Proizvodnju povrć a, intenzivnu, kompleksnu granu biljne proizvodnje odlikuje vis e

nać ina gajenja već eg broja biolos ki i genetski razlić itih vrsta. Povrć e se u Srbiji gaji na oko

130 hiljada hektara (www.stat.gov.rs), sa godis njim variranjem povrs ina od nekoliko

desetina hiljada hektara. Danas se proizvodnja povrć a odvija u okviru tajmirane njivske

proizvodnje namenjene razlić itim oblićima prerade, zatim njivske proizvodnje za svez u

pijaću, kao i intenzivne bas tenske proizvodnje u okviru profitne (robne) porodić ne i

neprofitne (za sopstvene potrebe) porodić ne proizvodnje. Tradićionalno bas tensko

gajenje je zastupljeno sa oko 20% ukupnih povrs ina pod povrć em.

Znać aj povrć a u ishrani se ogleda u visokoj biolos koj i nutritivnoj vrednosti. Povrć e,

kao vaz an prehrambeni proizvod, obezbeđuje: vitamine, minerale, ugljene hidrate, biljna

vlakna, antioksidanse, organske kiseline i druge fitonutrijente. Povrć e ima vrlo nisku

energetsku vrednost, od 9 kalorija (krastavać) do 133 kalorije (beli luk). Sadrz aj suve

materije se kreć e od 4,8% (krastavać) do 38% (beli luk). Najveć i deo energetske

vrednosti povrć a daju ugljeni hidrati, koji se nalaze u razlić itim oblićima (prosti, sloz eni).

Ugljeni hidrati ć ine 50 i vis e proćenata suve materije, a najzastupljeniji su u dinji,

lubenići, paradajzu, gras ku, ćrnom i belom luku. Sloz eni s eć eri (skrob) su najzastupljeniji

u korenastom i krtolastom povrć u (mrkva, pers un, pas trnak, rotkva). Dijetetska biljna

vlakna su znać ajna komponenta povrć a i ć ine ih ćeluloza, hemićeluloza, pektini, lignini i

drugi polisaharidi. Imaju vaz nu ulogu u varenju hrane kao i metabolizmu s eć era,

triglićerida i holesterola. Proteini su slabo zastupljeni u suvoj materiji povrć a, a najvis e ih

ima u leguminozama (gras ak, boranija, bob, pasulj), spanać u, karfiolu i kupusu. Veoma

vaz na grupa jedinjenja koja se nalazi u povrć u su vitamini (vitamin C, vitamin A i B grupa

vitamina). Vitamin C je najzastupljeniji u paprići i lisnatom povrć u. Vitamin A se nalazi u

povrć u u obliku beta karotena i najvis e ga ima u mrkvi, spanać u, listu pers una i

muskatnoj tikvi. Povrć e je bogato mineralima, mikro i makroelementima. Od

makroelemenata sadrz i kalćijum (spanać , boranija, pers un), magnezijum (boranija i

gras ak), gvoz đe (spanać , kupusnjać e) i kalijum (paradajz, boranija, gras ak, lukovi). Ukus

povrć u daju organske kiseline, a najzastupljenije su jabuć na, limunska i vinska. Spećifić an

miris potić e od eterić nih ulja koja su najzastupljenija u lukovima, pers unu, pas trnaku,

ćeleru, mirođiji, kupusnjać ama, rotkvi, renu i dr.

U svetu je poznato oko hiljadu vrsta povrć a, od kojih se gaji oko 150, a najs iru

upotrebu ima 30-50 vrsta, koliko je zastupljeno u ishrani u nas em podneblju. U Institutu

za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad do sada je stvoreno vis e od 50 sorti povrć a priznatih u

zemlji i delom u inostranstvu. Asortiman Odeljenja za povrtarstvo ć ine ne samo

novostvorene sorte povrć a, već i odomać ene sorte, te se proizvodi seme 27 povrtarskih

vrsta i 10 vrsta ćveć a.

Sem stvaranja sorti visokog prinosa, vodilo se rać una o tome da sorte svojim

izgledom i ukusom zadovoljavaju zahteve probirljivog trz is ta povrć a, da su prilagođene

nas im agroklimatskim uslovima i ekonomić ne u potros nji svih inputa u proizvodnju

(Gvozdenović i sar., 2008). Sortiment povrć a Instituta daje moguć nost poveć anja

proizvodnje kvalitetnog povrć a i gajenje tokom ćele godine na otvorenom polju i u

zas tić enom prostoru (C ervenski et al., 2013). Takođe, ovaj sortiment namenjen je

koris ć enju u svez em, prerađenom ili konzervnom stanju, a ć ine ga novostvorene sorte i

hibridi, kao i autohtone domać e i odomać ene strane sorte koje su uvedene na listu sorti

poljoprivrednog bilja (http://www.sorte.minpolj.gov.rs).

Tokom proćesa stvaranja sorti vrs ena su genetska istraz ivanja, primenom klasić nih

metoda i metoda biotehnologije (molekularnih). Oplemenjivać ki rad u Odeljenju za

povrtarstvo Instituta za ratarstvo i povrtarstvo obavlja se na sledeć im povrtarskim

vrstama: paprika, paradajz, krastavać, lubenića, pers un, salata, kupus, rotkviće, ćrni i beli

luk, gras ak, pasulj i boranija. Za uspes an rad na oplemenjivanju povrć a od znać aja je, pored

ostalog, i koris ć enje genetske varijabilnosti u gajenim populaćijama, sa poz eljnim

svojstvima za definisane ćiljeve oplemenjivanja. Novostvorene sorte i hibridi povrć a

zahtevaju sortno spećifić nu tehnologiju gajenja, kako bi se njihov potenćijal za rodnost i

kvalitet maksimalno iskoristili u proizvodnji i preradi.

Novija istraz ivanja i rad na stvaranju sorti odvijao se u pravću oplemenjivanja na

kvalitet, pre svega vrsta koje su najzastupljenije u proizvodnji i preradi.

Oplemenjivać ki rad na paprici u proteklom periodu je rezultirao stvorenim sortama

razlić itog tipa ploda: babure (Buketna 1, Atina, Anita i Vranjska), polubabure (Matića),

paradajz-paprike (Novosađanka), kapije (Una i Amfora) i s ipke (Krus nića-slataka,

Plamena-blago ljuta), koje su prilagođene nas im agroekolos kim uslovima i navikama

potros ać a, a za gajenje u plastenićima i na otvorenom polju iz rasada i direktnom setvom

semena. Zbog svojih navedenih karakteristika i izgleda ploda mogu da se koriste u

svez em stanju za zelenu pijaću, peć enje, smrzavanje, pohovanje, punjenje, restoransku

potros nju, kiseljenje, turs iju, a u industrijskoj preradi za spravljanje fileta, koćki i ajvara.

Sorte za spravljanje ajvara (Amfora, Una) imaju visok sadrz aj suve materije, kao i

Ca-pektata. Visok sadrz aj ukupnih s eć era, vitamina C i beta karotena imaju babure Anita i

Atina, pogodne za koris ć enje u svez em stanju, kao i za kiseljenje. Novosađanka je sorta u

tipu paradajz paprika, debljine perikarpa preko 10 mm, te je namenjena pre svega za

kiseljenje i turs iju.

Proizvodnja paradajza se odvija na vis e nać ina, a najzastupljenija je proizvodnja na

otvorenom polju (direktnom setvom i determinantne sorte) (Takać i sar., 2007), potom

gajenje ranog paradajza na otvorenom polju i plastenićima, a nes to manje je zastupljeno

staklenić ko gajenje i proizvodnja kasnog paradajza, za jesen i dozrevanje posle mrazeva.

Stoga i ćiljevi oplemenjivać kog programa paradajza zavise od mnogo faktora. Pre svega

od nać ina gajenja (otvoreno polje ili zas tić eni prostor), namene paradajza (potros nja u

svez em stanju ili industrijsku preradu); s ta vis e sam nać in prerade (pasta, sok,

konćentrat) delom uslovljava detaljnije određivanje ćilja oplemenjivanja. Dosadas nji rad

na selekćiji paradajza, kod nas i u svetu, bazirao se na stvaranju sorti i hibrida s to već eg

prinosa. Ovo je rezultiralo poveć anjem prinosa paradajza ali i padom kvaliteta, tako da je

sadrz aj suve materije u plodu ć esto 4,5%, pa ć ak i 4,2%. Stoga je rad na poboljs anju

kvaliteta rezultirao sortama koje imaju već i sadrz aj suve materije, ukupnih kiselina i

s eć era, vitamina C, likopena i bogatog mineralnog sastava ploda (Tab. 2 i 3).

Sorte namenjene za preradu poseduju visok sadrz aj suve materije, likopena (Novosadski

niski, Alparać), determinantnog tipa rasta i zdruz enog zrenja ploda. Sorte su namenjene za

svez u potros nju i u preradi sluz e kao poboljs ivać i kvaliteta, imaju krupne plodove (150-250 g) i

visok sadrz aj fitonutrijenata (s eć era, ukupnih kiselina, vitamina C, likopena, bogatog mineralnog

sastava). Sorta Pegaz je narandz astog ploda sa visokim sadrz ajem beta karotena.

Pasulj zauzima značajno mesto u ishrani našeg stanovništva i poljoprivrednoj

proizvodnji, kao ekonomski vrlo profitabilna vrsta i dobar predusev. Na ovim prostorima

gaji se mnos tvo razlić itih pasulja obojenog i belog zrna. Veliki je udeo nesortnog semena, s to

je neopravdano i odmaz e postizanju visokih i stabilnih prinosa. Pasulj se najć es ć e gaji kao

proleć na kultura kasnog roka setve u ć istom usevu za promet bez prerade. Za taj vid

proizvodnje je obezbeđen adekvatan sortiment.

Sama visina prinosa nije presudna da bi se jedna sorta pasulja oćenila uspes nom,

nego je podjednako vaz no zadovoljiti ukus potros ać a odgovarajuć im trz is nim osobinama.

Pasulj je izvor proteina i energije u ljudskoj ishrani, a sve vis e dobija na znać aju u

dijetolos koj ishrani savremenog, naroć ito urbanog, ć oveka. Stoga je ćilj oplemenjivać kog

rada u Institutu u Novom Sadu bio stvaranje sorti pasulja obojenog i belog zrna, visokog

prinosa i nutritivnih vrednosti (Tab. 4 i 5).

Osnovne komponente pasulja su ugljeni hidrati (skrob, ali znać ajne kolić ine s eć era

i ćeluloze) i proteini. Ugljeni hidrati ć ine 67,23–69,62% suve mase. U pogledu mineralnog

sastava, pasulj je bogat kalijumom, magnezijumom i kalćijumom. Analizom

aminokiselinskog sastava proteina utvrđeno je da sorte Instituta sadrz e sedam

esenćijalnih amino kiselina (izoleućin, leućin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, valin) i

pet uslovno esenćijalnih amino kiselina (arginin, glićin, glutamin, ćistein, tirosin) (Tepić

et al., 2007).

Biolos ke spećifić nosti lukova uslovljavaju izbor sorte za konkretne ekolos ke

uslove, gde je odluć ujuć a uloga duz ine dana, dok sorta utić e na izbor vremena i nać ina

proizvodnje. Nutritivna vrednost lukova uslovljena je hemijskim sastavom jestivog dela

biljke. Najveć i sadrz aj suve materije ima beli luk, te se kod njega ove vrednosti kreć u i

preko 40%, ali treba istać i da je ova osobina pod velikim utićajem klimatskih uslova

(Gvozdanović -Varga i Vasić , 2009). Sadrz aj suve materije u lukovići ćrnog luka se kreć e

od 5% do 24%. Osnovni deo suve materije ć ine ugljeni hidrati 65%, od kojih s eć eri mogu

da ć ine i 80-90% (monosaharidi, disaharidi i trisaharidi), a spećifić an miris potić e od

etarskih ulja. U etarskom ulju ćrnog i belog luka, u zavisnosti od vrste analize, detektuje

se već i broj aktivnih jedinjenja, prvenstveno sumpornih. Sumporna jedinjenja koja su

prisutna u etarskom ulju najodgovornija su za njegovo antimikrobno delovanje (Koćić -

Tanaćkov et al., 2012).

Tradićionalni nać in proizvodnje ćrnog luka u nas im uslovima je iz arpadz ika (vis e

od 85%). Istovremeno i trz is te, odnosno nać in koris ć enja ćrnog luka, opredeljuju

sortiment (prerada - kod nas pre svega dehidraćija - za zelenu pijaću mladi luk i lukovića)

(Gvozdanović -Varga i sar., 2006). Sorte namenjene dugom ć uvanju, sa poveć anim

sadrz ajem suve materije, proizvode se iz arpadz ika i direktnom setvom semena.

Kupusinski jabučar je sorta okruglih lukovića, braon boje, belih sočnih listova.

Uspes no se proizvodi iz arpadz ika, koji je izduz enog oblika, kao i setvom iz semena.

Sadrz aj suve materije se kreć e u rasponu 12-15%, namenjena je za svez u potros nju sa

dugim periodom upotrebe, kao i za industrijsku preradu.

Proizvodnja belog luka zauzima znać ajno mesto u setvenoj strukturi povrć a sa

ostvarenim niskim prinosima u odnosu na vodeć e svetske proizvođać e. Ovo je uslovljeno

gajenjem populaćija i ekotipova. U okviru selekćije belog luka, u Institutu za ratarstvo i

povrtarstvo je stvorena sorta jesenjeg belog luka pod nazivom Bosut. Ova sorta zauzima

znać ajne povrs ine pod belim lukom, a odlikuju je visok prinos i kvalitet (Tab. 6). Lukovića

je bele boje, tez ine oko 60 g. Vrlo je kompaktna, sa 5-6 ovojnih listova i dobro zatvorenim

vratom. Pljosnato okruglog je oblika. C enovi su beli sa krem ovojnim listovima proseć ne

mase oko 6 g, vrlo ujednać enim i konćentrić no raspoređenim na lukovići. Lukovića je sa 8

-10 ć enova. Sadrz aj suve materije je veoma visok, iznad 38% (Gvozdanović -Varga et al.,

2009), te je pogodna za industrijsku preradu i svez u potros nju.

Proizvodnja kupusa ima dugu tradićiju, sa sortimentom koji je namenjen pre svega

kiseljenju i svez oj potros nji. Ove sorte su srednje kasnog (Orion) i kasnog stasavanja (NS

Futos ki). Odlikuje ih fina nervatura listova, koji su vrlo tanki. Glavića je kompaktna sa

dobro sloz enim listovima. Orion sadrz i antoćijan, te je na preseku svetlo ljubić ast, dok je

NS Futos ki na preseku glaviće beo. Pogodnost za kiseljenje ogleda se u hemijskom

sastavu ovih sorti, posebno u visokom sadrz aju rastvorljivih materija i s eć era (Tab. 7).

Grašak je proteinska povrtarska vrsta, koja rano napušta parćelu i obogaćuje je azotom. Koristi se u industriji, za zamrzavanje i toplu preradu. Sigurnija proizvodnja se ostvaruje setvom vis e sorti razlić ite duz ine vegetaćije. Za ovu namenu pogodne su rane sorte Tamis , C udo Amerike i Dunav, srednje rane Frus kogorać, Kelvedon, Frila i kasna sorta Mali provansalać (Jović ević et al., 2007). Posebno bi istakli sortu Tamis koja u proleć e rano formira mahune sa zrelim zrnom do 55 dana, s to ga svrstava u izuzetno rane sorte, sa preko 80% zrna prve ekstra fine klase.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo takođe se radi na oplemenjivanju vrez astih kultura. Selekćionisana je sorta lubeniće Danka, srednje rana, sa visokim sadrz ajem s eć era. Tajfun je salatni krastavać, tolerantan na plamenjać u i sa niz im sadrz ajem ćeluloze u plodu. U okviru lisnatog povrć a selekćionisana je sorta salate u tipu puteriće Vuka, koja je proleć na sorta namenjena gajenju na otvorenom polju. Kod korenastih kultura stvorena je sorta rotkviće Verica, koju odlikuje duz ina vegetaćije od 40 dana i krupni plodovi, a uspes no se gaji na otvorenom polju i u plastenićima. Pers un NS molski ima repast koren, poluuspravnu rozetu i sadrz aj saharoze od 6,5%, pogodna je za industrijsku preradu. Jedan od zahteva trz is ta je upotpunjavanje asortimana semena razlić itim vrstama ćveć a. Stoga Institut proizvodi i seme 11 vrsta cvec a; lepi deć ko, turski karanfil, s lajer, neven, noć na frajla, lepa kata, ćinija, razlić ak, slamno ćveć e, prkos, iberis i petunija.

Sortiment odlikuje visok kvalitet, pre svega visok sadrz aj fitonutrijenata, potrebnih u ishrani savremenog ć oveka. Veliki udeo u proizvodnji povrć a visokog kvaliteta ima upravo originalno i sertifikovano seme povrć a Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada namenjeno razlić itom nać inu gajenja i koris ć enja. Takođe ovaj sortiment moz e da se koristi i u organskoj proizvodnji, za koju je kvalitet plodova i prerađevine od povrć a primaran.

C ervenski J., Gvozdanović Varga J., Vasić M., Zekić V., Ferenćz A ., Taskovićs To thne Z., Tibor S., Kalma r R.

(2013): New farming models in baćkyards as possible solutions for generating additional inćome

and self-employment in the rural ćross-border area (Projećt ID: HUSRB/1203/213/122). Institute

of Field and Vegetable Crops, Novi Sad.

C ervenski J. (2010): Gajenje kupusa – monografija. Tampograf, Novi Sad.

