ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА - početna zeljeznicara 196-197.pdfпитање о томе шта...

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРАГОДИНА (LI) XX АВГУСТ - СЕПТЕМБАР 2016. БРОЈ (615) 196-197

ИНФОРМАТИВНО СЛУЖБЕНО ГЛАСИЛО ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

3

ГЛАС

ЖЕЉ

ЕЗНИ

ЧАРА “ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА” Информативно-службено гласило Жељезница Републике Српске

ОСНИВАЧ И ИЗДАВАЧ : Жељезнице Републике Српске А.Д. Добој Шеф службе за информисање: Нада Савић-Стевановић Главни и одговорни уредник: Нада Савић-Стевановић Новинари: Здравко Тодоровић, Бранислав Богојевић, Александра Симић, Цвјетко Удовичић ДТП: Саша Цвијановић, Драгана Лазић Новине уређује редакцијски колегијум. Лист излази једном у мјесецу. Лист је бесплатан. Адреса: ЖРС, Добој, Николе Пашића 85, www.zrs-rs.com телефон/факс 053 226-560, централа 053 209-000 локали 304, 210, 530, ЖАТ 888-304, 888-210, 888-530. E-mail:glaszelј[email protected]. Штампа: НИГД “ДНН“, Бања Лука. Први број “Гласа жељезничара” изашао је 1. марта 1966. године, а у Републици Српској о Усековању главе светог Јована Крститеља 11. септембра 1997. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број 01-300/97 од 21.08.1997. године јавно гласило “Глас жељезничара” Добој уписан је у регистар јавних гласила под бројем 232. Лист је добитник Петнаестоаприлске награде СОУР-а ЖТО Сарајево и Плакете Синдиката жељезничара Републике Српске.

Ч И Т А Ј Т Е РИЈЕЧ УРЕДНИКАТРИНАЕСТИЦА САДА

ОСИГУРАНАСТРАНА 4-5

МАЊЕ КРАЂА СТРАНА 7

МОГУ И ВИШЕ НЕГО ШТО СЕ ОД ЊИХ ОЧЕКУЈЕ

СТРАНА 8-9

ШТА СЕ ПРЕВОЗИ ПРУГАМАСТРАНА 12-13

ИНТЕРВЈУ СА ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ ДРАГАНОМ

САВАНОВИЋЕМСТРАНА 14-16

СЕРТИФИКАТ НА ПРОВЈЕРИ СТРАНА 19

ЛОКОМОТИВЕ СА НОВИМ БРЗИНОМЈЕРИМА

СТРАНА 20

ПЈЕСНИКУ ТРИ НАГРАДЕ СТРАНА 26

Генералног директора Жeљезница Републике Српске, Драгана

Савановића, у опширном интервјуу питали смо оно што интересује

сваког радника. Можда је најзанимљивији одговор на

питање о томе шта нас чека у наредној години: „Чекају нас

велики резови. То подразумијева реструктурирање, другачију организацију и

систематизацију, већу одговорност и свођење пословања на могуће, не на жеље него на

економско понашање“.

У складу са економским принципима, сви организациони дијелови ЖРС, покушавају да се ухвате у коштац са проблемима и припреме за надолазеће промјене. Почела је уградња нових,

електронских брзиномјера, а запослени радници сами уљепшавају свој радни простор.

У овом броју објављујемо серију текстова о бројним активностима из протекла два мјесеца, попут заједничког пројекта ЖРС, Путева и града Приједора на рјешавању злокобног путног прелаза

„тринаестица“.

Сазнаћете и колико је мање крађа у овој у односу на године када су Жељезнице биле на мети

бројних лопова који су јој својим (не)дјелима наносили огромну штету.

Занимљива су и запажања младог приправника из СТД Добој који је истраживао продуктивност

теретног саобраћаја, најновије вијести из жељезница у окружењу, као и безбједносна

рјешења која су у Европи све боља. Надамо се да ће тако бити и код нас.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 4 5

и на локомотивама и жељезничким вагонима. Данас је ово један од најсавременијих путних прелаза када су у питању прелази у нивоу. Инвестиција је била веома захтјевна с обзиром да није само пруга у питању него и двије градске улице као и магистрални пут који је у непосредној близини. Зато је било неопходно реконструисати и раскрсницу магистаралног пута и улице које повезују насељена мјеста Рашковац и Чеиреци – рекао је Драган Савановић, генерални директор Жељезница Републике Српске. Он је појаснио да је новоинсталисана опрема на овом фреквентном путном прелазу у тестној фази и пробни рад ће трајати деведесет дана, након чега се очекује употребна дозвола и коначно пуштање у експлоатацију. Министар саобраћаја и веза у Влади Републике Српске Неђо Трнинић изразио је задовољство завршетком радова на путном прелазу „тринаестица“ истичући да је овај пројекат само један у низу планираних. - Задовољство је било присуствовати обиљежавању завршетка радова на путном прелазу у Приједору, а који су под покровитељством Министарства саобраћаја и веза Републике Српске заједнички урадила наша јавна предузећа. И са овим пројектом показујемо да Влада Српске има планове, вољу, знање и могућности да ради значајне инфраструктурне пројекте. Путни прелаз „тринаестица“ само је један у низу планираних. Са

нашим кинеским партнерима ових дана имамо завршну фазу разговора око реконструкције пруге од Бањалуке преко Приједора до Новог Града. То је инвестиција у вриједности од око 250 милиона евра, а ради се о компанији из Шандонга која би требало да ради и ауто-пут од Бањалуке до Приједора - најавио је Трнинић.

Градоначелник Приједора Марко Павић рекао је да је ово важан инфраструктурни, али и безбједносни објекат у Приједору и да се нада да

се њиме прекида црна хроника на “тринаестици”. - Грађани ће од данас безбједније користити овај прелаз, а кад узмемо у обзир да смо у близини овог путног прелаза отворили и надвожњак који прелази пругу и магистрални пут, онда је јасно да је проточност саобраћаја у Приједору значајно побољшана,

растерећење центра града огромно, а безбједност далеко већа. Велико је задовољство и нас испред градске управе и грађана Приједора јер је рјешавање питања овог путног прелаза од изузетног значај када говоримо прије свега о безбједности свих учесника у саобраћају која се сада диже на далеко виши ниво - додао је градоначелник Приједора Марко Павић. У инвестицији вриједној више од 900.000 КМ учествовале су Жељезнице Републике Српске, Путеви Републике Српске и град Приједор, те донаторске фирме АЖД из Прага, Телекор из Загреба и Телегруп из Београда, док су пројектну документацију урадили пројектантска кућа Ипса из Сарајева и Завод за изградњу града Приједора.

А.С.

ЗАВРШЕНИ РАДОВИ НА ПУТНОМ ПРЕЛАЗУ У ПРИЈЕДОРУ, ВАЖНОМ ИНФРАСТУКТУРНОМ И БЕЗБЈЕДНОСНОМ ОБЈЕКТУ ЗА ГРАД

Заједничким снагама Жељезница Републике Српске, Путева РС и града Приједора успјешно завршен велики посао у циљу повећања безбједности саобраћаја. Захваљујући значајној помоћи донатора који су обезбиједили опрему израђену по европским стандардима и лиценцирану, овај фреквентни путни прелаз један је од најсавременијих путних прелаза у нивоу

Жељезнице Републике Српске крајем септембра озваничиле су завршетак радова на савременом осигурању путног прелаза “тринаестица” и реконструкцији раскрснице у Приједору. Новоинсталисана опрема аутоматског путног прелаза са свјетлосном, звучном и физичком баријером подигла је ниво осигурања, што ће омогућити већу безбједност свих учесника у саобраћају. Након тестне фазе у којој се сада налази и пробног рада који ће трајати деведесет дана, очекује се добијање употребне дозволе и званично пуштање у експлоатацију. Генерални директор Жељезница Републике Српске Драган Савановић, говорећи о значају завршетка великог посла на путном прелазу у Приједору, изразио је велику захвалност свим донаторима без којих би било изузетно тешко обезбиједити неопходну опрему и извести активности које су претходиле завршетку посла. - Велика је и значајна донаторска

помоћ коју смо добили у виду опреме за овај путни прелаз. Истакао бих огромну донацију фирме АЖД из Прага која нам је донирала комплетну опрему са свим рачунарима, сигнализацијом и кабловима. Такође, предузеће Телекор из Загреба донирало нам је гумене патоснице, док је Телегруп из Београда радовима на ископу и полагањем каблова помогао Жељезницама Републике Српске – рекао је на обиљежавању завршетка радова на путном прелазу у Приједору Драган Савановић, генерални директор Жељезница Републике Српске. Он је подсјетио да у периоду док је путни прелаз у тестној фази, сва возила и у жељезничком и у друмском саобраћају имају обавезу да се заустављају непосредно прије преласка преко путног прелаза. - Надам се и вјерујем да ће од сада сви учесници у саобраћају и друмском и жељезничком бити безбједнији, да се више неће догађати незгоде, несреће, материјалне штете а посебно

не трагедије. Наравно, обавезан предуслов за то је да се без изузетка поштује саобраћајна сигнализација, како она која упозорава на близину путног прелаза, тако и знакови који ће бити емитовани а ту мислим на звук и свјетлосни сигнал, као и на физичку баријеру – истакао је генерални директор Жељезница Републике Српске. Савановић је подсјетио да су ЖРС прије инсталисања опреме добиле сву неопходну документацију од пројектне документације, ревизије пројекта, грађевинске дозволе, до сертификата за опрему која је уграђена. Новоинсталисана донирана опрема је израђена по европским стандардима и нормама и посједује лиценце издате од заједничких органа Босне и Херцеговине. - Нажалост, на овом путном прелазу, од Другог свјетског рата, животе је изгубило 30 лица. Много је било теже и лакше повријеђених са огромном материјалном штетом, како на возилима друмског саобраћаја тако

СПОРАЗУМНО ДО РЈЕШЕЊА Жељезнице Републике Српске, ЈП Путеви Српске и Град Приједор 27.11.2014. године потписали су Споразум о заједничкој сарадњи на пројекту аутоматског осигурања путног прелаза „тринаестица“ у Приједору. Споразум је предвидио да: ЈП Путеви РС изврше неопходне радове на магистралном путу М-4 Нови Град – Приједор, као и формирање траке за лијева скретања из правца Бањалуке са довољном дужином акумулације возила, да се догради трака за десна скретања из правца Новог Града према путном прелазу, као и доградња траке за убрзање из правца путног прелаза према Бањалуци. Обавеза Града Приједора била је да изврши реконструкцију локалних путева и раскрснице у зони путног прелаза „тринаестица“. Обавеза Жељезница РС биле су све активности око обезбјеђивања грађевинске дозволе у складу са одредбама Закона о уређењу простора, грађењу као и изради пројектне документације. Жељезнице Републике Српске на вријеме су завршиле свој дио посла што је подразумијевало: израду главног пројекта за реконструкцију раскрснице и пројекат за аутоматско осигурање путног прелаза, добијене су све неопходне дозволе, а крајем 2014. године добијена је и грађевинска дозвола. Након што су и друга два партнера на пројекту аутоматског осигурања путног прелаза „тринаестица“ завршили свој дио обавеза, приступило се инсталацији дониране опреме која се тренутно налази у тестној фази, након чега слиједи пробни рад који мора задовољити све услове неопходне за добијање употребне дозволе када ће аутоматски путни прелаз бити пуштен у експлоатацију.

