тол К^хка» дегам жоида Султон А мад мпрзо, Ум а р I и а й х мирзо на Махмудхонлар уртаспда сулх

"Й -У х аж р и мм г а i<vpa. Тошкент внлоятн Султон Мах-' п д х о и \ f r n i . у „ , 0 Ц0 .д„. Шумлаи c f» r W »»;Рп уз ви ло ят пга ц а й ш о кттдплар- ош!^ МПпчо I486 йн- Кулпга ути ш п д ап лорозп булган ^ м л р ш а ш

45

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 46: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ли То ш ке и тг а М а х м у д х о и г а т^арши ^ у ш и н юбор ди . Бирок; У м а р ш а й х ц у ш и н н ' А ш т к а л ъ а с и (Ахен б ил а н Х ^ ж а и д ур- та сид аги к а л ъ а ) ёни да ги м у г у л л а р б и л а и б у л г а и ж а н г д а м а г л у б и я т г а у чр а б ортга ^ а й т н б ке ти ш га м а ж б у р бу лд и- лар . У м а р ш а й х мирзо к>ушинларинннг у ш а м у в а ф ф а ц и я т с и з ю р ш н д а н сунг, то умрин инг ох н р и г ач а х а р б и и ю р н ш л а р д а иш ти ро к этмай , б а л ки м а м л а к а т и и н г об о д о н ч и л и г и б и л а и м аш г ул булди. Ш у у ри нда У м а р ш а й х м нр зо и и и г ш а х е и г а тух талиб , унга т а ъ р и ф б е ра д п г аи б у л с а к бу ха! \да «Бо- бу р и о м а »д а цуйи да ги ча баёи ^ и л и н а д и ;

« Ш а к л ва ш ам о й л н: паст буйлуц , те ги рм а с о к о л л и к , ]\уба юзлук , т а и б а л киши эди. Туини бисер тор к и яр эди, аидогким» бог б о г л а т у р д а ко риинн ичига то рт иб б о г л а т у р эди, o o f б о г л а г а и и д а и сунг узини куя берса , бнсёр бу лу р эднким, бог ла ри узул ур эди. К и й м о^ та в а ем о к д а б е т а к а л - л уф эди. Д а с то р н и дасторпеч чпмор эди. Ул з а м о н д а дас- то рл ар гамом чорпеч эди, бечнн чи р м а б а л ок а цуяр э д и л а р . Ё з л а р и гайрн девонда ак с а р мугулнй бурк кияр эди.

Ахлок ва атвори: х ан а ф н й м а з х а б л ш \ , иокнза э ъ т и 1\од- лик кнши эди, беш вацт помозии т а р к 1\ и л м а с эди, умпи й к а з о л а р и и и та мом кн лнб эди, акс ар т и л ов а т 1<нлур эди. Х а з р а т У б ай д ул лох га иродатп бор эд ш бнсёр м у ш а р р а ф булиб эди.

Х^азрат Х ожа хам уин ф а р з а н д , деб эрдил ар .Райо н саводп бор эдн. ) \ а м с а т а й п ва м асп ав и й китоб-

ларии ва та ри хл ар п н н укуб эди. А ксар « Ш о х н о м а » уцур эдн. Гаоън назми бор эдн, вале ш еъ рг а нарво кил мае эди.

А долэти бу ма рт а ба эдикн, Хитой карпони кел ад ур га н -дз, Ан дижоннинг шарцин т а р а ф и д а г и тог л ар н и н г туб ида минг \ илуг карвопнн аидог i\op бостиким нкки киши кутул-ди. Х аб ар топиб м ух ас с н л л ар йиборнб, корвоннииг ж а м н ъ жиха тин и за от 1\нлдп. \ а р чандкнм вориси хкозир йук эрдн, бо ву жуд и эхти ёж са ц л а б бир нкки йилдин су игра С а м а р ­к а н д ва Хуросондин во ри сл арн н н тнл а б келтуруб , молла ри - ии солим топшурди.

Бнсёр саховати бор эрди. Хул^и д а т сахова тич а бор эрди, хушхулк ва хар ро ф ва фасих ва ширин за бои киши эрдн, ш у ж о ъ ва мардоип киши эдн.

т 46

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 47: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

И к к п м а р т а б а уз и ж а м и ъ йнгитлардин узуб цилич те- гурдп; бир м а р т а б а Ахси эшигида, яна бир мартаба Шох- рухия э ш и г и д а . У^нн урта ч о р л и к отар эдм. Бисёр зарб мушти бор эдм, амииг муштндин йнгит й и ц и л м о р о н йуктур, м у л к п г и р л и к д а рд а си жи. \ атидин хейли ярашлар урушка 15а д у с т л у к л а р , д у ш м а н л и ^ к а мубаддал булур эди.

Б у р у н л а р и куп ичарди, сумгралар хафтада бир икки катла с у х б а т ту т ар эди. Хуш сухбат киши эди. Тацриб била хуб а б ст у к ур эди. Су мгралар ]Маъжун купроь; ихтиёр цн- лур эдн. М а ъ ж у н и й л и к д а калла хушк булур эди, етим шп­ор эдм. Л а ъ б и да гн бисёр эди, хамнша нард уйиар эди, го- •\н !\ммор х ам 1\и лу р эрди». (11,106) .

Гарчм У м а р ш а й х жа нг у ж а д а л д а н поз кечиб, осуда и т а н п т нхтнёр ки лган булсада, унинг 1\ул остида старли \ ; ф б п и к у ч - ^у д ра т га эга булган ь;ушни жамла нга и эдн. Бу уз п а н б а т и д а гампмлари бул мши Султон Ахмад ва Султон ^Ма.хмудхоп.чарнп Ума р ш а й х да и доим хавфсираб турншла- Рига с т а р л н асос. бул а оларди. Шуиппг учун улар бир-бпр- ларп б и л а н кар п п до ш ч ил пк рпшталарппп боглао, Умар- шанхга ц а р ш н ямги харбий нттнфок туздмлар.

1494 ['’и м С а м а р к а н д хукмдори Султон Ахмад ^млрзо I o i i i k c h t хокнмн С у л т о н Мах;мудхои (Умаршаихпинг

К;1ппогасм - Султон Ахмаднпиг кусин) куншн тортиб ^ м а р ш а н х г а каршм Фа ргонага iopnni бошладилар . Сулчон Ахма д С п р л а р ё и и н г жа нубпй i^nppoi-ir буйлаб, Махмудхои *jca С п р д а р ё н н м г ншмолпй киргоги буилаб^кела оошлади- ,,,;1Р- Бу н да м х аб ар топгаи Умаршайх ра[ \мбларша ц а р и т Хасан *Я к у б б с* к ва Косим Кавчпп бошчнлпгпда илгор цу- ч п ш л а р н н и ж у [ | а т п б ‘юборгач, уз к булса Ахен кургонда, >К 'Р ёкас.мда биио булган кабутархоиада каоутар учнрнш г,"лнц ма ш г \ л булган. Бахтга карши бу ^ маршанхнннг сунггм м а н и улотм булиб, та сод! I фа и у као.утархонаси оилаи ;,wipj а к у л а б кстди.

Бу в а к т ч а Ум арш ай х ион Абу Саид мирзо эп дшппа ЗЪ к м р , э . ч п . Ухшашлпкни царангки. бундам роппа-р«-

Са юз мил а в в а л Амир Тсмурнинг севнмлн у м и „ рг0 ' f хукмдори У м а р ш а й х мирзо хам 38 еншда -Хал°к бу л га нд ^

Б у л а р ш ш г ор ас ида юз Гшл турган ° ’V'pCa' lnV\ivniiii шачю- бир-би ри ник нг а жуд а хам ухшаб кетдн. Бу юм урн и шахзо

47www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 48: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

тал ариинг по м ла р и хам бир хил бу л г а н б у л с а , у я ъ н и ай- и и бир ёш да х а л о к бул д и л ар . Гус у л а р н и н г п е ш о н а л а р и г а бир хил т а кд и р ёзилгандек .

О та син ин г ту с а тд а н ф о ж и а л и х а л о к б у л и ш и ун икки ёшли З а х н р и д д и н М у х а м м а д Б об урн м Ф а р г о н а т а х т и г а ут н ри ш га м а ж б у р этди. Унинг та хтг а чпци ш в а ц т и 1494 йил5 июида содир булди. Б о л а л и к н и н г ширин о н л а р п н и боши- дан кечпр аёт ган ёш ш а х з о д а г а энди у би л а н бнр у м р г а ви- д о л а ш и ш г а тугри келди . Зеро, уни о л д и н д а н м а м л а к а т н н б о ш к а р и ш д е к м а с ъ у л и я т ва м а ш а ц ц а т г а т ул а б у л г а н хукм- д о р л и к в а зи ф ас и кутиб тура рди . Б а х т г а ц а р ш и Ф а р г о н а г а юриш б о ш л а га н к а р и н д о ш л а р и З а х н р и д д и н М у х а м м а д г а огир д а м л а р д а м а д а д бериш уриига те зр о ц А н д н ж о н н п олнш и л и н ж и д а ол ди н ги да н хам н л д а м р о к х а р а к а т ц и л а бош л ад и л ар. «Тар их и Р а ш и д ш Ъ д а келт прил ган м а ъ л у м о т - га кура, Султон А х м а д иттнфоцчиси муяул хонн М а х м у д х о н к ул а й ф у р с ат д ан фонда л а ни б, Ф ар рон ани боен б о л н ш н д а н хавф еира б , Аи ди ж он га юриш и и т е зл аш ти р д п . (9,346.)

У Ур атепа , Х у ж а н д , М а рг и л о н ш а ^ а р л а р и и и э г а л л а б , А н дн ж оп да н турт йпгоч нарид аги 1\убо кдшллогига кели б тушдп. М а хму дх он хам Султон А х м а д д а н к о л н ш м а д и . У хам А нднж оннп кулга кирнтиш учун йулида дуч к е л г а н ша- ха р л а р н п т а л а б Косон ш ахрпни э г алл ади . У и д ан сунг Ахси кургоннга ц ар а б юрди. l \ o n i F a p хокими Абу Б а к р дурлот хам Ф а р г о н а д а бу л аё тга и в о ц е а л а р д а н чет да цо ли ш нн иста- ман, Аидиж он га х уж у м цилдп. Абу Б а к р ду гл ог уз цуш пн п билан У зга и як ннидап гуриб, т е в а р а к а т р о ф и д а жойл аш * гаи ш ах а п ва к ш л о к л а р и и та л ай бошла дн .

\ ч т а йирик д у ш м аи г а ка рш п бнр вацтнинг узида к у р а ш олнб борншга Фа рго на ни нг ёш хукмдори Б о бу р о ж и з л и к кнларди . Шун ип г учун у купчплнк а н д н ж о н л и к б е к л а р н н н г м ас ла хат и билан амакнеи Султон А х м а д хузурнга элчп юоорди. Элчи узп оилан опрга Бобур мирзо т о м о н и да н он* тилгап мактубин олнб, Султон Лх4мад хузурига келди- Мак- тубда ж у м л а д а и : «.. Бу вилоятга м у л о з и м л а р д а н бир ки- шпнп худ куюлгуендур. Мен хам мулознм ва ф а р з а н / ь аг а р оу хнзматни манга ухда ц п лса лар яхширок; ва осонрок фай- сал топку си дур» ^деган и б о р а л ар бор эди. Аммо Султ он А х­м а д жня нинииг оу суз ларнга эътибор бермади. Т о ж у та х т ол дида о!а углнга, угил отага ш а ф ц а т ци л ма г аи и дс к , С у л ­тон А х ма д \ а м Бобур мнрзога м ур увв ат курса тма н , юриш-

АН

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 49: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Ии да пом этти рди . Са ма рк а пдликл ар кушиии купрпкдаи утиш^ в а к/г и дй ни х о ят д а тартибспз хара кат килганликлари туфа йли ва к о л а в е р с а ул ар Аидижоида катта улжага эга б у л ш и л а р и и и б и л г а и л и к л а р и учун ж уд а хам шошилкб бо- рар э д и л а р . Л е к и н ку ти л ма га н да купрпк эски булганлигн учуй бу т а р т и б с п з ва куп сопли цушнини кутара олмай, сп- ниб кстди . Б о б у р мирзонинг ёзиишча, бу сойнинг атрофла- ри б о т ц о к л и к д а н ибо ра т булганлигн учуй фа кат купрпкдан- гнна утса б у л а р д и . Сойга кулаган аскарларнинг дод-фар- ёдлари , той ва ту ял а р н и н г кишнаб укиришларн бутун цу- нпп-ши д о в д и р а т п б куйди. Чукаётга ил ар га ёрдам бермокчи бу л г а и л а р х а м сойга к у ла б тушавсрдилар. Шу тарзда Су л ­тон А х м а д м ир зо ж а н г кплм ай турнб катта кисмидан айри- •тиб 1\олди. Б у х а м к а м л и к цилганндек, от улати бошланиб. Султон А х м а д цушинидагп отларнпиг ярмн кприлиб кстди. Кушиии туз и б жа п гс и з катта тал афо т курган Султон Ах­мад А и д и ж о и д а и бпр йигоч нарида Бобур мирзонинг бек- •чари б н л а н сулх тузиб, ортга цайтиб кстди. Лекин унга С а м а р к а н д га стиб бориш насиб этмаи, Уратспага келганда па фот этди. С ул то н Ахмаднииг нттнфоцчисн Махмудхон Ахси к а л ъ а с п п и ц а м а л кплшпдан воз кечио, ортга кантпо кстншга м а ж б у р булдн- Сабаби Ахси цургони^ хпмоячила* рпнииг м а р д о н а турпб химоя килишларини Kypraji ^ М а х ­муд хо и к а м а л цилиш бехуда эканлнгнни тушунпо, оскор- Дан-бекорга к уш и н и и иобуд цилпшни истамаган эдн. Маиа 1],у т а р и к а и к к и цариндош яъни амакп билан тоганинг Фар- ронага к и л г а и х у ж у м л а р п ба р т а р а ф этплгач, ёш Бобурда Учиичи д у ш м а и бнлан жан г кплпш нмконмяти топилди. $з- Ган як н н и д а Абу Б ак р дутлот фаргоналнклар хужумпга Дош б е р о л м а й l{o in rapra цантиб кстди. Такдирнпиг такозо- си би ла н Б о б у р мирзо ун иккп ёшда поднюх булиб, шу сши­ла бн ра ту л а с н г а уч д у ш м а н хужумипн кайтаришга эрп-1падн. Бу унинг бириичи гал абаси эдн-

Ш у щ а и сунг Мирзо Бобур вилоятдаги шахарларпи кул Г' ст и д аг 11 ампр ва бск ларга ннъом цилдп. Жумл ада и : Косим Кавчин У Ш ш ахрнга . Узуя Дас аи ва Али Д уст гогоиплари Ахси па М а р р и л о н шах/рларнга хоким эт. ,6 ^ н ^ и л а р . Андижон ш а х р н хокнмлпгн бнлан Эшнк нлтжр г ( <С") уппопи Д а с а н Ецуббск ка бсрплдн. 1\олган оск ва а л н

49www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 50: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Лар у з л ар и и и н г м а в ц е л а р и г а к ар а б , ер ва т у р л и п п ъ о м л а р б и л а н т а ц д п р л а н д п л а р . Б о бу р мирзо ни нг ^ и л г а н бу с а ъ и и х а р а к а г л а р н к а н ч а л и к яхши булма си н . бу ун ин г х о к п м п я т п - ни тул а м у с та х к а м бу ли ш ин и т а ъ м п н л а й ол м а д п .

Султ он А х м а д мирзо ва ф о ти д ан сунг, С а м а р к а н д тахти- да тург ан Б о бу р и и н г яна бир ама к ис и Султ ои М а х м у д ( С у л ­тон М а х м у д С а м а р к а н д д а х у к м д о р л и к ц ил гу нга ц а д а р Xj i c o - ри Ш од м о н хокими эди) хам Ф а р г о н а г а з и м д а н куз ол ай т и - риб, Фа р р он а вилоятини уз мулк иг а КУ11111 б ол и ш о р зу с и д а эди. Ш у м а к с а д д а у А н ди ж о н бе к л а р и била н м а х ф н й а л о к а борл амо кчи булди. С а д о к а т й у ли да н воз кечиб, х и ё н а т йулп- га к ирг ан шу н да й ш а х с л а р д а н бирн А н д и ж о н х о к и ­ми Х^асан Ё к у б б е к С а м а р к а н д хук мдо ри би л ан тил бирик- тнрди . Б и р о к тез о р а д а сир ошкор булгач . у С а м а р к а и д г а кочди. Х ас ан Е к у б б е к С а м а р к а и д г а етиб борм ад и . Уни таъ - Кпб цнлган А нди ж он к у ш и н л а р и би л ан ж а н г г а к и р н ш г а п вакти ногахоний ук Хас ан Ёкуб бек ни ха л о к 1\нлдп .

1495 йили Султон М а х м у д мирзо хам ва фо т этди. Б и р йил нчида Султон Абу С а ъ и д мирзонинг уч угли У м а р ш а й х , Султон А х м а д мирзо, М а х м у д мирзо т и р н к л и к в а ^ т и л а р и д а ё в л а ш и б тур и ш о д а тл а ри ни ф а р з а н д л а р и г а мерос к^олдириб, х аё тд ан куз ю м дил ар .

Султон М а х м у д мирзонинг у г и л л а р и у р та си д а С а м а р ­к а н д тахти учун ж а п г л а р була б о ш л а г а п вакт Ф а р г о н а д а Б о б у р мирзо хам С а м а р к а и д и и э г а л л а т орз усида уша аз и м ш а х а р сари юриш цилди. Б обу р мирзонинг С а м а р к а и д г а бир пн ч и ю ри ши 1496 йили содир булди. Б и рок бу ю р ш п д а унга ш а х а р н н олиш насиб этмади . К сл аси пили Б об у р м и р з о к ат та цушин билан яна С а м а р к а и д г а юриш цилдм. Б у с и ф а р - ги ю р и ш да унинг орзуси руёбга чицдн. С а м а р к а н д Б о б у р м ир зо цулнга утди. Б и р о Бобур С а м а р к а и д и и ф а тх к и лг а н к сз л ар , Ф а р р он ад а нохуш в о к еа л ар юз бсра бо ш ла ди .

С а м а р к а н д фатх ида Б обу р мирзо билан бирга б у л г а и А х м а д Т а и б а л ш а х а р олиига ни дан сунг А и дн ж он га кс т иб , Ахси хокими Ъ зуи Х асан икк ов и Б о б у р м н р з о г а к а р ш и нсёп к у т а р д и л а р . Б у набокор бсклар Б о б у р мирзони С а м а р к а н д д р эканл и гида и ф о йд ала ни о , Бс)бурнинг иипси Ж а х о н г н р м и р з о ­ни ( Ж ах р н г и р мирзо Ум ар ш а й х н и н г Фоти ма султои ога нсм- jHii хот и нидан курган ф а р за н д и энди) А нди жо н та хти га чи-

50www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 51: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

кармоцчи булдилар ва Андижон шахрини ка мал кйЛдилар. Андижоннпнг ^улдан кетишидам курциб, Бобурнинг устози ва пир и булмиш хожа Мавлоно коз и хамда онаси Лфйадшни- горхоним Самарцандга тез-тез мактублар юборишиб. Бобур мирзони Андижонга цайтишини сураднлар. Бироц бу вацтда Бобур мирзо орир бетоб булиб ётиб долган эдгг.

Бу хацда кейинчалик унинг уз и булдай дед и:«Ул фурсата бир мартаба бе. узур булиб, яхшк булиб

эдпм. Иакохот айёмиии убдон риоя ь ила олмадим, узулдим. Бу павбат ёмон бехузур булдим. Андокким турт кунгача тн- лпм тутилди, орзимга пахта била су в то.мизурлар эрдн. Мс- нпнг била колган бек ва бегот ва йнгит-яланг менннг тирил- магимдан маъюс булуб, хар уз фикрида буладилар». (11,506). Бобур мирзо Андижонга фа^ат согайиб, дармоига киргаии- Дан сунггииа йулга чнцди. Лекии у навкаролари билам Ху- жандга етиб келганнда Андижондан маъшум хабар олди. Бо­бур мирзо Самар^аиддан чиццан ва^т Андижонда хокимлик цилнб турган Али Дуст тогой» Андижон калъаси дарвоза- сини Ахмад Танбал ва Узун Х[асан цушинпга очнб берган уди. Бу ла^да мирзо Бобур «Бобурнома»да цуйидагпча хи- коя кпладн:

«Тафсили будуркмм Узун Х^асаннинг навкаринпким, ме- пипг бехузурлпгимда манга курсатиб нжозат бсрдилар, му- холнфлар Андижон i yрfoними цабагонда бориб дебтурким, подншохиинг тили тутилиб эди, 0F3iira пахта онлаи су и то- мпзадурлар эдн. Ушбу таъриф цилгон йусуилиь; бориб, Али Дустнпиг кошида онг нчиб айтибдур. Хакан дарвозаснда Алп Дуст эди. Бу суздан бепой булур, мухолифларнп тплао ахд на шарт кнлпб, Калъани берди. Захирадпн ва урушур кншпдан курронда хсч камлпк йук эди. Гояташ ул муиофпк- ии мамакхаром мардакнииг номардлиги Э 1Ь У мазкур бглгоп сузларни узига бахоиан рост цилдн. Андижошш ол- Г°ННД1|Ц сунг мсминг Хужандга кедгаинмнп эшитиб Хожа Мавлонон' розниц арк дариозаснда оснззатона К»лди.пар». (11,516).

Андижон билаи Самарканд!!11 бир R? 1 '11'111' J ^лмшп т<>- Р"б куиган мирз» Бобур ёрдам сураб муг.\- я,|1я>п|||т1г с> \

гаси Махмудхоига мурожаат цнлди. Max.i / • ' карабМурожаатини срда цолдирмадн. Ь ’ Дичижоипп цпйта- юрдп. М уРул хони бу юр и ш да и Ьобуры лндпж \

51www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 52: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

{inf) олиб берпш учун эмас . балки ка тт а у л ж а и и к^'лга ktipl i- т 11111 ни к у з л а г а н эди. Султон Ма х муд хо инииг асл н ия ти д ан во^иф булг ан А х м а д Танбал хонга сул х тузишнн так ли ф килдн, бунинг э в ази га у М а х м у д х о н г а к и м м а т б а х о с о в г а л а р - нп бсрпшга ва ъ д а килдн. Турган гапки, А х м а д Т а и ба л м и н г елгон су зл ар ига учиб, у билан ярашиб олгач , ж п я н п Бобур бутун умидларинн пучга чицариб, уни хеч ^ а н д а й к у м а к сиз т аш лаб куйиб, ортига кайтиб кетдн.

Бобур Мирзо шундай сунг икки йил мо байппда Анди- жон билан С а м а р к а н д орасида узининг к о л г а н - к у т г а н цуши- ни билан са р га рдо нлик д а умр ксчирди. Шу икки йил мобай- иида у бир неча бор юришлар уюштирган б у л с а д а на Са- маркандн и. на Андижонни э г а л л а ш г а м уя сс ар булди . (19 ,406) Ойнинг уи беш куни коронги, уи беш куни сруг б у ла д н , — де га нл ар иде к , Бобур мирзонииг хам коронгу к ун ла ри кстиб . ё р у f кунлари я^инлашиб цолган кунларининг бирида у н г а Марги лон хокимидан чопар келдн. Чопар Бобур мирз ога Марги лон хокими Али тогайининг мактубнни ту т ^ а з д и . М а к - т уб д а , ж у м л а д а н . шундай дейилган-ди : «Агарчи мсндин азим гун охлар содир бу л ди. вале умиди м борким, имоят к^илиб гу- иохимни багишлаб . берига м у т т а в а ж и х б у л с а л а р , М а р ш - лонни топшуруб бир нав к у л л у к ва х из мат ко рлик цилгай мен гуиохим ариб хижобим раф булгай . » (1 1,576) . Бу м а к т у б мирзога шундай куч-^увват бап инл ади ки . у иккнланиб утир- май икки юз \уцщ нав^ари билан Маргилон сари от солди. Бобур мирзо Маргилон шахрига ке л га н д ан сунг. куп у т м а й унинг тарафдорлари купайиб, мухолифлари А х м а д Т а н ба л ва \ з у н Хасаннинг Ф ар го и ад аг и х у к м д о р ли к л а р и г а чек к у - йнш учуй шарт-шароит т у ш лд и . Бундан кейинги в о к е а л а р - ни Бобур мирзо цуйидагича таърифлайди : «Ота вилоятиким, икки йил га ёв ук лаш иб эдиким, ил ш у т н чициб эди, таигри инояти била зи л^аъ да ойида сана 904 да (1499 йилд а ) яма м у я с с а р ва мух а сс а р булди. Султон А х м а д Танбалким, Ж а - хонгнр мирзо бил а и катилиб. Уш сари тортиб эди, Уш ниргач У in дан ха м цизилоёк ка ротаёк, килнб зарби рост у р а - у р а Ушдин конлаб, Kjproumi бизиииг учуй са х ла б бизга киши йнбордилар . Жахонгпр па Таибал бир меча м а ъ д у д и била саросимовар бориб У зг аид га кнрдилар.

52www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 53: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

У зу и }^асанкпм, Аидижонга кира олмай Ахси тарафпга бориб эди , х а б а р ке лди ким бориб Ахсининг аркига кири- шим. Чум са р д о р ва сарфитиа бу эди, бу хабар келгач. Ан- дпжоида т у р т -б е ш кундии ортук тавакуф килмай, Ахси ази- мати к и л д у к . А х с и г а стгач чора кила олмай, ахд ва амон тплаб, Ц У pro и и и топшурди. Бир неча кун Ахсида туриб, Ахси ва Косой на у л юртнинг иш кучный забт ва саранжом цилпб, илгор к е л г а н мур ул бекларига рухеат бериб, Узу и Хасанни куч ва м у т а а л л и к л а р и била олиб Аидижонга -кслилди. Ахсида Косим А ж а б н и к и м ички чаргасида эди, оллимда беклик мар- табасига етиб эди, жон ва мол ига зарар ва нуцеом тегурмай Коратегин йули била ^исор сари ижозат берилди. Узга та- мом н а в к а р л а р и айрилиб цолдилар». (11,56-606).

Ф а р р о н а д а ху кмдорлигини кайта тиклашга муяссар бул­ган Мирзо Бобур нин г цувончлари узокка чузилмади. Ахмад Таибал Бобур мнрзодан магл уб булгач, унга царшн кУРа шиш уч ун м ур ул хоии Султон Махмудхондан ёрдам сураб киши била н эл чи лар юбориб турдн. Мурул хоии Ахмад Тан- балга ж и я п н Б о б ур га царши курашишда мадад килишга ваъ- Да бер га иидан сунг, 1500 йил ни иг бошларпга келпб, яна Ах­мад Т а и б а л Бобур мпрзога карши харбпй харакатларпип б°шлаб юборди. Б у харбий х ар ака тла рп вактпда Мутул хо- ни томонп даи А х м а д Танбалга ваъда кплган к\шин .хам г1} ргонага х у ж у м кплди. Тогасини душманп Ахмад Танбал- IIIf к v л л а б-к v в ва тл а ш и Бобур мпрзога каичалик огир оул- масни, у ян а А х м а д Таибал билан жан г цилпшга мажбур [}Улдн. А х м а д Т аибал билан булган жанглариииг Мирзо Бобурнин г бекларн К^амбарали ва Али Д\ ‘Г . * 1 * 'Г_^чтто.г Р\/Л\ TV3/ I лаDrV^)HHnr Р °3^игисиз А.^мад Таи б а л б и л а н с у л х т у з д п л а р .

) УР мпрзога с у л х н н ц а б у л ц н л н ш д а н узга чора колмадп.«Alennrrr ва давлатхо.\ларнмнинг бу ярашдии асло плм

Mac а° аРлаРи ЙУК Э Д И в а б п з л а р б у с у р а т к а а с л о р п з о в е р ­

б у * ^Р;шк* Чун икки улур бек бу пккп мардак эди, агар лап ^Ш тг сузига цулог солман сулх б)‘глмаса, узга эхтнмол- ким У "М °-Р эди* З а р у р а т б у л д и , б у н у с у и л н к с у л х б у л д и - М { { ' ^У^аид сушгнинг Ахси тарафн вилоятлар Ж а х о н г н р

'гаа 10 тааллУК б у л г а н , А н д и ж о н т а р а ф н вилоятлар маига б у л г а й . У з г а и д и хам кучларпмн чикоргаидии суиг

с у ) П 1 1 Н Г Де™ а ^уйгайлар. В и л о я т л а р к а р о р т о п г о н д н н

у с / М С и н а Ж а х о н г и р мирзо н т т п ф оц килпб, Самарканд П Г а 10ргаибиз. С а м а р к а н д м у я с с а р б у л г о ч . А н д и ж о н Жа*

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 54: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

noiiгир мирзога бср плга п »— дойлп кеиипчалшс Бобур мирзо- нинг узи. (11,686) .

С. Азимжонов анин г берган м а ъ л у м о т л а р н г а к у р а , Б о ­бур мирзо А х м а д Танбал билан булиб у т г а и хар бпй т у к н а - ш у в л а р д а н кейин уч ой мобанпида Ф ар гон ап п бош ^ар пб тур- гаи. Ундан кейин булса . май ойларига келпб Бобур С а м а р ­к а н д сари юриш ни бошладп. Бирок у эидигнна К уб о кшпло гм тевар .каларнга етиб кс л ган ид а А х м а д Т ан ба лнипг у к а с п Халил Султон Уш шахрига х у ж у м килиб , уни эга л- л аб олганлиги тугриснд а х аб ар к ел ад п . Бобур мирзо иим агадпр , Ан ди жо нг а ка й т м а й С а м а р к а и д г а юришии д а в о м эттиришни м а к с а д г а мувофик деб билди. Д у ш м а н билап му- зо к а р а л а р олиб бориш учун юборилган Бобур мирзонинг б ек ларида и бири К^вмбарали к у л г а олиниб, у н га ц а р а ш ли булган ерларни хам А х м а д Танбалнипг цуш инл арн э г а л л а б олдилар. Шундай килиб, 1500 йилнпиг май ойида бутун Ф а р - FOHa водийсини А х м а д Танбал уз и га к а р а т и б олди. (5 ,4 96 ) .

Орадан 3 йил утиб Бобур мирзо то гал ар и А х м а д х о н ва М а х м у д х о н л а р бошчилигидаги м\тул ку шиил арин инг ё р д а м и - га таяниб Ф а р г о н а д а г и А х м а д Танбал хо ки мият ига чек ку- йиш мац са ди да водийга к4араб юриш бошлади . Бу юришдап асил м а к с а д м угу л хонлари наза рм да Бобур мирзони Ф а р ­гонада хокимиятини тиклаш эмас , балки М у г у л и с т о и д а хоп- лик ки ла ётг ан кичнк у к а л а р и А хм ад хо н га олиб берпшшт куз - да ту т га н эдилар. Бобур мирзога эса Танбал хок имияти бар- тараф этилгач. С а м а р к а и д г а юриш килиб, Шайбоппйхондан уш а внлоятни олиб бермокчн булднлар .

Улар кушнн билан Охангароы водийсига етиб к е л г а н л а - рида уз н авб атп да А х м а д Танбал хам А ндиж оид ап чикиб, Ахси KypFOHura якинлашиб келиб урнашиб олгаилнги т угр п - сида хабар келди. Шундай цилиб. душ ман нии г ичкп томонп- даи х у ж у м цилиш мак с а д ид а Бобур мирзога Уш томонг а к а раб юриш буюрилдн. Танбал зу лм ида н эзилган хал к Бо- бурни иззат-икром билап кутиб олдилар . Ахолипп Бобур мирзога булган шиончи уни Андижонга цараб юриш ки лн шга хам анча 1\\л келдн. Аммо Андижонга яки нлаш иб ^олганл а- рида Бобур мирзо Ушда тург ан в а к т и д а у и и т а р к этпб. Ап- дижоипи « т а л а ш » учун кетган муг ул а ск ар лар и Бобур мирзо кушинларини душ ман , деб хаёл цплнб, ^ у ж у м |(плдилар. Бу янглишмовчилик туфайли Бобур мирзонинг Ан ди жо нг а килган бирничн х у ж у м н муваффакнятснз чпцдп. Боб\'р

54www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 55: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

м н р з о т ш г Л и д н ж о и г а килгаи нккпичн хужумн хам каичя- .’шк ш н д д а тл и бул маем п* хатто Бобурпнлг Ахмад Там бал билам я к к а м а - я к к а холда кнл пч чоппшшиига кара май, уиииг к у и п ш л г а о м а д кулнб бокмадп. Бу орада Султон Мях мудхоп в а А х м а д х о и л а р Апдмжоига отиб келпб, шахар- ип к я м а л остмга олдплар . Бобур мирзо булса, Ахснни эгал- лаш учун ж у п а д н . У Ахен цургоиига етиб келганидаи кейнн ° У ерда х о к п м л и к кпла ётг ан Танбалнинг укасл —Бобур Мирзо билан ярашпш пстагпда эканнни билдирдн. П1уига ц а д а р А х м а д Танбал укаси га ; «Бобур мирзони кай­лам б у л м а с и н м у гул хонларндан узоцлаштмрнш чора сипи кургил» , — д е г а и м а з м у н д а мактуб юборадн. Бу вазнятни Бобур мирзо : «Ахсиднн Шайх Боязнд давлатхохллк тллаб изхор килнб , к и т н йнбора бошладн. Бу тнламоктмн гарази бУ эдикн м, х а р хпйла бмла мен и хонлардин айрмлгонмдип сумг т у р я о л м а с эднлар. Бу тпламош о гн ен Тайбалнннг "ттифоци била э к а и д у р » , ~~ деб лзохлайди. Бооур мирзо TOFaen М а х м у д х о н г а Шайх Боязпдиннг аенл максадинм ^ллдпргач. хон Бобурга Ахен бориб Шанх Боязпдиннг « гак- •,г,фпнп» ц а б у л кплшпини маъкулладл .

«Хоила р деб ту рлар кн м , борсуп хар тавр кил по Шалх Боязидпн ту тс уп » . (7.1006.)

Ш у н д а н еунг Бобур мирзо Ахслга кпрди. Бу вакдда Ахмад Танбал* mvfwt \хонларнга бас келолмаелпгпга кузп стиб, Шайбоннйхонга ердам сураб укасини юоордн. Фярго- ,1а и о к е а ла рн ч а н хабардор булган Шапооииихон ; хмад Тапбалга ёрРд а м берпнич/наъда кллдл. Шанбонплхоиннп, фар го иаг а ке лаё т га н ид ан хабар гонгам хонлар Аидижоп кА м а л и д а н воз кечиб, ортга каитдилар. Ма.\м>д\он в а * • ^ Д х о н А и д и ж о н д а н узоцлашншларн билам А^мад l a дал Андижопда н Ахснга цараб юрди. Ахен Kjpioi ,-«• ; ‘ м, ,Рзо Бобур А х м а д Танбалпи куп сопли купли нга 'УРа ол м а е лк г л н н тушулпб Ахснни тарк Э1; i .Ахм ад Тан ба лн и нг одамларл таъкпб „1ПШр очамта-|;-С;а и,У Д а р а ж а г а етнб бордики. Ах.мад ^ Нигитла- 111 сал о у л м а с а Бобур млрзонп к и п а -• - Бобур Р'Иитг уз пактидя ёрда мга ('тиб гцVH-tnn сумг Бо-“ "Рзо гу т к у н л и к балоенлан халос булд • ^ ,\шмжоио- * » тогалар, . »У«Р "га К»" .'»6« " « « г фмкрига курл. М » М 1* * * > л “ i » * oll-u "

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 56: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Ахснга борган м а х а л м\тул хоилари о р тл ар и га к аи тп б , яиа Аидижоннп к а м а л кплишга киришган эдилар . (9 ,546 . )

А в в а л п г а Шайбонийхоннппг Ф ар ро н аг а ■ юриши х а ц и д а г л х аб ар атайин туциб чикарилган булса , куп у т м а й Шайбо- иийхоннннг чнндан х а м А х м а д Т а н б а л г а к у м а к к а к с л а ё т г а н - лнги м а ъ л у м булди. Шун д ан сунг мурул хонларн А н д и ж о н ^ амалини да вом эттиришини беху да , деб билиб Ахсп то-м он юрдилар . Шайбонийхон кушинлари Ф а р г о п а г а к с л г а н па иг мурул хонлари А х м а д Т а н ба л га карши Ахсп я^ ин ида ypyn i х а р а к а т ла ри н п олнб бораётган эдилар . Шунпнг уч ун Ш а й ­бонийхон д а ст л а б Ахсига к а р а б юрди. Куп у т м а й Архнёи (Архиён курроии хозирги Туракуррон районпдагн м а д а н н я т саройн урнида б у л г а н ) . (12,126.) 1\у pfoh ни иг яцинида Шайбонийхон билан мурул хонларн у р т а с и д а ж а н г содир булди. Ж ан г бошланганидан сунг хеч ^анча в щ т у т м а й , мурул кушинлари мар лубиятг а учраб , М а х м у д х о н ва Ах- мадх онлар асирига туши б колдилар . Тарихчи М у х а м м а д Солих ва Мирзо З^айдарларнинг берган м а ъ л у м о т л а р н г а к ура , бу ж а н г д а Бобур мирзо х а м иштирок этпб» 6 v ж а н г - дан зп ён -за хма т ку рмай чикишга муяс са р булган . Ш у п д а и сунг М у гул исто и томонларига кстмоцчи булиб ш а й л а и г а н пайт йулда ги м а в ж у д хаиф-хатардан ку ту л мо ц учун Хисо- ри Шодмои сари юзланган. (9,566.)

Бобур мирзониш к а Г т ар и ка кай с г йул би лаг Фарго- надан чш\иб кетганлиги тугрисида тарихий м а н б а ъ л а р д а м а ъ л у м о т л а р дсярли ж у д а кам , буидан ф а ка т « Б о б у р п о м а » мустасио. Архиён жанги х а с ид а м аъ л у м от бсргам тарихчн- лар Бобур мирзо и и ж а и г д а н сунг тез орада Ф арго нап и т а р к эт га и л и гии и ёзадилар . Бироц бу м а ъ л у м о т л а р ас л и хсаци 1\атга тугри келмайдн . Бобур мирзо уш а м а ш ъ у м ж а и г д а н сунг Фарронаии т ар к этмай, бир йил мобайи ида Сух кшпло гида хаёт кечирган. Бу хацда упииг узн «Бобур* и о м а »д а цуйидагнча баён ц п л а д т

« . . . М у х а м м а д Шайбонийхон Султоп М а х м у д х о н била Олачахоига шикает бериб, Тошканд ва Шохрухняии олол* гон м а х а л д а , уш оу Сух била Х^ушёр ку^ поялар пга келнб» бир нил ! а ё в у к тацкнелик била утцариб, К ^бул га а з п м а т миллим. (11,8.) Бобур мирзо тугрисида хозирча с у х л и к л а р орасида р и в о я м а р са^ланиб колгаи. Шунда й р и во я тл ар да и бнри «Са нгн ойииа» ривоятндир.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 57: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Р и в о я т 1\или шлар ич а ; Бобур мирзо Шапбоиипхои бнлан оулган ж ан гл ар нм иг бирпда маглубиятга учрагач, л;амма нар са да и у м и д п н и узнб, бутум вилоятлардан воз кечиб, Сух кншло гм атрофл арига кслиб яшай бошлагаи эмлш. Мирзо Б о б у р бу ернииг аж и о манзараларидаи, мусаффо ханосидаи и а цаи дай ди р Fafip и табиий ажойибтомус бпр мюлати б о рли ги да и х айратг а тушнб» умринннг колган цис- МЛ1-П1 ш у раройиб м а с к а и д а утказишга ахд цнлибди. Уша пакт/iaрда С у х цишлоги атрофида яма бир неча Тул, Х^уиь СР. Ч у м г и р а смнгари кишлоцлар булиб, бу ериинг одамларн 'Куда х а м мсхм ои дус т , сахий ва одамшниаванда булнш би- •’, а и бпрга у л а р ута ж а с у р ва дусту душмаиии а ж р ат а ола- Днгаи ппхоят д а р а ж а д а хушёр эканлар. Балки шу сабабли хам бу к ш и ло к л а р н ии г бири «Хушср» ^ ш и л о т деб атал- тандлр.