Glogovać S., Takać A., Tepić A., S umić Z., Gvozdanović -Varga J., C ervenski J., Vasić M., Popović V. (2012):

Prinćipal Component Analysis of Tomato Genotypes Based on Some Morphologićal and

Bioćhemićal Quality Indićators. Ratar. Povrt. 49(3): 296-301.

Gvozdanović -Varga J., Lazić B., Gvozdenović Đ., Vasić M., Bugarski D., Takać A., Jović ević D., C ervenski J.

(2006): Razvoj povrtarske proizvodnje tokom 40 godina. Zbornik radova Nauć nog instituta za

ratarstvo i povrtarstvo, 42: 191-205.

Gvozdanović -Varga J., Vasić M., Takać A., Bugarski D., Jović ević D., C ervenski J., Stojs in V. (2009):

Proizvodnja belog luka sa aspekta sadnog materijala. Ratar. Povrt. 46: 99-109.

Gvozdanović -Varga J., Vasić M. (2009): Response of spring garlić ećotypes to enviromental growth

ćonditions. Natura Montenegrina, 8(2): 73-81.

Gvozdenović Đ., Bugarski D., Gvozdanović -Varga J., Vasić M., C ervenski J., Takać A., Jović ević D. (2008):

Doprinosi unapređenju povrtarske proizvodnje za 70 godina rada Instituta za ratarstvo i

povrtarstvo, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 45(1): 113-131.

Jović ević D., Marija R., Jokanović , Gvozdanović -Varga J., N. Tepić A. (2007): Charaćteristićs and suitability

of some pea (Pisum sativum L.) varieties for proćessing. Proćeedings of International sćientifić

ćonferenće Plant Genetić Stoks – The Basis of Agrićulture of Today. Sadovo, Bulgaria, 13-14. june

2007. 1: 239-242.

Koćić -Tanaćkov S., Dimić G., Lević J., Tanaćkov I., Tepić A., Vujić ić B., Gvozdanović -Varga J. (2012): Effećts

of Onion (Allium cepa L.) and Garlić (Allium sativum L.) Essential Oils on the Aspergillus

versicolor Growth and Sterigmatoćystin Produćtion. Journal of Food Sćienće, 77(5): 278-284.

Takać A., Gvozdenović Đ., Bugarski D., C ervenski J. (2007): Savremena proizvodnja paradajza. Ratar.

Povrt. 43: 269-283.

Vasić M., Vujić ić B., Tepić A., Gvozdanović -Varga J., S umić Z. (2009): Dietary fiber ćontent in some dry

beans. Aćta Periodića Tećhnologića, 40: 103-110.

Vasić M., Tepić A., Gvozdanović -Varga J., S umić Z., Nes ković J., Todorović V. (2011): Seed weight and

ćontent of important ćompounds in dry bean from organić produćtion. Proćeedings 22nd

International symposium “Safe food produćtion” Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19-25 June

2011, 287-289.

Nedostatak dovoljnih kolić ina kvalitetne kabaste stoć ne hrane danas je verovatno

najveć i problem u ishrani prez ivara. Kabasta hraniva se karakteris u time s to imaju već i

udeo vlakana (iznad 18% sirove ćeluloze), voluminozna su i u osnovi predstavljaju

vegetativni deo razlić itih biljnih vrsta. Zastupljenost dostupne (svarljive) energije u ovim

hranivima je niz a po jedinići mase ili zapremine nego kod konćentrata. Kvalitet kabastih

hraniva uslovljen je ponajvis e biolos kom pripadnos ć u krmne kulture i fazom razvić a. Svi

sistemi normiranja obroka u ishrani prez ivara polaze od toga da dobro izbalansiran

obrok omoguć uje da z ivotinje bolje konzumiraju i iskoriste hranu. Trave i leguminoze su

osnovna kabasta hraniva i ć ine 2/3 suve materije obroka. Ako se koriste na pravi nać in,

ova kabasta hraniva su veoma dobar izvor proteina, karotina, kalćijuma i drugih

minerala.

Nasuprot travama, vlakna krmnih leguminoza su vis e lignifićirana, ali istovremeno

imaju već e kolić ine ć elijskog sadrz aja (soć nije su) i u njemu vis e rastvorenih hranljivih

materija. Time se kompenzuje nes to niz a svarljivost vlakana, s to rezultira u već oj

hranljivoj vrednosti leguminoza pri istom stadijumu razvić a (Grubić & Adamović , 2003).

Pored toga ustanovljeno je da vlakna iz leguminoza brz e fermentis u u buragu (Hinders,

1995), usled ć ega prez ivari mogu da konzumiraju već e kolić ine leguminoza nego trava.

Upotreba konzervisane kabaste stoć ne hrane omoguć ava stabilnu ishranu i

proizvodnju u govedarstvu, bez već eg utićaja vremenskih prilika i godis njeg doba

(Đorđević i sar., 2011). Osim toga, upotrebom konzervisane kabaste hrane

zadovoljavajuć eg kvaliteta postiz e se jeftinija proizvodnja i bolje zdravstveno stanje na

rać un manje potros nje skupih konćentrata. Seno i silaz a su glavni oblići konzervisane

kabaste stoć ne hrane. Uslovljenost kvaliteta sena vremenskim uslovima utićala je da seno

predstavlja hranivo sa najvarijabilnijim hemijskim sastavom i hranljivom vrednos ć u.

Zbog navedenog, u savremenom govedarstvu se koriste minimalne kolić ine sena,

neophodne za normalizaćiju proćesa prez ivanja, i maksimalne kolić ine senaz irane i

silirane kabaste hrane.

S aspekta ishrane prez ivara nezamenljivu proteinsku komponentu kabaste stoć ne

hrane, tzv. „unifit obroka“, predstavljaju vis egodis nje krmne leguminoze, među kojima se

naroć ito istić u lućerka i ćrvena detelina.

Lucerka se prvenstveno iskorišćava kosidbom, a ređe ispašom. Pokošena

lućerka pogodna je za ishranu stoke u zelenom stanju, za spremanje sena, senaz e i silaz e,

kao i za industrijsku preradu dehidraćijom u lućerkino bras no, koje se koristi za

sastavljanje konćentrovanih proteinskih hraniva. U zavisnosti od toga da li se lućerka za

ishranu stoke koristi u svez em stanju, kao seno, silaz a ili senaz a, kosidba se obavlja u

razlić itim fenolos kim fazama biljaka.

Lućerka se kod nas najć es ć e konzervis e sus enjem, i to prirodno, na sunću, sa ćiljem

dobijanja sena. Međutim pri tome dolazi do najveć ih gubitaka u hranjivim materijama. Za

dobijanje kvalitetnog sena kos enje treba obaviti u fazi kasne butonizaćije, najkasnije pre

ćvetanja. Lućerka relativno brzo odrvenjava pa optimalno vreme za kos enje traje kratko i

prolazi brz e nego kod ostalih biljaka. Već u fazi punog ćvetanja dolazi do snaz nog razvoja

stabljika, uz istovremeni porast sadrz aja sirovih vlakana i opadanje sadrz aja sirovih

proteina.

Siliranje lućerke nije uobić ajen postupak s obzirom da ona sadrz i znatno manje

s eć era, a vis e proteina i mineralnih materija (Đorđević & Dinić , 2006). Otez avajuć a

okolnost je i visok sadrz aj vlage, koji u optimalnim fazama razvić a lućerke moz e da bude

80% pa i vis e. Jedini nać in da se kod ove kulture dobije kvalitetna silaz a (bez koris ć enja

razlić itih dodataka ili konzervanasa) jeste da pokos ena masa pre siliranja provene

(prosus i) do nivoa vlage od oko 60-65%. Jos jać im provenjavanjem (do proćenta vlage od

oko 55% ili niz e) dobija se senaz a.

Senaz iranje lućerke ima brojne prednosti u odnosu na pripremu sena, koje se pre

svega ogleda u manjim gubićima, manjoj zavisnosti od vremenskih uslova, us tedi u

skladis nom prostoru i skoro neogranić enoj duz ini ć uvanja.

U uslovima suvog ratarenja prvi otkos lućerke je kolić inski najvaz niji, jer se u

odnosu na godis nje prinose dobije i 50-60%. Najveć i problem pri sus enju prvog otkosa za

seno jesu ć este kis e u maju meseću, kao i visoka vlaz nost vazduha i zemljis ta. Osim toga,

biljke iz prvog otkosa odlikuju se grubljom stabljikom i manjim uć es ć em lis ć a u ukupnoj

biljnoj masi. U takvoj masi, lis ć e se brz e sus i u odnosu na stabljiku, a presus eno lis ć e se

lako kruni i opada, a sa njim se gubi i najhranljiviji deo biljke. Naime, u lis ć u lućerke

nalazi se tri ć etvrtine sadrz aja proteina, kao i najveć i deo vitamina i minerala. Ukoliko u

međuvremenu pada i kis a, pokos ena masa ostaje na zemlji jos duz e, uz ispiranje

najvaz nijih hranljivih sastojaka. Svemu tome treba dodati i ć injeniću da dugo zadrz avanje

pokos ene mase na lućeris tu (zbog nepovoljnih vremenskih prilika) ometa regeneraćiju

biljaka, a ukoliko one i prorastu kroz otkose, zakasnelim sakupljanjem sena dodatno se

os teć uju mlade biljke. Osim prvog, ć esto se i poslednji (jesenji) otkos lućerke senaz ira, jer

su vremenski uslovi u jesenjem periodu takođe nepovoljni za spremanje sena.

Visina kosidbe moz e utićati na prinos i kvalitet krme, ali i na proređivanje lućeris ta,

posebno u intenzivnom sistemu iskoris ć avanja sa 5-6 otkosa godis nje. Kod nas se kos enje

obavlja na visini od 3 do 5 ćm. Pri niz oj kosidbi os teć uje se kruna pa je slabija

regeneraćija izdanaka. S druge strane, kos enje na preko 10 ćm visine dovodi do izbijanja

izdanaka iz pupoljaka u donjem delu stabla koji je los ijeg kvaliteta i na kojem

prez ivljavaju larve s tetnih insekata i brojni paraziti, prouzrokovać i bolesti. Visina kos enja

je znać ajnija u jesen. Vis i pokrivać bolje zadrz ava sneg i smanjuje temperaturne osćilaćije

zemljis ta u jesen i rano proleć e (Katić i sar., 2004). Već u visinu treba primeniti samo kod

intenzivnijeg kos enja (6 i vis e otkosa godis nje). Vis a kosidba se takođe primenjuje ako se

mlada lućerka za zelenu krmu kosi rano u proleć e.

Sorte lućerke stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, uz

intenzivnu agrotehniku i iskoris ć avanje daju visoke prinose krme 15-20 t/ha sena. Za

intenzivni nać in iskoris ć avanja, pet otkosa u godini, pogodne su sorte NS Banat ZMS II,

Banat VS i Nera. NS Mediana ZMS V i Nijagara su sorte pogodnije za manje

intenzivni nać in iskoris ć avanja — ć etiri otkosa godis nje (Tab. 1 i 2). Kosidbom lućerke sa

pet otkosa u godini postiz e se ravnotez a prinosa i kvaliteta, te je ovaj sistem kosidbe

optimalan u drugoj i treć oj godini z ivota biljaka lućerke u nas oj zemlji (Katanski i sar.,

2015).

Crvena detelina kao kabasta stočna hrana se koristi u zeleno-svez em stanju ili kao

konzervisana (seno, senaz a, bras no, silaz a). Kvalitet krme ćrvene deteline zavisi pre svega

od faze razvoja, a dva najmerodavnija parametra kvaliteta su: sadrz aj sirovih proteina i in

vitro svarljivost suve materije. Oba ova parametra opadaju sa starenjem kod svih

vis egodis njih krmnih leguminoza, kao rezultat smanjenja udela lista u odnosu na stabljiku i

proćesa lignifikaćije. Ipak, sa starenjem biljaka kod ćrvene deteline se ne javlja tako

drastić an pad kvaliteta kao kod nekih drugih vis egodis njih leguminoza, s obzirom na već i

udeo lista. Opadanje svarljivosti nakon faze butonizaćije se javlja kao posledića poveć anog

sadrz aja lignina i neskrobnih polisaharida u stabljići.

Koris ć enje deteline u svez em stanju (za ispas u) najć es ć e se vrs i u sistemu detelinsko-

travnih smes a, u fazi butonizaćije. U tom sluć aju postiz e se već i i ujednać eniji prinos,

dugotrajnije koris ć enje detelis ta, kao i slabija pojava naduna, naroć ito kod goveda. Ovaj vid

ispas e predstavlja jeftin izvor hranljivih materija visoke probavljivosti.

Spravljanje sena od ćrvene deteline je najstariji, ali jos uvek i najć es ć i vid spremanja

stoć ne hrane. Za ovaj oblik koris ć enja detelinu treba kositi u vreme poć etka ćvetanja

primarnih ćvasti. U sluć aju kasnijeg kos enja dolazi do znatnog smanjenja sadrz aja sirovih

proteina, beta karotina, vitamina i nekih vaz nijih mineralnih materija, a poveć ava se

sadrz aj sirove ćeluloze. Crvena detelina je bogata lisnom masom, koja sadrz i i do 30%

sirovih proteina, te je treba paz ljivo sus iti, s obzirom da se debela i soć na stabljika sporije

sus i. U ćilju spreć avanja gubitaka, naroć ito u hranljivoj vrednosti neophodno je detelinu

sus iti na adekvatan nać in. U sus nim predelima najć es ć e se sus enje obavlja u otkosima,

talasima ili manjim naviljćima. Na ovaj nać in dobija se seno boljeg kvaliteta, s obzirom da

već i deo pokos ene mase nije bio direktno izloz en sunć evim zraćima. U sluć aju sporijeg

sus enja stabljike u odnosu na list preporuć uje se upotreba gnjeć ilića koje mehanić ki

razaraju kutikulu i epidermis biljke, ubrzavaju sus enje stabljike, te poveć avaju oć uvanost

lisne mase. Sus enje na napravama (rozge, piramide, kozolći, presla, nastres niće) iznad

povrs ine zemlje koristi se u predelima sa vlaz nom klimom. Na ovaj nać in smanjuju se

gubići kako u prinosu, tako i u kvalitetu sena. Optimalna faza kos enja ćrvene deteline je

kada se pojavi oko 20–25% ćvasti. U ovoj fazi svarljivost suve materije varira između 65-

70%, nakon ć ega opada (Vasiljević et al., 2009).

Prilikom pripremanja senaz e od ćrvene deteline pokos ena zelena masa mora da

provene sve dok se sadrz aj suve materije ne svede na 45–50%. Nakon toga provenutu

masu treba isećkati, a potom sabiti, s ćiljem istiskivanja vazduha i stvaranja anaerobne

sredine. Na taj nać in tez e dolazi do truljenja izazvanog radom bakterija i gljivića. Ovako

pripremljena krma zadrz ava svez inu, list ostaje u ćelini, a prirodna boja, miris i hemijski

sadrz aj senaz e se neznatno menjaju.

Silaz a kao jedan od nać ina konzervisanja stoć ne hrane najbolje se spravlja od travno

-detelinske smes e, s obzirom da neke trave (jez evića, bezosi vlasen, mać ji rep) sadrz e

znatno vis e suve materije, s to je za siliranje naroć ito znać ajno. Tako kada je jedna treć ina

biljaka u fazi ćvetanja, smes a detelina i trava se moz e silirati bez ikakvih dodataka. Masa

za siliranje mora da provene i da vlaz nost bude od 65% do 75%. Nakon toga, provenulu

masu treba isećkati a potom sabiti, sa ćiljem istiskivanja vazduha i stvaranja anaerobne

sredine. Na taj nać in tez e dolazi do truljenja izazvanog radom bakterija i gljivića. Znatno

je tez e spraviti silaz u od ć istog useva deteline jer ima dosta vode u biljći, iako se u odnosu

na druge leguminoze ona bolje silira zahvaljujuć i pre svega već em uć es ć u rastvorljivih

ugljenih hidrata i prisustvu enzima polifenol-oksidaze (PPO), koji spreć ava razgradnju

proteina (Vasiljević i sar., 2011). Dinić et al. (2013) navode da se provenula biomasa

ćrvene deteline moz e uspes no silirati bez aditiva. Međutim, pri inokulaćiji biomase

ćrvene deteline (sa dodatkom inokulanta BioStabil Plus) postiz e se najpovoljnija pH

vrednost (4,20), najmanji stepen degradaćije proteina izraz en kroz kolić inu NH3-N

(107,7 g/kg N), najveć a produkćija mleć ne kiseline (91,3 g/kg DM) i sirć etne kiseline

(42,6 g/kg DM), uz istovremeno odsustvo buterne kiseline. Dodavanje kukuruzne

prekrupe u kolić ini od 6% doprinosi nes to povoljnijoj fermentaćiji i poveć anju

energetske vrednosti silaz e (Dinić et al., 2013).

Iskoris ć avanje ćrvene deteline za dehidraćiju i spravljanje biljnog bras na se manje

primenjuje nego kod lućerke. Dehidraćiju je najpogodnije vrs iti u fazi butonizaćije, kada

ćrvena detelina moz e sadrz ati i do 23% proteina.

Krmne mahunarke, pre svega ozimi krmni grašak i ozime i jare forme

grahoriće, predstavljaju jedan od najjeftinijih, najkvalitetnijih i najisplativijih vidova

proizvodnje kabaste stoć ne hrane na oranićama u razlić itim agroekolos kim uslovima.

Koriste se iskljuć ivo u obliku krme, najć es ć e za spravljanje visokokvalitetne senaz e.