ТРИНАЕСТИЦА У ТЕСТНОЈ ФАЗИ


Контрола обртних постоља, кретања, кочења и мјерења зауставног пута са постигнутим брзинама показала висок степен функционалности и поузданости возила

По плану инвестиционе оправке машина ТМД 911-327, која је од изузетне користи када су у питању електротехнички послови и одржавање контактне мреже на нашим пругама, подвргнута је пробној вожњи која је показала да је посао у радионицама добро урађен. - Она је почетком године ушла у инвестициону оправку и поред свих потешкоћа, а највише финансијске природе, задовољни смо урађеним послом јер смо довели возило у врло добро стање. У возилу смо замијенили мотор, поштујући прописе и правилнике, одрадили смо ревизију кочионог система, обрађени су точкови, ултразвук осовина

и комплетно офарбали машину - рекао нам је Миодраг Јокић референт механизације Секције за електротехничке послове Бањалука и КПО Послова инфраструктуре. По његовим ријечима, возило ТМД 911-327 биће једно од безбједних возила на пругама Жељезница Републике Српске за рад на контактној мрежи. Сада ће бити лакше и удобније за раднике контактне мреже у реализацији послова, поготово што су одрадили платформу са изолационом гумом, што су, како каже Јокић, сами тражили да се уради и што су на крају и успјели. Пробна вожња је извршена на потезу Бањалука - Пискавица - Бањалука у циљу провјере функционалности и поузданости свих виталних елемената. Контролисани су обртна постоља, кретање возила, затим кочење и мјерење зауставног пута са постигнутим брзинама вожње. Машина је показала велики степен поузданости при експлоатацији и пробна вожња је оцијењена успјешном, након чега иста може бити пуштена у рад. - Овако одговоран и сложен посао завршен је само тимским радом свих радника, гдје су били укључени и радионица за кочиону опрему у Секцији за ОШВ Добој, радионица за оправку пантографа Секције за ОШВ Добој и захваљујући заједничким труду и раду, довели смо возило у врло добро стање - истакао је Јокић. Ово је још један доказ да инжињери и стручни радници из Секција за ОШВ Бањалука и Добој могу да се носе са оваквим, али и сложенијим захтјевима на инвестиционом одржавању свих возних жељезничких средстава који су предмет одржавања у Секцији. Б.Б.

СЕКЦИЈА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ШИНСКИХ ВОЗИЛА БАЊАЛУКА

ЈОШ ЈЕДНА УСПЈЕШНА ПРОБНА ВОЖЊА

СТАНИЦА ОМАРСКА

За девет мјесеци ове године из станице Омарска отпремљено је укупно 1.348.773 тоне жељезне руде из рудника Арселор Митал Приједор. Овај превоз Жељезнице Републике Српске обавиле су са 22 хиљаде 944 кола. Од укупне количине превезене жељезне руде у деветомјесечном периоду 2016. године за Зеницу је отпремљено 1.262.475 тона а за Остраву 86.298 тона. - Обим превоза зависи од реализације уговора и планираних количина превоза из рудника Арселор Митал, а ми смо у могућности да остваримо и реализујемо све њихове потребе. У станици Омарска такође имамо и других капацитета, као што је колосијек за посебне намјене, поред кога се налази и терминал нафте гдје би се могао вршити превоз, пријем и отпрема пошиљака нафте и нафтних деривата али се не користи јер нажалост за сада нема воље потенцијалног партнера –

истакла је Мирјана Радић, директор Секције за саобраћајно-транспортну дјелатност из Приједора. Годишњи план рудника за 2016. годину износио је милион и сто хиљада за Зеницу и сто хиљада тона за Остраву, али је крајем августа дошло до повећања уговорених количина на 1.750.000 тона које се отпремају према Зеници, што ће утицати на наше резултате, додаје директор Секције за СТД Приједор. Радићева је нагласила да су у Омарској тренутно присутне

потешкоће када су у питању услови рада и недостајући број извршног особља у тој станици. - Запослени у станици Омарска су савјесни и одговорни људи који уредно извршавају своје обавезе. Имамо изузетно мали број ванредних догађаја узрокованих личним пропустима радника, што бројком износи један такав случај у посљедње три године – нагласила је директор Секције за СТД Приједор. Радићева је истакла да је неопходно реновирање станичне зграде у Омарској која је оронула и видно пропала током дугог низа година, иако се у сопственој режији одржава и унутрашњост станице као и комплетан станични простор. У станици Омарска у наредном периоду планирана је и неопходна изградња перона између другог и трећег колосијека. Из станице Омарска тренутно се превози само жељезна руда, док се из станице Приједор отпрема и друга врста пошиљака као што је целулозно дрво, старо жељезо а од ове године новост је и истовар контејнера са гранитним плочама. А.С.

ВИШЕ РУДЕ ЗА ПРЕВОЗ

Служба за обезбјеђење која је, као организационо посебна, носилац свих послова обезбјеђења, има контролне, превентивно-инструктивне надлежности и истражна овлаштења према радницима обезбјеђења у другим организационим дијеловима Друштва али и другим радницима у циљу спречавања инкриминисаних радњи и заштите лица и имовине

Мањи број крађа жељезничке имовине, а што је још важније мања штета по том основу, јасан су показатељ да се у спречавању ових појава ствари крећу набоље. Томе свакако доприносе превентивне активности радника обезбјеђења који су новим правилником добили већа овлашћења, али и шири дјелокруг рада. - Појачане контроле и примјена планских оперативно тактичких радњи и мјера неминовно дају резултате па из године у годину имамо све мање крађа жељезничке имовине. За девет мјесеци ове године евидентирано је пет случајева и сви се односе на крађу метала на отвореним дијеловима инфраструктуре – каже Срђан Даниловић, шеф Службе за обезбјеђење. И ранијих година, али у знатно већој мјери, жељезничка инфраструктура била је на мети крадљиваца, који су због ситносопственичких интереса, не само наносили велику материјалну штету жељезници, као веома важном државном систему, већ су угрожавали безбједност и редовност саобраћаја. Крало се све до чега су лопови могли да дођу, најчешће оно што су најлакше могли да продају. Метални дијелови, отуђени са жељезничке инфраструктуре, на отпадима секундарних сировина откупљивани су без доказа о поријеклу. Зато су ЖРС још 2013. упутиле Министарству правде РС иницијативу за измјене

Кривичног закона и предложиле пооштравање казни које се односе на отуђивање и незаконито располагање имовином предузећа. - У циљу проналажења отуђене имовине планирамо набавку ДНК маркера за форензичко означавање жељезничке инфраструктуре коју је тешко обезбиједити па је на њој евидентиран и највећи број крађа. У Европи се већ увелико користе и дају добре резултате. Користе их и жељезнице у земљама окружења, Хрватској и Словенији, а ФБиХ и Србија су у поступку набавке – истиче Даниловић. Колико је заштита имовине важна најбоље илуструју статистички подаци о штети по Жељезнице Српске која је у 2013. години, када су евидентиране 53 крађе, износила 289,5 хиљада КМ. Да није било исто толико крађа и у 2014. години ЖРС не би претрпјеле штету од 180 хиљада КМ, као ни штету од око 74 хиљаде конвертибилних марака коју је произвело 16 крађа у прошлој години. Из извјештаја о раду које Служба за обезбјеђење подноси Управи видљиво је да су локације на којима учиниоци извршавају ове противправне радње најразличитије. До отуђења долази на отвореним пругама, гдје је укинут саобраћај, пругама у експлоатацији, у станичним подручјима, али и објектима који се обезбјеђују физичким обезбјеђењем. У циљу веће заштите новим правилником о раду обезбјеђења боље су дефинисане надлежности Службе за обезбјеђење, овлаштења, начин рада, поступање приликом контрола као и интерних истражних поступака. Служба за обезбјеђење која је, као организационо посебна, носилац свих послова обезбјеђења, има контролне, превентивно-инструктивне надлежности и истражна овлаштења према радницима обезбјеђења у другим организационим дијеловима Друштва али и другим радницима у циљу

спречавања инкриминисаних радњи и заштите лица и имовине. Нису сви радници задужени да штите лица и имовину у Жељезницама Српске организационо у тој служби, јер чувари-портири припадају секцијама. Колико и како примјењују прописе и акта који регулишу област обезбјеђења у редовним и ванредним контролама пратиће радници Службе за обезбјеђење. Ефеката од тих контрола неће бити ако се у тим организационим дијеловима предузећа не буде реаговало на евентуално утврђене неправилности у раду. Зато ће Служба контролисати примјену наложених мјера како би пропусти били отклоњени, а поготово да се не би понављали. Жељезничаре бије глас да воле чашицу и то не би било спорно ако алкохол конзумирају у слободно вријеме. Међутим, чак и мала доза алкохола код радника на радном мјесту није дозвољена и представља повреду радне обавезе за коју морају бити санкционисани. Поред алкотестирања у надлежности радника Службе за обезбјеђење је и контрола присутности на послу свих радника која би требало да уозбиљи рад оних који се, у недостатку посла којим се правдају, понашају неодговорно. Од већих овлаштења радника Службе за обезбјеђење ефекте очекује и први човјек Жељезница Српске. - Очекујем да ће се повећати дисциплина, да ће радници бити одговорнији и да ће они који то не буду поштовали сносити санкције у складу са правилником о раду и дисциплинском поступку – каже Драган Савановић, генерални директор. На радницима Службе обезбјеђења је да резултатима свог рада оправдају већа овлаштења и докажу да обезбјеђење није трошак него пријека потреба. Н.С.С.

СЛУЖБА ЗА ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ДОБИЛА ВЕЋА ОВЛАШТЕЊА

БРОЈ КРАЂА НА ЖЕЉЕЗНИЦИ ЗНАТНО МАЊИ


МОГУ И ВИШЕ НЕГО ШТО СЕ ОД ЊИХ ОЧЕКУЈЕ

Ж Е Љ Е З Н И Ч А Р И П О П РА В И Л И М Ј Е Р Н А К О Л АЗаљубљеници у електротехнику и информатику Слободан Драгичевић и Младен Остојић отклонили квар на мјерним колима показавши да оно што нису успјели стручњаци из региона могу да ураде жељезничари којима то и није у опису посла

Квар на мjерним колима Жељезница Републике Српске онемогућавао је око пет година да она служе својој сврси - мјерењу комплетног стања пруге које је неопходно вршити два пута годишње, у прољеће и у јесен. Стручњаци из региона покушавали су, узимајући увид у квар ријешити проблем али нису успјели. Међутим, оно што нису успјели стручњаци са стране, пошло је за руком домаћим стручњацима за које се скоро па и није знало да их Жељезнице РС имају. На мјерним колима проблем је био хардверске и софтверске природе, што је онемогућавало мјерења, односно није постојала могућност обрађивања задатих операција. Мјерна кола успјели су оспособити и ставити у функцију двојица жељезничара, „заљубљеника“ у електротехнику и информатику: спец. Слободан Драгичевић, струковни инжињер електротехнике и рачунарства и Младен Остојић, техничар за телекомуникације. Кроз разговор са колегама сазнали су за проблем са мјерним колима, да он и даље чека да буде ријешен и одлучили су да они покушају нешто да учине. Изазов је био покретач за двојицу жељезничара да се упусте у посао чији је

крајњи исход дао велики резултат за Жељезнице Републике Српске. Резултат који се мјери као уштеда за предузеће на годишњем нивоу од 50.000 до близу 100.000 КМ колико износи изнајмљивање мјерних кола. - Није ово био безазлен и једноставан посао иако је, од када смо почели радити на њему, релативно кратко трајао. Ова мјерна кола су купљена прије рата, а проблем у поправци је представљао и недостатак пратеће документације. Оно што смо имали на почетку била су штура објашњења, блоковска објашњења тако да смо морали правити одговарајуће и прецизне шеме – каже Младен Остојић, техничар за телекомуникације у ЖРС. Анализирали су, истраживали и проучавали прије свега прецизно утврђивање квара. Када су утврдили проблем и ријешили софтверски дио рађене су симулације које су показале да их је компјутер прихватио, обрадио и тада је био ријешен један дио. Следећи корак био је приступ екстерним

уређајима ткз. давачима. - Неопходно је било провјерити везу давача. У радионици смо га скидали да бисмо видјели шта се налази унутра јер нисмо имали шеме ни документацију него само оклоп који је накачен на мјерну осовину. Растављајући тај дио елементе смо пронашли путем интернета, видјели шта они тачно одрађују и тада смо полако склапали коцкице – истиче Слободан Драгичевић, струковни инжињер електротехнике и рачунарства.Провјеравајући све уређаје на мјерним колима дошли су до енкодера, уређаја који даје информацију колико се кола крећу на сат, јер без његове функције немогуће

је извршити било каква даља мјерења. - Утврдили смо да је проблем у енкодеру. Скинули смо га, раставили и кренули у трагање за неопходним елементима за рјешавање проблема. Морали смо бити опрезни и пажљиви јер вриједност једног енкодера износи чак 10.000 КМ – додаје Драгичевић истичући тимски рад са колегом Остојићем. Одређене детаље на мјерним колима такође је требало „утегнути“, дорадити, поправити што су двојица зналаца и учинила. Има ту још посла који више није ствар поправке него „шминке“, истичу. Директор Сектора за електротехничке послове Зоран Илинчић појаснио је да залагање и резултати рада Драгичевића и Остојића управо показују и какав однос њих двојица имају према послу. - И током и након радног времена увијек су ту да помогну, ријеше, ускоче

Жељезнице Републике Српске моћи ће своја мјерна кола, nакон што буду пуштена на пругу и почну вршити мјерења, изнајмљивати и жељезницама у окружењу. Интересовање већ постоји код црногорских и македонских жељезница па би то могао бити и један од додатних начина зараде за ЖРС.

