1 

 

 

 

HoćemBosna i Hekonomsksocijalno-dva bitna

• Re• U

un

Stepen zpoređenjeneracionapo pretho„dužničko

Važan aspogoršavstanovništispod aps

IstovremepenzionoBiH, što je

Pored togmiliona EUu druge z

Posljednji Bosne i Henajniži u re

Zašto je si

Zato što rečeno, mprimjer), aciljanje ili

Najsiromaukupnih n23,3%). Prnego u 20

Logično jeKada ovihza 1,7 pro

Razvoj, tekoje podrzaštite RS,                   1 Vidi: Papić,novim politik2 Vidi: IBHI/M3 Vidi:  IBHI. zaštitu u BiH4 Vidi: IBHI/M5 Vidi: IBHI/M

mo li zavrHercegovinka kriza je -ekonomskoa pokazatelj

ealni društveistom perio

nutrašnjeg d

zaduženostie BDP-a i zaalno visokogodnom zado ropstvo“. T

spekt reforva. Slijedećitva koji je issolutne linije

eno, 2011. g i zdravstv daleko izna

ga, proces UR iz IPA fonemlje regije

smo u regercegovineegiji (Crna G

istem socija

je zasnovamožete prima da istovreusmjerenos

ašnija petinanovčanih nrema tome007. godini.5

e da ovakah budžetskih

ocentnih po

estiranje i voržavaju Fed, dat će do                      , Ž. Cenić, S. Hakama“. IBHI, SaMGSoG. „Budže„Siromaštvo u  2011“.SarajevMGSoG. Ibid, stMGSoG. Ibid, st

ršiti u “duna se nalaz

samo pojaog nazadovja prirode u

eni proizvododu, spoljnduga, ukupn

, statistički aduženosti g nivoa jav

duženju. MoTaj trend mo

mi je refor metodologspod apsolue siromaštva

godine su venog osiguad evropsko

pridruživanndova koji se.

giji i po nivo po stanovnGora 41%, S

alne zaštite f

an na statumati neki oemeno imatst naknada

a stanovnišnaknada za, u 2011. go5

av sistem soch naknada

oena u 2011

ođenje implderalno minbru stručnu                   adžović, V. Dmirajevo, 2013. etske novčane nBiH 2011 – Treo, 2013. r. 14. r. 19. 

užničkomzi u najvećačala dejstvvanja. Ne unutrašnjih g

d je 2012. goi dug se una zadužen

gledano, (2008 – 201ne potrošnjže se ocijenogu prekinu

rma socijalngiju Agenciutne linije sira, a u 2011.

budžetskauranja) činilaog prosjeka

nja Evropskosu joj bili na

ou razvijenoniku prema Srbija 36%, M

fiskalno neo

usnim praviblik socijalnte 100 milionka stvarnim

štva BiH u 2a socijalnu odini siroma

cijalne zašti uopšte ne . godini, tj. z

ementacijenistarstvo ra podlogu za

itrović, T. Polic

naknade za sociendovi  i dostig

2 

m ropstvćoj socijalnvo unutrašn

ulazeći u degeneratora

odine bio mudvostručio nost BiH je o

nije veliki 12.) jasno pe, tj. deficitniti da se Biuti samo rad

ne politike.ije za statistromaštva. Ugodini 23,4%

a novčana a 3,9% BDP-

a.4

oj uniji je u mijenjeni, a

osti. EUROST standardu

Makedonija

održiv, ekon

ma, a ne ne pomoći na KM imov

m potrebam

2011. godinizaštitu, a n

ašni primaju

te nema skbi bilo, relaza oko 10%.

e novih metda i socijala ovaj aspe

y brief „Političk

ijalnu zaštitu u gnuća  i  Indikato

vu”? o-ekonomsnjih generaetaljnu anakrize u BiH.2

manji nego 2 i iznosio jeko 45% BDP

problem. pokazuje data budžeta iH kreće kadikalne refo

. Socijalna tiku BiH, veoU 2007. god%.3

davanja z-a i 37% uku

potpunoma u decemb

TAT je 12.12kupovne m 35% i Alban

nomski neef

na stvarnimna osnovu

vine ili platua.

i je primalanajbogatija čak manji

oro nikakavtivno siroma.

oda ciljanjane politike

ekt reforme

ka, ekonomska

BiH: Šta funkcioori adekvatnost

koj krizi poatora krize alizu, ogran

2008. godinee oko 7 mP-a.

Veoma vea se BiH zadi za vraćan onome štorme.

situacija uoma je vidl

dini je 18,6%

za socijalnuupnih budže

m zastoju, štbru 2013. go

2.2013. godmoći iznosi 29

nija 30% evr

fikasan i soc

m potrebam statusa (b

u parlament

svega 17,3 petina je dio ukupni

v uticaj na saštvo u BiH

a budžetskihi Ministarstvsocijalne za

 i socijalna kriz

oniše, a šta ne“ti ciljanja budže

oslije rata.1 koji su osnoičićemo se

e. ilijardi KM.

eliki probledužuje za onje dospjeliho se kolokvij

u BiH se drljiv veliki po

% stanovništv

u zaštitu ueta svih nivo

o je BiH „koodine su pre

dine objavi9% prosjekaropskog pro

cijalno nep

ma korisnikoračke naktarca. Dakle

3% (2007 – primala 20h novčanih

smanjenje sibi se poveć

h novčanih vo zdravlja aštite. Narav

za u BiH 2012/2

“. Sarajevo, 201etskih transfera

Globalna ovni uzrok na samo

Uz porast

em je što održavanje h obaveza jalno zove

ramatično orast dijela va BiH bilo

BiH (bez oa vlasti u

oštalo“ 45 eusmjereni

o da BDP a EU, dakle osjeka).

ravedan?

ka. Prostije knade, na e, slabo je

18,3%) od % (2007 –

h naknada

iromaštva. ćalo samo

naknada, i socijalne vno, sama

2013 – Put ka 

13, str. 7. a za socijalnu 

 

 

reformska„Pandorin

Dio sadrždiskriminaratnih vojvelikih raz(dakle i sporijeklo i

Veliki dioboračko-iinvalidskihnajbogat

Značajnasredstva z

Ovdje nijdiskrimina

Direktnije diskriminauklanjanjufinansijskeozbiljnost

Uz slabo ctj. pasivnpolitikom siromahu

Stvar je upoduzetnsocijalnih znatno sutoga, u psocijalni ra

Kako se E

Ni Evropsekonomskza 2008. gdomaćins114 milion

                   6 Vidi: IBHI/M7 Evropska kokoheziju“. PuDianiskova, N2013. godine

a promjenana kutija“ so

žaja te „kutacija višestrunih invalidazlika u visini a Ustavom nvaliditeta.

razloga zainvalidske nh naknadaija 21,6%.6

a je i teritorza dječiju za

e riječ samatornog kara

rečeno, acije bi zavu diskriminae posljedice situacije na

ciljanje i diska socijalna socijalnog dati ribu da

pravo u tomništvo, čiji a usluga ranj

u efikasniji odpravilu, imaad).