Stoć ni gras ak i grahorića predstavljaju visokovrednu komponentu u ishrani svih vrsta i

kategorija domać ih z ivotinja, jer poseduju kvalitetan hemijski sastav suve materije krme,

odnosno visok sadrz aj sirovih proteina i kalćijuma, dok je udeo sirove ćeluloze veoma

slić an lućerki. Razlike u fizić ko-hemijskom kvalitetu senaz e lućerke s jedne strane, i

krmnog gras ka ili grahoriće s druge strane su minimalne, s to je od velikog znać aja za

ujednać enost obroka i izbegavanje stresa kod z ivotinja. S tim u vezi nas a preporuka je da

se osim uobić ajene proizvodnje krme vis egodis njih leguminoza, na oko 20% povrs ina

namenjenih za proizvodnju kabaste stoć ne hrane, organizuje kontinuirana proizvodnja

međusezonskih krmnih useva kako bi se pre svega spreć io nedostatak dovoljnih kolić ina

kabastih hraniva i maksimalno iskoristile zalihe zimske vlage za proizvodnju jeftine

kabaste stoć ne hrane u prvom delu vegetaćije (Karagić i sar., 2015).

Na domać em trz is tu trenutno dominiraju NS sorte ozimog stoć nog gras ka (Kosmaj) i

grahoriće (Neoplantа), kao i jara sorta grahoriće Novi Beograd, stvorene u Institutu za

ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, imajuć i u vidu da u proizvodnim uslovima ostvaruju

visok prinos krme (40-60 t/ha zelene krme i 8-11 t/ha sena), odlić nog kvaliteta (20-22%

sirovih proteina) i dobru adaptabilnost.

Kada je u pitanju gajenje ozimog stoć nog gras ka uvek je prisutno i aktuelno pitanje

kako ga sejati, da li kao ć ist usev ili u smes i sa drugim kulturama koje imaju dvostruku

ulogu: poveć anje prinosa i balansiranje hranjive vrednosti krme te podrz avanja gras ka od

poleganja. Ako je ćilj proizvodnje zelena masa koja bi se koristila kao senaz a, najbolje je

gajiti ga sa potpornim usevom (Vasiljević et al., 2015). Pri izboru potporne kulture mora

se biti veoma obazriv i paziti na biolos ke zahteve i morfolos ke karakteristike vrsta, tj.

sorti koje se zdruz uju. Sorta koja se odabere kao nosać mora biti sa ć vrstom stabljikom i

otporna na poleganje. Pored ovog, moraju se usaglasiti i ostali elementi kao s to su: duz ina

vegetaćije, visina stabljike, stepen potiskivanja i bokorenja, te na osnovu toga odrediti

optimalnu setvenu normu. Ukoliko svi ovi elementi nisu usaglas eni, neć e se postić i z eljeni

efekat, s to se negativno odraz ava na kvalitet krme i prinosa proteina sa jediniće povrs ine.

Prethodna istraz ivanja na ovoj problematići su pokazala da su kao potporni usev gras ku

najbolji ovas i ps enića, pa tek onda tritikale, jeć am i raz .

U postupku pripreme senaz e od ozimih krmnih mahunarki obrazuje se znatno manje

organskih kiselina (posebno mleć ne i sirć etne kiseline). S tim u vezi, pH vrednost senaz e

ostaje na vrlo visokom nivou. Manja kiselost, odnosno vis a pH vrednost senaz e u odnosu na

silaz u, omoguć ava njeno koris ć enje u kolić ini osnovnog hraniva za sve kategorije prez ivara. Zbog

svega navedenog, stoka rado jede senaz u, bolje od mnogih drugih kabastih hraniva. Pri

proizvodnji senaz e ozimog krmnog gras ka postiz e se za oko 30% vis e suve materije po jedinići

povrs ine (22-25 t/ha senaz e), nego s to je sluć aj pri spremanju sena, a sam proćes je manje

zavistan od vremenskih uslova, zato s to za provenjavanje pokos ene mase na polju treba 3-4 puta

manje vremena nego za sus enje sena. Proćes senaz iranja je moguć e u potpunosti mehanizovati.

Za ostvarivanje visokog prinosa ozimih krmnih mahunarki, zadovoljavajuć eg kvaliteta osim

izbora sorte od naroć itog je znać aja pravovremena i adekvatna primena svih neophodnih

agrotehnić kih mera, među kojima su najznać ajnije: mineralna ishrana, pravovremena setva,

kosidba i senaz iranje.

Veliki utićaj na ostvarenje visokog genetić kog potenćijala ozimog stoć nog gras ka i

grahoriće ima blagovremena primena mineralnih đubriva u odgovarajuć oj kolić ini, s to na

ć ernozemu podrazumeva osnovno đubrenje sa oko 300 kg/ha 15:15:15 i prihranu sa 150

kg/ha AN.

Optimalni rok za setvu ozimih krmnih mahunarki je 5-15. oktobra, ć ime se obezbeđuje da

biljke uđu u zimski period dobro pripremljene, visine oko 10 ćm. Gajenje ozimih krmnih

mahunarki u smes i sa ovsem ima brojne prednosti u odnosu na druga strna z ita, a optimalna

setvena norma iznosi 140 kg/ha gras ka, odnosno 120 kg/ha grahoriće + 27 kg/ha ovsa (Tab. 4).

Setva se izvodi z itnim sejalićama, na međuredni razmak od 12,5 ćm i na dubinu između 4 i 5

ćm. Posle setve preporuć uje se valjanje, koje vrlo povoljno utić e na brzinu i ujednać enost

nićanja biljaka. Valjanje treba izostaviti u uslovima prevlaz enog setvenog sloja i kis ne jeseni.

Ozime sorte krmnih mahunarki klijaju i obrazuju vegetativne organe pri temperaturi od 4-

50C i otporne su na niske temperature tokom zimskog perioda. Bez os teć enja podnose

golomraziću od -170C, a pod snez nim pokrivać em i znatno niz e temperature. Optimalna

temperatura za rast biljaka i stvaranje kvalitetne zelene krme je između 12 i 160C.

Ukoliko se ozime krmne mahunarke, u ć istoj kulturi ili u smes i sa strninama,

iskoris ć avaju za spravljanje senaz e za muzne krave, treba ih kositi ranije u fazi pune

butonizaćije i poć etka ćvetanja, dok za ishranu tovne junadi sasvim je opravdano da se

kos enje izvede nes to kasnije u fazi od sredine do punog ćvetanja gras ka, ali pre klasanja

strnina, jer se time ostvaruje već i prinos krme. Ozime sorte krmnih mahunarki postiz u

stabilne prinose od 40 t/ha do 60 t/ha zelene krme, odnosno između 20-25 t/ha senaz e, uz

oko 18-22% sirovih proteina u suvoj materiji krme.

Krmni sirak i sudanska trava. Da bi se u potpunosti iskoristio vegetaćioni period

nakon skidanja ozimih međusezonskih krmnih useva sasvim je opravdana naknadna setva

krmnog sirka i sudanske trave kako bi se u drugom delu vegetaćije obezbedile dovoljne kolić ine

kabaste stoć ne hrane (zelena krma, seno, senaz a) bogate ugljenim hidratima.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu u Odeljenju za krmno bilje

selekćionisano je vis e sorti krmnog sirka i sudanske trave, kao i jedan hibrid krmnog sirka.

Trenutno najzastupljenije su sorta krmnog sirka Titan, hibrid sirka s eć erća Siloking i sorta

sudanske trave Sava. Gajenjem ovih sorti i hibrida moguć e je postić i izuzetno visoke i stabilne

prinose krme, uz relativno niske tros kove proizvodnje. Ovaj sortiment se pokazao kao vrlo

koristan na podruć ju gde nije bilo uslova za ostvarivanje visokih prinosa i uspes nu

proizvodnju kukuruza usled konstantne izloz enosti visokim temperaturama i velikoj sus i.

Tehnologija proizvodnje krmnog sirka i sudanske trave je vrlo slić na. Setva krmnog

sirka i sudanske trave izvodi se na dobro obrađeno (osnovna obrada izvodi se na dubinu

od 25 do 30 ćm u jesenjem periodu) i pripremljeno zemljis te. Predsetvena priprema

izvodi se u proleć e u ćilju poravnavanja i usitnjavanja setvenog sloja zemljis ta radi s to

pravilnije setve, ujednać enijeg nićanja i kvalitetnijeg kos enja. Optimalne kolić ine đubriva

određuju se na osnovu hemijskih analiza zemljis ta i planiranog prinosa i za gajenje ovih

vrsta iznose oko 160 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 60 kg/ha kalijuma. Celokupna

kolić ina fosfora i kalijuma i 25% ukupne kolić ine azota zaoravaju se u jesen pod osnovnu

obradu, dok se preostala kolić ina azota primenjuje predsetveno, a prilikom prihrane

nakon prvog otkosa preporuć uje se unos enje 45 kg/ha azota.

U agroekolos kim uslovima Srbije, u zavisnosti od namene koris ć enja, krmni sirak i

sudanska trava mogu se sejati u tri roka setve, glavni, postrni i naknadni rok setve

(C upina i sar., 2002). Glavni rok setve je krajem aprila, a u godinama sa dovoljnom

kolić inom i pravilnim rasporedom padavina obezbeđuje se već i broj otkosa i visok

ukupan prinos zelene krme. Optimalno vreme setve krmnog sirka i sudanske trave kao

naknadnog useva je u periodu između 15. maja i 15. juna. Postrna setva ove dve vrste

trebala bi da se zavrs i do kraja prve polovine jula meseća.

Setva krmnog sirka i sudanske trave moz e biti uskoredna ili s irokoredna, s to zavisi

od nać ina iskoris ć avanja ove dve vrste. Uskoredna setva obavlja se z itnim sejalićama na

međuredni razmak od 12,5-25 ćm sa setvenom normom od oko 30-40 kg/ha semena,

zavisno od namene. S irokoredna setva podrazumeva setvu na međurednom razmaku od

70 ćm i u tom sluć aju setvena norma bi trebala da bude između 5 i 6 kg/ha semena.

Uskorednom setvom formiraju se nez nije biljke sa tanjom stabljikom. Takav nać in setve

preporuć ljiv je za gajenje sudanske trave za iskoris ć avanje najć es ć e u vidu sena. Za

iskoris ć avanje u zelenom stanju ili za spravljanje senaz e seme krmnog sirka i sudanske

trave seje se na međurednom razmaku od 25 ćm sa upotrebom 25 do 30 kg/ha semena.

Hibrid Siloking, koji se odlikuje soć nom stabljikom do kraja vegetaćije, gaji se

najć es ć e za koris ć enje u vidu silaz e i seje se na međuredni razmak od 70 ćm, sa

razmakom biljaka u redu 6 ćm (Tab. 5). U tom sluć aju setvena norma iznosi 5,5 kg/ha

semena.

Optimalna dubina setve za krmni sirak i sudansku travu iznosi 3 do 4 ćm.

Neposredno nakon setve preporuć uje se valjanje parćele radi s to ujednać enijeg i brz eg

nićanja.

Kos enje krmnog sirka za zelenu krmu poć inje pre poć etka faze metlić enja.

Preporuć ena visina reza je 10 do 12 ćm. Kos enje sudanske trave za spravljanje senaz e se

obavlja 50-60 dana nakon setve, kada biljke dostignu visinu od 90 do 100 ćm, a nakon

toga se pokos ena masa ostavlja određeni vremenski period da provene do 55-60% vlage

kako bi se nakon sećkanja i sabijanja obezbedili povoljni uslovi za spravljenje kvalitetne

senaz e. Svaki naredni otkos dospeva za oko 35-40 dana. Ako je ćilj gajenja krmnog sirka

spravljanje silaz e, kosidba se vrs i u fazi mleć no-vos tane zrelosti.

C upina B., Đukić D., Erić P. (2002): Mesto i uloga sirka i sudanske trave u proizvodnji stoć ne hrane.

Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 36: 93-102.

Đorđević N., Dinić B. (2006): Pripremanje silaz e i senaz e lućerke. Euro farmer, 7-8, www.eurofarmer.net

Đorđević N., Grubić G., Dinić B., Stojanović B., Boz ić ković A. (2011): Kvalitet kabaste hrane kao segment

savremenog konćepta ishrane prez ivara. Zbornik radova sa Međunarodnog nauć nogi

simpozijuma agronoma Agrosym, 10-12.11.2011. Jahorina, 218-225.

Dinić B., Đorđević N., Terzić D., Blagojević M., Marković G., Jevtić M., Vukić -Vranjes M. (2013): The effećt

of ćarbohydrate additive and inoćulation on quality of red ćlover silage. Biotećhnology in Animal

Husbandry, 29(1): 105-114.

Grubić G., Adamović M. (2003): Ishrana visokoproizvodnih krava. Premis, Beograd, 33-40.

Hinders R. (1995): Rumen aćidosis ćonćerns inćrease as per ćow milk produćtion rises. Feedstuffs, 67

(38): 11.

Karagić Đ., Vasiljević S., Mihailović V., Milić D., Mikić A., Milos ević B., Katanski S., Z ivanov D. (2015):

Aktuelno stanje i novija istraz ivanja u oplemenjivanju, tehnologiji proizvodnje i semenarstvu

krmnih biljaka. Zbornik referata, 49. Savetovanje agronoma Srbije, 25-31.01.2015. Zlatibor, 22-

40.

Katanski S., Milić D., Karagić Đ. (2015): Utićaj setvene norme na prinos i kvalitet sena lućerke. Zbornik

radova 20. Savetovanja o biotehnologiji, Agronomski fakultet C ać ak, 83-88.

Katić S., Mihailović V., Karagić Đ., Milić D., Vasiljević S. (2004): Utićaj vremena kos enja na prinos i kvalitet

krme lućerke i ćrvene deteline. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 40:

389-403.

Vasiljević S., Milić D., Mikić A. (2009): Chemićal attributes and quality improvement of forage legumes.

Biotećhnology in Animal Husbandry, 25(5-6): 493-504.

Vasiljević S., C upina B., Krstić Đ., Pataki I., Katanski S., Milos ević B. (2011): Seasonal ćhanges of proteins,

strućtural ćarbohydrates, fats and minerals in herbage dry matter of red ćlover (Trifolium

pratense L). 7rd International ćongress „New Perspećtivesand Challenges of Sustainable Livestoćk

Produćtion.“ Biotećhnology in Animal Husbandry, 27(4): 1543-1550.

Vasiljević S., Katić S., Mihailović V. (2011): Oplemenjivanje ćrvene deteline (Trifolium pratense L) na

poboljs an kvalitet krme. Zbornik referata 45 Savetovanja agronoma, 30.01-05.02.2011., Zlatibor,

127-137.

Vasiljević S., Milić D., Karagić Đ., Mihailović V., Mikić A., Z ivanov D., Milos ević B., Katanski S. (2015): Yield

of forage pea-ćereal interćropping using three seed ratios at tow maturity stages. Proćeedings of

the 2015 Meeting of the Eućarpia Sećtion „Forage ćrops and turfgrasses“, Springer Sćienće +

Business Media, New York.

Odeljenje za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je osnovano sa ćiljem

prikupljanja i klasifikovanja germplazme kukuruza, razvoja sopstvenog oplemenjivać kog

programa i uvođenja novih hibrida kukuruza u proizvodnju. Skromni poć eći vezani za rad

sa lokalnim populaćijama, preko prvih introdukovanih materijala i prvih registrovanih

hibrida, predstavljali su osnovu na kojoj je izgrađeno danas nje Odeljenje za kukuruz. Rad

na genetići i oplemenjivanju rezultirao je priznavanjem prvog hibrida (NS 802) već 1964.

godine, s to je istovremeno bio i poć etak komerćijalnog oplemenjivanja kukuruza u

Institutu. Od tada do danas, stvoreni su hibridi ne samo razlić ite duz ine vegetaćije, nego i

razlić itog kvaliteta zrna (zubani, tvrdunći, uljani, beli, kokić ari, itd). Neki NS hibridi su u

pravom smislu bili lideri u proizvodnji kukuruza u Srbiji. Kao poseban primer moz e se

navesti NS 640, koji je bio nosilać proizvodnje kukuruza vis e od 15 godina, a koji je i u

zadnjih nekoliko godina uprkos snaz noj konkurenćiji i dalje najrasprostranjeniji hibrid u

zemlji.

Nauć noistraz ivać ki rad u Odeljenju za kukuruz se odvija kroz dva međusobno

povezana segmenta: oplemenjivanje kukuruza, gde kao glavni rezultat nastaje novi

genotip (hibrid), i rad na nauć noistraz ivać kim projektima, u okviru kojih kao glavni

rezultat nastaje nauć ni ili struć ni rad publikovan u nauć nim/struć nim ć asopisima,

odnosno prezentovan na nauć nim/struć nim skupovima.

Oplemenjivać ki program Odeljenja za kukuruz je usmeren ka res avanju

najznać ajnijih problema u proizvodnji. U pitanju je konvenćionalni program u kom se

koriste materijali tolerantni prema biotić kim i abiotić kim faktorima stresa. Glavni

kriterijumi koje hibridi moraju da zadovolje (prinos zrna, sadrz aj vlage u zrnu, tolerantnost

prema bolestima i poleganju) predstavljaju samo osnov za mnogo kompleksnije i detaljnije

testiranje u kojima se ispituje stay-green, tolerantnost prema insektima, arhitektura biljke,

intenzitet fotosinteze, karakteristike korena, koris ć enje vode i hraniva, tolerantnost na sus u,

tolerantnost na ekstremno visoke temperature, tolerantnost prema herbićidima, kvalitet

zrna, kvalitet biomase, rećeptivnost svile, itd. Oplemenjivanje je neprekidan proćes, ne samo

po pitanju prinosa zrna nego i tolerantnosti prema abiotić kim, odnosno biotić kim faktorima

stresa. Pojava novih rasa patogena i biotipova insekata, problemi u vezi sa ćrvenilom

kukuruza, odnosno ekstremnim vremenskim prilikama, predstavljaju najozbiljnije izazove

koje oplemenjivać i moraju da res e. Zahvaljujuć i kontinuitetu, inovaćijama, entuzijazmu i

primeni najnovijih znanja u oplemenjivać kim programima, do sada je registrovano 279 NS

hibrida u R. Srbiji, 122 u inostranstvu i 18 u zemljama EU.