Бобур млрз о бу ер га кел нб, яшап бошлагаи бириичи к у п л а п и д а ё^ у ш а к и ш л о к ш ш г одамларн унга яхши муио- Cci oti бу лишни, умииг бу ерларда яшашн учуй хеч цаидай Ц ар птлпк к ур са тм а и» балки Бобур мирзо онлаи топганла- риии бирга б а л а м курган эканлар- Султон Бооур хам уз чапбатнда у.пар билан дуетопа алоца урна пил оллаиб,Ф' 'а унинг п а к т фа^ат и ш п рлш у куигил

шлпгп ‘ учун пп * кплпш бахоиаспда табиат яра- 1 пб к ун га п гузаллп кнп томоша цллпш билан угар экаи. Лммо унпиг калби нзтпробга гула экан- Ахпр шуидок буюк СолмПкпрои Т с л-1 v I > 111111 г а плод н була туриб. гожу тахгдап •М;|хр\'.м бу.ш б юрса. нахотки салтапатпн бошкарнш унга ''•''итиб наснб si:маса?! Бу саволлар Бобур мнрзонииг w - ■ " " ‘ ч банд кплпб юр га н куплариннг бпрнда -N,;"".xyp ппрлардап бприиппг спймоси кирио, *Л\мр* , с -ас' "> капгурмапг. илкппгиздан кстгаи 5'11‘1с.1.|,м , 'ц.11/'Ч'Иппмга ксллб тушкуспдир- (л 13 я на зафар ‘ ^'ypcn.t, агар бупга бпр карра ишонч хосил - ик1

vpra тонгда туриб бул<)|\ том01 [ боптур. п”;Ча "У'-'та-ш р ораспда «санги: оина» аталму

>''КУДпп упгопгач, пири KVPc^ r,a!' /ш топай. «Сангн ошга»- ЛаР орасндан уш а муъжизавни w :11<аики, бу ойна*ш,,г а >койнб м у ъ ж п з а л а р и д а л *ля ЛКСи пайдо" буларт°И1Дп ф а к а т калби пок кишиларнипг

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 58: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

экан. Бобур мирзо «самгн ойна» олдига келиб пигохпип ца- р атг аи он* тошда шохона либослар билан ёппд а бехнсоо л а ш к а р л а р сурати иайдо булнбдп. Ш у и д а н с унт Бобур мирзо тангри таолога бехисоб ш у к у р о н а л а р айтпо, ортита кайтдп в а б у л а ж а к юришлар сари отланиб, 1\обул сари р а ­йона булнбдп.

Д а р х а к п ц а т , рпвоятда айтилгаи yi.ua м у ъ ж п з а в и й тош тутрисида Мирзо Бобур «Б о бур н о м а» а са р м д а к у й п д а г п таърпфип берадп: «..Л 1сфаранпнг бир шаъ риси д а бир п а р ­ча тош тушпбдур , «санги ойпа» дер лар , узунлпгп т а х м п н а н И) кари булгай (бир карп стмиш см.га т ен г ) , б а л а и д л и г и баъзи ери киши буйн, пастлпги» баъзи ери кпшининг белича булгай , ойинадек, хар нпма мунъакн с булур . Бобур мирзо- шшг Ф ар го н ад ан сунггп марта кета туриб. ка йси пул билан юргаиинп билмокчи булсак , бу xa i y i a танпкли олпм X- ^V1' санон цуйпдагича фнкр билд и ради: «Б обур С а м а р к а н д — 1\арши орк^алп Х^псорга юришп мумкии б у л м а г а н , чумки Шайбонинхон йулини туспб куйган . С а м а р к а н д , Зарафиюн подписи орцали юриш хам хавфлп булган. Бу е р л а р д а Шай- бонппхои тарафдорларп хукмро нл нк кил га и. Бобур Ф ар го - па водпйспдаи охпрги марта кетганпда б а л а н д то глар (Олон ва Ко ра те п ш ) дан ошиб, Маетчох кп ш логпда п Гар м ьа Обигарм оркалп Х^псор воднйсига тушгаи о у л п ш п м у м - кпп». (14.1926.)

1504 пили Фаргоианн т а рк ^тгаи Захирпддин М у х а м м а д Бооурга каптио опа -Ватаи тумрогида булнш паспб этмади . Фарг она упинг ^ушалмас армонпга , к у з л а рпд а п oi^i^aи кан- нок; ёшлари-ю, оехаловат купларига апланиб, умрииипг охиригнча тилндан тушмадп. Мирзо Бооурниш В а г а н шп- кила l o p i r a n оарча ж а о р у жафоларн м п ш г шс ърла рпд а уз пфодасинп чопди.

Ковун бирла узумнинг ха жри да кунглумда гам хар су,Окар сувнинг фирокидии кузумдан ^ар доим окар сув

Д а р х а 1уп\а I * хар сафар Бооур мпрзо Ф ар гона ни ёдга олган вакти к уз лар п да томчнлар иайдо булар эди. Бирок оу ёшлар да рё булпо окданида хам ул зотнипг юраг ида г п д а р д у ^а ср атлар ид аи форнг к;ила олма с ->ди. Бобур мирзо она юртиии цумсаш билап олпс Хиидпстопда вафот этди.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 59: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Хул л а с М о в а р о у н н а х р д а Темури й шахзодалариинг суиг- гн в а к и л л а р н д а н бири бу ерда ягона бир тик остида янгит- лап д а в л а т т у зи ш га яна бмр бор х ар ак ат 1\илиб курган За- хнрпддпн М у х а м м а д Бобур Урта Оспё халклари тарнхин с ах нф ал ар ид а с у за м о л нотик, истеъдодли саркарда , ор-но- муелн, пр одали пнеон ва тарихий бир шахе сифатида урин ^галлайдн.

Нодирбек АБДУЛАХАТОВ, Музей тарих булимининг илмий ходим».

А Д Д Б И ё Т Л Л Р:

Ь ш м т , Ь тх ‘" " “ I1" ™ ' " . ! ' lapii.xn,

*"*,v3- « I е м у р т у з у к л а р и » , Тolukviit. 1991 пил.

1973 г <<iV lre )na,T,bI 110 истории к и р г и з о в и Киргизии» Москва.

Л. К. Ппспрчик . «Некоторые данные по исторической i)jU)[ Рифни городов Ферганы». Сталинобод. 1956 г.

о* Б. Ахмедом. «Улугбек»- Ташкент . 1989 нил.7. В. В. Б артольд , Сочинения, М часть 2, Москва, 1901г.

«Мбп Арабшох» , Амир Темур тарихи 1—II. Тошксит, ifff/i.

С. Д. А з и м ж о н Л . «К истории Фег)1аиы второй поло-r,,f,,w XV в.» Тошксит *1957 год.

Ю. о . ф. Akhmvihkhh. Хроиоло1ПЯ правителей восточ-,(’и ^ас/ц Чегат аиско го улуса (линия Tyk. ivk Тимурхана) .

1>оегочны1[ Туркистап и Средняя Азия, /Москва, 1981 год.* Захлпнд щи Мухаммад Боб\р. «Бобурнома», Тош-

1990 йил. ’^ }- П. Косимов . «Н ам ан га н тарихидаи лавхалар» . Тош-

Ке,,т- 1990 йил.С. Брынск. «Л е г е н ды старых крепостей», Тошксит,

^ /од.х . Х.асаион «Саи ёх олимлар», Тошксит, 1981 йлл-

15 Г. П . -Поит , Д . Я мчи. «Бобурнома». «Индия» журиа- •чипииг J 984 пили 4 -сонндан Амир Файзуллаев таржимасн.

« У з б е к и с т а н ядабнётм в а самъаги» , 1990 йил К) феирад!..

59www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 60: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

«DAPFOHA X V III АСРДА

Куком хонлмгммммг сиёсмй ва х у ж а л и к м а р к а з н ^бул- мим1 Фаргона водийсн Урта Осиёнинг эиг к а д и м г и утр ок х а л к л а р яш ага н маданий у ч01\ларпдан бнри хис обланад н . Фаргонанинг х а м м а томонларидан то глар у р а б т у р г а н (1\у- р ам а , Чоткол, Олой ва Туркистон) булиб» ф а ^ а т « Х у ж а н д да рв оза сп » орцалнгмна водмй У рта Осиёнпыг д о л г а н к уд уд - лари билан богланиб туради . Худди шу « д а р в о з а » н и н г яции атрофларида жойла шгаи , мухим ^арбий ва сиёсий а х а м и я т- г а э га булган Х у ж а н д вилояти ва ун га куши и Ж и з з а х ва Уратепа вилоятлари учун XVIII—XIX а с р л а р д а Бу х ор о ва Куцои хонлнкларп- уртас ида доимий к у р а ш ке т га и . Б у ку- рам1да спёспй ва икдпсодий в а з п я г л а р г а к а р а б у ёки бу то- моинииг кули вакти-вакдн билан б а л а н д келпб турган-

Фаргонаипнг жаи уб нй- ша ркид а булса , о д ам ар а н г чпка ол адпгап t o f сукмокларп в а да ра л а р п оркалп 1\ а ш к а р то­мом сан до йул и утгаи булиб, б у йул учун хам Ку ко п хо и л а ­ри уз луксп з равшпда кураш олиб борншга м а ж б у р булдп- лар. Чуики , савдо-сотпкнпмг рпво/кланшпи учун бу йул к а т ­та а х а м и я т г а . эга эди. Савдоппнг рпвожлаппшп д а в л а т Ш\- тисодинииг му ст ах ка мла ипш нд а асосий о м п л л а р д а и бприии касб этади.

М а ъ л у м к и , t o f ёпбагнрларндан ж у д а хам куп м а й д а ирмок4 ва д а рёч ал ар окно тушади. Бу д а р ё ч а л а р кейипча- лик б и р л а ш и б - б и р л a 1111 \ б шопрлар тилнда «ёш к с л п п ч а к к а » ки сслаигаи У рта Осиёнинг « ко ки ллар пд ан бирп» — Спр- дарёнп таш кил этади.

А\ана шу Сирдаруга к(уюлувчн прмоклар атрофп эиг ка д им гн д а в р л а р г а оории т ака лувч п одам яшаш мапзил- гохлари ва шахсфлариппиг мадаппй к а т л а м л а р г а бойлиги в а а х г)С. i и г и бплап Урла Оснёпппг бошка малан ий ху- д у д л а р и д а н а ж р а л п б туради. Аввалларн бу атр оф лар га чорвачплик билан шугуллаиувчм чупонларгииа вак/гинча- ли к-ма всу ми й к ел и о 1урардилар, холос. Сунгги в а к д л а р д а тог олди х у д у д л а р и г а аста-секмн доимий яшаш м а к с а тпта ода мл ар урнаша бошладилар. Тог ёнбагнрлар нга келпб ут- рок ха ет кечириш айиицса XVIII аерпинг охирларига келиб ап ж олди.

60www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 61: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Бу кучно у т а е т г а и одамлариинг аксарияти киргиз i^a- иплаларига м а и с у б о д а м л а р эди. 1\иргнзларнпиг Фаргона атрофларига ке л иб урнашишлари XVIII асрда Урта Осиё- даги сиёсни м у х и т г а х а м уз таъсирини курсатгаи. Айни^са шу в а ^ т л а р д а г и Бу хор о хонлигининг ички хаётидаги келиш- мовчиликлар, То шке нт вилоятн худудларига ва Урта Осиё- нинг ш и м о л и - ш а р к и д а г и бош^а ерларга жунгариларнинг талончилик х у ж у м л а р н м а з к у р худудла рда жойлашган дав- латлариинг пктисодий ахволинн анча мушкуллаштириб куйдн. Узининг гео график жиха тид ан бир мунча цулай жой- га ж о й л а ш г а н л и г и билан Фаргона водийси талончилик ху- ^ у м л а р н д а н к а м р о к талофот курди. Шунинг учун .хам тинч яшаш м а ц с а д н д а б ул г аи куплаб халцлар бу воднйга келиб Урпаша б о ш л а д и л а р . Мухожнрларнинг Фаргона водийснга тинпмсиз о^иб ке лиш лар и иатижасида XVIII асрнинг нк- кинчл я р м и д а бу ердаги ахолининг таркиби иихоятда хил- ма-хш, були б кстди. Оцибатда шу даврга келиб ^ансидир миллат ёки к а б и л а бошка лар устидан хукмронлик цилиш ^а кс ад ид а у з а р о курашни а в ж олдирнб юборган эдилар.

К ирП1з л а р Ф а р г о н а воднйсида дастлаб XVI аср^ охир- Фарида паидо булишди. (1,1806.) Шу вактгача водийда уч

йнрик э т и нк г у р у х — турк тнлли цабилалар, форс-тожпк 1Плли к а б и л а л а р ва Фарг она га XVI асрнинг бошларида Мриб к с л г а и у з б е к цабилаларн м а в ж у д эди.

П. Н а л и в к и н н и н г 1 кслтиргаи маълумотл арша к>ра асРиииг бириичи яр м и д а узбекларнииг сони кучманчи кип- Чо,\лар хиеобига бир иеча маротаба ортгаи. Кипчоклдр б°пгка у з б е к к а б и л а л а р и г а нисбатан а и ч а бирлашган иу-

ул а р Ф а р г о н а г а келишларп билан сиёсни м авк елар 1 *>‘J a тез к у т а р н л д и . « С а р т » иборасн энди шу ерларда y i- ,}°К *\°лда яшовчи ту рк тнлли халкларга нисоатаи •1а' «1ладпгаи б у л д и . ' Кипчоклар бу ердагя халклар б ил.

а р а л а ш м а с эдилар . Бу холдап . куриниш ф . - Ф а р г о н а д а г и циичо^ларга амас. 'балки ' а ^ * v Xycvci j.

Д х о р о ат р о ф л ар и да ги клпчокларга нисиа гаи < • ' ; •" Л11 курипишдпр. Фаргона кипчоцларн >зл< р . .'^Р-ларц ца С)1 ат .оргизшиларн билан утро, гурк ва ioР ' 1К к. а б н л а л а р и д а п кура, кучманчи ярим И • »т .Д ' лал арига анча як,нм турар эди- Бу нар < - ш* 'вакти.' 3||лгап Фаргона иодниси а.умшсиин .у ' щ ва'кТ.Да \ам ссзиларлн даражада ф га курнннб колдн. Ш) вац

61

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 62: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

д а с аи аб утилга н 40 мингдаи знёдроц кипчоцларнн узлари!- нинг тур муш тар зл ар и билан бошка х а л к л а р д а п а ж р а л и б туришл ари (бошцачарок) м а ъ л у м булди. (1 ,1796 .)

Ф аргон а водийсидан XVIII асриинг у р т а л а р п д а хитон босцинчилари к у л остидан кочиб ^у тилга н к а ш к а р л и к му- сул мон лар х а м у зл ар п га яр аш а ж ой га э га б у л а д и л а р . Бу- л а р д а н та ш к а р и шу ва ц т д а яна бир неча м а й д а х а л ц л а р , ж у м л а д а н ; араб , цо ракалиок , хинди ва шунга у х ш а ш бош- \\& ^аб нла ва х алц лар борлигини кур ам из . ( 1 Л 806. )

Бухоро хони Абду лмуминн инг вафотидан суиг (1598 й.) хонликнинг ч ек к а вилоятларн , шун иигдек Фарро на водийси х ам янгн — Аштархоиийлар сулоласп н а з а р и д а н аича чст- да колнб» тацдирнинг м а ш ъ у м KjuiHoiynapii о л д и д а гуёк и синалмо^ учун т а ш л а б цуйилдн. Шун д ай кийно кл ар у ти да тобланиб пишган урур ва ц а б п л а л а р д а н бири бу — М И П Г урури эди.

Минг урури ^ацндаги маълумотни д а с т а в в а л 1\укои хонлигн тарихини ёритувчи «Товарихи Ш охр ух ий» , « М у н т а - хаб ат -товарнх» , «Ш о х н ом а» ( яна бошка номн «Ш о х и о м а п Ш а м с и й» ) ва ш ул ар га ух ша ш боннца ёз ма м а и б а л а р д а уч ратиш мумкин. Бу ёзма м а и б а л а р г а асосланиб В. Налив - кин узииинг « К у к о н хонлигининг цискача т ар ихи » китобида мннг урурипинг тарихаи шакллаиишипи к уй пд аг нча баён этиб утадн . «Айти шларига Караганда , 1510 йилда Шайбонийхон уз 1\ушинлари билан М а х м у д о б о д (хозирги М ари вилояти) я^инида эронликлар томонидан тор-мор э ти лг ан д ан ксйни, у ш а в а к т л а р д а Кобулда узига цудрат ли д а в л а т тузпнгга м у в а ф ф а ц булган Бобур мирзо Эрон шохн Исмоил н ю х ма- д а д и г а таян иб Темурийлар сулоласиии ка йта ти кл а ш орз\’- сида С а м а р ^ а н д г а кириб кслади . Ярим йилда и суиг уи га царши С а м а р к а н д ах1олиси Шайбоиийхоинииг жияии Убай- дуллохон бошчилигида 1\узголон кут ар дп лар . У байду лл о- хоннинг цушинлари Бобур цушинларига иисбатаи аича ка мчиликни таш кил этишига ^ ар ам ай , ролиб чпцишга му- ваффац булади . М а т и ж а д а Бобур урлини, икки хотпипин, хазинани ва яма бнр нсча хиз маткору я^ннларпим узн би­лан олиб С а м а р к а и д д а н цочшнга м а ж б у р булади . (3,486. ) Худди шу срдан Кукрндаги хукмдор сулолаии шахсан Амир Т с м у рга бориб такрвчн афсоиа бошланади.

Ушбу афсоиага мувофик^: «Бобур С а м а р ц а и д д а п кочиб Х1иидистонга борар экан, тугри йул билап эмас, балки Ф а р ­рона водииси ор^али кстишни м а ъ ^ у л тоиади. Айтиш лари га

62www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 63: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

К а р а г а н д а , Бобур мирзо водиндаи утаётиб бу ерларнп ал- л а^ ач он д у ш м а н л а р п томонидан эгаллаиганлигиии кургач, водийнинг ж а н у б и д а г и тоглар оралигндан ва Дисор вплоя- ти ор ца ли Диндистоига йул олгаи; яна бошка бир ривоятга т а я и а д и г а н бул са к , Бобур мирзо тезлик билан бутун водий- ни кесиб утиб, хозирги куигача фойдаланишда булган «Тс- р а к Д о в о и » ор^али К^аш^ар—Днидистон йулига чикиб ол- ган. (3.486. ) С а м а р к а н д д а н цочиш вацтида Бобурнинг Са- йидофоц исмлн хотини -^омиладор эди. ^очо^лар Фаргоиага келишиб» уш а в а ^ т л а р д а Коннбодом ва Х у ж а н д атрофла- рида м а в ж у д булг ан ч ул лар га етиб колгаиларида Сайидо- фо^нн тулгок; тутиб, шу ердаёц у ш л куради,

Х^ар т о м о ил а м а ура б турган хавф-хатардан чучлб i \о- чоцлар иложи борича тезрок юриш мацсадида уз х ар ак аг - ларин н сира х а м сус тлаштирмай борардилар. Шу бонсдап х а м ча ка ло^нн йул азобидан нобуд булгаиидан кура так- дир тацозоси билам Худога топшириб, й^лда цолдиршиип м а ъ к у л к у рди лар , узла ри у срлардан зудли к билан жу иаб ке тд илар . «Э х тпмол шу атрофдаги бирон-бир одам чака- локии куриб ко л ар » , — деган умидда Бобур мпрзо пул че­ти га, чакалоцпи иг ёпига бир ха лта олтин ташлаб кстадп». (3 ,486. )

Бу афсонаин «Таворпхи Шохрухпп» китобинниг муаллпфи ку й м да ги ч а кел тпради : «Алхол вохасига сув ксл-тиргои к а т т а сойднн утгоида курибдиларким, сойнинг икки та раф пнда куп эла т ия л а р ижтимоъ куниб цилпб ултирнб- дур лар кн м» муип куриб Бобурхон, кпмхоб ва заррпи матох- л а р г а уралпб , олтли бепшкка богланган бир ёш болаеиип, TOF-y тошдаи пшдда т ила олиб кетнш иложи иуцлпгпдпп. М а х а л гузарго.\га j^yинб, Искандар х ож а ломллр бир зокип ва ^угпёр ода мни ул бешик план болага цоровул та л пн эт и бд ур лар ки м , «то ушбу бола бпрои покдомои одамплиг Кулига тушиб, олиб кетгопдпн сунг бизлармммг ортимпздап етиб олурспз» деб тезлик план уз пулларпда района булло- дурлар . . . » (4) .

Ушбу рпвоя тларг а Кудоп хопларллилг узллрл хам д°л- мо ншоич билан ца раг ан ла р ва хар до лм уз п i п л a j) и 111 г уша у л у г зотлар — Бобур Мпрзо ва Амир Темур ишларпдап пл- м у л а олиб к ил ар эдллар . ^ а м д а бу билли улар ж у д а хам

63

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 64: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

г у р у р л а н а р д н л а р . Ж у м л а д а н , ш е ъ р и я т м у л к и п и н г м а л и к а - л ар нд ам бнри Нодира Бегпм ( M o. y i ap Оиим) Ка м ш у рнво- я т г а к а т т а ихлос куйнб , ф а р з а н д л а р и д а н бири д у н ё г а кели- нш м ун ос а ба тн билан ёзган шеърида ш у н д а й м и с р а л а р уч- райдн :

Ба^ри давлатидин башорат сизга эй, ах>ли жахон»Бир Хумоюн тифл Бобур наслидин булди аён.Навни^оли бустони Темури Со^ибциронУмридин бар топгай у шагзодаи олийнишон. (5).

Яна м а в з у г а ^ а й т а д и г а н бул са к , шу в а ц т л а р д а я к нм атрофдаги « Ч а к а н а д , Сарой ва Т а р г о в а номли к и ш л о к л а р - да уч хил х а л к » утпрарди . У лар бмр у р д а г а бпрлашишиб. ж о й д а н -ж о й г а кучнб юрар эдилар . Тасодифан шу кучнб юр- ган х а л к л а р уша бола т а ш л а б ке тн лга н ж о й д а н утиб кета - ёт гам лар мда уни куриб к ° л а д и л а р . У лар боланмнг к и м м а г ‘ бахр м а т о л а р г а ур алиб ётганлнгини ва унинг ённда бир х а л т а олтин борлигини уз у р у г бошли кларига бориб ант- га нларида , у р у f бо шли ш т а а ж ж у б г а тушнб, болапн одднй ои лад аи эмас дсган фикрга ке ладп . Бу ку чман чи к а ^ и л а ' л ар болани уз к а ^ аморла риг а олишиб, унга а н ъ а н а г а муво- фнк «Олтин Бе ш ик» деб исм к у й д и л а р 3. Олтин Б е ш и к ул - гайгач , унга «Бп й» упвоинпп беришиб, кучманчи к а би лал ар уз л а р и г а йулбошчн килиб олдилар . Ш у ” афсоиага* муво фи к м ах алл ий тарнхчиларпмпз 1\укон хоиларининг келиб чи- киш тарихларини батафсил хикоя кн ла д и ла р . « У н д а и к е ­йин 200 йилга якпн в а к г мобайнида Мннг ур у гн ораси да унинг аплодлари «Б ии »л пк килиб ут ад и» . У в а к т л а р д а Ол- тнн Беши к ав ло дла рн орасидаи чпккан « Б ш Ъ л а р флцат Минг уруги ва ун га якин урурлар орасида ^ ук м роили к кил­ган булс а ла р , Шохрухбии даври га келпб уларнииг х у д у д л а - ри бир мунча кенгайди.

Кейимги м а ъ л у м о т л а р г а Караганда , у кшппипиг т улик исмлари Музаффариддпп султои IUoxpyxf Баходир иаиаъмн ион Ашур М у х а м м а д Баходпрхон экан. Унинг т а в а л л у д топ- ган в ак т и х акида хозиргача аник бир м а ъ л у м о т кслтириш К и й и н ал батта , лекин биз япги м аъ л ум отга асосланиб, Шох- рукбийнинг т у п ! л г а н вактини хижрий 1080— 81 йи ллар га бу санани милодий йилга у гирадиган бу лс а к 1669— 70 йи ллар ­га туг ри келади , дейишимиз мумкин.

64www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 65: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Тарихий м а н б а л а р Шохрухбийни гайри табиий кучга эта экан ли ги ни эслат иб утиб, унн хатто купчилик томони- д а и «Айш\ пол вон» деб аталиши га х ам кучи сабабчи эк а н ­лигини аитиб утад и . Шохрухбий кучли, салохиятли булиб усниг билан бнрга Majuxyp ислом х у к у к ла р и билнмдонн На- снриддин Бухорий к ул ид а тарбияланиб . чуцур линий билнм- га х а м эга булди. Шунинг учуй у дик пешволарн билан хам б е м а л о л б ах с- м ун о з ар а юргиза оларди.

Шохр ух бий 1709 йилда хокимиятни уз кулига олгандан кейин у д а в л а т н и уз куч-куввати , билимн ва снёсий махо- р а т л а р и г а ас осл ан г ан холла ж у д а каттикь^уллик билан бош^арлн . Унинг тасарруфига а в в а л хозирги Риштон ва К у к о н атрофлари , кейинчалик Наманган . Маргнлон, Кони- болом ва Исфара атрофларидагн ерлар хам буйсуналнган булди . 7 .2696) . Шохрухбий да врн да ги сиёсий вокеалардан ф а к а т Н а м а н г а м г а кнлннган юришгина адабнё тларда сри- тилнб колди рил га н холос. Бу в а к т д а «Водийии м ар каз лаш- тнрнб. ягона тнг остида .бирлаштириш нкки гурух томонн- д а н бнрданига бошланган. Ушбу гурухл арда н -бири Хожа- гон ж а м о а с и булиб, ма зк ур ж а м о а машхур суфи, ислом ли­ни билимл арнн инг у л к а н сохиби — х а лк д а М аг д ум и Лъзам ном и билан та н и к л и булган А х м а д ибн Мавлоно Жалолид- лни х о ж а г и Косоиий ав лодл арида н эдилар. Хожагон жа- моасинннг асосий кароргохи Чо дак мавзейи булиб» (б) , мингларнинг янги бийларига буйсунншни хохламас эдилар.

Шохру.\бнйнннг Нам ан га н га юриши хак нда хозиргн ку- ними згача етиб кслгЗн афсоналарга. айлаиган куйидаги хи- коя м а в ж у л : « Н а м а н г а н буйсинишлан бош тортдн. Нати- ж а л а , бнй уз а с к а р л а р и билан Баликчидан бир оз пастрок- д а н Д а р ё н и (Сирдарённ — Б. X.) кечиб утиб, Наманганга ( а ни ц р ош Ч о д а к х о ж а л а р и г а — Б. X ) карпш юриш бош- лади- У в а к т л а р л а дарснниг уша кечиб утнлган жойи калин ту^зй зор эли. Бе корда н бекорга Шохрухбийнинг уруш ци- либ» гиахарни вайрои кнлншни м а ъ к у л топмай* *.Наманган- л ик л а р яхчиилаб уйляб курсинлар» — дсган максадд^а шу туь^айзорла утов куйдирди ва бир мунча вацт ов билан м а ш г у л булди.

Шохрухбий уз мулозимлари билан ов 1\илиб юрганида бнр йулба рс га луч келиб ^оладн. Аввалги хамма мулознмлар тош дай котиб к од д ил а р. 1\ачонки йулбарснинг ташлзнмо!\чи булиб. шайлана ётг аннн и кур га ила ри д аи кейин улар тугри

65

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 66: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

к с л г а н томонга ц ар аб цоча б о ш л а д н л а р . Х у д д и ш у дах- шатли в а з и я т д а Ш охр ух узи нинг оц-сариц ж ниро н отида иулбарснинг йулнни тусиб чикди. Й у л б а р с бир х а м л а билан с а к р а г а н д а Бийиинг ус ти да ги чопонини йнртиб, ун ин г к у к р а - ги ва елкаси ни т и р м а л а б т а ш л а д и . Ш у вацт Ш о х р у х би й от­д а н с а к р а б тушиб, узининг бутун г а в д а с и би лан йулб арсни бугиб ул д и р и ш г а муваффак; булди.

« Н а м а н г а н л и к л а р бу д а х ш а т л и х од ис а ла р н и эш и тг а нла- ридан кейнн, бундай « А й и к » билан ж а н г ц и л г а н д а н к у р а , ях - iniici i унинг хокнмиятнни тан олиб. ун га буйин эгм оц аф зал , дейишмб кат ъий царор цнлдилар. Кении у л а р з у д л и к билан Шохрухбий х у з у р ига элчи юбориб, уз м а к а с а д л а р и н и баси э тд илар ва янги х ук мдо рни т а н т а н а билаи ш а х а р д а р в о з а л а - рн ол дида кутиб ол дплар (3 .556) .

Н а м а н г а н вилояти шу тарифа К^уцоидан ч ш д а и бнрничн у м у м ц а би л а в и и цук мдо рга тобсликии таи олди. Лфсу ски I l lox- рухбнйнпнг бошка вило ятл ар га ки лг ан юришларн, к о л а в е р с а уиииг сиёсий о л а м д а гп урнипи кейиигн д а в р л а р д а к а и д а й б у л - , гаплпги хацнда хали хануз т ул ар оц бир м а ъ л у м о т л а р бизг ача етнб ке лмаг ан .

Шохрухбий хижрий 1134 йнл, милодии 1721 - 22 йиллар чам аси ол а м д а и утдп (8.12(46., 2256 ) . Унда и у ч т а — Л б д у р а х и м - бе к, А б д у к а р и м б е к ва Шодибек исмли у г и л л а р и колдн (3 ,566) .

Отасинииг урнига кат та у гли А б д у р а х н м б е к Фаргона- ИИИГ ЯНГИ ХуКМДОрМ ДСО ЭЪЛОИ 1\ИЛИИДП. У уз хоким п яти ни «:1\укоидан уч фарсах (1 фарсах 6—8 км га тсиг ) ж анубд аги Д сх ко и т уда кпшлогндаи туриб бошкаргаи (9 .2 30 6 ) ; А б д у р а - химбийиинг бу ер г а цачом па ннма с а б а б д а и у т га н л игн но- м з ъ л у м . Тахмннан. 1730 йиллар атрофпда 1\укон шахри цу* рилиши бошлаиади. (3.566) .

Янги \у к м до р и и и г ту л и к и см и « «А б д у л фа тх Султон М у ­х а м м е д Абдурахимхон Сохпбцнроп бипии Баходир валъна- ми» булиб, у «К4урултой царорн билаи хижрий 1133 йил, ми- лодий 1721 йнл... Х,уцанд са л т а н а т и г а » кутарилди .

Бу в а к т д а Фаргона ва Бухородаи мустацил рагшшда Х у ж а н д л а ОкДутабнй хукмроилик килнб т у р а р эди. У ^аишу иифатга . ^ а й ф у сафога ж у д а х ам берилг ап бу- лио г да влалиппг снс?сни ва х у ж а л и к ншларнга упча х у н т

GCwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 67: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

иуц эди. Шуни нг учун х ам Оцбутабий кайнораси А б д у р а з ­мен бий мине (у Абдурахимбнйнннг опасига уйлангаи эдн) зим- м а с и г а Х у ж а н д вилоятишг.\ам бошкаришнй гоклаб, узи булса яхши к у р г а н м аш рулот и— айшv ишрат билан кун утказарди . (9 .2306 ) . '

А б д у р а х им б и й тез ор ада Х у ж а и д вилояти ахолисииинг х ур м ат и н н козона бошлади. Бу эса , ал бат та Оцбутабнннинг обрусига путур е т к а з м а й цуймасди ва хаттоки унинг тацди- рн учум фо же ал и хам булпши мумкии эди. Шу нарсаларни ол ди ид аи т а с а в в у р ^пла бнлган О^бутабии куп уйлаб утпр- Maii, цаинорасидан ^ у т и л и т йуллариии кидира бошладн. Умипг шум х а ё л л а р билам юрганлнгини ссзган Абдурахим- бнй Х у ж а и д д а н кочишга муваффак булиб, эидигина цурила- ётга и 1\укои мшхрнга. апикр ош Эски цурронга (баъзи i \ ia i> -

л у м о т л а р д а бу к а л ъ а ....1\алъаи Рахнмоний дейилган) туарабиюшплди. Абдурахимбийнимг кочгаилигпдан хабар топтан О кб ут а би й цпргпзларнинг «юз» уругидап ташкил топгаи беш юзта аск ар пп уни тутпб келнш учун юборди. К^иргмзлар жу- да х а м тез х а р а к а т кнлишиб, цочоцларга Шумкуррои детан ж ой га к е л г а п л а р п д а етпб олдилар. Абдурахимбий киргизлар блла п шу ернииг узида ж а н г ^нлгнига карор килди- Тарихнй м а ъ л у м о т л а р г а Караганда бу ж а н г ж у д а ха м шафцатспз ва комли ксчгап экаи . Яна урпи келтаида шу иарсанн айтнб у т 11иI кер ак ки . Абдурахнмбийнинг узи килнчбозлпк буиича тепги мукс мохир жа пгчп на ута д а р а ж а д а б а^ ув ва т булган. Бу нда м т а и! к а р I г уиннг атрофидаги кузатнб борувчнлар хам ж а н г сапъатппп иг мохир билимдонларн экаилиги мач>лум.Л С ) ,! у р а х п м б и й и и и г йнгитларпдан бири шу ж аи гда 40 дан ортмк Киргизии к у л а т г а н экан. Жанг Абдурахимоип томони- дам шуиднй м ах ор ат билап бошкарплдики, к.иргнзлардаи ту- кнлган i^oir билам ж а н г майдони «мнеоли кнйгос очнлга^н ло.чазпрллй» кии-кизил раигга буялиб кетган. Вахоламки Ао- Д 'фахммбпипииг кушимларп о() киши атрофида эди, холос. Ок- бутабми юборпн! а с ка рл а ринит атига бош-ол’1 ш асш нна i\o- чмб жом с а к л а б к о л 1ипга эришишди. (9.230о) .

Яма бишка бмр м аъ лумотг а таянаднган булсак, «Аоду- рахимхом хижрий- 1138 йил, мил од ни 1725 йил 20 мингдан иборат а с к а р бплаи Хужандни забт этгаилар. Орадан бир йил у т г а н д а м кейии ^'ратепапи хам олгаилнклари ха^ндагн фикрлар учрайди. (Ю).

G7www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 68: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Хуллас , р а л а б а д а н кейин А б д у р а х н м б и й м у в а ф ф а ^ и я т билан Эски Кур го нга етиб о л г а н .4 К^нрризларнинг марлубия- тидан сунг Окбутабий А б д у р а х нм б и й билан э х т и ё т р о 1\ булиб м у о м а л а килиш кер акл иг ин и ан гл ад и . У энди я р а ш и ш м а^ са- дида Ф ар го на х у к м д о р ига ^ а й т а - к а й т а эл чн лар юбориб тур- дн. Нихоят, бир мунча к а р ш и л н к л а р д а н кейин А б д у р а х и м - бий Х у ж а н д г а — Оцбутабий х у з у р и г а я р а ш битимн т уз и ш учун ке лди ва к у з л а г а и м а к с а д и г а эришди. Л е к и н к и м д и р у ш а е Р" да , мехмондорчиликда ю р г а н л а р и д а А б д у р а х и м б н й г а , « О к ­бутабий бари бнр уз ннятид ан ^ а й т м а н д и » , — д е г а н гапин стк аз а ди . Н а т и ж а д а бир куни кечас-и А б д у р а х н м б и й узининг бир-икки ишончли о д а м л а р н билан О кб ут а би й у р д а с н г а ки- риб, уни буг изл аб у л д ириш ад и. Ш у купи ке ч а с и ё к м а р х у м н и « у з а ж а л и билан у л д и » , дс г а н овоза та р к а т и ш и б , дафн этди- лар. Эртаси купи э р т а л а б А б д у р а х н м б и й Х у ж а н д д а х а м уз хокимнятиии эълон килди. Ш у т а р и к а бу ви лоят х а м Фар- гона х ук мдо рн l^y.i остита утди. (9 .2306 ) . Х у ж а н д д а бир ие- ча кун т у р га и д а н копии А б д ур ах нм б и й уз у к а с и А б ду ка р н м - бекни шу нилоятга хокпм этиб танн ила б , узп Эски К у р го н га кайтдп . (9 .2306) .

У Эски 1\ургонга кайтиб к е л га н пд а и кейин кичик укаси Шодибекнн Маррилонга хоким этиб юборди. (9 .2306) . Шу во ке ал ар ни устига Аидн жо нд а Абдур ах имб ин нин г хукмдо р- лигига 1<арши кузголон бошланиб кетди . А бду рах нм бий узи- иинг хукмдорли гн . вазиятнинг кулайлнг и , куичилнк о д а м л а р - нинг хайрихохлиги ва 1\ушнпипипг а в в а л гн г а л а б а л а р д а н рух- лангаи лигн да н у с т а л и к билан фойдаланиб , цушниин бнр жой* га и и р д и ва Аидижонга юриш бошлали. Унинг х а л к орасида- ги обруспни эшитган андижон ликларн инг купчилигп унга царши урушншд ан боги тортди, н а т и ж а д а Абду рахнм би й у ердаги кузролоннн осоилик билан бостирпшга м у в а ф ф а к булди. Узининг ю тук ларидан гурурланиб котган Ф а р г он а х4ук мдо ри буту и воднй ах л ига: «Я на ка ер д ад и р мента isapuni га лаё н ёки цандайдир х а р а к а т буладнг эн булса , уша ер- иинг к и м ир л а м а й ётгаи майда тошларнии хам остин-устип к4илио т аш л ай м а н . деб огохлантириб к у иди Бу воцса- ларнин г х а м ма с и XVUJ асрнинг 20—30 ймллари орали ги дя б\лнб утган. (9 .2316) . Лскпи худди шу даирча У ш ва упипг атр офларидаги шарпни Фаргона ерлапи Ж ун гар пя х ук мд о р и Ц е в ан Р о п т а н ’’ кулига утиб кетди. ( Ц .2 5 3 6 ) .

fiftwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 69: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

о KCiinii Лоду рахпм би й «хижрпй 1145 йил, мило-дий 1732 пплда. . . Туркистомни бирлаштириш мацсадида С а ­м а р к а н д ™ юриш кнлдн. . . » . М а ъ л у м к и , уш а в а к т л а р д а С а ­м а р к а н д а м ч а п ш а холсизланиб долгам Бухоро хонлигига бпр оз тобе эди. Айми^са Бухоро хонлиги Абдулфайпзхон д а пр н д а (1711 — 1748 й.) узииипг эпг орпр даврларппн бишп- д а н кс чнра ёт га н эди. Б уп га с абаб «Кс нагес»ларнмиг йулбош чисн ITброхмм Оталмцнинг хонликка (Бухоро хонлпгпга) к, а р 111 г 1722 йпл'п к у т а р г а и кузголоим булса керак.