колегама на различитим пословима са својим знањем и вјештином и то је за сваку похвалу. Имамо ми још људи који хоће и могу, који су носиоци посла и веома важна карика у систему Жељезница

Републике Српске и то треба похвалити, истаћи као добар примјер – казао је Илинчић. Поправљена мјерна кола Жељезница Републике Српске имала су пробну

мјерну вожњу на релацији од Добоја до Станара и она је завршена успјешно. На прузи су том приликом провјерени сви уређаји на мјерним колима а такође су мјерене и стационаже. Остојић и Драгичевић у Жељезницама Републике Српске међу колегама познати су као људи који знају и хоће и до сада су своје знање и умијеће показивали и на пословима око рјешавања проблема на путним прелазима, на рјешавању даљинског управљања и других послова који нису уско везани за њихове свакодневне радне обавезе. Обојица истичу да су се и у овај посао упустили јер су били сигурни да они то могу, да имају неопходно знање и лично искуство које су хтјели да практично примијене на општу корист. Оно што би допринијело наредним пословним успјесима и упознавању са новитетима у свијету електротехнике и рачунарства јесу посјете међународним сајмовима за које су Драгичевић и Остојић заинтересовани и које би жељели посјећивати а до сада им се нису указале такве прилике. Препознати и разликовати радника који хоће, може и вриједи није велики посао. Само треба мало обратити пажњу, погледати резултате и пружити сатисфакцију у одређеном облику, како воља радника који пружа максимум и даје позитивне резултате не би утихнула, а послодавац остао без запосленог кога ће у данашње вријеме врло лако неко други препознати и „отети“. А.С.

Аустријске жељезнице су, као донацију након поплаве 2014. године, својим мјерним колима испитале параметре пруге и тестирале безбједност поново постављених колосијека на пругама у БиХ. Податак да је вриједност те дониране услуге износила 200.000 евра потврђује значај поправке мјерних кола ЖРС.

Радови на осигурању путног прелаза Љеб у пуном су јеку и према ријечима инжињера у Сектору за електротехничке послове Борислава Поповића, путни прелаз РЛЦ23 загребачке фирме Алтпро, који је донација компаније ЕФТ рудник и термоелектрана Станари биће завршен за петнаестак дана. Путни прелаз типа РЛЦ23 посједује свјетлосно-звучну сигнализацију, полубранике, као и контролне сигнале и даљинску контролу тј. јављање у станици Драгаловци. - Стари путни прелаз је био осигуран рампом којом је руковао радник. Сада је ово комплетно аутоматика, уређај је сто одсто безбједан и има сертификат СИЛ4. То је највиши сертификат који се користи у Европи, везано за овакве уређаје осигурања путних прелаза - каже Поповић. Заснован на аутоматици, путни прелаз у Љебу се сам укључује гажењем укључне тачке која се налази на 1300 метара удаљености са једне и друге стране путног прелаза. Због тога што је путни прелаз типа ДК (даљинска контрола), није потребно руковање из станице, већ је у станици само јављање у случају неког квара или сметње. - До сада је завршено око деведесет одсто радова на путном прелазу Љеб. Што се тиче посла који још треба урадити, то је полагање преосталог дијела каблова за контролне сигнале, напојног кабла према станици Драгаловци који ће путни прелаз напајати струјом, што се очекује за неколико дана - каже Мирослав Вуковић, шеф радне јединице електромеханичких СС (сигнално-сигурносних) уређаја Добој, која врши одржавање тих уређаја на дионици пруге од Руданке до Присоја и која је била највише ангажована око радова на постављању путног прелаза Љеб. На овом послу у Љебу ангажоване су и друге радне јединице ЖРС, као што је радна јединица за одржавање пруга Драгаловци која је задужена за извођење земљаних радова, радова на уградњи контролних и цестовних сигнала, како каже шеф РЈ Зоран Станковић, за све оно што посао конкретно налаже. Послије завршетка радова на постављању путног прелаза Љеб, очекује се пуштање путног прелаза у пробни рад, односно у функцију. З.Т.

РАДОВИ НА ПУТНОМ ПРЕЛАЗУ ЉЕБ

АУТОМАТИКА ЗАМЈЕЊУЈЕ РАДНИКА


Измијењен је комплетан доњи и горњи строј пруге половним, али исправним праговима и шинама преосталим од ремонта пруге Добој – Бањалука

Запослени из Секције за одржавање пруга Бањалука у Жељезницама Републике Српске завршили су радове на ремонту другог станичног колосијека у станици Омарска код Приједора. Радови који су у августу трајали десетак дана, извршени су на дионици дужине од 200 метара средствима и радном снагом Жељезница Српске. Директор Секције за саобраћајно-транспортну дјелатност Приједор Мирјана Радић, истакла је да колосијеци на овом подручју нису ремонтовани од краја седамдесетих година прошлог вијека, када је посљедњи пут вршен ремонт пруге

Бањалука - Нови Град. Радићева је нагласила да су годинама преко ових колосијека прелазиле велике количине терета, те да је други колосијек био приоритетан за ремонт. - Од укупно пет, колико их имамо, други

колосијек је захтијевао неопходне радове које смо извели властитим средствима. Измијењен је комплетан доњи и горњи строј пруге половним, али исправним праговима и шинама. То је дио материјала који је преостао од ремонта пруге Добој – Бањалука – рекла је директорка Секције за саобраћајно–транспортну дјелатност Мирјана Радић. Због недостатка финансијских средстава у Жељезницама Републике Српске отежано је велико улагање, али се настоје реализовати редовна одржавања и приоритетни послови како би превоз без прекида функционисао те како би се побољшао

квалитет услуга које ЖРС пружају својим комитентима. - Неопходно је било да се заврши ремонт овог колосијека јер највећи дио превоза који се обавља на Жељезницама Републике Српске иде из станице Омарска за корисника Арселор Митал Приједор који је уједно и најзначајнији комитент ЖРС – рекла је Радићева. У станици Омарска настављају се и радови на изградњи радионице за текуће одржавање вагона са откачивањем. Објекат је завршен а ускоро би требало да буду допремљене шине, скретнице и остали материјал потребан за постављање радионичког колосијека како би посао био комплетно завршен. Завршетком радионице у Омарској ова станица добиће бржи поврат кола у експлоатацију. Све оправке које ће се у њој вршити биће у краћем року и брже завршене, чак у току истог дана. Неће бити непотребног анагажовања локомотива а самим тим доћи ће и до смањења трошкова, нагласила је директорка Секције за саобраћајно-транспортну дјелатност у Приједору Мирјана Радић.

А.С.

СТАНИЦА ОМАРСКА

Р Е М О Н Т О ВА Н Д Р У Г И К ОЛ О С И Ј Е К

НА ПРУЗИ ПРЕМА ПЕТРОВУ

Радници Секције за одржавање пруга (ЗОП), Радне јединице Сочковац, завршили су послове на санирању доњег строја пруге у близини Добоја, на прузи према Петрову и Тузли (56,980+57,20). Огромна вододерина, коју је направила ријека Спреча, оштетивши и доњи строј пруге, напокон је санирана и не представља опасност за одвијање жељезничког саобраћаја. - Уградили смо 336 кубика ломљеног камена, чији пречник је до 100 центиметара. Претходно смо у кориту ријеке Спрече, од бетонских прагова, направили „роштиљ“ на који

смо постављали камене громаде. На овај начин заштитили смо труп пруге од нових продора воде и евентуалних елементарних непогода – објашњава Ненад Илић, шеф Службе за доњи строј пруге. Зоповци су механизацијом и ручним алатима изградили насип дужине од око четрдесет и висине од двадесетак метара а цјелокупни радови трајали су око шест мјесеци. - У резерви имамо одређене количине ломљеног камена који ћемо искористити према указаној потреби, на неким другим локацијама – каже Ненад Илић.

Доњи строј пруге служи као подлога за насипање туцаника преко којег се постављају прагови и шине, а радници ЗОП-а Жељезница Републике Српске задужени су за одржавање и квалитет пруге.

Ц.У.

СА Н И РА Н А В ОД ОД Е Р И Н А

ЗАМЈЕНА ВИСОКОНАПОНСКЕ ОПРЕМЕЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ПОСЛОВИ БАЊАЛУКА

Замјеном постојеће опреме у ЕВП Бањалука знатно побољшана безбједност саобраћаја, као и сигурност у снадбијевању контактне мреже електричном енергијом на дужи временски период

У електровучном постројењу (ЕВП) Бањалука 24. августа 2016. године извршен је обимнији захват гдје је у трафо пољу 1 и трафо пољу 2 извршена замјена високонапонске опреме, старих напонских мјерних трансформатора 110 KV, струјних мјерних трансформатора и катодних одводника. Демонтирана је стара опрема сарајевског произвођача „Енергоинвест“ и замијењена новом опремом. Струјни и напонски мјерни трансформатор произведени су у загребачком „Кончару“, док су катодни одводници произведени у АББ, у Шведској. Вриједност замијењене опреме је 50.000 КМ што је импозантна сума уложених средстава у тренутним околностима. Замјеном постојеће опреме у ЕВП Бањалука знатно је побољшана безбједност саобраћаја, као и сигурност у снадбијевању контактне мреже електричном енергијом на дужи временски период, бар од петнаест до двадест година, истакао је Винко Ритан, шеф радне јединице ЕЕП и ЈС (електроенергетска постројења и јака струја) Бањалука. - С обзиром на то да је извршен и ремонт енергетских трансформатора, може се рећи да је електровучно постројење Бањалука комплетирано по питању замјене високонапонске опреме, те је преостало замијенити

још један катодни одводник пренапона 110 KV. У међувремену је извршен и ремонт прекидача, два у ЕВП Бањалука и два у ЕВП Нови Град напона 110 KV типа HPG-11А-15 произвођача „Енергоинвест“ Сарајево који су у експлоатацији од 1980. године. Ремонтом истих, њихов вијек је знатно продужен, а самим тим и повећана сигурност и безбједност у трафо станици. На замјени високонапонске опреме били су ангажовани радници

радне јединице електроенергетских постројења (ЕЕП) Бањалука који су комплетaн посао урадили професионално на највишем нивоу. Наведена опрема је успјешно замијењена, испитана и пуштена у рад. Извођач на ремонту прекидача 110 KV, који је вршен по уговору са бањалучким ‘’Елносом“, био је „Електропројекат“ Сарајево. И овај посао, у Бањалуци и Новом Граду, успјешно је завршен и прекидачи ремонтовани и враћени у редовно погонско стање. - У наредном периоду настојаћемо да се замијени и остала високонапонска опрема по осталим постројењима ради безбједности и заштите истих, с обзиром на чињеницу да је опрема у експлоатацији дуги низ година, а то је и препорука свих који су вршили испитивање и мјерење одговарајућих апарата. Надамо се да сљедеће године одрадимо и овај посао како би сваки ЕВП имао бар по једно трафо поље, јер, да напоменемо, сврха струјног мјерног трансформатора је управо заштита енергетског трансформатора, односно трафо поља - рекао је Ритан.Завршетком овог посла ЕВП Бањалука доведено је у стање гдје се може рећи да је стопостотно сигурно.

Б.Б.