Kada su u pitanju tehnolos ka res enja, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je svakako

jedan od lidera u regionu. U Srbiji je 2008. godine registrovan hibrid NS 444 Ultra. Bio je to

prvi hibrid na domać em trz is tu otporan prema herbićidu Foćus Ultra, ć ime je otpoć eo

potpuno nov pristup u proizvodnji kukuruza i nać inu borbe protiv travnih korova. Ubrzo

zatim registrovan je i NS 640 Ultra, a krajem 2013. godine hibrid NS 5041 Ultra. U skorijoj

buduć nosti, već ina novih hibrida sa istim svojstvom bić e na raspolaganju proizvođać ima

kukuruza.

U ćilju znać ajnijeg ubrzanja oplemenjivać kih programa, ali i dobijanja kompletno

homozigotnih inbred linija, u Odeljenju za kukuruz se već nekoliko godina implementira

program tzv. dvostrukih haploida. Reć je o tehnologiji koja je odavno poznata, ali je svoju

punu upotrebu u komerćijalnim oplemenjivać kim programima doz ivela tek pre desetak

godina. U narednom periodu zavrs ić e se kompletna implementaćija ove tehnologije u

oplemenjivać ki program Odeljenja za kukuruz.

Nauć ni rad Odeljenja podrazumeva angaz ovanje nauć nih radnika na brojnim

istraz ivać kim projektima, pre svega iz genetike i oplemenjivanja kukuruza, ali i drugih

nauć nih disćiplina (tehnologija proizvodnje, zas tita, prerada zrna, itd).

Do sada je realizovan veliki broj nauć nih projekata finansiranih od strane

republić kog Ministarstva za nauku ili Pokrajinskog sekretarijata za nauku i ostvaren

znać ajan broj uć es ć a na međunarodnim projektima. Nauć ni projekti koji se realizuju u

poslednjih desetak godina usmereni su ka res avanju problema stresa, odnosno utićaja

biotić kih i abiotić kih faktora na proizvodnju kukuruza.

Od domać ih projekata, kao najznać ajnije moz emo navesti: Prouć avanje i stvaranje

genetskih kapaćiteta kukuruza (1970–1975), Unapređenje proizvodnje i prerade

kukuruza (1976–1980, 1981–1985, 1986-1990), Unapređenje proizvodnje i prerade

kukuruza (1986–1990), Stvaranje i iskoris ć avanje genetskog potenćijala kukuruza i sirka

(1991–1995), Kukuruz i sirak (1996–2000), Stvaranje i iskoris ć avanje genetskog

potenćijala kukuruza i sirka (2000–2002), Oplemenjivanje kukuruza na visok prinos i

kvalitet zrna i biomase (2002–2004), Oplemenjivanje kukuruza na tolerantnost prema

stresnim faktorima (2005–2007), Stvaranje hibrida kukuruza tolerantnih prema

biotić kim i abiotić kim faktorima stresa (2008–2010), Unapređenje proizvodnje kukuruza

i sirka u uslovima stresa (2011–2015).

U smislu međunarodne saradnje i uć es ć a na međunarodnim projektima,

najznać ajniji rezultati su ostvareni na bilateralnim projektima sa partnerima iz SAD-a.

Projekti pod nazivom: Uporedna prouć avanja fiziolos ko-biohemijskih osobina i

kombinaćionih sposobnosti inbred linija kukuruza; Proizvodnja, sus enje, ć uvanje i

prerada kukuruza; Ispitivanje jugoslovenskih populaćija kukuruza na otpornost prema

sus i, itd. samo su primer saradnje Odeljenja za kukuruz sa inostranim partnerima u

oblasti oplemenjivanja i semenarstva kukuruza.

Odeljenje za kukuruz sarađuje sa brojnim nauć noistraz ivać kim ustanovama s irom

sveta: Iowa State University (Ames), North Caroline State University (Raleigh), University

of Illinois (Urbana-Champaign), University of Hohenheim (Hohenheim-Stuttgart),

Agrićultural Researćh Institute (Martonvasar), itd. Brojni kontakti sa najuglednijim

nauć nim radnićima i univerzitetskim profesorima s irom sveta, olaks ali su s kolovanje i

spećijalizaćije struć njaka Odeljenja. U pitanju su spećijalizaćije iz genetike i

oplemenjivanje biljaka, ali i iz fitopatologije, herbologije, semenarstva, itd. Znanja i

iskustva sa ovih spećijalizaćija su od neproćenjivog znać aja, kako za projekte koje

trenutno realizujemo, tako i za one ć ije se realizaćija planira u narednom periodu.

Uprkos zadovoljavajuć oj kadrovskoj strukturi, bez tehnić ko-tehnolos ke

opremljenosti nema ni vrhunskih rezultata. Odeljenje za kukuruz raspolaz e raznovrsnom

opremom neophodnom za obavljanje nauć noistraz ivać kog rada iz oblasti oplemenjivanja,

agrotehnike i zas tite kukuruza, kao i opremom i skladis nim prostorom za doradu i

smes taj selekćionog materijala, osnovnog i C1 semena. Ovde se pre svega misli na mas ine

za obradu i pripremu zemljis ta, negu i zas titu useva, mas ine za setvu i berbu ogleda i

semenskih useva, opremu za doradu i pakovanje semena i opremu za laboratorijske

analize. Odeljenje za kukuruz koristi povrs inu od 80 ha na Rimskim s anć evima i 30 ha u

Srbobranu. Najveć i deo od oko 50 ha se koristi za ispitivanje produktivnosti

eksperimentalnih hibrida i tehnologije gajenja. Selekćioni matić njak zauzima 20 ha, dok

se na 10 ha organizuje umnoz avanje semena eksperimentalnih hibrida. Svake godine

postavi se veliki broj ogleda po terenu u ćilju ispitivanja proizvodnih karakteristika

eksperimentalnih hibrida i predstavljanje novog sortimenta farmerima.

Osim visokog prinosa zrna, novi hibridi kukuruza moraju da poseduju niz

agronomski vaz nih svojstava. Sortiment koji je do sada gajen se karakterisao visokim

prinosom, ali i nes to vis om vlagom u zrnu u momentu berbe. U poslednjoj dekadi je

uć injeno mnogo na realizaćiji posebnog oplemenjivać kog programa sa ćiljem stvaranja

hibrida koji ć e odgovoriti novim zahtevima trz is ta. Sa posebnim zadovoljstvom moz emo

konstatovati da su visok prinos i niska vlaga u zrnu osnovne karakteristike najnovijeg

sortimenta.

Za uspeh u proizvodnji kukuruza, od podjednakog znać aja su tehnologija

proizvodnje i hibrid. Ipak, sa novim tehnolos kim res enjima, uloga hibrida, odnosno

genetike sve vis e dobija na znać aju. Uprkos najnovijim dostignuć ima u oblasti

oplemenjivanja, zbog promena klime i sve ć es ć ih vodnih defićita, ali i ekstremnih

temperatura vazduha tokom vegetaćije, posebnu paz nju treba posvetiti određivanju

optimalnog broja biljaka po jedinići povrs ine. Optimalan sklop zavisi od hibrida, ali i

plodnosti zemljis ta, rezervi zimske vlage, oć ekivane kolić ine i rasporeda padavina tokom

vegetaćije kukuruza. Na plodnijim zemljis tima, boljeg kapaćiteta za vodu, kao i u rejonima

sa vis e padavina tokom vegetaćije, preporuć uju se već e gustine setve i obrnuto. U

poslednjih nekoliko dećenija gustina setve se menjala u smeru poveć anja broja biljaka po

jedinići povrs ine, ć emu je doprinela pre svega pojava novih hibrida boljih agronomskih

svojstava.

Za setvu 2016. godine, u ponudi Odeljenja za kukuruz je već i broj hibrida koji treba

da zadovolje i najzahtevnije proizvođać e. U zavisnosti od tipa proizvodnje, potreba

gazdinstava i industrije, ali i problema sa kojima se proizvođać i susreć u, preporuć ujemo

nekoliko grupa hibrida:

NS 205, NS 223

NS 3014, NS 3022

NS 4030, NS 4051, NS 4023

NS 5043, NS 5051, NS 5052

NS 6030, NS 6010, NS 6102, NS 7020

NS 609 b, NS 620 k

NS 5010, NS 6043, NS 770, Tisa

NS 444 Ultra, NS 5041 Ultra, NS 640 Ultra

NS 2042, NS 3023, NS 4052, NS 6140

Svaka od navedenih grupa hibrida nosi određene spećifić nosti koje u razlić itim

uslovima proizvodnje obezbeđuju postizanje vrhunskih rezultata. Uprkos velikom broju

hibrida, akćenat ć emo staviti na nekoliko najnovijih, koji bi trebalo da postanu stub

proizvodnje kukuruza u nas oj zemlji.

NS 3022 je rani hibrid, grupe zrenja FAO 300 (Graf. 1). Može se gajiti za

proizvodnju zrna i silaz e u svim ravnić arskim i brdovitim rejonima, i to za proizvodnju

zrna kao glavni usev, a za silaz u kao glavni ili postrni usev. Dobar je predusev za ps eniću,

poseduje visok nivo otpornosti na sus u i dobro uspeva na lakim i srednje tes kim

zemljis tima. Stablo je srednje visine, elastić no, otporno na lom i poleganje. Klip je krupan,

ćilindrić nog oblika, sa 14-16 redova zrna z uto-narandz aste boje. Zrno je u tipu zubana,

standardnog kvaliteta, masa 1000 zrna je oko 380 grama. Brzo otpus ta vlagu iz zrna

nakon fiziolos ke zrelosti. NS 3022 je tolerantan prema prouzrokovać ima bolesti lista,

stabla i klipa kukuruza. Proizvodni potenćijal ovog hibrida je preko 14 t/ha. Za postizanje

visokih prinosa, u povoljnim uslovima proizvodnje treba obezbediti oko 72.000 biljaka po

hektaru, a u manje povoljnim oko 65 000 biljaka po hektaru. Od 2015. godine, hibrid NS

3022 se nalazi na EU listi.

NS 4051 je rani, prinosan hibrid, tolerantan na sušu, grupe zrenja FAO 400

(Graf. 2). Namenjen je proizvodnji zrna kao glavni usev, ili silaz e u redovnoj ili zakasneloj

setvi, u svim ravnić arskim i brdovitim predelima. Podjednako dobro uspeva na lakim i

tez im zemljis tima. Dobar je predusev za ps eniću. Stablo je robusno, elastić no i otporno na

lom, visine 250-270 ćm. Klip se formira u srednjem delu stabla, valjkastog je oblika sa 16-

18 redova zrna. Zrno je duboko, tipa zubana, standardnog kvaliteta, z uto narandz aste

boje. Masa 1000 zrna je oko 370 grama. Tolerantan je prema prouzrokovać ima bolesti

stabla i klipa kukuruza. U godinama sa povoljnim rasporedom padavina, ili u uslovima

navodnjavanja ostvaruje prinos suvog zrna iznad 14 t/ha. Za rekordnu proizvodnju zrna

treba obezbediti od 65.000 do 72.000 biljaka po hektaru u berbi u zavisnosti od

proizvodnog potenćijala rejona. Za silaz u broj biljaka treba poveć ati za 10-15%.

NS 5052 je srednjerani hibrid, grupe zrenja FAO 500 (Graf. 3). Odlikuje se

izrazitom tolerantnos ć u na sus u ali i pozitivnom reakćijom na povoljne uslove

proizvodnje (odgovarajuć a kolić ina padavina tokom vegetaćije). Namenjen je za

proizvodnju zrna ili silaz e u svim ravnić arskim rejonima setvom u optimalnim

agrotehnić kim rokovima. Stabljika je elastić na, srednje visine, otporna na poleganje sa

erektofilnim listovima. Zadrz ava zelenu boju sve do vos tane zrelosti (stay-green). Klip

formira u srednjem delu stabla, klip je krupan, valjkastog oblika, sa 14-16 redova zrna.

Zrno je u tipu zubana, standardnog kvaliteta, z uto-ćrvenkaste boje. Tolerantan je prema

prouzrokovać ima bolesti stabla i klipa kukuruza. Genetić ki potenćijal za prinos zrna je

oko 15 t/ha. Optimalan sklop zavisi od proizvodnog potenćijala rejona i kreć e se u

intervalu od 62.000 do 70.000 biljaka po hektaru za proizvodnju zrna, dok za silaz u broj

biljaka treba poveć ati za 10-15%.

NS 6140 je novi, srednje kasni hibrid grupe zrenja FAO 600 (Graf. 4). Hibrid NS

6140 je unapređena verzija hibrida NS 6030. Poseduje genetić ki potenćijal za prinos zrna

iznad 17 t/ha i silaz e iznad 60 t/ha. Namenjen je za proizvodnju zrna ili silaz e u svim

ravnić arskim rejonima setvom u optimalnim agrotehnić kim rokovima. Stablo je proseć ne

visine za svoju grupu zrenja, ć vrsto, otporno na lom. Listovi zadrz avaju zelenu boju sve

do pune zrelosti. Klip je krupan, ćilindrić nog oblika sa 16 redova zrna. Zrno je tipa

zubana, krupno, standardnog kvaliteta, z uto-narandz aste boje. Masa 1000 zrna dostiz e

400 g. Optimalan broj biljaka za proizvodnju zrna se kreć e između 58.000 i 65.000 biljaka

po hektaru u zavisnosti od proizvodnog potenćijala rejona. Za proizvodnju silaz e broj

biljaka treba poveć ati za 10-15%.

Odeljenje za kukuruz svake godine postavi veliki broj ogleda na terenu ć iji je ćilj ne

samo testiranje agronomskih svojstava hibrida, nego i upoznavanje proizvođać a sa novim

sortimentom. Kao ilustraćiju proizvodnog potenćijala NS hibrida, dajemo prikaz rezultata

makroogleda sa nekoliko lokaliteta u 2015. godini, koja je bila nepovoljna za proizvodnju

kukuruza.

Uprkos određenim osćilaćijama u prinosu, NS hibridi su i u 2015. godini pokazali

zavidnu stabilnost u svim rejonima gajenja. Ovo nam daje za pravo da zakljuć imo da su

nas i hibridi kukuruza pouzdan partner u ostvarivanju visokih proizvodnih rezultata.

U radu su prikazani rezultati prinosa semena, sadrz aja ulja i prinosa ulja

novosadskih hibrida sunćokreta u mrez i mikroogleda izvedenih u Srbiji tokom 2015. godine. Data je i preporuka sortimenta za 2016. godinu. U mikroogledima je ispitivano 10 hibrida na 13 lokaliteta. Proizvodne osobine NS hibrida sunćokreta (prinos semena, sadrz aj ulja, prinos ulja) su se znać ajno razlikovale na ispitivanim lokalitetima. Najvis i proseć an prinos semena ostvarili su hibridi NS Fantazija (4,00 t/ha), NS Konstantin (3,92 t/ha ) i NS Oskar (3,88 t/ha). Srednje vrednosti prinosa hibrida Dus ko, Novosađanin i Orfej bile su iznad proseć nog prinosa postignutog u mikroogledima. Na lokalitetu Kikinda postignut je znać ajno najvis i prinos semena (4,84 t/ha) u odnosu na ostale lokalitete. Jos pet lokaliteta (Rimski s anć evi, Sremska Mitrovića, Nes tin, Senta i Sombor) dali su prinos preko 4 t/ha. U 2015. godini proseć an sadrz aj ulja za 10 ispitivanih hibrida iznosio je 47,15%. Najvis i sadrz aj ulja postigao je hibrid NS Oskar (49,85%). Ops ti prosek prinosa ulja za sve hibride i lokalitete u Srbiji tokom 2015. godine iznosio je (1,76 t/ha). U trogodis njim ispitivanjima (2013-2015) najvis i proseć an prinos semena postigli su hibridi NS Fantazija (3,88 t/ha), Dus ko (3,82 t/ha), NS Konstantin (3,77 t/ha) i NS Oskar (3,75 t/ha). Ključne reči: lokaliteti, mikroogledi, prinos semena, sadržaj i prinos ulja, sunćokret

Sunćokret (Helianthus annuus L.) spada među najznać ajnije uljane kulture u svetu

(Hu et al., 2010; S korić , 2012; Joćić et al., 2015; Kaya, 2016). Gaji se na preko 21 milion hektara u preko 40 zemalja sveta. Povrs ine pod sunćokretom u Srbiji variraju u zavisnosti od godine i kreć u se između 150.000 i 220.000 hektara. Ovo variranje zavisi od ekonomskog poloz aja, politike ćena, klimatskih prilika i niza drugih faktora. U Srbiji sunćokret je najznać ajnija kultura za proizvodnju jestivog ulja.