EU bori sa kr

ska unija nkog i socijagodinu govstvima gdje

na ljudi živi u

                      MGSoG. Ibid, stomisija. „Evropublications OffiN. „Strategija Ee). Sarajevo, 20

a zakona ocijalne poli

tije“ je i disuka: od „st

a u pogledu naknada. BiH, čiji su

a slabost cnaknade oa najslabije

rijalna diskraštitu a osta

mo o ciljanjaktera.

tužba nekvršila kao i acije izbornoe, stvar je eaše političke

kriminacion pomoć (u uključivanja ga nahran

me, reformisalat mogu jivim grupad budžetskiaju dobru

rizom?

nije uspjelalnog napreore da je u

e niko nije zau riziku od sir

                   r. 18. pska platforma pce of the Europvropa 2020“ (p013. 

će ovisiti oitike u BiH.

skriminacijaatusne“ dis

u stepena inTo je u supone dio) ko

ciljanja ukupdlazi oko 6

e ciljani, n

riminacija ualih 5 ne izdv

u, već o c

e osobe s slučaj „Sejog zakona, ekstremno e elite stimu

e aspekte suz sve pobja, prije sveniš, još je bo

sati socijalnbiti NVO-i. ma stanovnh novčanihsaradnju sa

a da izbjegtka i ukaza EU 80 milioaposlen, daromaštva ili

protiv siromaštpean Union, Lukprezentacija odr

3 

o političkim

pojedinih skriminacije nvalidnosti nprotnosti sa oje zahtijev

pnih budže60% ukupnihnajsiromašnij

u dječijoj zavaja.

cjelovitoj ref

sa neratnimjdić - Finciveć o uklanozbiljna. Nališe na neoz

socijalne zašrojane slabega u tržištolje dati mu

u politiku ta Naime, Nništva i, s ob naknada, a javnim u

gne suočavla na strukt

ona ljudi u ria je 40 milio socijalne isk

tva i socijalne isksemburg, 2011ržana na Konfe

m odlukam

kategorija između os

na osnovu k svim relevavaju jednak

tskih naknah budžetskija petina

aštiti unuta

formi socija

m invalidite“. S obzironjanju diskriažalost, velzbiljnost i gu

štite, treći pbosti) koja ste rada. Jo štap i nauč

ako da pomVO-i su znabzirom na toposebno u stanovama

vanje sa kurne slabosiziku od siro

ona ljudi maključenosti.7

sključenosti: Evr1.  renciji o socijal

ma te sprem

korisnika sooba sa ner

koje se možeantnim evro tretman in

ada leži upih naknadaprima 13,7

r FBiH, gdje

alne politike

etom sudum na to diminacija koika je vjero

uranje probl

problem je nse mora za

oš su stari Kčiti ga da sa

maže zapošljačajno ango da djelujupogledu ci

a socijalne

krizom kojasti evropske maštva, da

aterijalno us7

ropski okvir za 

noj zaštiti i inkl

mnosti da

ocijalne zašratnim invae dobiti nak

opskim konvvalida bez

pravo u toma. Upravo s7% tih na

e 5 kanton

e i uklanjan

u u Strazbda ovdje noje bi imaleovatnoća dema „pod

njen pasivanamijeniti proKinezi rekli

am lovi ribu“

javanju krozgažovani uu u lokalnoj ljanja korisnzaštite (ce

a je izbrisal ekonomije

a 35 milionakraćeno i d

socijalnu i terit

uziji djece, 4 – 

se otvori

štite. Ta je liditetom i knada, do vencijama obzira na

me da na su korisnici knada, a

na izdvaja

nju njenog

buru zbog ije riječ o

e ogromne da upravo tepih“.

n karakter, oaktivnom „dobro je

“.

z socijalno u pružanju zajednici,

nika. Pored entrima za

a godine . Procjene ljudi živi u

da u totalu

orijalnu 

5. novembar 

 

 

Grafikon: ciljem za

Jasno je dBiH politič

Strategijamjesta i bEvropa 2kohezije.8usmjeravasegmenanakon 20strukturneciljevi, u č

Strategija

1. Paist

2. Op

3. InkoN

Ti su ciljevpopulacijistraživanjranog nastanovništlinije siromisključeno

Da bi serazrađuju članica: UIndustrijskaprotiv siro

                   8 Evropski po9 Ibid. 10 20%  smanuslovi), 20% 

05

101520253035404550

CZ

Stanovništv 2020. godin

da će se dčke elite, EU

Evropske ubolji život za2020 je ek Sve institucanju i pra

ata strategij013. godine.e fondove i čemu će va

Evropa 202

ametan rastraživanja i

Održivi rast -rema resurs

nkluzivni rasohezija sa VO-a u pru

vi dalje razrje starosti oje i razvoj

apuštanja štva sa diplo

maštva za 2osti.

ispunili na specifične Unija inovaca politika zamaštva i so

                      okret Srbija. „Vo

njenja emisije povećanje ude

NLSELUAT

vo EU u riziknu)

dugoročne s je već pod

unije Evrop građane, aonomski racije EU, zem

aćenju reae će ovisit. Od zemalj ostale izvo

ažnu ulogu im

20 fokusiran

st - razvoj ekrazvoj, inov- istovremesima. t - bolja pnaglašenožanju usluga

rađeni i iz nd 20 do 64sa 1,9 na 3kole sa tre

omom visok25%, što bi p

avedeni cilj akcije kojecija, Mladi ua eru globacijalne isklju

                   odič kroz strate

gasova  koji  izala obnovljivih iz

T FI DKFR S

u od siroma

socijalne poduzela prve

a 2020 prea oslanja se

azvoj EU uzmlje članic

alizacije cilji o posvećja članica s

ore finansiramati i region

a je na tri o

konomije zaacije, obraz

eno potiče

participacijam ulogom a, itd.).

jih je izvuče4 godine sa 3%; ostvaritnutnih 15%

koškolske ustpredstavljalo

jevi, Evropse treba da u pokretu, Dalizacije, Agučenosti.