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОЈЕКТА ПС-03 ПЛАНИРАНОМ ДИНАМИКОМ

НА РЕДУ ВРБАЊА И БАЊАЛУКА Након Остружње и Сњеготине, гдје су грађевински радови завршени, те Јошавке и Челинца у којима су у поодмаклој фази, у октобру ће започети и радови у станицама Врбања и Бањалука као наставак имплементације пројекта модернизације система сигнализације и телекомуникација на прузи Добој – Бањалука. У прве двије станице завршени су кровопокривачки и радови на фасади, адаптација просторија у којима ће

бити смјештена опрема, адаптација канцеларија и чекаоница, као и мокри чворови. Пошто су завршени сви предвиђени грађевински радови, у реновиране просторије у Остружњи почетком септембра уселио се отправник возова. - Извођач радова, АЖД Праха, у мају је започео и машински ископ рова и полагање цијеви за оптички кабал. Сви радови на отвореној прузи су завршени и кренуло се са ископом у станичном подручју. Највећи

прогрес је у станици Остружња, па се повезивање на СС уређај очекује у скорије вријеме – каже Сњежана Марковић, таск менаџер на пројекту. Марковићева истиче да је до сада урађено око 80 одсто ФАТ тестова, односно испитивања и верификације различите опреме и уређаја који се уграђују и сви тестови су позитивно оцијењени од стране стручњака који су им присуствовали.

Н.С.С.


ПОСЛОВИ ПРЕВОЗА ТЕРЕТНИМ КОЛИМА ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА ПРВИХ ДЕВЕТ МЈЕСЕЦИ 2016. ГОДИНЕ

НАЈВИШЕ СЕ ПРЕВОЗИЛА ЖЕЉЕЗНА РУДА, БОКСИТ, ШЕЋЕР И ГЛИНИЦАЗбог приступачних цијена, брзине транспорта и квалитета пружене услуге, првих девет мјесеци ове године пругама се превозило машинско уље, уљана репица, сунцокрет, кукуруз, пшеница, метална жица, дрво, пијесак, алкохол, грађевински материјали, керамика, производи црне металургије, старо жељезо, рижа али и 29 тона кокоса

Служба за оперативне послове, или како је жељезничари у жаргону називају – Оператика, располаже са прецизним информацијама о врсти и количини робе која се превози теретним колима Жељезница Републике Српске (ЖРС). Статистички подаци и нису тако обесхрабрујући иако је послова превоза, у неким ранијим годинама, било много више. Када се упореди превоз за девет мјесеци ове године, са прошлогодишњим деветомјесечним билансом – произилази да је ова година лошија за око 20 процената.

- Наши комитенти су задовољни услугом коју пружамо али постоје одређене варијабле на тржишту, па у неким моментима долази до повећања или смањења превоза одређене

врсте робе – каже Жељко Бијелић, координатор у Служби за оперативне послове. Тако је за девет мјесеци 2015. године утоварено 38.245 теретних кола, а за првих девет мјесеци ове године 31.565 вагона. Показатељи обима рада недвосмислено указују да је овогодишњи дневни просјек утовара нешто лошији у поређењу са истим периодом из прошле године. Што се тиче истовара, он је ипак премашио прошлогодишње резултате, па је за девет мјесеци ове године истоварено више него у у истом

периоду 2015. године. До краја септембра истоварено је 352.180 тона док је 2015. године, посљедњег дана септембра укупни истовар био 345.037 тона робе. Просјечна тежина теретних кола ове године је нешто виша и износила је 949 тона, што за 12 тона „претиче“ статистику из протекле године.

Просјечна комерцијална брзина теретних кола приближна је брзинама из протеклих година и износи 41 километар/час. За неке можда преспоро али битно је да није било угрожавања

безбједности. - Закашњење на 100 километара је мање него у 2015. години и износи 3 минуте и 4 секунде – каже Жељко Бијелић. Теретни возови, првих девет мјесеци 2015. године каснили су просјечно 3,54 минуте/100 километара. Жељезницама Републике Српске је до краја септембра 2016. године у транзиту прошло више од милион и стотину хиљада тона различите робе. Све то урађено је са 6.577 возова без којих ове статистике не би ни било. Из непрегледног броја статистичких података који се свакодневно обрађују у Служби за оперативне послове, занимљива је врста робе која се транспортује пругама. Жељезна руда од које ЖРС практично живе била је најзаступљенија у превозу робе, па је од јануара до краја септембра превезено тачно 1.348.773 тоне ове сировине. Можда је по количини превезене жељезне руде непоновљив август из 2015. године, када је, само у том мјесецу колима серије ЕАС транспортовано 200.000 тона. Руда би се транспортовала и више да је било захтјева јер ЖРС немају утицај на планове производње у Рудницима жељезне руде „Љубија“ а.д. Приједор. Као и ранијих година, Служба за оперативне послове у договору са представницима рудника сачињава дневне планове, и на основу тога шаље се тачан број теретних вагона који се у

ТЕРЕТНА КОЛАТеретна кола на жељезници су основна средства у која се утовара роба (пошиљка) у циљу пружања уговорене транспортне услуге, односно превоза робе од пошиљаоца до примаоца. При том не смије да дође до промјене физичких, хемијских или неких других својстава робе која је у превозу. Имајући у виду транспортне захтјеве као сложене у смислу појавних облика, количине, динамике, временских ограничења, локације прихвата и дестинације допреме, развоју структуре теретних кола се приступа плански.Познато је да путнички жељезнички саобраћај није профитабилан па су сва очекивања усмјерена на превоз робе теретним колима.

Омарској утоварају и онда отпремају за Зеницу. На листи робе која се највише превози жељезницом је боксит, минерална сировина из којих се производи алуминиј. Боксита је ове године превезено непуних 166 хиљада тона. Дехидратисани алуминијев оксид – глиница, такође је врло заступљена категорија робе коју смо и ове године превозили планираним темпом. Утоварено је 89.717 тона глинице која је отпремљена на одредиште, све по жељи наручиоца посла. Многе ће изненадити податак да је транспорт шећера високо на листи робе која путује вагонима. За девет мјесеци ове године превезено је скоро 105 хиљада тона шећера. Да је жељезница још увијек занимљива корисницима транспорта, казује и чињеница да се вагонима превозило машинско уље, уљана репица, сунцокрет, кукуруз, пшеница, метална жица, дрво, пијесак, алкохол, грађевински материјали, керамика, производи црне металургије, старо жељезо, рижа али и 29 тона кокоса. Интересантна је и статистика о томе којом врстом теретних вагона се превозила роба.Кориштено је тачно 2973 отворених ЕАС вагона, 409 плато кола и 394 затворених кола. Уобичајено је да се превоз робе на жељезници обавља у појединачним вагонима, групама теретних кола а могу се организовати и маршрутни

возови. Жељезнице су својевремено служиле и за превоз вангабаритних терета, затим специјалним вагонима као и вагонима специјалне намјене. У скорије вријеме очекује се да ће на европском тржишту доминантну улогу у превозу нафте и нафних деривата имати жељезнички саобраћај. ЖРС располажу са довољним бројем вагона отвореног типа, намијењених за превоз расуте робе, попут рудних сировина и сличног материјала. Посљедњих деценија на тржишту су се појавила предузећа која у сарадњи са шпедитерским кућама уговарају послове превоза и на томе зарађују позамашне новце. У својој понуди обезбјеђују неопходне дозволе, припремају товарне листове, обављају царинске формалности и надзиру пошиљку током цијелог путовања. Ангажовани су и у вријеме утовара или истовара робе а наручиоца посла константно „држе на вези“ и обавјештавају га о времену приспјећа пошиљке. У мору правних прописа, оваква предузећа нуде чак и осигурање робе, што је својеврсна гаранција да се ради о озбиљном послу. Да се не помиње да они са дужом традицијом нуде комбиновани превоз бродом, камионима и слично. Жељезничка друштва у региону покушавају да успоставе заједничку тарифу, па се очекује да ће након тога жељезнички транспорт бити још повољнији, како у смислу цијене, тако и у брзини испоруке робе. Ц.У.

Студенти треће и четврте године Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета из Бања Луке, у оквиру редовне наставе и стручног усавршавања, посјетили су Жељезнице Републике Српске. Возна средства и инфраструктура предмети су које студенти похађају током академске 2016. године а са практичним упознавањем и о томе како жељезнички саобраћај функционише – сазнали су у Жељезницама РС. Студентима су одржане двије презентације под називима “Лична карта Жељезница Републике Српске“ и „Пружна механизација у пословима инфраструктуре“. Личну карту предузећа представио је Синиша Урумовић, дипломирани инжињер саобраћаја који је рекао да су студенти показали велико интересовање за будуће пројекте на жељезници а посебно за планирани ремонт пруге на релацији Бања Лука –Нови Град – Добрљин. - Студенти грађевинског смјера посебно су били заинтересовани за овај пројекат и почетак његове реализације. Интересовање су између осталог показали и за пројектоване и остварене брзине вучних возила, а било је много питања и о раду и учинковитости грађевинских машина на прузи – рекао је Урумовић. На презентацији су представљени инфраструктура, возна средства, превоз путника и превоз робе као и организациона шема Жељезница Републике Српске. Са пружном механизацијом у Пословима инфраструктуре будуће инжињере упознао је Стојан Кела, инжињер машинства који им је за факултетску библиотеку поклонио књигу „Горњи и доњи строј пруге“. У оквиру посјете Жељезницама Републике Српске студенти Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета обишли су жељезничку станицу Бања Лука.

А.С.

СТУДЕНТИ ПОСЈЕТИЛИ

ЖРС


МОРАМО БИТИ ХРАБРИЈИ, БРЖИ И ЕФИКАСНИЈИ, СПРЕМНИЈИ НА ИЗАЗОВЕВећ деценијама жељезнице немају равнотежу пословања јер су трошкови већи од прихода, а са изненађењима која не можемо предвидјети јако jу је тешко успоставити. У наредне двије године то свакако јесте императив. Очекујемо позитивне помаке ка уравнотежењу пословних прилика од самог реструктурирања, гдје се укључила и Свјетска банка, које ће морати бити свеобухватно јер ће се морати реструктурирати и обавезе према Влади, радницима, банкама, дакле свеобухватан рез и на организацији и на пословању. Иако смо и до сада гледали гдје сваку марку потрошити слиједи период у коме ћемо о томе морати водити још више рачуна

Мањи приход из дјелатности, већи трошак радне снаге, велике камате и немогућност остварења прихода из осталих пословних активности утицали су на актуелну финансијску ситуацију у Жељезницама Српске, објашњава у интервјуу Драган Савановић, генерални директор. - За осам мјесеци ове године остварили смо мањи приход из дјелатности преко 5,5 милиона КМ. Други проблем је да смо по пресудама

морали укњижити топли оброк на нето износ 185 КМ увећан за порезе и доприносе, што је кумулативно веће оптерећење за преко милион КМ него у истом периоду претходне године. Трећи разлог је да у овој години због пада цијена на тржишту жељеза и секундарних сировина нисмо имали продаје и нисмо остварили очекиване приходе преко милион марака. Проблем у финансијама је и кашњење са уплатама гранта што

нас често доводи у ситуацију да нисмо ликвидни, али очекујем да ће се то уредовити што ће нам значајно помоћи око испуњења обавеза и дневне ликвидности.

Какви су физички показатељи? - У превозу робе, као најзначајнијем извору прихода, трпимо неостварење плана, односно нисмо достигли ни ниво из прошле године за исти период. У првих осам мјесеци прошле године превезли смо 3.571.036 тона робе и остварили 320.205.320 нткм, а ове године 2.858.430 тона и 254.122.638 нткм што је пад рада за 20 одсто и готово једну четвртину планираног за тај период. Највећи наши корисници су подбацили у односу на уговоре на основу којих смо правили планове. Највише су подбациле ЖФБХ на шта је утицао мањи обим рада у жељезари, сходно томе и Арцелор Митал Зеница

- Црни облак који се надвио над финансије су свакако тужбе и пресуде радника по основу регреса и разлике у топлом оброку. Ако пљенидба имовине односно средстава на рачуну заживи доћи ћемо у ситуацију да нећемо бити ликвидни, јако отежано ћемо радити и нећемо моћи измиривати обавезе, прије свега према радницима као највећу ставку, а нажалост и према добављачима јер блокаде имају предност. Иако смо и до сада гледали гдје сваку марку потрошити слиједи период у коме ћемо о томе морати водити још више рачуна и врло тешко ћемо испуњавати обавезе и планове - истиче Савановић.