Stvaranje hibrida sa genetskim potenćijalom za prinos semena preko 6 t/ha i sadrz ajem ulja u semenu preko 55% omoguć ava postojeć a genetska varijabilnost sunćokreta. Međutim, prinosi semena sunćokreta u s irokoj proizvodnji najć es ć e variraju između 1,5-3 t/ha (S korić , 2012).

Potraz nja proizvođać a u Srbiji i na svetskom trz is tu za s to kvalitetnijim i rodnijim hibridima zahteva brzu izmenu sortimenta sa boljim, kvalitetnijim i stabilnijim hibridima sunćokreta. Stvaranje rodnijih hibrida, uz primenu odgovarajuć ih agrotehnić kih mera koje smanjuju utićaj limitirajuć ih faktora u proizvodnji, doprinose poveć anju prinosa ove znać ajne uljane kulture.

Cilj rada je oćena novosadskih hibrida sunćokreta na osnovu rezultata koji su postignuti za prinos semena, sadrz aj ulja i prinos ulja u mrez i mikroogleda tokom 2015. godine, kao i preporuks sortimenta za setvu u 2016. godini.

U radu je ispitivano 10 hibrida sunćokreta stvorenih u Institutu za ratarstvo i

povrtarstvo u Novom Sadu. Tokom 2015. godine u Srbiji su postavljeni mikroogledi na sledeć ih 13 lokaliteta: Rimski s anć evi, Vrbas, Senta, S upljak, Sombor, Aleksa S antić , Kikinda, Novo Milos evo, Zrenjanin, Panć evo, Nes tin, Sremska Mitrovića i Zajeć ar (Tab. 1).

Velić ina osnovne parćele iznosila je 28 m2. Dva srednja reda (iskljuć ujuć i rubne biljke) su se koristila za berbu. Velić ina neto parćele bila je 13,3 m2 (0,7 × 0,25 × 76). Ogledi su postavljeni po sluć ajnom blok sistemu u 4 ponavljanja, uz primenu optimalne agrotehnike. Fenolos ka opaz anja i merenja vrs ena su tokom vegetaćije, a u fazi fiziolos ke zrelosti oćenjivana je otpornost na dominantne bolesti.

Analizirana su tri glavna parametra produktivnosti: prinos semena (t/ha), sadrz aj ulja (%) i prinos ulja (t/ha). Prinos semena sunćokreta prerać unat je u t/ha sa 11% vlage. Sadrz aj ulja u semenu određen je metodom NMR (nuklearno-magnetna rezonanća), prema Granlund & Zimmerman (1975). Prinos ulja izrać unat je kao proizvod prinosa semena i sadrz aja ulja. Rezultati ogleda su statistić ki obrađeni u programu GenStat 12.

Savremeni hibridi sunćokreta imaju visok potenćijal rodnosti, koji varira u rasponu

4-6 t/ha (Aksyonov, 2007; Kaya, 2016). Međutim, ovaj potenćijal se u praksi realizuje sa 50-60% ili jos manje. Miklić i sar. (2015) navode da je prinos semena hibrida sunćokreta stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, u mrez i mikroogleda u Vojvodini u trogodis njem proseku (2012-2014) bio najveć i kod hibrida NS Fantazija

(4,00 t/ha), NS Konstantin (3,95 t/ha) i Dus ko (3,92 t/ha), dok je najniz i bio kod NS-H-111 (3,51 t/ha). U prinosu semena postoje znać ajne razlike između pojedinih hibrida, godina i lokaliteta na kojima se gaji sunćokret (S korić , 2012; Miklić i sar., 2015).

U mrez i mikroogleda tokom 2015. godine proseć an prinos semena u Srbiji, posmatrajuć i sve hibride i lokalitete, iznosio je 3,71 t/ha (Tab. 1). Prema podaćima Miklić i sar. (2015) proseć an prinos semena u 2014. godini bio je niz i i iznosio je za region Vojvodine 3,28 t/ha, a za region ćentralne Srbije 2,77 t/ha.

Znać ajno najvis i proseć an prinos semena u 2015. godini ostvarili su hibridi NS Fantazija (4,00 t/ha), NS Konstantin (3,92 t/ha) i NS Oskar (3,88 t/ha). Srednje vrednosti prinosa hibrida Dus ko, Novosađanin i Orfej bile su iznad proseć nog prinosa postignutog u mikroogledima (Tab. 1).

Uzimajuć i u obzir svih 13 lokaliteta u Srbiji, moz e se videti da je na lokalitetu Kikinda postignut znać ajno najvis i prinos semena (4,84 t/ha) u odnosu na ostale lokalitete. Jos pet lokaliteta (Rimski s anć evi, Sremska Mitrovića, Nes tin, Senta i Sombor) dali su prinos preko 4 t/ha (Tab. 1).

Na lokalitetu Rimski s anć evi svi hibridi, osim NS-H-111, postigli su prinos preko 4 t/ha, a Novosađanin preko 5 t/ha. Pojedini hibridi su na nekim lokalitetima ostvarili izuzetno visoke prinose. U Kikindi hibridi NS Fantazija i NS Konstantin odlikuju se prinosom preko 5 t/ha. Na lokalitetu Sombor svi hibridi, osim Sremća i NS-H-111, postigli su prinos preko 4 t/ha. Prinos semena bio je najniz i na lokalitetima S upljak, Novo Milos evo i Zajeć ar (Tab. 1).

U mrez i mikroogleda tokom 2015. godine proseć an prinos semena u Srbiji, posmatrajuć i sve hibride i lokalitete, iznosio je 3,71 t/ha (Tab. 1). Prema podaćima Miklić i sar. (2015) proseć an prinos semena u 2014. godini bio je niz i i iznosio je za region Vojvodine 3,28 t/ha, a za region ćentralne Srbije 2,77 t/ha. Znać ajno najvis i proseć an prinos semena u 2015. godini ostvarili su hibridi NS Fantazija (4,00 t/ha), NS Konstantin (3,92 t/ha) i NS Oskar (3,88 t/ha). Srednje vrednosti prinosa hibrida Dus ko, Novosađanin i Orfej bile su iznad proseć nog prinosa postignutog u mikroogledima (Tab. 1). Uzimajuć i u obzir svih 13 lokaliteta u Srbiji, moz e se videti da je na lokalitetu Kikinda postignut znać ajno najvis i prinos semena (4,84 t/ha) u odnosu na ostale lokalitete. Jos pet lokaliteta (Rimski s anć evi, Sremska Mitrovića, Nes tin, Senta i Sombor) dali su prinos preko 4 t/ha (Tab. 1).

Na lokalitetu Rimski s anć evi svi hibridi, osim NS-H-111, postigli su prinos preko 4 t/ha, a Novosađanin preko 5 t/ha. Pojedini hibridi su na nekim lokalitetima ostvarili izuzetno visoke prinose. U Kikindi hibridi NS Fantazija i NS Konstantin odlikuju se prinosom preko 5 t/ha. Na lokalitetu Sombor svi hibridi, osim Sremća i NS-H-111, postigli su prinos preko 4 t/ha. Prinos semena bio je najniz i na lokalitetima S upljak, Novo Milos evo i Zajeć ar (Tab. 1).

Sadrz aj ulja je osobina koja je određena genetskim potenćijalom određenog hibrida uz znać ajno variranje pod utićajem faktora spoljas nje sredine, ali i njihove interakćije. Znać ajan utićaj na sadrz aj ulja u semenu sunćokreta imaju genotip, zemljis no-klimatski uslovi i nivo primenjene agrotehnike (Balalić i sar., 2008; Miklić i sar., 2014). Od spoljas njih ć inilaća na sadrz aj ulja najvis e utić u srednje dnevne temperature vazduha i kolić ina vlage u zemljis tu (S korić , 2012). Lokalitet u velikoj meri utić e na sadrz aj ulja, s to potvrđuju rezultati Luquez et al. (2002), koji su na 17 lokaliteta u Argentini dobili variranje sadrz aja ulja koje se kretalo od 38,7% do 48,2%. Prema rezultatima Miklić i sar. (2015) lokaliteti su imali znać ajan utićaj na ovu osobinu. Sadrz aj ulja zavisno od lokaliteta varirao je od 39,58% (Kikinda) do 49,62% (Sombor). Proseć an sadrz aj ulja za 10 hibrida u 2015. godini bio je 47,15%, s to je znać ajno vis e u odnosu na rezultate koje navode Miklić i sar. (2014). Ovi autori iznose da je proseć an sadrz aj ulja za 20 ispitivanih hibrida u 2013. godini za region Vojvodine bio 45,45%. Sadrz aj ulja znać ajno je bio najvis i kod hibrida NS Oskar (49,85%). Hibrid NS-H-111 je takođe imao sadrz aj ulja preko 49%. Znać ajno vis i sadrz aj ulja od ops teg proseka pokazali su jos Novosađanin i NS Fantazija (Tab. 2). Lokaliteti koji su bili veoma povoljni za sintezu ulja su Sombor (50,17%) i Sremska Mitrovića (50,16%), sa znać ajno vis im srednjim vrednostima u odnosu na ostalih 11 lokaliteta. Na lokalitetu Sombor i Sremska Mitrovića je ć ak 6 hibrida imalo sadrz aj ulja preko 50%. Znać ajno vis e vrednosti sadrz aja ulja u odnosu na ops ti prosek pokazala su jos ć etiri lokaliteta: Rimski s anć evi, S upljak, Aleksa S antić i Nes tin (Tab. 2).

Glavni ćilj u proizvodnji sunćokreta je postizanje visokih prinosa semena i s to već e kolić ine ulja po jedinići povrs ine (Kaya & Kolsarići 2011; S korić , 2012). Prinos ulja zavisi od prinosa semena i sadrz aja ulja u semenu. Prinos ulja je sloz ena osobina uslovljena genetskim faktorima, uslovima spoljas nje sredine, kao i njihovom interakćijom. Srednje dnevne temperature i nivo vlaz nosti u periodu nalivanja zrna imaju znać ajnu ulogu u determinaćiji ove osobine (S korić , 2012; Kaya, 2016). Prema rezultatima Balalić i sar. (2013) lokaliteti su pokazali znać ajan utićaj na prinos ulja. Ops ti prosek prinosa ulja za sve hibride i lokalitete na kojima su tokom 2015. godine postavljeni mikroogledi u Srbiji, iznosio je 1,76 t/ha (Tab. 3). Ove vrednosti su znać ajno vis e u odnosu na prinos ulja u 2014. godini, koje saops tavaju Miklić i sar. (2015). Oni su u mikroogledima gajili 10 hibrida na 11 lokaliteta i postignut prinos ulja iznosio je 1,49 t/ha. Od ispitivanih hibrida na teritoriji Srbije najvis e vrednosti prinosa ulja postigli su NS Oskar (1,94 t/ha) i NS Fantazija (1,91 t/ha). Hibridi Novosađanin i NS Konstantin su dali prinos ulja znać ajno vis i u odnosu na ops ti prosek mikroogleda (1,76 t/ha). Najniz i

prinos ulja zabelez en je kod hibrida Sremać (1,58 t/ha) (Tab. 3). Najvis i prinos ulja postignut je na lokalitetu Kikinda (2,30 t/ha) i Rimski s anć evi (2,22 t/ha). Treba napomenuti da su svi hibridi na lokalitetu Kikinda dali prinos ulja preko 2 t/ha. Znać ajno vis i prinosi ulja u odnosu na ops ti prosek dobijeni su na lokalitetima Sremska Mitrovića, Sombor i Nes tin. Najniz i prinosi ulja bili su na lokalitetu S upljak, Novo Milos evo i Zajeć ar (Tab. 3).

S obzirom na ć injeniću da nepovoljni uslovi spoljas nje sredine predstavljaju ogranić avajuć i faktor u proizvodnji sunćokreta (Miklić i sar., 2007; S korić , 2012), neophodno je u ispitivanja, osim lokaliteta ukljuć iti kao faktor i godine, kako bi se s to bolje sagledao utićaj agroekolos kih uslova na realizaćiju genetskog potenćijala hibrida. U ćilju s to bolje oćene vrednosti pojedinih hibrida, vrs ena su ispitivanja tokom vis e godina. Poređenjem prinosa semena 10 hibrida sunćokreta koji su gajeni u mikroogledima u Srbiji tokom trogodis njeg perioda (2013-2015), moz e se uoć iti da su hibridi NS Fantazija (3,88 t/ha) i Dus ko (3,82 t/ha) dali najvis e prinose. Prinose iznad

ops teg proseka postigli su jos hibridi NS Konstantin, NS Oskar i Orfej. Ovi rezultati ukazuju na plastić nost i stabilnost hibrida, jer su agroekolos ki uslovi u ispitivanim godinama bili razlić iti.

Generalna odlika 2014. godine bila je zakasnela setva usled vremenskih i zemljis nih

uslova koji su otez avali setvu u optimalnom roku, a to je za sunćokret prva dekada aprila. Kasnije, krajem aprila i naroć ito u prvoj i drugoj dekadi maja, usledio je period obilnih padavina i niskih temperatura. Dos lo je do usporavanja razvoja biljaka sunćokreta. U pojedinim regionima dos lo je i do potpunog propadanja biljaka i potrebe za presejavanjem useva. Obilne padavine, već e od vis egodis njeg proseka, tokom jula i u prvoj dekadi avgusta, utićale su na pojedinim lokalitetima na razvoj bolesti, pre svega forme Sclerotinia sclerotiorum koja se razvija na glavi sunćokreta. Za razliku od 2014. godine, 2013. i 2015. godina su se odlikovale malim kolić inama padavina i visokim temperaturama u vegetaćionom periodu. Setva hibrida sunćokreta je obavljena na vreme, u povoljnim uslovima. U proleć nom periodu bilo je dovoljno padavina da se obezbedi intenzivan razvoj vegetativnih organa. Letnji period odlikovao se manjom kolić inom padavina i vis im temperaturama od proseć nih za taj period. Takođe, visoke temperature spreć ile su razvoj i s irenje bolesti, ali nisu negativno utićale na nalivanje semena, tako da su ostvareni visoki prinosi semena. Ovakvi vremenski uslovi uslovili su znać ajno niz i prinos sunćokreta u 2014. godini, u poređenju sa 2013. i 2015. godinom (Tab. 4).

Prema postignutim rezultatima u masovnoj proizvodnji, kao i u mikroogledima u ovoj i prethodnim godinama, za setvu u 2016. godini predlaz u se sledeć i hibridi:

A. Visokoproduktivni uljani hibridi: NS Fantazija, NS Oskar, Duško, NS Konstantin, Orfej, NS Novak, Sremac i Novosađanin, koji su genetski otporni na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). Hibridi NS Fantazija, Dus ko, Orfej i Sremać, genetski su otporni i na sve rase plamenjać e prisutne kod nas.

B. Hibridi otporni na herbićide iz grupe imidazolinona: Rimi PR i Pegaz koji su genetski otporni na plamenjać u, kao i NS Taurus. U Clearfield® sistemu proizvodnje uz obaveznu primenu herbićida Pulsar®40 ili Passat® uspes no se res ava problem volovoda, kao i već eg broja jednogodis njih uskolisnih i s irokolisnih korova.

C. Hibridi otporni na herbićide iz grupe sulfonil urea: Sumo 1 PR, koji je genetski otporan na plamenjać u, kao i hibrid Sumo 2 OR, koji je genetski otporan na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). Ovim nać inom proizvodnje uz obaveznu primenu herbićida Express®50 SX uspes no se res ava problem već eg broja s irokolisnih korova, ć ak i palamide.

D. Hibridi za posebne namene:

Za setvu krajem maja i u prvoj polovini juna meseća treba sejati ultrarani hibrid Dukat.

Za proizvodnju proizvoda od jezgra sunćokreta preporuć uju se hibridi najnovije generaćije NS Slatki i NS Gricko, kao i hibridi Vranac i Cepko.

Visokooleinski hibrid Oliva, sa sadrz ajem oleinske kiseline preko 80%. Ovaj hibrid je genetski otporan na plamenjać u.

Za ishranu ptića preporuć uje se hibrid Labud.

U grupi dekorativnih sunćokreta preporuć uje se Neoplanta, koja se odlikuje bordo bojom jezić astih ćvetova i Heliopa, koja se odlikuje z utom bojom jezić astih ćvetova.

Rad je deo istraz ivanja koja se izvode u okviru projekta TR 31025 (Razvoj novih sorti i poboljs anje tehnologija proizvodnje uljanih biljnih vrsta za razlić ite namene), koji finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnolos ki razvoj Republike Srbije.

Aksyonov I. (2007): Effećt of ćultivation measures on index of photosynthesis and yield of sunflower. Helia, 30(47): 79-86.

Balalić I., Miklić V., Joćić S., Hladni N., Marinković R., Gvozdenović S. (2008): Rezultati mikroogleda NS hibrida sunćokreta i preporuka sortimenta za 2008. godinu. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 45(2): 111-123.

Balalić I., Miklić V., Joćić S., Marinković R., Miladinović D., Cvejić S., Miladinov Z. (2013): Utićaj lokaliteta na prinos ulja sunćokreta u 2012. godini. Zbornik radova sa 54. Savetovanja industrije ulja, Herćeg Novi, 47-52.

Granlund M., Zimmerman D.C. (1975): Effećt of drying ćonditions on oil ćontents of sunflower (Helianthus annuus L.) seed determined by wide-line Nućlear Magnetić Resonanće (NMR). North Dakota Aćad Sći Proć, 27: 128-132.

Hu J., Seiler G., Kole C. (2010): Genetićs, genomićs and breeding of sunflower. Routledge, USA.

Joćić S., Miladinović D., Kaya Y. (2015): Breeding and genetićs of sunflower. In: E.M. Forće, N.T. Dunford, J.J. Salas (Eds), Sunflower: Chemistry, Produćtion, Proćessing and Utilization. AOCS Monograph Series of Oilseeds, AOCS Press, Urbana, Illinois, USA, 1-26.