« С а м а р к а н д к а м а л и атигп бир меча кун давом этди, ша- ха р оцсоколларм. . . д а рво з ал ар н и очнб, Абдурахнмблйии ша- ха р мчкармснга олиб кирдилар ва у кишпга байъат бсрдм- лар . ( 10) . У ^ам уз мав батида ( С а м а р к а н д ) ша.\ринп бпр ймллнк у р у т х а р а ж а т л а р п солиридан озод кплди. Ундап кейим Фаррона хук мдо рм муваф ф акп ят билан Катта 1\ургоп шахрммн .\ам олишга му яс са р булди. (13.6596) . Унинг хар- бим м а х о р а т н г а там бериб, эрншаётган ралабалармдан саро- с п м а г а т уш га и Ш ах рисаб з хокими куконлпклар бу шахарга х у ж у м 1\илма сларпда н илгари улар бплан иттифок тузиш м а ц с а д п д а элчмлар юбордп. Шахрисабз хокими юборгам эл- чплар уз л а р и билан бпргалпкда Фаррона хукмдори Абдура- х пм га тортик спфатпда «К е н а ге с » л а р ораснда гузаллпгп би­лам пом чик арган Мброхим Оталпкнинг цизи Ойчучук ойпм- ми о л п б борадилар . (3 .588) . Шахрисабзлпкларпинг таклпфн А б д у р а х п м б н й г а х а м м а ъ к у л тушпб, кспагеслар бплан царип- дош тутмпди- У Ш ах рпсаб зд а туйни нишоплаб, Слмарканд- га кайтдп . « С а м а р к а н д Абдурахпмбпй» Сохнбкироп» уиво- нп олди.. . ( 10).

Абду рах им бип С а м а р к а п д г а келглч, у срда уз ода мл а ри- дл 11 бприпп хокпм этиб тайиплаб, Ф ар гопага йул олдн. Ле- кпп у С а м а р к а н д д а булган чогпда бпр оз хасталанпо колган эди. Тарпхчпларпппг бсргаи маълумотлари га цараишла Абду рах пм бпй С а м а р к а н д д а Шайх К у с а м 8 мозорпнп зиерат Кил п т га хам м а каторп пиёда эм ас, к°лг амларда н узпнн ус ­туп куйпб отдан туш май боргап экан. Шу кплгап « гуноув» учуй упи тлпгрп таолоппнг узп жаз ола ган , дсйншадп. (З.ооо). Б у гаплар ппн г ка ичал пк туррп ёки нотутрплигинп бплмлп- миз-у л скип хар х олда Абдурахпмбпй пинг касалн жпдднп э д п . ’ У Х у ж а п д г а аран г стнб келадп ва тахминаи 1/34 ити- л ар а раф ас пд а узп бир псча йпллар аввал Око .маошшл

69www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 70: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

( Х у ж а н д хокпмн) буризлаб у лди рган у р д а д й х а с т а л н к д а н ва- фот этди (8 .1286) . Бошка бир м а н б а г а а с о с л а н а д и г а н бул- са к , А бду рахим бнй С а м а р к а н д д а н цайтгач , т е л б а л н к к а с а л - лиг ига дучор булиб цолади ва уз а ж а л и била н . эмас , б ал ки v к а с и А б д у л к а р и м б и и т о м о нида и v л д и р и л г а и, д с й 11 л а д и *(14.206).

Абдур ах имб нй вафотидан кейин у н д ан нечта ф а рз а и д цолганлиги ту грисида хозирги к у и д а ги тадки^отч и- тар пх чп- лар томонидан хар хил фикрлар бн лдн рилмо^ да . М а с а л а и : В. Наливкиннинг м а ъ л у м от и га ку ра Абдура .\имбийдан бир уяил — Эрд онбек ва уч 1 из долган экан. (3 .5 96 ) . Бир мунча в а к т утиб эса Абдурахимбийнинг к е н ж а хоти ни О йчучук Ойимдан яна бир \\пз т у ш л и б , ун га Ойжои Ойим дсб исм 1\уядилар . В. А. Ромодин булса , Абдура,\им- бийдан Бобобек ва Эрдонбек нсмли икки у рил цолганлигини айтиб у т а д и (9 .2336) . Кенииги эълон цилинган м а ъ л у м о т л а р булса , «А бд ур ах имбнй уз ^аётм мобайннда уч м а р т а у й л а - ннб, у з л а р и д а н туцкиз ф арза ид ^олднрганл икларин и, б у ла р - д ан икки нафари у ш л , етти нафарм цизлар э ка нли ги нн» кур- с а т а д и (10) . Д е м а к унинг у ги лл ар и пккита булган .

Абдур а^и мбни вафот этгандан кейин т а х тг а уиинг у ка си А б ду ка рим бий утирдн. Буту и Ф ар го на воднйси хокимлигпни к у л г а киритгандан кейин Аб дук ар имбий уз 1\ароргохмни Х у ж а н д д а н Эски К^урронга кучирнб утди. У шу д а в р д а н бош~ л а б Ку^он ша хрип пн г ^урилишини тезлаштириб юбордн. K j k o h шахри (Эски KypFon) цурилпшн 1740 йиллар ча м а с н я к у и л а нд н . Х1озир г и ку нда Эски Кургоппинг 1\урплган в а 1\ти купчилик м ут ах а сс исл ар томонидан шу-—1740 пил дсб ку р с а - тилмоцда . (1 .1826; 154626 ; 16 2 5 1 6 ) .

А б ду ка рим бий да вр ида гн водийнинг хасти х ацнда суз борар экан, бу д а в р д а Фаррона водийсининг ички х аё тига Бухоро хонлиги, Уратепа хокимлиги, Шар^ий Туркистон , Хитой ва бошца воднйга яцнн булган х у д у д л а р д а г и сиёсий у з г а р и ш л а р х а м ка т т а таъсир ут ка зи б турди. Хусусан , Б у х о ­ро ва Хива хонлнкларинннг Эрон щохи Нодиршох томонидан босиб олипиши (1740 й илд а ) , охнр о^пбатда С а м а р к а н д , К а т т а Куррон ва унга Я1\ин ^ у ду д ла р Абдукаримбий к>улп- д а н чикиб кетишига олиб келдн. Бу д а в р д а ичкн май да к а р а - м а -к а р ш и л и к л а р н и хиеобга о л ма га нд а , катта спёснй ^зга- ршил ар содир б ул аё тга н дунё эътиборидап четда колган Фар - ронага турли хал^лар пим г кучнб келиши кескин купайиб

70www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 71: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

борди.^ А в а з М у х а м м а д н и н г берган м аъ лум отлар нга к у р а 1 «1 74 0 й и л л а р д а циргизлар уни (Ф аргонани— Б. х ) атрофипи тулднрмш иб , Маргилонни нг цишлок ва да штл ар ига талпина б о ш л а д и л а р » . (11 .2706) . Шу ^олатда ХУШ асрнинг уртала- ри да Шарций Туркмстондаги сиёсий бецарорлик ва Иссиккул атр оф ида ги п а р о к а и д а л и к меъда снга те кка н киргиз ка била- лари Ф а р г о н а водийснга тухтовсиз оциб кола бошладилар ва бу е р д а ги ижтимоий-сиёсий хаёт да уларминг хам урни к а т т а булди .

XVIII асрнинг иккмнчп чорагнда фаргоналиклар узлук- сиз р а в н ш д а ш а р а д а м ке лаё т га н боскинчиларга карши кура,- iiJHuira м а ж б у р булди. 1732 йилда махаллий х алклар кучмап- чн к п р т з л а р билан бмргаликда Ойротларнннг катъий х уж у- мнни ц ай та ри ш га муваф ф ак булдилар (11.2636) . 1742 йилда булиб, у т г а и Ойротларнннг навбатдаги х уж ум и окибатида Аб- д у к а р н м б и й анча му ш к у л ах вол га тушиб (11.2636) . Куком шахри к а м а л д а ко лг аннда и кейин уша в акт да Фаргона хукм- дорн билан иттифокда 'булган Уратспа хокими ёр дам га етиб кслди . Ф а к а т шун дагнна кал мик лар ни хайдаб юборишга му­ваф фак булиндн. (17 .196) . Кукон атрофларидагн Муни Му- борак дегам ж о й да булиб утгаи ж а н г д а уратепалик мерган- л а р д а н бнри 90 та кал мик ии сафдан чнкарган экан. (9.2326).

В. Н ал ив киннииг маъ лум от лар нга кура, бу да врла а хо­лл доимий КУРКУ» осгида яшаган . Айникса кипчоклар уз кнш- лов (к иш л о к ) . овул ёкп кургончаларндан Кукон ва шу снн- гарн йирик ш а х ар ла рнннг бозорларига келишиб, уз ишлари- ин би тирган лар ид ан кейин булса , кайтиб кетишда иулдаги у ч р аг ан сарт ёки тожи кларни ка л та кл аб , уст-бошларинн тор- тиб олар, kvh х оллар да булса пулларни тортнб олиш билаи- гина к а н о а т л а ииб к ° л а Ди‘,г,аР- (13.606) . М аъ лум булишнча Абд ука рнмбнй нинг ук ас и Шодмбек хам Маркилон атрофла* рида ов килиб юрганмда шу сингари карокчилик * курбони булган экан. Бундай безориликдан сартларнннг токатлари ток булиб, охнр окиба тда бир кунн улар маслахатлашиб, якин о рад а ке лаё тг ан ж у м а бозори кунида исёи кутарпшга келишиб олдилар . М у л ж а л л а и г а н и д е к , ynta бозор кунн с ар т л ар болта, кетмон, панжшлха ва таё^лар билан К У Р ()Л~ лапнб, бозор а ими кизиб турган ва кт да кппчокларни У Р П бошладилар . К,ипчоклар бундам «кутилмаган ха рака гллрдап сар оси ма га тушиб, ва^имадан , узларииипг одатдагн талоичи*

71www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 72: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Ликл ар пда н воз ксчишпб, турли т о м о нл ар га ^оча бошлаииди. I\nn40iy iap тез о р а д а Чоткол tofu э т а к л а р п д а г и Ёз теп а кпш- j ioFnra тупланишиб, х а л о к бул г аи б п ро д а р ла р и у ч у н сарт- л а р д а н ^асос олиш м а к с а д и д а водий томон туш пб к с л а бош- ладп .

А б д у к а р и м б и и кипчоцларнннг бу х а р а к а т л а р и д а н capo* с п м а г а х ам т уш м ад п , хаттокп уй ла б хам у ти рм а п сарой муло- з нмларинп нг ка рш плп клариыц х а м инобатга о л м а с д а н кип- ч о ^ла рга i^apiuii х а р а к а т бошладн. У у з ^ушиии билан Снр- д а р ё д а н утиш жо йиг а яцинлашиб к о л г а н д а Т у р а ц у р г о н г а а л л а к а ч о н у рнаш иб олгаи кипчо^лар Н а м а н г а н ^ о к п м и д а а ё р д а м су р аш м а к с а д и д а 40 оксоколни у ш а ср га юборпшди. Кнпчоц оксо ко лл ар п Н а м а н г а н ш ах рн га кн ришлари билан ш а х а р хокими А б д у к а р п м б н й г а чопар юбориб, унн з у д л н к билан Т у р а к у р г о н г а юрнппш сураиди . Уз и булса а с к а р л а р и - га цнпчоц о^саколла ринип г брачасини асир олншнн бую* ради . (3 .606 ) .

Эртас и купи Абдук арнмбий ни нг куш иил ар и Т ур а цур го н пи э г а л л а д п . 1\очиб цутила о л м а г а н кузголопчи ^ппчо^лар- нинг к у п ла р и улдирилдп . Н а м а н г а н д а асир олиигаи кппчо!\ оксоцолларинпиг х а м м а с и Аб ду ка р и м б ии х у зу р ига ж у н а т и б юборилди.

А б д у к а р и м б ий умрнминг охирги йиллариии Х у ж а н д i n a v рида у т к а з д и ва шу ерда вафот этдн. (3 .646 ) . Унинг хукмр ои- л и к да врини хозирги к ун да ги купчилик м ут ах а сс ис тарпхчи- л а р хи ж р и й 1146 йилдаи 1164 йилгача , яънн мнлодий с а н а била н 1733— 34 йилдан 1750— 51 йилл аргач а дсб ку рсат мо^- д а л а р . (8 .1286. , 9.2326. , 10). Ундан А б ду р ах м ои б ек исмли бир у гп л к^олди холос. (20-2876) .

А б д у к а р и м б и и вафот э тга ида и кейинги булиб ут га и но- ^ е а л а р н и у з б е к м у т а ф а к к и р л а р и д а н бири Ис ,ужхон Ж ун ай - д у л л а х у ж а уг л и (И брат ) узининг «Тарихи Ф а р г о и а » аса р ид а ^и с к а ч а цилиб цуйидагича таърифлайди : « Б у л ...бир юз олт- МП1Н туртинчи йилинда вафот булди. Угли Абду рахм он хон- л и к г а ултирд и . Т ук^ из ой за р ф и н д а ’ бул х ам чицарплиб, ур- иига а м а к п б а ч ча с п Эрдонахои. . . ж у л у с этди. Абдурахмоихоц М а х л у ъ и и М ар ги ло и д а х4окнм 1\уйди. Бир са нада н сунг Эрдо- иахон х а м чпкарплпб , ани уринга Бобобек ибн Абдур ах имх оц ултирди- Бир йил ичпнда Бобобек ка тл цилнпуб, Эрдонахои ИККНН'Ш хоилик т ах ти га ул гм рд п . . . (20-2876) .

72

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 73: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Ю ко рид а тмлга ол ин ган 'Бобобек ^ацида Ниёз М у х а м м а д Хуц ан д ии узининг «Т аворихи Шохру^ий» асарида цисман м а ъ л у м о т л а р келтириб, уи да Бобобекни Абдурахимбийнинг к а т т а у г л и эканлигмии, цалмгщларнинг Куцонга килган юришлари ва цти да (тах. 1748—49 йиллар) ул ар га царши ку- рашмш учун а м а к и с и Абдукаримбийнинг кучи етмаслпгига ншонгач , . Бобобекни совга -с алом лар билан биргаликда кал- м и к ла р х у з у р и г а гаров сифати юборилганлигини айтиб ута- ли. (9 .2 33 6 ) . Аб ду ка римбий вафот этганидан кейии булса, 1\плм иклар : « У ахир Рахимхоннинг ка тт а угли-ку , хокимият- i'a фа к а т у ло йи кд ир» ,— лейишади. Бу т ал аб га куцонлик о к с о к о лл а р ха м цушилишиб, Бобобекни тахтга утиришига кар- И1 илнк к ур сат н ш ма йд н . Аммо бир йил хам у тм ае да и оксоцол- лари ииг ч ак н р ув н г а асосан кушин йигплади ва Бешарик як4и- иида були б у т га н ж а н г д а Бобобск улдирилади. Уиииг урнига ян а к а н т а д д а и Эрдонбск «Б и и» деб эълон цилимди (9.2336) .

Абдур ах им би йин иг ка тт а утл и Бобобск хакида К^укои- лик х а м к а с а б а м н з М у х а м м а д Яхсхон хам кизикарлн маълу- мотл ар пн кслтнра дн : «1749 йнл Хука ид хукума ти билан кал- м о к л а р у пта си да cv.’ix тузилади . Сулх шартларига кура, кал- мокл а р уз на таил а рига цайтнб кстнш учун имконнят ч\лпл- гуппча козок дангглар нда истнкомат килио туриш хукуцнни к у. ! г;) кур п та д 11 л а р . Хуканч ^ ук ум атн киш пантларнда улярга озпк-онкач' билаи ёрдам бспмш мажбуриятнии олади. 1\ал- м о кл а р эса уз наибатпдя (Хуцанд ерларига босшрио кпр- м а с л н к ма ж б у р н я т пп п оладилар) - Сул:\ 1лартларпии муста х- к а м л а щ ва каф ол ат лаш м а к с а д н д а уз хоиадонларидаи онр исчIа кпиглаппи нккннчи томогп'а ок уТглпк кц.чно гаровгаюборти.члр. Ж\'пгармлардаи. . . Качин Чарап Хуцаи дг а ........\о-д V' р а х н м о 11 н н н 11 г катта >тилляри . . .Бобобск кал моклар ка- р^огохнгл юборнляли» (Ю). Бобобск шу тарнкя цалмоцлар ку.чнга Tviiinn колиб, л\гт р л м и г Ярдами билан Кукои-тагн хо- кммпятпи к у л г а кнрптглн эдн. Бизнииг фнкрнмнзча Бооооск ' ' 'нтрок калмогсларгп си босиб сносят юргязгяи оулся коряк. Б ал ки шунпнг учу и хам Кукоп оксоколлари узоц умлаб v'rjiР- ' т теля и уни хшчид-*мятчан чотлаштиргандирлар. ЭрДона«нш ^v.fca. м -'уп.члнп К у ко мл пк ахолн орасидя т а роняла и мо, фа- к а т шу Kvkoij шахри м ан фаатлар н учуигина курашадигаи о д а м л а р д а н бнрп эдн.

Уиииг « Кул п кл лр н га Лб-т\-глкяю мхо п» л^б азон чакнрглн о у лс а ла р хам , от а о п а л а р и бу му р га к к а Оллох томоиидан

73www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 74: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ноёб фазшлат-донолик ато этганлнгини ку ри б , ф а рз аи дл ар и- нн «Эри-Доно» дсб а та га м л ар . Кейин чалик ун ин г номи «Абдул- гознй Султон М у х а м м а д Эрдонабпй Б а х о д и р » деб аталдн . Унинг нккинчи мар та т ах тг а утириш ва^ти т а х м п н а н 1753 йил- л а р г а тугри келади .

Эрдонабий д а вр и д а х ам водий ахолисининг х а ё т и д а кам- д а н - к а м осойишталнк д а вр л а р и булди. Т ян - Ш ан атрофларп- дан Фарго'на водийсига келиб цолган ц и р т з л а р н и н г «Куш - чи» уругининг саркори водийда «Б а х о д и р б и й » номи билан м а ш х у р булг ан ва Ф ар го н а ахрлисн орас ида к а т т а х у р м а т козонишга му яс сар булган К^уботбмй бошчилнгидаги K jk o h ку ш инл ар и 1754 йилдаи бошлаб Ойротларга к а р ш и кур ашиш- га жиддий равишда бсрилнб кетдн. У 1753 йил га ц ад ар Кукрн хоплигининг ички х аёт ида а х а м и я тл и у р и н л а р д а и бн- рини э г а л л а б ксл ган Куботбий айии в а 1\тда Ф а р г о и а хукм- дори Эрдонабийнинг тах тга чшупинда х4ам х уддп шу о да м - нииг х из матларн у л к а и булган эди. Упипг бошчилпгидаги к у ­п и т бу в а к т д я (1754 п.) ц аш ка р ли кл ар н ии г т ак л и ф и га асо- сан Или дарёсн томоиларга бориб Ойротларга кррши ж а и г - л а р д а 1\атнашган. (11. 267 о.) .

Эрдонабийнинг узп хам бу д а в р л а р д а бир иеча бор харбий юр ишлард а иштиро^ этиб турди. Ж у м л а д а п : 1751 йилда Бухоро хопп М у х а м м а д Рахим хон ( 1 7 5 3 —58 пил) 1\укрн ху км д орн Эрдонабий билан бп ргал икд а Ур атсп а внлоятп- иинг хукмдорн Фозплбпйга карши юриш килдплар . Бу вацт- да У ратс па хокнмн «Фозилбий а л ла к а ч он уз х у д у д л а р и г а Х у ж а н д вилоятипп хам кушиб олгаи» ' эди. (1 7 . 1 8 6 ) . Тожп- кистоплик тарихчп олим А. Д\. Мухторовиппг фпкрларига Караганда: «XVIII асрпипг нккиичн яр мида Ф оз ил бск хокп- м ияти га У рат сн ад аи таш^ари П а и ж к с н т , Х у ж а п д ва Ж нззах шах ;арларп х а м д а Зомии. ва Иов сппгарн м у с т а х ж а м ла п га н ку р г о и ла р ки рга и» , хаттокн «Тошкспт шахрипипг бир ^исми У р а т с п а . у ж пм лигп га улпои тулаб т ур га н » . (17. 19 б) .

Эрдонабий томонп да и Уратспа га дилинга и юриш хаки- даги м я в з у г а к ай т ад и га п булсак . бу борада В. Нал пикни- н и иг иш ларига м у р о ж а а т ь^илнб, у ш а юриш х ак ид аг и та ас - суротларимизнн кснгайтирпш м ац сад и д а цуйидаги хикояпн кс лти р ам п з : « Б у таклифпп олнб, Эрдонабий уз кушинлари билап Х у ж а п д оркрлп тугри йул бплап Уратепапп чстлаб

74www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 75: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

утиб, З о м ин га етиб келди . Бу ерда икки цушин бирлашиб У р а т е п а г а г^араб х а р а к а т л а н а бошлади гза унга етмай туриб « О к ч а б й к » д е г а н жо йга к ел га нла рида тухташдн. Эртаси кумм э р т а л а б мттифоцчиларнииг кушинларн шахарга ^уж ум бошлади . Бу х у ж у м бир меча кун да во м этди. Уратепалик- лар к у р о л - я р о ш н и н г етишмаслиги , сон жихатидан ра^иб к у ш н и л а р и д а н анча к а м булгаилн клари учун фалокат ёцаси- га келиб цолмшди. Шу пайтда ул ар га бирдан-бир мададкор, Фозплбийиннг эс.кп масл акд ош н (царнндош .^ам) бухоролнк- лар о р ас и д а ут а д а р а ж а д а айёрлиги учун «М ад ам ин шайтон» л а к а б н билап м а ш х у р булган Хисор хокими М ада мин бек ёр- д а м г а етиб келди . У бсгона мсм билан иккита мактуб битиб, бприпн Эр д он аб ийга , иккпнчпсинн булса Рахимхонга юборди. М а к т у б п н о л г а н л а р и д а и кейин тутпиган ота-болалар нима учу иди р нпзолашиб колишди ва ортиц бнр-бнрларини к у р и иг и (г иста май .^ап нкки томоига к ар аб тагн\алпб кетишди: бири уз цушипл ари билан Х у ж а и д г а цараб юрган булса, пккппчиси Зомппг а кайтиб кетди.

Эрдомабий ка.йтиб келаётиб. Х уж ан д атрофллрига кел- г ан д а бу ер да тез~тез булиб туради га fi кучлп оу роп кемарил ли.. Бу буроггдлм фойдалапнб Уратепалнклар чеышаётглн Эпдопабийипмг кушпнларпга тусатд аи х у ж у м кплдилар. На- т п ж а д а 1<уконлпк аска рларннн г лксарпятп асирга олпити

х а мм -1 с 1! ни иг бошларп кесплпб, уша ерпннг^ узидаск; ov бошла рдлп « К а л л а м и попл» тнкландн. Эрдонабш-гнинг узч б у л с а ч колг. -ш-кутган кушнилари билли аранг Х уко ш а етно келти. (3. G5 б.) .

Кукопл икллрпииг in\г жа игд а гп маглубиятлари хакида K c n m u j )Пч- фотилбекиппг чеплрасн ДодугафсЬороек. «. . .\лар лли 20 ми hit а одамнннг бошллрипн кссишиб, Урлтепада мино­ра "it Пч л а ш д и» денди. (17. 21 б ) .

Ч а г л у б п я т а л а м п д а н уеч каерга спгмап юрган Эрдопа бий К.укоша кг л г а и д а н ксиии дархол яиги 1<ушин пигшиы Фар,мои берчи. Бир нсча он да и кейин булса, у яна Уратепа­га хаоакат бошлади .

Оксув деган кишлок ёпндл булиб утган жан гда * бий куш и ила р п тор-мор этилди ва узи токка цочи ) чпк кет д» . Айтишларича Эрдонабпй шу жа пгда хамма катор

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 76: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

иштирок этиб, уз ку ли билан 18 та у р а т с п а л п к н н чогшб таш- л а г а н , 19-чиспда булса , унинг у р г а н киличн м у л ж а л г а тег- май ут иб кетиб уз отинннг бошнни я р н м и г а ч а чопиб ^уйган экан .

Асир тушнб до лган у р а т е п а л и к л а р и и н г б о ш л а р п д а н янги к а л л а м и н о р а тн кла нд и . . . » (3. 66 б. ) .

Эрдонабий г а л а б а билан 1\уцонга 1 айтпб к е л г а ч , узи- нннг асосий р а к н б л а р и д а н бири б у л г а н а м а к п в а ч ч а с и Абду - рахмонбекни йук цнлди. Унинг фармонига ас осан бир купи кечаеи А б д у р а х м о н б е к ва хотинн Ойжон Ой имларн и бугиз- л а б улди рнб кетншдн. К а т т а у г и л л а р и Н о р б у т а б е к у ерда б у л м а г а н л и г и учун омой колдн. Н о р б у т а б е к у ш а кунн бувпсн Кеи а ге с Ойимнмкида эдн. У шу срнинг у з н д а н ота -оиасннпиг улпм н х а к и д а г п х абарни эшитпб тутри Ш а х р и с а б з г а 1\0чиб борди. Н о р бутаб ек Ш а х р и с а б з д а ту рт йил я ш а г а п д а н кейии У р а т е п а г а кучнб утиб. v ерда пкки йил у м р кечирди. Эрдона- бнйнннг х а ё т л н г и д а ё к Н о р бут аб ек бийиинг илтимосига к ур а К у к о н г а кайтнб келдн. Эрдонабий унга К ук он атрофидаги Кора тепа кпшлогп да н доимий яш аш учун жой а ж р а т и б Серди. . .». (3 .676 ) .

Эрдонабий д а вр и да Ф ар го на водпйсннииг шар^ий *го- м онл ар ида х ам кулгииа сиёсий во к е а л а р булиб тур ди . М аъ ­л у м о т л а р г а ц а р а г а и д а Эрдонабий у з д а в р и д а Уш атрофп- даги ер ла рг а хам тез-тез юршилар кил по т у р га н экан. Ш у нд а й юрншлардан бири 1762 йнлда кнлпиган булиб, тез о р а д а Уш внлоятиии узига к а р а т и б олган . ( 11. 275 б.) .

Уш вилоятпии у в а к т л з р д а кн ргпзларнп иг «Аднгеи vpvFH оксоколлари бошкариб, у л а р сал аввалроь; ( тах. 1760 й н л л а р д а ) Хитон нмператорига тобе эка или кл ар ппн таи ол- га и эдилар . Узннинг узок гарбий внлоятларинн ку л остидап микнб кетаётганлигинп эплптэн император Ц ян Л ун (1736—■ 96 й.) министрларидаи бири — Юн Гуйю га к н р г н з л а р г а ёр- д а м курсатншни ва у л а р г а уз ерларини кай тар иб олншлари учуи килим ад ига и барча х а р а к а т л а р и г а хайппхохлик билли- ришнн 1\аттик тайиилайдп (11. 275 б.) . Хитойликлариинг Ф а р г о н а водийспга писбатам ^изнцпшларн бир к а д а р кучлн б у л г а н ва >;аттоки В. Ба ртольднинг м а ъ л у м от л а р н г а ку ря , Эрдоиабнйнинг узи хам Хнтой нмператорига м а ъ л у м бир м и к д о р д а у л пои т ул аб ту р ган экан*. (15. 462 б. ) . Ксйиигн эълоп кнлпиган маъ.пумотлаплп эсп Э р ю н а б н й билан . Хм- той пмператори урчаеида 1762 йилипиг у з н д а ё к у р уш м ас лн к

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 77: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

тугрисида сул.ч ш а р т н о м а с и т у з и л г а н экан . Эрдонабий «буюк Хитой» д а в л а т и била н уришиш учун кучи етмаслигн- нн ацлан а н г л а г а н . Ш у н а р с а г а цатъий ишонгандаи кейин у ёр да м су р аб , Афгоиистон хопн Л х м а д ш о х Дурроннига . (1747— 73 й,) м у р о ж а а т цилади . Л х м а д ш о х Эрдонабийга ёр­дам бериш уч ун Ф а р г о н а г а шошилган б ул са да , фа^атгпиа орадан бир нил у т г а ч — 1763 йилда Kj i o ii билан Тошкент орали гида ги д а ш т л и к ^удудларга кнриб келншга муваф- фаь; бу ла ди , холос. Ленин у ^еч ка н д а й ёрда м курсато лмас- дан шу ернинг у з и д а н х а м чициб кетншга м а ж б у р булади. (3. 66 б. ) .

Бун инг у с т и г а бут ун Осиёга , ^аттоки Россияга х а м дах- шат солиб т у р г а н Хитой д а в л а т и г а 1\арши х а р а к а т килиш уш а в ац тл а рд а эн ди ги на ш а к л л а н и б чи^аётган Куцон давлатннинг тайней си ё с а т и д а г и к у з л а г а н м а ^ с а д л а р и г а мутлаг\0 тугри кел- мас эди. Б у хо лат ни Эрдонабийнинг узн х ам ж у д а яхши тушу- иар ва х нт ойли кл ар билан боглгщ булг ан м а с а л а л а р г а хар Доим э ^т иёт ко рлнк билан ёндошар эди- У уз да вл ат ш ш ш мустациллигинн ^имоя ^нлиб туриш м а у с а д и л а маълум опр ми^дорда у л ион т у л а б туриш учун ха м рози эди.

~ ” • ----- .м. п.г vot; i in Я \ Iy \ ' j 1JUH iy (:idU i у р . п ы j . , ..Эрдонабийнинг вафотэтган йили хасида х о з и р г н к у н г а

Ь‘ад^Р аи\ щ бир сана б е л г и л а н г а н и fiyiy Агар уидан кейии-ги оийларшшг х ук мронлик 1уилган да вр лар ни хисоблаб чш<а-

~ ....... .. "*<-Ьпт ятглн пили тахми-ч" , '|1;1арплги .Vi ------ ,Диган б у л с а к , Эрдонабийнинг вафот этгап пан 1770 ни лларга борнб т а к а л а д н . У уз урнига т ахт мсрос- ^Ури цо лднрмай , фацатгнна 5 циз фарзаид к)фно оламда иУтди. (3. 67 б.).

Эрдонабийнинг вафотидаи кейин К^Цоиликлар орасидак^лишмовчиликл ар пайдо булди. Ш у ва^тда к\пчилпк,•Ибратнинг лборасн билаи айтганда , « Б а д а ъ х у ж ам о а сардиняа У зб ак иял ар ж а м и булиб делил арки, Шо^ру.хнинг иккиУгли Абдурахимхон ва Абдурахмоихонларн.и н-авбатп утиб,Учннчи у г л и Ш одиб екк а етди, буни хаь>идур, деб... Сулай-монб^к ибн Шодцлекни хон.. .» кутзришга тарафдор б>лдн-лар. (20. 287 б . ) . Лекин баъзилар учун булса , Сулаймон-*>екнинг тошбагирлигн , унинг хеч кимнииг фйкршл o\h iiii~сунмай, уз билганича снесат юргизиши сира маъ^ул кслмасэди. У хокнмиятнн к у л г а кнритиш биланок. хакика тда н хам>ку д а цатти^ ц у лл и к билан сиёсат юргиза бошлади. Натн-ж а д а тез орала Су лайм онбекнннг ра^иблари' халт\ ораенда-ги иорознликлардан фбйдаланнб. унга царши харакатга т\ :

77www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 78: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

шиб ^олншди. Т у р г а н гапкн , С у л а й м о н б е к н н н г айгоцчилари х а м э хт н ёт ко рлн к била?! ч о р а - т а д б н р л а р к у р и ш иб , унга сар о й да ги и ш я а р д а и х а б а р бернб т ур ишди. С у л а й м о н б е к д у ш м а н л а р г а ка рш н бирон-бир чора ку р и ш м а к с а д и д а уз хотинн билан м а с л а х а т л а ш и б к у р а д п . Б а х т г а царши унинг хотнпи фитначиларнпиг х ам то в о г н г и н а б ул и б цолм ас д ан , фитнани асосий т а ш к и л о т ч и л а р п д а н бпри х а м эдн. Охир о к и б а т д а хар т о м о н л а м а ёл г и з ла н н б к о л г а н С у л а й м о н б е к уч ойлпк х у к у м р о н л н к д а н сун г К^у^он яц пнндаг н Орзикете- па де га н к н ш ло ^ д а с у и к а с д д а н нобуд булди . (3. 6 8 * 6 . ) .

С у л а й м о н б е к вафот этган куни кечасиёк; фитно уюш- т н ру в ч и л а р д а н бир нечтаси ва яна бир гу р ух ^уц онн инг к у з г а ку рннга н о^со коллари Ф а р г о н а и н бош^ариш таклифи билан К^у^он хонлигннинг асосчиси Шохр ух бий нин г нккнн- чи уг ли А б д у к а р н м бпйдан ко л га н утлп н аб н р а л а р н и н г кат - таси Н о р б у г а б е к х у зу р ига ке л д и ла р . А ммо Н о р б у т а б е к узи- нинг отаси А б д ур ах им б ек н и : к о л а в с р са кар иид ош С ул ай - монбекнн хам вахш иён а улди рга н лн гп в о к е а л а р и д а н х абар- дор булганн учун , бу ерда х у к у м д о р л и к цнлиш ж уд а хавфлп деб хнсоблаб анча вац т га ча « Б и й » л н к кили ш ида п бош тор- тнб турдн. К,ачонки уннпг олдпга к с л г а п л а р Н орбутаб скн н хар то м онлам а к у л л а б - к у в в а т л а ш г а ва хар к а и д а й м у ш к у л в а з н я т л а р д а ха м у та р а ф д а турнб курапипнга кат ънй к а с а - мёд нчнб в а ъ д а бе рга нла рнда н кейин у Ф ар го иа х у к у м д о рн булншга рози булди.

Иорбутаб екн инг аел исмн А бду лха м и дх оп булиб, унинг к у к р а г и д а бир оз норн борлиги учуй «Пори Ботир» деб атай бош лаганлар . Уиниг т а п а л л у д топган ииди х а с и д а хижрий 1163 (милодий 1740— 50 й.) Гшллар дегаи т а х м и н а л а р бор (10 ) . Иорбутабекиииг тул пк исмн у тах тг а чик^аида и кейин «М уи з уд лпл о М у х а м м а д Норбутахпн Баходпр налъна- ми бпнпи Абдурахмоихоц Ба х одп р» (10.) дсб аталди .

У т а х тг а чщ\каидан кейин баъзн уни х у ш л а м а и д н га п л а р ораснда норознлик ал омат ла ри . пайдп була бошладн. Буи- дан норознлнк ал о м ат лар и биринчи булиб Чует ша\рп одам- л ар и ораснда в у ж у д г а келиб, дархол чора-тадбнрлар к?риш м а к с а д и д а х а р а к а т г а тушиб колднлар .

7.8www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 79: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Чу с т д аг н Н о р бу т а б и й га 1<арши к;ллннаётган х а р а к а т л а р - га Бийнинг уз о к к а р и н д о ш л а р и д а н бнри бошчилик ци лар эди. Ш ун д ай в а з и я т л а р н и кутиб юргаи. Н а м ан га н вилояти х/жими И р лс ку лби й х;ам чус тли клар х ар ак ат лн п кул лаб-кув - в а т л аб турдн .

Ч у с т д а б у л а ё т г а п во ц е а ла р д а н х абар топтан Норбута- бий кушнн йишб, д а рх о л ку зг а ло нчил ар га карши юриш бошладн. О р а д а н хеч цанча ва ^т ут май у Чустни олиб, ь$з- ролончиларни к а т л этди. Норбутабий ва^тни бой бериб Куймаслик м а ц с а д и д а у ш а ернинг узи да н Н ам ан га нга х4ам Нушин тортнб борди. У б ира тул аси га Ирисцулбийдан хам Касдини олмо^чи эди.

Нор бутабийнинг Н а м а н г а н г а я^инлашиб келаётганллги- пп эшнтган Ирнскул бн й унга дархол тинчлик тилаб элчл- лар юборадп. Элч илар уз лари билан биргаликда турли хил 1\имматба.\о ва Ирисцулбийнинг жияни Мингойпмни Нор- бутабийга тортик; снфатида о л и б кел адилар . Ирискулбли- нпнг с у з л а р п г а ку ра элчилар Фаррона хукмдоридан омонлик , сурашпб, ун га а в в а л г и д у ш м а и л и к л а р д а п воз кечиб, эндй кариндош тутинишиб, сиёсат юрптнш таклифпни киритди- лар. Норбутабий га Нам ан га нлп кл ар нин г таклр^флари м аъ ку л тушдн ва Ирпскулбпй билан бутунлай ярашганлпгпнп айтиб, Мингойим билан бирга Ку^онга кайтдн.

Норбутабийнинг Ирпскулбий билан Я1\инлашган- лигннп купчилнк унча ху шламайди . Ж ум ла даи , Ку- Цои саройидаги яхшпгпна мавцега эга булган вазир- л ар да н бнри А б д у л л а Кушбеги Норбутабийнинг тахтга чици- шпдагн асосий с аб аб ч ил ар д а н бирн булган эди. У Н а м а н ­ган в о к е а л а р п д а и кейин ян ада купрок; -\УКУКг а эга булиш учун интилар, хатто шу д а р а ж а г а бориб етдики, Норбута^ бийнинг узп га хам ж у д а купол муомала циладиган булио колли. Б у хол алб атт л Бийнинг ж ах лн га тегди ва ун71 йук Килиш йулларппп цндпра бошладн. Абдулла 1\ушбеги була- стган нш лард ан ха пар топиб цочиб кетишга муяссар булди

Бу вацтда А б ду лла Цушбегннннг акаси Абдурахмонбии Х у ж а н д рилоятпни бошцариб турардп. Абдулла }\ушбеги Куконл ан коч1гб туррн ^ у ж а н д г а борди ва булган вокеалар- нлнг барчасини ак а с и га батафсил айтиб бердн. Шундан кеиин Х\чж а н д х;окнми ук ас и билан биргаликда аскар т^плаб, 1\\- Кон тас арруфидаг н Тура K$PF0H ша.\рнга \аракат лаиз бошладн. Норбутабий хам тезкорлнк билан ха рак ат цн-

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 80: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

лнб , уз ку ш и нлар и билан С и р д а р ё н и н г у н г то мониг а утиб олди ва х у ж а н д л н к л а р н и н г йулини ту сп б цуйди. Х у ж а н д ва Куцон бойлари у р т а с и д а г п ж а н г « А ш т » д с г а н цишло^ ёни- да булиб утдп.