egiju Evropa 20

azivaju efekat  szvora energije u

SI DESKBEM

4 

aštva ili soci

osljedice kri strateške ko

edstavlja vize na Lisabonz visok nive, kao i sejeva stratećenosti i prose očekuje anja kako bnalne i loka

osnovna me

asnovane nazovanje i digkonkurentn

a na tržištu socijalnih

eno pet osn 69% na 75ti „20/20/20

% na ispod tanove sa 3o izlazak pr

ska unija jese ostvare

Digitalni progenda za n

20“. Beograd, 2

staklene bašteu finalnoj potro

MTUKEECYE

ijalne isključ

ize tek pokaorake ka op

ziju kako obnsku strateg

vo zaposlenektor civilnoegije Evropocjenama da to omobi se dostig

alne vlasti.

eđusobno po

a znanju i ingitalno druš

nost i proizv

rada, borbinovacija

novnih zada%; povećat

0“ klimatsko10% uz isto

31% na 40%eko 20 milio

e lansirala kako na niv

ogram za Evove vještine

2011. 

u odnosu na 1ošnji i za 20% po

EUPTES PL

čenosti, u %

azati ali, zaporavku.

bezbijediti ngiju iz 2000. nosti, prodog društva pa 2020. pojedinačn

oguće kroz gli utvrđeni

ovezana pr

novacijamaštvo). vodnju koja

ba protiv s(socijalno p

ataka: poditi procent Bo-energetskovremeno p

%; smanjiti brona ljudi iz

sedam vodvou EU, tak

vropu, Resue i poslove

1990.  godinu, ovećanje energ

IT IE ELHU

% (sa označe

a razliku od

nova i sigurgodine. Ciljuktivnosti i imaju svoju

Implementanih država nacionalnedugoročni

rioriteta:9

a (naučno-t

a se efikasn

iromaštva ipoduzetništ

ići stopu zaBDP koji se ki cilj;10 smapovećanje roj ljudi koji siromaštva

dećih inicijako i na nivorsno efikasn i Evropska

(ili  čak  za 30%getske efikasno

UHRLTROLV

enim

„zaspale“

rna radna j strategije socijalne u ulogu u acija svih u periodu

e budžete, zajednički

ehnološka

nije odnosi

i socijalna vo, uloga

aposlenosti izdvaja za

anjiti stopu procenta žive ispod i socijalne

ativa koje ou zemalja na Evropa, platforma

%  ako dozvole sti. 

VBG

 

 

Evropa 20

Strategijanivou, takjeste krozpolitika, kvantitativorganizac

U kontekstrategija kao i na m

Kao u EU,Stoga seHercegov

– Po– Ve– Pr– Ra– Po

Veoma vprepoznamožemo metodamnego na koje se trsocijalnimkoja će pistraživačksocijalnih zajedničkinovacija svijest o ntekstni okv

                   11 Evropska k16. jula 2013

EU  Progrkoordinirje otvore

PROGRESključnim obećanja garantovaoblikovanobostran

EU  i Evromikrofinaobezbijedsamozaposocijalnog

020 u kontek

Evropa 202ko i u regionz usvajanje akcijskih pvnih indikatcije i efikasn

kstu socijaln protiv sirom

modernoj i e

, i u BiH je ne područja vine:

oduzimanje eće i uspješromovisanjead kroz partoboljšanje k

veliki potenala kao po

definisati kma. One su ostale društrenutno rea

m inovacijampromovisati ku mrežu k inovacija, p

ke principe (ili reformi)najvažnijim vir) za podrš

                      komisija. „Evrop3. godine“. Brise

ram  za  socijaanje politika no za zemlje č

SS  je projekatizazovima  javu pogledu otanja jednakih nje  i konsolidao učenje i soc

opska  investicansiranja  prodi  oko  500 ošljavanja  i  sg uključivanja 

kstu BiH

20 može danalnoj saraddobre prak

planova, utora usklađ

nosti provođ

ne reforme,maštva i socefikasnoj soc

najveći dio t djelovanja

mjera u čitšnije korištene socijalnih intnerstva i isk

koordinacije

cijal za naptencijalno

kao nova rje efikasnija, tvene akter

alizuju u okvma zasnovasocijalne in

koja će propokrenuti edizajniranja

) prije njihoi najnovijim

ršku socijaln

                   pska platformael, 2013. (http:/

alne  promjensocijalnog  invčlanice EU i po

t koji  je osmišvnih politika. Ctvaranja većegmogućnosti iaciju saradnjecijalne inovacij

iona banka oograma  PROG

miliona  Estvaranja  soctako i otvara

a bude dobdnji. Najboljkse drugih z

unapređivanđenih sa struđenja različit

, BiH mnogcijalne iskljucijalnoj zašt

tereta ekona platform

avom spektnje fondovanovacija za

korištavanjee javnih polit

predak BiH najznačajniešenja socijodrživija rjee, i osnovni

viru Evropskanog na doknovacije i raomovisati izvropski istra

a, provođenovog šireg um inovacijam

im inovacija

 protiv siromaš//ec.europa.eu

e  i  inovacije vestiranja  i teotencijalne ka

šljen  tako daCilj ovog progg broja kvalitei provođenja se zemalja  članje. 

bavezale su sGRESS. Ovaj  fUR  za  mikcijalnih  poduznja novih radn

5 

bar putokazi način na kzemalja: strnja sistemaukturnim intih program

go toga mučenosti. Plaiti.

nomske krizee jednosta

tru javnih poa EU u cilju pasnovanih n potencijalatika.

se krije u ije sredstvojalnih probl

ešenja koja cilj je dobroe platformekazima.” Za

azvijati EU azgradnju kaaživački projnja i evaluausvajanja i ma, upotrebama i ekspe

štva i socijalne iu/social/main.js

(PSCI)  obuhvstiranje socijaandidate. 

osigura pomjgrama  je da petnih radnih msocijalnih pronica EU u soc

e da svaka odond  ima  za  crokredite.  Mzeća  i  moglonih mesta. 

z i katalizatokoji BiH možrateških doka prikupljadikatorima

ma.

može naučitatforma se

e pao na naavno mogu

olitika; podrške soca podacima socijalne e

konceptu so socijalnogema koji ni se često uobit društvae protiv siro

adatak je poktivnosti u t

apaciteta zajekat u obla

acije malih primjene (s

ba postojećerimentaciji.

sključenosti – Asp?catId=961, p

vata  PROGREalnih  inovacija

jeranje socijapomogne zemmesta, borbe pisa EU. PROGcijalnom dom

dvoji 100 milicilj  da  u  nareMikrofinansirao  bi  igrati  zn

or reformi kže iskoristiti skumenata, nja i praćEU (EUROS

ti i izvući izzasniva na

ajugroženijeu prenijeti

ijalnom ukljua; ekonomije;

socijalnih ing oporavkaisu uspješno

u manjoj mja kao cjelineomaštva je okrenuti sveom područa dizajn i easti socijalniprojekata zsocijalni eksćih finansijsk.11

Aktivnosti platfopristupljeno 27.