Kaya M.D., Kolsarići O. (2011): Seed yield and oil ćontent of some sunflower (Helianthus annuus L.) hybrids irrigated at different growth stages. Afrićan J Biotećhnol, 10(22): 4591-4595.

Kaya Y. (2016): Sunflower. In: S.K. Gupta (Ed), Breeding Oil Seed Crops for Sustainable Produćtion. Opportunities and Constraints Aćademić Press, Elsevier Inć, USA, 55-88.

Luquez J.E., Aguirrezabal L.A.N., Aguero M.E., Pereyra V.R. (2002): Stability and adaptability of ćultivars in non-balanćed yield trials. Comparison of methods for grain yield and quality in “high oleić” sunflower. Preuzeto sa: http://www.inta.gov.ar.

Marinković R., Joćković M., Marjanović -Jeromela A., Joćić S., C irić M., Balalić I., Sakać Z. (2011): Genotype by environment interaćtions for seed yield and oil ćontent in sunflower (H. annuus L.) using AMMI model. Helia, 34(54): 79-88.

Miklić V., S korić D., Balalić I., Joćić S., Jovanović D., Hladni N., Marinković R., Joksimović J., Gvozdenović S. (2007): Rezultati ispitivanja NS hibrida sunćokreta u ogledima i preporuka za setvu u 2007. godini. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 43(1): 115-128.

Miklić V., Balalić I., Joćić S., Marinković R., Cvejić S., Miladinović D., Joćković M., Hladni N. (2014): Rezultati ispitivanja NS hibrida sunćokreta u mikroogledima i preporuka za setvu u 2014. godini. 48. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor 26.01-01.02.2014. Zbornik referata, 4-24.

Miklić V., Balalić I., Joćić S., Marinković R., Cvejić S., Hladni N., Miladinović D. (2015): Rezultati mikroogleda NS hibrida sunćokreta i preporuka sortimenta za setvu u 2015. godini. 49. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor 25.01-31.01.2015. Zbornik referata, 87-99.

S korić D. (2012): Sunflower breeding. U: D. S korić , Z. Sakać (ured.), Sunflower Genetićs and Breeding. International Monography, 165-354.

Klimatske promene i uvođenje novog sortimenta u proizvodnju zahtevaju

usaglas avanje u kolić ini primenjenih mineralnih hraniva. U radu je ispitivan utićaj tri

rastuć e doze azotnog đubriva na prinos i kvalitet korena s eć erne repe. U 2015. godini

usled sus e rast doza azotnih đubriva uslovio je smanjivanje prinosa korena i digestije u

korenu s eć erne repe. Kod tretmana sa 100 kgN/ha dos lo je do smanjenja prinosa

polarizaćionog s eć era, a pri dozi od 150 kg/ha dos lo je do smanjenja prinosa korena.

Sadrz aj s eć era je proporćionalno opadao sa porastom doze azotnog đubriva.

Ključne reči: azot, šećerna repa, prinos korena, sadržaj šećera

S eć erna repa je intenzivna biljna vrsta koju odlikuje velika produkćija organske

materije. Za ostvarivanje visokog i stabilnog prinosa korena, dobrog tehnolos kog kvaliteta,

neophodna je pravilna, pravovremena i raćionalna upotreba mineralnih đubriva. Pravilan

sistem đubrenja, kao najefikasnija, ali i najskuplja agrotehnić ka mera u poveć anju prinosa,

obuhvata nekoliko bitnih pitanja: koje đubrivo primeniti, koju kolić inu hraniva primeniti i

u kom odnosu, kako i kada ih aplićirati. Od svih navedenih elemenata u sistemu đubrenja,

sa ekonomskog i ekolos kog aspekta (kojem se u razvijenim zemljama posveć uje posebna

paz nja), najvaz niji su kolić ine NPK hraniva i vreme njihove primene.

Đubrenje s eć erne repe spećifić nije je u odnosu na đubrenje drugih ratarskih useva.

Ono s to je posebno jeste ć injenića da je za postizanje visokog prinosa s eć era po jedinići

povrs ine, pored visokog prinosa korena, veoma vaz an i njegov tehnolos ki kvalitet. S eć erna

repa u odnosu na druge ratarske biljke tros i znatno već e kolić ine hraniva, pa je neophodno

da u zemljis tu neprekidno bude dostupna dovoljna kolić ina lakopristupać nih hranljivih

elemenata.

Problematika đubrenja s eć erne repe je do sada ispitivana u razlić itim

agroekolos kim uslovima, na razlić itim tipovima zemljis ta, u uslovima razlić itog nivoa

agrotehnike i sa razlić itim sortama. Ipak, bez obzira na brojnost istraz ivanja i dobijene

rezultate, mnoga pitanja su i dalje otvorena. Ovo je razumljivo ako se ima u vidu da na

rezultate ogleda sa đubrenjem s eć erne repe utić u brojni faktori: promena sortimenta,

klimatski uslovi regiona i godine, plodnost zemljis ta, đubrenje preduseva, vreme i nać in

unos enja hraniva i dr.

Od svih elemenata mineralne ishrane, azot kao hranljivi elemenat ima najveć i utićaj

na visinu prinosa i tehnolos ki kvalitet korena s eć erne repe (Marinković i sar., 2004).

Prema Drezgić u i sar. (1980), đubrenje azotom treba u najveć oj meri da bude

prilagođeno biljći, njenim zahtevima u određenim fazama razvić a, kao i stanju biljke, a

takođe da bude usklađeno sa meteorolos kim uslovima rejona u godini primene, odnosno

sa dinamikom mineralnog azota u zemljis tu. Uloga azota pri đubrenju s eć erne repe je bila

predmet mnogih istraz ivanja (Stanać ev i Spasić , 1975; Jać imović , 2005) i zakljuć ak je da

se samo unos enjem optimalne kolić ine mineralnog azota moz e postić i maksimalna

proizvodnja s eć era po hektaru i dobro iskoris ć enje s eć era iz korena repe.

Na osnovu rezultata dvadesetpetogodis njih ispitivanja, Sarić i Joćić (1993) navode

da 1 kg azota poveć ava prinos korena s eć erne repe za 139 kg, a prinos biolos kog s eć era

za 24,1 kg. Primena već ih doza N dovodi do znać ajnijeg rasta lisne mase u odnosu na

masu korena, istić u Sarić i Joćić (1977).

Nasuprot pozitivnom utićaju na prinos korena i nadzemnog dela s eć erne repe, utićaj

N na tehnolos ke osobine je negativan. Sa poveć anjem doza N dolazi do rasta sadrz aja α-

amino-azota i drugih nes eć ernih materija u korenu, s to se nepovoljno odraz ava na

iskoris ć enje s eć era u toku prerade repe (Ma rla nder, 1990; Marinković i sar., 2001;

Kristek et al., 2008).

Cilj ovog istraz ivanja je bio da se utvrdi utićaj đubrenja azotom na sadrz aj s eć era i

prinos korena na sortama uvedenim u proizvodnju s eć erne repe u Vojvodini poslednjih

deset godina.

Istraz ivanje je izvedeno na staćionarnom poljskom ogledu, zasnovanom 1965.

godine na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, na Rimskim

s anć evima. Ogled je postavljen na eksperimentalnim parćelićama u plodoredu sa ć etiri

biljne vrste (4 polja), najtipić nije za ratarsku proizvodnju Vojvodine: s eć erna repa,

kukuruz, sunćokret i ps enića. Osnovni ćiljevi ogleda su da se kroz duz i vremenski period

ispita utićaj kolić ina i odnosa azota, fosfora i kalijuma na prinos i kvalitet poljoprivrednih

proizvoda sa njiva, ali i da se sagledaju hemijske, fizić ke i biolos ke promene koje se

des avaju u zemljis tu. Z eleć i da pronađu odgovore na određena pitanja ovim ispitivanjima,

osnivać i ogleda postavili su s emu sa dvadeset izabranih varijanti mineralne ishrane,

odnosno razlić itih kolić ina i odnosa N, P i K, uzimajuć i u obzir agroekolos ke uslove

lokaliteta i biolos ke osobine biljnih vrsta koje se ispituju.

Kako bi se ispitao utićaj N na prinos i kvalitet korena u ovom radu ispitivan je efekat

ć etiri odabrane varijante đubrenja, sa rastuć om dozom azota, a jednakim kolić inama

primenjenog fosfora i kalijuma:

1. kontrola – neđubrena varijanta

2. N 50, P 100, K 100

3. N 100, P 100, K 100

4. N 150, P 100, K 100

Na ogledu je primenjena standardna agrotehnika za s eć ernu repu. Celokupna

kolić ina fosfornog i kalijumovog đubriva, kao i polovina azotnog đubriva primenjena je u

jesen, pre osnovne obrade, a druga polovina azota uneta je pred setvu. U ogledu je bilo

osam sorti s eć erne repe. Setva je obavljena 21. marta 2015. godine, na razmak u redu od

10 ćm, uz naknadno proređivanje na standardni razmak od 50 x 20 ćm. Vađenje korena

obavljeno je ruć no 15-17. septembra. Sadrz aj s eć era određen je u automatskoj

laboratoriji za repu «WENEMA», Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Vremenske prilike tokom 2015. godine nisu bile povoljne za proizvodnju s eć erne

repe. Lokalitet gde se odvijala proizvodnja tokom letnjih meseći pogodila je jaka sus a

prać ena znatno već im temperaturama od vis egodis njeg proseka. Iako je kolić ina

padavina u vegetaćionom periodu bila neznatno manja od potreba s eć erne repe, a već a

od vis egodis njeg proseka, raspored tih padavina je predstavljao problem. Nedostatak

padavina je bio najizrazitiji u letnjem periodu, kada se odvija intenzivan porast korena i

kada biljke s eć erne repe imaju najveć u potrebu za vodom. Sa druge strane, velika

kolić ina padavina nakon sus nog perioda je prouzrokovala smanjenje sadrz aja s eć era

prilikom vađenja korena s eć erne repe.

Nakon zavrs enog ogleda, dobijeni rezultati su obrađeni analizom varijanse

dvofaktorijalnog ogleda po planu podeljenih parćela (Hadz ivuković , 1991).

Poslednjih nekoliko godina na teritoriji Srbije vremenske prilike poprimaju

ekstremna obelez ja, od izrazite sus e 2012. do obilnih padavina i poplava u 2014. godini.

U 2015. godini ove krajnosti su bile posebno izraz ene tokom vegetaćionog perioda.

Posle velike kolić ine padavina u maju meseću, usledilo je skoro dva meseća ekstremne

sus e, posle koje su usledile preobilne padavine u avgustu meseću, kada je samo u

jednom danu palo 70 mm kis e. Velika variranja u meterolos kim i klimatskim

pokazateljima su samo jedan od znakova globalnog otopljavanja i promene klime. Pored

toga kao rezultat neprekidnog napretka u oplemenjivanju s eć erne repe u komerćijalnu

proizvodnju se stalno uvode nove sorte. Ovo iziskuje promene navika proizvođać a i

prilagođavanje tehnologije gajenja s eć erne repe. Glavni zadatak u proizvodnji s eć erne

repe je optimizaćija mineralne ishrane u novim uslovima proizvodnje.

U sus noj 2015. godini najveć i proseć an prinos korena (52,03 t/ha) ostvaren je na

varijanti đubrenja sa 100 kgN/ha od, a najmanji na kontrolnoj neđubrenoj varijanti

(36,57 t/ha). Najveć i proseć an sadrz aj s eć era je izmeren na kontroli od 17,48%, a

najmanji od 15,08% na varijanti sa najveć om dozom N. Kada je prinos polarizaćionog

s eć era u pitanju, najbolji rezultat (8,69 t/ha) je zabelez en na varijanti sa primenjenih

50 kgN/ha, a najmanji na neđubrenoj varijanti (6,39 t/ha) (Tab. 2). Dobijeni rezultati

potvrđuju istraz ivanja Stanać eva i sar. (1977), koji istić u da je poveć anje prinosa

korena s eć erne repe proporćionalno poveć anju nivoa azota jedino u klimatski

povoljnim godinama, dok se u klimatski nepovoljnim godinama prinos smanjivao

poveć anjem doza N.

Analizom varijanse dvofaktorijalnog ogleda po split-plot metodu, sredine kvadrata razlić itih nivoa đubrenja su se znać ajno razlikovale samo u pogledu sadrz aja s eć era, dok su kod razlić itih sorti razlike u sredinama kvadrata bile znać ajne za sva ispitivana svojstva (Tab. 3). U uslovima sus e oć ekivano je dos lo do smanjenja srednjih vrednosti prinosa korena i umanjenja razlika između ispitivanih varijanti đubrenja. U pogledu odsustva znać ajnosti interakćija genotipa i spoljnje sredine, one su kod s eć erne repe izuzetno niske u poređenju sa ostalim ratarskim usevima (Bloćh & Hoffmann, 2005). Glavni razlog odsustva interakćije genotip x spoljna sredina kod komerćijalne proizvodnje s eć erne repe je taj s to se mere kvantitativna svojstva njenog korena, koji se formira u vegetativnoj fazi i za razliku od z itarića ne prolazi faze kao s to su jarovizaćija, ćvetanje, oplodnja, nalivanje zrna, koje su osetljivije na nepovoljne uslove spoljas nje sredine (Hoffmann et al. 2009).

U nepovoljnim ekolos kim uslovima tokom 2015. godine nije dos la do izraz aja

mineralna ishrana, jer se iz razlić itih razloga hranljivi elementi (N, P, K) nisu optimalno koristili u fiziolos ko-biohemijskim proćesima određenih faza razvić a biljaka, te stoga i nisu utićali efikasno na poveć anje prinosa. U takvim uslovima prinosi s eć erene repe u okviru razlić itih tretmana mineralnog đubriva su pribliz no jednaki, odnosno razlike između kontrole i razlić itih kombinaćija mineralne ishrane, odnosno povoljnih i nepovoljnih varijanti ishrane biljaka, nisu znać ajne (Sarić i Joćić , 1993).

Bloćh D., Hoffmann C. (2005): Seasonal development of genotypić differenćes in sugar beet (Beta vulgaris

L.) and their interaćtion with water supply. J. Agronomy & Crop Sćienće, 191: 263-272.

Drezgić P., Mihalić V., Manojlović S., Vuć ić N. (1980): Problemi zemljis ta u intenzivnom koris ć enju.

Jugoslovensko drus tvo za prouć avanje zemljis ta, VI kongres, Novi Sad, 1-22.

Hadz ivuković S. (1991): Statistić ki metodi s primenom u poljoprivrednim i biolos kim istraz ivanjima.

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Institut za ekonomiku poljoprivrede i

soćiologiju sela, Novi Sad.

Hoffmann C. M., Huijbregts T., van Swaaij N., Jansen R. (2009): Impaćt of different environments in

Europe on yield and quality of sugar beet genotypes. Europ. J. Agronomy, 30: 17-26.

Jać imović G. (2005): Dinamika formiranja prinosa i kvalitet s eć erne repe pri razlić itim nivoima đubrenja.

Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Kristek S., Kristek A., Evać ić M. (2008): Influenće of nitrogen fertilization on sugar beet root yield and

quality. Cereal Res. Commun. 36: 371-374.

Ma rla nder B. (1990): Influenće of nitrogen supply on yield and quality of sugar beet. J. Plant Nutr. Soil Sći.

153: 327-332.

Marinković B., Crnobarać J., Mihailović T. D., Rajić M., Lalić B. (2001): Optimalizaćija tehnologije

proizvodnje s eć erne repe. Zbornik radova, Nauć ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 35:

291-306.

Marinković B., Crnobarać J., Jać imović G. (2004): Đubrenje s eć erne repe azotom, fosforom i kalijumom u

funkćiji prinosa i kvaliteta. Zbornik radova, Nauć ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 40:

373-378.

Sarić M., Joćić B. (1973): Utićaj razlić itih kolić ina i odnosa NPK na prinos s eć erne repe. Savremena

poljoprivreda, 21: 5-18.

Sarić M., Joćić B. (1993): Biolos ki potenćijal gajenih biljaka u agrofitoćenozi u zavisnosti od mineralne

ishrane. Zbornik radova, Nauć ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 21: 7-21.

Stanać ev S., Spasić P. (1975): Utićaj agroekolos kih faktora na moguć nost unapređenja unapređenja

proizvodnje s eć erne repe. Industrija s eć era, 3-4: 53-61.

Stanać ev S., Stefanović D., Subotić B. (1977): Zavisnost prinosa i kvaliteta s eć erne repe od kolić ine azota i

prihranjivanja azotom, fosforom i kalijumom pred sklapanje redova. Savremena poljoprivreda, 11-

12: 5-17.

Protekla godina nije bila povoljna za proizvodnju soje zbog pojave sus e prać ene

visokim temperaturama. Prema nezvanić nim podaćima soja je u 2015. godini bila

zasejana na blizu 200.000 ha, a ostvareni proseć an prinos je ispod vis egodis njeg proseka

(2,5 t/ha). Prinosi su veoma varirali, ne samo u odnosu na razlić ite regione gajenja, već i

u istim regionima, zavisno od parćele. Veoma niski prinosi zabelez eni su na parćelama sa

los ijim zemljis tem, usled propusta u primeni agrotehnić kih mera i pojave grinja koje su

na pojedinim parćelama izazvale znać ajne s tete na usevima soje.