. Ж а н г д а а в в а л п г а хар икки томонпппг к у л л а р и гепг ке- л а ё т г а н д а й булиб турдп . лекнн Х у ж а н д х окимн т у с а т д а н от­д а н йн!\нлнб тушгач , ж а н г м а й д о н и д а г и в а з и я т бутунлаи у з г а р д и . Х у ж а и д л и к л а р с а р к а р д а с и з к р л г а н л а р и д а н кейин тартнбсиз х4а р а к а т цила бо ш лад н лар . Б у в а з н я т д а н Нор- бутабнйнлшг а с к а р л а р н у с т а л н к билан ф о йда ла ниш нб душ- м а н г а кучлиро ^ з а р б а бера б о ш л а д н л а р . Н а т и ж а д а Абду- рахмонбийнинг йигнтлари да ,\шатдан коча бошлаш дн . Охир о к и б а т д а бутун лай ^имоясиз д о л га н Х у ж а н д л и к с а р к а р д а - нн К^уконликлар чопиб т а ш л а ш д и . (3. 70 б. ) .

Норбутабий ралаба билан К.уконга к а й т а р э к а н к а т т а ук ас и Шохрухбекип Н а м а н г а н вилояти буйпча хокпм'^1- ' - либ, Тура курронга , кичик ук аси Хожибийнп эса Х ужа ндг > х4оким ^илиб юборди. (3.70 б )

1\уцон билан Х у ж а н д ур т а с и д а г п k c v i ишмовчилнклар- д а н а л б а т т а ^ушни вилоят х ок пмлар и фо йдаланнб цолишгз -харакат цплдилар . Уларнинг энг а в в а л и булиб Норбута ' бийнинг дуст и .\исобланган Ур атс па вилоятининг хокими Худоёрбий х а р а к а т г а тушиб колди. Худоёрбнйнннг Ху- ж а м д г а Я1<иилашиб к е л аё тг ап лн гн д ан х аб ар топгап вилоят хокими Хожибий унга кар ш и урушиш учун ш а х а р д а н таш- ка р и г а чи^ди. Хожибийнинг ку шинл ари а в в а л и г а осонлик билан ур ат еп ал и кл ар и и снгиб, уларни ц у в п 1н ц и л т п г а тушди. Лекпи к у т и л м а г а н д а пистирмага дуч келиб. цийин ах4волда цолишдн. Х у ж а п д хокими " Х о ж и б и й у чун нихоятда м уш ку л кечгэн бу ж а н г д а барпбир ур атепа- лик ларн инг к ул ла ри ба л а н д келди. Хожибий шахсий к^уриц- чилари билан ж а н г майдоннпи т ар к этиб К^уцоцга цараб кочди

Норбутабий >р ат еп ал пкл ар Хужа ндн н олганли- гини эшитгач. зу д ли к билам кушпп пнгиб урушга. жу- нади. У хеч к а е р д а г ух та м ас да н бнр куннпнг узидаёк, XJ - ж а н д г а етиб бориб. уша купи кечаси. азонга яцин ша\ар-- га ёриб кирдм. Уратспа хокими Худоёр куч-ада булаёт- тан т уп оло нларда н унгоиди. Х^амма. нарсани ан гл аг ан нд ан

80www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 81: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ксмигн, п а в к а р л а р и и и игггло ал л а к а ч о и к у ч а л а р д а бошла- ниб ке тга и ж а н г ичига узпни урдп. У хар цанча уюш^о^лик билан х у ж у м ^и ли ш га х а р а к а т л а р цилмасин, унинг барча с а ъ й - х а р а к а т л а р и м у в аф ф ак и ят си з якунланаверди . . Д ея р ли .\аммаси цир ги зл ар нинг «ю з » ур уг и да н ташкил топган Ху- доёрбийнинг н а в к а р л а р и г а л а б а д а н умидларини узишиб, кочпшга тушншди . Худоёрбийнинг узи хам жон с а^ л аб цолиш у м и д н д а д а р ё томонга цараб ь;оча бошлади. Ленин унинг ба х ти га царши оти йи^илиб тушди ва э гасига тут^ич б е р м а с д а н ^очнб кетди. Энди у ^андай булмасин омой цолиш м а к с а д и д а уст ида гн барча o.Fup нарсаларни ечиб т а ш л а б д а р ё г а томон югура бошлади. Ни^оят Худоёр- бий д а р ё г а етиб бордн ва унинг o i^ i i m h буйлаб гтастликка ка р а б суз и б кетди. (3.716. )

Худоёрбий яна бир канча саргуз ашт ларн и боши- да н кечириб, у ш а в а к т л а р д а Ж н зз ах да яшаётган отаси Фо- зилбий х у з у р и г а муваффа киятл и етиб олди. (3.726.)

Бу в а ц т д а Норбутабий алла ка чои Х у ж а н д д а и чикпб Уратепани х а м уз та сар руфнга Kj/шиб олган ва унга собик Н а м а н г а н хокнмн Нрискулбийнн хоким зтпб тайннлаб кет- ган эди.

Худоёрбий ярим йил утмасдапо ц отаси Фо- - зил б пи ва яна бир неча х о к п м л а р ёрдамн- га т а я п г а н холода, анча тай ёр гар ли кк а эга булгаи илгор шннлар билан Уратеиа шахрига якиплашпб келдп. Худоёр­бий бу ерда :\ам Х у ж а н д д а цуллаг ан ж а н г усулини, ппстирма куйиш усулини кул ла б ; айёрлик пули билан Прпс- Кулбпйни м а г л у б и я т г а учрптди. Нрнскулбпй жагггда огир яралаииб , орада и уч кун утпб вафот этди. Nилнг \лпмпдан кейип Уратеп а \ шахрп о^соколларп масл ахатлаплю Худосрбпйга таслпм булишии м ак е а д га м\вофик деб топишдп, унга шахар дарвозалариии o 4 j i ) ришдн. С ал кейинрок Х у ж а н д вплояти хам Худоеронйиииг таспрруфпга утпб кетди. ( 3 7 2 б.)

Бу в а к т л а р д а Норбутабийиннг Иамапгаидп хокпмлпк цилаёт гаи ка тт а укаси Шохру.\бек одам дан \ ги ) цолгаи эди. Шунииг учун 1\у*\0и хукмдори бир оз муд д ат \жанд м а с а л а с и г а бефарцдай цараб турди. Норбутабиинпиг фар- монпга мувофик Шохрухбекнинг уриига апвал Х\жанд, < хокпмлпк цплган кичик укаси Хожпбий Наманганга хоким зтиб саиландн . Бунинг устпга айнн шу пайгларда >Д° I

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 82: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

бийга Х у ж а н д вп ло яг и у т и б к е г г а и п а й т л а р ) Х у ж а н д д а г и в о ц е а л а р д а н кейин Хож иби й би лан Н о р бу т а б и п уртасидаги м у н о с а б а т а й т а р л и к ижобий э м а с эди.

Шу с а б а б л а р г а к у р а Х ож иб и й Т у р а ц у р р о н г а - ( Н а м а н ­ган пойтахт ига ) к е л г а н д а н кейин а к а с и г а царш и очик;дан- очи^ исёнчилик х а р а к а т л а р и цил а б о ш ла д и . Норбутабин исённи бостирнш учун Т у ра ^ у рр о н га к е л д и в а осонлик би­л а н ш ах ар ни олиш га м у я с с а р булдн . Х ож иб и й марлубият- г а у ч р а б Чотцол тори э т а к л а р и г а к^араб 1\очишдан ^зга и л о ж топа ол мад и . Н орбу та бий у к ас и н ин г ур н и г а эндигина С а м а р ц а н д д а н к е л га н тораси Х он -Х уж ан н (3 .796. ) Тура- цурронга >^оким этиб тайинл ади . Х у д д и ш у Хон Хуж ан ин г ё р д а м и бнлан То шке нтда Юнус Х у ж а уз ,\окимиятини мус- т а ^ к а м л а б олишга эришган эди. Хожибий б ул са , Чотцол тор ларида бир неча йилли к « с а й р » д а н кейин, а в в а л Тош- ке нтг а , кейин У р а т е п а г а — Худоёрбнн х у з у р и г а ё р д а м сураб келди . Бу ерда у Худоёрбийни К$цон ,\укмдорига царши юриш цилишга кундириб , т^ушин йир га нлари дан кейин бирга- л и к д а Конибодомгача етиб келишдн. К$цои цушинла- рн х ам бу в а ^ т д а у р а т е п а л и к л а р и и н г ,\ а ра к а т ла р н д а н во- 1\иф булишиб, Конибодомга яцин келиб ^олишгаи эди. Шу ернинг у зи да цуцонлик ва у р а т е п а л и к л а р у р т а с и д а цаттиц т у ц н а ш у в булиб утдн. Б у ж а н г д а сон жи.\атндан анча к^п- чнликни та шки л цилган к;ук;оиликлар т у л а г а л а б а г а эриш- т а н л а р и д а н кейин Худоёрбийиииг цушннлари Х у ж а н д г а ^ай тишга м а ж б у р булди. Хожибий булса , Бухоро хонлиги* д а н уз г а панох тополман , у ш а ё к ^ а цар аб цочди. Н о р б у т а ­бий эски ду ст лик *\урматидан Уратепа .\окими Худоёрбийга я р а ш битими тузишни таклиф этдп. У ратеп а ,\окими хам бу та кл ифга хаирихохлик билдириб, учраш ув жойиип бел- гилашнп сурайди . Х1ар иккп томоннинг пхтпёри билаи у ч р а ш у в КУкон билан Х у ж а п д оралнгпдаги «1\арокчи цум» де га н ж о й д а булиб ут ад нга п булди. Лекин ул ар Каро^чи ^ у м г а етиб к е л га н ла р п д а бу ерда тез-тез булиб т ур ад п га н о д а т д а г и бурой шамолн кут арилиб кстди. Бир неча куп тпи- май ^а вом этган бурой о^ибатида бпйлар у ч р а ш у в г а ’ имкон топо лмас да н уз юртларига цайтиб кетишди. Уратепа вило- ят ^окими Худоёрбий шу во цеал ар д ан > еч ^анча вацт ут- май о л а м д а н утиб ^олди. Унинг вафот этганлигини эшитгап Б ух ор о амири Шо> Муродхон (1785— 1800йй.) крушин т?п-

82

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 83: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

лаб У р а т е п а г а карпти х а р а к а т бош лаб гоборди. Амир Шоя- муродхопнинг . \ а р а к а т л а р и д а н воциф бул г ан Норбутабий v цушин билан Х у ж а н д г а с гиб келди. У амир х у зу р ига элчк юбориб. Х уд ое р б и й н и н г к 11 ч и к у к а с и Бобо Девонбегини У р а т е и а га хоким этпб танинлан иши ни сурайди. Шохмурод- хон хам бу т а к л н ф г а рози булиб , Бобо Девонбегини У рате ­пага хоким этиб т а й и н л а г а ч Бухорога кайтиб кетди.

Шу т а р п к а Х у ж а н д вилояти яна Ф ар го на .\укмдорн Кул остнга утиб, У ра т е п а вилояти булса , Бухорога бирозгн- на тобелигпча цолаве рд и .

Норбутаби й Х у ж а н д д а н цайтиб ке л га нид аи кейин к а т ­та у гли М у х а м м а д Аминбекни М а р ш л о н г а (Ёрм озорга ) , уртанча у г ли Олнмбскнн Н а м а и г а н г а (Тура К ургон га ) хо­ким этиб юборди.

М а р г п л о н д а г и Иорбутабийнииг у гли М у х а м м а д Ампн- бск ай тн шлар ича ж у д а чиройли, келпшгап , мехрнбои ва халц учун к а й п ш а д и г а н сахий бир инсон булган экан. Аф- суекп, у Иорбутабийнииг х аё тлн к да вр н да ец огнр ха сталик- дан кенпн уз ида и -\еч кап да й мсросхур колдирмай ол ам да н утди.

Юкорида кел тирилгап фпкрларга таяннб айтипмшпз мум- киики, Норбутабий XVIII аернинг окпрларида уз давла ти - нпнг гарби томопндаги чегаралариии анчагнна м у с т а х к а м л а б олшнга эрншди. Унинг уста сиёсатчк эканлпгнпп яна куп- л аб мпсоллар билаи пеботлаш мумкпн. Мнсол учуй У Ф а р г о н а водипсиипнг шаркпй томопида бугун Оси (.та таш вш л келтпрпб турган «Б ую к Цип» д а вл а т и би-

а и хпм я XIHи кушппчпл пк муносабатларини олпб ^борган. Ул ар га м а ъ л у м бир мпцдорда улиои тулаб турглн (15.462о.) булса хам, Норбутабий уз давллтппи кпмлардир томопидаи топталпшига пул цуймади.

В . В . Б а р т о л ь д н и п г к е л т п р г а н м а ъ л у м о т л а р и г а ц а р п - г а п д а ; « П о р б у т а б п й н п Х п т о й т о м о н п « Х о н » д с б r a n о л г а н , у Х п т о й б и л а н п т ш ф о к л а б у л и б , Б у х о р о б и л а н д у ш - м а и л н к м у п о с а б а т л а р и д а б у л г а н . . . » ( 154626 ) . T y p i a n г а п к п , Х п т о й т о м о н п « K j i \ O H х о и п » - - П о р б у т а б н й н и -Vq P т о м о н л а м а к у л л а б - ц у в в а т л а б т у р г а н б у л и ш и к о р а к.

Л с к п п Н о р б у т а б и й н и Б у х о р о а м и р и б и л а н « д у ш м а и л и к м у и о е а б а т и д а б у л г а п » , д е г а и ф п к р б и р о з м у б о л а * а л п р о ц

83www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 84: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

булиши м ум ки н . Чу нки , б а ъ з а и А мир Ш о х м у р о д х он н и Нор­б ут аб ий билан м а с л а х а т л а ш ц б нш к и л г а н х ;оллари ^ам бул- ган . Б у н г а мисол т а р и ^ а с и д а юцор.нда айтиб у т и л г а н Ура- т еп а во^еасини к е л тир и ш и ми з м у м к и н . У ш а н д а Н орбу та ­бийнинг т а к л и ф и г а биноан Бобо Д е в о н б е г и н и Ами р IIIo.v мур одх он Уратепаг . а х ок и м этиб т а й и н л а н г а н эди.

Ш у н д а й вазия-тлар б у л г а н к и , Н о р б у т а б и й н и н г цушин- л ар и бос^инчилик 1\илиш м а ^ с а д и д а Хитой им ператори та- с ар р уф и д аг и е р л а р г а .\ам ю риш ла р цилиб ту р иш га н . Бу б о р а д а «К ^ р ги зи с т о н т а р и х и » к и т о би д а н к у й и д а г и маълу- мотларн и ке лти риш ими з м у м к и н : « Н о р б у т а б и й ^укмдорли- ги » д а в р и д а K j k o h ^у ш и нл ар и ^ирри зларин инг ^ у д у д и г а — К ет м он т е п а г а босиб олиш м а ц с а д и д а юриш цилдилар» аммо бу юриш м у в а ф ф а ^ и я т с и з я к у н л а н д и » (11 .2756 . ) У ш б у Кет- монт епаг а цилиигаи юришда к у к ;он ликл ар га Иорб^табий- нинг то гас и — 17 йилд ан бери Н а м а н г а н в а Ш ах р и х он ви- лоят ларинин г хокими хисоблаиган. . . Хон Х у ж а бошчилик к и л г а н » (9 .2276 )

Норбу таб ий х у к м р о и л и к ки лг а н д а в р Куцон хонлиги в у ж у д г а к е л га н ва у фа олият к у р с а т г а н д а в р д а г и хукмрон- л а р . д а в р и г а иисбатан эиг осойишта д а в р л а р д а н бири б>гл- ди. Биз уш бу фикримизнинг исботи учун М у х а м м а д хоининг 1994 йил октя брь ойида « В а т а н » газ ет а син и нг 31- сонида босиб чи^ арилгаи «К^до н хоилари т а р и х и » мацола - сидан цуйи да гп са трларни келтиришнн м а ъ ^ у л к ур ди к : « М а м л а к а т че гар ал ар ин и м у с т а ^ к а м л а б олгач, Норбут абий эътибории. . . х у ж а л и к со.\асига царатди. . . Алло^нинг мар^а- мати ва бан да лар ини нг са й ъ и -^ а р а к а т л а р и билан бир неча йил мутт ас ил хоспл мул булиб, арпа , бурдой ва бош^а дои­ли экинла р х а л ^ э^тиёж ид ан ортиб, омб ор л ар да чириш да- р а ж а с и г а бориб етдн. Р а л л а к о р л а р исрофдаи ^ур^иб рал- лалари ии бепул улаш иб бергаи ^оллари х ам бул г ан экан- Колгуси йилл арда бугдой экпладиган^ ерларнинг бир !\ИС- ми гуза , зигир каби толали экинларга бушатиб бериш им- конняти булиб, л т и ж а д а тук имач илнк па у ' б и л а н боглик; к а с б л а р , х у н а р л а р х а м я н а д а т а р а н и й этади.

С у р у н к а с и г а бир неча йил да во м этгаи арзончилик шу д а р а ж а г а бориб етдики, бозорлардаи оз мицдорда ма х су - лот х а р и д ^илиш имконияти булм ай колди. Яъни, м а с а л а п , бир пул га ун та нон олиш мумкин булган.

84www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 85: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Бо зо рда г и бундам «м ар оц ли» м у ш к у лл и к ян ад а майда- роц пул бирлигини жорий этиш заруриятини турдирди. Нор- б ут аб ип мо ли я сохаси даги а м а л д о р л а р билан б а м а с л а х а т « К о р а ф у л у с » деб номлангаи ма йда чаца пул зарб этишга фармон берди.. . Б у уриида бир пулга икки цорафулус теиг- л а ш т ир и л га н эди. М а м л а к а т д а г и мул-кулчилнк . арзончи- лнк кушнгг м а м л а к а т л а р д а г н халцларни хам узига ж а л б эт- май ко л ма ди . К^оратегин, Бадахшон, Мастчох, Еттисув, Олой, 1<^аип^ар, Бухоро томоиларндан одамлар. . . кучиб кела бошлад ила р . У л ар га халц томонидан х4ам, хокимият томои­л а р н д а н х а м ка р ш и лн к булмади. Кучиб келувчилар учун сурорила диг ап ва бахорпкор срлар, яйловлар аж рат иб бе­ри лди » . (21) .

Порбутабнй д а вр ида , яъни XVIII аермниг охирларида Ф ар го н а водийсига оммавий равишда кушни у л к а л а рд а и пд ам лар н нн г кучиб утгапликл арипи кейпнги тадкн^отчи- л а р д а и П. П. Иванов хам таедшучаб утади. (1.1806.)

О д ам л ар ни н г бундам Фаргона водийсига кучиб утиш- ларн а л б а т т а уша в а к т л а р д а бу ерларда кандайдир кулай- лнк, типчлнк ва ту^чилик сабаб булгаи булса керак .

Порбутабнй д а вр и д а kjkoim икларнппг охнрги марта бе- зоптлланишларнга 1790 нплдаги Тошкент вилояти хокими Юнус Х у ж а г а карши килииган юриш сабабчн булди. Бу с.а- фар хам узининг мардлигн , харбнй ишларда ж у д а хам бн- лимдонлнпг ва мохпр жангчи сифатида игух;рат козоиган Хоц Х у ж а Кукон куш ниларнга бошчилик т^нлчи. Шу урии­да антпб утши керакки , айнам шу кншининг узи бир меча Гшллап м у к а д л а м Юнус Х у ж а г а Тошкент внлоятннп nvryn- ла Гг ку л га кирнтмб олишига ёрдам берган эди. Энди булса, ул ар бир! бирларига эиг хавфли д уш м ан лар га айландп.

Хои Х у ж а бошчилигндаги Кукон хонп кушнилари «Т\ан- дир да вон» орцали тогда и ошиб, Чирчнк вохасиглча булгаи х уд у л д а жойлашгаи кпшлок ва опуллардагн тннч а холи и и Юнус Х у ж а г а буйсумганликларн учун талон-тарож килиб борди. Б у в ак тд а Юнус Х у ж а куцонликлар хара кат - ларнд ан хабардор булиб, Тошкеитдан кунши йигншга па Чирчнк * вох леи га келпб урнашпб о л т и г а улгурган ччн. Бир

85www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 86: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

кеча-кундуз йул юриш дан кейин м а д о р л а р и ц ур ига н 1\уь;он- л и к л а р , анча в а ц т л а р д а н буён 1\улаи в а з и я т н и кутпб, жанг к н лн ш га ш ай ла ни б т у р г а н т о ш к е н т л и к л а р н и н г царши ху- ж у м л а р н г а бардош бера о л м а с д а н цочишга туш ншд н. Хон- Х у ж а б ул са , кочишга у л гу р ол м а й » т о ш к е н т л и к л а р томони­да н асирга олнндн. Ш у кунн у билан бирга а с п р г а тушиб к о л га н с тм ишда н зиёдроц к у ^ о н л и к н а в к а р л а р н и н г барча- си цатл этилди. Хон Х у ж а н и н г узини уч к у н г а ч а у ш л а б ту- ришдн. У Юнус Х у ж а билан ш а х с а н у ч р а ш м о к ч и булиб, Тошкент ун га ж у д а куп н а р с а д а н к а р з д о р эканлнгини, унннг урушнш сабабп б ул са , у з пхтиёрн билан эмас , балки «хоннннг катъмй б у й р у ш г а асо сан б у л г а н у р у ш » , деб ту- шунтнрмо^чи х ам булди . «Пекин Юнус Х у ж а н и н г ода млари у к и нг г а п л а р н г а парво х а м ^илшимай , шу учпнчи кунпипг у з и д а ё к Хон Х у ж а н и к а т л этишди- (3-806. )

Бу ■вокеаларппнг ус ти га К^'конда анча м у с т а х к а м л а п - ган ва м а р к а з л а ш г а н д а в л а т т у зи ш га ку пгина мехп атлари сиигнган, узининг мох^ир сиёсатчллмгм билан Ф а р г о н а по­дписи ахлииинг ху рмагн ни крзонишга м у в аф ф ац булган» Ми игл ар ур у п г в а буту и водий i’i у ji бо i н ч не н хи собланган м у и з у д д а в л а М у х а м м а д Морбутахон Б а ходи р в а л ъ а н а м и бинни Абдур ах мон хон Ба^одир уттиз ниллпк х у к мд о р ли к - дан сунг .\ижрни 1213, мнлодий хисоби билан 1798 —99 йил­да о л а м д а н утди. .(8. 1286; 15. 4626; 9. 2 2 56 ) . Бу в а к т д а Уш ви- л о я т л а р и д а н ташцари бутуи Ф ар го на водийси ва Х у ж а н д ви лоятларини иг атрофл аридаги ерлариииг ха мм ас л Иорбу- табпйнинг т ас ар р у ф л д а эди.

Нор бута бийдан кейин унннг уптлларп О лнм бек ва \ м а р б е к л а р у з оталари бошлаб цуйган ишларни нихоясига етказишиб, Ур та Осиёда энг нуфузли ва уз л га ярашл ь;уД” ратли бир д а в л а т тузишга мувафф а^ булишди. Улариинг д а в р и д а К$ЦОн .\укмдорлари таса рруфи да булг ан барча ер лар янгича ном билан, яъни «хонли к» ном и билан атала- диган булди. Айна и шу д а вр д а К4уцон хоилиги узининг энг г у р к и р а б яш нага н даврини бошидаи кечирди.

Ба^одир Х^ОШИМОВ, тарих булимининг илмий ходими.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 87: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ФОЙДАЛАНИЛГАН МАНБАЛАР.

1. П. П. Иванов . «Очерки по истории Средней Азии». Москв а , 1958 г.

2. « П р а в д а В о ст о к а » жу риал ииннг 1990 йил 9-сони.3. В. П. Налив кнн . « К р а т к а я история Кокандского хан-

стваи. К аз ан ь , 1886 г.4. «Олтии Водми» газетаси, 1993 йил 8 июль сони.5. «Уз бекп стои адабнё тн ва са нъати » газетаси, 1992 йил

4 сентябрь сони.6. « Ф а р г о н а х а^ пц ат и » газетаси 1995 йил 27 январь сони.7. Ж у и а й д у л л а Х у ж а угли Ибратиинг «Тарихи Фарго-

па» китоби. Тошксит. 1991 йил- X. Бобобековнииг кириш су- зпдап олипгап.

8. Б. А. Ахмедов . «Историко-географическая литерату ­ра Средней Азии XV I— XVUJ вв.» Тошкепт, 1985 г.

9. « М а т е р и а л ы по истории киргизов и Киргизии». Мос­ква , 1973 г.

10. « В а т а м » газетаси, 1994 йил 28-сои.

11. «Исто рия Киргизии». Фрунзе, 1963 г.12. В. В. Бар гольд том П, часть 1. Москва , 1963 г.

13. «И стори я Узбекской С С Р » 4 томлик. 1 том. Тошкепт, 1967 г.

14. А. К. Каюмов. «I\yi\on ад а они мухнти»- Тошкепт. 1961 йил.

15. В. В. Бартольд , том Ш. Москва , 1963 г.16. Г. А. Х^идоятов. «Менинг жонаж он тарихим». Тош-

кент, 1992 йил.17. М. А. Мухторов . «Очерки Уратюбинского владения

в ХГХ веке» . Д уш ан бе , 1964 г.18. Б ол ьш ая С овет ска я Энциклопедия. 30 том.19. В. В. Бартольд V том. Москва , 1963 г.20. Ибрат. «Тарихп Ф ар гона» . Тошкент, 1991 пил.21. « В а т а п » газетаси. 1994 йил 31-сони.22. И. Я. Зллткип. «История Д ж у н га р с к о го ханства» .

Москва , 1083 г-

Г: 7www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 88: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

МАРРИЛОН АТЛАСИ

У з б е к халцинннг куп а с р л и к т а р п х и д а хал}\ амалий с а и ъ ат и т у р л а р п бон в а р а н г - б а р а н г м а д а ш ш мсросимиз- нинг энг аж о й и б омманнй кпсмпни т а ш к н л этадм . Узбек диё рпда в у ж у д г а келиб , г у л л а б я ш н а г а н с а н ъ а т турлари бемисл ва бетак рорли гн бплан д у и ё г а м а ш х у р д ир - Хал1\ ам ал и й саиъати кишила рн пнг м а ъ н а в п й о л ам ин н бойптадн, бадиий дпдини ш а к л л а н т и р а д п , р у х и я т и н и бойитадп. Ана шунда й с а н ъ а т т у р л а р и д а н бнрп б у л г а н , а е р л а р оша узбек аёлннпнг м нлл пйл иг пн и, ху сн-л ато фа тпн п, олам рапг-ба- рапглигнни у зп да ж п лол ап тп рп б к с л а ё т г а п хо патл ас хаси­да фикр юрптглокч им из.

Атлас - - а р аб ч ас п га тукспз , сп ллп к — у .ртпи хам, ар- ^оги хам табмнм ппакда и т у к н л а д п г а п , урппш абр усулпда ранг -ба рапг н ак ш ла р бплап б е з а т п л а д п г а н бнр ю.злама ма­нии м а ю . Хзбек а т л а с л а рн р ап г - бар ап г пафпс г у л л а р г а бон» бу гу л л а р бпр-бпри бплан уй гу нл ап ш б , м а т о д а яхлпт ту- к а л г а н энг гу з а л бнр пацшнп яра та дп . А тл ас нп пг табпии и па к дан ту кн лга н энг аъло ианп с ак к п зт еп к п лп а т л а с ёкп хонатлас , дсб юрптиладп. Хопатласиппг барча спрп упипг Iуцилишпда , саккп зтепкплп а т л а с с а к к п з т а тепкплп дасч- гохда туцпладп- Абрбапд чнл арпнп г нознк с а н ’ьатп, такр ор - л ан ма с ну сх ал ар иратпшдагп м а ш а ^ а т л п мехиа тп хар капча та.\спнга лойпк. Абрбандчмлик ку х па к а с б л а р д а и бу либ у н и и г I арнхи урта аер лар га бориб т а к а л а д п . /

Атласнн да ст л а б ту|\пб чнкаргаи ус т а , уидаШ нацшларнп Ktvcin оотишп п а й ш д а г п у'фцда т а р а м - т а р а м бу- лутларнпнг г урлича топлашплплан олгап, дегап рппоятдар бор. «А б р » сузп форсча булиб, булут маъноспга тугри ке- ладп . ‘ • ^

Агар ат ласи мп з тарпхига иазар т а ш л а с а к , Ф аргоиа дпйспда ппак ва и па к ма то ла рд ан фойдалашпп 2250 плл- лпк та рпхг а эга булгап Буюк ппак йулига борпб т а к а л а д п .

Э р а м и з д а и апиалги П аср охирларпда Ф аргоиа подпА* си тсррнторпяспда булган хитойлнк элчи на сайёх Чжапь* Цяньнмиг к с л un iн уз иавбатпда сандо йулппипг очплппшга хам с а б а б булдп. Ф ар гона подписи на Хптой ур тае пда спи- до ал о ца лар п рпвож лаппб кетдп. Шу да нр лар да и бошлаб

88

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 89: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

юза га к с л га н Б ую к ипак нули Фаргоиа водийсига хам ипак матоларни нг кнрнб келшимга саб аб булди. Худди шундай савдо а л о к а л а р м кеиг мицёсда булиб турганлигини, Фаргоиа водийси ипа к мато ла рп ни куп ла б археологнк казиш малар и а т п ж а с и д а к у р с а к булади .

Ж у м л а д а и , Ф ар го и а иодийси ху дудидаи 1950 йнл- ппиг у р т а л а р п д а 1\орабулок кабристонидан археолог Б а ­руздин э р а м н з д а н III— IV ае рларига мансуб кабрларни топ- ди. Бу ер да б ую млар шунчалик я х 1ии са^лаигаикн, ёгоч, суя к ва сопол б у ю м л а р д а н та ш ка ри ж уй ва нпакдан шп- лангап м а т о л а р х а м са ^лан га н эди.

Айрим ж а с а д л а р бош кпемида юзпарда-юзпаналар мав- ж уд л и гн анпкл аи д п . У тур тбур чак шаклга эга. Улчами 30- 35 см, ж у д а юпка, иафис ипакдан тайерлапган ва мар- хумнинг юз ^иемпнп тулалигича ёпгаи. 1\орабулокда ап- рим мар .^умлар юзн цизил раиглп ипакдан тикилгаи юзпар- д а л а р билаи ёп илг ан .2

Курпнпб турпбдпки. уша д а вр д а хам ипак ва шу сингари м а т о ла р д а и кеиг фойдалаиплгаи. Давр- лар утпб, бу м ат о ла рд аи фойдаланши та ком ил л аш по борди ва хсч качоп уз ахампятипп йукотмадп. Хусусап, 1\орахоплпклар д а вр п д а (10 12 аерлар) хам эиг замопа- впп ует-бош п па кл ар д ап тукплгаи экаи- КсГшпги даврлар- да ду нсга пом т а р а т г а п шойп матолар узииинг пафислш и б 11 л а и ] | а ([) a \\ а т Оспе, б а л к 11 б у ту и Б в ро п а да ь л а т л а р и и и хам узига лол 1\плпб келди. Оспе муъжнзаеи булгаи ипак Буюк ипак йули орцалп дупённпг хар бир чсккаспга борио °тдп. Чпигизхоп, Амир Темур. Бобурпйлар ва кейиигп \з- бек хонлпкларп да вр и д а Бвропа да влатларп билан савдо Кпладпгап асоепи махсулотларипиг бир кчемиии ипак хам ' ^ а л ла г а п . Бухоро хоилпгппппг Кашкар ва Россия оилап утка зп л га и савдо-сотпк алоцаларида ипак ва ипак матолар аеоснй у р 11 и и и олгаи. Мпс учун Россияга KS40-• 49 пнллар °р ал пгп д а 1\укои хонлнгндди 476 Россия кумуш рубли оп- лап ппак мато чпцарнлган.

За мои л ар узгарпб , ипак м а гол арии и г келиб чимнниг* , уларнпмг пшлаипшпга , услубига яигп хукмдор чор Кнси я-

томопидаи к и з i щ п ш кучайпб кетди. Мпак м а ю л а р »Оепё ша.харларпда доимо урф булиб колган. 1\адпмааП \з- бек ма тол арии пп г бадппй ’ безлкллрп узига хослиги Гшлаи а ж р ал и б тургап. Улар Урта Оспё чегараларпдап ш п и у ф ^ у

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 90: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Да .\ам м а ъ л у м в а м а ш х у р б у л г а н . 19-аср у рта ла ри в а 20- аср б ош ла рп да когоз м а т о л а р и ш ла б чицариш сусайиб кетди. Ур та Осиёга Россия, А н гл и я , Т у р к и я , Эр оидан кел- т и ри л а ё т га н чнт м а т о л а р анч а х ар ид ор гп р булиб , махаллнй цогоз мато ла рн н суриб ч ик ар а бош лад и . Шойн матолар иш ла б чицарпшда XIX асрипнг 60 —-70 йиллари гур­ки раш да ври булиб, ф а в ц у л о д д а м у к а м м а л л и к к а эриш- ди. М о с к в а ва бошца ш а х а р л а р ф а б р и к а л а р и н и н г шойн м а х с у л о т л а р и билан мув аф ф ац и ят лп р а ц о б а т л а ш а бошла* дм. К^адимдан ииакчили к ва ипак г а з л а м а л а р туциш бутун Т урк истон да т а р к а л г а н ва ю к с а к д а р а ж а г а к у т а р и л г а н . Уз­бек ж о м аб о ф л ар п ан ъа нав ий ип а к г а з л а м а л а р ва ярим и п а к г а з л а м а л а р туциб, у н д а н асосан бой т а б а ц а л а р г а кн- й и м -кеч а к л ар т и кил га и.

Ярим ипак г а з л а м а — а д и р а с ( уриши ипак , а р к о ш нп) XVIII аср охири XIX аср бош ла рпда ж у д а урф булган . Аиа ш у д а в р д а чиццан Бухоро а д ра с и ж у д а м а ш х у р булиб Хи­ва, Тошкент , Туркистон, 1\ашкар, Афгоннстон ва цуш- ни Д а ш т д а г и кучманчм э л а т л а р г а сотилган . А д р а с ва шойн ту циш д а С а м а р к а н д ва М ар ги ло и ж у д а танилган- М ахал- лий у с т а л а р тола ва ипа к ипидан асосан а т л а с ипглаб чи- кар ишган . XVIII аср охирида XX аср бо ш лар п д а чицарил- ган абрли г а з л а м а л а р ж у д а энсиз, р англ а ри х а м оц-кора, т^изил, бинафша каб и р а н г л а р д а н ф ойда лапилг ан . Атласлар турт тепкп, деб ата лг ан . Кейннчалик XIX аср охири, XX аср у р т а л а р и г а келиб, ипак матоларга иакш чизиб, гул солив1 рае м булг ан ва унинг рангла ри х ам к а м а л а к ранглари енн- гари ту рли -т ум ан булган. Атласи миз эндп с а к к и з т е п к и ,

деб а т а л а бошланди.Мар ги ло и жухм^урпятимиздаги хукармандчилик . » сапъ-

ат , илм-фан гуркираб усган цадимги ш ац ар ла рд ан ди р . Й и л л а р ут ган сари Маргилои атласинииг иоми .\ам машхур булиб кетди , шу саб аб да н хам Маргилои ипак шахрп, деб ном олди. Бошца ша .^арларга а т л а с шу ж ой да н тарцалгзн- Ут ган аернинг охирларидаи Ф ар го на водпйси ипакчиликпинг йирик м а р к а з и <\исобланади. Бар ча г а з л а м а л а р бутун Ур* т а Осиёда кенг т арцалг ан оддий д у к о и л а р д а туцилган. Д а в р л а р утиши билан хон атласиииг б ез ак л ар н доимо бо- йиб борган. Кейинги йиллар атласинииг гу за лл иги ва ранг* бар англи ги шунчалик бойиб кетдики , у пинг айрим нусхалари- ни алоцида аж р а т и ш цийин. Хонатлас туцувчн лар д а в р та*

90www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 91: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

л аб ига ка pa б м у а и я гт м а з м у и д а ту рлл на^шдаги газлаМй- л ар я р а т г а н л а р . Аммо барча нацшларнинг асосида хар хил у с п м л и к л а р , шак ли геометрик б сз ак л ар на турлп раиглариинг а р а л а ш м а с и ётади , у л а р узиг а хос гу за лл нк касб этди. Жум- л ад ан , музепимнзнимг г а з л а м а л а р фоидида гулномозшом, яхудо , хослятхон каби ту рла ри мапжуд .

Хозлрги в а к т д а уз бек ус т алар и атласнлнг ж у д а куплаб нусхаларнии, хиллариии шила б чп^армоцдалар. Мисол учуй « С и р г а » , «Томчн» , « С а н д а л » , «М аргилон» , «Пахта ои» , ул ар нп нг сонпни юзлаб келтириш мумкин.

Хозирда номи бутун дунёг а машхур «А тл ас » хиссадор- лик ж а м и я т и д а 200 дан ортгщ гузал нусхалар ылтлаб чи^а- рилмоцда . Корхонада ншлаб чш\арилган «2 -Уз» ва «174» ар ти ку лл и а т л а с л а р 1967 йилда Канаданинг Монреаль шах- рлда у т к а з и л г а н ха л^ар о к у р г а з м а д а олтин меда л билан мукофотлапган .

М ар ги ло нда гн «Ёдгор лик» ж а м о а корхонасида эса хом- а гласиипг япгн замоиавий чусхалари шилаб чикарилмо^да . Яма бпр яхпш томони, ушбу корхонада атл асл ар кул дукоп- л а р д а туциладн- «Е дго рл ик» жамоасинниг цулн гул абр- бандчилари к уп ла б хайрли шлларга кул урмокдалар- Улар XVIII аср охирларида XX аср бошларлда урф булган ад- р ас лар «Ярим ипак» . ад ра с иусхалн атласларнннг кадимги пусхаларпнп хозирги да вр т ал аб ла ри асосида бойитиб та- комиллаштириб , хонатласнинг янги-янгп нусхаларнии ипг- лаб чикаришмоцда . Х^озирги вацгдагн ж а м п ят и м из д а була- ётган уз га ри ш лар ха ётимизга кириб кел аёт ган байрамлар , сту к сиймоларининг т а в а л л у д кунлари х ам ж а м о а корхо- иасн ж о н ку яр лар и , рассомларя , абрба ндл ари назарлдап чсгда цолгани йук.