ИНТЕРВЈУ СА ДРАГАНОМ САВАНОВИЋЕМ, ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

за превоз руде, односно рудник Омарска, мање је превезено и за Алумину итд. Укупно посматрано то је 712.000 тона мање превезених роба у односу на уговорене количине за осам мјесеци што ће значајно утицати на годишњи успјех и биланс стања за 2016. годину.

Како успоставити равнотежу у пословању?

- Јако тешко. Већ деценијама жељезнице немају равнотежу пословања јер су трошкови већи од прихода, а са оваквим изненађењима која не можемо предвидјети јако ју је тешко успоставити. У наредне двије године то свакако јесте императив. Очекујемо позитивне помаке ка уравнотежењу пословних прилика од самог реструктурирања гдје се на позив Владе укључила и Свјетска банка које ће морати бити свеобухватно јер ће се морати реструктурирати и обавезе према Влади, радницима, банкама, свеобухватан рез и на организацији и на свим пословним активностима.

Шта се може урадити на стабилизацији система?

- Менаџмент би требало да буде храбрији у смислу да квалитетније планира, да буде спреман на изазове и поремећаје да на вријеме реагује, да има подршку од управљача, односно Надзорног одбора, Владе и синдиката да се свакодневно реагује на поремећаје на тржишту. Чини ми се да смо ту спори јер немамо механизме да реагујемо на вријеме отпуштањем радника или смањењем плата и на тај начин се повећавају губици. Радимо оно што можемо. Планом пословања трошкове смо срезали на најмању могућу мјеру, а да не угрозимо безбједност саобраћаја и да имамо довољан број возних јединица у оптицају како бисмо могли извршити услуге по уговорима које смо закључили.

Како ускладити потребе са могућностима?

- Већ сам рекао да је то императив али се тај период не може посматрати

краткорочно. То се мора усклађивати на годишњем и средњорочном плану па ако једне године имамо губитак онда наредне или у наредне 2-3 године морамо остварити такав помак на приходима да остваримо добит како би тај губитак санирали. То је правило, али, с обзиром какав је амбијент и да се тако не понашамо комплетно гледано у друштву, онда то није могуће ни на жељезници.

Трошкови за одржавање инфраструктуре су све већи, потребе за превозом све мање, а субвенције на истом нивоу. Како даље?

- Трошкови за одржавање пруга и пружних постројења се дјелимично смањују на дијеловима пруга с обзиром да смо ремонтовали 100 км , али се повећавају на осталих 300 км због застарјелости, а неадекватно и неправовремено улагање у ремонте производи далеко веће трошкове па по оној народној што на мосту добијеш - изгубиш на ћуприји. Нама се управо то дешава, нешто мање на нивоу инфраструктуре али када су у питању возна средства, првенствено локомотиве али и вагони, старе готово пола вијека па ће улагањa у

одржавање и њихову кондицију из године у годину бити све већа и за то се повећавају трошкови. На том плану би свакако требало размишљати и вршити припрему за избор и куповину нових локомотива.Субвенције иду за инфраструктуру и покриће губитака у путничком саобраћају. Средства која добијамо користимо намјенски у складу са уговорима, а да су довољна – нису.

Када радници могу очекивати исплату по пресудама за топли оброк?

- Да је било новаца Управа не би ни посезала за одлукама о смањењу топлог оброка и неисплаћивању регреса него то измиривала. С обзиром на пресуде и повећање трошкова по основу пресуђених камата и судских и адвокатских трошкова, то су значајне цифре и мислим да на овакав начин рада, овакву висину прихода из дјелатности то је немогуће исплатити.

Гдје видите рјешење?- Најбоље би било кад би радници одустали од тих потраживања. С друге стране може се понудити да се кроз реструктурирање тај дуг намири продајом вишка имовине, возних средстава, објеката и земљишта. Трећи начин је да се након реструктурирања у одређеним дијеловима предузећа радници који потражују та средства претворе у акције о чему би морали направити посебан закон, наравно уз пристанак радника или четврти је стечајни поступак. То је, по мени, с једне стране најгора варијанта а опет с друге стране најбржа и најквалитетнија варијанта да ЖРС коначно оздраве, ријеше се свих баласта из претходних деценија и почну да раде уравнотежено, са потребним бројем радника, са дјелатностима и имовином која је неопходна за извршење послова.

И поред тешке ситуације, у реализацији је низ пројеката.

- Да. И поред тешке ситуације ми смо прошле године, што се види по завршном рачуну и нашим извјештајима Надзорном

- Чињеница јесте да касне грантови, а ми немамо никакву олакшавајућу околност за наше обавезе према порезима, доприносима, добављачима и радницима тако да се свакодневно зарачунавају затезне камате које су неумољиве, барем кад су у питању порези и доприноси као законска обавеза. Док код добављача наилазимо на разумијевање и не зарачунавају нам затезне камате, радници су неумољиви па су за неисплаћене обавезе или покушаје да тај трошак смањимо услиједиле тужбе које ће сигурно нанијети велику штету предузећу – каже Савановић.


ИНТЕРВЈУ СА ГЕНЕРАЛНИМ ДИРЕКТОРОМ ЖЕЉЕЗНИЦА СРПСКЕ

одбору и Влади, инвестирали око милион марака. Биле су то неопходне инвестиције у пројектну документацију, радионице, набавку одређених уређаја и машина, а кад је у питању инвестирање у сигнално- сигурносна постројења, то је инвестиција из кредитних средстава ЕБРД и ЕИБ, средства која су остала неутрошена из кредита „Жељезнице 2“, око 20 милиона евра. На том пројекту ће бити потрошено око 16 милиона евра, а радимо на пројектима побољшања на тој дионици. Надам се да ће се, по завршетку ове инвестиције наредне године стећи услови да се и остатак средстава из тог кредита квалитетно потроши. Поред тога било је и донаторских инвестиција. За путни прелаз „Таревци“ на шамачкој прузи, који је страдао у поплави 2014. године, фирма Алтпро из Хрватске донирала је недостајуће дијелове, а за путни прелаз „тринаестица“ код Приједора опрему је донирала чешка фирма АЖД, а савремене патоснице загребачка фирма Телекор.

Договора око колективног уговора још увијек нема?

- Нажалост нема, због чега цијело предузеће трпи одређене посљедице. Мислим да су ту синдикати у криву. Свјесни су какво је стање али радије пристају да се Правилником о раду регулишу радни односи него колективним уговором. Чини ми се да тако лакше иступају пред раднике и кажу да они ништа нису могли направити него да ставе свој потпис и кажу то је тако и другачије није могуће.

Има ли опструкције у реализацији рјешења уочених проблема у функционисању система и како то ријешити?

- Прекрупна је ријеч опструкција, али свакако да има бојазни и недостатка одговорности у смислу да свако растезање и одуговлачење производи дугорочне посљедице по успјех и опстанак предузећа. Морамо бити храбрији, бржи и ефикаснији.

Колико је, по новој систематизацији, потребно извршилаца да ЖРС безбједно и рационално функционишу?

- Нацрт систематизације је одавно завршен али га још увијек „пречешљавамо“. Није то једноставан посао. Имамо проблем са наслијеђем, старим навикама и недостатком посла. Са друге стране, имамо проблем са технолошким процесима рада, јер је на различитим дијеловима пруге, због различите опреме, немогуће систематизовати исти број радника. Све те технолошке процесе неопходно је сагледати и правилно процијенити колико је потребно радника како не би угрожавали безбједност. С друге стране, сваки радник који није упослен је трошак и само производи губитак. Систематизацијом смо предвидјели мање од 2850 извршилаца, а увођењем савремене сигнализације половином идуће године и одређеним побољшањем правилника и упутстава створиће се услови за смањење још око 80-ак извршилаца у регулацији саобраћаја.

На који начин ријешити статус радника за чијим ангажовањем неће бити потребе?

- С обзиром да колективни уговор није потписан, а Закон о раду је дао могућност да се радници шаљу на чекање искључиво када је тај услов испуњем, ми смо синдикате упозоравали да због тога нећемо моћи слати људе на чекање уз пола плате, него ћемо бити приморани да проглашавамо технолошки вишак, дајемо отпремнине, а оне који здравствено и образовно буду прихватљиви евентуално преквалификовати за потребна занимања. Мислим да ће то најприје бити технолошки вишак уз отпремнине. Средства ће морати обезбиједити ЖРС позајмицама или кредитом. У преговорима смо са Свјетском банком да нам помогну око рјешавања нагомиланих финансијских проблема и повољних кредита за инфраструктуру, набавку возних средстава и отпремнине. Морамо направити прихватљив програм реструктурирања, прихватљив приједлог потребних средстава за модернизацију инфраструктуре и возних средстава, у складу с тим и потребна средства за рјешавање статуса радника који остају без посла.

Они који остају мораће више да раде. Како их стимулисати?

- Не само они који остану, сви морамо да мијењамо свијест, прије свега да се мора радити и само зарађено може дијелити, да се мора мање расипати јер присуство на послу не значи да је зарађена плата. Мораћемо мјерити рад и једини начин је да се правилник о раду допуни институтом мјерења рада. Мораће се извршавати норме, планови морају бити адекватни и сведени на разумну мјеру и стварну потребу за радном снагом.

Шта нас чека у наредној години?- Превише је растезано по том питању и чекају нас велики резови у наредној години. То подразумијева реструктурирање, другачију организацију и систематизацију, већу одговорност и свођење пословања на могуће, не на жеље него на економско понашање.

Н.С.С.

МАСТЕР САОБРАЋАЈА О ПРОДУКТИВНОСТИ ТЕРЕТНИХ КОЛА

ЖЕЉЕЗНИЦА МОЖЕ БИТИ БОЉА ОД ДРУМСКИХ ПРЕВОЗНИКА

Неминовно је да ће у скоријем периоду Жељезнице Републике Српске морати у потпуности да се прилaгоде условима тржишног пословања. Судећи према продуктивности теретних кола коју је истраживао Раде Цвијановић, приправник у Секцији за саобраћајно транспортну- дјелатност Добој - ЖРС ће морати смањивати потребно вријеме за транспорт али и успоставити много бољу комуникацију са крајњим корисницима

„Продуктивност теретних кола у савременим условима тржишног пословања“, назив је рада којег је на Саобраћајном факултету Добој успјешно одбранио Раде Цвијановић, приправник у СТД-у Добој ЖРС. Пред стручном комисијом и под менторским надзором професора Бранислава Бошковића, који предаје и на Универзитету у Београду, Цвијановић је до у танчине разрадио продуктивност теретних кола која се користе у жељезничком транспорту. - Анализа остварених тонских километара по једном запосленом и количине превезене робе по једном запосленом показује да су ови показатељи у константном паду од 2005. до 2009. године, као и у посљедње двије године – навео је Цвијановић у успјешно одбрањеном мастер раду. Он је појаснио да посљедица пада није само у смањењу остварених тонских километара и смањењу обима превоза него и у сталном повећању броја запослених. Ипак, дјелимично се ограђује и указује на релативност прорачунатих показатеља. Док је анализирао прикупљене податке, процес реструктуирања у ЖРС није спроведен јер жељезница је још увијек интегрисани систем, па му није било

могуће одредити који запослени радници конкретно учествују у остварењу тонских километара а који остварују путничке километре. Занимљиве анализе радио је упоређујући податке до којих је дошао, односно проучавајући количину превезене робе по једном запосленом раднику. - Савремени услови тржишног послова у Европи и свијету су већ почели а и код нас то почиње, с тим да још увијек има остатака из ранијег периода, односно жељезничких управа које још увијек нису прешле на тржишни начин пословања – каже у разговору за „Глас жељезничара“ Раде Цвијановић. Сумирајући вишемјесечно проучавање за мастер рад дошао је до закључка да је суштина у покушају прилагођавања са савременим начином пословања и да је вриједност његовог рада у покушају праћења одређених показатеља на основу којих је могуће планирати будуће активности, транспорт робе са циљем да се остваре што већи приходи. - Покушао сам да нас упоредим и са друмским превозницима. Камиони су продуктивнији јер праве мање обрте у односу на жељезничка кола. На утовару имамо дуже задржавање док камион чим се утовари одмах стартује са превозом – каже Цвијановић. Посебан сегмент рада је поређење са друмским превозницима који су истинска конкуренција свим жељезницама у свијету. Објашњава да би морали покушати смањити вријеме превоза и успоставити што бољу комуникацију са корисницима како би