ESS program a. Učešće u P

lne politike Emljama članicaprotiv siromaGRESS je imaoenu  i sve  inte

ona EUR za eednom  desetonje  je  bitaačajnu  ulogu

ako na nacstrategiju Evprijedloga ćenja kvalSTAT), admi

z inicijative rastu i zap

e grupe stau konteks

učivanju;

novacija, koa. Socijalne o rješavani jeri oslanjaje. Među aki ”Razvijanj

eobuhvatnučju: osnovatevaluaciju ih inovacijaza testiranjesperimenti),kih instrume

orme koje se p11.2013.) 

i  podržava  raROGRESS pro

EU ka suočavama da  ispuneaštva i isključeo presudni znaenzivnije prom

evropski Instrogodišnjem  pan  vid  stimu  u  promocij

cionalnom vropa 2020

praktičnih litativnih i nistrativne

Evropska pošljavanju

novništva. t Bosne i

oje je i EU inovacije ustaljenim u na vlast

ktivnostima e pristupa

u inicijativu ti evropsku programa , definisati

e socijalnih povećati

enata (vidi

rovode od 

azvoj  i ogramu 

anju sa e svoja enosti, ačaj za moviše 

ument eriodu ulacije i  kako 

 

 

Državnim daje rezu„socijalnih

‐ Soug

‐ Prpo

‐ Soko

Još jednapromocijaodrživo uvelikog buključivan

SEE 2020

Na ministgodine usSEE 2020.1je prilagodijelom fmladima.

Osnovni cprosjeka, deficit sa robe za vzaposlenoizvoz robepojačanjevlada za 2

Prva aktiBugarske,planove, komisija jeimplemenrealizovatkoji se pre

Ne može primjere ddokumenizraženim pravcima

„Okvir poprocesa unadležnihotišle su č

                   12 Bartlett, Wnovembar 2013 http://wwpristupljeno 14 Konferencfinansira EU 

programimultate a štah eksperime

ocijalna podgroženim grednost je dotrebama oocijalne zadorisnike u pru

a aktivnost ka partnerskoučešće orgbroja akteranje Roma, fi

arskoj konfesvojena stra13 Strategijaođena specfokusira na.

ciljevi SEE 2 povećati u 14,1% na 1

više od 230%oj osobi za 3e i usluga e regionaln20% do 202

ivnost u im, Hrvatske, u kojima tree ponudila ntacije. Vijeti u predstoedstavlja za

se poreći ddobre prak

nt „Okvir p u Mapama

a razvoja za

olitika socijau području h institucija nčak korak d

                      W. „Socijalna zaš013. godine). Sa

ww.klix.ba/bizni27.11.2013. cija o socijalnoj “Jačanje sistem

ma u oblasta ne. Socijaenata”, mog

duzeća se srupama; decentralizo

ovih grupa; druge, nastaužanje uslug

koja se možog pristupa

ganizacija ca u specifičnansijska uk

erenciji Inveategija o otva SEE 2020 imcifičnim po

a rješavanje

2020 su: povukupnu trgo1,6% region

% na 42 milij33%. Pored po glavi st

ne radne sn0. godine.

mplementacKosova, Cebaju navetehničku i fiće za regio

ojećim godi zemlje regi

da su vlasti kse. Tako jeolitika socija puta u o RS.

alne zaštitesocijalne zana državno

dalje i u def

                   štita i inkluzija arajevo, 2013. s/posao/usvoje

 zaštiti i inkluzima socijalne zaš

ti socijalne alne inovacgu biti snaža

sve više prom

ovano i fle

ale u Italiji, ga.12

že provesti u i socijalne

civilnog dručnim prioriteključenost, i

esticione kovaranju milima mnogo trebama i e problema

većati regioovinu roba inalnog BDP-jarde eura, toga, želi stanovnika unage za 300

ciji strategiCrne Gore, esti na koji ninansijsku po

onalnu saradinama. Reaiona svake

svih nivoa u na konferejalne zaštiteblasti socija

e i inkluzije aštite i inkluzom nivou, enfinisane opš

u BiH“ (prezent

ena‐strategija‐s

iji djece 4 – 5. štite i inkluzije d

6 

politike čescije zasnovaan instrume

movišu u ze

eksibilno pru

predstavljaj

u BiH i za koekonomije.

uštva pružaetnim oblastd.).

omisije za juion radnih m zajedničkihkontekstu ra nezapos

onalni BDP i usluga u re-a. Dalji cilje direktna strse povećatiu regiji za 0.000 visoko

ije je da Rumunije, način će osomoć za prdnju (RCC) alizacija stragodine.

u BiH takođenciji „Socije i inkluzije

alne zaštite

u BiH“ artzije, što predntitetskom nšte ciljeve u

tacija održana n

see‐2020‐milion

novembar 201djece u BiH (SPI

sto nedostaane na pont usmjerav

emljama EU

užanje uslug

ju oblik soc

oju nevladin U EU je osn

ajući podrškstima (aktiv

ugoistočnu Emjesta u zemh elemenataregije Jugoslenosti – p

po glavi stegionu za v

evi su povećrana ulagani stopa pokr130% i ukupo obrazova

vlade zem Srbije i Mstvariti ciljevripremu plaće koordini

ategije naći

đe počele ujalna zaštita

e u BiH“, ki inkluzije FB

tikuliše osnodstavlja prvnivou i Brčk

uključile i soc

na Konferenciji 

n‐novih‐radnih‐

3. godine u SarIS)”.  

aju pouzdanodacima, nvanja struktu

u cilju pruža

ga od stra

ijalnog pod

n sektor u Bnovano 14 mku mrežamvna inkluzija

Evropu u Samljama rega sa strateg

oistočne Evrposebno n

tanovnika sviše od 130%ćanje unutanja na 7,5 mretanja novpnu stopu

anih ljudi i p

malja potpisMakedonijeve na državnova, nakoirati način n će se i u i

zimati u oba i inkluzija koji je bazirBiH i Brčko

ovne elemevi pravi primo distrikta ucijalne inov

o socijalnoj zaš

‐mjesta‐u‐regiji

rajevu, organizo

ni dokazi onaročito u ournih reform

anja socijal

ne onih ko

duzeća koje

iH već dugmreža koje

ma i kroz pa, dječije si

arajevu je 2gije do 2020gijom Evroprope te se

nezaposleno

sa 38% na 4% i umanjiti

ar-regionalnmilijardi euravih poduzećzaposlenos

povećanje

snica (Alba) pripreme

vnom nivouon kojih se una koji će seizvještaju o

bzir evropskeu BiH“14 prran opštim distrikta te

ente koordmjer koordinau ovoj oblasvacije (razvo

štiti i inkluziji dj

‐do‐2020/1311

ovana u okviru

tome šta obliku tzv.

mi:

nih usluga

oji su bliski

e uključuje

o lobira je promovišu

partnerstva iromaštvo,

21.11.2013. . godine – a 2020, ali najvećim osti među

46% EU-27 i trgovinski e trgovine a i BDP po ća za 20%, sti za 12%, efikasnosti

anije, BiH, e akcione . Evropska

ulazi u fazu e strategija napretku,

e i svjetske edstavljen ciljevima Strateškim

dinacijskog acije rada sti. Štaviše, oj NVO-a i

jece, 4 – 5. 

121089, 

 projekta koji 

 

 

udruženjaudruga kote pokretdruštva).

Socijalna

Kolaps neprvom kfunkcionis„tržišnog f

U prethodsocijalno

Socijalna socijalni cpoduzetnpostizanjecilj ostvarkoristi za z

Socijalna biznisa i najznačaprije sveg

Socijalno oblicima zapošljavkategorijepoduzetnmjere držsocijalno potražnjenestabilnoplaniranjeSa druge socijalnogpoduzetn

Primjeri sozakonski okategorijesa invalidupošljavaobavezu određeni zapošljavsredstva osposoblj

U okviru ckoji preds

                   15 Vidi: FSU u16 http://ww17 www.eupr18 Zakon o po profesiona

a koja pružaoje pružaju tanje novih

ekonomija

eoliberalizmkrizom globsanja i razvofundamenta

dnom dijelpoduzetništ

ekonomijaciljevi ostva

ništvo.15 Soce socijalnih rivanje profizadovoljenja

ekonomija,zapošljava jnijih koji do

ga različitim

poduzetniši na razn

anja kada se stanovniništvo funkcžave za jačpoduzetništ) i kao takost tržišta, ze i marketin strane, odgg poduzetnništva.

ocijalnog pokvir, na pe i utvrdili njditetom, preanje, moraju

zapošljava iznos kojianje. Zakonalocirati naavanje i reh

civilnog sekstavlja najb

                      u BiH. „Izvještajww.ashoka.org/sress.net, pristurofesionalnoj ralnoj rehabilitac

aju usluge usluge pre

h socijalnih

, socijalne i

ma u teoriji i balizacije, oja ekonomalizma“.

u smo vidjetvo i socijaln

a podrazumaruju ekonocijalno podciljeva i doita. Ukoliko a potreba s

, tj. socijalno 6% ukupn

oprinosi zapopristupom,

štvo se krećne načine, se programištva ili pioniše u tržičanje socijatvo ima svokvo se ne izakonski ok

ng, loše uprgovarajućimništva mog

poduzetništvrimjer entiteihova prava

ema broju zu izdvajati oanja po ov

je procenima se usa osnovu jhabilitaciju o

ktora, najvišbrojniji segm

                   j o procjeni socsocial_entreprepljeno 26.11.20ehabilitaciji, osciji, osposobljav

u zajednicdškolskog o poduzeća

inovacije, s

praksi, savponovo je

mije, od „soc

eli novi odna ekonom

mijeva primaomskim načduzetništvo brobiti za ra se putem aspecifičnih r

o poduzetnino zaposlenošljavanju i inovacijam

će između ja ali ipak

mima, projekputem posišnoj ekonoalno odgov

oje karakteriizdvaja od kvir za rad,ravljanje pom zakonimau se uman

va u javnoetski zakonia, zakoni suzaposlenih, određen iznom zakonu

entualno mpostavlja Fjavnih, tranosoba sa in

še prostora ment civilno

ijalnog poduzeteneur, pristuplj013. sposobljavanju vanju i zapošljav

7 

i, socijalne odgoja i ob koja pruža

ocijalno po

remenih trže otvorio cijalno odgo

dgovor EU, ija.

at socijalnihčinom djelopredstavlja

azliku od koaktivnosti soranjivih grup

ištvo kao njenih.17 Na o socijalnoj ina i raznovrs

avnog, privapreovladav

ktima ili u posebno formiji. Podrškvorne tržišnstike i tržišne uobičajeni likvidnost

oduzetničkima i mjeramanjivati tržišn

o-državnomi o osobam obavezali a ukoliko n

nos na brutou (npr. org

manji od gond kao pnsparentnihvaliditetom

za socijalnoog društva.

tništva u Bosni eno 26.11.2013

i zapošljavanjuvanju lica sa inv

i lične uslurazovanja i aju usluge

oduzetništvo

žišnih privredniz zabor

ovorne tržišn

čiji bitan a

h ciljeva uovanja. Njea upotrebuomercijalnogocijalnog ppa stanovniš

en osnovni vaj koncepntegraciji ugnim formam

atnog i civivaju dva nosebnim pomiranih pra njegovome ekonomije zakone (i ih tržišnih rizi nelikvidno

m subjektima ekonomski rizici i ak

m sektoru suma sa invali

određene snemaju poto plate upoanizacije iz

gore navedposeban pr

konkursa .

o poduzetn Važnost, k

i Hercegovini“.3.  

u invalida (Sl. glvaliditetom (Sl. 

uge; pokret preventivnteško dost

o – O čemu

da, tako upravljenih kone privrede“

aspekt čine

odnosu nen najvažnij

poduzetng poduzetnoduzetništvštva.16

oblik, predspt gleda segroženih kama koje pos

lnog sektoranačina: puduzećima zrivrednih sm razvoju, uje i poduzeovdje je osnzika koji po

ost korisnikama (njegovike politike i tivno potic

u najvidljivijiditetom.18 subjekte natreban cenzoslenih. Pravz nevladinodenih subjeavni subjekza upošlja

ništvo ima ukapaciteti i

. Sarajevo, 2012

asnik RS br.59/novine FBiH br

tanje novihne zdravstvetupnim kate

se radi?

pečatljivo „oncepcijskih“ do demito

e socijalna

a ekonomsji aspekt jeičkog pona

ništva gdje jva ostvari p

stavlja 10% ee kao na tegorija sta

stoje u EU.

a. Odvija seutem tzv. zapošljavajusubjekata. u opštem seća. Svakonovni zakonostoje: neura roba i usm potencija programim

cati razvoj

ji kada je Osim što su zapošljavazus za tzv. vna lica kojog sektora)ekata za kt koji će pvanje, prof

u nevladino uticaji NV

2. 