1994 йилда корхона абрбандлари томопндап иш- лани б, республика млз мустациллигнга уч йил тулиши м у и о с а б а т и бил а и 11 и цари л г а и « Уз бе к и с тои », М ар гило н

1)1www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 92: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

шах рин инг 2000 ниллпгига б а г ш п л а б ч и к а р п л г а н «Марит- лон» , Мирзо У л у г б е к т а в а л л у д п н и н г 600 йил л п гн га багиш- л а б ч ик а р пл га н « Р а с а д х о п а » , миллий б а й р а м и м и з номи би­лап ч ик ар пл га н « Н а в р у з » каб н а т л а с л а р ш у л а р жу мласи - да иднр . Б ун да м а т л а с л а р бпзппиг м у з е й п м п з за хп раенд ан .хам жой олди.

« Е д г о р л и к » *камоа ко рхоп аеп да у з о к й п л л а р д а п бери мохнат килиб к е л а ё т г а н устоз а б р б а п д л а р М. М а м а д а л п е в , Т. М и р з а а х м е д о в л а р томонпдам я рати л га и «Ол тип терм», « Б одо м н усх а» , «Томчи » , « П а х т а о й » ка бп м ус ха ла р д аг н а д р а с ва а т л а с л а р Ф а р г он а воднйси ахлмиммг олкипглга сазовор б у л м о к д а . Ш у бнлан бирга , бу корхо на цадммги а т л а с нусхал арнии 1\айтадан р а н г ла р ё р д а м и д а жонлантир- м о к д а . Улар захнра миз ни уз и га хос ж о з п б а бнлан бойит- м о кд а .

Корхона х оиат лас лар н р сс пуб лнка мнз м у з с п л а р и кур- г а з м а з а л л а р п д а бир неча бор намойшп этплпб, нафац аг р сс пуб лнка мнз ахолпении, б ал ки чет эллик мехмопларни х а м лол ко лдп рмо кд а .

« Ё д го р л пк » ж а м о а с и шу йилдан бошлаб Тошксп тда ги М о д а л а р уип бнлан келпшпб, х о н а т л а с д а н миллим ки йим лар чн1\арпшпн ку з д а т у т м о ^ д а л а р . Бу ншлар а м а л г а оптнрилганда {рсспубликампз хотии-цпз'лари к а м а - л а к д е к товлаи гаи м у ъ ж п за м п зи и иг ранго-раиглпгипн яна бпр бор о л а м г а намоГпнн этадилар .

Ш. ЮНУСОВА, адабиёт ва санъат булимининг илмий ходими.

02www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 93: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ЁШ АВЛОДНИ ТАРБИЯЛАШ ЙУЛИДА

Фаррона внлоят улкашунослик музейи р улкаеп тар»* хннп, табиатинн, санъатнни, махаллий халкларшшнг упф-од а т л а р н па у мумий хаётини ургаииб , иамойшлгохларда т у кур иии ш лар нн а к с эттирувчи нлмнй-окартув муассаса хпс об лаиади .

М а ъ л у м к и , му зей 1911 йилгача ж а м о а т ч п лл к аспси- д а ши олиб 1920 йилга келиб, музеи уз фао- л пятина пилоят ижр опя К ум итаси буйрурнга битюги у зга рти риб , бутун водий х а л к л а р и хаётидан г^енг микрсда и а м у и а л а р .и ига б о ш л а д и. К е и и и г и йилларда музей ж ам о ат - чилиги нлмнй -киди рув ишларнни яи ад а кучайтпрздгг, ахоли у р т а с и д а илм ий-о^артув итпларини кенг ав ж олдирдн<

Хозирги д а в р д а . музейнмизда табнат , ил мин-ока рту в, са иъат , зах ира , тарих булимл ари фаолият курсатиб келмок- да . Ушбу б ул и м л ар томонидан ташкил эти л га и ку р газ ма- ларни нг сав иясн дайр т ал аб иг а мослаииб усиб, бпрди, буии музейга ташриф б у ю р у т ш л а р доираспнппг ортиб боришидаи х а м биллб олиш мумкпи: (1970 йилда кнрувчилар сони 40182 та ,булса , 1990 йилга келиб бу р а к а м 185-мииг 583 га етд и ) . * ^

Р е с п у б ли к ам п з мустацнлликка- эришгшанпдаи кейииги йил ларга пазар та шл андиган булса к, музейнмизда купла б илмий ж и х а т д а и м у к а м м а л булган кургазадалар ташраф буюрувчилариниг ду нёкар аш п ва фикр доцрасинииг усиб бориши учуй ка тт а озука булиб хизмат килмо^да.

Узбекистои муста кил давлат . Д е м а к , у збекнетонликлар уз д а в л а т л а р и г а , уз ва таи ларнга э га . Хуш, бу патан каср- дан ва кай тара да бошланади? Уин сшларимиз каидай ту- ш унчал ар билаи х;ис ^иладилар? М аи а шу уринда аниаи музейларнинг урин иихоятда улкаидир.

Муз ей илмий ходимлари томонидан ёзилгаи куплаб ил- мий м аъ р ул ал а р на су.\батлар, музойшшг у зила уюштири- л аё тг ан тадб ир лар , к у р г а з м а л а р музейга к.елуг.чиларии по­дий турмуши, тарихи, та б наги билан та ип штирти ^аторила

' г ш л а р д а В а т а п г а булган мухабб атн и хпм ошпршаи таблин. Кшлар т абнат иамойишгохндлн . у л к а м и з г а , у пи иг т а б ] к атига , уен мли клар ва уайвонот ол амига . ср остки на. у с т к ^

93www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 94: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

бо й л н к л а р и г а нис бат ан мех'р к у зп б и ла н ^ а р а б , уз л а р и д а ха ёт ни нг у ш б у м у ъ ж н з а л а р п н и к у з K o p a m iF iu a i i асраш хиссини т у я д и л а р . Ш ах р и м н з н и н г , в о д и й м из ни н г бой са- ноати, х ун а р м а н д ч и л п г н х а ц и д а г и м а ъ л у м о т л а р г а э га бу­либ, узи я ш а ё т г а н юртга б у л г а н м у х а б б а т хиссн я м а д а ор- тиб боради .

Р е с п у б л и к а м п з м у с т а к и л л п г и г а баг и ш ла ига п' «М у с т а - к и л л и к й у л и д а н » к у р г а з м а с и эса в о д и й м н з д а пстшутолнинг шарофати туф айли юз бер ган та рпхп й в о к е а л а р , хаётимиз- га кириб б ораё т га н ян г и ли к л а р , н кт пс о д и ё т и м и з д а г н , са- н о ат им и зд аг и усиш, м а д а н и я т - ф а п , маориф, м а х а л л а , оила ва м а к т а б у р т а с и д а г и бо гл а ми ш л ар х а к и д а г и м а ъ л у м о т л а р - ни кенгай тир иб , юртга , илм -ф ан га , мил лип урф- од ат ла ри - ми зг а б у л г а н ж у ш к и н мех;р в а м у х а б б а т н и ош иради , муста- к и лликн ин г бизга берган бу ёр^ин к е л а ж а г и н и а с р а ш г а , истшуюлнин г к а д р и г а етишга я н а д а ку про^ д а ъ в а т этади .

Ф а р г о н а водийси р ес п уб л и к ам из ж а в о х и р и л и р . Бет а к* pop таб иатпю ш ири н-ш ака р м е в а л а р г а т у л а бо гл а рн , г у ­зал , ссрвш\ор тоглар'п т у гр п с ид а эппп м а г а и кииишниг узи б у л м а с а кср ак .

Ш а х а р д а н 52 км ж а н у б д а ж о й л а ш г а и Шо хнм ардои - нинг узини олсак , бу диёрнпнг бой т абпатп , сон па кул ла ри ,

jS/симликлар дунёси тугрпсида хар ка ича ёзса арзпиди. Еш- л а р и м и з д а ана шундай г у з а л за м и п д а д уп ёг а келпб яша- ётг аи л икл ар и билап гу рурла ни ш хиссн ул гонад п . UIv бп- л ап бпрга музейпмпз к у р г а з м а з а л л а р и д а п урни олган мил- латим изи ин г пчки дупёсини: м ад анпятпнп як^ол нсботлаб берувчи мис гар лик санъат п ; гу за л у зб ек кизларииппг позик б а р м о к ла р и билан тнкилгаи к аш тач н лп к сан ъатп ; пигитла- римизнинг ёгочга уйпб шплагап уй м ак о рл п к с а н ъ ат п наму- наларин и к у р г а н д а уз б е к мпллатпнппг бой маъ пави й моро­си, . хунармандчплнги, бетакрор урф-одат ларпм пз бор экаи- лиг ид ан ки 1пи рухла иадн . уни ап ай лаб а в л о д д а н - а в л о д г а ст к а з и ш г а пптнлиш хиссн па и до буладп .

Б у борада и л м 11 ii холпмларпмпзипнг куплаб м а ъ р у л а - лари хам борки, булар ёш авлолми миллнй рухда тарбия- лаш да катта омпл ва педагоглар \чуп кумакднр. «Мил- лнй урф-одат^хак,нда», «Фаррона тарнхпдай». «Узбекистан мустз^иллик йулдап». «Амир Темур». <'Флрп>иа волнйси табнатп». «Фаргоналпклар фронтда ва фронт ортнда» ва

94

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 95: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

бошка к у п л а б м а ъ р у з а л а р , х од им лар им из томонндан утка - зилаётган м а з м у н л и э к с к у р с и я л а р , уцувчи ёшлар бнлан олиб б орнлаё тг ан су\\батлар ш ул ар ж ум л ас н ла н ди р .

М узе и х о д и м л а р и томонндан уюштпрнлган «Водий т а ­биати т ут р н с н д а » , « Р а с с о м ва зам он» , «У. Юсуггов хаёти ва фаолиятп», «Х^амза в а у я ш а г а н д а в р » , « К а т т а сув учун», «Уиутишга йул к у й м а » , «К а ш т а ч п л и к са нъат н» ва яна бош­ка к у п л а б м а в з у л а р д а г и м а ъ р у з а ва с ух б ат л ар .хам бой мазм ун га э га булдн .

Бу с у х б а т л а р . « Зи ёр ат » , «Й- Охунбобоев» , « ^ а м з а н и н г улднрилнши ва унинг ман гу ли ги » , « М а р ш л о н — менинг ват ан им» , « А м н р а л и С аи д бек о в» , «Алишер На вони», «Ф ан -

■зулла Х у ж а е в » ва к у п л а б водий тарихига оид кинофильм- лар бдла н бирга тулдирилиб , яна хам узига хос мазмун касб этди.

Б у н д а н ташц арн , музейиМизда мустацил республикамиз х аёт ида ги аирим тарпхий сан ал ар , муста 1 ил лик йулида хормай-толмаи х и з м а т цилаётган кшпилар х;акидаги, мил­лим б а й р а м л а р , « М а х а л л а , оила ва м а к т а б » м авз ул ар ида- ги кп зи ка рли тпдб ирл аримиздан хам хузуримизга ташриф зтугзчнлар сопи усиб. м\гзе i ira булган кизикиш яна да ортио бормокда . Шунин гдек , « М уз сй ла р кунн»нинг м акт аб гач а тарбия , м а к т а б в а бил им юртларида утказилиши эса. музей билан Гм 11 ав л о д ур тас идагн алоцани мус-та.^камламокда.

М уз е и да ил мий-методик конфорсипиялар \гказилио борплищи х ам музеи ходимлари ва иедагоулар \ртасидаги богликлнккл мисол б? ла оладн.

Юртбоишмиз И- Карнмовиинг «Узоекнстон манфаать хар ка н д а й шахснп ман фаатда н баланддир. Вата нга хп~-

.матко р б\лайлик ! Н а ц а д а р буюк замонда ^яшлётганимизни > ну т м а й л и к ! » — дегаи сузлари на^ ада р тугри вз фа.хрли- дпр. Зеро, она-Ватаиии, унинг кухил утмишн, бой тарихн- дан сузлоичп тилсиз гуво.у*ар — осори ати^алар маконн булган музей х ам иш а эл-юрт маифаатнни уз маифаатидан юкори к4уииб ишловчи ва яшовчи кишилар учун, мусгакил- лигими.чии м у с т а х к а м л а ш д е к шарафли шипи давом эттн- рувчи еш а вл од учун доимо бемнннат хизмат цилади.

Э. АЛИЕВА,нлмий-оцартув булими мудири.

95

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 96: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

И С ТИ КЛ О Л Ф И Д О Й И С И

Истасанг дунсда бахту саодат,Айлагил кардошлар дийдорин* одат.Бу кухна оламда айлагил бунё/л,

Бир нарсаки, халкинг этсии сени ёд.(Хусрав Дехлавий).

Д о н и ш м а и д л а р инсон умрини к а н ч а я ш а г а н л н г н билап э м а с , балки к а н д а й ишлар цил га нига к а о а б ул чайд пл ар . Зеро, х а ё т и д а кимди р бпр а с р л и к у м р кечпргам булса -да , х а ё т д а уз и д а н бирон-бир яхши хотира к о л д и р м а г а н булса, кимди р ки с к а г и н а ум ри ичида бир бутуи а в л о д г а етгулик ш у х р а т ко лди риб к е т а д и л а р . Бинобарин. к п м к и у з умрини х а л ^ б ахт -с ао дат и учун б ах шид а этгаи б ул са , бунда йла р ул и м и д а н сунг х а м ти риклар орасп да я ш а й в е р а д и . Маи а ш ун да й бар х а ё т си йм олар да н бнри у з б е к х а лк п и н иг асл фарзанди , йирик д а в л а т арбобп. умрпни нг сунггп д а м л а р и - га ц а д а р юртимиз фаровонлиги йулпда жоп к\пдиргап фидойи инсон, р ес иубликам пзн ниг а т к л п а р бобла рп да п бнри Усмон Юсуповдир.

У. Юсупов хаки да , упппг спёспп фомлпятп в*> шахспи хаётинн ёритувчи бпр капча китоблар х а м д а фи льм лар хам яр ат п лга нл и ги м а ъ л у м . Бпз купила Y. lOcynoinin як пи дап билгап , уз ок йпллар д а во м и д а у билап бпрга м ех пат 1\плпб ке л га н кишиларипнг шу м у х т а р а м зот ту гр пси лагп хотпра- лариии Сиз бплан уртоклашмоцчимиз .

У. Юсу повпи иг у с м и р л 11 к кезл придан бошлаб у бплан бнрга Янгп-йул пахта тоза лаш з ав о д пд а мехп ат килган Унгарбой Х у ж а б е р г а н о в куйидагича эслайдн: «'Меи Янгп- йул (К^овуичи) ш з х р и п I i 11 г мар казн да яшар эдим. НЮ2 пили >у дд и мана hjv ерда пахта тозал аш заводи ншга тушди. Бпз Су ерда ишлай бошладик. 1016 йили У. Юсупов ха м м аи а шу з а в о д г а ишга келдп. У тез ор ада бпз билап тпл топишиб кетди . Усмон гав д али , б а к у в в а г ва м е хп ат ка ш йпгпт эди • У шу ерда е а воде из л и к пи бптирпш к\’ рсл а рига кати а б, с а вод чикарди . Уша да вр д а У. Юсупов улппииг мехнатсе - парлиги билан пшчплар ораспда ш.у.\рат к4озондп. У ж уд п огир пахт а топларпип вагопга ортар эди. А за м ат , иолвоп йигит эди V».

96

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 97: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

I l l y пппгдск , N cmoii Юсупов билли якиндан таннш бул- гаи я н г л й у л л и к х уц укш ун о с педагог Х^ошимжон ота Мирбо- бпевнииг х о т л р а л а р п д а сацланнб цолган ушбу хикояга бир кулоц ту тпнг : «М ен , 1924— 29 йиллар давомида Узбекистон- да б и р и и ч л у з б е к билпм юртида уцпдим. Шу да врд а мен o i а билли ян л д а якиирок' т знншиш бахтига муяссар бул- Дпм.

У л уг В а т а и у руш н туфайли Узбекнстонга кучириб кел- тирплгап ёш бола лар , к е к с а л а р ва аёлларни жойлаш маса- ласи .хал цилиипши к е р а к эди. Усмои ота Тошкентдаги С ве рд лов концерт з а л и д а шу х ацд а сузл аган нутцида цуйи- да гилар пп ай т га н эдп : «Уртоцлар. . . фашистлар Германияси м а м л а к а т п м п з г а хиёнаткорона бостириб кпрди. Ушбу дам- л а р д а м л м л а к а т л а р и м п з и п п г хаёт-мамотини >\ал цилувчи конли ж а п г л а р кетм оцд а . Оилалари бузилиб, ота-онасидан м ал ъ уи л л р касофати туфайли етим цолгамлар нораепда гу- д а к л а р г а у з уйларин гиз турпдан жой берипг! У ерлардан кучириб олпб ке лин ган мутахасспс пшчиларнл ши билаи т а ъ м п пл аш учун сизларнипг шпларппгпзпи олпб, бошца иш- гл к у п с а л а р х>афа булм ап г . Жангохлардл фашист газаида- л арпга карши жоп олпб, жон берлб курашаётгапларгл алии ^лктлардл ху дд п шу мутахлсснсларппнг ишлаб чпкараёггаи Курол-аслахал арию, асбоб -ап жомларп фронт учун, бнзпииг га л а б а м и з >чуп су в билан х аводс к зпрурдир!» дегаи суз- лар билли м у р о >1 лат килдп. Усмои Юсупов хлцпда ran кет- сл. мен отлип ж у д а юкелк ва кудрат ли ирода эгасн, уз хлл- кп учуй жонппп хам а я м а и д п г а и писоп енфлтида эсга ола- млп.->, — депдп Хошпмжоп ота.

Д л р х а к н к л т , Усмои отанниг уруш нпллари галаба уч\н кил гаи хплматллрппи ёдга олгаиимизда , бенхтиёр^куз олди- мизга уиииг хоргин, лекип г а л а б а г а ишонч билан боцио тур- г лн спймоси па моён булади . Уруш вактида ^смои .та план Учрашупллрдаи бириии уруш па ме.^нат фахрииси л рнп в Куипдагпча хпкоя килади :

'— К а п г а р х о и а д а иккнта колхоз бор эди бири Кагггархопа м а х а л л а е п д а «Ком мунист» номи билан, икк - чиси П ас ткн Каптархо на деб ат ал ган ма.\аллада 1 ™ Юсупов номи билан ат аларди . «Коммунист» колх

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 98: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ерлари орик, кумлок; , тошлок б у л г а н и д а н м и ёки ра^барлар- нинг п о шуд лнг ида нм н к а м хосн лли к о л о к колхо з хисобла- нарди . М еи у ш а н д а к и ш ло ^ к е н г а ш и н и п г котибн эдим* Ус- мон а к а К а п т а р х о н а г а келиб кишлок; С о в е т а биноси олдида т у х т а д и . М е н д а н копилок р а х б а р л а р и ш г с у р а д и . У. Юсупов но мл н колхоз раиси Э г а м Ш е р а л и е в , « К о м м у н и с т » колхози- кинг ранен А ^ м а д а л и У с м о и ов л а р н и топиб келишдн.

— И ш ла р к а л а й , цншлок анча х а р об були б цолипти-ку!— Усмон а к а ш у н д а й д е д и л а р - д а , ^ а м м а м и з н и 'колхознинг омборн томом бошлади . О мбо рда ати ги 2 0 0 — 250 килограмм ча м а с и мош ва 1\унок> борлиги , х о н а д а сичцои ва к а л а м у ш л а р у й на б юрганлиги куринди.

Колхознинг бой лиги шуми, у р т о ^ р аи с? ! — суради Усмон ак а .

— Бор баллами д а в л а т г а топширдик , Усмон а к а , — Де ж а в о б берди' раис.

Ш у н д а н сунг Усмон а к а м у й с а ф и д я а р ва б из и и етакла б П ас тк и К а п т а р х о н а г а , яъни уз н тут или б у с г а н м а ^ а л л а с и г а бошлаб борди. Бу ерда уни ц ар ин д ош лар и ку ти б туришгаи эди. йсмон а к а ка ринд ош ла ри билан с а л о м л а ш г а ч , бизни колхоз омборига бошлади . У омборга к и р а р к а н кайфияти кут ар нлд и . Чун ки бу колхоз омбори з ам о н ав и й ки либ к у р ’ИЛ- ган,_бунинг ус тнга бурдойга т улиб $ттг ан эди

Э г а м , доли Усмон ак а , — бутдой к а н ч а ? У д а в л а г тонширпгпдан ортиб долга нми? Ко лх озч ил ар га с а к л а б ту- рибсанмп?

— Х4а, Усмон ак а . Виз фронт учуй 277,5 тонна бугдой ж у н а ш б , д а в л а г толширириип ортиги билан бажа рдп к* Х°" зир омборда 105 тонна бурдой бор. Уни х ал ^ п м и зг а борам из*

Ъ смой а к а колхоз раиси Э га м а к а Ш ер алиевп н « Э г а м ^ деб чацирар эди. Еуиинг бонсн, у лар мохнат фаолиятини д а с т л а б бирга Янгииулдагп пахта тозалапт зав од ид гг оддпй ишчнликдап бошлашгап эди.

Усмон а ка н инг яхши хпелатларнда п бири од ам ляр ннн г ди л и га ёк^адиган, улар ни мехнатга , э з г ул н кк а чорлайдигап суз ларини топиб ишл.-мишндан иборат булса , иккинчидаи, х ал к и м и з н и и г урф-одатларини ж у д а х ур м ат цилар эди.

98www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 99: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

У. Юсупов йигилганлардан «Каптархона асли ик кйтакишлокмп?» дои с ур а б к олди .

— PIyi\, битта 1\Ишлоц? — д е б ж а в о б ц илд и Ю су п бобо.

— О д а м л а р бир-бири б и ла и иио^-иттифоц б у л и б я ш а ш и учун и к к а л а колхозни б и р л а ш т и р с а к , мим а д е й с и з л а р ? — сУр_ади яма Усмон а к а . Р 1 и г и л г а н л а р г а бу т а к л и ф м а ъ к у л тушди. Ш у нд а й г:илиб, « К о м м у н и с т » к о л х о з а би ла и У. Ю с у ­пов номлм колхоз б м рла ш ти ри ли б , ко л х о з п р а в ле и и е с и р а - нслигнга Э г а м Ш е р а л м с в , п р а в л е н и е рапсини нг у ри ибоса рли- гига Азимов са й л ам ди . } \ а м ки ш ло^ лар инни г т а к л и ф и била н А х м а д ж о и а к а У м а р о в К а п т а р х о и а к и ш л о к Сов стн нжро-ия ко ми тети р а исли гиг а са ила иди.

— Э г а м , бу йил к а н ч а к у з г н бугдо й э к и л д п ? — с а в о л берди Усмои а к а . ,

— 200 ге к т а р .— Б у к а м . Х ал цнинг цорннии т у й г а з и ш к е р а к . Яна 400

гекта р бу гдой э к с а б у л а д и м и ?— И мконп бор, э к а м и з .

400 ге к т а р к\ шпмча бугдой экиш р е ж а с п белг ил ан ди ва бу шп уз в а к т и д а а м а л г а оширилдп.

Усмон Юсупов х а к н д а г л хо ти рал ар ип ёзи шда д а ком э т ар ка н м мз . шу ур иид а Совет Пттифокп Ка хр ам онн , ав и а ц и я гемерал-лейтснанти , профессор, география фанларп ^доктори А. Б , Бс ляе ви ин г Усмон Юсупов х а к м д а г и уш бу х от п р а л а - рини ко л тнри б у тпш жоиздпр .

1941— 42 йнл лар да менга- йирнк ав иац ия м ак та б и ин Уз- бекпстон ш а х а р л а р п д а н блрига кучирпш топшнрилган эди.Бу уринда бир ва нкки к а в а т л и пиинщ гиштда п к ур и лга н би- иолар м а к т а б нхтиёрига тошинрплгапн ва аэродр ом учун кер ак лич а ер майдопп -ажратнб бернлгаилпгнии айтнб утлш кифоя булса керак . Яма бундам кейин я р ат п лга н цул а йли к- лармн аГггмай к у я цолан. Бу ншларнниг х а м ма с и шах са и У. Юсуповнпнг буйругига асосан цилииган эди. Ксйинроц мен у билан тез-тез учрашпб турдим.

У нихоятда у л к а н ^обмлиятли, ташкилотчи эди. У. Юсу­пов хар ц а н д а й ' т о н ф а д а г и о д а м л а р билан у ш а тоифа киё- фасида су .\батлаша оларди. Усмонни хозирги к у н д а йга

99www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 100: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

у . О та ю м ш а б айтди : « М а р к а з п й И ж р о к о м д е й д и л а р . Олий м а х к а м а , сиз шу е р д а у л к а н м а н с а б д а с и з . Сиз ш у п д о к 1\ил- сангиз , б о ш ц а л а р д а н не у м и д ? Ахнр мой а л н пс а туз сепиша- дн. хуш т уз айниса — нпма со ла пл и к , у й л а п г - ч и ! » Бскчоптон шу-ш у ишга ксч икка ни пук » .

« Й у л д о ш ота х а м м а д а н олдин д ех ко н эди. С а м а р к а н д ч е к к а с и д а г и д а р ё буйпд а у узи т а ш к л л этгам ва уз оталпги- га олгап бнр утрок; х у ж а л и к б ул а рд и . Бу к а м ер ли к ё бутун- л а п срспз х у ж а л и к л а р д а н к у р п л г а н эди. Хар ж у м а купи М а р к а з п й И ж р о к о м хо д им лар и о т та кол май , Ота билан угла х у ж а л и к к а чпцардпк . У н т в а к т д а халп г у д а к кпзалогн Хайри ва ум да л кпчлк уг ли хам бпрга б ул а рд и . Ота кансн- днр ку рбошпд ап у л ж а гушга и о^буз т ул па рпп к у ш г п л д п р а к енглл а р а в а г а ку ш л б йулларии сайр этиб борар эди. Бпрпн- чн булиб епг шнмарпб , ишга туш ар , кстмои чопар эди. Ьр — туц ай л н к булиб, б т т а - б п т т а очилар , т у н к а л а р купо- рилар ва i*iил сайпп ке ига яр , йпл сайпп т а ж р л б а ва м а л а к а - си ошар, атрофдагп к и ш л о к л а р г а п бра т- урнак б у ла р эди».

Оиласида Нулдо ш Охупбобосв к а п д а и инсоилпгипи умр йулдошп Лдолатхпи она О ху пб обо ева лл пг с у з л а р и д а л билли о л са к б ул а ди :

«Н ул д о ш ота х а к п д а мсидап куп с ур аш ад и . \ а м м а с и - пинг саволи бптта : Ота л ' зларппп уйда к а п д а и т у т а д п л а р ? Жавобпм хам бир оглз, ж у д а к а м т а р , мсхмопду ст , б ола ж ол эдилар . Мен у кшллли бойпипг кар оли булиб юргаплда ка н д а й со дд ад лл ку рг ан булса м , умрла рпп пиг охи рлар иг а ча ху дд л шундай булиб колдилар . Х а л ш х а л и ку з олчи мда . Б а л а н д буйли, ц о гм ад ан кел гал . хушфеъл э дл лар . У киши хеч качол кпбрланглп эмас, ка мпш кпбрлаппб , буйра булди , дерд пла р . Меи у кпшнга т у р м у ш г а чик ^апимла бувпм иоввой эди. Кспак нонилп з\р-базур топардлк . К урпам из хам битта эди. Хайрлхол дега л кпзим т\тнл1 ан ида , учла кур- пали йпртиб й ур га к ла га н ми з . У киши ута м схм опдус т эди- лар. Олий Совет Пр езидлуми Раис;п ке зла рнда хам уйимиз- д а бнpop м а з а л и к таом булса . бпрор кайнонаси солгал утло к,олар, деб э и лж к а иптш\ тур ар ди ла р . Уруш л лл лар пд а болалари нин г буйнидагп шапфпнн хам олиб фронтга ер лам- га юборгани ку з олдимда. Ж уд а м ех п ат ка ш эдилар. B o f - л а р д а д а м олишип уича xyui к ур м ас д и л ар , елг пшмариб к у л г а кетмои олиб nujra кирншиб кетард ил ар . У кншпиинг д у с т и куп эди. Уйнмиздан одам аримасди. К ам тар , мс^мои-

102www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 101: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

дуст, о д а м ш п н а в а н д а у м р й у л д о ш и м н и н г ^ а м м а * с и ф а т л а р и куз олдимдан асл о к е т м а й д и » . Й. О х у н б о б о е в и и и г ф а р з а н д и Каримберди Охун бобоев .\ам о т а с п н п н г й у л и д а н к е т д и . О та- пннг тарбпяспни олиб х а ^ и к и й инсон б у л и б в о я г а етд и . У *ам дсхкончнлпкпи, срии ж о н и д п л п д а н с е в а р д и . И у л д о ш Охумбобоев ту рил по у с г а н Ж у п б о з о р кишлор н у р ы и д а т а ш - кнл булган к о л х о з г а бош б у л д и в а к у п н и л л а р ме.\нат кнлди.

«Ки ю логи миз ни нг м у ъ т а б а р к е к с а л а р и била н .\ар га л с у х б а т л а ш г а п п м д а ,—■ дсб э с л а й д и К а р и м б е р д п Охунбобо-

— у л а р от ам х а к и д а су з оч пшадп . « Р а х м а т л и ж у д а х а лц - парвар, эли-юрти уч ун жопини б е р а д и г а п инсон э д н л а р » . — Дсб ку й ш па дн ч уцур х у р м а т билан- Нисон уч ун о д а м л а р тапмпппл бплан я ш а ш д а н , о д а м л а р кув он чпн и уз куво нчп , одамл ар к ап гу сп пп уз кайрусп де б бп лп ш да и ,\ам аъ л о р оц бахт Пулмаса к с р ак . Х алк4 учуй я ш а г а п апа ш у н д а й инсоп- лар халк п к а л б п д а м а н г у б а р х а ё т о там п ин г мп со лида кур иб турпбмаи.

Ха, y in I бу тун рсспубл п к а м п з д а « О Т Л » дс б а т а ш а д п . К а м б а г а л дсх^он фа рз ап дп б у л г а й отам х аст ии пнг супггн Д ам ла ри га ча х алц бплан бирга яш аб уиппг бахтп , порло^ к е л а ж а г п х а к и д а у п л а д н » .

Х^акпкатдап х ам П ул д о ш Охунбобоев ш у н д а й а ж о й и б бпр и и со и бул га ики , унинг ю к с а к о д а м н н л п к ф а зп ла т л а р и н и . фа цат щ им дуст -б ирода рл а рпг опла аъ з ол а р п г п н а эм ас , б алки рсспублпкампз.ча я ш а г а п к п п т л а р отанппг олднга , цабу.чига бориб х о ж а т топгаи, ё р д а м ку р га н . Р е с п у б л и к а - пппг бирор бурчагп иуцки, П. Охупбобоев д а в л а т шип бплан боргапида вацт юпиб. хар бир кн ппалган , ё р д а м з а р у р б у л ­ган о д а м г а иложи борича г а м х у р л п к цплгап , ё р д а м берган. Гппга мисол кплпб, Узбекнстон х алц артнсти Берт а Д а - ппдпванпнг оиласпии ол сак буладп . 1030 йилда Д а в н д о в л а р онласп огпр а х в ол г а t v i l i h o колгагь де га н х аб ар Й Охунбо* босвга сгиб бора ли. Й. Охупбобоев бу оплат а То шкен тга кучпшга . жо йла шпш га ёр да м беради.

«Й. Охупбобоев биз учуй к а т т а г а м х у р л п к цплган , биз- ттинг оилпмпздаги ёш лар га бахт эшмгини очди. Ж а р а н г д о р опозга эга булгай а к а м М оскв а копсорпаторнясипп битка* зиГ) ч п г ’ш, иккппчпси плм ку чоги г а шуигпб , пдпм б\.1ти.

102www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 102: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Мен уйимизнинг кичигп бу ли шп мга к а р а м а и , Эскн Жувада* ги умумии -та ълнм макт аби нн хотин-цпзлар клу б ил а битказ* днм, сунг тпббиёт техникуминп бит ка зи б а к уш ер булдим- И. Охунбобоев менинг т у га р а к л ар д а 1\ а т н а ш г а н и м д а н , санъ- агга булган цпзицпшимдан х аба рд ор эдилар. Ш унинг учун сенинг хаёт нулинг саиъатдир, деб айтдплар. ' Х^кицатдан хам мен шу пулда узимни топдпм», деб эслаиди Берта Д а ­видова.

П. Охунбобоепппнг юксак одамийли к ф а з п л а т л а р и унга олий д а р а ж а л и ра. \бар, давлат арбоби булиб етишпга ёрдам берган. У М арка зн й И жр оп й Комитетига рапс булиб сан- лаг.: ан кунндаи умрннпнг oxiifim д а ^ и ^ а л а р и г а ч а х а л 1\ пчн ла булган, унинг хасти билан • ятаган* унинг хурматппи козонган.

<И. Олуибобиснпинг фаолиятп куп кпррали ра жуда хам \п у м л п эди, авни^са уннпг ташк ило тчилик ва р а х ба р л п к к а хос хусусиятлари с у т р п ш ва сув келтнрпш сохасида яна бир бо£ 1 асдиклангаи. У. бу сохапипг снрларини чуцур би- ларди ва бу билимларини Фаргопа водписпда бош б^лпб курилгаи к а н алл ард а ишлатди. Халк хашари билан пш олиб бориш хам Иулдош Охуибобоеинпиг т а ш а б б \ гсидир. Катта. Ф а р к ж а капали курилнши дуиёга таннлдн. Иулдош Охуп- бобоев ке ч а ю -к у и д у з цурувчплар орасида булдн ва уларип мех^нат за фарл ари га илхомлаптирди»,— деб эелаидп Узбе- кистонда хизмат курсатгап ирригатор Михаил Копило».

Ха. ста халкнинг жопп-дпли, орзу-умидларппипг ншои- чи, юракдан ссвгаи фарзапди эди.

С. БОРЬЕВА,Маргилондаги Иулдош Охунбобоев мемориал музейи мудири,

104www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 103: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ЁГОЧСОЗЛИК ХУНАРМ АНДЛИГЙ

Музспнмнз захираларида утгаи аср ва асрнммз боглла- рига опд CF04C03 ус тал ар томомлдаи ш и л а н г а н ‘к у л л а б б у ­юмлар бор. л а рпи пг музей з а х и р а л а р и г а кслмб тушмши турлича. Музеи т а ш к л л топгам д а с т л а б к и ллллардаёц, угла Данрдаги Фаргоиа вилоят ге н е р а л -гу б е р и а т о р л и г и н и н г барч а уезд, шахар ва ц и ш л о ^ л а р и д а н ф у ^ а р о л а р , м а н с а бд о р шахслар музейбоп б у ю м л а р л л бу ерга то лш п р ган л ар . Улар лчпда 'Iурли ёгоч б у ю м л а р хам оулгаи. М а с а л а н , уш а дав р - ларда топп] прилган д а с т л а б к и б у ю м л а р д а н Ш ах р п х о н полости боип^арувчпеи то пш пр гаи, ёгочдаи н ш л а н г а н «хак- кал кавуш» (ёкп « т о в п л д и р о к » ) , доктор А- Г. Смирнов кол- ^скцпяспдагп ёгоч б у ю м лар; «х а к к а л кавуш», д у р ад г о р л и к асбоблари, ёш б о л а л а р уйнпч оклар и, б о л а л а р беншги (барча ёгоч кн ем ларп билан, млллГгй чолгу асбобл ари. *упармапдчплпк д астг охл арп ( ч и т р п к . чарх, « ж и я к дукон», с .ишгнчлар, т п in ковлагнчлар , гугурт учун та й ё р л ан г а н чуи- л а Р, кал амдон, лавх . ш ам допл ар , М арг ил он уезди бошка- Рувчпеи рухеати бплан М пн гте ладаг л масчлт бузпл гапда олпнгаи масчлт эшпгп (зампилп, пел нм пи - б ез ак лар бплан безалгап. Бу эшнк ф ака тгл н а этпогра фпк буюмглна эмае, балки тарпхпй ёдгорлпк хамднр. Чулки чбу масчлт 1898 йплда булган Дукчп эшоп цузголопп бплан боглнкднр.

Шулннгдск, музей захираларида турлп ёгоч ндпш товок- •лар, калапдарлариинг лдлшларп» пнела соладпган кугилар, мухрлар, чптгар в а д^пппдузлар 1\Олп пл арн, «васса дуком» ва «васса жуфт»лар ва яна эшпк, усгуп, шунпнгдек, мусп- цпй асбоблар бор. Бу буюмларпппг купи зампнепз пакшда, оддий безаклар бплан безатплган.

Эшпк, уступ, пнёла цутнлари, цолиплар заминлн уйма- лар бплан (купроц нелпмий, лавхлар «панжара» усулнда) . Юцорида цайд этплгаи буюмлардан курпниб турлбдцки, Фаргоиа воднйенда ёгочеозлпк ншлаб чицарнши сертармок булган. Баъзи тармоцлар хозпр .^ам аввалгидай давом эттнрплмоцда. Масалан, бешнкчилик, нон ясашда ншлатн- чадигаи жупа. чекпч па тахта-уцловлар ясаш. Шунпнгдек. халц амалий безак саньатп даражаендаги тармоцляр >*аммавжуд.

105

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 104: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Асрнмизнпиг 60 -йнлларпга к а д а р бу т а р м о к л а р юкори д а р а ж а д а р и в о ж л ан п б кслдн. Ш у т а р м о к л а р д а бу даврлар- да куплаб уста с а н ъ а т к о р л а р мохнат к^илганлар. 1\уйида бу у с тал арн и нг б аъ з и л а р и г а тух та либ утамиз .

ё г о ч с о з л и к ху на рл арин ин г юкори д а р а ж а д а ривожлан- гаи т а р м о к л а р н д а н бпри сгочга бадипй п а к т унмакорлпгп- дир. Ба д и п й накш уйм акорлпгп билаи к у п д а л п к хаётпмпз- даги буюмлар, турлп нарса соладн ган ж а в о н л а р , санд н^ ва с ан д и ^ ч ал ар , к а л а м дон, хоитахта ва ку рс пла р бсзатилгап. Шуиингдск , меъморчили к да хам ёгоч уймакорлп гп билаи бпполар бсзатилгап.

Б ад ии й cfo4 уймакорлпгп билан ш у гу л л а п г а и усталар м аха лли й да ра хт т у р л а р п - чпнор, кайрагоч , ciiFoiy арча тут, тол, тсрак , олма, жпйда , бсхп, покдап хом ашё спфатпда ф ой дал ан ган ла р . Хозпргп купда -jca купроц туг, тол, ёнго1\ н шлатилмокда . •

Бад ии й ёгоч уйма ко рли гида ёгочнн уйпб, кесиб. чизпб, бурттириб (яссп ёкп бала нд) тсшпб, тахтач а ёкп ёгпч бу- л а кл арп и н бир-бнрига улаб (асосап п а п ж а р а дл ) гул (накш) пшланадп.