избјегли задржавање и убрзали процес рада. - Сада смо оријентисани углавном на веће кориснике који масовно превозе робу али би могли да се искористе и други корисници. Комерцијала би требало да се позабави тим питањем и врло лако би могли да направимо понуде повољније него што их нуде друмски превозници. Потребно је да будемо много бржи, флексибилнији и да не каснимо у понудама. Тржишни начин пословања је неумољив – сматра Цвијановић. Наводи да кола која се налазе у радном парку а не учествују у превозу и не остварују никакву добит само баласт којег се треба рјешавати. Код нас је више од половине кола у нерадном парку – износи запањујући податак. Једна од дилема је била да ли је исплативије куповати нова теретна кола или од других превозника узимати у закуп вагоне за превоз. - С обзиром да се тржиште врло брзо мијења, дошао сам до закључка да је исплативије теретна кола узимати у закуп него куповати нова. Уколико набавимо кола само за превоз расуте робе, сутра, за неко кратко вријеме се појаве корисници који желе да превозе неку другу врсту робе, та кола су нам неупотребљива. Дошли смо до закључка да је исплативије да узимамо у закуп кола која су нам потребна. Увијек постоји могућност да кола која ми имамо дамо у закуп другој жељезничкој управи, па је добит обострана – закључује Раде Цвијановић.

Ц.У.


Добра воља и позив на акцију понекад су довољни да се ураде и послови за које се очекује да их увијек уради неко други. Доказали су то и радници Секције за саобраћајно-транспортну дјелатност Приједор прихвативши се уређења

станичног простора. Заслужан за организацију је шеф станице Александар Малић, а за реализацију радници који су се одазвали позиву да у слободне дане дођу и учествују у акцији. Неки од њих донијели су своје тримере како би у

што краћем року урадили што више посла. У току једног дана покошен је коров на већем дијелу станичног колосијека, а главни колосијеци су комлетно очишћени јер је од претходног хемијског третирања, због учесталих

киша, коров поново порастао. Уз помоћ Секције за одржавање пруга Бањалука, која је обезбиједила машину за сјечење шибља и растиња, уређен је и дио споредних

станичних колосијека. Након тих радова станица Приједор је послије дуго времена добила уреднији изглед за што су заслужни сви радници станице Приједор на челу са шефом. Иако млад, овај дипломирани инжињер саобраћаја показао је како се треба односити према послу, радном простору као и ставу и односу међу запосленима. Поред похвале за организовање оваквих акција, у овој радној средини истичу да заслужује похвалу и као стручан, озбиљан и одговоран радник који свим пословима тако и приступа.

Г.Ж.

СТАНИЦА ПРИЈЕДОР

Р А Д Е И У С Л О Б О Д Н Е Д А Н Е

У оквиру сарадње Жељезница Републике Српске и фирме Космос а.д. Бањалука у Космосу је извршен ремонт енергетског трансформатора из eлектровучне подстанице (ЕВП) Добој, који је у експлоатацији још од 1970. године, а на коме до сада није вршен никакав ремонт. Енергетски трансформатор је ремонтован у

уговореном року од 60 дана и пуштен у рад 10. августа текуће године. Ремонтовани енергетски трансформатор је снаге 7,5 MVA, преносни однос 110/25 kV и служи за напајање контактне мреже електричном енергијом, подручја ЕВП Добој од подстанице (ПСН) Врањак до ПСН Маглај и ПСН

Станари у дужини од 70 километара. Овим ремонтом ЕВП Добој посједоваће ремонтоване енергетске трансформаторе, чиме ће бити постигнута већа сигурност напајања у раду ЕВП и контактне мреже електричном енергијом. - Приликом ремонта трансформатора урађено је фарбање његових металних дијелова, уводни изолатори 110 kV су замијењени новим, замијењене заптивке подношке, као и вијчани дијелови. Извршено је филтрирање и сушење уља, сушење самог језгра и намотаја и доливена је одређена количина уља која се изгуби приликом ремонта. Важно је нагласити да су послије ремонта извршена сва потребна електрична мјерења на трансформатору од стране фирме ИРЦЕ Источно Сарајево - каже Бранко Радовановић, директор Секције за eлектротехничке послове Добој. Ремонт трансформатора је цијело вријеме праћен од стране комисије формиране испред ЖРС која је активно учествовала у праћењу свих фаза ремонта. З.Т.

ЕЛЕКТРОВУЧНА ПОДСТАНИЦА ДОБОЈ

РЕМОНТОВАНИ ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОР У РАДУ

РАДИОНИЦЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ШИНСКИХ ВОЗИЛА

С Е Р Т И Ф И К А Ц И О Н А П РО В Ј Е РАУ овогодишњој сертификационој провјери тежиште је дато на провјеру техничких норми и технолошких процедура оправке, укључујући процедуре управљања документима и ресурсима (одржавање опреме у процесима оправке, и обуке радника)

У овиру посједовања сертификата ИСО 9001:2008 Сектора за ОШВ Добој са Секцијама за одржавање шинских возила у Добоју, Приједору и Бањалуци, радионице су прошле годишњу сертификациону провјеру за сертификат који је добијен за раздобље од 7.6.2015. до 6.6.2018. године. Сертификат ИСО 9001:2008 радионице ОШВ су добиле од њемачке фирме TUVRheinland која има представништво у Београду и подразумијевао је обнављање провјера свих процедура у процесу одржавања. Према плану провјере сертификационе куће провјера је извршена најприје у Сектору и Секцији ОШВ Добој а потом и у радионицама у Приједору и Бањалуци. У извјештају о провјери који је достављен Жељезницама Републике Српске, односно Сектору за ОШВ Добој, дати су налази и препоруке за побољшање у раду система менаџмента ЖРС од стране сертификационе куће TUVRheinland. - Што се тиче препорука и могућности за побољшање датих од стране сертификационе куће, оне се у овом случају односе на теме припреме имплементације нове верзије система ИСО 9001:2015, имплементације ИСО стандарда 14001:2015, који се односи на сигурност информација у систему менаџмента и имплементације ИСО 18001:2007 који се односи на управљање животном средином - каже Бранислав Јовичић, шеф Службе за квалитет ЖРС. По мишљењу Јовичића, у овогодишњој сертификационој провјери тежиште је дато на провјеру техничких норми и технолошких процедура оправке, укључујући процедуре управљања документима и ресурсима (одржавање опреме у процесима оправке, и обуке радника). - Ријеч је о поштовању прописаних процедура и архивирању, заштити и сталној расположивости документације. То је уствари технолошко кретање, комплетан

технолошки ток процеса производње, односно у овом случају одржавања и складиштења записа о квалитету. Што се тиче самих физичких мјера, мјерни уређаји и опрема треба да су у функцији, да су исправни и да се редовно атестирају - каже Јовичић. Извјештај о провјери сертификата представља процес праћења придржавања свих прописаних норми по сертификату ИСО 9001:2008. Представници сертификационе куће TUVRheinland врше провјеру сваке године, док се сваке три године врши ресертификација, када су провјере знатно обимније. Систем менаџмента квалитетом, пројектованог и успостављеног система ИСО 9001:2008, односи се на документоване поступке, активности, процесе и ресурсе који утичу на квалитет. Квалитет процеса одржавања који је усаглашен са важећим међународним и домаћим нормама је основ стратегије одржавања. Пословне процесе и елементе Система менаџмента у области планирања и извођења процеса одржавања шинских возила описује Пословник квалитета - QUALITY MANUAL. Као чланица Међународне уније жељезница - UIC Жељезнице Републике Српске остварују своја

права и обавезе према другима - Европској агенцији за жељезнице (ERA), односно ЕУ комисији. Исто тако, као чланица RIV - RIC Жељезнице Републике Српске подлијежу међународним правилима и прописима размјене вагона за теретни и путнички саобраћај, уз поштовање Општег уговора о кориштењу теретних кола (AVV). - Тиме што су власник сертификата стандарда ИСО 9001:2008 радионице за одржавање шинских возила на тржишту су услуга репрезентативније, а такође код остваривања својих права као чланице UIC, односно одржавања страних кола. Потврда наведеном је сертификат Министарства саобраћаја и веза БиХ којим Регулаторни одбор жељезница верификује успостављени систем одржавања (ECM) у оквиру Међувладине организације за међународни превоз (OTIF) за ЖРС Послове операција у времену од 24.5.2013. до 23.5.2018. године - објашњава Јовичић. На тржишту услуга одржавања жељезничких возила посједовањем наведених сертификата ЖРС постају препознатљиве, конкурентне, а тиме обезбјеђују дугорочни опстанак система одржавања шинских возила, његово напредовање и развој.

З.Т.


СТАРЕ БРЗИНОМЈЕРЕ ЗАМЈЕЊУЈУ НОВИМ

КИЛОМЕТРЕ БИЉЕЖИ ЕЛЕКТРОНСКИ

Уградњом нових брзиномјера типа TELOC R 1500 доћи ће до смањења дефеката на локомотивама, који су узроковани старим и неисправним брзиномјерима типа „hasler“ и „deuta“ због недостатка резервних дијелова за ове типове брзиномјера на тржишту

Усљед великог броја дефеката на локомотивама на које су уграђени брзиномјери типа „hasler“ и „deuta“, Сектор за вучу возова је покренуо процес набавке и уградње нових брзиномјера типа TELOC R 1500 на десет локомотива. Први брзиномјер, према упутству произвођача, уградила је добављач фирма Глобал експорт уз помоћ радника Секције за одржавање шинских возила Добој, док ће уградњу осталих брзиномјера обавити сами радници и инжињери ЖРС. - Брзиномјери типа TELOC R 1500 швајцарске фирме HaslerRail AG из Берна су дио нове генерације високотехнолошке опреме, која примјеном најновије технологије испуњава најзахтјевније техничке, радне и правне захтјеве у погледу безбједности и контроле вожње локомотива. Захваљујући отвореној архитектури система, нове функције брзиномјера могу да се примијене

како на нивоу хардвера, тако и на нивоу софтвера. Пројектована конфигурација брзиномјера допушта могућност њихове адаптације према специфичним захтјевима корисника - каже Ново Панић, директор Сектора за вучу возова. Разлике између нових и старих типова брзиномјера се односе на то, што нови брзиномјер све податке биљежи електронски и у складу с тим неће се морати скидати региструјуће траке послије сваке вожње локомотиве и њеног доласка у депо. Нови брзиномјер региструје употребу ваздушне сирене, притисак у главном ваздушном воду, пређени пут, брзину, повишену силу кочења, посјед кабине, вријеме употребе брзиномјера, као и подмазивање вијенца бандажа. Брзиномјер посједује и контролу будности, која се приликом ступања у дејство региструје на региструјућој траци. - Брзиномјери типа TELOC R 1500 су уграђени на вучна возила жељезница Србије, Федерације Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Словеније, Швајцарске, Мађарске, Шпаније, Норвешке, Ирске и других земаља. Овај тип брзиномјера биће уграђен и на десет локомотива Жељезница Републике Српске, на три локомотиве гдје је до сада био уграђен „hasler“ брзиномјер и седам локомотива на којима је био уграђен „deuta“ брзиномјер - истиче Панић.