Period od setve do z etve soje u 2015. godini bio je veoma nepovoljan za proizvodnju

soje. Na mnogim parćelama, kao s to su delovi Banata, setva je kasnila zbog prisustva

vodenih ogledala na parćelama, a zbog prevlaz nog zemljis ta na mnogim parćelama je

osnovna obrada izvrs ena u proleć nom periodu. Vremenski uslovi u fazi nićanja useva bili

su dosta povoljni, srednje dnevne temperature vazduha u aprilu bile su na nivou

vis egodis njih proseka, dok je padavina bilo manje u odnosu na vis egodis nji prosek (Tab.

1), ali zahvaljujuć i zalihama vlage u zemljis tu imali smo ujednać eno klijanje i nićanje i brz

poć etni porast biljaka soje. U maju su u mnogim regionima zabelez ene obilne padavine,

znatno već e u odnosu na vis egodis nji prosek, s to je utićalo na formiranje velike

nadzemne mase biljaka soje i rast korenovog sistema u povrs inskom, oranić nom sloju

zemljis ta.

Srednje dnevne temperature vazduha u maju i junu bile su vis e u odnosu na

vis egodis nji prosek za 0,5°C, dok je u junu zabelez en znać ajan defićit padavina. Jul i

avgust su bili topliji u odnosu na vis egodis nji prosek za 2,5-3°C uz izraz en defićit

padavina. Pojedini regioni su imali znać ajnije padavine u prvoj dekadi avgusta (Palić ,

Loznića), drugoj dekadi avgusta (Sombor, Novi Sad, Sremska Mitrovića) i treć oj dekadi

avgusta (Beć ej), ali su to uglavnom bile već e kolić ine u kratkom vremenskom periodu. Za

već inu useva (rane, srednje rane i srednjestasne sorte soje) padavine su dos le kasno,

usevi su bili u fazi prinudnog sazrevanja zbog zemljis ne i vazdus ne sus e, s to se negativno

odrazilo na prinos soje. Z etva veoma ranih sorti soje zapoć eta je u poslednjoj dekadi jula.

Septembar je bio topliji u odnosu na vis egodis nji prosek za 3-4°C, a padavine uglavnom

nisu doprinele poveć anju prinosa soje, naprotiv, onemoguć avale su i odlagale z etvu

nasilno sazrelih useva. Spećifić nost ove godine je i produz etak vegetaćionog perioda kod

kasnih sorti soje, kao i neujednać eno sazrevanje useva, s to se nepovoljno odraz avalo na

z etvu, naroć ito semenskih useva.

Tokom vegetaćionog perioda u pojedinim regionima imali smo već u najezdu lisnih

sovića i strić kovog s arenjaka, kao i pojavu grinja.

U ovako nepovoljnoj godini, svi propusti u primeni preporuć enih agrotehnić kih

mera za gajenje soje dovode do znać ajnog smanjenja prinosa. Za postizanje visokih i

stabilnih prinosa neophodno je sve agrotehnić ke mere primeniti pravilno i

pravovremeno. Osnovna obrada je veoma bitna agrotehnić ka mera i u Tabeli 2 izneti su

dvogodis nji podaći o utićaju vremena osnovne obrade na prinos soje.

U kis noj godini, kao s to je bila 2014., smanjenje prinosa usled proleć ne osnovne

obrade je neznatno, međutim u sus nim godinama, kao s to je 2015., prinosi mogu biti

prepolovljeni. Pored osnovne obrade, za visoke i stabilne prinose, veoma je bitno

pravilno primeniti đubriva (P, K i deo N pre osnovne obrade na osnovu analize zemljis ta),

pravovremeno i pravilno uraditi zatvaranje brazde i predsetvenu pripremu, kvalitetno

obaviti setvu na istu dubinu i primeniti određene agrotehnić ke mere tokom vegetaćije

soje (međuredna kultivaćija, zas tita od korova i s tetoć ina, navodnjavanje useva).

O utićaju navodnjavanja useva soje u sus noj godini, govore nam podaći u Tabeli 3.

U saradnji sa kolegama iz poljoprivrednih struć nih sluz bi i 2015. godine u mrez i

makroogleda testirane su sorte soje iz aktuelnog sortimenta, novopriznate sorte i

perspektivne linije soje. Ogledi su izvedeni po jedinstvenoj metodići za makrooglede soje,

a u ogledima su bili zastupljeni genotipovi pogodni za redovnu setvu soje (0, I i II grupa

zrenja).

Proseć ni prinosi po lokalitetima su varirali od 1.537 kg/ha u Panć evu, do 3.893 kg/

ha u Vrbasu (Graf. 1). Panć evo i Zrenjanin su bili veoma nepovoljni rejoni za gajenje soje

u 2015. godini, dok su na lokalitetima Vrbas i Ruma ostvareni prinosi preko 3.500 kg/ha.

Kasnije sorte soje ostvarile su već e prinose u mrez i makroogleda u odnosu na

srednjestasne i rane sorte soje (Graf. 2).

Posmatrano po grupama zrenja, od ranih genotipova soje u makroogledu izdvajaju

se linija NS-L 501014 i sorta soje NS Vulkan, koje su imale već i prinos u odnosu na

standardne sorte za ovu grupu zrenja (Galina i Valjevka). Kod srednjestasnih genotipova

soje, najprinosnije su bile sorta soje NS Romansa i linija NS-L 210390, dok su se kod

srednjekasnih genotipova izvojile sorte NS Fantast i Trijumf. Sorta soje NS Fantast imala

je proseć an prinos na svim lokalitetima od 3.154 kg/ha.

Sadrz aj proteina u zrnu soje (Graf. 3) veoma varira zavisno od sorte, ali jos vis e u

zavisnosti od lokaliteta, odnosno zemljis nih i vremenskih prilika u pojedinim regionima.

Proseć an sadrz aj proteina za sve sorte soje u ogledu kretao se od 37,3% na lokalitetu

Ruma do 40,2% na lokalitetu Sombor. Posmatrano po sortama, najveć i proseć an sadrz aj

proteina zabelez en je kod sorti soje Rubin (40,1%), NS Prinćeza (40,0%) i linije NS-L

501005 (40,0%), ali su i kod ovih sorti izraz ene osćilaćije u sadrz aju proteina zavisno od

lokaliteta. Najniz i i najvis i sadrz aj proteina kod sorte Rubin iznosio je 38,6% na lokalitetu

Karavukovo, odnosno 40,7% na lokalitetima Ruma i Subotića. Najveć i raspon u sadrz aju

proteina na razlić itim lokalitetima imala je sorta NS Apolo (35,9% na lokalitetu Vajska i

42,8% na lokalitetu Subotića). Posmatrajuć i pojedinać no sorte i lokalitete, najvis i sadrz aj

proteina zabelez en je kod sorte soje NS Prinćeza na lokalitetu Sombor od 43,7%.

U ćilju pravilne rejonizaćije, sve lokalitete na kojima su izvođeni makroogledi soje

podelili smo u dve grupe, prvu grupu predstavljaju lokaliteti sa ostvarenim prinosima

soje iznad 3.000 kg/ha (Tab. 4), dok su u drugoj grupi lokaliteti sa prinosima ispod 3.000

kg/ha (Tab. 5).

U prvoj grupi ogleda po prinosu se izdvajaju sorta soje NS Fantast, linija NS-L

210390, sorte NS Romansa, Rubin i linija NS-L 420103.

Najvis i prinos na lokalitetima Karavukovo (3.940 kg/ha), Vrbas (4.500 kg/ha) i Sremska

Mitrovića (4.222 kg/ha) ostvaren je sa sortom soje NS Fantast. Na lokalitetu Vajska najprinosnija

je bila linija NS-L 210390 (3.793 kg/ha), u Rumi sorta soje NS Romansa (4.677 kg/ha), dok je na

lokalitetu Loznića sorta Sava imala najvis i prinos (3.281 kg/ha).

U drugoj grupi ogleda (Tab. 5), posmatrajuć i proseć ne prinose za pojedine sorte, najvis i

prinos imala je sorta Sava, NS Maximus, Trijumf, linija NS-L 501014 i sorta NS Apolo.

Posmatrajuć i pojedine lokalitete, najvis i prinosi u Somboru ostvareni su sa sortom soje NS

Fantast (3.770 kg/ha), na lokalitetima Bać ka Topola i Zrenjanin sa sortom soje NS Maximus

(2.945 kg/ha i 2.519 kg/ha), u Subotići sa sortom soje NS Zita (3.046 kg/ha) i Panć evu sa sortom

Sava (2.043 kg/ha), dok je u Kikindi najvis i prinos imala linija soje NS-L 501014 (3.127 kg/ha).

Za setvu u 2016. godini, proizvođać ima soje na raspolaganju ć e biti dovoljne kolić ine

kvalitetnog semena. S iroka paleta sorti soje, razlić itih grupa zrenja olaks ać e izbor

proizvođać ima u ćilju postizanja visokih i stabilnih prinosa. Od genotipova krać e

vegetaćije na raspolaganju su sorte soje Galina, Valjevka, NS Prinćeza i ogranić ene

kolić ine sorte soje NS Vulkan. Srednjestasne sorte soje ć ine okosniću nas eg sortimenta, a

tu su sorte Sava, Vićtoria, NS Maximus, NS Apolo, Balkan. Od kasnijih sorti soje, II grupe

zrenja, preporuć ujemo za setvu u 2016. godini Rubin, Trijumf, NS Fantast, NS Zitu i

Veneru.

Pored ovih sorti soje, Institut za ratarstvo i povrtarstvo nudi proizvođać ima i veoma

rane sorte soje, pogodne za zakasnelu i postrnu setvu, kao s to su Favorit, NS Kać a,

Merkur, Fortuna, Tajfun.

Preporuka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je da proizvođać i odaberu nekoliko

sorti soje, ukljuć ujuć i u svoj izbor i novije, visokoprinosne sorte. Zbog veoma los e

protekle godine za proizvodnju, naroć ito semenske soje, preporuć ujemo setvu iskljuć ivo

deklarisanog semena visokog kvaliteta, kako bi se smanjili rizići u proizvodnji soje.

Sorta kao autonomni biolos ki i agronomski entitet, jedan je od presudnih faktora na

kvantitativnom i kvalitativnom nivou proizvodnje. Drugim reć ima, prinos i kvalitet zrna

ps eniće koje dobijamo u proizvodnji, u velikoj meri zavise od toga koje smo sorte sejali

(Denć ić i sar., 2011). Savremene sorte polupatuljaste stabljike sa velikim potenćijalom za

prinos, u odnosu na sorte sa visokom stabljikom, pokazuju i već e variranje između

maksimalnih i minimalnih prinosa, kao i između godina. Te sorte pokazuju i veoma

pozitivnu reakćiju na dobru agrotehniku (Denć ić i sar., 2010). U poslednje vreme pored

sorte, kao kljuć nog faktora daljeg poveć anja prinosa i kvaliteta, tehnologija proizvodnje

dobija sve vis e na znać aju. Veliki trud koji je uloz en u stvaranje sorti visokog genetskog

potenćijala, moz e biti uzaludan ukoliko se ne obezbede uslovi za njegovu potpunu

realizaćiju. Pored savremene biotehnologije, klasić no oplemenjivanje i dalje predstavlja

osnovu stvaranja nove genetske varijabilnosti i novih superiornih genotipova. Međutim,

intenzivna tehnologija proizvodnje u velikoj meri doprinosi boljem iskoris ć avanju već

postojeć eg potenćijala rodnosti, a time i ekonomskoj opravdanosti prozvodnje ps eniće

(Hristov i sar., 2015).

Prema podaćima Republić kog zavoda za statistiku za 2014. (http://

webrzs.stat.gov.rs/) i 2015. (Saops tenje PO16 br.254), z etvene povrs ine (589.763 ha)

manje su za oko 2% u odnosu na pros lu godinu, a ostvareni proseć an prinos od 4,1 t/ha

već i je za oko 5% u odnosu na prinos ostvaren u 2014. godini (Tab. 1). U 2015. ukupno je

proizvedeno 2,43 miliona tona ps eniće, s to je za oko 2% vis e u odnosu na 2014. godinu.

Z etva je obavljena u optimalnom roku bez već ih gubitaka usled delovanja nepovoljnih

faktora. Preliminarni podaći tehnolos kog kvaliteta ps eniće roda 2015. godine ukazuju na

nes to manji sadrz aj proteina i vlaz nog glutena, s to se dovodi u vezu sa visokim noć nim

temperaturama tokom formiranja i nalivanja zrna.

Uporednom analizom proizvodnje ps eniće u AP Vojvodini i ćentralnoj Srbiji, uoć ava

se znać ajno smanjenje zasejanih povrs ina i istovremeno poveć anje prinosa po jedinići

povrs ine u Vojvodini, kao i poveć anje ukupne proizvodnje u oba regiona, pri ć emu je

poveć anje u ćentralnoj Srbiji rezultat pre svega poveć anja zasejanih povrs ina, s obzirom

da je proseć an prinos ostao na istom nivou (Tab. 2). Intenziviranje poljoprivredne

proizvodnje, odnosno pravovremena primena odgovarajuć ih agrotehnić kih mera i

povoljni agroekolos ki uslovi, doprineli su postizanju boljih rezultata nego s to se to moglo

naslutiti nakon prvog dela vegetaćije.

Prema bilansu za 2015/16. godinu, ps eniće ć e biti dovoljno za zadovoljenje domać ih

potreba, a prema proćeni Ministarstva poljoprivrede, 1,29 miliona tona ć e biti usmereno

ka izvozu. Izvoz ps eniće (i bras na prevedeno u ps eniću) rod 2015. godine u periodu jul-

oktobar ove godine iznosi 385.849 t, i u poređenju sa izvozom ps eniće rod 2014. godine u

istom periodu, izvoz je manji za 7,4%. Pad izvoza ps eniće ukazuje da je domać a ćena jos

uvek neprihvatljiva za već inu izvoznika (PKV, 2015).

Usled obilnih padavina, vegetaćija useva koji prethode ps enići (sunćokret, kukuruz,

soja i dr.) bila je produz ena, tako da je poć etkom oktobra 2014. bilo malo raspoloz ivih

povrs ina za setvu strnih z ita. U drugoj polovini oktobra padavine su intenzivirane, pa je iz

tih razloga bilo nemoguć e obaviti setvu. To je uslovilo da se optimalni rok (oktobar

meseć) zavrs i sa svega 20-25% posejane ps eniće. Povoljni zemljis ni uslovi za nastavak

setve stvorili su se tek poć etkom novembra. Praktić no, setva ps eniće je trajala ćeo

novembar a nastavila se i tokom dećembra. Povoljni uslovi za klijanje i nićanje vladali su

do pred kraj meseća dećembra, kada je dos lo do pada temperature i do formiranja

snez nog pokrivać a od oko 10 ćm. U tom periodu, u zavisnosti od rokova setve, ps enića se

nalazila u razlić itim fazama razvoja. Tako su se usevi koji su posejani do 15. oktobra

nalazili u fazi punog bokorenja, usevi koji su posejani u prvoj polovini novembra, nalazili

su se u fazi 3 lista, a ps enića iz druge polovine novembra bila je u fazi 1-2 lista, dok je

ps enića posejana u dećembru bila u fazi nićanja.

Zimski deo vegetaćije (januar-mart) karakteris e se temperaturama nes to iznad

vis egodis njeg proseka, ali sa izraz enim jutarnjim mrazevima. Tokom februara i marta

bilo je nes to vis e padavina nego s to je vis egodis nji prosek. Ovakvi uslovi povoljno su

utićali na razvoj ps eniće i ona je iz zime izas la u dosta dobrom stanju, s tim s to su razlike

u rokovima setve i dalje bile vidljive.

Proleć ni deo vegetaćije (april-jun) odvijao se u uslovima proseć nih temperatura za

ovaj deo godine. Padavine u ovom periodu bile su na nivou vis egodis njeg proseka ili

nes to manje, ali sa izuzetno dobrim rasporedom. Ovo je uslovilo da se nalivanje zrna

odvija u skoro idealnim uslovima (osim nekoliko toplih noć i) i u velikoj meri je utićalo da

i ps enića iz kasnih rokova setve ostvari prinos bolji nego s to se moglo oć ekivati, mada su

razlike po rokovima setve ostala znać ajne do kraja vegetaćije.

Z etva je poć ela poslednjih dana juna i obavljena je po lepom vremenu, bez već ih

prekida i zastoja, s to je utićalo na znatno manje gubitke u odnosu na prethodnu godinu.

Iskustva koja su poljoprivredni proizvođać i stekli na sopstvenim parćelama tokom

prethodnih godina, znatno su unapredili tehnologiju proizvodnje u pogledu oć uvanja

dobrog zdravstvenog stanja useva. Tolerantne sorte su uvek bolji izbor, ali se pokazalo da

i preventivno delovanje u velikoj meri opravdava uloz ena sredstva. Ukoliko je gubitak

prinosa već i od ćene fungićidnog tretmana, zas tita od bolesti ima svoje opravdanje.

Preventivni tretman u fazi vlatanja i zas tita useva u fazi ćvetanja, znatno mogu smanjiti

gubitke zrna u godinama sa povoljnim uslovima za razvoj patogena.

Paraziti strnih z ita nisu predstavljali znać ajniji problem u proizvodnoj 2015. godini i

nisu utićali na smanjenje prinosa. Nijedna godina nije tako snaz no nametnula problem u

proizvodnji ps eniće u Srbiji kao pojava z ute rđe tokom 2014. (Jevtić i sar., 2015). Posle

epidemije z ute rđe u 2014. godini, na samoniklim biljkama i travama uoć ena je znać ajna

pojava ovog patogena tokom oktobra i novembra meseća iste godine. To je bio jedan od

razloga s to se predviđalo njegovo dalje s irenje na novoposejane useve ps eniće.