/09‐prečišćeni tr 2/10) 

socijalnih ene zaštite egorijama

objavljen“ h pitanja ologizacije

inovacija,

ske, ali se e socijalno ašanja za e primarni rofit on se

evropskog jedan od novništva,

e u raznim socijalnog

u posebne Socijalno

mislu, traži o tržište za n ponude i ređenost i luga, loše alima) itd.

ma razvoja socijalnog

u pitanju u definisali

anje osoba obavezno ja nemaju izdvajaju obavezno

prikupljena fesionalno

om sektoru O sektora

tekst) i Zakon 

 

 

veoma senjihove a9.095, od svakih 820oko 12.00

Nadalje, Nšto daje korisnicim

Generalnokolnostimdirektne institucijami dosadašza njihovpotencija

Zakonskonamjera udruženjapravno lictakvo pos

U najširemsektora, odlučivankooperatkako bi krprivatno-cGlobalizainvesticijesektora i velike motri sektora

Potreba znajbitniji zizazove ppružaoceodrživog isključenihsocijalnogsocijalno

Socijalno stanovništveće neg

                   19 Odjel  za mstudija 3 – ZaSarajevo: BiH20 Kronauer C21 Ibid 22  Za  vprivatno_par23 Za više info24 UNDP. „Ru

e jasno mogaktivnosti. Uk čega je m0 građana d

00.20

NVO-i u BiH dodatnu

ma njihovih u

no govorećma i lokalitkontakte sma i spremšnjim aktivn

vu aktivnu alnih korisnik

m regulativnije sticanj

a i fondacijece, odnosnslovanje.

m smislu, javprivatnog

nju. U užeivne pothvaroz adekvatcivilno par

acija, decee za siromaš

organizacijogućnosti i za.22

za javno-priza razvoj so

poslovnog oe usluga, tj. n

lokalnog i h grupa. Og dijaloga npartnerstvo

poduzetntva BiH živi

go u urbanim

                      međunarodni  rapošljavanje, pH.  Consulting, Ana

iše  informacrtnerstvo; httpormacija vidi wuralni razvoj u B

gu ilustrirati kupan broj anje od podolazi po je

pružaju uslvrijednost

usluga i uvid

i, nevladinetetima što a korisnicimnije prihvataostima NVOparticipacij

ka i socijalnih

vom je dope dobiti i ae. Međutimno izabrati

vno-privatnoi neprofitn

em smislu, ate u skloputnu raspodjertnerstvo untralizacija šne su promja civilnog zahtijeva sa

ivatno-civilnocijalnog pookruženja i nevladine osocijalnog

Ovo partnena lokalnom

o“.23

ištvo ima u pretežno

m područjim

                   razvoj, Nezavisružanje socijaln

aliza stanja civil

cija  vidi  w://ec.europa.eu

www.javno‐privaBosni i Hercego

numeričkim registrovan

ola zapravo edan NVO.19

uge za 29%njihovom

d u njihove s

e organizacnije karak

ma, otvoreaju promjenO sektora u ju u oblasth poduzetn

ušteno obaako su priv, za obavljaneki od ob

o-civilno paog sektorajavno-priva

u kojih javni,elu resursa, ključuje široi sve veće

mijenili perc društva. St

aradnju, nad

nom saradnoduzetništvinvesticijske

organizacijeekonomsko

erstvo uključm nivou koji

značajnu ruralnim p

ma zbog raz

sni  biro  za  humnih usluga i nev

lnog sektora u B

www.javno‐privu/research/induatno‐partnerstvovini: Mit i stvar

8 

m podacimanih NVO-a u bilo aktivno9 Ukupan br

% građana aradu jer ostvarne potr

cije su priličkteristika veno prihvatane i inovacij Bosni i Hercti socijalnogika.

avljanje privvredne djelanje nesrodblika privred

rtnerstvo pra gdje svaatno-civilno, privatni i c rizika i nagroki spektae zanimanj

cepciju odgtoga upravdopunjavan

njom vjerojaa. Socijalna

e klime i nue. Organizacog razvoja čuje širok i se naziva

mogućnosodručjima, zlika u svojoj

manitarna  pitanvladin sektor: St

BiH, Sarajevo: K

atno‐partnerstvustrial_technolvo.eu/JPP/JPP.prnost“. Sarajevo

a o NVO-imu Bosni i Heo (njih oko 4roj registrov

a 60% NVO-omogućavarebe i probl

čno fleksibilećih državnaju saradnjje. Sve ovo cegovini i og poduzetn

vrednih djelatnosti u v

dnih privredndnog subjek

redstavlja skaki akter ao partnerstcivilni sektor rada, zadovr aktera kje za društ

govornosti rvo oblast snje, preklap

atno je izraža poduzećaužno se mocije civilnog kroz svoje spektar pa„dijalog me

st razvoja a siromaštvj prirodi i raz

nja  i  Birks  Sinctatus i perspek

Kronauer Consu

vo.eu/JPP/JPP.ogies/ppp‐in‐repdf  o, 2013, str. 6 i 

a i osobamercegovini 4.629). U praanih NVO-a

-a rade u loa direktan eme.21

ne i mogu nih strukturaju sa drug govori o va

otvara velikiništva, anim

atnosti NVOvezi sa ciljenih djelatnokta putem

kup zajedničaktivno sudjtvo se od udružuju revoljili neku jakoji predstavenu odgoazvoja izmeocijalnog p

panje, koord

ženija na loa ne mogu

oraju oslanjag društva do aktivnosti artnera, inteeđu dionicim

u poljoprvo je u rurazvijenosti.24

clair&  Associatektive za BiH, Ana

ulting 2009.  

pdf;  http://hesearch_en.htm

20. 

ma koje su uu 2005. godaksi, ovo zna u 2008. go

okalnim zajekontakt sa

se prilagoa. One uspgim organizažnosti, pote prostor i m

miranje i uk

O-a ako prvvima i djel

osti, mora sekojeg će s

čkih inicijatijeluje u plnosi na s

esurse i stručavnu potrebavljaju oveovornost poeđu vlasti, ppoduzetništvdinaciju i sin

kalnom nivou sama odgati na lokaoprinose nausmjerene egrišući noma“ ili „mu

rivredi. Naalnim podru

es  Ltd.  (2005.)aliza i implikaci

hr.wikipedia.orml  

ključene u dini bio je

nači da na odini bio je

ednicama, a krajnjim

diti novim postavljaju zacijama i encijalima

mogućnosti ključivanje

venstvena latnostima e osnovati se odvijati

va javnog laniranju i aradnju i čna znanja bu. Javno-e sektore. oduzeća i poslovnog va otvara nergiju sva

ou koji je i govoriti na lne vlasti i stojanjima na zaštitu

ove oblike lti-partitno

ime, 60% čjima 10%

,  Kvalitativna ije za politike, 

g/wiki/Javno‐

 

 

Preporuke

1. Ukljuobr

2. Podzapsoc

3. Osnpodpodpod

4. Dodzappristnep

5. Omi posoc

6. Zagsocza r

7. Instiizgrasoc

8. Razregipoli

9. Potiprimsoc

10. Razpresocrad

Primjer d

Naziv  projagodičaspartnerst

Glavni cilBrijeg  kroprojekta jciljem daresursa. OproizvodnBrijeg  i K32.637,19

Kao  rezuduluma  jduluma  jneiskorišt5.376 KMproizvodnvještine proizvoda

e za razvoj s

učiti nevladazovnih uslu

držati razvojpošljava ug

ijalnu politiknovati Cenduzetništva duzeća - s tiduzetništvo datno poti

pošljavanja tupa tržištu,

profitnim pomogućiti jednoticaja jedaijalni poduz

govarati razijalnog pod

razvoj socijaitucionalno adio cjelovijalnih podu

zvijati partnionalnom i itičkim akteicati među

mjerima doijalnog pod

zviti infrastrdstavlja plaijalnim pode. Razvojem

dobre prakse: 

ojekta:  „Podrstog voća“.  Imtvu sa opština

j projekta biooz  osiguranjeje socijalno u  se potakne Ovaj projekat nji jagodičastoKonjic). Ukupn9 KM, a sredst

ltat,  podignuagodičastog vagodičastog  vtenog  zemljiš

M do 11.604 Knju jagodičastu  poljoprivrea, vođenju evi

socijalnog p

dine organiuga; j socijalnogrožene gru

ku za trajno ntar za ra

koji bi moim u vezi poi definisati gcati poslovputem sufi

, pružanjemoduzetništvonostavniji pan od najzzetnici susrezvoj poreskeduzetništva –alnih poduze i zakonodavit model suzeća; erstva izmenacionalnorima i zagov

usektorsku sobre prakseduzetništva; rukturu i matformu kojuzetnicima

m održivog

ška  ranjivim mplementatorma Konjic i Ši

o  je smanjenjee  stabilnog  pključivanje pozadržavanje  sje smanjio sirog voća. Projena vrijednost tva iz domaćih

to  je  ukupnovoća kod 11 kvoća  kod 3 kota  je obrađenM (prosječantog voća, 3 u ednoj  proizvoidencije i osno

poduzetništ

zacije i kor

g poduzetnupe stanov i održivo smzvoj socijagao obezb

otrebno je dgrupe i brojnvni sektor inansiranja

m mentorskihom, itd.; ristup izvorim

značajnijih izću u socijale politike k– moguće feća; avno ureditocijalnog p

eđu nevladom nivou, kavaralo normsaradnju koe i davali međusektora stvara pr nego i svimi učinkovito

grupama  na r projekta: „Aroki Brijeg. 

e siromaštva rihoda  u  tržišorodica iz ugrstanovništva uromaštvo sociekat je pružio projekta  je bh izvora su izn

o  3,42  novih korisnika u oporisnika u opno  i priveden mjesečni bruopštini Široki dnji  jagodičaovama pisanja

9 

tva i uloge N

risnička udru

ništva (socijaništva ili im

manjenje siroalnog podubijediti osnodefinisati socno stanje za

da se akprograma

h usluga org

ma finansirazazova i prnom poduz

koja će biti fiskalno rješe

ti ove vrste poduzetništv

inih organizako bi se o

mativno preoja će ukl doprinos

rsku saradnriliku za sara

ma koji vide og odnosa k

području  opAgencija  za ek

kod ranjivih gšno  orijentisaroženih grupau  ruralnim poijalno ugrožendirektnu podrila 49.637,19 nosila 17.000 K

hektara  jagopštini Konjic  ištini Široki Bro kulturi. Koruto prihod od Brijeg i 4 u ostog  voća,  pa biznis plana.

NVO-a u Bo

uženja u pr

alnih zadrum pruža poomaštva; uzetništva

ovni pokretacijalno tržištea upošljavanktivnije ukljsocijalnog

ganizacijam

anja jer je drepreka sa zetništvu; pogodna enje mogu

ekonomskiva i omog

zacija i socrganizovanpoznavanjejučiti mediosvještava

nju. Umrežadnju i pris prednost ukoji će potic

ćina  Konjic  i konomski  razv

grupa u ruralanoj  proizvod kroz rad na vodručjima uz nih porodica pršku za 70 korKM, od  čegaKM (Općina).

odičastog  voćaili ukupno 27,rijeg  ili ukupnrisnici  su  ima448,00 do 96pštini Konjic, laniranju  na . 

osni i Herceg

ružanje soc

uga i socijaotrebne usl

ili Fond zački kapitae, vrste robanje u socijaljučuje u p poduzetniš

ma civilnog

odjeljivanje kojima se

za razvoj kbiti poreske

h aktivnostućilo osniva

cijalnih podije djelovalo

e socijalnih pije koji bi

anju javnos

avanje sotup resursim onome što

cati socijaln

Široki  Brijeg voj Hercegovi

nim dijelovimdnji  jagodičasvlastitom  imaiskorištavanjepomoću sredsrisnika (14 pora  je učešće do

a  (ili  34,2  du,4 duluma  (2,no 6,8 dulumli prosječan b67,00 KM). Oda poljoprivredimanju,  mar

govini

cijalnih, zdra

alnih poduzluge i time

za razvoj al za razvoj a i usluga zanom poduz

programe štva i osigudruštva koj

e finansijskih aktivni i po

koncepta i e olakšice i s

i kako bi seanje i funk

duzeća i sao prema repoduzeća; davali više

sti o mogu

cijalnih poma korisnimo socijalni poe poduzetn

kroz  podizanne – REDAH“

ma opština Kotog  voća.  Spanju i proizvode vlastitih neistava koja su zrodica u općinonatora, FSU 

uluma)  ‐  pros,74 ha)  i prosa  (0,68 ha). Obruto godišnjidržani stručni dnici stekli norketingu  poljo

avstvenih i

zeća) koje e aktivirati

socijalnog socijalnih a socijalno zetništvu; socijalnog

uravanjem e se bave

sredstava otencijalni

aktivnosti subvencije

e uspješno kcionisanje

radnju na elevantnim e prostora ućnostima

oduzetnika ne samo oduzetnici nike stvara

nje  nasada “, Mostar u 

njic  i Široki ecifični  cilj dnji voća, s skorištenih zaradile pri nama Široki u BiH, bilo 

sječno  2,41 sječno 2,28 Oko 2,0 ha  prihod od treninzi za 

ova znanja i oprivrednih 

 

 

se srefle

11. Ulagizgrapod

12. Pristvodsveo

Izvori:

1. Baso

2. Diza

3. EvokLu

4. EvAk(h

5. Ev6. FS

207. ht8. ht

u-9. IBH

bu10. IBH

šta11. Kr

2012. O

Asse

13. Pakri

14. UN15. ww16. Za

brza

Ovaj dokumFoundationsdokumenta Tatjana SlijeMiletu Lasićgore pomen

sinergijski efektuje na cigati u stvaadnju kapduzetništva;tupiti izradi dič, sadržavobuhvatno

artlett, W. „Socijalnoj zaštaniskova, N

aštiti i inkluzijvropska komkvir za socijauksemburg, vropska komktivnosti plattp://ec.eu

vropski pokreSU u BiH. „Izv012. ttp://www.attp://www.k-regiji-do-20HI. „Siromašudžetskih traHI/MGSoG. a ne“. Sarajronauer Con009. djel za međssociates Ltd

ektor: Status apić, Ž. Ceniza u BiH 201NDP. „Ruralnww.eupress

akon o profer.59/09-prečapošljavanju

ment je jedan os,  te  saradnjesu  učestvova

epčević. Takođću, Sinanu Alićnutih autora. 

ekat i integijelu zajedniaranje poticaciteta i Strategije zvati i adre i sinhronizov

Socijalna zatiti i inkluziji d

N. „Strategijai djece, 4 –

misija. „Evropalnu i teritori 2011.

misija. „Evropatforme koje

ropa.eu/soet Srbija. „Vvještaj o pro

ashoka.org/klix.ba/biznis20/1311210štvo u BiH 20ansfera za s „Budžetskejevo, 2013. nsulting, An

đunarodni rad. „Kvalitati i perspektiv

nić, S. Hadžo12/2013 – Puni razvoj u Bs.net, pristupesionalnoj rečišćeni tekstu lica sa inva

od rezultata pe  sa  Fondacijali  sljedeći  člđe se zahvaljuću i Svetlani C

grisanje inovicu; cajnog okrstvaranje

za razvoj soesirati sve vano rješav

aštita i inkluzdjece, 4 – 5a Evropa 20 5. novembapska platforijalnu kohez

pska platfore se provodecial/main.js

Vodič kroz stocjeni socija

/social_entres/posao/usv

089, pristuplje011 – Trendoocijalnu zaš

e novčane n

aliza stanja

azvoj, Nezavna studija

ve za BiH, Aović, V. Dmiut ka novimBosni i Hercepljeno 26.11ehabilitacijit) i Zakon o aliditetom (

projekta „Uticajom  za  socijaanovi  IBHI‐ja ujemo članoviCenić, na izuze

10 

vacija i pod

ruženja za infrastruktur

ocijalnog poprethodno

vanje i unap

ija u BiH“ (p. novembar

020“ (prezenar 2013. godrma protiv sziju“. Publica

rma protiv se od 16. julasp?catId=96trategiju Evr

alnog poduz

epreneur, pvojena-strateno 27.11.2ovi i dostignštitu u BiH 20naknade za

civilnog se

visni biro za 3 – Zapošljanaliza i impitrović, T. Po

m politikamaegovini: Mit .2013. , osposobljaprofesionaln(Sl. novine F

aj na politike alno  uključivai  FSU  u  BiHima Savjetodaetno korisnim

duzetništva

rad socijarne podršk

oduzetništva navedenepređivanje.

prezentacijar 2013. godintacija održdine). Sarajeiromaštva i ations Office

iromaštva i a 2013. god61, pristupljeropa 2020“. zetništva u B

pristupljeno 2tegija-see-22013. nuća i Indika011“. Sarajea socijalnu z

ktora u BiH,

humanitaravanje, pružlikacije za p

olicy brief „Pa“. IBHI, Sara i stvarnost“

avanju i zapnoj rehabilitBiH br 2/10)

socijalnog uklanje  u  BiH  ko:  Žarko  Papićavnog odbora

m idejama i sav

na svim niv

alnih poduzke za sve

a koja će be aspekte

a održana nine). Sarajevžana na Konevo, 2013. socijalne iske of the Eur

socijalne iskdine“. Brisel, eno 27.11.20 Beograd, 2Bosni i Herce

26.11.2013. 2020-milion-n

atori adekvaevo, 2013. aštitu u BiH:

Sarajevo: K

na pitanja ižanje socijapolitike“. SarPolitička, ekoajevo, 2013. . Sarajevo, 2

pošljavanju itaciji, ospos.

ljučivanja u Bioju  podržavajć,  Tijana  Dmita IBHI‐ja: Envevjetima. Nara

oima što se

zetnika, te subjekte

biti krovni di omoguć

a Konferencvo, 2013. nferenciji o

ključenosti: ropean Unio

ključenosti – 2013. 013.) 2011. egovini“. Sa

novih-radnih

atnosti ciljan

: Šta funkcio

Kronauer Co

Birks Sinclalnih usluga rajevo: BiH, onomska i s 2013.

invalida (Sl. obljavanju

iH“ koji podržu  SDC  i  OSF trović,  Rankaeru Kazazu, Ivvno, sam teks

e pozitivno

ulagati u socijalnog

okument i iti njihovo

ciji o

socijalnoj

Evropski on,

–

arajevo,

h-mjesta-

nja

oniše, a

onsulting

ir& i nevladin 2005.

socijalna

glasnik RS i

ava Open SocBiH.  U  pripr Ninković‐Papvanu Lovrenovst je odgovorn

ciety remi pić  i viću, nost