Предност TELOC R 1500 брзиномјера над старим брзиномјерима „hasler“ и „deuta“, је већа поузданост експлоатације, као и цијена резервних дијелова за нове брзиномјере, која је знатно нижа у односу на резервне дијелове за старе брзиномјере. - Уградњом нових брзиномјера на нашим локомотивама доћи ће до смањења дефеката на локомотивама, који су узроковани старим брзиномјерима типа „hasler“ и „deuta“, као и отежаном набавком резервних дијелова за ове брзиномјере усљед њиховог недостатка на тржишту. Неће се користити региструјуће траке које су доста скупе, што ће допринијети да локомотиве буду мање времена изван саобраћаја - каже Мирослав Васиљевић, контролно - пријемни орган за кочнице у Сектору за вучу возова. Након уградње новог брзиномјера типа TELOC R 1500 на прву локомотиву ЖРС, услиједиће тестна пробна вожња локомотиве, односно контрола правилности записивања - биљежења тражених података у функционисању брзиномјера. - Када се говори о функционисању брзиномјера, сви сигнали треба да су регистровани у одређеним меморијама, подаци правилно ускладиштени у електронску меморију, унесени сервисни подаци правилно ускладиштени, чиме се добијају потребни подаци са вожње локомотиве, односно техничка документација која иде уз брзиномјере - наглашава Васиљевић. Након уградње првог брзиномјера на локомотиву 441 521 која је обављена почетком септембра и његовог испитивања, ЖРС ће од Министарства саобраћаја и веза Републике Српске тражити верификацију изведбеног рјешења. У процесу је израде Упутство 230 којим ће се регулисати руковање брзиномјерима. На остале локомотиве уградња брзиномјера типа TELOC R 1500 ће се извршити од стране радника и инжињера ЖРС у наредном периоду.

З.Т.

ТАЛГО ВОЗ ПУШТЕН У РЕДОВАН САОБРАЋАЈ

КОМФОРНИЈЕ ПУТОВАЊЕ ОД ДОБОЈА ДО САРАЈЕВА Жељезнице Републике Српске организовале поучавање извршног особља за руковање појединим уређајима на „талго“ возу. Због другачијег распореда осовина и начина кочења, акценат стављен на пробу кочница коју обављају прегледачи ЖРС у сарадњи са техничаром у возу, радником ЖФБиХ

Свакодневно на релацији Добој – Сарајево од 26. септембра у жељезничком путничком саобраћају је „талго“ гарнитура. Ради се о „талгу“ седме генерације који се састоји од девет кола, од чега је пет кола другог разреда, једна кола првог разреда, двоја крајња и једна бифе кола, а обезбијеђено је и једно мјесто за инвалиде. Ради се о савременом, брзом нагибном возу који путницима пружа одличан комфор, приступ интернету и остале погодности по узору на најсавременије европске возове. „Талго“ гарнитура има капацитет од 237 сједишта. Прије пуштања у редован саобраћај, Жељезнице Федерације БиХ су у сарадњи са Жељезницама Републике Српске извршиле пробну вожњу „талго“ воза на релацији Сарајево – Добој – Бањалука – Добој - Сарајево, уводећи за ту прилику у саобраћај посебне возове бр. 17396/17397. Заједничка пробна вожња двије жељезнице је 16. септембра завршена успјешно и без проблема а од 26. септембра „талго“ гарнитуре званично су пуштене у саобраћај и за сада саобраћају на релацији Сарајево – Добој и Добој – Сарајево. За све Секције саобраћајно-транспортне дјелатности и вучу возова,

Жељезнице Републике Српске организовале су присуство извршног особља приликом доласка „талго“ воза у циљу поучавања код руковања појединим уређајима, вршењу пробе кочница и другим неопходним радњама у оквиру редовног посла извршног особља. Школски инструктор за саобраћај у Жељезницама РС Недислав Кузмић истакао је да је упознавање са руковањем појединим уређајима на „талго“ возу као и са системом кочења од изузетне важности за сво особље које ће у будућности радити на овим пословима, те и да ће у оквиру редовног „школовања“ бити настављено са поучавањем и пружањем нових упутстава и у наредном периоду. - Особље које ће бити ангажовано у саобраћању „талго“ гарнитура обавезно је да прође одређену едукацију и ту спадају контролори за безбједност жељезничког саобраћаја и транспортни контролори, школски инструктори, кондуктери, машиновође, помоћници машиновођа, прегледачи и надзорници прегледача кола – рекао је Кузмић. Едукација и упознавање запослених са функционисањем „талго“ воза у оквиру дводневног теоретског представљања обављена је у организацији

Жељезница Републике Српске, како би запослени адекватно одговорили на задатак који се поставља пред њих. - Ништа ново нема када је у питању саобраћање возова. У питању је промјена састава гарнитуре постојећег воза 714/715 која је била електромоторна а сада је то „талго“ гарнитура. То су гарнитуре хомогеног састава где је другачији начин кочења, распоред осовина у возу па самим тим и начин пробе кочница. Овдје се вршење пробе кочница ради у сарадњи са техничаром у возу који је радник ЖФБиХ гдје наши прегледачи кола заједно с њим обављају тај посао као и попуњавање пропратне исправе воза. Зато на овој едукацији стављамо акценат на пробу кочница јер је то новина – објаснио је Драган Зеленковић, главни инжињер за капацитете испред Сектора за експлоатацију. Директор Сектора за екплоатацију Жељезница Републике Српске Небојша Лујић нагласио је да је првенствени циљ пробне вожње до Бањалуке био додатно испитивање функционалности наших пруга, као и упознавање возопратног и прегледног особља са системом рада

новог, модерног воза у сарадњи са представницима ЖФБиХ. - У реду вожње нема промјена, али се мијења састав воза, што пружа далеко већи ниво квалитета услуге. Путника имамо све мање и морамо наћи начин да спријечимо тај пад. Нажалост, имамо минималан број кола а свако искључење по било ком основу доводи у питање саобраћај неког воза. Зато је неопходна набавка путничких кола како би побољшали унутрашњи локални саобраћај, а поготово да бисмо имали међународни саобраћај – рекао је Небојша Лујић, дирекор Сектора за експлоатацију. „БХ воз“, како је назван у Жељезницама Федерације БиХ, саобраћа сваки дан са поласком из Сарајева у 16.28 часова и у Добој стиже у 19.35 часова. Полазак из Добоја за Сарајево је у 03.49 са доласком у Сарајево у 06.53 часова. Цијене карата за вожњу „талго“ возом на релацији Добој - Сарајево остају непромијењене и у једном правцу износе 21,20 КМ, повратна 34,20 КМ, с тим да се увећавају за цијену резервације која износи три конвертибилне марке. А.С.


ЕТП ДОБОЈ: СЕЛИ СКЛАДИШТЕ НА НОВУ ЛОКАЦИЈУ

П Р Е С Е Љ Е Њ Е М Д О У Ш Т Е Д АПресељењем складишта из Пијескова у зграду Олимпик и круг постојећег складишта радних јединица КМ и ЕЕП у непосредној близини, смањиће се трошкови који обухватају потрошњу струје, воде, гријања, телефона, горива и омогућити бољи рад запослених складиштара

У оквиру смањења трошкова пословања, у Секцији за електротехничке послове (ЕТП) Добој завршавају пресељење складишта из Пијескова у зграду Олимпик и круг постојећег складишта радних јединица контактне мреже (КМ) и електроенергетских постројења (ЕЕП), који се налази у непосредној близини зграде Олимпик. Складиште у Пијесковима је 2014. године било поплављено и комплетно, са резервним дијеловима и материјалом, уништено. Други разлози пресељења складишта су дотрајалост старе зграде која датира још из аустроугарског периода, неисправна хидрантска мрежа, али и непостојање телефонске везе која је уништена још прије поплаве 2014. године. - Након сагледавања стања донесена је одлука о пресељењу складишта из Пијескова у зграду Олимпик гдје су припремљене просторије за складиштење ситног материјала, као и

круг постојећег складишта РЈ контактне мреже и електроенергетских постројења који је проширен, гдје ће бити одлаган крупни материјал, каблови, стубови сигнала - каже Бранко Радовановић, директор Секције за ЕТП Добој. За рад складишта у згради Олимпик и проширено складиште РЈ контактне мреже и електроенергетских постројења обезбијеђене су телефонске везе, функционише противпожарна заштита и гријање, тако да ће се пресељењем складишта смањити укупни трошкови пословања, који обухватају трошкове струје, воде, гријања, телефона, горива, као и радног ангажмана портира. - Осим потрошње енергената струје и горива, потрошње воде и телефона, пресељењем складишта из Пијескова смањиће се трошкови који обухватају радни ангажман портира. Наиме, старо складиште

је захтијевало ангажман пет портира, док у новом складишту у згради Олимпик нема потребе за портирима. Пресељењем складишта из Пијескова сва складишта Секције за ЕТП биће обједињена на једном мјесту што ће, поред смањења трошкова пословања, омогућити и лакши рад запослених у РЈ, односно изузимање материјала из складишта - каже Радовановић. Да би нови складишни простори функционисали морали су бити створени одговарајући услови за рад запослених у складиштима. У згради Олимпик је саниран кров и просторије за складиштење ситних резервних дијелова и боравак магационера, а извршено је и пребацивање надстрешнице из Пијескова на проширено складиште РЈ КМ и ЕЕП. На новом проширеном складишту направљена је ограда, капије, бетонирана плоча између надстрешница, а насут је и поравнат терен

уз помоћ механизације Секције за одржавање пруга Добој. Радови на припреми складишта у згради Олимпик, као и проширеном складишту РЈ КМ и ЕЕП су урађени властитим снагама запослених Секције за ЕТП Добој. Изузимање неопходног материјала из новог складишта у згради Олимпик ће бити ефикасније, ближе радним јединицама КМ и ЕЕП, односно прузи, тако да ће процес изузимања материјала тећи брже, са мање потрошње горива и што је нарочито важно, са мањим губитком расположивог радног времена. Према ријечима Радовановића, процес наставка ангажмана на уштедама на нивоу Секције ће се наставити, гдје је то могуће, на струји, води, телефону, са циљем потрошње расположивих ресурса ЖРС на рационалним основама.

З.Т.

ТЕХНИЧКО КОЛСКА СЛУЖБА ДОБОЈ

З АП О СЛ Е Н И З АСУ К А Л И РУ К А В Е

Иницијативу о санирању радног простора покренули су запослени Tехничко колске службе, који обављају послове на жељезничкој станици у Добоју. Мотив њиховог ангажовања на санирању радног простора је жеља да имају, како кажу, лијеп амбијент, гдје иначе бораве радници по дванаест радних сати. Након иницијативе се кренуло у прикупљање финансијских средстава, као и набавке материјала, како би сами радници „прионули“ на посао. У цијелој акцији су учествовали сви,

од колских отправника и писара који бораве у радном простору који је требало средити до отправника возова, пописних возовођа станице, телeграфиста, свих који раде

у путној станици Добој. - Прикупљено је око 300 конвертибилних марака од радника. Свако је дао онолико колико је ко могао, неко четири, пет, неко десет марака и финансијска средства су сакупљена. Набављен је материјал за санацију, док смо плочице добили из Секције за ОШВ у Добоју, које су остале од неке давне донације и нису биле употријебљене - истиче Светислав Савић, шеф колског уреда станице Добој и један од иницијатора цијеле акције.

Додаје да су сви учествовали у акцији уређења, како финансијским средствима тако радом, што је на крају дало резултат - радни простор у коме ће запослени Колске радити са задовољством. Вриједи рећи да у канцеларији ништа озбиљније није рађено још од 2005. године. Сада су у радном простору промијењене подне плочице, зидови су окречени, прозори офарбани. Из канцеларије послије санације избија, како радници кажу, „свјежина“ и не може се поредити са пријашњим стањем. Запослени са задовољством истичу да су санирањем радног простора у Колској постали добар примјер за углед другима на Жељезници. Шаљу поруку свим запосленима да се побрину о свом радном простору - канцеларијама, како би га уредили и тиме у њему створили услове за ефикаснији рад запослених. У томе ће имати подршку руководства ЖРС, чиме добри резултати на плану уређења радних простора неће изостати.

З.Т.

АКЦИЈА ЧИШЋЕЊА

РАДНО ОКРУЖЕЊЕ ЉЕПШЕ На иницијативу радника Секције за електротехничке послове и Секције за одржавање пруга Добој организована је и успјешно завршена акција чишћења дворишта зграде у којој су смјештени запослени тих организационих цјелина. - У сопственој режији организовали смо се да уредимо двориште зграде гдје су смjештене просторије обjе Секције. Исјекли смо шибље, орезали гране које сметају и очистили тај простор да нам боравaк овдје буде љепши - каже инспиратор цијеле акције, директор Секције за електротехничке

послове Добој Бранко Радовановић. “Наоружани“ моторком, грабљама, вилама и другим алатом, у акцији чишћења учествовали су сви запослени чије су радне просторије у згради ЗОП-а, расположени и пуни ентузијазма да за један дан заврше цјелокупан посао. Чишћењем ограде и сјечом шибља двориште је добило нови изглед, а, према Радовановићем ријечима, након скидања корозије и ограда ће бити офарбана. Осим чишћења дворишта запослени радници Секција ЕТП и ЗОП су у сопственој

режији из властитих средстава платили корпу помоћу које је извршено и чишћење олука на згради. Општи је утисак да су међу запосленима Секција

ЕТП и ЗОП домаћини, који брину о свом радном окружењу, а мотив, како кажу, увијек постоји, а то је чистије и љепше радно окружење. З.Т.


САЈАМ ИНОТРАНС У БЕРЛИНУ

ОБОРИО СВЕ ДОСАДАШЊЕ РЕКОРДЕ

Највећи европски сајам транспортне индустрије и технологије, Инотранс је и најважнији те врсте у свијету. Одржава се од 1996. године и окупља на једном мјесту најзначајнија пословна имена у бранши, а овогодишњи, једанаести по реду, оборио је све досадашње рекорде. Сајам у Берлину, од 20. до 23. септембра, посјетило је 145.000 људи из 140 земаља свијета. Своје производе и услуге посјетиоцима је представило

2.955 предузећа из 60 држава са свих континената. Одржано је чак 149 свјетских премијера, те изложено 127 возила. Сајам је подијељен у пет главних сегмената: жељезничка технологија, жељезничка инфраструктура, јавни превоз, унутрашње опремање возила и

градња тунела. Јединственост сајма Инотранс представља широка понуда жељезничких возила изложених на вањском простору сајма који обухвата и 3,5 километара колосијека. Палета експоната на вањском простору сеже од брзих и моторних возова и локомотива, преко теретних возила и трамваја, па све до комбинованих жељезничко-друмских возила. Сви ти подаци говоре да се Инотранс још једном потврдио као најзначајнији свјетски сајам у подручју жељезничког транспорта па стога и не чуди рекордно велики број излагача и стручних посјетилаца – произвођача, инвеститора, пројектаната, представника различитих институција и државних тијела. Овакви сајмови су и идеално мјесто

за размјену знања, искустава и идеја с произвођачима и стручњацима из бранше те за стицање увида у технолошке новитете којима Инотранс увијек обилује.

ИНИЦИЈАТИВЕ У КОРИСТ ЕВРОПСКИХ ТИНЕЈЏЕРА

У НАЈАВИ БЕСПЛАТНЕ ИНТЕРРЕЈЛ КАРТЕКористи би од иницијативе бесплатних карата могло да има шест милиона младих Европљана годишње

Посланици неколико политичких група европског парламента упутили су приједлог Европској комисији да размотри могућности да се свим младим Европљанима када напуне 18 година обезбиједе и додијеле бесплатне интеррејл карте. Као појашњење оваквог приједлога, европски посланици су указали да би бесплатне карте за путовања возом по Европи биле између осталог и један од начина борбе против ширења евроскептицизма по

континенту. Европска комесарка за транспорт Виолета Булц на пленарној сједници европског парламента, истакла је да је задивљена

отвореношћу и нивоом амбиција посланика који су упутили овај приједлог, те да ће он свакако бити размотрен. Разматрани ће бити и потенцијални трошкови, финансирање

као и административна изводљивост. Цијене интеррејл карата износе између 200 и

480 евра и тврдње

предлагача су да би користи од иницијативе

бесплатних карата могло

да има шест милиона младих Европљана годишње. Међутим, овај приједлог се суочава и са бројним отвореним питањима око изводљивости као и око његовог значаја

за рјешавање озбиљних изазова са којима се ЕУ данас суочава укључујући и незапосленост младих. Европски посланици предлажу да се финансира пилот пројекат и испита укупно стање. Један од закључака посланичких група је да овај програм не треба да се финансира само из ЕУ фондова него да учешће треба узети и сама компанија Интеррејл. Информације су да би програм могао бити потпуно оперативан до 2018. године.

Извор:Агенције

ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ

КАЗНЕ ЗБОГ ВОЗА НА СЛИЈЕПОМ КОЛОСИЈЕКУ Петнаест запослених на српским жељезницама, од извршних директора до радника на одржавању, кажњена су због инцидента у Рипњу 21. јула, саопштили су директори “Инфраструтуре железнице Србије” и “Србија Воза”. Грубом грешком путнички воз из Ниша је у Рипњу пребачен на слијепи колосијек, када захваљујући само присебности машиновође нико од путника није повријеђен. Путницима

у овом возу није био организован превоз до Београда, тако да су се сами сналазили како да дођу до свог одредишта. Смањењем плате кажњена су седморица запослених у “Инфраструктури железнице Србије”, међу којима тројица директора сектора и руководиоци жељезничког чвора Београд. Двојица запослених премјештена су на нижа радна мјеста, док су два

радника добила упозорење на постојање разлога за отказ уговора о раду због почињених пропуста. Због неорганизовања алтернативног превоза од Рипња до Београда путницима из овог воза “Србија воз” је казнила смањем плате четворо запослених, на челу са помоћником директора сектора. На утврђивању одговности због овог инцидента инсистирала је потпредсједница Владе

и ресорна министарка Зорана Михајловић. Она је у писму директорима ових компанија упозорила да више неће толерисати нерад и јавашлук на жељезници. Михајловић је тада навела да Србија улаже велики новац у реформе и обнову српске жељезнице како би грађани повратили повјерење у ову компанију и да су инциденти као у Рипњу недопустиви.

Извор: Железнице Србије

На сваких 20 смртних случајева забиљежених у 2015. години, један је био путник или запослени на жељезници, а 19 су била трећа лица, углавном лица која су се неовлашћено кретала у близини пруге или корисници путних прелаза

Међународна жељезничка унија објавила је свој извјештај за 2015. годину о жељезничким незгодама у Европи, који је заснован на бази података установљеној 2001. године, а која данас садржи информације од 22 управљача инфраструктуре. Из УИЦ су навели да жељезница остаје најбезбједнији вид копненог превоза. У протеклој деценији виђено је „готово континуирано смањење“ у броју већих незгода, које су дефинисане као незгоде које укључују најмање једно жељезничко возило у покрету и које имају за

посљедицу дужи прекид саобраћаја, озбиљну штету или најмање једно лице које је погинуло или је озбиљно повријеђено. Самоубиства и ванредни догађаји у радионицама, складиштима и депоима нису урачунати. Чланови су у бази података УИЦ за безбједност у 2015. години забиљежили пад од 14 одсто у незгодама у поређењу са претходном годином, те 32- одстотни пад од 2006. године. Ова база података садржи детаље о узроцима, околностима и посљедицама. Они указују

на то да се 80 одсто незгода може приписати спољним узроцима, углавном се ради о неовлашћеним кретањима и корисницима путних прелаза. Из УИЦ су рекли да „друштво у цјелини мора да уложи веће напоре“ да би се смањиле незгоде. На сваких 20 смртних случајева забиљежених у 2015. години, један је био путник или запослени на жељезници, а 19 су била трећа лица, углавном лица која су се неовлашћено кретала у близини пруге или корисници путних прелаза.

Најзначајније незгоде током 2015. године представљао је судар возова, који је имао за посљедицу 26 озбиљно повријеђених лица, те три судара са друмским возилима на путним прелазима са по седам или осам жртава. Судари возова резултовали су једним смртним случајем, један машиновођа је погинуо након што је прошао поред сигнала за забрану, док другу годину заредом није било смртних случајева након исклизнућа.

Извор: Railway Gazette

ИЗ УИЦ ИЗВЈЕШТАЈА ЗА 2015. ГОДИНУ

БЕЗБЈЕДНОСТ ЖЕЉЕЗНИЦА У ЕВРОПИ НАСТАВЉА ДА СЕ ПОБОЉШАВА

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 26

УСПЈЕХ МИЛАНА КУЗМИЋА НА ФЕСТИВАЛУ У БАРАЈЕВУ

НАГРАДА ЗА РОДОЉУБИВУ ПОЕ ЗИЈУ

Поред два значајна признања са фестивала под називом „Оловко не ћути“, Милан Кузмић у овој години освојио и прву награду на књижевном конкурсу за поезију „Удружења српско – руског пријатељства и јединства православних народа“

Књижевник, спортиста и жељезничар Милан Н. Кузмић из Добоја, са фестивала поезије у Барајеву у Србији, у свој град вратио се са значајним признањима, добијеним у конкуренцији стотину пјесника из Србије и региона и укупно 320 пјесама пријављених на овогодишњи конкурс. На фестивалу под називом „Оловко не ћути - Барајево 2016.“ Добојлија Милан Кузмић освојио је трећу награду за пјесму „Пуцај Гаврило“ из домена родољубиве поезије као и похвалу за пјесму „Човештво и људство“ из мисаоне поезије. На барајевском поетском фестивалу Кузмић је први пут учествовао прије шеснаест година када је такође био добитник похвале. - Овај фестивал се одржава више од двадесет година у Барајеву у организацији тамошњег Центра за културу, с тим да је фестивал током година

промијенио име и сада носи назив „Оловко не ћути“. Награђену пјесму под називом „Пуцај Гаврило“ написао сам прије око шест година a посвећена je 1914. години, обиљежавању стогодишњице сарајевског

атентата и Гаврилу Принципу. Искрено сам се надао да ће она и на нашим просторима бити препозната, на нашим значајнијим манифестацијама, међутим то се до овог фестивала није догодило – прича Кузмић. О књижевном изражају учесника и наградама на фестивалу поезије у Барајеву одлучивао је стручни жири који су чинили професори књижевности из Србије. Кузмић с поносом истиче да је пјесма „Човештво и људство“ за коју је добио похвалу на овом фестивалу посвећена његовом дванаестогодишњем сину Кости. Милан Кузмић предсједник је књижевног клуба „Јован Дучић“ из Добоја као и члан Краљевског књижевног клуба „Карађорђевић“ из Београда. Добојски

књижевни клуб ове године објавио је збирку пјесама добојских пјесника под називом „Поетски вијенац“. - Ради се о зборнику у коме су се представила 33 пјесника са по три пјесме, а сам зборник је подијељен у двије цјелине. У првој цјелини разврстане су пјесме добојских пјесника, док се у другом дијелу налазе пјесме ученика основних и средњих школа са подручја града Добоја – истиче Кузмић. Зборник је настао у циљу промоције добојског Књижевног клуба али и ради представљања добојских пјесника читалачкој публици. Промоција збирке „Поетски вијенац“ одржана је 23. септембра у добојском Центру за културу и образовање. Љубитељи поезије у зборнику „Поетски вијенац“ могу пронаћи лирске љубавне пјесме, мисаоне, родољубиве, пејсажне и друге пјесме добојских пјесника. Милан Кузмић ове године добитник је и прве награде на књижевном конкурсу за поезију испред „Удружења српско – руског пријатељства и јединства православних народа“ за написану пјесму на тему „Романови –Русија –Путин“ под називом „Клетва и спасење“. Добитницима ће награде са овог конкурса бити уручене приликом свечаног откривања бисти израђених у част предсједника Русије Владимира Путина и руског цара Николаја Романова у мјесту Ритешићу испред манастира Свете Матроне Московске.

А.С.

Човештво и људствоСине!Чувај живот али не по сваку цену.Ако у свом животу не нађеш ништа,што вредније је од самог животабићеш и остаћешсамо ситна душа.Па зар није величина ако затреба,дати живот за синасвето је братство, крв и отаџбина.Бити човек је множина.Од живота вредност вреднијаи од смрти је вечнија.Хероји не умиру узалуд.

(одломак из пјесме Милана Н. Кузмића)

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА - početna zeljeznicara 196-197.pdfпитање о томе шта...

Documents