XIX асрнинг иккиичи ярмида нккн хил бадипй ёгоч уй- мако[)лик услуби м а в ж у д булган: зампплп ва' замппсиз- За мин лн услубда ёгочнн уппб, тешпб на^ш пшлапгап. За- мннлн услуб мохпр усталар томонидан цуллаиилиб, поёб буюмларпн безашда шплатплгап. Улар; кутичалар, ппёла соладиган кутнлар, кптоблар учун муковалар , меъморчплик кисмлари, хонтахта, курсплар, саиднцчалар, лавхлар. Мсъ- морчнллкда зампили ёгоч уймакорлигипппг йирпк, чу|\ур ку пкават ли пакш уйиш усулларндан фойдалапишглп.

За мписнз уймада чизма, занжир пардоз п ак ш ларн иш- ланади. Буюмнинг узи замни (ёкп фон) булиб хизмат кпд- ган. Замннсиз уйма купдалпк хаёгда пшлатпладпгап буюм- ларпп безашда ^улланнлпб, купрокк шилатнлгап. Буига са- баб у ни ишлаш осонрок^ булган.

Б адипй ёгоч уймакорлигида уч хпл нацш усули мавжуд: ислимпй, богдодпи, паргори.

10Gwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 105: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

МСЛПМПИ — успмлмксимои нпцш тури. Bv иа ц шДй тппоГ). банд барглл, ку рт акл л б у т а л а р б л р - б л р л б и л а н чир- маншб кетиб, усимл икларллнг у х ш а ш л и к т а е в и р л л и б с р а д и .

БОРДОДМЙ — дойра» уч бу рч ак , ц л р р а л л , ю л д у з с и м о н шакллар'даги накш ишлаш усулп. Э ш п к, ж а в о и , с а и д п к л а р * пи осзашда лшлатплгап.

ПАРГОРИ — цпркул с р д а м п д а п ш л а п г а н н а к ш ( а л л а - нплар) курпнпшда.

tiu Бадппн ёгоч улмако р у с т ал а р н буюм устига п а ц ш уипщдан о л дни ахтаси, яъни у й п л а д п г а и н а ц и т и н г а н д а з а - 1И,,И та,*ёрлагаилар. Ш у л д а л су иг бу п а к ш п и б у ю м ус гига к\чнрпб, уйиш лшл ар ин л б о ш л а г а н л а р . Й ш ж а р а ё н л д а ут- П1?г.а Я1\ 1111 асбоб нш л а тг а п л а р . И а к ш уйпб буллн ли . (>уюм т сЗ if с» р булганндан сунг юзига ранг бсрлб, кейпп л о к л а г а н л а р .

збсккстопда бадил й ёгоч у й м а к о р л л г и и п н г ту р л л мак- табларп мавжуд. ^ а р бир м а к т а б уз ниш би л а н а ж р а л л б ^ради- 1\укоп ва Фар гона бад лнй сгоч у й м а к о р л л г л м а к г а б л Уз анъаналарига эга. 1\уцон у с т ал а р и цутлча , курен, ром на б(,ин^а буюмларда ка лт а бур! мал и ясси уйма ни, яъни устун- Гори усулпни шнлатиб келпб, м е ъ м о р ч и лн к д а э т и к , устул- ларга йи]»11 к , чуi\vp иа ц шларнп уйпб узгача м а к т а б яратдп - лар. Бу уйма лар йприклнгп, кун ка ватлп лпг п, мо нум ент ал - ,|11П1 бплан ф арц ь^лладл. 1\у\\он бад лн й ёгоч у й м а к о р л л г л мактабллл р л во ж л а н т л р л п 1да 1 \однржон Г а й д а р о в на унинг •логирдларп катта -\лсса цушдллар . У лар терак» c i i f o k ва бук дарахтл ёгоч м а те р л а л л а р н д ал куплнча фои д ал а н га п ла р -

К. Г айдаров 1899 йллл Куклой шахрида , пак ^ош М а ж м л д - длиов оилаелда тугллгал. 1923 йллл М осква да халц х у ж а л л - гл кургазмаелда хлзматда булдл. 1925 -29 йл л л а р да 1\укол- дагл Парамонов ломлдагл лнтернатда , 1931 й л л л а р да Ку^о и л тх р л д а г и ёлд дурадгорлар тугараглга бош булдн. 1939— 54 йллларда «Янги маъдан» артеллда дурадгор, ёгоч ул м ако рл , 1954—57 йл лларда 1\уцол музейлда реставратор булиб иш* лади. Эиглк, курен, стол, хонтахта, кути па болида буюмлдр- ии ёгоч уймакорллгл билан нафис безаб шухрат козонлл. Уста, алнлкеа 1923 йнлда В. I I. Ле1Г#Ш^#совга кллгаи с ю л ва куреллар унинг уймакор уста е л ф т т ы а г н гоят кагга ма« , \оратлнл ламойлш этди.

107

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 106: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Кукои тарнх музейида с а ^ л а н а ё т г а н каравот , Тошксит* дагн собпк 'Ленин музепп бпп осп шш г уйм ак ор эшиги ва б ош ц ал ар 1\. ^ а й д а р о в и и и г у й м а к о р л и к самъати анъанала- piiiiu янги мотивлар билан бойитгаиинп курсатадн. 1\- р а ­даров 5'збскнстоп С С Р хал к рассомн унвони, >^амза муко- фотн лауреати , турлн нпшонлар бнлан та к д п р л а и г а н эди.

Улкашун ослик музейпмпз з а х и р а л а р и д а 1\. )^ай да ров- пинг ^з бе ки сто н С С Р 50 йпллигига б а п п л л а б 1974 йилда и шлаган намоёни бор. Нам ос н c i i f o i ^ дар а х т и ёгочидам шп- ланган. Уста унп каватли» зам ин ли нак-ш билан бсзаган* П а ц ш л а р ислнмий, паргорп ва заминп «чакич» кплиб ишлан* г ciп• 11ашцларнппг йприклиги. чуцурлигн, купцаватлплпги аипи Ф аргоиа макт аби учуй характс рлндпр.

Шунпнгдек, з а х п р а л а р п м и з да У. Умаровиннг пслимнй безак билан безатнлган таксимчасн, Турсуи Орнпов ишлаган па иж арасн бор (бу нкки буюм хам ёнгоц ёгочидан). Панжа- рани ясаш учун аввал ра н д ал ан ган майда тахта ч а ла р , су иг­ра ром тайёрланадн, кейин чизма буйича тай ёр лан ган тах* та ча лар шу ром ичига ца лаб ёкн й и ш б чицилади. Бундай ром ясаш учун устадан куп мохнат ва махорат т а л а б цили- пади. П а н ж а р а ясашда хеч каидай ширач» мих тм латил- маидп. Та ёк ч алар iiiini6 чакнлгаидан сунг турт томопндаи ёгоч ром билап мустахкамланади. Шунпнгдек, захираларн- мизда М. Ж а л о л о в ишлаган мнллпй гарнитур (курсплар, хонгахта) бор. Бу гарнитур хам ислимий па^ шл ар билан безатнлган.

Маргнлои CF04 уймакорлнги мактаби узига хос миллий курииншга эга, упмада чу1\ур заминли ясси куллайдилар . Кейинги вактда маррилоилик усталар бпноларнн ёгоч уй ма­корлпк бил а п безашда катта ишлар килмо^далар .

Ёрочсозликдаги ])Ивожланган тармо^ лард ап яна бири сгочга буяма иацш солишдпр; Егочга буяма п а i^ni солувчи усталарпи «нацкош» деб аташган. Наццошипиг асоснй иш цуроли — «нак;ш цалампдир». П а ^ ш аввал кргозга тушири- либ, ахтасп тайёрланган. Ксйни безаладнгаи буюм сиртига кучприлгап. Кейин темпера ва мой буёцда буялгам, куппнча бронза ва кумуш _ цушилган. Шундай цилиб, мураккаб ком­позициями на^ шл ар- чизплган. Н а ^ ш д а к^нзил ва яшпл ёклар купрок; шплатилгаи.

108www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 107: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Оддий ^ошикдан тортнб, т у р а р - ж о й па ж а м о а т б п н о л а - ршшнг девор ва ■шифтларнгача с о л и н г а и б у я м а н ак ш л ар кишинп хапратга солади.

«Накш» — арабча суз булиб, т а св н р , гул м а ъ н о с м н и англатадн. Хар хил ш ак л л ар , успм лпк , цуш, х а й и о н ва б о ш ­ка тасвнрлар маълум бир т а р т и б д а т а к р о р л а и и ш и д а и х о с и л булгаи бсзакднр. Н а к ш л а р нслимий ( у с и м л и к с и м о н ) , г и р и х (гулли гнрпх), paM3iii*i каби т у р л а р г а б у л и и а д п .

Фаррона накш и X у ж а и д . М а р г и л о и , Kj у ко и , (1 > а р f о и а , Андижон, Чует, 1\ува, О л т п а р п к ва Р и ш т о н ш а х а р л а р п д а ьужудга келган уел у бл ар д аи нборат . XIX аер ва XX аср бошларпга мансуб булган н а к ш л а р к у п л а б осори а т и ^ а л а р - ла саклаипб цолгаи. К у ^ о н даги М а д а л и ч о н д а х а с ш Д а х м а и Шохап, Худоёрхон урдаепдаг и на б о ш к а н а к ш л а р у з п г а хос ^уриппшга эга булса-да , Ф арро на н а к ш л а р н д а к у п р о к Б у х о ­го, Хива пакшларинпиг та ъ сп р п п и у ч р а т и ш м ум кп п. Х1ат то- кп, рус па к in услубларппи хам уч ратмш мумки н. Б у и г а са - бао, наккпш устал ар бо шка ш а х а р л а р г а бориб, у е р д а г и Урганган пакшларппи ке п п и ч ал п к уз н ш л а р и д а ^ у л л а г а п - лар. Шунга 1\арамаГь Ф ар го н а иrjj\iii.iари узпга хос н а к к о ш - лик мактабпдан пборат. Ф а р г о н а п а к ^ о ш л а р п гурух. гулли гирих, иелпмпй и а к ш л а р п и к у п л а б к у л л а й д н л а р . I I ai\ iи композпцпяллрипипг еммметрпк булпш прппцн пнг а а м а л ци- ладилар- Усимликсимон н а к ш л а р ш ак л п п п п г т а б и а т д а г и Иусхаларпга якпнлпгп Ф а рг она па кш п учуй х а р а к т е р л и д н р .

Фаргона п а к ко ш лик м а кт абп ни п г йирик на к п л н С аид - махмуд Норцузпсвдпр. У ярим аерЛпк ф а о л и я т п д а в о м н д а куплаб асарлар яратчи. С а п д м а х м у д Н оркуз пеп п а ^ ц о ш ли к - 11 it отасн уста nai\i\oiii Но рку зи И у р м а т о в д а н ургаигап. У ш а даврда KvKonia куплаб маккош устал ар яшарди. \ л а р д а н маш.^ур уста Мухаммад Соли ёш рассомпи сцтнриб цолатти. Шундан сунг .устанннг шогирдлнк нилларн бошла над и. 1П03 йнлда С. Норку?,пев отленннпг фотнхасн бнлан уста иа к ко ш уивопннп оладн ва мустакпл рапиптда ншлан бошл айд и. Устанннг энг пирцк ишларпдан А. Навонй номпдаги опера ра балет театри бипоспдаги «Фаргона залн.-» иа ^ ш л а р и д н р . Уста бу ерда безакловчп уста снфзтида пшлади, на к^ош ва упмакорлар учун расмлар чизиб бердп. З а л д а г и бир цаича иамоёиларнппг эскизларипп тайёрлаган . Шуниигдек . сахна бахмал парллси уста чтпгап расмлар асосида Бухоро зпрд\ ’з- ларн томоппдпп баж арил га и эди.

т

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 108: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Уста С а и д м а х м у д м е ъ м о р чи ли к ёд го р л и к л ар и п и канта т и к л а ш д а хам кат на ш гаи. Уста Худоёрх он саройидаги Зар- рпн за л ва унинг а й в он ла ри пн XIX асрга онд сакланнб кол* ган н ак шларн асоспда к ан та бсз аб чпкдн.

С а и д м а х м у д Н ор ку зн евнин г ярим асрда н ортик пакт давоммда яратга н а с а р л ар и н и бир-бир с а п а б чпкнш кипим, албат та . С а н ъ атга бутун хаётнин б а п п н л а г а п уста уз билим, таж рм ба ва хунарипп шоглрдл армга зур нштпск бмлам урга- тнб келди.

Музеи им из за х н р а л а р и д а . афсуски, С. П о р к у з п е п м п н г шпларн i I у к Ф ак атг ин а уста пип г угли С а п д а х м а д Махмудов шилагаи « П А М О Ё Н » ва « B : \ C C A Ж У Ф Т » л а р бор- Су «Л-IAMOLH» ва «ВАССА Ж У Ф Т » л а р м у р а к к а б илмий ком-, позицпялар билли б аж ар и л гаи . Ш \ нипгдек, з а х м р л м и з д а Хусаинопнниг наккшплпк билап безагап миллим гарпмтурн

•жой олган. Бу гарнитур хам пслиммй п а к ш л а р бмлам беза- тнлган.

Егочеозлик xyn ap . ia рига яна бир муракк аб санъат, яьии мусикий асбоблар ясаш санъатп хам кмрадм. A\nchivии ас- бобларни ясаш учун махаллнй дарах т турларп ннгчатилгаИ- MyciiKHii асооб ясашда эиг яхши материал (хом ашё) тут дарахти сгочи хисоблапади, уидаи муслкпй асбоблар асоси HMi.iaпади. Мусикий асбоб ясовчн усталар у з л л р и ясагаи буюмларни амалий безак турларп билаи б е з а г а п л а р .

Юкорида , биз ёгочеозлик хунарларииммг б а ъ з и л а р м г а т у \ 1алио утдик. Куриинб турпбдикм, бу тармок%лар хозир хам мавжуд. Аинпкса кейиигн йиллар ичида халк а м а л и й санъатига кпзмкиш ортди- Халк амалий сап ълтларн билли шугулланаётган усталарга «Уста» уюшмаси амалий ёрдлм курсатмокда. Бу эса, уз павбатида, т у тармоцларпи ри- вожлантирпшга , бу хуиарлар билаи шугулланаётган усталар- пинг купа йп Гни га туртки булди. Усталарнпыг шн махорати ошмокда. Х1озирги кунда ёгочеозлик амалий безак турлари билан факатгина давла т муассасалари, ж ам о ат бинолари- гииа эмас, хусусий хомадонлар хам безатилмокда.

С. МИРЗАЕВА.Тарих булимининг илмий ходими.

110www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 109: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ФАР Р О Н А Н И Н Г МИСГ АР ЛИ К САНЪТИ

5'тгац асрда Фаррона водпйсннинг шахар ва цишлокла- рпда х ун арм анд чн лик кенг рнвожланган. Косибларнлиг кулларц бллан ясалг ап маишлй буюмлар хозлрги кунгача сакланиб к°л лб , улар узларпнпн.г шакл ларл ва накшлнлнг гузаллигл бплан ^а й р а тд а цолдирадл- Музей ходпмларл туплагап эскп кпйпм-кечак, идиш-товок ва ме.^иат куролла- piinjinr бол ту п л а м ла р л водил музейларлда саклаб келнн- мокда. ‘

Фа ргона вилоят улкашунослпк музсйи экспозиция ёки лавбатдагл ку ргазм ага ;;уйплгаи тулламлар ^айта хаёт бахш этпладпгал жоп хисоблаиади. Ушбу маколада гал охиргл ул лпл давомпда экспедпцпяларда тупланган ва бир вактлар музей п пнг асосп булиб .хлсоблапган мпс уйма кор буюмларл хакида борадп. Бирок ходпмларппнг вазлфасп та- Рихпл ва бадппй ёдгорлпк булиб хпсоблапгап буюмларип туллаш па ллмлй жпхатдап лшлов бсршндаигпна иборат бу- ллб колмайдп. Металл буюмлар такомпллашгап мутапосиб- ллк на безаклп иа^ш бплап аж ралпб турпб, упппг баъзи курплпшларл Урта Оспёда яшовчи бошка халкларпииг бу- юмларпда хам учрапдш

Уймакорлик мне пдшл-товоклллг ажойиб хусуепятп бу-• шб, аерлар давомпда шакллапа боргап ва куидаллк турмуш- Да П1илатлш учун цулай булибпша колмаи, .\ар доим кузни Купол гпргап. Кул о л буюмлардап фарклп уларок, кемг тар- Чал.магал улмакор мпс лдиш-товок узига хос хусуслятларга ’J ra пули б, Бухоро, Самарканд, Кукои, Тошкент ва оошка ша.харлар уплпг марказларп хлеоблаигап. Баъзи бир буюм­лар сил л лк к^ллб ясалган* бошкаларпга на^ш солинган,

ьз нлар л саршч мисдан, бошкаларл эсз кизил мпедаи гаи- ёрлапгаи. Накди солинган мне лдпш-товок, асосан шахар- ларда яшовчи ахолинниг бадавлат катламлари хонадонла- рлла ишлатплгаи ва у хужаиинлнпнг иойлиги хч1Собланган (пстакп, маълум ^олларда бахосп анча циммат бутган лдлшпл осоплпкча сотпш мумкин эди; уии канта эрптиб, танга ясаганлар) . Уймакор мне идиш уиннг ^эгасипплг ба- Давлат эканлнгндан далолат бсрпбгппа к°лмай, хонадониинг безаги булиб ^нсоблаиган. Фаррона водпйсннинг металл буюмлар! г* та ком ил л a in ran- мутапосиблик ва шаклларнлнг сил утгл а рига эга. Суп па чой лдишларп турли куриишплар-

IIIwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 110: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

да то м о н л ар и ясси ёки т а н а с н ноксимон булади. Бундан ташцари» тана син пн г ш ак л и бир х п л . к у п г л и а пдишлар CyF- зи, дастаси, бурни, та гл н ги ил нг ш а к л л а р п билан аж|>а л ни турадп. Ювнн пш т у п л а м л а р п (д аст шуй ва офтоба) узига хос о р и гпн алли к билам а ж ра ли б . турадп, чункп млнта1\алар- га б о гл п 1\ холда у л арн нн г ш а к л л а р п купинча узгарган. Маса- лап, буюмлагп баъзи ш а к л л а р 1\укон ёки М аргил он учун хос- дпр. Хзбекпетонга яцин ж о н л а ш г а н купгина мамлакатлар, ма- салан, Хпндистон, Эрон, Туркпя , К а в к а з д а в л а т л а р и купдалпк i турмуш д а пш латп ла д иг ам ид иш лар ш ак л н шаклланшипга таъсир кплганлигп конуннйднр, нсгакп буларнпнг барчаеи- нп оурунгл з а м о н л а р д а л бери пелом жа мпя тп и пи г аиъана- ,1аРИ б нр лашт пр и б келади. Шупга к а р а м а й , хар бир хал!\-

- пинг безак- амаллй еанъ атпд а у ёкп 6v парсапи ажратпб ту- раднган узига хос хусуснятлар булган па бор хам. Мисгар бир вактпинг узпда хам зарб цилувчи, хам улмакор булиб, мис оуюмларппн бошдаи охиригача узп ясаган. ЛАисол та- рнкасида музей з а х п р а л а р н д а с а к л а л а ё тг а и бир печта ov- юмла р тамасп деярлл шарсимоп булган юмалок офтоба ва танасп ноксимон ёкп ичига ботгаи* офтобли курпб Ч1ЩН- шпмпз мумкин. Фаргона подписи учуй гама шаклн иокепмои о \ л г а п идиш, танасп inap курпипшида оулгап пдшллар Хч ва, Бухоро учуй характерлпдпр. М а р ш л о п л и к уста ДАаДЗ" лиев ясаган чойдишлар шакл ва безаш жпхатпдап кпзшудир. J нппг бир 1\аича буюмларп музей к у р г а з м а л а р п п и бе*зао» узларпиппг саньаткор ои а уйилгап пакшп билаи хан- ратда цолдирадн.

Мадалиевлар сулоласи унмакорлпк cam .anini 200 йн.т дан opims нацтПн багишлагаи. Мадалиевлар омласинипг оарча^ аъзоларп отасн, бобосп на катта бобоси уймакоР' лик билан шугуллапгаи. Музейнмизда уста Масъуд Мах-мулжон у f л 11 ясаган буюмлар сакла пади’ У ..... . бнр цанчаноёб ишларн мнегарллк буюмларп тулламнии 70-йилларда- Ьк тулдпргап. ста Масьуд томонидан уйплган riai^ni гули узининг бойлнги, хилма-.хнллнгн билаи’ ажралиб тура'ди. Уста ислимн баргак, цуш барг каби иа^шлардан кенг фой- даланадн. Мадалиевнинг жажжи буюмларп хоиадонга эзгу- лик иа хурсандчилик келтирнб, бадиий зат^ бл.хш этади-Уста ясаган буюмларни Фаргона водийси, шунингдек ТоШ-

* \.

112www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 111: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

кент шахринн (алии вацтда Мадали ев пойтахтда истикомат цплади) зиср ат ^п ладн ган сайёхлар бажоннднл . сдгорлнк coHFacn сифатида сотиб оладилар.

Уймакорлик бую млар нацшларпда . купинча успмлик. гулларп, ислпмн, кам холларда . з оом ор ф (хайвонлар) ва ю.]луз мотивлари учрайди. Ш ар к д аг н ислом мамлакатлари- Да одам ва хайвоиларнн тасвирлаш одат тусига кирмаган- лиги туфайли, куппнча усталар уларнн ураб турган атроф- мухптни зооморф де/галлар, масалан: чашми булбул, «куч- карок», «пуштл бал!щ» кабллар орцали акс эттирганлар. «Зулук», «капа лак » , «нлон пзи» сннгарн нацш гуллари кснг тар^алгаидир. Р е а л хайвон (масалан, нлон) куринншнда фа^ат пдишларнннг даста ва бурунларгпна безатилгаи.I 1 акт лар ва композицияларнппг купчилиги ^урллиш-мсъ- морчилпк об раз ла ри («Мсхроб», «Занжира», «Мадохлл») дан олпнган. И ш л а б чи^арппг жойпга кура мпсгарлнк буюмла- рниннг тафовутн курпниши ва на^ш спртн бсзаклашпниг чукурлигн ва турлн услубларидангниа пборат.

Фаргона вилоят улкашунослик музспл захнр-аларлда пикплобгача шаклл анг ан эски тупллмларга мапсуо опр не- 1Ja буюмлар саклаипб кслмокда. Бу:

1. Офтоба — 1\укоиллк уста Фознл Мулло Отаулла угли ясаган буюм-

2. Номаълум эроиллк уста ясаглн табло ншлатадиган пдпш.

3 «Ш аба цка» гулли номаълум уста ясаган офтооа.

4. Поёб на^шли кашкул («балл1\ тангасндаги помидор»)» уни я с а г а н ’уста исми номаълум.

5. Ж о м — ширинликлар саг^ланадган цопцо^ли юмалоц идиш. Бу поёб ва 1\изикарли кургазмалар металл бу- юмларнниг анъанавий шаклларн сирларннн, улар шаклларп ва сплуэтларинпнг камолатинн очиб

беради.

и з

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 112: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Х ознр гн кунда музеи з а х и р а л а р н донм ий равшнда янгн экс-понатларга тулиб боряпти. Я к н н д а г н н а маргплонлпк Ук- т а м х о н Й у л д о ш е в а д а н м н с г а р л и к б у ю м л а р и н и п г йирнк туп- л а м п олиидн. Би р к ан ча э к с п о п а т л а р бпзнииг млнта^а учун ноёб хисобланнб, обдон т с кш ир иш ва плмпй жпхатдан ши­ла шип т а л а б этади.

Чо йи ди ш ва о ф т о б а л а р (XIX аср oxnpi i )ni i i i r бир канча ш а к л л а р и , шуниигдек , са к к а б н л а л а р и дав р п га мансуб кдг- нилга н i\0 3 0H о л и м л а р д а ка гта к п зи ^ пш уйготишп тургйн ran . \ л а р н н ургаппш у зб ек х а л к и тасвп рий -амал ин санъа- тииинг р и в о ж л ап п н ш н и чу куррок тушу ипб стшпга ёрдам беради.

К о л л е к ц п я ла р ва алохпд а экспо па тлар музей токчала- рнда чанг боспб, ортпкча юк булиб турганн ча ну К- ^'лаР то кч алар п н т а р к этиб, к у р г а з м а л а р д а и жоп олпб, шу тарифа цизи^ арли «хает кечиряпти» ва и а ф а ц а т вплояг музепп, ба лк и унинг тум ан л а р д а гн ф п л и а л л а р п д а ш кургазмаларнл хам безаб турнбдн.

И. МАРУШАК, Музениинг захиралар булими мудири

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 113: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Пр о б л е м н ы е в о п р о с ы п е р и о д и з а ц и и К УЛ Ь Т У Р Ы Д Р Е В Н Е Й ФЕРГАНЫ

^Со времен на ча ла систематических раскопок в Ферган­ской долине Б. А. Л аты н и н ым прошло более 60-тп лет. За ато премя труда ми многих 'исследователей открыто и изу­чено большое количество памятников, хронология которых ()т упохп 'к а м н я д о средневековья. Фергана перестала быть белым пятном на археологической карте Узбекистана и па основе полученных данных решены многие вопросы исто­рии древней Ферганы: Однако, несмотря на обилие опубли­кованных работ, до сих пор нет общепризнанной точки зре­ния на д инамику развит ия культуры народов» населявших Лолину, хронологию и периодизацию археологических куль- тур Ферганы с конца II тыс. до и. э. по начало I тыс. и. э. Ьыло бы верхом самоуверенности попытаться одной ста- тьеГ! примирить все стороны *н утверждать, что истина най­дена. Поэтому дан на я работа является, по существу, сопо­ставлением точек зрения различных авторов с привлеченн­ом некоторых уже опубликованных, но недостаточно учтен­ных фактов. II па этой основе предлагается схема периоди­зации культур древней Ферганы, несколько отличающаяся or hclw рапеч опубликованных.

Наличие сводных работ А. Н- Бсрпппамя (2), Б- А. Латынина (36), Б А. Лптвииского (30, 41, -12. 43), Ю. А- Заднопровского (21, 27), И. Г. Горбуновой (17) и др. дает возможность не приводить описания накопленною в Ферга не материала и сразу перейти -к постанлеинон задаче.

А. II. Бершитам 'неоднократно отмечал значимость для формирования культур Ферганы постоянных ^контактов земледельцев if скотоводов. Изучение этих связен позволи­ло Н Г. Горбуновой выдвинуть тезис; «Появление в раз­личных районах долины различных племен спосооствовало с. одной стороны постепенному нивелированию культуры, с другой — возникновению локальных отличии. Все вместе с о с т а в а ’ю очень пеструю этнографическую картину, харак­терную ’ч hi Ферганы на протяжении всей ее истории»(1 о ст , / 9 0 ) Тесное взаимодействие и взаимное влияние зем чечет Гнев н скотоводов было настолько велико, что во­зникают тучности при определении типа .хозяйственной деятельности племен, оставивших те пли иные археологи-

.115

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 114: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

чсские п ам ятн и к и , особенно если эго погребения . Исключе­нием яв л яю тся п а м я т н и к и пе ри ода поздней бронзы, кото- , р и с без споров дел я т с я па з е м л е д е л ь ч ес к и е Чустской куль­туры и скотоводческие —- ку л ь т у р ы степного типа. Отсут­ствие на территории Ф е р г а н ы более ранн их памятников эпохи бронзы (за исключением с л у ча й н ы х н ах од ок ) , подня­ло вопрос об их про ис хождении. По поводу Чустской куль­туры В. М. М а с с о н ‘выдв инул пр ед по ложе н ие , что она явля­ется автохтонной и р а з в и в а л а с ь на основе местных, пока не открытых, культур (44, стр. 114). С этим мнением согласи­лось большинство исследователей. Тем не менее Ю. А. За- диепровский считает , что «на иболее р а н н я я зе м л е д е л ь ч е с ­кая культура Ф ер ган ы — Ч ус т ск а я куль тура эпохи поздиеп бронзы (X—VII I в. до п. э.) по явил ась здесь, к а к можно полагать , в резу льтат е тр ан сфо р м ац и и культуры местных степных племен.. .» (26, стр. 96). Одним пз с л абы х мест >тп-

• кого по ложей п я является невозмож нос ть при постепенной тр а нс фор м ац ии культуры резкой смены тра диц ии декора керамических сосудов (17, сгр. 21) , однако Ю. А. За дне­провский про должа ет считать, что в Фергане , где до Чус- та не бы л о земледельческих культур, расписн ая керамика «... .появилась в результате ради кал ьно й трансформации культур степных племен при переходе к интенсивному зем­леделию» (28, стр. 11). В качестве дополнительных аргу­ментов против такой постановки вопроса можно выдвинуть следующее: среди поселений Кайрак-кумской культуры вы­деляются ранни е и поздние, причем, керамика с поздн их поселений находит прямые аналоги в кер амике Э й л а т а на (38, стр. 255). В то же время из признаков, которые могли бы ука зы вать на трансформацию керамического производ­ства в сторону керамики Чус тской культуры, можно отме­тить только присутствие на некоторых чисто степных сосу­дах красного ангоба (38, стр. 236). Погребения Чустской культуры обнаружены прямо на поселениях, в то время как скотороды хоронили своих покойников на отдельных к л а д ­бищах, и сбл и ж ает их только скорченное положение костя­ков, что так же не в пользу теорий о вытекании одной куль­туры из другой. Можно предположить, что часть носителей культуры степного типа сменила ориентацию, отдав пред­почтение интенсивному земледелию, отодвинув скотоводст- ВО на второй план- Но и таком случае они сразу же приня-

116www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 115: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ли уже готовые и сложившиеся (до их прихода) иа плодо­родных зе млях восточной части Ферганы культурные тРа" днцин, внося только отдельные элементы из прошлой своей жизни в новую д ля них культурную среду. В случае же трансформации одной культуры в другую мы неизбежно должны столкнуться с памятниками переходного типа, ка ковых до спх пор в Фергане среди поселении периода позд­ней бронзы не обнаружено. Вопрос о происхождении i v c t - ской культуры не только исторический. Если примять выше цитированную гипотезу 10. А. За днепровского, то нужно отказаться от поисков» земледельческих памятников оолее раннего периода, чем ныне известные, и СМИР11ТЬСЯ мыслыо, что благоприятнейшие в земледельческом о т о пин земли Восточной Ферганы до конца TWC’/ ? „ « ’n.i использовались как пастбища, да и то чаще пуст Скорее наоборот, п о с к о л ь к у «По своим природньь . г ям Фергана при надлежит к районам, для К0Т° 1П Землс- характериа земледельческая культура (1Ь, стр ' 'L' п ' ‘ дельцы сна чала освоили бол-ес благоприятные ," р КОго тпвиого земледел ия районы Карадарьннского i * - :олсс оазисов и то ль к о - за тем , научившись обраоатьпи 3 м_тяжелые почвы, начали выдвигаться по северу епамппы па запад, где п вошли в соприкосновение запад .скотоводов, расселившихся к тому времени в ‘ T04KVной части Ферганы. Фактов, подтверждают! . с • зрения, пока мало. В о з м о ж н о , это объясняется( более ^ бой археологической изученностью в0СЛРч,д ‘д а ^ИСПровскпй на ко следует помнить, что именно 9 Г9 _ 0 5 3 ) обратилодним из первых (см. например 32 , , стр- - о - ~ комплекса внимание па «.. .близость Чустской кеРаМ1,£ СВСр0_Западиом расписной керамик» периода М а " ' г?н1’ R кроме тогоКитае ( 1 7 0 0 - 1 3 0 0 г.г. до и. э.) (21, стр- 1 , и ка- <>н отмечает общее сходство серо-дощеис ^ „ ^ ц з я н а (21. м ети , 1х серпонпдных ножей Ферганы i т(Сная кера- стр. Ю7). Особо хочется подчеркнуть, iи 1‘ Кнтая также мика эпохи бронзы соперо-западных р< нрасному фону, как Чустская расписана черной краем».1 " > узб'екпета-

то иремя как лепная посуда южных р< п0 спстдому «а начала 1 тыс. до п. э. расписана к ^ ,1“,' стской. СлеДо- Фопу и ближе к керамике Эилатана. i - тпЫ находки иательио, и восточной Фергане вполне

117www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 116: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Памятников оседлых земледельцев* д ат и р у ю щ и х с я более ранним, чем конец II тыс. до и. э. временем и связаны они, скорее всего, будут больше с ранон ами , расположенными к востоку от долины. В связи с в ы ш еи з л о ж е н н ы м дискус­сия о Чустской этнокультурной общности племен расписной керамики, выделяемой 10. А. За днепровским (24, стр. 8 и ел.) , возможно теряет свою остроту. Что ж е касается при­водимых в подтверждение общности культур аналогий сре­ди лепной расписной керами ки Чуста и памятников начала 1 тыс. до и. э. Северной Б а к т р ш ь то необходимо иметь в виду, что сходство это н аб люд ает ся по наиболее простым фо рм ам сосудов и упрощенным геометрическим сюжетам' росписи, да и то, если j t i i росписи сравнив ать по черно­белым публикациям. В целом же керамические комплексы Чуста и Северной Ба ктр пп первой трети 1 тыс. до и. э. резко отличаются хотя бы уже по том \ \ что Чустские пле­мена не знали гончарного круга. С танк овая кер амика появ­ляется в Фергане па Энла таио-Актамском этапе. Она так же, как и керамика Северной Бактрпп, покрыта .белым ан­гобом п сосуществует с лепной керамикой» покрытой прос­тым геометрическим орнаментом, нанесенным красной крас­кой по светлому фону. Поэтому, на наш взгляд, нельзя со­гласиться и с А. С. Са гдуллаевым, пр ед лагаю щи м вместо Чустской этнокультурной общности позднюю дату Чустскои культуры (47, стр. 30). Хотя он достаточно убедительно до­казывает, что аналогии «Чустской культуры с ко м п л е к с а ­ми долины Сурхана — Мпршаде, Б ан ды х ан а и Кучуктепе» приходятся в основном па V I I I — VII вв. до н. э., и» что в этой связи «. . .отпадает вопрос о Фергане, как одном из воз­можных генетических центров расписной керамики типа

- Яз 1, истоки которой, видимо, следует искать там, где она получила не только распространение , но и имела наиболее архаичные корни». (47, стр- 31).

Учитывая неразработанность стратиграфии Чустских памятников, аналогии, приводимые 10. А. Заднепровским для выделения Чустской этнокультурном общности, могут подтвердить только то, что Чустские племена па финальной стадии культуры имели какие-то контакты* с носителями культур, расположенных к западу от Ферганы.

Памятн ик и степного типа, обнаруженные в Фергане, были объединены Б- А. Литвпнскнм в Кайрак-кумскую куль-

118www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 117: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ТУРУ (^7, стр. 196). Только п Канраккумах были найдены поселения степной бронзы, а могильники, хотя и имеют мно­го общих черт с находками из поселений, на западе крайне малочисленны. Кроме того, материалы из могильников, рас­копанных в Юго-восточной Фергане, а также конструкция погребальных^ сооружений, за исключением глубоких ката комб Кашкарчи нского могильника (30, стр. 88), имеют ши­рокие аналогии далек о зл пределами долины (3, стр. 134) Происхождение Кайраккумской культуры пока не удаетсч проследить. Не исключено, что она имела местные корпи, но на раннем этапе была связана со скотоводческим севером Средней Азии (14, стр. 35).

' Д о недавнего времени в археологической литературе господствовала точка зрения, что Эйлатаиская (20 и 21) или Э й латан о- Акта мска я (II) культура Ферганы .эпохи раннею железа «.-.непосредственно сменяет Чустскую, ЯВ‘1ЯЯС~ значительной мерс сё продолжением» (27, стр. Кб), л а г ан о а к т а м ск а я культура, несмотря на то, что имелось вег ю одно раскопанное поселение Эйлатан, считалась оСМ’^ дельческой. Хотя с самого начала исследовании отмечало л, что «...па эйлатанском этапе Ферганская к \льт \ра 1 ряд общих черт с культурой сакских (усуньских) * ‘ * обитавших на соседних, окружавших Фергану J р 11ях...» (6, стр. 48) и д аж е более того 0гическнсшем распоряжении археологические и «1,ГР '! ,у вв до данные позволяют предположить, что в ПСРП°' (м ‘ д 1ПЯ п. э. па территории Ферганы, Семиречья, T ^ ^ : q U ^ и Ташкентского оазиса обитали этнически р < с^ )ПМ|[ ло_ мена, имеющие общие черты в КУ,1ЬТ 1/ т з т п ч н ы м и ти- кальпыми особенностямп. ° ^ ' с™ ™ е£ с ’врСМЯ‘ нее могнльии- нами хозяйства.-.» (4, стр. 16)- Ь го * основе сходег- ки Актамского типа эпохи раннего ж 1 ‘ р а с к о п а н н ы - ла добытых в них матерлалов с мат ] J i ^едПЯМ1т земле- ми на городище Эйлатан, считались _ Горбунова примг дельцев. Однако, в последнее время "кудьт\’ра возникла лит к выводу, что «Эйлатано-актамс i . ,1К_Кумскон и на базе обеих существующих куль>т. . бЫлн скотовода* Чустскон-..» и, что часть актамцев. в • ■ • сб(>рипкс)•ми (см. с гатью Н. Г. Горбуновой в иасгоят

119www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 118: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

По, несмотря на то, что с н а ч а ла 1950 г. г., вслед за А. М. Ьс рн штамом, ^считалось, что са к с к ая кул ьтура Ферганы п

» 1 я н ь - Ш а н я являе тс я преемницей степных культур андро- новского тппа (2, стр. 210), за собственно сакскис* в Фе рг а ­не признавалис ь только несколько могильников на самой окраине, восточной части долины, причем, ка к считал А. II. Бс рп штам , эти памятники слож или сь пол сильным воздейст­вием земледельческих племен (2, стр. 211)- П о з ж е к сакс- кпм па мят ни к ам была отнесена наиболее поздняя группа по­селений, обнаруже нн ых в Кайрак -кум ах (38, стр. 258) . Т а ­кое незначительное количество погребений эпохи раннего ж е л е з а , относимых в Фергане к скотоводческим, плохо у в я ­зывается с выводами, к которым пришли П. Г Горбунова и Б. А. Литвинский- На основе ана лиз а различных работ д р е ­вних авторов они пишут, что: за Яксартом (Ходжа-бакыр- ганом) для античных авторов «была страна саков, в которой впрочем обитали еще и какие-то «в арв ары »— оседлое насе­ление долины» (9, стр. 29) и, что на большей части Ферганы жи ли Саки Хаумоварга (40, стр. 174).

Единственной известной культурой в Фергане, хроноло­гически следующей за Чустской (как, впрочем, и за культу­рой степной бронзы) , является Эйлатаио-А_кта м ек ая . ’ Воз­можно, именно этот факт вынуж дал всех исследователей считать ее с самого своего за рож де ния земледельческой, нес­мотря на большую близость к культуре скотоводов, окру ­ж а в ш и х долину. Объясняется это тем, что негюзможио себ? представить полное истребление земледельцев Чуста ското-

. водами при наличии в Фергане благоприятнейших условий дл я вы ра щ и вани я различных злаковых и фруктовых расте­ний даж е при самых примитивных способах ведения хозяйст­ва- Р азн и ца между двумя культурами настолько велика , что «Сравнение Чустской культуры с последующими комплексами Эй л а таи а и Актама (УП-1У вв до н. э.) позволяет говоритьо резком изменении культуры, охватившем широкий круг яв­лений: на смену бронзовых приходят железные орудия, по-, явл яется посуда, изготовленная на гончарном круге, меняет­ся весь ее комплекс, и в том числе расписная керамика (из­любленные узоры и цветовая гамма) , появляются обособлен­н ы е могильники, погребения под курганными насыпями, м е ­няется ориентация погребенных и возникает обычай сопро­

120

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 119: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

вождения погребенных многочисленным инвентарем. Все изменения совершались не в результате постепенного эволю­

ционного развития (промежуточные явления и формы отсут­ствуют), вследствие скачкообразного перехода на новую сту­пень развития» (26, стр. 97).

В Эилатаио-Актамской культуре очень сильны традиции местных культур степной бронзы- На это неоднократно обра­щали внимание многие исследователи. В последнее время добавились еще материалы раскопок Кашкарчинского мо­гильника с его соединенными последовательно шестью ката­комбами. Традиция погребения какой-то категории населе­ния очень близко друг к другу, как бы достраивая уже имею­щийся курган, вытягивая его в линию, наиболее полно выра­зилась в конструкции актамекпх длинных курганов (30, сгр. -17). Черты скотоводческой культуры настолько выразитель­ны 1', м атер и алах актамекпх могильников, что это позволило

сначала П. Г. Горбуновой определить население, их оставив­шее, как земледельческо-скотоводческое с отгонным ско™го дс тн о м (7, стр. 107). а затем С- Р. Баратову JП1ЛЫШКН а к т ам с ко г о типа is разряд скотоиодчсскпхков (1, стр- 19).

В литературе по археологии Ферганы к началу 80-х годов с л о ж и л о с ь такое положение с интерпретацией платано Дктамской культуры, которое требовало нового подхода к ре т е н и ю вопроса о ее генезисе. В результате И. Г. опо\ноги , лапая краткую характеристику культуры, пишет. « ^ пая с я - н . з е м л е д е л ь ц е » Ферганы .со скотоводами окрсст i . прел гор m‘i, име в ш ая место еще г, э п о ху . ' п о ;,‘ кнПри nepexo/ie населения к кочевому ос [а * - .тп» с 30М' новых пастбищ, необходимость постоянных мм < д г р у п п ы ледельплми привели на территорию фер1^ ’ переходит к скотоводческого населения. Постепенно гг ,Ьтур и пгм- ^седлости, что способствует нивелироваши\ > ^ 257).'?икпо1<енпю Зй ла т а по -А кт ам ск ои культ\р >’ п ФергануОт себя тобавим, что новые племена, пр с.тв0вапн1имигде-то в У1П в. до и- э. и слившиеся с \ ^ цсег0им Ферганскими племенами стошки ' _ ' cl]0fj керамики имели какое-ю отношение к культуре рскш.с

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 120: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Северной Ба к тр п и , т а к ка к они принесли с собой не только гончарный круг, но и т ра ди ц ию ра спи сыват ь лепную кера- мнку красной краской по светлом у фону.

Д л я опр ед еления времени перехода к оседлости Эйла- тано -Акта мскнх племен п ре ж де всего в а ж н а датировка са ­мого городища Эйла тан , ка к самого изученного из тех нем­ногих поселении, па которых открыты эй ла тан ск ие комплек­сы. Н аходк и эй латанской ке рамики на других поселениях обычно представлены несколькими чер еп кам и из слабонзу* чеиных нижних слоев поселений ра ск а п ы в а в ш и х с я в цент­ральной и за пад ной Фергане или встречены в комплексах м ура баш атско й керам ики, но в таком количестве и в таком сочетании, что на этих пам ятни к ах они скорее о т р а ж а ю т тор­говые связи, а не культурную при на дл еж но сть поселения- Своего рода исключением является поселение Тудп Хур.ч, где в нижнем слое был изучен комплекс , состоящий из од­новременной керамики э й л а т а н о а к т а м с к о г о т*ипа и с т ан к о ­вой краспоапгобироваипой. Исследо вате ль памятника д ат и­ровали этот слой 1I-I вв до п. э. (49, стр. ЮТ) - *

Дати ров ка Эйлата некого городища претерпевала нес­колько изменений. Но в последнее впемя в связи с работ а­ми сиачлла 10. А- Задиепровского и Т. Г. Оболдуевои, а з а ­тем С- С. Кудратова удалось установить, что поселение Эй- латан было основано пл финальном ->тапс развитий Эйлата- ко-акламской культуры ■ (45. стр. 19П. Причем, абсолютная датировка керамических комплексов, добытых С- С. К у д р я - товым в последние годы па городище, -111 И г*в до и э. к а ­жется достаточно убедительно обоснована в его к а т и чате- кои диссертации (35, стр. 3). На холки керамики .^илата не­кого Tjina на поседениях явление довольно редкое. само го- р о д и т е Энлатлн на сегодняшний дет» считается одним из г I л и бол •''( * ранних плгг*лf и и и Эйлат а по-а кта мскон k' \ tbt'OU. глетпр.птельно, можно предположит!. , что пепеход к земл^пе- лию ". как следствие этого, строительство постоянных гтого- лг-ннн с глинобитными постройками п оборонительными ете­нями v племен Эйлатаио-Актямской культуры начался к кои- 1 Т о е существования , т. е. ближе к TU в. до и- э.. когда. сп^ле кочевников степного пояса Евразии происходят кп\щ-

о Г0 ПНЯЛ1.Н0 -ЭК0 И0 МИЧС'СКН0 1ПМГИСНИЯ. R m i H ' ^ i o Tпримитиг.пыг гпеудпрстпошнлп образования. .» (.к>, стр.

122

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 121: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Иными словами, можно допустить, что оседание на землю племен, оставивши х акт амскпе курганы, шло в общем русле процессов, происходивших в Центральной Азии в середине

Jbic. до м. э. Пр ич ем в Фергане увеличение доли населения, орпепгироваиного на производство преимущественно продук­тов зем леде лия во 2-й половине I тыс. до н. э-, видимо, было связано не только с глубокими социально-экономическими изменениями, происходившими в скотоводческом среде, но н

со смещением скотоводов Эйлатаио-Актамской культуры с исконно земледельческим населением, сохранившимся в Фер­гане со 'врем ен Чустской культуры. Возможно, именно на та-I ое смешение населения указывает погребение, вскрытое па 1ородпще Эйл атан (45, стр. 188), в котором сочетаются древ­няя традиц ия Ферганских земледельцев хоронить непосредст­венно на поселении и предметы Эйлатаио-Актамской культу­ра , дл я которой более характерны курганные захоронения г> а дыр пои зоне-

С определением памятников' Эплатаио-Актамскои куль­туры на ранних ее этапах, как скотоводческих, возникает вопрос-кто же был непосредственным преемником чустской

земледельческой традиции?Памятников Чустской культуры, перекрытых слоям/f Энла-

Л'ано-Актамского периода, практически не обнаружено, но г восточной части Ферганской долины имеются пока не и.,- следоваиные.поселения, на поверхности которых встречается

п ’’повременно керамика чустского и шураоашатского облика.(21, стр. 46). М а т е р и а л ы раскопок поселений периода позд­нем* б и о т ы в северной'и юго-восточной частях дол *г/ ,[’* покп~.'■шилют. что. жизнь на них прекращается где-то к < п. до н. у. Обычно этот факт связывают с приходом нового ското­водческого нлееления в Фергану и тпаисформациеи Чустской культуры в Э й л л т а и о - А к т а м с к у ю ■ На наш взгл-яд, связано -.по ие только с увеличением пришлого скотоводческого насе­ления И вытеснением чустцев’ с их земель, но, в говаз /т ^ т ы н е й степени с системой полива обраоатьшаемых полей- На том уровне развития техники и организации обществен­ного производства, на котором находились чустекпе племена, они могли только отводить поток от основного русла, чтобы залить естественные низины,, которые по были естественно

123

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 122: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

орошаемыми, как считал Б. А. Латынин (36, стр. 16). В се­верной и южной Фергане постоянные разливы воды неиз­бе ж н о приводят к заб ол ач и ван и ю пнзин и зе м л ед е л и е на них без д р е н а ж а невозможно. Не случайно многие памятники древней земледельческой культуры Ферганы стоят рядом с заболоченными участками. В данном случае болота чаще все­го результат деятельности самих жителей поселений. Во с­точная часть долины не засоле на и гора здо меньше подвер­жен а заболачиванию- «Это связано не столько с климатом (там летом так ж е ж а р к о ) , сколько с рельефом и характером грунтов. Высокое положение , расчлененный рел^рф, значи­тельный уклон и в связи с этим хорошие дренирующпел'сло- вия оп ределяют сток грунтовых вод.-.» (46, стр. 270) . В наи­большей степени подвержены зас олению и заболачиванию земли нейтральной части Ферганы. В о з м ож н о, поэтому па

• равнинах-Центральной Ферганы поселения Чустской культу- ры не обнаружены* Ис ход я из характера почв и режима об­водненности различных частей долины, вполне можно пред­положить, что Чустская культура зародилась и получила свое наибольшее развитие именно в восточных районах, в то время, как наиболее изученные памятники поселения Чуег и Дальверзип, возможно, являются периферийными по от­ношению к центру распространения культуры и были ост ав ­лены чх-тчппмм в период максимального ее выдвижения па Запад. Па крайнем востоке Ферганы хронологически еле чую­щими . хотя и с большим перерывом, являются пп мятники шурабашатского типа. ТО. Д. ЗадиеппонскиГи открывший пп* селения с шурабашатскоп керамикой, считает наиболее ран­ним из раскопанных памятников городище Ш у раб аш ат и Кулунчакское поселение. В качестве нижней даты -чих по- г с л сц пн, как и Шурабашатской Культуры в пелом гит нреч* лп 'кнл сначала V п до п. а аате^т счел п / г : м да- тнпорлть нижние слом Шурапапьата IV в. до п. Ппотмп рян-.1 т о и Я т | | Р О В К И т у п Я п Я Ч Г П Т С К П Х К О М П Л О К С О Н и Г П П Г ' П Г ) | , Г И [ | | « - ' М

ги»*тлтг, лу синхронными посел ени ям rn r Tn M- w i i i i; п п с г 1 т - гпГ)ированнои кепамикой выступила П. Г. Г*»рп-«чгоп-« H 0 V ГГпн vtom. убг-чмтел! но покачай, что пям^тяикч п1” опрг)мпт.*. vnro типа являются локалкпьтм я а п п а н том фпп.ганьт, она все-таки поставила дат у появления *'н*.'чр я б а ш а т с к о г о типа в зявисимосчь от окончания ^илптанс -

121www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 123: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

кого периода (10, стр. 54). 10. А. Задиопровский, согласив­шись с л ок ал ьн остью шурабашатекпх комплексов (28, стр. ,49), тем не ненес, пр одолжа ет считать, что: «Лепная кера­мика Ш у р а б а ш а т а генетически связана с комплексом Эпла- тана и А кта ма, в то время как станковая с красным аиго- бом-с комплексом Мархамата- Этим определяется место Шу­рабашата в относительной хронологии между Эйлатаном и М арх ам аго м » (29, стр. 43). Остается непонятным, если шу- рабашатск ий комплекс локален, даже если слои городища Ш у р аб а ш ат па основе датировки найденных в них костяных накладок па лук дати ровать не ранее Д° н* э - сг '53), чем объяс няе тся зависимость имжнеи даты всего ь°мп- лекса ш у р аб а ш ат е к п х памятников от верхней границы с*н- лагаиского периода. В настоящее время известно ^около памятников с ш ур аба шатс кими слоями- Какне-лиоо аРх^

' логические работы проводились только на половине: из и ^ , причем бо ль ш ая часть памятников и добытых маi ср ' не опубликованы (27, стр. 306). Развиваясь сам^ то опамики восточной части долины, шурабашатскии компл д v _ вполне мог" начать свое существование на лю on ь_Эйлатаио-Актамской культуры, развивавшеис повсемссг- иой и запад ной частях Фе ргаиы^и завершитье к0_ним распространением станковой красноанг JV эитатаис- рамикп. Тем более, что н е м н о г о ч и с л е н н ы е сл0.кои станковой белофоннои керамикиi ^ п - Ре^ ствёниостью, а ях легко объясняю тся не генегичсскор1С£ав11Тслями различ- взапмовлпянпем п торговлей меж д\ щ - ,,е называюпых культур. В данном случае я Вместеникаких дат, так как их еще предо го кс „мест рядс тем ш урабаш атскии керамический ' ' к‘ой керамики и, черт, резко отличающих его от эй. с ц усТских тради- возможно, указывающих на иродолж .тЫХ’красным анго- цпи. Это: наличие лепных сосудов. п °Ф тааьные мотивы, бом (22, стр. 119), ра зн оо бр а зн ые ° Р " С ‘ рПМ„Ко, такие как имеющие прямые аналогии в чустск_ х ромбы, располо- заштрпхованные ромбы и треуголь 4 о « зллникои (срав­ненны е в шахматном порядке со с“ • ыю большая p av ните 23, рис. 13, 1-6 и г,2, рис. 5), . Эплатану с самых питость форм сосудов по 0TIf° ,l,e" 0Н!!Я против определо- ранних этапов Ш урабаш ата. Воз).

125

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 124: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

нпя ш у р аб а ш ат с к о г о керамического Комплекса, к а к продол­ж а ю щ е г о чустскис традиции, може т вы зв а т ь ра зн и ца в цве­те росписи керамики. Однако, на наш взгляд , в Восточной Ф ергане пока еще не выделены па мятни к и переходного пе­риода. Т а к к ак р аск ап ы ва л и сь поселения, не д ав ш и е стратиг­рафической колонки периода раннего ж е л е з а , а нераскопан- ные памя тники относились или к чустским или к шураба- шатским, ч аще всего, именно по цвету росписи подъемной керамики. Кроме tqto, переход от росписи черной краской по кр асно му фону к росписи красной краской по светлому фону мог произойти под сильным влиянием племен с к л а д ы в а ю ­щейся Э йл ат ано -А кта мско й культуры в самом на ча ле их конта кта с пле менам и Чустской культуры. В пользу такого предположения, может быть, говорит следующее замечаниеВ. И- Спришевского: « - .впервые в 1954 году найдены ф р а г ­менты посуды без ангоба и лощения, с орнаментом в виде заполненных зубцов, крупной сетки и решетки, нанесенным .красной краской». (52, стр. 46 рис. 13, 5-7) Д ан н о е в ы р а ж е ­ние относится к ра ско пкам Чустского поселения, возможно, что отмеченные фрагменты сосудов сигнализируют о появле­нии новой люды на цвет росписи керамики в конце Чустско­го периода.; Кроме расписных сосудов па ш ур аба ш атскн х памя тни­ках довольно часто встречается лепная краспоангобироваи- ная керамика , так же у к а з ы в а ю щ а я па продолжение чусгс- ких традиций в Ш у р аб аш ат е , по количество ее по опубли­кованным ш урабаш атски м комплексам в настоящее время подсчитать крайне сложно, поскольку она часто скрывается под названием «лепная краспоокрашенна^т». По непонятным причинам в литературе , посвященной археологии Ферганы прочно закрепилась традиция называть красиоангобпрован- ной только станковую посуду, широко распространившуюся на территории долины в конце I тыс- до и. э • Возможно, что это в какой-то мере связано с оговоркой, сделанной Н. С. Гр аж д ан к и н о й в своей работе, посвященной исключительно станковой краспоангобированной керамике Узбекистана, в которой она отказывается рассматривать керамику Чуста и Пальверзина , поскольку «.-в основе ее изготовления лежа г другие приемы». (19, стр- 123 в примечании) . Но, по первых, она имеет в виду технику изготовления самой керамики, а не

126www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 125: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ангоба, а, по вторых, технологические исследования Сред­неазиатской кер ам ик и показывают, что приемы аигобнрова- ния широко при менялись с древнейших времен, уже «.-в пе­риоды Н а м а з г а II п 1У приемы ангобироваиця разнообразят­ся и усложняются». (48, стр. 118). Что же касается периода с середины 1 тыс. до н. э- по первую половину 1 тыс н- э., то с ним связы ваю т только «-..новый, блестящий раеавст тех­нологии амгобпрованпя. -» (48, стр. 119).

Вопрос ангобного покрытия Ферганской керамики чрез­вычайно важе н, т а к ка к с появлением станковой краспоаи- гобированной посуды связывают время смены археологпчее ких культур в Фергане в конце 1 тыс. до н. э- Дол т е врс мя считалось, что светлофонная энлатанская керамика * когда не встречается в одном комплексе вместе сс> ст' v ,вой красноапгобнраванной. Этот тезис позволил с о, .роиы хронологически разместить шурабашатские > * f(> сы между Эй латаи ом и Мархаматом, а с др>го о;-, п г ш о - Шф„„, рсзк,,Г, смене культур пр„Актамской к К уг ай ск о -К а р а б у л а к с к о и . & сомнений вимеется несколько комплексов, не остав.- ' являетсятом, что краспоаигобнрованная с т а и к о в о я £ стацковоа прямым про до л же н ие м традиции изгоп ■ мянггого комП- посуды Энлатанского периода- Кроме у у ^ районелекса нижнего слоя поселения Тудаи-- ‘ 9^5 дштскогоАпгга. 1:. Д. Салтовской был раскопан к\ р погребенымогильника. В этом кургане одновременн - Суанковые крас- леиные расписные, станковые б ел о ф о ш у ^ пожалуй, сп- поапгобпрованнис сосуды. (50, стр. л крЬ1ТИс, сделан- мым внушительным аргум ент ом ..п В одном илit.-.- г* А уг _____но гмппТПШО «-'• ‘ 1 ‘ ‘ ....нос с . С. Кудратовым на "nc-it., " загружсин_ую

■icHoaa ' 4 | | | \W1H7I1 WL, luvpvyui i^'* •• - О v n IvOll 11'- *“ *керамикой. (3 4 . стр. 4 1 ). ^ с"яз» <2 ‘ нк^ваЯ красноаш-об»-

V.,. ч 1 WUK' I” ---- *раскопов он р аеч н еп ьт ксрамическ, станковой бе .тофоиной " ' ' гммиппт1

керамическую нею,it станковой красноааигобпронаиноп

. .1). В связи с находкой ночи М1,А,|')сделать вывод не только о том, что станковая красноаш о >Р в а н н а я керамика непосредственно сменяет Э11|ЛТ'111 ; \ '........... ....................... мА,'тные Технологически иичею не------ - мчи Л Л II НО­ВО И о том,

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 126: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

шат ) то выясняется , что сменил ась но посуда, а только модл на ее цвет. П рои зо ш ло это, вероятно, в связи с общей тем- денцней изготовления станковой кр асио апг оби рован иой ке­р ам и к и по всей Средней Азии в конце 1 тыс* до и. э. и, ви­димо, потому, что актамцы, оседая на землю, перенимали у своих соседей-земледельцев ра зличные зна н ия и в том числе представление о том, какого цвета д о л ж н а быть керамика. М ода на станковую кр асно анг оби ров анную к е рам и к у еще бо­лее усилилась в первые века н- э. в связи с приходом на тер­риторию долины новой волны скотоводов, уж е зн а к о м ы х 1 с ней по более северным и за па дны м районам Средней Азии, .откуда они пришли. Возможно, что отр аже ни е усиления тен­денции перехода к зем леделию у племен бывшей Эйл ата но- Актамской культуры регистрирует Н. Г. Горбунова при опи­сании первого этапа Ку гайс ко -К ар аб ул ак ск ой культуры (11в. до н- э.-1 в. нэ . ) -«П роис ходят изменения ' в го нчарном производстве. Но какой-то период оно, видимо, приходит в у п а д о к и увеличивается количество лепной посуды. Затем процентное соотношение меняется, и новая керамика , по­кр ытая красным ангобом (на раннем этапе блестящая, с ж ел то ваты м оттенком), прочно и надолго завоевывает ве­дущее место» (15, стр. 26). В этот период, называемый 10. А. Заднепровским, Ш ур аб аш ат ски м и датируемый им несколь­ко моложе — IV-1 вв* до н. э. (29, стр. 36), на востоке до­лины, ш ураб аш атс кис комплексы претерпевают сильные изменения. Со времени появления станковой красиоанго- бироваиной керамики (рубеж III-II вв. до и. э. по С. С. Куд- ратову) она постепенно вытесняет местную легшую. Кол и­чество станковой посуды увеличивается от этапа к этапу* К концу Ш ур аб аш атс ко го этапа, т. е. к I в. до и. э-, доля станковой кросноангобированной керамики на Ш у р а б а ш а т - ских памя тни ка х составляет более 35%, а к II в. и. э- — 80 '* (29, стр- 45). Т ак им образом, в первых веках и. э. по всей территории долины устанавливается господство станковой к р а с н о а н г о б и р о в а н и о й керамики. Этот факт совпадает по т е м е н и с приходом в Фергану новой волны ско то водческих племен- носителей традиции хоронить своих покоПииков п подбоях и катакомбах.

128

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 127: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Вопросами этнической принадлежности, типологии по­гребении, хронологии и районирования подбойно-катакомб­ных могильников Ферганы занимались многие исследователи.

аноолее полными и в достаточной степени убедительными являются работы Б. А. Литвииского (39) и II. Г. Горбуно- ьои (13 и 18) в которых, несмотря на некоторые разногла­сия, они пришли к важным для нашей работы выводам: кур­ганные погребения Ферганы первой половины 1 тыс- и. э- принадлежат скотоводческому населению, основная масса Курганов с подбойно-катакомбными захоронениями появи­лась в Фергане после 1 в. н. э.

Никаких следов того, что в период со И в- до и. э- по* п- и- э. на те рриторию долины попадали более илн^менее

^Рачительные массы нового населения, пока не найдено. Следовательно м а те р и а ль н а я культура ферганцев в этот период д олж на была разви ваться на основе местных Эила- таио-Актамских и Ш у р аб а ш ат с к и х традиции- В связи-с этим хотелось бы обратить ' внимание на датировку Таш-кургап- Пчого могильника* П р е д л о ж е н н а я В. И- Козенковоп ~~I-IV м. В. п. ч. была основана на том, что «‘.-.основные фор- Nrbi посуды Т а I [ г - к v р ганского могильника принадлежат тп пам, массово иретставленпым в бытовых и погребальных памятниках Ферганы I-1V п. в.-.) (33, стр. 220). Основное ппнмание было уцелено миске из кургана № 21 и к р \ ж к ."3 беекvpга иного погоебсипя- Обе эти вешн были т,р[гз‘'Д1!'',Г

поздними (32. сто. 222)- Лата кружки не влияет на дат пр( в Kv курганов, близких по форме и конструкции к \ р ! Я,\ чямского типа, по с к р а с и о а и г о ^ п п ^' пом>|цутля миска из кургана А>. лпямыо'•1IK4HUK-T весь комплекс- Форма этойаналогии г. ак-тамскнх комплексах (ср. • 03

« * « « 1» | .м-л„га„ск ,1х с 'ак-(32. пн-. 4. 7. 8. 101 по ст.-мн Ф ■ ^ ,1ЯСЫЛ„ Таш-СТ"''.™-

тлмскон кер ам и к ой (ср. Рп . * погребенные былискиХ KVDrp„o B С западной опнептировкон гтр.

я : л £ й - » » —

120

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 128: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

что Таш-курганекий могильник был д ат ир ован когда хро­нология ферганской керамики с красным ангобом еще толь­ко начинала ра зра бат ыват ься и практически не было работ по ее типологии, предлагается новая дата — II в- до н, э. —I в. н. э.

Несмотря на то, что к первому периоду Кугайско-Ка- рабулакской культуры можно отнести Таш-курганский н ' подобные ему могильники, количество курганов в этом пе­риоде явно меньше, чем в предшествующем Эйлатано-Ак- тамском- Связано это, скорее всего, отчасти с тем, что уси­ливается начавшийся раньше процесс оседания на землю санеких по происхождению ак-тамцев и, возможно, с тем, что часть оставшихся скотоводов ушла вместе с проходив­шими через Фергану Ю эд жа мн , включившись в массовое ' движение скотоводов, приведшего к разгрому Греко-Бакт- рип. Несмотря на малочисленность памятников периода сII в. до н. э« по I в. п. э., на их мате ри алах удастся просле­дить продолжение традиций предшествующего периода П4, стр. 38). Основные изменения в культурс фергапцев происходят после I в. и. э- на среднем этапе Кугайско-Кара- булакской культуры. В это время резко возрастает коли­

чество памятников. Пр ежд е всего, с приходом в Фергану но­гой волны скотоводов ^'пслпчнвается количество курганных' могильников в адьтрной зоне. К этому времени относится бурный рост количества земледельческих поселении- Б о л ь ­шинство поселении, обнаруженных в нейтральной части Феп- ганскон долины, имеют слон или датируются ноликом ТI-ТV п. г’., it, э. Во первых, количество земледельцев увеличивается

з а счет лишенных пастбищ скотоводоп предыдущего периода , я. во вторых, осваивая центральную часть долииьт доступ­ными нм инструментами и гидротехническими методами, превнио ферганны не могли подолгу обрабаты вать одну и

же те рритопию, поскольку даж е в XIX веке орошение Центр ально й Ферганы традиционным и методами вызыпало «.. .высокий поддаем грунтовых вод за счет/ главным обпл- ' Г;ом. (Ьмльтрациотшх под из просительной сети и забол«- чнп?""'' почв с позкнм ппоявлоипем чаоолриия их». (•'•4. стп 334) . Этим rba-ктом объясняется и то, п оч ем у п павпин- кой Фергане большая часть памятников однослойны-

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 129: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Древние земледельцы вынуждены были переселяться с одного места на другое в поисках незаболоченных и неза соленных земель. Однако, эти процессы лежат уже за хро нологнческими рамками периода, рассматриваемого ПОЙ г т я т к ^

в дан-

окончательно нивеаппурт Ферганы в первых веках и. э. Пои Для всей тепппт 11 становится практически едп-обУсловлены c i r n o РШТ Д°л ины. « Л о к а л ь н ы е р а з л и ч и гт земледельцев тг I f ° Dcero- с одной стороны , ра сс е л е н и е м AV собой эгоппг чОТОВЗД°1} Ф е р г а н ы , тесно с в я з а н н ы х 'меж- иУтым nq.v.'. 0 n4CCKff’ ирригационным, возможно, замк- ^ 0 ВЛ1ГЯППгм.т К М’ С Л^ УГ01>1 — поетояпньиг культу рны м взл- (16. стр 4 j ) 11 вселен ия с р а з л и ч н ы м хозяйством ук ла д о м » .

ncpj[anC fdraeV[aH Г/П осиопе нсего вышеизложенного схема тичи ' И‘>ацип Д р е в н и х культу р перво го тыс. и. э. была час- апто° опх’^ л и к оиа ия (31, стр. 57), но по н е за в и ся щ и м or

"1>° °б ст оя тел ьс твам без каких-либо аргументов- В пл- Я1цос время история развития культур иаселеи/1я дол гг гг»,г

пх вза имозави симость в у к а з а н н ы й п ер иод видится е л е - л Ующ,щ образом.

П К концу И тыс- до и- э. па территории Ферганской ^’линм складываются две салюстоятельные археологичсс- к,,с культуры. В восточной части Чустская земледельческая ^ л ь т у р а , а па за п але и }Ъге-Каиракк\:мская скитоводчсс-

б л и зк а я степным культурам Аид поповского типа. В ипследней со временем, возможно, будут выделены локали- чме варианты- Происхождение обеих культур в настояиюс пмом.| установить не удается. О/шако, возможно, истоки 1-т и р л к - к v м с ко и культуры находятся за пределами Ферганы:На не ов она чал ьн ом этапе оое . кульп'РЫ развивалась само - г'тояп'льио к по контактиповалп меж'«'' собой. Затем, ял моустямоилепиом этапе, ареал Чустской культуры стал ппс- п и т я ’ ч.гя 1Я счет ос'^о тгя новых земель п сепепной и ю ж­ной частях 'ЮЛИНЫ. В результате полнившегося контакта межи- племенам" Ч«стокой и Кайрак-ктмской культур на­чался Kv.niTvnKbiil обмен между ними, особенно ярко поп- рппгнншЧся ч заимстпова-нних п области керамического про-

131

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 130: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

изводства и метал лургии. Видимо, отнош ени я между племе­на mji не всегда были мир ными, по этому ма поселениях Чуст­ской кул ьтуры на каком-то эт апе п о явл яю тся оборонитель­ные стены. Пр оц есс в за им н ог о с б л и ж е н и я был остановлен S3 связи с появлением новых племен.

2) О ко ло V II I в. до н. э- на территори ю Ферганской долины п ере м ещ аю тся (вероятнее всего из районов Север­ной Б ак тр п п ) новые племена , принесшие с собой гончарный круг, расписную к е рам и к у нового об ли ка и, возможно, тех­нологию про изводства железа- Н а базе местных К айр ак­кумских племен, в р езу льтате слиян ия их с пришлым насе­лением, к VII в. до и. э. с к л а д ы в ае т с я сам о бы т н а я скотовод­ческая культура сакского круга , н а з ы в а е м а я в литературе Эйлата но-Актамской. Какое то вр ем я пам ят ник и земледе ль ­ческой Чустской культуры в централ ьно й части долины сосуществуют рядом со скотоводческими- Но, видимо, в VII п. до н. э- ареал их распрос тране ния с о кр ащ аетс я до край­них восточных районов Фепганы. П а м я тн и к о в .со слоями Чустскои культуры позже VII в. до н. э. или культуры —■ преемницы чус+скпх традиций до сих пор в Фергане не об на ­ружено- Ареал распространения памятников Эйлатапо-Ак- тамской культуры — це н тр альн ая и з а п а д н а я части Ферган­ской долины. В восточной части не позднее, чем с III в. до и. э. разви валис ь Ш у р а б а ш а т с к а я культура , которая по р я ­ду признаков может быть признана преемницей Чустских традиций через неизвестный пока этап- К III в. до и. э- эйла- тано-актамские племена начинают оседать на землю и появляются первые поселения с керамикой энлатанского типа. Взаим ные контакты Ш ураб аш ат ско й и Эйлатаио- Актамской культур прослеживаются по керамике-

3) На рубеже TII-II в. в. до и- э. па базе эйлатянекой технологии производства станковой п о с у д ы п шурабашат- скогп опыта получения красного ангоба появляется и полу­чает широкое распространение станковая красно-апгобиро- ьа ни ая керамика . Вытеснение белофониой эйлатано-актам- ской керамики станковой красиоангобированиой 6i.no, от­части, обусловлено обшей тенденцией развития керамичес­кого * произволства в Средней Азии в коние 1 тыс- до н. э. В период со IT в. до и- э. по Т п. и. э- на землях, занятых п ре ж де племенами Эйлатаио-Актамской культуры, посте-

132www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 131: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

пенно увеличивается количество оседлых поселений и сокра­щается количество погребений, совершенных по акта-мскому ( оряду. Связано это, видимо, не только с возрастанием тенденции к оседа нию на з е м л ю у сакских племен Ферганы, но и, возможно, с уходом части их за пределы долины с* бэджами на ш ту рм Гре ко-Бактрии. М атер и альн ая культура ферганцев в связи с появл ени ем станковой красноангобиро- данной ке рамик и и усили вшими ся контактами с земледель­цами восточной Фе рг аны изменилась настолько, что пол у- чнла в лит ературе ' определение к а к первый этап Кугайско- Карабулакской* В восточной части долины в это время, про­должала р а зв и ватьс я Ш у р а б а ш а т с к а я культура. Постоян­ные контакты с населением . более западных .районов доли­ны постепенно видоизменяют ее. Особенно хорошо это обидно но увеличению доли станковой красноангобироваинои ке­рамики в ш у р аб а ш ат с к н х комплексах из слоя в слои-

4) Н а чи н а я с р у б еж а н. э., и особенно в первые века п. э. в Фергану проникают многочисленные племена — ‘Носи­тели обычая захоронений в подбоях и катакомбах. Они вы­теснили ак-тамцев с выгодных пастбищ и вынудили их окон­чательно переориентироваться на земледельческую эконо мику. Это привело к резкому увеличению поселении в ^ HI ральиой Фергане в первых веках и- э. Политическое roc стйо пришельцев создало условия для нивелирования: ^~ туры по всей территории Ферганской ”п^ ! , ;1ЛКсконлучивший название второго этапа Кугаиско . v И' ■ ’ лепы культуры. Ло к ал ьн ые особенности в это время i ')В0Л0П ц скорее всего, этнической пеолноРолность1 1ТЦП| \ Х округах, • выдвижением ремесленных центров, в раз. выделяющихся по ирригационным районам^ ^ ИВАНОВ,

тарих булимининг илмий ходими.

133

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 132: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Л И Т Е Р А Т У Р А :

1) В А Р а ТОВ С. Р. Кул ьт ур а ско товодов Северной Фер­ганы в древности и ранн ем сре дневековье . (По материалам курумов и мугхона) А вт ор еферат д ис се рта ции на соискание ученой степени к а н ди да т а исторических наук. Самарканд, 1991.

2) БЕРНШТАМ А. I I. Историко-археологические'очер­ки центрального 1 я и ь Шаия и Намнро-Алая // МИА вып*

1952.3) Г А М Б У Р Г Б. 3 , Г О Р Б У Н О В А Н. Г. Новые данные

р культуре -эпохи бронзы " Ферга нской д о л и н ы * / / 'СА,1957, № з.

4) Г О Р Б У Н О В А Н. Г. К ультура Фе рганы в эпоху ран­него жел еза . Авторефер ат диссертации на соискание ученой степени кан ди да та исторических наук. Ле ни нг рад , 1961.

о) Г О Р Б У Н О В А Н. Г. Кунгайский могильник. // АСГЭ, ьып. 3, Ленинград , 1961.

6) Г О Р Б У Н О В А Н. Г. К истории Фер ганы в эпоху ран­него жел еза . // СА, 1962, 'Nb 4.

7) Г О Р Б У Н О В А Н. Г. Культура Ферга мы в эпоху ран­него же леза . // АСГЭ, вып. 5, Ле нинград , 1962.

8) Г О Р Б У Н О В А Н. Г. Суфанский могильник. // АСГЭ, вып. II, Ленинград , 1969.

9) I О Р Б У Н О В А I I. Г. Фергана по сведениям античных авторов. // История и культура пародов Средней Азин (древ­ность и средние века) . Москва , 1976

10) Г О Р Б М Ю В А И. Г. К вопросу о датировке ‘комп­лексов с шураба шат ско й керамикой в Фергане- / / ACI Э, выи* 18, Ленинград, 1977.

11) Г О Р Б У Н О В А II. Г. Итоги исследования археологи' ческих памятников Ферганской области (к истории культу­ры Ферганы)-. / / СА, 1979, iNb 3.

12) I О Р Б У Н О В А Н. Г. К вопросу о в з а и м о в л и я н и и культур земледельцев и скотоводов. // Контакты и взаимо­действие древних культур. К Т Д Н К О И П К , Ленинград, Гос. Эрм ит аж , 1981.

13) Г О Р Б У Н О В А Н. Г. О типах Ферганских погребаль­ных памятников. / / АСГЭ, вып. 22, Ленинград, 1981.

134www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 133: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

1 ГОРБУНОВА Н. Г. Основные этапы развития куль--ЗР Древней Ферганы. / / Информационный бюллетень меж­дународном ассоциации по изучению культур Центральной Азии. вып. 5, м-ва, 1983-

15) ГОРБУНОВА Н. Г. Кугайско-Карабулакская куль­тура Ферганы. //, СА, 1983, № 3-

16) ] ОРБУНОВА II. Г- Некоторые особеностп форми­рования древних культур Ферганы. // АСГЭ, вып. 25, Ле­нинград, 1984.

17) ГОРБУНОВА Н. Г. Культура древней Ферганы- VI в- до и. э. — VI в. н. э- БАР МС 281, Лондон, 1986- (на а иг. яз.).

18) ГОРБУНОВА Н. Г. К вопросу о древних скотово­дах Южной Ферганы. // Итоги работ археологических экс­педиций Гос. Эрмитажа. Ленинград, 1989.

19) Г РА Ж Д Л Н КI IIIА Н. С. Опыт технологического исследования древней красиоангобнрованой керамики J- бекистана. / / ИМКУ, вып. 3 Ташкент , 1962-

20) З А Д Н Е П Р О В С К И И ' Ю - А. Д ревн яя Фергана-. Ав­тореферат диссертации на соискание ученой степени кандиДата исторических наук. Л енинград, 1951-

21) З А Д Н Е П Р О В С К И Й Ю. А. Древнеземледельческаякультура Ферганы. МИА 118, 1962- „ -Лти- 22) З А Д Н Е П Р О В С К И Й Ю- А. Археологические раооты

в Юж н ой Киргизии- / / Тр. Кирг. АЭЭ, Т 1У, Фрунзе, •23) З А Д Н Е П Р О В С К И Й 10- А. Археологические па,

ники южных районов Ошской области. Фрунзе, ’ ■24) З А Д Н Е П Р О В С К И Й 10. А. Чустская кУ^ьт>ра Ф ^

ганы и памятники ранпежелезного века ..... доктора тореферат диссертации на соискание учено»исторических наук. Москва. 197& „„m m w ue 'куль-

, 3 PC>I!C ,К I.1,11, ой!*|Ч / / АН Т1ГЧ, I* я ку.11 •-) ОЛД) Л л 11турьг дровней ФсргаПЫ И ИХ хронология. / / АНТИЧНА» тура Срсдией Азии и Казахстана. ТД ВС, Ташкент,1979.

20) ЗА Д Н П П РО В С К П Г1 Ю. А. П р е е м с т в е н н о с т ь и пшю»«- inn г в развитии культуры (по материалам древне]! Ферганы) ./ / Преемственность и ниновацшг в развитии древних культур - ^

Ленинград, 1981.27) З А Д Н Е П Р О В С К И Й Ю. А. Фергана-Эйлаганскаякультура и Фергана в античную эпцху. /./ Древнейшие госу-

135

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 134: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

дарств а К авк аз а и Средней Азии. Археология С С С Р , М ос­ква, 1985.

28) З А Д Н Е П Р О В С К И Й Ю- А- Р а н н е ж е л е з н ы й век Сред­ней Азии, проблемы хронологии, синхронизации и п р о и с х о ж ­дения. / / Проблемы древней истории Северного Причерно­морья и Средней Азии К Т Д НК, ГОС. Э рм и таж , Ленинград ,

' 1990.

29) З А Д Н Е П Р О В С К И Й 10- А. Ш у р а б а ш а т и Керкидон.II Фергана в древности, и средневековье* С ам ар к ан д , 1994-

3U) И В А Н О В Г. П. Кашкарчипский могилышк-новый памятник эпохи поздней бронзы в Фергане . // ОНУ. 1988. №10.

31) И В А Н О В Г. П. К вопросу о культуре Ферганы в конце 1 тыс. до и. э. // Средняя Азия и мировая цивил иза ­ция. Ташкент , 1992.

32) К И С Е Л Е В С. В. Неолит и бронзовый век Китая. / / С А, 1960, № 4.; 33) К О З Е Н К О В А В- И. Погребал ьны е памятники Фер­ганы первых веков нашей эры. // СА, 1966, № 1.

34) Кудратов С. С. Ранние гончарные печи с городища Э йла тан . Ц ОНУ, Тошкснт, 1991, № 3.

35) К У Д Р А Т О В С- С- Поселения левобер ежь я р. Нарын (Ш в. до и- э.-Ув. п. э.) Автореферат диссертации па соис­

кание ученой степени кандидата исторических паук, Санкт- Петербург , 1992*

36) Л А Т Ы Н И Н В. А. Вопросы истории ирригации и оро­шаемого земледелия древний Ферганы. Обо бща ющи й доклад по работам, представленным как диссертация па соискание ученой степени доктора исторических наук. Ле нинграда , 1962.

37) Л И Т В И Н С К И Й Б* А. П амятн ики эпохи бронзы и раннего желе за в Кайрак-кумах- // М атери ал ы II Всесоюз­ного совещания археологов и этнографов Средней Азии, М-Л, 1959.! 38) Л И Т В И Н С К И Й В. А. Памятн ики эпохи бронзы и раннего железа . / / Древности Кайрак-кумов, Тр. ' ИИАН- ТаягжССР, том XXXIII , Душанбе , 1962.

' 39) Л И Т В И Н С К И Й В- А- Курганы п курумгл Западной Ферганы. М-ва, 1972. ,•

40) Л И Т В И Н С К И Й Б. А. Древние кочевники «Крышимира». М-ва, 1972.

136www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 135: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

З а г а д ш /ф Керамика м иогйльнмга.

» —

М0 ГГН1 Н1 Т ЧИ Н С ^ Й Б ' А ' °РУдпя труда " утварь из 4^ v ? в. Западной Ферганы. М-ва, 1978.

MinVi,i» м ? Я Н В' М - ДРевнезсмледсльческая культура ^аргианы. МИД 73, 1959. •С л I -) °Б О Л Д ^ Е В А Т- Г. О датировке стен Эилатана. //

1У о 1, Д о 4 .

46) П А Н К О В М. А. Почвы Ферганской д о л и н ы и пути оиышеиия их производительной способности. / / Доклады-

р у ч н о й сессии А Н У з С С Р 2-5 сентября 1949 г. в г. Фергане , Ташкент , 1950-

47) С А Г Д У Л Л А Е В А. С. О соотношении д d е в н е з е м л о - Дельческих комплексов Ферганы и Бактрии.-// СА, 1985, №4.

48) С А Й К О Э. В. Техника и технология керамического 1*989ЗВ° ЛСТВа ^ Р елне“ ^ зшг 13 историческом развитии. М-ва,

49) С А Л Т О В С К А Я Е. Д. Северо-западная Фергана п "ревности и раннем средневековье. -Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата источсских наук. Д у ­шанбе, 1971.

50) С А Л Т О В С К А Я Е. Д. О раскопках Аштского могиль- 'пгка. / / APT. вып. XI, 1975.

г,1) С А Л Т О В С К А Я Е. Д. Стратиграфия памятников ан­тичного Ашта (к культуре Фепганьг)* // Античная культура Средней Азин и Казахстана. ТД ВС, Ташкент, 19/9.

52) С П Р И Ш Е В С К И И В. И. Чустская стоянка эпохи бронзы (раскопки 1954 г.) / / СЭ, 1957, Л« 3-

53) С П Р И Ш Е В С К И И В. И. 4voth<op поселение 'эпохи бронзы ^ " я е к о т ж ЮК-4 г.). / КСИИМК. пип 69. 1057. ^

54) ФП/1 0 РОВ п. в. Мелиорация земель Нейтрал' ,пои Фепганы п' гпязп с-ппобломоП их освоения. / / Доклады науч­ной ccrriui Л Н У зС С Р 2-5 сентября 1994 г. в г. Фергане, Тлш- ko ip \ 19Г>0.

5Г>) Ч Е Р Н И К О В Г. С- Некоторые закономерности т.гото- пнчес--ого развития пянних кочевников (гл материалам Зя-

рч^.пг-.) ЛлтмИ / / Центральная Азия п. Кушанскую эпоху,Т П, М-па, 1975.

137

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 136: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Древние связи скотоводов Ферганы и соседних территорий.

Ф ер ганская долина по своему геог раф ическом у поло же ­нию и природным особенностям играла особую роль в сло­жении древних культур народов Средней Азии. Это был са­мый крайний форпост зем ледельцев на северо-востоке Сред­ней Азии, последний перед бескрайним морем скотоводчес- ких^племен, обитавших в долинах горных массивов Памиро- Алаиской и Тяньшанской систем. П ост оян ная связь с этими пле­

менами, проникновение их на территорию долины н а л о ж и ­ли свой отпечаток на культуру ее населения . Впервые об этом писал А. Н. Б ерн ш там (1, с - 210-211). Попро бу ем проследить эти связи по данным археологии. П р и этом следует постоян­но помнить о том, что среди населения Ферганы всегда бы­ли ка к земледельцы, та к и скотоводы, и именно последние способствовали постоянным ко нтак там с о к р у ж а ю щ и м и Фер­

гану сходными в какой-то мерс по типу хозяйства пл ем сна­ми.

Ещ е во втором тысячелетии до и. э. на территории Фер­ганы обитали племена, бывшие, в основном, скотоводами, хотя и имевшими, вероятно, примитивное земледелие . Это племена так называемой канрак-кумской культуры, общин облик которой сродни культурам скотоводов, обитавших в горных и в степных районах Средней Азии и Казахст ана , г? первую очередь, апдроповекои. Открытие памятников кап- рак-кумской культуры произошло одновременно в 50-х годах нашего столетия' экспедицией Института истории АН Т а д ­жикистана (2 с. 142-157) и экспедицией Ферганского област ­ного краеведческого музея (3)- В дальнейшем и с с л е д о в а н и я памятников кайрак-кумской культуры были продолжены, на юге долины экспедицией Ферганского музея (4, 5 ) . совмест­ной экспедицией Ферганского музея и Эрми та жа (6), рабо ­тами Института истории АН Таджикской С С Р на с е в е р о - з а ­паде Ферганы ( 7 ) . Д л я кайраккумской культуры х ар акт ер ­ны могильники с наземными сооружениями в виде о к р у г л ы х и прямоугольных выкладок из камней или насыпей над мо­гилами. П о д вык ладка ми и курганами н а х о д я т с я могилы, о б л о ж е н н ы е по стенкам вертикально стоящими к а м н я м и или камнями, л е ж а ш и м н плашмя (цисты), или небольшие ката-

138

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 137: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

комбы. Пог ребен ные л е ж а л и в скорченном (реже вытянутом) положении г о л о в а м и на з а п а д в могилах или на северо-вос­ток в кат ако мбах . Сейчас известно уже 10 могильников:- на юге долинТы-Вуадиль, Чек (около Ку васая) , Япаги к югу от Каптарханы, Арсиф, К ара м ку ль , Кашкарчп, Ташкурган, па северо-западе доли ны Д а ш т и -А ш т и Д ах ан а . Кроме того, в зоне зат опления Кайрак -ку мског о водохраиплща были от­крыты остатки поселений в виде скоплений керамики, шла- ков, изделий из м еталла (2 с . . 142-158). На поселениях и в Мо­гильниках од и н а к о в ая керамика-лепные темносерые горш­ки с несложными узорами, прочерченными пли нанесенными штампом. Кроме керамики найдены бронзовые наконечники стрел, украшения, а на поселениях-каменные орудия труда. Погребальный об ряд племен кайрак-кумекой культуры бли­зок обряду племен андроновскон культуры в долине Кег- мень-тюбе (8 с. 39-40), Юго-Восточного и Центрального Ка­захстана (9) . а т а к ж е в бассейне Зеравшаиа (10, 11). Одпа-

в 'отличие от аидроновских памятников, например, ^ (-мп" речья в Фе ргане пет трупосожжения, керамика же oi июсп.к Узора н небольшим разнообразием форм ближе вен о к ке i мен-тюбпиской, хотя имеются и сосуды, напомиппющне со­суды таза-багъябской культуры Хорезма (1- с. с. рис- )0 ^V I I I ) , М е т а л л и ч е с к и е и з д е л и я от н о с я т с я к т а к с е м и р е ч с н с к о м у м е т а л л у р г и ч е с к о м у ц е н т р у ( ‘ пбопн том, я в л я л и с ь ’л и н ос и т е л и к а й р а к - к у м с к о и к у л ы у р ы абор н-

(15, 161. кого, сч!

Г ДО МПГЛ

кой КУЛ1 горных 1 воляет

тем’

ныл* и с

и земле, зываемо пой Фер|

мен, но ..

генами таетея ; Фергане

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 138: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

твие их с племенами андроновской культуры. Пере дв и же ни ем племен андроновской культуры объясняе тся и появление и х , в бассейне Зер ав ш ан а . Д л я нас ж е существенно наличие з бассейне З е р а в ш ан а и погребений типа ка т а к о м б ( И ) , чго свидетельствует о связях ферганцев с этим районом еще в эпоху бронзы. Об этом же свидетельствует и антропологи-^ ческая характеристика погребенных в Вуадпле и Зеравшанс-* ком могильнике Д а ш т и - К а з ы (11 с. 162). Таким образом, очевидно, что со П тысячнлетия до н. э. можно отмечать наличие связей скотоводов Ферганы со скотоводами окрест­ных горных долин и бассейном Зе ра в ш ан а .■ Связи пр одолжа ют ся и на следующем этапе развития культуры ферганских скотоводов в период, так на зы вае ­мой, эйлата по-актамской культуры Ферганы (У1-ПГ вв до и.,э.). Речь идет о могильниках актамского; типа (17). Их из­вестно сейчас 13: у селений Актам, Н а й м а н (местность К у н - гай (18), Суфан, Керкидон 1, Урюкзор, Т ал м аз ар , Н и я з - Б а ­тыр, Хаигпз 1'-на юге долины (19), Тулейкен (1), Озгор П на юго-востоке (20), Андархан па юго-западе (21), Д аш ти -А шт на северо-западе (22). В отличие от эпохи бронзы здесь нель­зя 'выделить «чистых» скотоводов, ибо эй ла таио- акт ам ска я культура возникла па базе обеих предшествующих культур: канрак-кумской и чустской-

Но могильники, этого времени расположены на тех же грядках-адырах, что и кайрак-кумскне , хотя сочетание в од­ном могильнике погребений тех и других-нсключенпс (одна могила в Аргнфе 1 ) ' И о все же можно предположить и схо­дные с «кайрак-кумнамн» условия обитания. Погпе.беиин же. которые можно было бы отнести к чисто «земледельчес­кими почти нет, только погребение на городище Эйлатан (23 с. 1Я8) и Ашкал-тепе (21), (по и поселении нам известно м яло) . Погребальный обряд во всех могильниках иной, чем в эпоху бронзы, но западная ориентировка- сохраняется.

• Намогил ьны е гооружения во всех случаях-камсиныс неболь­шие пастлпи. Поя ними грунтовые могилы, но есть и ка мен­н ы е постройки. Погпебсниыс леж ат на епчпе, головой, в ос­новном. ля запад. Керамика лепная, крашеная и расписная, г гае лп нн ая на гончаппом кР'-те- Остальной инвентарь не пчеиь богат и разнообразен. В основном, это бытовке прел* меты и украшения (ножи, оселки, глиняные пряслица, желез-

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 139: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

!Шс перстни н кольца , булавки п Цряжк'и из кости, немного стеклянных бус и т. п.). Связи этого населения, преимущест­венно, видимо, скотоводческого, прослеживаются с населе­нием чаще тех ж е районов, что и в эпоху бронзы (17 с. 118- 120). Это фиксируется в аналогичном погребальном обряде,

формах части лепной посуды-долусферические чаши и миски, Г0Р1ики и в некоторых, очень характерных типах украшений: железных б у лавк ах с округлой головкой- Последние за пре­делами Фер ганы известны только в сакскпх и усуиьских погребениях долины реки Или (4 табл. II, 11). Ферганскую керамику нах одят в сакских погребениях Кетмень-тюбе (25 С- 83), могильниках Дараут-Курган и Шар г на Алае (1 с. 196-198, 14 с. 156). Единичны находки бронзовых наконеч­ников стрел, но среди них особый тип с «лапками», то-ссгь со стерж еньками, отходящими не от перьев, а от граней на­конечников. Помимо Ферганы такие наконечники^ найдены на Алае (могильники Ш арт II, вместе с расписной посудой, и на П а м и р е (26 с- 97). Костяные пряжки напоминаю1 ро говые, найденные на Алтае (27 табл- 1070, 1 к)- ' _ разом, аоеал связей почти полностью повторяет р

кои триады», (а тайской культуры < ра'боте, на которую 54-57).

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 140: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Пам ятн ик и скотоводов (как и земледельцев) со II в- до н. э. до V— VI веков н. э. в Фергане относятся к кугайско- ка рабулак ск ой культуре (31). Д л я этого времени в Фергане известны многочисленные поселения, рас пол ож ен ны е по руслам горных рек, и большое количество различных мо­гильников, оставленных скотоводами, в том числе и перехо­дившими к оседлости. Памятн ики этого времени исследо­вались многими археологами, изучавшими Фергану. М о ­гильники расположены тоже на адырах, как и могильники предшествующих эпох, причем в тех же местах, что и «ак- тамские», в ряде случаев вместе, вперемежку (Актам, Су- фан, Урюкзор, Т ал мазар , Даштн-Ашт, Хангнз I) , но наибо ­лее крупные из них — в юго-западной части долины (Бат- кен, И с ф ар а ) . Курганы с земляной, реже — с каменной н а ­сыпью, под которыми находились могилы разного типа: ямы, подбои и катакомбы разных типов, наземные к ам ен­ные сооружения (32). Погребенные помещались на подстил­ках, досках, в колодах и гробах, л е ж а л и обычно на спине, ориентировка их различна и включает весь спектр н а п р ав ­лений'. Погребальный инвентарь обилен и разнообразен; глиняная и деревянная посуда, столики, корзинки, предметы вооружен ия (не очень многочисленные), быта, туалета , р а з ­личные украшения (19, 33, 34 с. 113— 165). О связях с со­седними племенами свидетельствуют прежде всего некото­рые типы погребальных сооружений: так, катакомбы с длинным ступенчатым дромосом являются характерными для кенкольской культуры, распространенной в долинах Та ласа , Кетмень-тюбе, частично на Тянь-Шане, в каунчии- ской культуре Ташкентского района, наземные каменные сооружения — на Чаткалс, ареал подбоев меридионального направле ния — по всей Средней Азии, ближе всего к Ф ер­гане — З ера вш ан и Ташкентский оазис, а подбои широтно­го направл ени я более типичны для Семиречья. На связи с кенкольской культурой указывают т а к ж е погребения в гробах и колодах, на досках и галечном ложе (последнее зафикси ров ано только в могильнике Гурмиронс в Северной Фе рг ане (35) и в кенкольской культуре (36 с. 12), покрытие липа платком, китайские зеркала , китайские шелковые ткани, сурьмата ши (каменные косметические п алоч ки) , почти ' в с е типы железных наконечников стрел, некоторые у кр аш ен и я (сложиосоставныс серьги). С каунчинской куль-

142www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 141: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

подбои siunV М0- П01 Ре ^ альных сооружений (катакомбы, чем тип *q1 - ~ китайские и сарматского тшта зеркала, при-тотм-п n п Рк а л а 0 с петелькой и орнаментом известен пока только н двух рай он ах (37).

со п о п р а м и к а ' в ц е л о м , ло кал ьн ая , но в Запа дн о й Фергане Ачяе ,HCft H° очевидно влияние каунчинскон культуры. С кала*М с о л и ж а ю т погребальные сооружения китайские зер~ Но** находки на ^ А ла е на селище Ферганской к е р а м и к и .

в целом Алайские памятники ближе к Тяньшанекой, ^ к е н к о л ь с к о й культуре- Как и керамика, л о к а л ь н ы в ука- не ' НЫХ к^ ; ,ьтУРах и наб ор ы украшений, за иск лючением

которых и, видимо, от ража ют специфику каждой из них. этой связи стоит напомнить о бро нзовых перстнях-печа-

гГ.ЯХ’ на ибольш ее количество которых найдено в Фергане и осточном Туркестане (38). И, как пример далеких связей,

Слсдует ук аза ть на находку таких перстней в Т е мясовском могильникс примерно в 100 км юго-западнее Магнитогор­ска, где было найдено и китайское зеркало (39). И тоже под Магнитогорском найдена латунная рукоятка железного пожа (40) — похоже, точная копия ножей , известных в Фергане (34 с. 14 табл. 4,1).

Таким образом, даже из короткого обзора очевидны постоянные контакты древних ферганских скотоводов с со­седями, включая, пер иод чески и территорию Сот да. Связи эти могли быть обусловлены разными причинами. Попро­буем рассмотреть их, исходя из более поздних источников. Д л я начального этапа этот процесс, скорее всего, был свя­зан с продвижением пле мен в поисках новых пастошц. В дальнейшем механизм взаимовлияния мог определяться типами скотоводческого хозяйства, конкретно, в примене­нии к Фергане — отгонным скотоводством. В этом случае скот отгоняли сначала па ближайшие предгорья, а затем — на более дальние. Рассмотрим, каким было отгонное ското­водство в "начале XX века у киргизских племен Ферганы, с учетом именно тех районов, где открыты могильники древних скотоводов. Отмечалось, что амплитуда кочевок нам а ига неких киргизов — 100—200 верст (около 200 км)(41 с-41)- Известно также, что скот перегоняли через Иа- рын из северо-восточных районов Ферганской долины д) долины Кетмень-тюбе и с южных предгорий Чаткальского хребта в Чаткальскую долину (41 с. 89). Интересным для

143

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 142: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

нас является такж е тот факт, что «большая часть намаи- ганеких и чустских киргизов родственники и свойственники киргиз таласских. . .» (42 с. 146). T o -есть из этих сведений очевидны постоянные связи скотоводов севера Ферганы со скотоводами Ча тка ла , Таласа, Кетмень-тюбе. Еще раз под­черкну, что такой редкий факт, как, например, наличие га ­лечных лож в могилах зафиксировано только д ля Гурмиро- на (Северная Фергана) и кенкольской культуры Таласа» а наземные каменные погребальные сооружения известны в Фергане и на Чаткале.

В южной части долины в различных ее частях р а с п о л а ­гались призимовочные территории. К ним относились з е м ­ли, в основном вблизи предгорий в юго-западных частях долины. Граница между кочевыми и оседлыми районами проходила с за пад а на восток от М ах р ам а через Каниба- дам, Риштан, причем по реке Исфаре и Соху вклинивались целые участки с оседлым населением. От селения Сох гра­ница опускалась южнее и проходила через селения Охна, Иордан, Ш ахи марда н. Ч аувай От Чаув ая земли кочевого населения отмечены севернее, к Вуадилю» а затем уходили ' на Алай южнее селения На ук ат и города Оша по линии пер евала Та лды к и Гульче (43. карт а) . Д л я прогона скота использовались различные, перевалы Алайского и Тур ке с ­танского хребтов. «На Алае киргизов на зиму остается м а ­ло. Большинство приходит из Ферганы на лето и затем во­зв ращ ае тся и пасет стада на степных просторах, на ход я­щихся близ самых многолюдных оседлых поселений... Л е ­том приходят и киргизы с Каш гара» (44 с. 338). В этой свя ­зи интересно вспомнить сведения султана Баб ура о том, что м еж ду Ферганой и Кашгаром живет племя чограк (45, с. 44), то-есть определенно сосуществовала и в XV веке связь с Восточным Туркестаном через скотоводческие пле­мена. Особый интерес представляет для мае характеристика местности К а р а - Б у л а к в юго-западной Фергане. Эта мест­ность «.. .лежит на окраине обширной лощины, которая с севера, верстах семи, ограничена низкими горами, отделяю­щ им и ее. от главной долины Ферганы. Па запа д эта долина тянется до Исфары, на востоке ограничена долиной реки Сох Вся эта обширная площадь представляла травянистую степь это опять богатейшие киргизские кстату, то-есть зи­мовка» (44 с. 296). Есть также сведения о том, что «иаселе-

144www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 143: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Hire, имеющее зи мовк и по какой-либо речке, кочует в вер­ховья ее» (46 с. 57). Таки м образом очевидно, что скотоводы и ж н о и Ферга ны тесно связаны с Алайскими. Напомним, ю от раже ни е связей фергаицев с населением Алая уже

отмечалось д ля времени эйлатано-актамской и кугайско- кара булакской культуры Ферганы.

С территории юго-западных районов (западнее Кара- \ л а к а , в бассейне реки Ходжа-Бакыргам) ранней весной

скот отгоняли в Мирзачульскую степь, затем на северные склоны Туркестанского хребта (47 с. 153). Район Мирза- чульской степи, это часть Голодной степи, смыкающейся с территорией Кызыл-Кумов. И именно в этом ареале пасли

сноп скот жители южной части Голодной степи, а также приречных районов Средней Сыр-дарьи (48 с. 41). И не Удивительно, что в памятниках , расположенных в самом юго-западном районе долины (пограничном между собст­венно Ферганой и будущей Уструп/аиой, а в древности, ви­димо, территории северного Согда) отчетливо прослежива­ются связи с кауичпиской культурой Средней Сыр-Дарьи (49 с. 234 -237, 50 с. 151 — 152).

Что касается восточных районов долины, то они харак­теризуются в на ч а л е XX века, как более земледельческие, чем скотоводческие (46 с. 118— 119), что сопоставимо и с археологическими данными: именно в этих местах паолю- дается наибольшее количество древнеземледельчеекпх по­селений, занимающих все плодородные территории на про­тяжении столетий, и именно здесь малочисленны могиль­ники.

Понимая , что сопоставление столь далеких по времени .чанных может казаться недостаточно убедительным, счи­таю, что они все же мо гу т я в л я 1ься одним По ооьясиснии сходства в культуре скотоводов Ферганы н окрестных тер­ритории. С л е д у е т ' отметить, правда, некоторую неравномер­ность этого процесса по эпохам- Как уже подчеркивалось выше, в эпоху бронзы Фергана, скорее всего, входила в аре­ал степных скотоводческих культур, сохраняя при этом свою самобытность if принимая на свою территорию новое, но, скорее всего, р о д с т в е н н о е население. Начиная же с сакско- го в р е м е н и речь идет уже почти о постоянных контактах и о т ч е т л и в о прослеживается взаимовлияние культур, что бы­ло р е з у л ь т а т о м как отгонного скотоводства, так и постоям-

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 144: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

ного обмена продуктами животноводства на из де лия ре ­месленников Ферганы, ка к основного пос тавщ ика продук­тов земледельческого хозяйства окрестным скотоводческим племенам. Не следует упускать из вида и то, что часть ско­товодов окрестных территорий, могла, проникая в Ф ер га ­ну, оседать на ее плодородных землях, что созд авало боль­шую смешанность ферганского населения, ха ракт ерную для Ферганы на протяжении всей ее истории. П о лагаю , что по­падани е отдельных «ферганских» вещей на территорию Юж но го П р и у р а л ь я тоже могло быть связано с перегонами скота.

Н. Г ГОРБУНОВА,

неwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 145: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Л И Т Е Р А т у р Д

1. Бернштам Л. Н. Историко-арх-еп . п Центрального Т . .Ш 1 .М и С е р , , ,

2. Лпт винский Б. А., О кл адник ов Д гг ° ' 26, ,Э52. Древности Кайрак. кумов. Т И И А Н Т а д ж V r n Р а "ов R д Душан бе , 1962. С С Р . т0м АОСХ//}'

3. Гамбу рг Б. 3.. Горбунова Н. Г. yv w бронзы в Ферганской долиие/ /К СИА , 1956, п ы ' п ' ^ ИкОО.

4. Га мбу рг Б. 3., Горбунова Н. Г. Новые культуре эпохи бронзы Ферганской Долппы. //Сд

5. Иванов I'. П. Кашкарчимскпп могильник _ ’ 3. могильник эпохи поздней бронзы в Ф е р г а н е . / / о и у Г *1о° и й 1988- 3’ ^ JQ.

6. Пиотровский ю. 10. Памятники эпохи средней л зы в Ферганской дол пне. / М О 1972. М. 1973. P°tt-

7. Салтовская С. Д. О работах Аштского отряда С Т [< л^ в 1774 году .//APT, выл. XIV (1974), Душанбе, 1979.

8. Кожомбердысв И., Галочкнна Н. Г. Памятник эпо\1[ бронзы в долине Кетмеш>-тюбс//УСА. Л. 1972 (вып. ])

9. Карабаспакова К- М- К вопросу о культурной прн> на дл еж пости памятников эпохи поздней бронзы севсро-во.- точиого Семиречья и их связь с памятниками Центрального Казахстана — в кн. «Вопросы периодизации археологичес­ких памятников Центрального и Северного Казахстана».Караганда , 1987.

10. Аскаров А. А. Могильник $похп бронзы в Мумин- абаде . / /КСИА, 1970 (вып. 122).

^ д ” |." ст™ еТ с А Т № Ь мЛ льш,к

« J M S A S T ” m m a

« р а д *

эпохи

НИЫс о jVo з

эпох147

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 146: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

14. Заднепровскпй 10. А. Д рев не зс м леде льч еск ая к у л ь ­тура Ферганы. / /МИА, 1962, № 118.

15. Литвинскнй Б. А. Про бле мы этнической истории Средней Азин во II тысячелетии до н. э. (среднеазиатский аспект арийской проблемы) . В кн. «Этнические проблемы истории Центральной Азии в древности».

16- Кузьмина Е. Е. Древнейшие скотоводы от' Урала до Тянь-Шаня. Фрунзе, 1986.

17. Горбунова Н. Г. Культура Ферганы в эпоху раннего >келеза//АСГЭ, 1962. № 5.

18. Горбунова II. Г. Кунгайскин могильник / /АСГЭ 3, 1969.

19. Горбунова II. Г. Культура Древней Ферганы. VI в- до и. э.— VI в- и. э. Б А Р МС 281, Лондон» 1986 (на англ. яз.)

20. За днепровский 10. А. Погреба л ьиые памятники Э й ­лата некой культуры. Фср гиаа . / /КСИА, выи. 199.

21. Брыкина Г. А- Новый могильник в юго-западной Фергане . / /КСИА, М, М. 1983, вып. 176.

22. Салтовская Е. Д. Некоторые новые матер иа лы о «ферганских кочевниках». УСА, Л, вып. 3, 1975.

23. Оболдуева Т. Г. О датиров ке степ Эплатаиа . / /СА, 1981, № 4.

24. Акишев К. А., Кушаев Г. А. Древ ня я культура са­ков и усупей долины реки Или. Алма-Ата, 1963.

25. Мокрынин В. П. Раииекочспничсскпе курганы в уро­чище Т е к е Т а ш . В кн. «Кетмень-Тюбе». Фрунзе, 1977-

26. Литвинский Б. А. Древние кочевники Крыши мира. М, 1972.

27. Руденко С. И. Культура населения горного Алтая в скифское время. М-Л, 1953.

28. Обельчеико О. В. Слкские курганы в долине Зсрав- шана, В кн. «Проблемы археологии Средней Азии»- Л, 1968.

148

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 147: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

29. Горбунова Н. Г. Фергана по сведениям античныхмПТ(? л ^ ‘ КИ‘ << СТ0РИЯ “ культура народоп Средней Азии». М» 1У76.

3-. Го релик М.. В. Куша некий доспех. В кн. «Древняя Индия. Историко-культурные связи». М, 1982.

31. Горбунова Н. Г. Куганско-караб\^лакская культураФерганы^/СА, 1983, № 3.

32. Горбунова Н. Г. О типах ферганских погребальных памятников первой половины I тысячелетня н. э. / / A C I Э, ^ьтп. 22, 1981.

33. Литвинский Б. А. Украшения из могнльиков З а п а д ­ной Ферганы. М, 1973.

34. Литвинский Б. А. Орудия труда и утварь пз могиль­ников За па дно й Ферганы. М* 1978.

35. Кадыров Э. В. Новые материалы к изучению куль­туры древних скотоводов Ферганы (по материалам могиль­ника Гурмирон) .//УСА, вып. 3, 1975.

35. Кожомбердыев И- К- Культура ранних кочевников Западного Тянь-Шаня (по материалам курганных могиль­ников VI в. до н. э — VII в. и. э. долины Кетмень-Тюбе). Диссертация на соискание уч. степени кандидата исг. наук в форме научного доклада. Л, 1986.

37. Горбунова Н. Г. Бронзовые зеркала кугайекокдра- булакской культуры Ферганы. В кн. Культурные связи на­родов Средней Азии и Кавказа». М, 1990.

38. Горбунова Н- Г. Об одной группе ферганских перст­ней. / /СГЭ, 48, 1982.

39. Пшеничнюк А. X- Рязанов М. Ш. Темясовские кур­ганы позднесарматского времени на юго-востоке Байжиршг. Древности Южного Урала. Уфа, 1976.

40. Сальников К. В. Сарматские погребения в районе Магнитогорска . / /КСИИМК 34, М. Л, 19э0.

41. Материалы по киргизскому землепользованию. Фер­ганская область, Наманганскнй уезд. Ташкент. 1913.

149

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 148: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

42. Н ал ив ки н В. П. К р а т к а я история Кокандского .хятт- ства. Казань , 1886.

43. Ма тер и алы по зо м лепол ьзо ванш о кочевого киргиз­ского населения Юж н ой части Ферганской области (Ош- ский, Скобелевский и Кокандский уезды) . Ташкент , 1915.

44. Федченко А. П. Пут ешествия в Туркестан. М, 1950.

45. Ба бур Зах риддин Мухамед. Бабур-наме. Ташкент,1958.

46- М атери алы по киргизскому землепользованию. Фер­г анс кая область. Андижанский уезд. Ташкент , 1913.

47. Ершов IT. IT. Сельское хозяйство т а дж ик ов Ленип- абадского района Тадж икско й С С Р перед Октябрьской ре- волюцией. //Труды ИИ А Э Тадж. ССР, P. XXVIII, Сталпн- абад. 1960.

48. М ат ери алы по землепользованию туземного кочево­го населения района Голодной степи и прилегающих мест­ностей Ходжентского и Дж из ак ско го уездов С а м а р к а н д ­ской области. Ташкент, 1914.

49. Левин а Л. М. Кер ами к а Ю жной и Средней Сыр­дарьи в I тысячелетии и. Э.//ТХАЭ, УП. h\, 19*71.

50. Брыкина Г. А. Юг о-З ап ад на я Фергана в первой по лопине I тысячелетния нашей эры. М, 1982.

I F 5 0www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 149: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

МУКЛДДАС ТЛРИХ

Х а , эл пар вар , юртпарвар , инсонпарвар, ватанпарвар хал^имиз тарихи му^аддасдир.

Зеро, минг-минг йиллаб инсонлар тарихидан муста^кам урин олган Турон замини, унйнг дурдонаси б у л га н Фаргона тарихи уциб ургаиишга , изланиб ахтаришга, цуйингки, дил- га му^р этишга арзигулидир.

^ у р м а т л и юртбошимиз Ислом Абдуганиевич Каримов тарихимизни чуцур урганнш, миллим маданиятнмизнп ри- вожлантириш, миллий цадриятимизни тиклаш, осори ати- цаларими зни са^лаш, маънавиятимизнн бойитиш тугрнси-

да тинмай гамхурлик курсатиб келмо^да. Бу улуг инсон, халк- нинг доно ра.хбари ва карвонбошиси ца ламнга мансуб булган асар л ар д а исти^лол бахтн, истицболнинг ёрцпн ре-

. ж а л а р и уз ифодасинн топган. Юртбошимиз курсатган йул- йури^ла-рнинг ^аётга изчил тадбик этилиши эса муста^ил- лигимиз самараси, узбек халкииииг асрлар мобайинда кил - гаи орзу-умидлари ёркин чечак очаётганлигииинг нфодасн- днр.

Гузал Фаргонамизни Туркистоннннг гав^ари, дсб ба.\;о берган республикамиз Президентининг музсйларга, кадам- жо ва зиёратгохларин тиклаш, уларнн таъмирлаш, бошггиш борасидаги хайрлн ншлари улуг булиб, бу йулда катта саъй- , \аракатлар цилннмоцда.

Куигина савобли шилар ^атори Пслом Абдуганиевич* Карнмовиииг бугок бобокалоннмиз Амир Темур Сохибкирои х.аётига, у нинг «Тузуклари»га бу лг а н зур хурматэътнборл- ни айтиб утишим из жоиздир. Зеро, бу пил зоти-бобокалоии- миз таваллудининг 660 пиллиги тантаналн ншпонланадл.

Шу уринда у ш в у рнсоладан урин олган пнлоят улка- шуиослик музейи ’ илмий ходим», умндлн та/щпкотчпII. Абдулахатовнинг «Амир Темур ва унннг авлодларн дав- р и д а г н ’Фаргона» маколаси эътпборга лойпкдир. Еш тадци- котчи у л у г Сохибкирои бобомизйинг Фаргона водийси ва у нинг халцига булган доим ни эътибори, Фаргонани гуллаган ва яшнаган маскан деб билганн биз, авлодлар учун бенихоя фахрлидир-

Амир Темур хукмронлигининг дастлабки йилларндаёь; мамлакат сар^адларнни турлн хил босцинчилик ва талоп- чилик ^ужумларйдаи .ушоя кплишга катта а.\ампят берди.

151www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 150: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

Ма ълумки , Мо вароуннахрнинг чег ар ад о ш внлоятларидаи. бири, бу — Фаррона водинси сар.^адлари эдн. Бунда н 619 йил м у ^а д дам Амир Темур шу вилоятни к$рнк;лаш ва идора этишни ури лларидан бири Умаршайх. М ир зог а топширди. Х а, Фаррона темурийлар а в л о дл а р и цулид а булганлигини токи Зах ирн дди н М у х а м м а д Бобурнинг Маррилоидаги -чукм- ронлик давриг ача бата фсил д а л и л л а р асосида бнтилганли- гини курамиз.

Шу урпнда буюк Сохнбцирон бобомнзипнг одамийлик,- ннсонпарварлик, э л п а р в а р л и к ф а з и л а т л а р и г а яна бир бор тан берамнз. Хитой юриши чорида Амир Темур Маррилонда булиб, отини т а ^ а л а ш н и буюрибди. Темирчн бу ншни бир кечада уд да лаб цуйибди. Со.\ибцирон юришни давом эт- тирибди. Темирчн уста куп утмай вафот эти бди. Амир Темур бобомиз узпнинг з а ф а р ли юришндан кайтиш ч о ш д а яна Маррилонда тухтаб, темирчнни уз хузурига йуцлатпбди. Бироц темирчннниг вафот килганидан хабар топган Амир Темур устанинг хотирасига атаб мозор -курдирибди. Темир­чн М улла Мирзо мозорн хозиргача Ма ррилонда мавжуддир.

Инсон хотирасига хурмат, упн мука дда с билмокл ик буюк фази лати ми з булганини шу кичик мисолдаи хам аник ку- риб турибмнз.

Му стацпл л нгн мпз учун курашгаилар , истиклол фидоий- лари б^лган халц фарзан дла рин инг . \урмати жойига цуйи- лаётг анн шш пг хам жонли гувохи булиб турибмнз. Эл-юрт ишн, халц хнзматида жон фидо этганлариинг помп абадул- аба д калбимиздаднр. Биз уларпниг шпларинн ёш авлодга стказиб, асрлардаи асрларга олнб утамиз.

Шу уринда вилоят хокими, Узбекнстон Республнкасн Олий Мажли си д е п у т а т М. Г1. Псломовнннг фикрлари эътиборимизпи тортадн.

— Истиклолимиз учуй курашган патаипа рва рлар билан хал^н мнз хакли равишда фахрланади- й у л д о ш Охунбобосв. Усмон Юсупов, Х*амза Хакимзода Ипёзнй музейлари ёшла- римнзни у л \ т анъанал арими з рухида та рб ия лаш га хизмат ^илмоцда.

Буюк Ралабаи инг 50 йиллиги муносабатп билаи вилоят ш а ^ а р ва туманларида цахрамонларнинг уй-музейларн, махсус кур газм алар ' ташкил этилгани ф и к р и м т н и тасди^- л а б тур и бди.

152www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 151: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

^ о з и р г и кун лар да цишлоцлар марказларида , махалла- лар г у з а р л а р и да очилаётган тарих музейлари- тармори ксигайиб бормоцда . .Зеро, халк.имиз \'з утмишшш, уз тарн- хигш яхши билиш учун интилмокда. Негакм, утмишни у нут* ган хал! \н1гнг к ел аж агп йуцлигшш яхши биладилар ва унн чуцур идрок этадилар' .

Фаррона — Турониинг дурдонасиднр,

Буюк ипак йули излари шунда.

Шойи атласлари — гул донасидир,

Сарбонлар су^бати, сузлари шунда.

Жа^онга сйилмиш Фаргона номи,

.Гузаллик, ссвгининг маъноси булиб,

Яшнаб гул л амок, да нм л у замони,

Истиклол -нурига, бахтига тулиб.

Н. АКБАРОВ,Музей дирскторининг илмий ишлар буйича муовини.

153www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 152: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

М У Н Д А Р И Ж Л

М. Й. Исломов 3

А. ХасановМаданият ва маърифат тарк4атиб 6

J1. И. ГулиянцФаргона вилоят улкашунослнк музсйитарихидан 9

М. ХайдароваЖаво^ирлар диёри * 22Н. Абдула^атов.Амир Темур ва унинг авлодларидавридаги Фаргона 31Б. ^ошимов *Фаргона ХУШ асрда 60Ш. ЮнусоваМаррилон атласи' 88Э. Алиева.ёш авлодни тарбиялаш йулида 933. Эгамов.Истицлол фидойиси 96С. Ф. БорьеваХал^нинг содик> фарзанди 101

УС. Мирзаеваё р о ч с о з л и к хунармандлиги 105

^ И . Б. Марущак Фарронанинг мисгарлик санъати 111Г. П ИвановПроблемные вопросы периодизации культуры древней Ферганы 115Н. Г. ГорбуноваДревние связи скотоводов Ферганы и соседних территорий

бет.

бет.

бет.

бет.

бет.

бет.

бет.

бет.

> бет

бет.

бет.

бет.

бет.

Н. Акбаров Мук4аддас тарих 151 бет.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 153: ФАРРОНА УЛКАШУНОСАИГИn.ziyouz.com/books/tarixiy/Farg'ona o'lkashunosligi (to'plam).pdf · м 113 халц хужалиги тобора юксалнб бор мокда,

К РА Е В Е ДЕ Н И Е ФЕРГАНЫ. (Сборник научных трудов посвященный 100-летию Ферганского краеведческого музея).

Коллектив авторов.

Издательство «ФЕРГАНА»

Сдагго в набор 23.02.1996 год. Подписано в печать 2S.02.1996 г. Формат 60X84 1/16. Объем 9,625 п. л. Тираж 1000. Зак. 1642.

Типография Ферганского политехнического института.

www.ziyouz.com kutubxonasi