Alarmantne izjave pojedinih struć njaka o visokim intenzitetima zaraze od prouzrokovać a

z ute rđe i velike potenćijalne opasnosti u narednom periodu, bile su neosnovane. Naime,

previđena je ć injenića da niske temperature tokom zimskog perioda (koje su uobić ajene

u nas im agroekolos kim uslovima) mogu znać ajno utićati na klijavost teleutospora i

smanjiti parazitni potenćijal gljive u proleć nom delu vegetaćije. To se i dogodilo, jer su

niske temperature tokom dećembra, januara i februara u kratkim intervalima, znać ajno

redukovale parazitni potenćijal i dalje s irenje ovog parazita, pa on nije predstavljao

problem u proizvodnji ps eniće u 2015. godini. Zbog toga je u 2015. godini dos lo do jać e

pojave pepelniće i prouzrokovać a pegavosti lista na ps enići i jeć mu. Redovni hemijski

tretmani, kao sastavni deo tehnologije proizvodnje doprineli su da se ovi paraziti drz e

pod kontrolom i njihov negativan utićaj na prinos svede na minimum. Pred kraj

vegetaćije na pojedinim parćelama zabelez ena je jać a pojava lisne rđe (prouz. Puccinia

triticina), ali hemijske mere suzbijanja nisu vršene zbog karenće preparata, što se nije

znać ajnije odrazilo na redukćiju prinosa.

Ministarstvo poljoprivrede, s umarstva i vodoprivrede R. Srbije, Uprava za zas titu

bilja, Odsek za priznavanje sorti, svake godine prizna već i broj sorti novosadskog

Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Tako je u 2015. godini priznato s est sorti ozime

ps eniće, dve sorte ozimog stoć nog jeć ma i po jedna sorta ozimog ovsa i raz i.

Intenziviranje poljoprivredne proizvodnje, promena agroekolos kih uslova i bolja reakćija

novijih sorti na primenjene agrotehnić ke mere, uslovili su i brz u izmenu sortimenta. Da

bi se poljoprivredni proizvođać i laks e opredeli za odgovarajuć u sortu, izvodi se veliki

broj ogleda na razlić itim tipovima zemljis ta i u razlić itim klimatskim uslovima, s to se pre

svega odnosi na kolić inu i raspored padavina. Nekoliko godina unazad, iz ovakvih

ispitivanja izdvojile su se sorte koje su sada okosnića NS sortimenta i sada su

najzastupljenije u proizvodnji ozime ps eniće u R. Srbiji, to su sorte Simonida, NS 40S i

Zvezdana, kao i novija sorta NS Ilina, koja je izuzetno traz ena na nas em trz is tu. Pored

ps eniće, tu su i sorte ozimog jeć ma Nonius i Novosadski 565, kao i sorta tritikalea Odisej.

Neki od rezultata koje su pomenute sorte ostvarile u 2015. godini, na povrs inama već im

od 3 ha i na razlić itim lokalitetima na teritoriji AP Vojvodine, prikazani su u Tabeli 3.

Proizvodna 2015. godina je pokazala da su proizvođać i koji su poslus ali savete

struć njaka, izvrs ili hemijsku analizu zemljis ta i primenili punu agrotehniku, ostvarili

izuzetne rezultate sa NS sortama ps eniće. Dugoroć no planiranje setvene strukture,

paz ljivo odabrani predusevi i pravovremena primena svih agrotehnić kih mera, u okviru

intenzivne tehnologije proizvodnje, doprineli su da sorta Simonida na parćelama AD

Agrounija ostvari odlić ne rezultate (9,8-10,8 t/ha). Dobro poznavanje proizvodnog

potenćijala sorte NS 40S, kao i potenćijala odabranih parćela, uz odgovarajuć u sortnu

agrotehniku, omoguć ili su proizvođać ima koji su se opredelili za ovu sortu, postizanje

odlić nih, pre svega ekonomski opravdanih rezultata (8,6-8,9 t/ha). Rekordne rezultate

koje je u razlić itim proizvodnim uslovima ostvarila intenzivna sorta Zvezdana, istić u u

prvi plan veliki proizvodni potenćijal, adaptabilnost i stabilnost, kako prinosa, tako i

kvaliteta. Adekvatna setvena norma, primena sejaliće za direktnu setvu, hemijska analiza

zemljis ta i preporuka za đubrenje za prinos od 10 t/ha, pravovremena primena hemijske

zas tite, samo su neki od razloga koji su doprineli vrhunskim rezultatima koje je ostvario

C aba Bors os iz Adorjana. Izuzetan prinos od 11,2 t/ha, uz hektolitarsku masu od 84 kg,

koji je kod pomenutog proizvođać a ostvarila sorta Zvezdana, uliva poverenje u isplativost

i ekonomsku opravdanost gajenja ps eniće u nas oj zemlji. Imajuć i u vidu heterogenost

zemljis ta na velikim parćelama, posebno treba istać i odlić an rezultat koji je ostvaren na

povrs ini od 193 ha kod proizvođać a Napredak - Stara Pazova (sorta Simonida 9,0 t/ha)

(Tab. 3).

Genetski potenćijal jedne sorte ostvaren u mikroogledima i potenćijal sa kojim se

proizvođać i upoznaju u makro i demoogledima, nisu dovoljni za brz e uvođenje nove

sorte u proizvodnju (Mladenov i sar., 2012). S toga je izuzetno perspektivna sorta NS

Ilina, zasejana na već im povrs ina u razlić itim agroekolos kim uslovima, kako bi se na

pravi nać in proćenio proizvodni potenćijal ove sorte. Odlić ni rezultati sa prinosom preko

9 t/ha i plasirane sve raspoloz ive kolić ine semena u sezoni 2015/2016. pokazali su da

ova sorta zasluz uje punu paz nju proizvođać a u narednom periodu, te da uz paz ljivo

primenjenu sortnu agrotehniku taj prinos moz e biti i već i (Tab. 4).

Usitnjenost parćela, neadekvatna mehanizaćija, los iji kvalitet zemljis ta i ć esto

nepovoljni agroklimatski uslovi, u velikoj meri su utićali na postizanje znać ajno niz ih

prinosa ps eniće u ćentralnoj Srbiji. Pored toga, poljoprivredni proizvođać i ulaz u velike

napore kako bi postigli s to bolje rezultate, o ć emu svedoć e i podaći u Tabeli 6. Prinos od

5,8 t/ha koji je postigao Jovića Stojković iz Navalina sa sortom Simonida, kao i visoki

prinosi koje su ostvarili Ivan Nedeljković iz Kosanć ić a i Sinis a Krstić iz Bojnika na već im

parćelama (15-45 ha), pokazali su da se i u ovakvim proizvodnim uslovima mogu

ostvariti zadovoljavajuć i rezultati. Znać ajno vis i prinosi koje su ostvarile sorte Simonida i

Zvezdana (7,8 t/ha) na imanju Poljoprivredne s kole u Poz egi, ukazuju da postoji veliki

prostor za dalji napredak i unapređenje proizvodnje ps eniće na ovom podruć ju (Tab. 5).

Kvalitet najzastupljenijih NS sorti ps eniće u s irokoj proizvodnji se odrz ava na

zadovoljavajuć em nivou, uz realnu moguć nost za njegovo dalje unapređenje. Tome

sigurno doprinosi ulaganje velikih napora tokom proćesa oplemenjivanja da se umanje

efekti razlić itih faktora spoljne sredine, koji najć es ć e imaju tendenćiju pogors avanja

tehnolos kog kvaliteta zrna, bras na, reolos kih svojstava testa i gotovih pekarskih

proizvoda (Đurić i Raćić , 2009). Sorta ps eniće je jedan od najznać ajnijih faktora

kvaliteta koji je uslovljen variranjem u z etvenoj godini, regionu i lokalitetu (Mladenov i

sar., 2001). Imajuć i u vidu da se već ina aktuelnih sorti ps eniće najć es ć e prerađuje kao

proseć na mes avina sorti, doprinos NS sortimenta je tim već i. Naime, kontinuiran rad

da se proizvođać ima ponude sorte sa visokim prinosom i odlić nim tehnolos kim

kvalitetom, utićali su na dominantno uć es ć e NS sorti ps eniće na nas em trz is tu. S iroko

ras irene i dobro poznate sorte Pobeda i Renesansa, kao i novije sorte Simonida i

Zvezdana, su sorte koje po većini parametara tehnološkog kvaliteta,

zadovoljavaju i najstroz e kriterijume za klasifikaćiju, ć ak i u zemljama koje

tradićionalno imaju visoke standarde kvaliteta ps eniće.

S obzirom da se R. Srbija odlikuje razlić itim agroekolos kim uslovima, izuzetno je

tes ko kreirati sortu koja ć e ispoljiti svoj maksimalni proizvodni kapaćitet na svim

lokalitetima. Zato se u sortimentu NS seme strnih z ita nalaze raznovrsne sorte, koje mogu

zadovoljiti sve zahteve proizvođać a i prilagoditi se razlić itim uslovima spoljne sredine, uz

postizanje visokog prinosa i kvaliteta zrna.

Pored Pobede i Renesanse, sorti visokog prinosa i odlić nog tehnolos kog kvaliteta –

poboljs ivać a, kao s to je već pomenuto, okosniću NS sortimenta ps eniće, ć ine i

najzastupljenija sorta na poljima Srbije Simonida, u kojoj su uspes no kombinovani i visok

prinos i odlić an tehnolos ki kvalitet - poboljs ivać ; NS 40S, hlebna sorta izuzetnog

potenćijala rodnosti sa velikim potenćijalom bokorenja i izraz enom otpornos ć u na z utu

rđu; Zvezdana, sorta poboljs ivać , otporna na poleganje, namenjena intenzivnim uslovima

gajenja i postizanju vrhunskih prinosa i NS Ilina, sorta tolerantna na kasnije rokove setve

i najvaz nije bolesti, ukljuć ujuć i i z utu rđu, pogodna za razlić ite agroekolos ke uslove, sa

potenćijalom rodnosti preko 10 t/ha. Kao jedna od najtraz enijih novih sorti, ispunila je

oć ekivanja kod proizvođać a koji su je gajili u 2014/15. a za one koji ć e je tek gajiti u

narednom periodu, najvaz nije osobine nalaze se u Tabeli 6.

S obzirom na veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođać a, naroć ito u sistemu

organske proizvodnje, Institut za ratarstvo i povrtarstvo ć e u narednom periodu

pripremiti znać ajno već e kolić ine semena alternativnih strnih z ita. Sorta spelta ps eniće

Nirvana odlikuje se idealnim odnosom proteina, ugljenih hidrata, masti,

mineralnih materija, vitamina i ćeluloze. Kao takva, koristi se za spravljanje spećijalnih

hlebova koji se znatno brz e vare u odnosu na obić nu ps eniću.

Pored ps eniće, kao dominantne biljne vrste, poljoprivrednim proizvođać ima su na

raspolaganju i sorte drugih vrsta strnih z ita.

Nonius je najproširenija sorta ozimog višeredog ječma, odličnog potenćijala

rodnosti i adaptabilnosti na razlić ite agroekolos ke uslove, namenjena pre svega za

ishranu stoke. Novosadski 565 je sorta ozimog dvoredog jeć ma, visoko prinosna sa

odlić nim tehnolos kim kvalitetom za proizvodnju piva. NS Rudnik je novija sorta ozimog

vis eredog stoć nog jeć ma, rastresitog, duz eg klasa, visoke rodnosti i visokog sadrz aja

lakosvarljivih proteina.

Nepovoljni uslovi za jesenju setvu poslednjih nekoliko godina, kao i zadovoljavajuć i

potenćijal rodnosti, uslovili su već e interesovanje za jarim sortama strnih z ita.

Visokorodna sorta jare ps eniće Natas a i sorta dvoredog pivskog jeć ma NS Marko odlić an

su izbor za proizvođać e koji z ele da poveć aju povrs ine pod strninama u proleć noj setvi.

Sorta ozimog tritikalea Odisej visokim i stabilnim prinosom iz godine u godinu drz i

primat na nas em trz is tu.

Pored nabrojanih sorti, na znatno manjoj povrs ini ali ne manje vrednoj, pre svega

zbog navika potros ać a i traz nje na trz is tu, nalaze se i sorte ozime raz i NS Savo, ozimog

ovsa NS Jadar i jarog ovsa NS Dunav. Odlić ni prinosi sorti NS Savo (6,8 t/ha, na povrs ini

od 4 ha na Rimskim s anć evima), NS Jadar (6,5 t/ha na povrs ini od 15 ha u Srbobranu) i

NS Dunav (7 t/ha na povrs ini od 5 ha na Rimskim s anć evima), doprineli su znatno već em

interesovanju za ove biljne vrste. Iako se pomenute sorte odlikuju visokim sadrz ajem

biljnih vlakana i moguć nos ć u koris ć enja kao zdrave hrane, one su pre svega namenjene

za proizvodnju stoć ne hrane, kao ć ist usev ili kao s to je sluć aj sa sortama ovsa, u

proizvodnji krmnih smes a sa stoć nim gras kom i grahorićom.

Prateć i savremene trendove proizvodnje i ishrane i sve već eg nastojanja da se

zdravo hranimo, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je obezbedio i serifikovano, visoko

kvalitetno seme ps enice iz organske proizvodnje, sorti Simonida i NS 40S, a za 2016/17. i

sorte Nirvana.

Vis egodis nja analiza agroekolos kih uslova ukazuje da R. Srbija ima izuzetne

pogodnosti za proizvodnju strnih z ita a posebno ps eniće, koja bi trebalo da ima, kako je

to u svetu uobić ajeno, strates ki znać aj u ekonomiji jedne zemlje. Stvaranje sorti sa već om

produktivnos ć u, efikasnijim koris ć enjem azota, tolerantnijim na poleganje, prevalentne

bolesti i nepovoljne klimatske uslove, naroć ito u periodu nalivanja zrna, sa poboljs anim

parametrima kvaliteta, omoguć ić e poljoprivrednim proizvođać ima da rentabilnije

planiraju proizvodnju. Savremeno kreirani genotipovi strnih z ita direktno ć e utićati na

smanjenje tros kova semena, đubriva, zas titnih sredstava i nepotrebnih gubitaka na kraju

vegetaćije, ć ime ć e se direktno utićati na profitabilnost proizvodnje. Ako se ispune realna

oć ekivanja da ć e vrlo brzo, pored visokog prinosa, trz is te vis e potenćirati i sorte

unapređenih parametara tehnolos kog kvaliteta, proizvodnja strnih z ita postać e

atraktivnija, uz realnu moguć nost plasmana nas ih proizvoda na inostrano trz is te.

Proizvodnja strnih z ita, a posebno ps eniće, moz e biti isplativ posao. Pored svih

prednosti koje prate ps eniću kao nezamenljivu biljnu vrstu u plodoredu, pravilan odabir

sorte u skladu sa rejonizaćijom i primena intenzivne tehnologije proizvodnje, pouzdani

su kriterijumi za ekonomski opravdanu proizvodnju.

Ovaj rad predstavlja deo istraz ivanja u sklopu projekta TR 31066 „Savremeno

oplemenjivanje strnih z ita za sadas nje i buduć e potrebe“ koji finansira Ministarstvo

prosvete, nauke i tehnolos kog razvoja R. Srbije.

Denć ić S., Kobiljski B., Mladenović G., Jestrović Z., S tatkić S., Pavlović M., Orbović B. (2010): Sorta kao

faktor proizvodnje ps eniće. Ratar. Povrt. 47(1): 317-324.

Denć ić S., Kobiljski B., Mladenović G., Kovać ević N. (2011): Sadas njost i buduć nost NS sortimenta ps eniće.

45. Savetovanja agronoma Srbije, 30.01-05.02., Zlatibor, 15-25.

Đurić V., Raćić M. (2009): Utićaj skladis tenja na tehnolos ki kvalitet ps eniće. Mlinpek almanah, 168: 11-14.

Đurić V., Mladenov N., Denć ić S., Males ević M., Hristov N., Kondić -S pika A., Ać in V. (2011): Klasifikaćija NS

sorti ps eniće prema kvalitativnim kriterijumima javnih skladis ta. 45. Savetovanja agronoma

Srbije, 30.01-05.02., Zlatibor, 33-40

Hristov N., Mladenov N., Denć ić S., Jevtić R., Jerković Z., Lalos ević M., Joćković B., Ać in V., Mirosavljević M.

(2015): Novi pravći u oplemenjivanju i proizvodnji ps eniće. VII Simpozijum Inovaćije u ratarskoj i

povrtarskoj proizvodnji, 11. deć, Beograd, 10-11.

Jevtić R, Lalos ević M., Jerković Z., Mladenov N., Hristov N. (2015): Rđa nikad ne spava. XIII savetovanje o

zas titi bilja, 23-26.11., Zlatibor, 11-12.

Mladenov N., Hristov N., Joćković B., Stojs in V., Jakovljev S., Ninkov M., Nemes R., Paripović V., Hristov Z .,

Jestrović Z. (2012): Proizvodne moguć nosti novosadskih sorti strnih z ita u agroekolos kim

uslovima Republike Srbije. 46. Savetovanje agronoma Srbije, 29.01-04.02., Zlatibor, 87-96.

PKV (2015): Stanje u proizvodnji i trz is tu jesenjih useva i uslovi za ostvarivanje jesenje setve. Izves taj

Privredne Komore Vojvodine - Udruz enje poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede,

Novi Sad.

ISBN 978-86-80417-64-6 © 2016 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad