Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 24. јун 2009. • Број 2522 • Цена 40 динара

Скандал у митровачкој школи Никола Тесла

Скица за портрет: Срђан Малешевић, заменик председника општине Шид

Немања Маријановић, најбољи студент у инђијској општини

Са деминерима у моровићким шумама

странa 3.

странa 4.

странa 5.

странa 18.

у овом броју:

Пазовачко културно лето у Старој Пазови, почеће 4.јула кон-цертом „Бајаге и инструктора“, на отвореној сцени на Тргу

др Зорана Ђинђића, најавили су организатори на конференцији за новинаре у прошли петак, којој је присуствовао и Момчило Бајагић. Најављујући још четири велика концерта, председник општине Горан Јовић је рекао да им је жеља да ове концерте види што већи број људи и најавио организован превоз из свих места општине.

Г.М.

КОНЦЕРТ

Бајага и инструктори у Пазови

Банкротирала митровачка Шећерана

странa 25.

странa 18.

Сремска Митровица одлучила да заштити необични храст у селу Равње

Среда, 24. јун 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише:Душан Познановић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.yu,Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Наша МилеваОткривањем спомен-плоче у циришкој Алеји за-

служних грађана, 14. јуна, држава Србија је први пут, званично, одала почаст и признање својој помало већ заборављеној сународници Милеви Марић Ајнштајн, супрузи и блиској научној сарад-ници славног физичара Алберта Ајнштајна. После вишегодишњег немара и небриге за њен гроб, у гра-ду где је дуго живела и напустила овај свет, али и у отаџбини, Министарство за дијаспору је удовољило упорном настојању наше културне јавности и српских ентузијаста у Швајцарској да се трајно обележи Ми-левин вечни дом.

Доживевши мождани удар, од којег се није опора-вила, несрећна и усамљена, Милева Марић је умрла на циришкој клиници, 4. августа 1948, да би два дана касније била сахрањена на месном гробљу Нордхајм, под бројем 9357. Све до новембра 1973. године на њеном гробу се налазила скромна камена плоча са уклесаним текстом: MILEVA EINSTEIN GEB. MARITY 1875 – 1948. Сачувана фотографија отклања сваку сумњу у постојање обележја и самог гроба, који је пре три и по деценије - неповратно прекопан. Јер, гроб ''нико није одржавао, нити плаћао таксу за његово очување''?! Како је мр Ђорђу У. Крстићу, биографу брачног пара Ајнштајн, речено у Гробарском заводу града Цириха, 2002, надгробна плоча је бачена, док су кости покојнице, истина, остале у земљи али их је немогуће ископати, пошто се на том месту сада налази други гроб.

Пре него што ће држава Србија поставити спомен-плочу на циришком гробљу и тако јој, шест деценија после смрти, и формално одати дужну почаст, о Милеви Марић је имао ко да мисли и брине. Додуше, повремено, на ''нижем новоу'', али искрено и од срца. Најпре су житељи Каћа, 1996, испред своје школе поставили Милевину бисту, рад вајара Јована Солдатовића, а потом је бронзано попрсје ауторке Иванке Ацин – Петровић, 2002, откривено и испред Института за математику ПМФ у Новом Саду. Поводом 130-годишњице Милевиног рођења и Међународне године физике, 2005, ''Сремске новине'' су подигле спомен-бисту некадашњој знаменитој ученици Митровачке гимназије (дело Владимира Товића).

Ваља још додати да су о успомени на своју некадашњу суграђанку највише бринули Новосађани, који су јој подарили једну улицу, спомен-таблу у Кисачкој 20 (касније украдену?!), универзитетску награду и удружење за женске студије са Милевиним именом... Очигледни знаци сећања постоје још у Тителу, Шапцу, Руми, Београду... Уз све то, једна од најзначајнијих Српкиња стална је инспирација научника и књижевника, ликовних, музичких, филмских, ТВ и новинских стваралаца.

Недавно постављање спомен-плоче на циришком гробљу, са Милевиним ликом и исписаним речима да иза тог чина стоји држава Србија, од вишеструког је значаја. Сада више нема никакве сумње да смо, и званично, у овој земљакињи препознали важну научну и историјску личност, која је дуго и незаслужено гурана у сенку свог много познатијег и признатијег мужа. Јер, Милева Марић Ајнштајн није била само одана и несебична супруга, брижна мајка, изузетна жена, попут трагичне античке хероине, већ и стваралац чија научна улога и допринос све више избијају на површину. А ово је важан корак у нашем настојању да то схвати много шири круг људи у свету.

Италијанска инвестициона групација "Еурогруп" и Ин-

вестициони фонд "Финест" от-ворили су прошлог четвртка у Новој Пазови фабрику челичних цеви "Југотуб" у чију изградњу је уложено 10 милиона евра. Фа-брика ће упошљавати 30 радни-ка и производиће 36.000 тона цеви намењених аутомобилској индустрији и производњи мо-тора и бицикла. Занимљиво је да је италијанска фирма пре-селила свој погон у Србију због повољних услова пословања и растућег тржишта због чега је са фондом "Финест" у Србији основа-ла предузеће "Југотуб". Вредност годишње производње фабрике процењује се на 20 милиона евра, извозиће се широм Европе, а план је да у пуном капацитету посла буде за укупно 50 радника.

Фабрика "Југотуб" у индустриј-ској зони Нове Пазове изграђена је за две године и простире се на 5.600 квадратних метара. Опремљена је најсавременијим машинама и алатима и омогућава производњу за пробирљивог куп-ца.

- Када достигне пун капаци-те рада после уходавања, наред-не године, фабрика ће поизво-дити 36.000 тона разних, хладно ваљаних профила специјалног поцинкованог челика. За почетак, производња је намењена земљама у окружењу, а потом и Русији - изјавила је директорица Фабрике

"Југотуб" Клара Стојановић.Општина Стара Пазова је

спремно дочекала ову гринфилд инвестицицију. Председник Оп-штине Горан Јовић изразио је задовољство што се једна велика инвестиција реализује баш у го-дини светске економске кризе и што је баш реч о италијанском капиталу.

- Општина ће учинити све што је у њеној моћи да помогне овом и сваком другом инвеститору да лакше реализује своје пројекте и свима нудимо подједнаке усло-ве за почетак бизниса - изјавио

је Горан Јовић.- Све проблеме заједнички ћемо решавати у обо-страном интересу. Ових 50 нових радних места, ускоро још толико или стотинак нових радних места, локалној самоуправи доноси бољи стандард грађана, а инвестиотори-ма профит.

Алудирајући на то да ће део че-личних профила бити усмерен у производњу двоточкаша, Јовић је поручио да ће се криза лакше пре-бродити ако локална самоуправа и инвеститори буду заједнички "брже окретали педале".

Ж.Н.

Народна партија је пре неколи-ко недеља покренула акцију

"На кафи са председником", а овим поводом Маја Гојковић председник партије боравила је 19.јуна у Сремској Митровици. У центру града она је са Митров-чанима, уз кафу, разговарала о њиховим проблемима. Јер, како се чуло, намера најмлађе политичке партије у Србији је да свој про-грам ради у непосредној сарадњи са грађанима.

- Циљ је да пружимо шансу грађанима Војводине, да приђу председнику политичке странке, да причају о свему ономе што их тишти, од личних до општих про-блема. На крају ћемо саопштини јавности шта је то што грађане највише тишти, шта би волели да политичари учине за њих у будућности. Народна партија је кренула другачијим путем од других политичких странака. Јер, обично партије креирају политич-ке програме и нуде их грађанима, а ми желимо да народ креира по-литички програм партије рекла је Маја Гојковић.

Отварање канцеларије Општин-ске организације Народне партије у Сремској Митровици, такође, је повод ове посете Маје Гојковић. Канцеларија је отворена зато што

је на прошлогодишњим мајским изборима Група грађана Маја Гојковић у овој средини остварила завидне резултате.

- Студирали смо резулта-те мајских избора, када смо се први пут појавили на гласачким листићима, тада смо били група грађана, а без икакве политичке кампање остварили смо завид-

не резултате. То нас је храбри-ло, видели смо да има просто-ра да делујемо и у овој општини -објаснила је Маја Гојковић, пред-седник Народне партије.

Канцеларија Народне партије у Сремској Митровици налази се на Тргу светог Димитрија број 10.

С.Ђ.

МАЈА ГОЈКОВИЋ ПРЕДСЕДНИК НАРОДНЕ ПАРТИЈЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Грађани креирају програм партије

Митровчани на кафи са Мајом Гојковић

У НОВОЈ ПАЗОВИ ОТВОРЕНА ФАБРИКА ЧЕЛИКА

Цеви за целу Европу

Нова фабрика опремљена је најсавременијим машинама

Среда, 24. јун 2009. 3

Физички обрачун професорке и ученика сремскомитровачке

средње Техничке школе "Никола Тесла" постао је хит на популарној интернет страници Јутјуб и жесто-ко је усталасао јавност највећег сремског града.

Сукоб професорке хемије Марије Мошић (62) и О.М. малолетног уче-ника прве године на смеру за ау-томатичаре, можда би остао скри-вен од јавности да цео догађај није објављен на интернету пошто су неки од ученика првог Е-1 разре-да, уместо да раздвоје професор-ку и ученика, камерама мобилних телефона снимали цео догађај. Већина ђака се готово забављала гледајући сукоб, а само је пар њих неубедљиво покушавало да зашти-ти професорку.

Према снимку који траје око пет минута, види се како један од уче-ника најпре не дозвољава профе-сорки да седне за катедру и од ње тражи дневник да погледа оцене. Она му објашњава да је прошло време за гледање оцена и да је сада касно за тако нешто. Сабијена у ћошак учионице професорка тра-жи од ученика да се склони, али јој он не дозвољава да се извуче из угла. Професорка чврсто држи дневник у рукама, говори да не може нико добити дневник да сам уписује оцене и да је било много пропуштених прилика за поправак недовољне оцене. На снимку се лепо види покушај ученика да про-фесорки отме дневник, детаљ када ученик скоро успева да јој истргне дневник из руку, тренутак када му она, већ физички угрожена, уда-ра два шамара и жестоки шамари којима ученик узвраћа. Тада неко-лико ученика прилази и покушава да их раздвоји, али се њихов коле-га отима и професорки удара још неколико шамара.

Директор школе "Никола Тесла" Раде Миљковић изјавио је новина-рима да се туча догодила у прошли уторак, те да је о њој он обавештен дан касније.

По свему судећи, скрхана про-фесорка није желела ни да целом

причом узнемирава своје колеге јер су јој то били последњи дани у школи пред заслужену пензију. Међутим, када је снимак постао доступан целом свету, просветна инспекција и други органи почели су да се баве овим случајем.

- Молим вас, не питајте ме више ништа. Поступак је у току и пусти-мо нека надлежни органи ураде на миру свој посао - рекао нам је ди-ректор Миљковић. Нешто раније, он је електронским медијима изјавио да је против ученика са снимка одмах покренут адекватан поступак.

- Овај ученик је током године из хемије имао све јединице и није реч о томе да се професорка "ломи-ла" да ли да му закључи јединицу - изјавио је електронским медијима директор Миљковић.- Ученик са снимка је до сада чинио ситније преступе, али у школи оваквих и сличних инцидената није било иако је претежно "мушка школа".

Како се сазнаје, на разговор у школу позван је и отац ученика О.М. Позлило му је када је чуо шта је његов син урадио и одмах своје дете исписао из школе.

Један од просветних радника, колега Марије Мошић, каже да је она врстан педагог који од ученика тражи знање, коректан однос и да код ње нема поклањања оцена, па за прелазну оцену ђак мора имати основно познавање градива.

- Познајем је као веома смире-ну особу. Очигледно је до те мере била под притиском и физички угрожена када је прва дигла руку на ученика. Време је да држава заштити нас, просветне раднике - каже један од сремскомитровачких професора молећи да остане ано-ниман питајући се да ли ће после туче, ђаци ускоро потезати оружје на професоре. Ж.Н.

ИДУ ДАНИ

Пише:Милијана Барјактаревић

Толеранција Колико пута треба да вам се деси покушај убиства

на пешачком прелазу па да схватите да живите у Србији, и да доказујете себи да нисмо далеко од Европе? Па НЕЋЕ вам стати. Једноставно неће. Онај што је онда једном стао, и сами сте рекли да је имао стране табле. Дакле? Ако не мислите да се задржа-вате на ортопедији, боље се не правите паметни и не иритирајте возаче. Он човек жури и шта му се потурате. Чекајте, читајте нешто, слушајте mp3, 4, грицкајте семенке, сређујте ташну, увежбавајте неки трик, само се обвезно намажите јаким фактором за-штите ако је (званично) 35 степени, што да изгорите. У случају кише, рачунајте да ће вас окупати 100% кад прође поред вас (лоши путеви + лоша срећа), све и да имате добре рефлексе.

Ако идете с децом, и то још непослушном, да би били уочљивији морате обући нешто јаких боја, или флуоресцентно (не мора баш онај прслук из обавез-не опреме). Значи, упадљиво. И ви и деца. Ипак је другачије него да се обучете у боје лишћа или бе-тона. И ухватите их за руке чврсто, да им стане крв (а како другачије) и надајте се да „татин син“ није у брзини од 200km/h из друге улице.

Наравно, ако сте женско и притом изгледате као са „Пирелијевог“ календара, мушкарац, осетљив на лепоту, ако стане, стаће због вашег изгледа, опет не из чисте културе. За жену возача у том случају није сигурно. Можда је боље да сте ружњикави. Ко зна. Дакле 50-50.

А има и оних што вас пропусте, па онда намрштени вичу и млатарају рукама да пожурите. А можда им је, помислићете, оса у ауту или се свађају с неким преко телефона (јел` мобилни није забрањен у току вожње?). Псују? Немогуће! Учинило вам се.

Или они што иронично показују „извол`те“, а радо би вас прегазили само да није кажњиво. Добро, није ни њима лако, сигурно су их изнервирали бицикли-сти у дуету, баба што мили мимо пешачког или евен-туално адреналински зависник на моторциклу који жури на кеј да плаши пешаке.

А ако видите у даљини велико црно коцкасто вози-ло непровидних прозора - бежите! Зато што је возило јако, и заштићено са свих страна, баш као му и влас-ник опасног лица.

Ко је рекао да се уведу дебеееле казне за непоштовање саобраћајних прописа? И јел би оне требало да важе за све, или само за оне који казну не могу да плате?

Тај се сигурно није сетио да би можда требало превентивно увести бонтон као обавезни предмет у школе, са акцентом на саобраћајни, па се за једно 90 година, малкице и приближимо Словенији и Аустрији, што да само слушамо како тамо корачају на зебри опуштено, без осећаја кривице. Можда децу и не уче: “Погледај лееево, па дееесно, па ако ништа не видиш у даљини, онда пређи, брзо!.

...Али да се ипак не надамо превише, јер кад је неко навикао да се мангупира, тешко да неће остати мангуп до краја, и наћи начина да се провуче без казне. Тај би се дичио кецом из бонтона. А за Словен-це би ионако рекао да су.....сувише фини.

У СРЕМСКОМИТРОВАЧКОЈ ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ "НИКОЛА ТЕСЛА" КРАЈ ГОДИНЕ ОБЕЛЕЖЕН СКАНДАЛОМ

Обрачун професорке и ученика - хит на интернетуУченик првог разреда на смеру за аутоматичаре покушао да отме дневник професорки, спречавао је да се слободно креће учионицом, а када га је она ударила, ђак узвратио жестоким шамарима - Насилника отац исписао из школе, професорки пресели последњи дани настава пред заслужену пензију

Реаговао државни тужилацДржавни тужилац Слободан Радовановић затражио покретање

судског поступка против средњошколца из Сремске Митровице.-Очекујемо да изгредник који је тукао професорку буде приведен

правди и да тужилаштво у Сремској Митровици покрене против њега одговарајући судски поступак - изјавио је портпарол тужилаштва Томо Зорић.- Републички тужилац захтева да се утврди зашто се кас-нило са реакцијом и пријављивањем инцидента надлежним држав-ним органима.

Према његовим речима, републички тужилац захтева и утврђивање свих околности поводом тог инцидента и утврђивање евентуалних пропуста руководства школе "Никола Тесла" и надлежног тужиоца.

Зорић је казао да је ово порука свима другима да ће тужилац енергично реаговати на све појаве насиља и најозбиљније облике криминала.

Окружни тужилац Ратко Галечић изјавио је да је након интервенције државног тужиоца поднео пријаву против свог заменика због не-благовременог обавештавања и реаговања. Према његовим речима, он очекује да у току дана (понедељак) полиција поднесе кривичну пријаву против ученика и изда саопштење.

У недељу увече око 22 сата, на пружном прела-зу Сремска Митровица – Лаћарак, догодила се

незгода у којој је погинула малолетна М.Ш. (16) из Сремске Митровице. До незгоде је дошло тако што је М.Ш. прелазила преко обезбеђеног пружног прелаза у тренутку када је наишао међународни воз, саоп-штила је ПУ Сремска Митровица. Ј.З.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Малолетница погинула на пружном прелазу

Професорка сатерана у ћошак

Изнервирана професорка удара ученика

Ученик жестоко узвраћа

Ко је јачи ?

Среда, 24. јун 2009.4

Немиле деведесете године прошлога века, у којима је

дошло до распада земље, ра-това и оснивања бројних по-литичких странака, можда су биле главни „кривац“ што је Срђан Малешевић, садашњи заменик председника Општи-не Шид, уопште и почео да се бави политиком. Наиме, сада већ давне 1989. године, као 18. – годишњак, он је са још неко-лико другара био један од првих оснивача Српског покрета обно-ве у Шиду. Не као активан члан, него као омладинац и симпати-зер. Каже да му је тада, баш као што је то случај и данас, мотив да уђе у политичке воде био да допринесе развоју и напретку свог града.

Иако је цео живот провео у Шиду, стицајем околности Срђан је пре 38 година рођен у Вуковару, јер је у то време било потпуно свеједно да ли ће се Шиђани рађати у митро-вачком или вуковарском поро-дилишту. Отац му је родом из Илинаца, а мајка води порекло из једне од најстаријих шидских породица, фамилије Којички. Управо ту, код деде и бабе на салашу Којички, на Суватову, Срђан је провео најлепше дане свог детињства. Основну школу „Сремски фронт“, као и средњу пољопривредну, завршио је у Шиду. Након тога постаје сту-дент Пољопривредног факул-тета у Новом Саду, на смеру „заштита биља“. Студирање га је „ишло“, тако да је диплому добио у року, након чега се вратио у Шид, где се у стату-су приправника запослио у Земљорадничкој задрузи „Ра-тар“. Након завршетка при-правничког стажа, покушао је да се окуша као приватник. От-ворио је пољопривредну апо-теку, али - за разлику од шко-ле, бизнис га није „ишао“, тако да је то трајало све-га две и по године. У време када је након тога био без посла, замењивао је колегу који је радио као гранични

пољопривредни инспектор – фитопатолог, а кратко вре-ме био је запослен у и „Срем Шиду“.

Из радозналости на партијске састанке

- Тих деведесетих најважније ми је било да нађем неки си-гуран посао и нисам се бавио политиком, иако сам активно учествовао у ондашњим сту-дентским протестима у Новом Саду. Такође, у то време, крајем 90. - тих почео сам и активно да читам политичку штампу, у којој сам, између осталих, наилазио и на бројне текстове јавних личности из Демократске странке Србије. Били су то све образовани, паметни и цењени људи, који су ме највише и под-стакли да се определим управо за ту политичку опцију, јер сам увидео да је њихов начин размишљања и поимања света најблискији мом. Пошто се у то време у Шиду, осим у дане ви-кенда, ништа није дешавало, хтео сам да себи нађем неку занимацију, да спојим лепо са корисним, односно да покушам кроз своје политичко деловање да учиним нешто добро и за свој град. Тако сам из радозналости кренуо на састанке ДДС-а, а онда су дошли и први избори, на којима сам изабран за пред-седника Општинског одбора. Ту функцију обављам од тада све до данас, а у међувремену сам две године био и председник Окружног одбора ДСС-а. Био је то период када је ДСС учество-вао у власти у свим општинама у Срему – прича Срђан.

Након првих вишестранач-ких избора одржаних 2000. – те године, Малешевић бива постављен на место директора Културно – образовног центра, а после непуних годину дана про-ведених на тој функцији, добија посао у струци, у тадашњем Министарству заштите животне средине, на месту пограничног инспектора за екологију. Затим поново долази на место дирек-тора КОЦ-а, а одатле прошле године на функцију заменика председника Општине Шид.

Нема пуно песника који су лоши људи

Иако су га стицај околности или можда судбина одвели у по-литичке воде, Срђан Малешевић је у својој средини познат не само као политичар, него пре свега и као песник, учесник бројних песничких и књижевних скупова, промоција, трибина и дугогодишњи члан Књижевног клуба „Филип Вишњић“.

- Поезију не могу да вежем са политиком. Она је неки сасвим други део мог бића који нема везе са прагматичношћу коју мора имати свако онај ко се бави политиком. Политика је сирова,

нема много додирних тачака са поезијом и књижевности. Поезија је оно што што настаје у интимним тренуцима када чо-век добије инспирацију. Не знам пуно песника који су лоши људи, иако могу да буду лоши полити-чари. Песме сам почео да пишем још у основној школи, а нешто озбиљније као средњошколац. Иапк, највише сам писао када сам био на факултету, јер тада млад човек има доста слободног времена и више је наклоњен аналитичком размишљању о себи, свету који га окружује, животу уопште...

До сада сам објавио две књиге песама, а трећа ми је у припреми. Све оно што ми се дешава у животу, рефлектује се кроз оно што пишем. С обзиром да нисам завршио тај факултет, ја сам се писању заправо учио кроз писање, а велику подршку и помоћ имао сам у Светиславу Ненадовићу, тадашњем дирек-тору Културно – образовног цен-тра и председнику нашег пес-ничког клуба „Филип Вишњић“ – прича Срђан, додајући да су му песнички узори Мирослав Антић и Раде Драинац.

Рокер у души

Као и већина припадника његове генерације Срђан слу-ша рок музику, углавном домаћу стару, такозвани „ex yu“ репер-тоар. Када је у питању страна музика омиљена група му је „U 2“. Иако је у души рокер, нема проблема ни онда када у кафа-ни засвирају тамбураши. Одмах наручује своју омиљену песму „Саградићу шајку“. Ожењен је Бранком, са којом има двоје деце: двогодишњег Михајла и двоипомесечну Теодору. С об-зиром да је митровачки зет и да му је супруга, иначе дипломи-

рани економиста, запослена у Општинској управи у Сремској Митровици, Малешевићи често живе на релацији Шид – Срем-ска Митровица. Један је од рет-ких политичара који нема свој стан. За разлику од већине који су се „снашли“, од како се од-селио из родитељске куће он са својом породицом још увек живи као подстанар. На летовања не иде, јер су му деца још увек мала. Пожртвован је отац и за сина Михајла користи посебан начин успављивања – вожња аутом од Шида до Сота и назад. Понекад му тај „патент“ успе, иако се најчешће догоди да се мали Михајло из слатких снова које је почео да сања у Беркасо-ву, пробуди баш у повратку, на вратима стана.

Срђан не спада у типичне Балканце, који послове деле на „мушке“ и „женске“. Зато га ненајављени гости често могу затећи у кухињи, било да спрема месо на неки од својих „хиљаду и једнан начин“ које зна, било да прави рибљу чорбу или пере судове. Не либи се ни да узме пеглу у руке, а мењање пелена малој Теодори увежбао је још са Михајлом. Осим породице, каже да је до сада највише поносан на оне делове своје каријере који су му омогућили да уради нешто прво за свој град. Тако је, поред покретања Аматерског по-зоришта, као директор Културно

– образовног центра био један од оснивача Луткарског позоришта и први је дао идеју да се од старог дворишта иза зграде Дома кул-туре направи нови градски трг. Такође, захваљујући њему, сада у Шиду ради и балетска школа за децу, а увео је и традицију организовања манифестације „Шидско културно лето“. Каже да су Шиђани специфични по томе што немају комплекс ниже вредности било где да се на-лазе, јер се одмах уклапају и друже са свима. Свој град воли највише на свету и зато плани-ра да овде и даље гради своју каријеру. На месту заменика председника Општине тренутно је ангажован на стварању усло-ва за изградњу индустријске зоне, која носи симболичан на-зив „Капија Европе“. Управо то и јесте Срђанова жеља, да његов град, који има одличне географ-ске предиспозицијеи велику шансу за развој, постане састав-ни део Европе и додаје:

- Све док ме народ бира, бавићу се политиком. Демо-кратску странку Србије видим као једну од кључних странака у наредном периоду, јер смо ми стабилна партија, број чланова нам је у порасту, а даљи на-предак може да нам обезбеди активирање младих људи у на-шим редовима.

Сања Михајловић Фото: Милан Милеуснић

СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: СРЂАН МАЛЕШЕВИЋ, ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ШИД

Песник међу политичаримаПоезију не могу да вежем са политиком. Она је неки сасвим други део мог бића који нема везе са прагматичношћу коју мора имати свако онај ко се бави политиком. Политика је сирова, нема много додирних тачака са поезијом и књижевности. Поезија је оно што што настаје у интимним тренуцима када човек добије инспирацију. Не знам пуно песника који су лоши људи, иако могу да буду лоши политичари

Фудбал

Још у основној школи Малешевић је активно почео да тре-нира фудбал, у шидском клубу „Раднички“. Истиче да су му атмосфера и дружења на тренинзима и утакмицама остали у најлепшим успоменама, те је управо то и био главни разлог што је прошле године прихватио да буде председник „Радничког“.

Каже да пријатељства стечена кроз фудбал негује и да-нас, иако више нема времена да се чак ни рекреативно бави фудбалом.

Проза

Поред поезије, Срђан се окушао и у писању прозе. Урадио је текст за позо-ришну представу „Варошка капија“, којом је након 12 година паузе у Шиду по-ново покренут рад Аматер-ског позоришта “Бранис-лав Нушић“. Каже да му је то један од најдражих и највећих успеха у каријери до сада. Иначе, Срђан је објављивао и приче у бројним књижевним часо-писима, као и на интерне-ту, а тренутно ради на ро-ману о Шиду, који због не-достатка времена још увек није стигао да заврши.

� Срђан�Малешевић�у�свом�кабинету

Среда, 24. јун 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

НАЈЛОНКЕ У ПОЛА ЦЕНЕ

Бата Здравко Малешевић, правник и чувени румски боем, у кризна времена после Другог светског рата, студирао је у Загребу и животарио од очеве по-моћи и продаје најлон чарапа, које му је брат често слао из Америке. Чуле то загребачке фрајле и стално га опседа-ле. Погледа он једну лепотицу и каже јој: Чарапе су толико динара, али ако је навучем, можеш да добијеш у пола цене. Госпа га погледа, опружи ногу и рече: Навлачи.

Здравко навуче, а она не скида ногу са столице. -Настави! -каже му, гле-дајући га враголасто.

-Шта да наставим? - прави се Бата Здравко невешт. - Што сам тражио, то сам урадио. Можемо једино да попијемо по једно пиће.

- Е, таквог још нисам имала - рече дама и поручи пелинковац.

Здравко јој пољуби руку и рече: - Драго ми је да нисам као други.

ЛЕКОВИТОСТ СНОВАСнови су врло лековитии не праве проблеме,само треба се будитиувек у право време.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Ми смо небески народ, зато не види-мо шта се дешава на земљи.• Нама неће сванути, док нам се потпу-но не помрачи.• Све по списку, односи се и на нееви-дентиране.• Патриоте се поново разгаламиле: не дају изгубљено.• Марама преко очију служи богињи правде као чврсто оправдање.• Не треба више ништа крити, што је остало не вреди ни пишљива боба.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

У мог дике очи повелике,ко у риђе кад на зоб наиђе.

Сиђи, боже, да ти видим леђа,да л` су твоја грбава ко моја?

Бела блуза на грбава леђа,та ..бем ти бога грбавога !

Имам гаће у четири боје,каже мала да ми лепо стоје.

Из бор: Милић

Јовановић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

На челу групе од 90 најбољих студе-ната којима је председник општине

Инђија Горан Јешић прошле недеље уручио ваучере за општинске стипен-дије је студент треће године Биолошког факултета у Београду, смер молекулар-на биологија и физиологија Немања Маријановић. Свестраност је врли-на која краси овог младића. Вредан и амбициозан, продоран и жељан знања лане је као представник Србије по-хађао летњу школу универзитета у Ло-зани, овога лета похађаће летњу школу у Кембриџу, раме уз раме са најбољим студентима из целог света.

Био је ђак генерације у ОШ "Јован Поповић" у Инђији, с поносом истиче да је ту стекао добар основ за даље шко-ловање. Такође, био је и ђак генерације региона Срема у избору „Сремских но-вина“ за 2006.годину. Када је кренуо у Гимназију намеравао је да упише меди-цину али је негде у трећој години за-кључио да му више простора за истра-живачки рад пружа молекуларна био-логија. Конкретан повод за ову одлуку било је интернационално такмичење "Биос олимпијада" која се одржавала у Русији.

- Захваљујући професорици биоло-гије заволео сам овај предмет, кренуо на такмичења и стигао на олимпијаду у Русију. Било је 500 такмичара из це-лог света. Као ученик трећег разреда гимназије освојио сам прву награду на "Биос олимпијади" у Санкт Петерсбур-гу, наредне године поново. Дефинитиво сам одлучио да се бавим молекуларном дијагностиком јер мислим да је то наука будућности која ће истраживати болес-ти на молекуларном нивоу, на ћелији, објашњава своје разлоге за избор бу-дућег позива Немања Маријановић, је-дан од најбољих студента из Инђије.

Рад са којим је Маријановић зако-рачио у свет науке било је довођење у колерацију квалитета длаке на тешке метале и квалитета млека код краве, козе и овце. Показало се да колерација постоји и да се елементи поклапају. Другим радом је показао како дим ути-че на клијање салате. То су били гим-назијски радови, данас се бави много озбиљнијим стварима.

- Волонтирам у лабораторији на мом факултету где се бавим дијагностиком различитих болести. Укључен сам у пројекат откривања неких нових методе за детекцију рака простате. Прошле го-дине сам радио у Швајцарској, конкрет-но, у лаборатоторији у Лозани на раном откривању рака дојке. Бесплатну летњу школу која је трајала девет недеља по-хађао сам са 25 најбољих студената из целог света. Било је то за мене једно ново и незаборавно искуство, надам се да ће тако бити и на Кембриџу у Лондо-ну. Недавно сам добио понуду од Аме-риканаца да ме стипендирају са 40.000 долара и да четврту годину студија за-вршим код њих. Одбио сам, желим да факултет завршим у Београду, касније бих уписао докторске студије негде на-пољу јер постоје далеко бољи услови за лабораторијски рад па бих знање сте-чено у иностранству применио у нашој земљи, каже Немања Маријановић.

Још у средњој школи Немања је до-био стипендију Министарства за на-уку коју и данас добија и која износи

20.000 динара. Другу годину за редом добија општинску стипендију од 13.500 динара и накнаду што ради као проде-кан од 4.000 динара.

- Не желим финансијски да опте-рећујем родитеље, својим знањем за-рађујем за студије. Станујем у дому "Краљ Александар" у Београду и вео-ма сам задовољан јер сам у окружењу студената који имају висок просек и посвећени су науци. Новац трошим на књиге и страну литературу, купио сам себи савремен рачунар, похађам часо-ве немачког језика, говорим енглески и италијански. Два пута недељном идем у "Крсмановић" где играм у фолклору. Када ми време дозволи читам белетрис-тику, напишем по коју песму или причу, волим да гледам тенис, каже студент из Инђије који је све испите сем једног положио са десетком. Самокритичан је, каже да статистику није озбиљно схва-тио и зато је добио деветку.

З.Г.Стефановић

НЕМАЊА МАРИЈАНОВИЋ, СТУДЕНТ СА НАЈВИШОМ ПРОСЕЧНОМ ОЦЕНОМ У ИНЂИЈСКОЈ ОПШТИНИ

Раме уз раме са студентима престижних колеџаНемања Маријановић, студент треће године Биолошког факултета у Београду, смер молекуларна биологија и физиологија бави се научно-истраживачким радом и осваја међународна признања - Са просечном оценом 9,93 најбољи је студент на групи, продекан је на Биолошком факултету, говори три страна језика, игра у фолклору "Крсмановића", понекад напише неку песму - Знањем обезбедио две стипендије јер, како каже, не жели да оптерећује родитеље

Немања Маријановић у Санкт Петерсбургу

Немања Маријановић

Практично знање стиче у лабораторијама у земљи и иностранству

Среда, 24. јун 2009.6

Из Филијале здравственог осигурања Сремска Ми-

тровица подсећају да је у току издавање маркица неопходних за оверу здравствених књижице осигураника, да нове маркице треба преузети до краја јуна и да ће оне важити од 1. јула до 31. децембра ове године. Ово је други круг овере здравстве-них књижица маркицама, јер су их лане запослени и члано-ви њихових породица оверава-ли код послодаваца.

- Битно је да послодавци поднесу захтев за издавање маркица здравственог осигу-рања са неопходним елемен-тима од којих су главни : ПИБ послодавца, адреса, електрон-ска адреса, име особе која је овлашћена за преузимање маркица и број маркица. Ни-какав други папир не треба да донесе - објаснио је дирек-

тор ове филијале Драгојле Раичевић.

Али, само подношење захте-ва не значи аутоматски и да ће се послодавцу издати неопход-не маркице. Филијала здрав-ственог осигурања у сарадњи са пореском управом, будући да постоји електронска раз-мена података, лако провери да ли је послодавац изми-рио текуће обавезе по упла-те доприноса здравственог осигурања, а то је услов за издавање маркица.

Послодавци који нису пла-тили доприносе из ранијих година по Закону о одлагању обавеза могу да поднесу зах-тев и обавезе одложе до 2012. године, али морају да измире текуће доприносе, а они се од-носе на три претходна месеца. Уколико допринос није измирен Филијала ће дати послодавцу

обавештење о томе. Будући да је издавање маркица сада приоритетан посао у Филијали здравственог осигурања Срем-ска Митровица су се организо-вали да посао буде на време завршен. Буџетским корисни-цима овде већ издају маркице, јер они не могу проћи а да не плате поменуте доприносе. Код других корисника, који нису измирили обавезе, маркице ће добити ризичке категорије - деце до 18 година, студенти до 26 година, труднице, инвалид-на лица, оболели од специфич-них оболења и други, поручују из РФЗО Филијала Сремска Ми-тровица.

Здравствено осигурање по-чива на солидарности, мора се плаћати, да би се свима осигурала једнака права у здравственој заштити.

С.Ђ.

Општински одбор СРС у Инђији организовао је од

17. до 22. јуна серију триби-на у свим насељеним местима инђијске општине насловљене ‘’Србијом до слободе’’. По ре-чима председника Општин-ског одбора СРС Николе Вукелића на трибинама су радикали износили свој став

против усвајања новог Статута Војводине и регионализације Србије али и мишљње да је по-требно обезбедити већи степен економских слобода почев од тога да је недопустиво мали проценат средстава који се из републичке касе враћа општи-нама. З.Г.С.

Са изласком 43. броја најмлађе сремско гласило

"Пазовачка ревија" обележи-ла је прошле среде четврти рођендан. Окупиле су се коле-ге из других редакција да им честитају, размене информације и да се друже. Реч је о новина-ма које излазе једном месечно, стављају акценат на репорта-же али покривају и актуелна дешавања у старопазовачкој општини. Директор и одговор-ни уредник "Пазовачке ревије" је Ружица Чањи. З.Г.С.

У ТОКУ ИЗДАВАЊЕ МАРКИЦА ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

Маркице само платишамаУплата текућих доприноса здравственог осигурања услов за добијање ових маркица, зато се поднети захтеви послодаваца проверавају

Музика на струју

Кренула сам на спавање. Ипак нећу затварати прозор. Нека улази свеж ваздух у собу, пријатније ће ми бити. Заспала сам.

Бар тако мислим. Дум, дум, дум, бејс... Дис из д саунд оф риали-ти, на на на на... Ипак ћу сањати на српском. Ми плешемо, ла ла ла ла, цели дан и ноћ... Главобоља од вина...

А онда схватим, да главобоља није од вина, и да то није сан. Па добро онда, ко се од комшија усудио да пусти музику толико гласно да не могу да спавам, а увелико је прошла поноћ?

Нису комшије криве. И њима је исто. Освестим се. Па забора-вила си да је викенд. Тортура на бубне опне је неминовна ствар. Ко ће више, ко ће јаче? Имам утисак да се такмиче чија ће музика на струју да се чује у најмању руку до Београда. Можда чак и до Ниша. Ко ће знати!?

Слажем се са чињеницом да се од нечега мора живети. Неко ради у администрацији, неко је просветни радник, па уметни-ци, благајници, бизнисмени и остали. Стигосмо и до власника угоститељских објеката, који свој хлеб зарађују нудећи једну врсту остваривања друштвеног живота уз по коју чашицу не-ког алкохолног или безалкохолног пића (додуше два, три пута скупљу него у продавницама, али морају и они нешто да зара-де), и пријатну музику која ће опустити и развеселити. Сваки од кафића, тачније њихових власника преферира одређени музички жанр који ће некоме бити по вољи, некоме не. Али, Боже мој па ово је демократија и о укусима не треба расправљати, него их уважавати.

И са тим се слажем. Али није никакав укус, а посебно не добар, ако је музика у којој треба да уживамо пуштена до 250 децибе-ла јачине. Коме то може да прија? Мени сигурно не! Очигледно не разумем како ствари функционишу. Млада сам, знам шта је излазак у град, дискотека, провод. Па како онда нисам до сада апсолвирала какво задовољство пружа када вам бас пулсира по читавом телу, срце искаче из груди, ушне шкољке одскачу у рит-му музике и моле за милост. А када кренете нешто да изустите као да је ваш глас средио умешни диско џокеј да бруји, шушти и како већ све звучи. Само у једно будите уверени тај којем сте науми-ли нешто да кажете, неће вас чути апсолутно ништа. Можда ако се баш својски потрудите, па из петиних жила извучете највећу јачину гласа коју можете, у том случају успеће да разабере по коју реч, а ви ћете остати (поред слуха) и без гласних жица.

Добро. Изабрали сте да изађете у град, самим тим донекле сте се помирили са тим шта вас тамо чека. Шта ћемо са онима који су желели да остану у топлини свог дома, миру и тишини, да се опу-сте, лепо наспавају? Е њима ће ти планови пасти у воду. Отпри-лике, ко им је крив зашто нису и они изашли (а сви су укључени у оне који трпе, од беба до старих људи) да сви заједно губимо чуло слуха, па нека иде живот. Заборавих, али ти који су остали у кућама имају једну предност, могу да чују једни друге током конверзације.

Кућа ми није баш близу центра града (у којем су сконцентри-сани такозвани кафићи-звучници), па је гласноћа онога што до мене допире не толико неподношљива, иако не можеш од ње да заспиш, све и да се потрудиш. Како ли је оним људима који живе у центру и његовој непосредној близини? Њима без чепића за уши не вреди седети у кући. А спаваће, па када се заврши ноћни провод, тамо око 5 сати. Ионако није здраво дуго спавати.

Ипак ћу затворити прозор. Ваљда ми неће попуцати стакла. Боље да ми је и топло, него да ми помешане ноте свих могућих музичких праваца читаве ноћи атакују на слух.

ПОГЛЕД ИСКОСА

Пише: Вања Продановић

ИНЂИЈА

Радикали организовали трибине

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Четврти рођендан "Пазовачке ревије"

На прослави "Пазовачке ревије"

У циљу подршке израде Стратешког локалног

акционог плана и решавању питања избеглих и интерно ра-сељених лица, Комесаријат за избегла лица уз подршку Вла-де Србије доделио је средства од 1,5 милиона динара Граду Сремска Митровица, како би се помогло једном броју породица да реше своје стамбено питање и побољшају услове живота.

Град Сремска Митровица је израдом и усвајањем стратеш-ких и акционих докумената, формирао Савет за миграције и добио наменска средства, за најугроженије породице и појединце, којима ће се у на-редном периоду обезбедити трајна решења – изјавио је др Срђан Козлина након разго-вора са представницима Владе и Комесаријата.

Сремска Митровица је један од 29 градова који је добио под-ршку Владе Србије у решавању овог проблема. С.Н.

ПОДРШКА ВЛАДЕ СРБИЈЕ ИЗБЕГЛИМ И ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИМ ЛИЦИМА

Милион и по за стамбена питања

Заменик градоначелника др Срђан Козлина, Владимир Цуцанић, комесар за избеглице (у средини)

и др Јован Кркобабић потпредседник Владе

Среда, 24. јун 2009. 7

Библиотека25.јуна, у 19 сати, у чи-таоници, промоција новог броја часописа "Сунчани сат"- организатор Установа за неговање културе "Срем"

ГалеријаДо 1. септембра - стална поставка слика Лазара Возаревића

Музеј Срема27.јуна, у 20 сати, пројекција филма "Клетва" и изложба фотографија " Драгуљи Фрушкогорског Атоса"

Позориште26.јуна, у 20 сати, мала сцена, " Панкрти: Долгцајт" пројекција филма27.јуна, у 12 сати, велика сцена, премијера пред-ставе "Зачарана принцеза" драмске школе; у 20 сати, мала сцена, пројекција филма "Не могу се вратити ако одем"

Сирмијумарт25.јуна, у 20 сати, велика сцена Позоришта, " Селе, жетва је..." - годишњи концерт фолклорног ан-самбла "Бранко Радичевић". Учествују: први ансамбл, ансамбл ветерана, тамбу-рашки оркестар Срем" и народни оркестар

Од среде до среде

У ПЕСНИЧКОМ ДВОРИШТУ БУК БАРА

Промоција књиге Иване Кузмановић

Књижевна заједница Срем-ска Митровица организује

у петак, 26. јуна, у 20 сати, у Песничком дворишту Бук бара промоцију књиге ауторке Иване Кузмановић „Мање од три“. Сем ауторке у програму учествују Мирјана Марковић, др Слађана Миленковић, ан-самбл „Лагани бећарац“.

ПОЈАЧАНА КОНТРОЛА САОБРАЋАЈА ОД 22. ДО 28. ЈУНА

Исправно возило- безбедно возило

МУП Србије у сарадњи са АМС и Асоцијацијом тех-

ничких прегледа возила у пе-риоду од 22. до 28. јуна, у вре-мену од 7 до 20 сати, спроводи превентивно – пропагандну ак-цију „Исправно возило – без-бедно возило“ у циљу припреме возила за безбедније учешће у саобраћају. Заправо, основни циљ је да се бесплатно провери техничка исправност возила, како би се уочене неисправ-ности благовремено откриле, а тиме остварили повољни пред-услови за безбедно одвијање саобраћаја. Тако ће за време трајања акције саобраћајна полиција вршити појачану контролу возила и возача, по-себно на путевима и улицама у насељеним местима.

ИЗБОРИ ЗА ЧЛАНОВЕ САВЕТА МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА

Утврђене листе кандидата

Комисија за спровођење избо-ра за чланове савета месних

заједнице je закључно са 17. јуном примила предлоге канди-дата из свих месних заједница у којима ће се 28.јуна бирати нови сазиви савета. Према по-дацима са којима се располага-ло крајем прошле недеље по-казано је велико интересовање код кандидовања, посебно у градским и већим месним заједницама. На пример, у Куз-мину је предложено 26 канди-дата, а бира се девет, док је у Старој Бингули и Бешеновач-ком Прњавору предложено по пет кандидата колико се бира.

Листе кандидата су утврђене 22. јуна, а на њима су имена кандидата по азбучнoм реду. Подсећамо избори за нове чла-нове савета одржаће се у 32 од 34 месне заједнице, јер су у Лаћарку и Засавици 2 савети изабрани 2007. године.

ГРГУРЕВИЦИ

Самодопринос за инфраструктуру

Мештани Гргуреваца ће се 12. јула изјашњавати о

увођењу самодоприноса за период од 2009. до 2014.го-дине, јер је Скупштина Гра-да прихватила иницијативу 105 мештана овог села. План је да се средстава самодо-приноса улажу у инфраструк-туру - за одржавање атар-ских путева, уређење месног гробља, уређење сточне јаме, реконструкцију крова Дома културе, чишћење депонија, али и за развој културе, спорта и за редовну делатност месне заједнице.

Уколико Гргуревчани при-хвате предлог личним изја-шњавањем самодопринос ће се издвајати по стопи од три одсто на лична примања, пет одсто на примања од самостал-них делатности, а 20 одсто на приходе од пољопривреде и шумарства. Процена је да би се током наредних пет година од самодоприноса обезбедило укупно 7,5 милиона.

Поводом завршетка школо-вања 167. генерације мату-

раната Митровачке гимназије, у Позоришту "Добрица Милу-тиновић" је одржана традицио-нална свечаности на којој су 123 матуранта добила дипло-ме, а заслужнима су уручене награде. Међу матурантима је било 10 носилаца Вукове дипломе, 65 одсто од укупног броја матураната или 80 је од-личних ученика, 30 одсто или

27 је врло добрих и пет или седам је завршило са добрим успехом, сазнали смо од вд. ди-ректора Митровачке гимназије Илије Милиновића. Ови по-даци довољно говоре о успеху генерације.

Ђак генерације Митровач-ке гимназије је Маријана Мацановић, која је од своје школе награђена са комплетом сабраних дела Јован Дучића и сатом по њемом избору, док јој

је Ротари клуб "Сремска Ми-тровица" за изванредан успех даровао летовање, такође, по њеном избору. Маријана Мацановић ће ићи и у посету Белом двору.

Сви матуранти су уз дипломе добили и књиге, на свечаности је прочитан најбољи матурски рад којег је написала Николи-на Црнобрња, а изведен је и пригодан културно-уметнички програм.

Дневни центар за младе "Пријатељи", који се налази

поред просторија Црвеног крста у Сремској Митровици, почео је да ради од 1.марта. Циљ ове услуге социјалне заштите је унапређење и одржавање квалитета живота корисника у њиховој социјалној среди-ни развојем социјалних веш-тина. Циљне групе су млади од 12 до 18 година који имају проблеме у понашању или су у ризику да развију пробле-ме у понашању, који се нала-зе у ризику од занемаривања и злостављања, који потичу из материјално угрожених по-родица, или једноставно желе да учешћем у појединачним програмима Дневног центра и боравком у њему остваре нова пријатељства и развијају своје потенцијале.

Са младима свакодневно раде социјални радник и пси-холог, а тим чине и три стручна сарадника за ликовну секцију, плес и спортску секцију, као и три волонтерке Високе шко-ле за образовање васпитача. Oвај пројекат се реализује у

сарадњи Града Сремске Ми-тровице и Фонда за социјалне иновације Министарства рада и социјалне политике. Oд Срђана Радојевића из Фонда за социјалне иновације саз-нали смо да је су припреме за овај значајни пројекат за младе на локалном нивоу по-челе у новембру прошле годи-не, а ове године, у новембру, пуно финансирање пројекта преузима Град. Заменик гра-

доначелника Срђан Козлина не крије задовољство постиг-нутим, истичући како Митрови-ца брине о младима, и да сада поред канцеларије за младе ту постоји и дневни центар. Пред-раг Кузмановић, психолог, кроз свакодневни рад са мла-дима најбоље разуме њихове потребе. Тренутно ради са 17 корисника, а четворо је на чекању.

Л. Вулић

МИТРОВАЧКА ГИМНАЗИЈА ИСПРАТИЛА МАТУРАНТЕ

Маријана Мацановић ђак генерацијеДесет вуковаца, 80 одличних, 37 врло добрих и седам добрих ученика у овој генерацији гимназијалаца-матураната

Успешна генерација матураната

ДНЕВНИ ЦЕНТАР ЗА МЛАДЕ

Пријатељи на делу

Радници и организатори центра са замеником градоначелника

Среда, 24. јун 2009.8

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Трибина

Протеклог четвртка у сали Дома младих, у организацији Центра модерних вештина и Општине Шид, одржана је трибина на тему „Превенција рака грлића материце“. О овој теми говорио је доктор Аљоша Мандић, са Институ-та за онкологију у Сремској Каменици.

„Комп камп“ у Ердевику

Други летњи компјутерски „Комп камп“, намењен деци узраста од осам до 15 го-дина, биће одржан од 1. јула до 20. августа у школи „Сава Шумановић“ у Ерде-вику. Деца из целе Србије боравиће у кампу у пет смена од по 10 дана, а са њима ће радити стручњаци „Мајкрософта“. Овај камп организован је по угледу на образовне кампове у Амери-ци и Канади.

Премијера „Јелене Тројанске“

Премијера представе „Је-лена Тројанскa“, аматер-ског позоришта „Бранислав Нушић“, одржана је у субо-ту, у сали Културно – обра-зовног центра. Представу је режирао Цветин Аничић.

Награђени најбољи спортисти

У просторијама Установе за физичку културу и спорт-ску рекреацију Партизан додељене су награде школа-ма чији су ученици постигли најбоље резултате током протекле школске године. Међу основцима најбољи су били ученици школе „Бранко Радичевић“, а међу средњошколцима ученици школе „Никола Тесла“.

УКРАТ КО

Већ традиционално, сваке године 14. јуна организују

се сусрети посвећени песнику из Вашице Благоју Јастребићу, на којима се евоцирају успоме-не и читају стихови.

Тако је било и ове године. Писци и песници окупили су се у сали Дома младих како би кроз разговор и читање стихова оживели и освежили успомену на овог истакнутог уметника, који је - како кажу - био не само добар и цењен уметник, него и добар човек и пријатељ.

На скупу су, између оста-лих, присуствовали Светис-лав Ненадовић, председ-ник Књижевног клуба „Филип Вишњић“, Ђорђе Јањатовић, његов заменик, Недељко Терзић, писац и новинар у пензији, Дамјанка Чизмић, песникиња и сликарка, профе-

сор Душан Лукић, директор Гимназије „Сава Шумановић“, као и многи други љубитељи писане речи.

Присутни су се сложили да би ови сусрети у будуће треба-ли да поприме ширу димензију и да би им се морао придати већи значај. А као адекватно решење виде то да се овај догађај уврсти у планирани културни програм на годишњем нивоу.

- Ово би требао бити прави фестивал. Сматрам да смо у могућности да се потрудимо још више око свега овога и направимо један велики књижевни догађај у којем ће моћи уживати сви љубитељи поезије и прозе – рекао је Недељко Терзић.

Благоје Јастребић рођен је 1939. године у Вашици. Студије је завршио у Београду где је и провео остатак живота. Био је песник и писац.

Објавио много дела од којих су најпознатији романи „Шевин кас“ и „На Филиповом путу“. Такође, уредио је књигу старих народних умотворина „Црвен

Бан“. Поред тога радио је и као уредник културне рубрике у дневном листу „Политика“.

В. П.

ОДРЖАНИ ЈАСТРЕБИЋЕВИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ

Лепе речи и сећањаОво је 28. пут како се облежава сећање на истакнутог писца и песника Благоја Јастребића из Вашице

Песници на Јастребићевим сусретима

У сали Дома младих недавно је одржано вече посвећено

стогодишњици рођења Симе Томовића. Културно образов-ни центар, Удружење учитеља „Сима Томовић“ и Гимназија „Сава Шумановић“ организова-ли су овај сусрет уз пригодан програм и госте.

Своје успомене на овог ис-такнутог Шиђанина евоцирао је професор Радован Ђурчић, који је био његов ученик. На овом окупљању говорио је и професор Душан Лукић, ди-ректор Гимназије, као и Хаџи Ђорђе Воларевић.

Програм су обогатили и уче-ници основних и средњих шко-ла који су рецитовањем одали почаст човеку кога називају пиониром школства.

Сима Томовић рођен је крајем прошлог века у Шиду.

Био је педагошки предаоц који је многе генерације мла-дих људи извео на прави пут. Његов педагошки рад остао је добро запамћен како у његовом родном месту, тако и широм бивше Југославије. За свој рад добио је многа признања и на-граде.

Поред тога што је био пе-дагог, Сима Томовић је био и хроноичар. Написао је дело „Монографије Шида“ у којем је обрадио податке од оснивања насеља око Шидине до среди-не седамдесетих година про-шлог века.

Волео је то што ради, за-лагао се за бољитак и био оптимиста који је обичавао да каже: - Време је велико решето које ће све ствари ставити на своје место.-

В. П.

ОБЕЛЕЖЕНА СТОГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА СИМЕ ТОМОВИЋА

У част великана „Време је велико решето које ће све ствари ставити на своје место“

Сима Томовић

Детаљ са промоције

Лепшем и урбанијем изгле-ду града допринео је и не-

давно уређен простор испред Народне библиотеке „Симеон Пишчевић“. Прилазне повр-шине су поплочане стазама и

оплемењене зеленилом. Сред-ства у износу од 2,7 милиона ди-нара за ову намену обезбеђена су захваљујући Министарству за државну управу и локалну самоуправу.

У Кукујевцима је протеклог четвртка, два и по месеца

након одржавања избора, када су се стекли законски услови за овај поступак, формиран Савет Месне заједнице. Наиме, у Окружном суду у Сремској Митровици као неосноване од-бачене су све тужбе и пригово-ри на регуларност избора који су 5. априла одржани у овом селу.

Садашњи сазив Савета чине: Радица Крајновић, Мирослав Стојчевић, Сретко Јовановић, Синиша Поповић,

Милован Папрић, Ђуро Радојчић, Милан Стојановић, Бранко Прерадовић и Не-над Ћулибрк. За председни-ка Савета изабран је Мирослав Стојчевић, који је ту функцију обављао и у предходном пе-риоду.

Месна заједница ће но-вим системом, у односу на досадашње месне управе, контролисати прилив средста-ва која ће бити утрошена на решавање највећих комунал-них проблема у селу.

С. М.

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

Уређен простор испред Библиотеке

КУКУЈЕВЦИ

Формиран Савет Месне заједнице

Мирослав Стојчевић, поново на челу Савета МЗ

Среда, 24. јун 2009. 9

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Јешић у Словенији

У делегацији Србије која је прошле недеље учество-вала на Међународној инве-стиционој конференцији у Љубљани био је и председ-ник општине Инђија Горан Јешић. Истичући веома до-бру сарадњу коју општина има са Словенијом Јешић је рекао да су словеначке компаније до сада уложиле у општину Инђија 20 милиона евра и да планирају да запо-сле 300 људи. Завршене по-гоне или погоне у изградњи имају "Изотерм-Плама", "Ре-макс", "АХА-Пластик", "Керн Нормалије" и "Меркатор". "Максим Цинкарна Цеље" је у фази припреме докумен-тације за изградњу фабрике за цинковање и заштиту ме-талних површина.

Закуп земљишта

Након прошлогодишњег давања у закуп пољопривред-ног земљишта у државној својини на период од пет го-дина, остале су мање нерас-подељене парцеле за које је општина Инђија расписала јавни оглас. Јуче је завршено прикупљање понуда. Јавно отварање прикупљених пону-да обавиће се у понедељак, 29. јуна у згради општине са почетком у 10 часова.

Контрола угоститељских објеката

Председник општине Инђи-ја Горан Јешић наложио је инспекцији да појача контролу радног времена угоститељских објеката јер се грађани све чешђе жале на "живу" музи-ку која у ситне сате бруји из оближњих локала. За наредни састанак Система 48 затражио је извештај о изреченим каз-нама у 2008. и 2009. години за оне који се нису придржа-вали општинске одлуке о рад-ном времену угоститељских објекта и најавио нову од-луку у којој ће важити много ригорознија правила.

UKRAT KO

Жетва је била тема састан-ка Општинског штаба

за праћење радова у пољо-привреди који је одржан у пе-так. Штабом је руководио пред-седник Бранко Ђурић док су директори земљорадничких задруга износили податке о површинама и спремности ме-ханизације за жетву која се у том тренутку већ одвијала. На подручју инђијске општине засејано је 6.100 хектара пше-нице, 490 хектара јечма и 350 хектара уљане репице.

Жетва јечма је завршена крајем прошле недеље просе-чан принос се кретао до 3,8 до 5 тона по хектару а уљане ре-пице око три тоне. Све до апри-ла месеца вегетација је била у доброј кондицији, међутим, недостатак падавина и високе температуре умањили су при-носе за око 30 процената. У за-висности од примене агротех-ничких мера зависиће приноси пшенице, процене су да ће на појединим парцелама бити 5,5 тона по хектару а на другим око 7,5 тона по хектару.

У петак је кренула жетва

пшенице у Бешки где је овом културом засејано 608 хек-тара и по речима директора Земљорадничке задруге Дра-гана Лончара недељу дана ће бити довољно да се сви усе-ви скину. Пожњевено је и 100 хектара уљане репице. Дан

касније са жетвом новосадских сорти кренули су Крчединци на чијим пољима је због небацања минералног ђубрива још већа разлика у приносима. У овом селу засејано је око 350 хекта-ра пшенице у Марадику педе-сетак хектара више. Комбајни

су, углавном, стари али су сви на време рементовани и укључени у жетву, чуло се на састанку штаба. Сва пшеница се усмерава ка силосима "Жи-тосрема".

- И ове као и ранијих годи-на спремни смо да прихвати-мо и лагерујемо сву пшеницу, наши капацитети су 4.000 ва-гона, све линије за пријем су оспособљене. Спремљен је и новац и у року од два, три дана пољопривредници ће бити исплаћени по оној цени која се промовише у жетви, рекао је представник "Житосрема" Жи-ван Вучетић.

Нагађања су да би откупна цена пшенице овогодишњег рода могла бити 8,5 динара по килограму.

Жетеоци су замољени од стране ОУП-а да приликом транспорта пшенице у сило-се користе пружни прелаз код "Паноније" како би се избегла гужва и чекање на пружном прелазу код ста-диона на којем ће тренира-ти и такмичити се учесници "Универзијаде".

На позив инвеститора Савет месне заједница Инђија по-

сетио је новоизграђену Фабри-ку за рециклажу старих олов-них акумулатора "Монбат" како би се уверили да је еколошки безбедна. Стручњаци "Монба-та" презентовали су им тех-нолошка решења и обиласком постројења показали како то у пракси изгледа.

- Имајући у виду натпи-се који су се појављивали у медијима и оптужбе од стра-не неких еколошких покре-та, захваљујемо се компанији "Монбат" на издвојеном вре-мену како бисмо се у интере-су грађана Инђије информи-сали о стварном стању. Драго нам је да смо се уверили да не постоји опасност од било какве

врсте еколошког загађења за наше грађане а нарочито не од изливања отпадних технолош-ких вода, изјавио је Милан Вукобрат, председник Савета месне заједнице Инђија.

Договорено је да сви заинте-ресовани грађани могу органи-зовано да посете фабрику у до-говору са Месном заједницом.

Подсетимо се, бугарски ин-веститор је у фабрику затворе-ног типа рециклажног система "Монбат" уложио 11 милиона евра. У овој фабрици планира-но је да се запосли 70 радника. Још увек се чека да техничка комисија Министарства за за-штиту животне средине под-несе извештај на бази кога се издаје решење о давању до-зволе за рад.

Дирекција за изградњу оп-штине одговорна је за ра-

дове који се изводе на више локација у граду. Судећи по броју и вредности инвестиција стиче се утисак да се општина свим силама одупире рецесији и настоји да заврши највећи број планираних инвестиција. У овом тренутку поред изградње спорт-ске дворане у току су радови на довршењу новоизграђеног кри-ла зграде општине, изградњи нове саобраћајнице која повезује Дунавску и Школ-ску улицу, изградња тро-тоара у Новосадској улици, реконструкција штампаног бетона код школе "Душан Јерковић", у завршници су ра-дови на реконструкцији фуд-балског стадиона. У оквиру примене новог плана техничке

регулације саобраћаја, кре-нуло се са реконструкцијом раскрснице код аутобуске ста-нице. Радници "Сремпута" из Руме изводе радове на ула-зу у Улицу Јована Поповића из правца Клаоничке улице. Саобраћајница је проширена а по први пут ће бити обезбеђена паркинг места за такси возила.

ОПШТИНСКИ ШТАБ ЗА ПРАЋЕЊЕ РАДОВА У ПОЉОПРИВРЕДИ

У "Житосрему" места за сву пшеницуНедостатак влаге и високе температуре умањили приносе и до 30 процената – Апел пољопривредницима да због "Универзијаде" користе пружни прелаз код "Паноније"

Директори задруга о жетви

БЕЛЕЖИМО

Грађани у "Монбату"

Фабрика чека дозволу за рад

ИНВЕСТИЦИЈЕ

Више градилишта у граду

ПРЕ НАЈАВЉЕНОГ ТЕРМИНА

Базен примио прве купаче

Два дана пре уобичајеног почетка рада, градски ба-

зен је своју капију отворио за посетиоце 18. јуна. Сви највљени радови су оконча-ни на време, реновиран је обод базена, реконструиса-ни тоалети, постављене нове кабине, ремонтоване пумпе, постављено ново осветљење. Првог дана ове летње сезоне на базену је било 403 купача који су уживали у беспрекорно чистој води. Од 1. јула креће са радом школа пливања и "аеро-бик" за жене. Испливавање се организује у раним јутарњим и касним вечерњим сатима. Дневна цена улазнице је оста-

ла иста као лане, 200 динара док ученици, студенти и пензи-онери са подручја инђијске оп-штине имају право на карту за целу сезону која износи 1.500 динара.

На купалишту првог дана 403 посетиоца

Радови у улици Јована Поповића

Јавне трибине о изради стратегије одрживог развоја

на којима грађани иницирају решавање приоритетних про-блема својих места приводе се крају. Прошле недеље, у четвртак и петак одржане су у Новим Бановцима и Новој Пазови, док је последња, зав-ршна планирана за крај ове седмице у Старој Пазови, на-кон чега ће се израдити радна верзија документа и поново доставити, пoсредством мес-них заједница грађанима на увид. За решавање горућих проблема који треба да уђу, као приоритети у стратешки документ који има исту вред-ност и снагу с Просторним планом општине, а правно уточиште налази у Закону о

локалној самоуправи и ради се по методологији Европске комисије и програма exchange 2, грађани су своје предлоге могли да дају попуњавањем анкетних листића и посред-ством интернета. Како је ис-тицао Игор Мишчевић, члан тима за израду Стратегије, на свих девет до сада одржаних трибина, радна верзија ће се након сих прикупљених пода-така и сугестија, допуњавати. Чак, могућност поправке има и на самој седници СО Стара Па-зова, путем амандмана.

На свим трибинама до сада одржаним грађани су се инте-ресовали за обавезност при-мене овог документа, за шта је координатор тима Срђан Станковић, свугде наглаша-вао, да, сем приступа европ-ским фондовима, Стратегија обавезује све будуће локалне власти и да ће се већ следеће године применити приликом пројекције буџета. Грађани Нових Бановаца као приорите-тан проблем који хитно мора да се решава навели су чишћење Дунава, наставак изградње канализације с уградњом пре-чистача отпадних вода, изме-штање Бетоњерке, замену азбесних цеви на водоводној мрежи, сређивање центра,

асфалтирање улица, изградњу спортског центра, бољу саобра-ћајну везу с Београдом, нови вртић и здравствену амбулан-ту. С обзиром да су по величи-ни треће место у општини, Зо-ран Стојнић је питао зашто се не отворе и овде радне зоне.

За грађане Нове Пазове најбитиније је да се одвоје од Старе Пазове и постану општи-на, јер како је већина дискута-ната у петак на трибини рекла,

„Стара Пазова има све, а Нова ништа“. Сматрају да више дају него што им се врати, те колико ће Стратегија имати сврхе ако се одвоје и да ли ће бити примењива. Срђан Станковић је одговорио да је Студија изводљивости стварања општине Нова Па-зова урађена пре месец дана и да је показала оправда-ност овог чина. Међутим, он је додао да ће, и ако дође

до стварања нове општине, Стратегија бити примењива у делу који се односи на Нову Пазову. За Новопазовчане је битна изградња петље за из-лазак на пут Е 75, изградња спортског центра с базеном, паркинг простора, да се град уреди и озелени и појача рад комуналне инспекције. Председник ИО Савета МЗ Нова Пазова Зоран Зубац, је истакао да је овде највећи проблем у континуитету вла-сти јер се како каже не раде пројекти. Ни сада ни 2000. године нису затекли ни један прјекат. По Зупцу пред Ново-пазовчанима стоји завршетак секунаарне канализације, решавање проблема зеле-не пијаце, изградња обје-кта где ће бити смештена разна удружења грађана, измештање ФК „Раднички“ и што је најважније, с обзиром да је Месна заједница остала без самодоприноса, подићи све општиниске структуре на већи степен мобилности како би се помогло Новој Пазо-ви. Раде Вокић, је инсисти-рао на формирању царинске зоне у овом месту, док су неки дискутанти захтевали да у стратешки документ уђе оснивање средње школе.

Среда, 24. јун 2009.10

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

У петак, 19. јуна у про-сторијама општине од-

ржана је конференција за новинаре поводом отварања Пазовачког културног лета. Конференцији је присуство-вао Момчило Бајагић Бајага који ће, након 25 година по-ново одржати концерт са ИН-СТРУКТОРИМА у Старој Пазови на Тргу др Зорана Ђинђића, четвртог јула. Председ-ник општине Горан Јовић, Бајагу је најавио као једног од највећих звезда српске рок сцене и изразио уверење да ће се четвртог јула у пазо-ви окупити сви Сремци који воле ову врсту музике. Како

је рекао, - ове године смо се определили да смањимо број манифестација али и да на-правимо културно лето, какво ће се памтити. У тренуцима највеће кризе теба задржати оно што је добро и ја се на-дам да ће и овог лета Стара Пазова бити центар културних дешавања у Срему -. Иначе, генерални покровитељ Пао-вачког културног лета је Оп-штина Стара Пазова, док је главни наосилац организације Центар за културу.

Александер Бако, дирек-тор Центра за културу, сем почетка с концертом Бајаге и ИНСТРУКТОРА, за култур-

но лето најавио је још чети-ри велика концерта, Марин-ка Роквића, Ане Станић, „Црвене јабуке“ и „Ју групе“, као и низ гостујућих, дечјих представа. За све културне догађаје, за грађане улаз је бесплатан, а за велике кон-церте, биће организован пре-воз с територије општине. Све ће се одржати на отвореном, на Тргу, а у случају невреме-на, помериће се за наредни дан. Бајага и ИНСТРУКТОРИ своју овогодињу турнеју, како је Бајагић истакао започе-ли су у Канади и Америци а завршиће је, у земљама бив-ше Југославије

Општинска организација Црвеног крста у протеклој

години спровела је 41 и у овој, 17 акција добровољног давања крви, подсетио је секретар ове организације Милан Ско-ко на пријему код председни-ка општине који је, 19. јуна приређен у част добровољних давалаца крви. Скоко је додао, да само Инђија од општина у Срему предњачи и нагласио да им је жеља да догодине то, буде Стара Пазова. Пред-седник општине Горан Јовић је реако да је велика ствар у овим тешким временима пома-гати другима и нагласио да ће општина увек подржати акције добровољних давалаца у жељи да их буде што више. Посеб-но је истакао колико је битно младе укључити у добровољно давалаштво. У знак захвал-ности и подршке о трошку оп-штине, ове године око двеста

добровољних давалаца ићи ће на излет у Јагодину и Царску бару. На овој пригодној свеча-ности, републички рекордер у добровољном давању крви ( крв дао 179 пута) Неђо Радишић је нагласио да људе треба убе-дити да сви имају родитеље, пријатеље и да ће некоме увек затребати крв, те да треба не-говати и породично давалаштво ( члану породице добровољног даваоца по његовим речима, За-вод за трансфузију је увек ду-жан да обезбеди крв).

–Сам услов да човек може да да крв значи да је здрав – рекао је проф Вено Нехва-тал који је и сам добровољни давалац и који је око четири деценије био предводник мла-дих у овој хманој акцији у све три старопазовачке школе. По њему, младе треба научити да је увек боље давати него при-мати.

ГРАЂАНИ НОВИХ БАНОВАЦА И НОВЕ ПАЗОВЕ О ИЗРАДИ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Обавезност примене

Зоран Зубац, председник ИО Савета МЗ Нова Пазова

ЗА ПОЧЕТАК ПАЗОВАЧКОГ КУЛТУРНОГ ЛЕТА

Концерт Бајаге и инструктора

Александер Бако, Горан Јовић и Момчило Бајагић Бајага

ЗА ДОБРОВОЉНЕ ДАВАОЦЕ КРВИ

Излет у знак захвалности за хуманост

Неђо Радишић, републички рекордер у добровољном давању крви

Средином прошле недеље, 17. јуна, у средњим рум-

ским школама које раде под истим кровом, реч је о Средњој пољопривредно-прехтрамбеној школи "Стеван Петровић-Бриле" и Средњој техничкој школи "Миленко Брзак-Уча", организована је скромна све-чаност: повод за ово окупљање је отварање реновиране свеча-не сале коју ће користити обе школе.

Свечаном салом, ученици и наставни кадар обе школе до-

били су модерно уређен про-стор од 180 квадрата који ће имати разноврсну намену. У опремање сале утрошено је 6,5 милиона динара, највећи део средстава обезбеди-ла је Општина Рума, а мањи Покрајински секретаријат за образовање.

Поред представника двеју средњих школа, свечано-сти су присуствовали заме-ник председника Општине Драган Кардаш, начелник Одељења друштвених делат-ности Светислав Дамјанчук, начелник Општинске управе Горица Шашић, представ-ници Општинског већа, за-натске радње која је била извиђач радова као и над-зорног органа.

О томе шта ће свечана сала значити за будући рад ових школа говорио је директор Техничке школе Ото Освалд:

-Ја могу говорити о томе

колико нам је овај простор до сада недостајао. Ја сам у овој школи 38 година, увек нам

је недостајала оваква сала када обележавамо крај школ-ске године, када славимо св

Саву, када смо имали акције са Домом здравља и Црвеним крстом, када смо организова-ли заједничке родитељске са-станке. Од сада, захваљујући ангажовању локалне само-управе, један велики про-блем је решен, обезбеђено је функционисање у новом и леп-шем простору.

Сличне утиске изнео је и директор Пољопривредне школе Петар Мартиновић, наглашавајући да ће се у новој сали за неколико дана наћи матуранти, као и то да ће сала служити за све јавне и култур-не свечаности.

У име локалне самоуправе, речи хвале за сарадњу са по-менутим школама, чији је ре-зултата свечана сала, изнели су Драган Кардаш и Светислав Дамјанчук, они су нагласи-ли да је ово леп пример како узајамна помоћ може довести до бољих услова у школству.

Среда, 24. јун 2009. 11

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

МАТИЧАРСклопили брак: Мирослав Михајловић и Даниела Мариа Де Ронов, Мирослав Живановић и Бранкица СтанковићДобили ћерку: Рајка и Бош-ко Витић, Светлана и Бојан Кнежевић, Татјана и Дамир РакошДобили сина: Мирела и Горан ЂурићУмрли: Иван Хавлек - 1921, Момчило Јанков - 1922, Нада Кордић - 1920, Јоса Вукелић - 1947, Митар Ђурић - 1936, Ни-кола Ђекић - 1926.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм

"Транспортер" - од 22. до 28. јуна"Икс мен почеци" - од 29. јуна до 5. јула

Ликовни програм

Изложба слика Драгана Петровића - од 22. до 28. јуна

Комбајни на њивама, трак-тори са приколицама на

путевима, жамор на пољима, све то указује на чињеницу да је у току жетва, највећи летњи посао. Да ли ће нова жетва имати и нови квалитет, или ће протећи уз старе про-блеме, знаће се на крају, кад и последњи откоси означе крај скидања златног зрна.

Податке о жетви потражили смо у Пољопривредној станици "Рума", која својим деловањем покрива три општине: Руму, Ириг и Инђију. Како сазнајемо, жетва јечма је сасвим при крају, скидање усева преоста-ло је на занемарљиво малим површинама. На 1.700 хектара, колико је у румској општини било под јечмом, постигнути су приноси од четири и по до пет тона по хектару.

-Приноси су нешто мањи од оних просечних у ранијим годи-нама. Дуготрајни сушни период је, ипак, узео данак. Радује то што је квалитет јечма добар, па ће се поправити општи утисак о овогодишњем роду јечма-каже Ђуро Паић, самостални рефе-рент за биљну производњу у Пољопривредној станици.

Почев од 22. јуна, одмах по завршетку жетве јечма, ак-

туелна је и жетва пшенице. У атару поменутих општина под пшеницом је укупно 17 хиљада пшенице. На бази садашњег стања хлебног зрна, за ову го-дину се прогнозира просечан принос од око четири тоне по хектару. Суша је и код пше-нице умањила приносе, али, како кажу стручњаци, сада је најважније род сместити у си-лосе и амабаре.

У Пољопривредној стани-ци кажу да је све спремно за жетву: комбајна има двољно, чак можда и више него што ће бити потребно. Површине под пшеницом су смањене, а у при-ватном сектору побољшало се стање са механизацијом, по-себно са комбајнима. Претход-них година у жетву се улазило са 170 комбајна, сада их има више од 200. Битан је и учинак механизације: комбајн новијег типа постиже веће ефекте од пет "Змајевих".

Стручњаци очекују да ће жетвени радови бити завршени за десетак дана. Биће довољни и смештајни капацитети, оно што је још увек непознаница, то је цена пшенице, а то је лоша пракса из претходних го-дина. Сва откупна места су от-ворена, они који чекају цену да

би предали овогодишњи род, највероватније ће се одлучити за сосптвене амбаре који су, мање-више, неусловни.

-Иако је нешто мањи род, на нивоу земље ће бити довољно пшенице: у плану је било да нешто претекне и за извоз, али тога очигледно неће бити мно-го. Поновили су се стари про-блеми: лоши климатски услови, односно суша, и мањак новца за улагања у производњу, при томе мислимо на набавку ква-литетног семена и довољних количина ђубрива. Више од 50 одсто површина није адекват-но нађубрено. Мањи принос у таквим условима је неминов-ност. Све док ђубриво и семе буду изузетно скупи, а финал-ни производ јефтин, не може се очекивати значајнији извоз пшенице-тврди инжењер Паић.

Жестоким врућинама, лето је најавило долазак и пре

званичног датума. Са ТВ екра-на севају понуде за летовања у Турској, Грчкој, оријенталном Тунису, Египту... У ТВ емисијама озбиљнијег типа севају опоме-не о нужности штедње на свим нивоима, до бољих времена. Као и сваког лета, неки ће се, ипак, наћи на пешчаним оба-лама неког од одмаралишта, други ће остати у граду, одно-сно селу, уз образложење да сунчање није најздравије, да авиони падају као крушке, и слично. И за једне, и за друге, сасвим је сигурно, овог лета у Руми ће се наћи понешто од летњих садржаја.

У осмишљавање културно-забавног лета у Руми укључила се општина, односно Одељење за друштвене делатности, у сарадњи са Културним центром, Завичајним музејом и Градском библиотеком. Како нас је ових дана информисао начелник Одељења за друштвене делат-ности Светислав Дамјанчук, судећи по расположивим садр-жајима, од ликовних изложби, концерата, модних ревија, по-зориних представа, Рума ће бити један од занимљивијих градова у Срему током летњег периода.

Када је реч о ликовним излож-бама, већ је у току изложба слика Драгана Петровића - Дебиша, од 29. јуна до 3. јула, представиће

се АРТ ФОРУМ, у сарадњи са зе-мунском школом за слабовиде и Савезом слепих у Руми. Од 17. до 23. августа, у Културном центру ће се одвијати међународна из-ложба икона, са гостима из Дан-ске и Бугарске.

Музички програм отвориће 20. јуна КУД "Бриле" из Стејановаца, током лета на Градском тргу гостоваће сва културно-умет-ничка друштва из румске оп-штине. Од атрактивнијих про-грама издвојили бисмо камерни ансамбл из Шпаније "Пер Со-наре" који у Руми наступа 2. јула. Ту је и концерт за Бојану Гладовић, 3. јула, док ће се 8. јула Румљанима представи-ти Београдски џез трио. Модна ревија "Покривала за голо тело" предвиђена је за последњу недељу јула.

"Либертанго" је назив за латино-џез-диско-фанки бенд, који ће наступити током јула, Румљани ће моћи да уживају и у музицирању квартета Тање Бањанин, а чуће се и латиноа-меричка музика уз бенд "Батериа Самбанса". Током лета наступиће и пијансткиња Бранка Паралић, Етно састав "Андесила", вокални квартет "Лира", као и дуо "Чил Аут".

Позоришни програм испуниће представе "Заводник" (у главној улози Ружица Сокић) - 9. јула, као и "Брачни кабаре" 17. јула.

За крај, остаје позив - дођите у Руму, неће бити досадно.

ШКОЛСКА ИНФРАСТРУКТУРА

Свечана сала за две средње школеТехничка и Пољопривредна школа добиле простор за радне и свечане скупове

Са отварања свечане сале

РУМСКО КУЛТУРНО-ЗАБАВНО ЛЕТО

Од џеза до позориштаЖЕТВА У ПУНОМ ЈЕКУ

Суша, ипак, узела данак

Ђуро Паић

Неколико десетина грађана Месне заједнице "29.но-

вембар" у Сремској Митрови-ци искористило је прилику да на "Базару здравља" провери своје здравствено стање.

Како би се што више бли-же приближили грађанима, у циљу превенције здравља, у ову месну заједницу дошла је екипа здравствених радника По-ливалентне патронажне службе, Стоматолошке службе, Центра за превенцију и других служ-би, тако да су заинтересовани могли да провере ниво крвног притиска, проценат шећера и масноћа у крви, закажу преглед код стоматолога, а добијали су и неопходне савете.

- "Базари здравља" су део активност Дома здравља, где

наше становништво има при-лику да контролише све ви-

талне параметре о здрав-ственом стању на једном ме-сту - подсетила је др Нада Зец Петковић, директорка Дома здравља. Начелница ресорне градске управе На-таша Копчић додала је да је ово прилика да грађани бесплатно и без чекања про-вере свој здравствени статус што иначе не би могли без упуте и чекања код изабра-ног лекара. Пензионер Мир-ко Вукушић, сматра да су овакве акције, посебно важ-не за старије људе и да их треба убудуће организова-ти. Крајем ове недеље "Ба-зар здравља" одржаће се у Месној заједници "22.август", па потом и у Лаћарку.

С.Ђ.

Среда, 24. јун 2009.12

Беочинска хроника

Једна од најхуманијих средина у Србији, бео-чинска општина, по једанаести пут је понела

високо признање Црвеног крста Србије, овога пута за 2008. годину. Реч је о плакети управо таквог назива, "Најхуманија средина", која представља највећу почаст за добровољно дава-лаштво крви у земљи. Како је било најављено, признање представницима Црвеног крста Бео-чина требало је, 23. јуна (јуче), да уручи пред-седник Србије Борис Тадић.

Током 2008. године у бео-чинској општини је прикупљена 831 јединица крви, што чини 5,18 одсто давања у односу на укупан број станов-ника.

Вест о признању "Најхуманија средина" стиг-ла је у Беочин непосредно пред одржавање пете овогодишње акције добровољног давања крви. У просторије "Подунавља", 18. јуна, дошло је 80 грађана, од којих је 74 дало драгоцену теч-ност. Завод за трансфузију Војводине прикупио је више од 80 литара крви. Увек има људи који по први пут дају крв, али и оних који су то учи-нили преко сто пута, каже секретар Црвеног крста Вера Ђурковић. Тако је Иван Ижак 125 пута дао крв, Ладислав Танцик 124, Видосав Ђермановић 103, Воја Савић 102, итд.

Иначе, поводом Светског дана добровољних давалаца крви - 14. јуна, у Беочину је одржана свечаност, на којој су уручена традиционална признања Црвеног крста онима који су, 10, 20, 35, 50, 75 и 100 и више пута дали течност која живот значи.

Ледом који је, 10. јуна, око 22,30 сати, погодио беочин-

ски крај, највише су погођени засади бресака и кајсија у Черевићу и Баноштору. Сматра се да ће штета код овог воћа из-носити и до 50 одсто. Такође, страдале су и јабуке и крушке, па и код њих постоји опасност од трулежи и пропадања плода.

Што се ратарских култура тиче, нису пријављене значајније ште-те, док је у виноградима углав-но оштећен само лист, пошто су гроздови још веома мали.

На појединим парцелама у беочинској општини, ових дана, почела је жетва јечма, који је засејан на укупно 124 хектара. С обзиром на сушни

период, очекују се приноси од једва три тоне по хектару, што значи мањи и нижег квалитета од прошлогодишњих. Пшеница је засејана на око 670 хекта-ра, уз очекиване приносе од 3,5 до четири тоне по хектару, сазнајемо од стручног сарад-ника за пољопривреду Јелене Ланг. Д. П.

Председник општине мр Богдан Цвејић при-

мио је, протекле седмице, најбоље ученике осмог раз-реда основних школа и уз честитке им предао књиге на поклон. Овогодишњи добитници Вукове дипло-ме из ОШ "Јован Грчић Ми-ленко" у Беочину су: Алек-сандар Бранковић (ђак генерације), Ружица Марић, Петар Никитовић, Милош Петровић, Марко Цвијетић, Биљана Здравковић, Бојан Ђурић, Драгана Илић,

Алекса Дамјанац, Милица Јањић и Јелена Калабић, а из ОШ "Јован Поповић" у Сусеку: Бојана Шодић (ђак генерације), Маја Колар и Валентина Хрубик. Двоје ученика генерације, Бојану и Александра, општина Беочин ће стипендирати у првој го-дини средње школе. Пријему су присуствовали директори основних школа Маринко Кнежевић и Илија Пешић, а председник општине је го-сте почастио и задржао у срдачном разговору.

АКТУЕЛНО У ПОЉОПРИВРЕДИ

Страдале брескве и кајсије

БЕОЧИНЦИ ПРЕДЊАЧЕ У ДАВАЊУ КРВИ

Признање "Најхуманија средина"

� Хумани�Беочинци�увек�се�масовно�одазову

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ПРИМИО ВУКОВЦЕ

Честитка за све петице

� Заједнички�снимак�испред�општинског�здања��

ГОДИШЊА НАГРАДАСРЕМСКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ

У току је прикупљање предлога кандидата за годишњу награду Сремске привредне коморе по основу остварења изузетних по-словних резултата у 2008. години и то за:

НАЈУСПЕШНИЈЕ ПРИВРЕДНО ДРУШТВО (за сваку Општину посебно)-НАЈУСПЕШНИЈЕ ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ У СРЕМУ-НАЈУСПЕШНИЈЕГ ПРЕДУЗЕТНИКА У СРЕМУ-НАЈУСПЕШНИЈУ ЗАДРУГУ У СРЕМУ-НАЈУСПЕШНИЈУ ИНВЕСТИЦИЈУ У СРЕМУ-НАЈУСПЕШНИЈУ ИНОВАЦИЈУ У СРЕМУ

Комисија за награде СПК ће узети у разматрање све образ-ложене предлоге приспеле на адресу Коморе до 30.јуна 2009.године.

Вашим предлозима доприносите да ово врхунско привредно признање добију управо они, који вуку напред у овим тешким кризним временима.

Прошле среде у основној шко-ли "Јован Јовановић Змај" у

Сремској Митровици, одржан је свечани пријем за прваке. Чет-врти разреди, заједно са својим учитељицама, спремили су бо-гат програм показујући будућим школарцима шта су све научили, и што је још важније, да школа није баук.

Присутнима се прво обратио директор школе Зоран Ђурић,

а затим је уследио разноврстан музичко-плесни програм, уз разне скечеве.

-Драго нам је да је ове године одзив првака веома добар, има-мо четири нова одељења, 108 уписаних првака. Организова-ли смо приредбу у њихову част и надамо се да ћемо догодине уписати још већи број ученика, рекао је директор.

Л. В. Приредба�у�част�првака

ПРИЈЕМ ПРВАКА У МИТРОВАЧКОЈ ЗМАЈЕВОЈ ШКОЛИ

Школа није баук

Провера�здравља

БАЗАРИ ЗДРАВЉА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ДОБРА ПРАКСА

Боље спречити, него лечити

Среда, 24. јун 2009. 13

Иришка хроника

Припрема: Катица Кузмановић

Ирижани су у другој недељи јуна боравили у суседној

Хрватској: реч је о посе-ти селу Пачатин, Општина Трпиња, а циљ ове посете је успостављање привредне сарадње, јер контакти на пољу културе и спорта међу овим оп-штинама већ су реализовани.

Делегацију Ирижана пред-водио је председник Скуп-штине општине Владимир Петровић, ту су били и заме-ник председника СО Стеван Казимировић, помоћник пред-седника општине Сања Рикић, председник МЗ Ириг Драган Мајсторчић, директор ОШ "Доситеј Обрадовић" Ђорђе Дешић, а у име Покрајине са

Ирижанима је био покрајински секретар за рад и запошљавање Мирослав Васин.

Ириг је у Хрватској пред-стављен на културном, и спортском плану: КУД "Змај" извео је позоришну предста-ву "Пробуди се Като", јер су се у време посете одвијали Међудржавни сусрети драм-ских аматера, а ФК "Раднички" одиграо је фудбалску утак-мицу са домаћим "Полетом". На Међународним сусретима драмских аматера изведено је осам представа, били су ту аматери из Босне и Херцего-вине, Хрватске, Мађарске, Србију су представљали Ириг и Беочин.

-У име домаћина, дочек су нам припремили председник Већа општина Драган Црно-горац, дожупан вуковарско-сремске жупаније Јован Ајдуковић и председник Оп-штине Трпиња. Договорена је даља сарадња на спортском и културном плану, али се раз-говарало и о прекограничној сарадњи наше две општине, како би се лакше приближи-ли предприступним фондови-ма Европске уније. Ускоро се очекује сусрет свих општина Срема и вуковарско-сремске жупаније, то ће највероватније бити већ ових дана у Шиду-каже председник СО Ириг Вла-димир Петровић.

Протеклих дана, прецизније 15. јуна, у Основној школи

"Доситеј Обрадовић" у Ири-гу организована је свечаност, а повод за мало славље био је отварање новог спортског кошаркашко-рукометног игра-лишта, једног од најмодернијих у Срему.

Нови спортски објекат заје-дно су отворили председник Општине Ириг др Радован Ер-цеговац, покрајински секре-тар за спорт и омладину Мо-дест Дулић, као и директор Фонда за капитална улагања АП Војводине Момчило Мило-вић.

У овај спортски објекат ин-вестирано је 6,6 милиона ди-

нара: 2,8 милиона обезбедио је Покрајински секретаријат за спорт и омладину, а 3,8 милиона Фонд за капитална улагања.

Свечаности су, поред уче-ника и наставника школе, представника локалне само-управе, присуствовали и по-крајински секретар за рад и запошљавање Мирослав Ва-син, начелник Сремског округа Сава Алишић, декан Факул-тета техничких наука у Новом Саду др Илија Ђосић. Речи за-хвалности за реализацију овог преко потребног спортског објекта гостима је упутио ди-ректор ош "Доситеј Обрадовић" Ђорђе Дешић.

Уочи Видовдана, једног од највећих верских празника

у српском народу, политички и културни посленици иришке општине сачинили су програм обележавања овог значајног датума, а под називом "Видов-дански сабор у Врднику", сед-ми по реду.

У организацију обележавања Видовдана укључили су се Скупштина општине Ириг, Мес-на заједница Врдник, Друштво "Видовдан", бања "Термал", Туристичка организација Оп-штине Ириг, школе, дечије установе, културна и спортска друштва иришке општине.

Свечаности ће започету 20. јуна променадом дувачког СМ оркестра у прњаворском пар-ку и свечаним отварањем "Ви-довданског сабора" у Врднику. Недеља, 21. јун, биће богата етно-туристичком понудом: најпре ће уследити изложбено-продајна поставка кулинар-ских специјалитета, ручних и уметничких радова, народних ношњи и сувенира, а потом ће посетиоци моћи да се упознају са тајнама припремања посних и мрсних специјалитета, по-том ће уследити представљање народних обичаја, старих за-

ната, аукцијска изложба ви-довданске ликовне колоније, надметање у народним игра-ма, као и спортски и културни догађаји. Програм ће обогатити и саборски маскенбал за децу који ће приредити малишани ДУ "Дечија радост"

Понедељак, 22. јун, предвиђен је за саборску пројекцију филма "Врдник у славу Лазареву", уторак 23. јун за саборско вече гитар-ске музике и поезије, гости Урош Дојчиновић и Јован Јовичић, 24. јун за саборско казивање "Зашто је људима тешко да воле", гост др Вла-дета Јеротић. Видовдански стонотенисерски куп младих Војводине је 25. јуна, а кон-цертно вече ансамбла "Озарје" 26, јуна. У суботу, 27. јуна, уследиће духовно бденије, цен-трална свечаност одвијаће се 28. јуна, уз свету архијерејску литургију у манстиру Сремска Раваница у Врднику.

Због значаја овог празника, у верском и историјском смис-лу, као и због богате туристич-ке, културне и спортске понуде, за очекивати је да ће током ви-довданског саборовања Врдник бити прави центар Срема.

Поводом 16. јуна, Дана полиције, у Полицијској

станици у Иригу уприличена је мала свечаност: гости органима безбедности били су најмлађи Ирижани, 50 полазника Пред-школске установе "Дечија ра-дост".

Уз честитке за празник, ма-лишани су представницима Полицијске станице приреди-ли краћи културно-уметнички програм - уз рецитације, при-казани су и цртежи на тему безбедности у саобраћају.

Како је у Иригу протекао дан полиције, за наш лист говори помоћник командира Станице милиције, самостални инспек-тор Небојша Поповчак:

-Ми смо за малишане демон-стрирали "Технички збор". На тај начин они су могли да се упознају са функционисањем средстава које користимо као

што су ватрогасно возило, па-тролно и форензичко возило, специјална полицијска опре-ма са заштитним средстви-ма. Сусрет је трајао два сата, захваљујемо Предшколској установи и локалној самоупра-

ви што су нам све то приреди-ли, уз жељу да овакви сусрети постану традиција. Када је реч о нашој Полицијској стани-ци, празник смо провели уз дружење и спортске активно-сти.

Кључна тачка на седни-ци Скупштине општине,

одржаној 12. јуна, односила се на доношење одлуке о заврш-ном рачуну буџета за 2008. го-дину, што је и усвојено већином гласова присутних одборника. Мада је на дневном реду било чак 13 тачака дневног реда, седница је завршена у рекор-дно кратком времену, за свега тридесетак минута.

О закључцима који су усвојени на овој седници го-вори нам председник Скуп-штине општине Владимир Петровић:

-Поред осталих, донете су од-луке о оснивању ДОО "Агенција за рурални развој Општине Ириг", Годишњи програм за-штите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта Оп-штине Ириг у 2009. години, Од-лука о одређивању надлежног органа за спровођење поступка давања у закуп пољопривредног

земљишта у државној својини. Без веће дискусије усвојени су извештаји о раду ЈП "Ко-муналац" за 2008. годину, као и финансијски план овог предузећа за 2009. годину, План детаљне регулације комплекса уређаја за пречишћавање от-падних вода у Врднику, План детаљне регулације комплекса "Винарија Ковачевић" у Ири-гу, као и одлука о усвајању локалног акционог плана за решавање питања избеглих и интерно расељених лица у Оп-штини Ириг за период од 2009. до 2013. године.

Једна од тачака СО односила се на избор директора Српске читаонице у Иригу: након завр-шеног конкурса, нови директор је Вера Новковић, професор књижевности из Врдника.

Када је реч о буџету за 2008. годину, треба нагласити да су остварени укупни при-ходи и примања у износу од

237,2 милиона динара, а да су сопствени приходи буџетских корисника остварени у изно-су од 52,9 милиона динара, што у структури прихода чини 22,31 проценат. Укупни рас-ходи буџта за прошлу годину су извршени у износу од 244,3 милиона динара.

У ВРДНИКУ ОД 20. ДО 28. ЈУНА

Седми "Видовдански сабор"

ИНВЕСТИЦИЈЕ У ШКОЛСТВУ

Ново спортско игралиште у ОШ "Доситеј Обрадовић"

Детаљ са отварања игралишта

ИРИЖАНИ У ПОСЕТИ ХРВАТСКОЈ

Старт прекограничне сарадњеТоком посете наступили КУД "Змај" и ФК "Раднички"

СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Усвојен буџет за 2008. годинуОсновано ДОО "Агенција за рурални развој Општине Ириг" - Нови директор Српске читаонице Вера Новковић, професор из Врдника

Председник СО Владимир Петровић

У ПОСЕТИ ПОЛИЦИЈСКОЈ СТАНИЦИ

Обележен Дан полиције

Малишани у Полицијској

станици

Среда, 24. јун 2009.14 КУЛТУРА

За разлику од историчара који се у истраживањима

служе углавном писаним подацима, археолози своје разумевање историје базирају на материјалним остацима и ономе што је могуће открити проучавањем религиозних, умет-ничких и свакодневних објеката из живота људи у различитим временским периодима.

Међутим, оно што је најинтересантније у архе-ологији је откривање начи-на на који су поједине ствари начињене и која им је била функција. Понекад је за ар-хеолога веома тешко да од-говори на ово питање без помоћи других наука, као што су етнологија, физика, хемија, математика, архитектура, итд. За то му је потребна помоћ ре-конструктивне или експеримен-талне археологије, која се све више развија и постаје један од важних елемената ове науке. Експериментална археологија је, заправо, стварање копије неке историјске структуре, када се у процесу израде тог предмета, објекта, машине или било чега сличног користе само историјски тачне и проверене технологије. А то у суштини зна-чи, уколико нам није позната технологија морамо детаљном анализом утврдити начин на који је нека ствар могла бити направљена у одређеном пе-

риоду. Најважнији у овом про-цесу је податак који се добије о процесу производње тог пред-мета. Да би остварила овај компликовани задатак, експе-риментална археологија мора користити велики број разли-читих метода, техника, ана-лиза и приступа изради неког предмета, а све на основу по-знатог изворног археолошког материјала.

Од 2002. године у Музеју Срема експериментална архе-ологија је заступљена у окви-ру археолошких радионица Јасмине Давидовић.

Прва радионица је била посвећена откривању поступ-ка ковања римског новца, што је увек више него захвална тема. Идеја о оваквом екпери-менту је потекла од инж. Ла-зара Константиновића, који је својим искуством, радом, рационалним размишљањем и изузетним знањем омогућио да се иста и оствари. Лазар је на-правио калупе, урезао лик им-ператора, натписе на новцу, израдио специјалне чекиће, на-бавио основну сировину, бакар-не плочице, из којих смо ковали прекрасне римске новчиће. Са овим експериментом били смо гости Фестивала експеримен-талне археологије у Виладози, Италија, 2002. године.

Друга радионица у Музеју Срема, 2003, је била окренута

ручној изради глинених лампи-ца - жижака (lucernae) помоћу калупа, опет уз велику помоћ инж. Константиновића, који је помогао у свим фазама про-цеса, од израде прототипа и калупа, до самог производа и његовог печења. Ову радиони-цу је, 2007, преузео Небојша Бобић, конзерватор, са којим смо исте године гостовали на Фестивалу Сепомаје у Умагу.

Од 2008. године, радионице екперименталне археологије делују само 16. маја, у вре-ме обележавања Светског дана музеја, тј. у оквиру Ноћи

музеја. То су сада самосталне радионице које воде појединци заинтересовани за различи-те области, уз мању или већу организовациону и професио-налну помоћ археолога, што је један од аспеката ове области.

Тако је ове године одржана изузетна радионица за ковање средњовековних мачева, коју је самостално водио студент археологије Александар Савићевић, уз сарадњу сту-дента информатике Ненада Милића. За потребу ове ради-онице у лапидаријуму Музеја Срема је сазидана ковачка пећ.

Посетиоци су могли да прате поједине фазе ковања маче-ва, од развлачења челика до каљења. Лупа ковачких чекића и хлађење црвено ужареног метала у води су представљали посебну атракцију за све при-сутне.

Такође је одржана самостал-на радионица за израду мозаи-ка, под руководством Јована Павловића, чији мозаици украшавају центар нашег гра-да. Вредне руке, посебно на-ших млађих посетилаца, у току вечери су завршиле кружни мозаик пречника једног метра.

Римске женске одоре - хи-тоне (chiton) за ову прилику је сашила Катарина Поповић, а одећу су носиле сама ауторка и Наташа Диклић. Уз велику помоћ Маје Медић и Марије Игњатић, из фризерског са-лона "Плави чуперак", девојке су красиле римске фризуре из средине првог века наше ере.

Иако је у Сремској Митро-вици ова област тек у зачетку, наши резултати су на завидном нивоу. Идеја о отвореном фе-стивалу који би се проширио на улице града и укључио и друге суграђене постоји и надамо се да ће већ следеће године бити реализована.

Јасмина Давидовић, кустос археолог Музеја Срема

За себе кажу да су група ентузијаста, заљубљеника

у музику, који већ имају 40 наступа у Сремској Митрови-ци и изван свог града. Негују широк репертоар непролазних песама, од народних до нуме-ра светске рок сцене, које увек привлаче публику различитих генерација. Они су митровачка група "Озарје", дружина симбо-личног имена, њихови члано-ви су различитих генерација, професија и нивоа музичког образовања. То им не сме-та, напротив, на сцени су као један, музиком шаљу позитив-не вибрације и то не остаје без ефекта.

Све је почело пре четири го-дине, када је "Озарје" званич-но основано, прича Ђурђица Кардаш, иницијатор и један од покретача групе. Њој, као и свим осталим члановима, музи-ка је неизоставни део живота тако да није било тешко окупи-ти заинтересоване и остварити жељено.

- Људи су са одушевљењем прихватили идеју да оснујемо групу и ево већ скоро пуне че-тири године постојимо, музици-рамо и дружимо се. Има нас 21, то су углавном стари чланови, а 20. септембра биће пуне че-

тири године како смо заједно као "Озарје" - каже Ђурђица Кардаш.

"Озарје" званично делује као секција Установе за него-вање културе "Срем", где од почетка има свесрдну помоћ и сарадњу директорице Зорице Мишчевић, која је постала и водитељ програма. Литерар-но надахнута, ова жена свој таленат исказује пре свега у несвакидашњим конферанса-ма, али и не само у томе.

Чланови "Озарја" деле оба-везе када је у питању вођење администрације, евиденција репертоара, организација, де-журство на пробама и слично. Сваки члан има свој задатак, сами се финансирају, тако да су постали једна права музич-ка породица. Јер, музицирање је за њих дружење, заједно прослављају све важне личне датуме и догађаје.

Музички руководилац "Озарја" је Мирјана Мајсто-ровић, која каже да средњу музичку школу имају два чла-на, она је завршила вишу му-зичку, а неколико чланова има основну музичку школу...

- Код нас се свира на 12 и више инструмената, по по-треби се мењају, имамо људе

који свирају два или три ин-струмента што говори о нашим могућностима. Трудимо се да свака песма буде вишегласна, да не буде превише класична, хорска, већ да наше извођење буде лепршаво, лагано и ква-литетно. Репертоар нам је ши-рок - од домаћих народних песама до песама светске рок музике. Певамо и на страним језицима: енглеском, руском, италијанском, украјинском, ромском, за сада - објаснила је Мирјана Мајсторовић.

Илија Милиновић, ко-ји свира гитару у оркестру "Озарја, објашњава зашто је група добила баш то име. Подсећа да озарје значи праскозорје, први зрак светло-сти сунца, рађање јутра, зрак живота. Све су то чланови има-ли у виду када су изабрали име групе, јер су хтели да и на тај буду препознатљиви.

- Интерпретирамо увек радо слушани песме, а о начину како то радимо похвално су се изразили бројни професионал-

ни ствараоци. Одушевљени су нашим приступом и звуком који емитујемо, а похвале су увек и свима велики подстрек - каже Илија Милиновић.

Наши саговорници из "Озарја" поручују да су крену-ли из хобија, уживања, које је прерасло у нешто озбиљно. Где год наступају, све што раде, све што им се догађа, бележе у летопис да остане и траје, као што трају песме из њиховог репертоара.

С. Ђаковић

СА МИТРОВАЧКОМ ГРУПОМ "ОЗАРЈЕ"

За добра стара временаДо пре четири године певали су и свирали, углавном, за себе, своје породице и пријатеље, а онда основали "Озарје", групу која пуни сале где год наступа

� "Озарје"�на�таласима�евергрина

АКТУЕЛНО У МУЗЕЈУ СРЕМА

Како су Римљани ковали новац и мачевеУ оквиру експерименталне археологије, од 2002. године, у сремскомитровачком музеју делује неколико интересантних радионица

� �Ковање�мачева�у�"Ноћи�музеја"

Среда, 24. јун 2009. 15КУЛТУРА

FOTO GALERIJA

Радивоје Радовић: Нема више јазачкога ђерма

У новим просторијама На-родне библиотеке "Си-

меон Пишчевић" у Шиду, 17. јуна, одржана је ретроспектива свих бројева "Шидине", као и промоција десете свеске овог часописа за културу. Поред бројних поштовалаца писане речи, скупу су присуствовали песници Недељко Терзић из Сремске Митровцице и Тодор Бјелкић из Ирига, као и чла-нови Књижевног клуба "Јован Дучић" из Бијељине Симо Лакетић, Борисав Гаврић и Рада Ђокић.

О историјату овог часописа говорио је његов уредник и по-кретач Радивој Лазић. Он је евоцирао успомене на дане из 1996. године, када је заједно са Стеваном Константиновићем дошао на идеју да на једном

месту сакупи и објави све тек-стове везане за Шид и Срем.

Шидски песник Срђан Малешевић, по чијој песми је часопис добио име, нагласио је да су у "Шидини" своје тексто-ве и песме објављују сви они који се у овој средини, али и многи изван Шида, баве лепом писаном речју.

- "Шидина" је један од ретких часописа за културу у Срему који излази дуже од деценије. Нарочито ми је драго што има-мо прилику да промоцију но-вог броја одржимо у амбијенту нове библиотеке у Шиду, јер је изградња оваквог објекта значајна за будућност нашег града и нових генерација – ис-такао је Срђан Малешевић.

С. М.

� Представљање�"Шидине"�у�новој�библиотеци

НОВЕ КЊИГЕ

Лепота стварања живота на сцениСекула Петровић: "Бео-чинови" (Позоришни живот у Беочину 1908 - 2009), КУД "Бриле", Беочин - "Српска књига", Рума, 2009.

Кад неко каже Беочин, прва асоцијација је - цемент, а

конотација - фабрика, загађен ваздух, тежак раднички жи-вот незамислив без фабрике. Додуше, последњих година се штошта (набоље) проме-нило: град се проширио, по-мало улепшао, живот је постао подношљивији. Али, Беочин није само то. Живот у Беочину има и своју духовну, култур-ну, уметничку димензију, која траје.

О томе сведочи књига Се-куле Петровића Бео-чинови, монографија о позоришном животу у Беочину од 1908. до 2009. године. Она Беочин приказује у једном новом свет-лу. Чак и оне који мисле да до-бро познају овај фрушкогорско-подунавски градић, кад прелистају и прочитају књигу, изненадиће сазнање о многим културним догађајима, лично-стима и појединостима.

Позоришни живот у Бео-чину траје читав век и годи-ну више. Прва представа је била Пронађена�деца по тек-сту Јаноша Сабоа, значајна не само зато што је прва него и због своје шире култур-не функције, јер је играна с циљем да се прикупи новац за опремање ђачке књижнице. Потом су беочински аматери играли Сеоског�лолу Еде Тота, комедије Косте Трифковића и Бранислава Нушића и др. По-сле Другог светског рата осно-вано је Културно-уметничко друштво " Бриле", у којем су активни и позоришни амате-ри. Изводили су, осим комада идеолошки обојених (према захтевима политичког тре-нутка), позната дела Нушића, Стерије, Милована Глишића,

Цанкара, Змаја, Чехова и дру-гих писаца, али и нека са сав-ременом тематиком, као што су У� среду� се� региструјем нашег писца Жака Конфина и Блуд-нице�достојне�поштовања Жан-Пол Сартра.

Средином шездесетих го-дина дошло је до застоја, али после неколико година позо-ришни живот у Беочину поно-во је оживео. Најинтензивнији период је био од 1988. до 2008., када је изведена два-десет и једна представа. Теа-тролог мр Лука Хајдуковић, писац предговора, истиче да су тај период обележила три редитеља: Петар Јовановић

Пеђа (1948 - 1992), Милан Бошков и Јулијан Урсуле-ску. Пеђа Јовановић је једним храбрим потезом започео тај беочински позоришни период: према прилагођеној радио-драми Среће�нема, чији је ау-тор (среће, понакад има) пи-сац овог приказа, направио

представу тематски блиску и извођачима и публици, под насловом Цементаши - који су "на домаћој сцени и у још неколико места доживели четрнаест реприза; до наших дана по броју извођења оста-ли су ненадмашна предста-ва" (Л. Хајдуковић). Потом је (нажалост, прерано премину-ли) редитељ Пеђа Јовановић поставио на сцену, такође веома успешно, Ново� је� доба Синише Ковачевића, Кад� су�цветале� тикве Драгослава Михаиловића и још неке пред-ставе.

Време између 1994. и 2003. обележио је Милан Бошков са девет представа (Стеријини Родољупци, Мачка� у� џаку Ж. Фејдоа, Пуњене� тикви-це Сање Домазет, Господар�ситуације Мирјане Ојданић, Ибзенов Непријатељ� наро-да и др.), а од 2004. године Јулијан Урсулеску је режирао шест представа (Конкурс� за�кловна Матеја Вишњека, Бур-на� ноћ Јона Луке Карађалеа, Станица�стакленог�воза М. Ж. Павлова, Самоубица Николаја Ердмана, Урнебесна трагедија Д. Ковачевића, Оскар Клода

Манијеа), које је публика радо гледала а критика оценила високим оценама. У том пери-оду изведено је још неколико представа других редитеља.

Позоришном сценом Беочи-на, која је од 1987. смештена у новом Дому културе, проде-филовали су многи талентова-ни глумци, аматери из ове сре-дине, од којих ћемо поменути само неке који су популарност стекли у последњих неколико

деценија: Ратка Дулић, Кар-ло Шетало, Исмет Адемовски, Дејан Мајсторовић, Гордана Ракић, Драган Јовичић, Гор-дана Ђуричић, Ранко Симић и др.

Секула Петровић (1963), који и сам припада колекти-ву беочинских позоришних аматера, урадио је, уз помоћ екипе сарадника, занимљиво и значајно дело. Могографија је богато опремљена фото-графијама и документима и, својим садржајем и изгледом, служи на част свима који се у њој на било који начин (али по добру) помињу. Можемо слободно рећи да би такву књигу пожелела и нека про-фесионална позоришта.

На крају, још једном ћемо се послужити речима Луке Хајдуковића, који за књигу Бео-чинови каже да ће трајно "чувати стогодишње позоришно памћење гра-да и, нема сумње, бити под-стрек наредним генерацијама заљубљеника у чари богиње Талије да свој живот обога-те смислом више - лепотом стварања живота на сцени".

Анђелко Ердељанин

У ШИДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Вече о "Шидини"

� Секула�Петровић�

Позоришни живот у Беочину траје читав век и годину више. Прва представа је била Пронађена деца по тексту Јаноша Сабоа, значајна не само зато што је прва него и због своје шире културне функције...

Среда, 24. јун 2009.16

Председник општине Го-ран Јовић, почетком про-

шле недеље, уприличио је пријем, поводом Дана полиције за делегацију Полицијске станице у Старој Пазови на челу са начелником Зора-ном Обреновићем, која важи за једну од опремљенијих на територији Срема. Председ-ник је изразио задовољство што је на територији старопа-зовачке општине релативно, обезбеђена сигурност и без-бедност, рекавши да недостаје локална комунална полиција, што је, за сада ствар законских решења. Председник општи-не и начелница за општинску управу Радмила Одобашић, без обзира што полиција није корисник општинског буџета, испољили су спремност да се Полицијској станици по-могне што се тиче одржавања објеката и рачунарске опреме. Одобашићева је нагласила да је упозната да је овде рачунар-ска опрема застарела, (посебно то сметњу представља у изради личних докумената грађана) и да нема довољно извршилаца на терену, те да је општина спремна да помогне. Међутим,

неопходно је према локалној самоуправи изаћи с приорите-тима.

Начелник полиције у Старој Пазови Зоран Обреновић се за-хвалио општини на подршци, нагласивши да имају добру сарадњу. Приоритет за пазо-вачку полицију је улагање у информационе технологије и да би избелги гужве на шал-терима, с конкретним предло-

зима из ове области наступиће према општини. Председик општине Јовић је пожелео полицајцима да одговорорно раде свој посао како би се без-бедност општине подигла још на виши ниво и истакао још један проблем који је тешко решив а општини доноси ште-ту. То је крађа саобраћајних знакова која никоме не служи на част.

Републички Покрет горана почетком месеца, када се

обележава Дан заштите жи-вотне средине, по расписа-ном конкурсу за прозни текст, цретеж, карикатуру, плакат, горанску еколошку поруку и фотографију, доделио је 96 на-града за децу из 24 општине у Србији, међу којима је и Стара Пазова. На овом конкурсу уче-ствовало је 28 општинских од-бора Покрета горана. У Старој Пазови највише награда до-били су ученици ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“. За цртеж Тијана Абазовић, ученица

петог разреда, за плакат Ни-кола Милијашевић, ученик седмог разреда, за карикатуру Славиша Бераћ и Милијана Станишић, такође седми раз-ред а за прозу награду је до-била Барбара Вукић, ученица петог разреда. Саша Добро-хотов, ученик петог разреда ОШ „Никола Тесла“ из Нових Бановаца награђен је, такође, за плакат. Награде је 10, јуна у Београду уручио Радислав Момиров, помоћник министра животне средине и просторног планирања.

Г.М.

Еколошка акција „Очистимо Србију“, коју је осмисли-

ло Министарство за заштиту животне средине и простор-но планирање почела је и на подручју сремскомитровачке општине, чишћењем канала Модран, који је најугроженији део Специјалног резервата природе Засавица.

Тим поводом ову локацију је у понедељак посетио проф. др Ивица Радовић, државни се-кретар ресорног Министарства.

- Овај месец посвећен је акцији „Очистимо Србију“, у оквиру заштићених подручја Србије. Недавно смо били на Делиблатској пешчари, а после Резервата Засавица предстоји нам и одлазак на Тару и Ко-паоник. Нажалост, од више од 4.500 дивљих депонија, колико их има на простору Србије, ве-лики део их се налази и у окви-ру заштићених делова природе – рекао је секретар Радовић, напомињући да је ова акција само део укупних активности Министарства, јер се Србија уређује и кроз читав сет такоз-ваних „зелених“ закона који ће се наћи на дневном реду Скуп-штине у наредном месецу.

Како је истакао Слободан Симић, управник Резервата Засавица, акција је почела на каналу Модран којим се Засави-ца улива у реку Саву, због тога што је то једини део Резервата који је дугачак 33 километра,

а који пролази кроз насељено место Мачванску Митровицу.

- У оквиру ове акције радићемо три врсте чишћења: вађења отпада из воде, санирање отпада обалом реке и форландом и отклањање дивљих депонија. Срећом, на овом подручју немамо много ве-ликих депонија, али зато имамо много мањих места на којима се нагомилало ђубре и створи-ле мини депоније. То значи да је неопходно у наредна два до три месеца прочешљати цело-

купну дужину обала с једне и с друге стране – рекао је Симић, апелујући на становнике свих села дуж Засавице да не бацају отпад у воду ни на обалу.

Подршка овој акцији стиг-ла је и из митровачке Град-ске управе за пољопривреду и заштиту животне средине. Како је рекао начелник Горан Чекеринац, поред чишћења Резервата Засавица ускоро предстоји и санирање велике депоније у Лаћарку.

С. М.

Пре седам година највећи град Сремског округа

Сремска Митровица имала је око 24.000 радника, а по гру-бим синдикалним проценама сада има око 15.000 радника. Колико од њих ради у привре-ди, а колико у ванпривреди нема тачних података, али је сигурно да ова друга област предњачи.

У овом граду који је нека-да био центар прехрамбене, дрвопрерађивачке, металне и индустрије папира и целуло-зе лако је набројати, некада друштвена, а сада приватна предузећа која раде. Међу њима су : "Хидрограђевинар", "Лука Легет", "Нови дрвни комбинат", , "Житопромет Братство" одно-сно "Мицидис поинт", ПД "Пин-ки", " Провамин", "Сремска млекара" -данас "Срем мил", АД Путеви"... Али, слике и при-лике приватизације и у овом граду не могу се сагледати без даљег подсећања. Раски-нути су купопродајни уговори са купцима Биоскопа "Фруш-ка гора", СЗДП "Инсталатер", "Диминичара", "Сремпројекта", "Хидроградње", МИВ-а, "Агро-семена", "Ремонта", већ по-менутог "Провамина" који је био у стечаја, продат је и сада организује производњу.

- Без посла је, по раз-ним основама, у периоду приватизације остало 1.050 радника "Матроза", 700 рад-ника "Митроса", 330 радника МИВ-а чија је имовина продата, а остале су само хале. Без по-сла је и 240 радника "Дијане", 100 радника "Сирмодекса", 70 радника "Инсталатера", 35 рад-ника "Хидроградње", 600 људи у ФУДИН " 1. новембар", 300 у "Шећерани", 10 у ПД "Мачви", 700 у Дрвном комбинату, 500 у "Митросрему", а 60 у "Пинкију", а када се овом додају запосле-ни у бившем ГП "Полетер" и че-тири трговинска предузећа из састава бивше ТРО "Војводина" то је укупно око 6.000 радни-ка - саопштио је Стеван Рома-

ков, председник митровачког самосталног Синдиката.

Од 2002. године до сада углавном су продата сва друшт-вена предузећа, ако се изу-зму Бродоградилиште "Сава", три водопривредна друштве-на предузећа чији поступак припајања ЈП "Воде Војводине" још траје и "Матроз" у стечају. Бродоградлиште "Сава" је ис-тина било у стечају из кога је изашло, али је трипут беуз-спешно продавано на аукцији, јер купаца није било због финансијских оптерећења из ранијег периода. Будући да се по закону четврта аукција не организује већ се заказује само ако буде пронађен си-гуран стратешки партнер ова фирма чека своју судбину и производи бродове за познатог купца. ЈП "Матроз" је у стечају након седам покушаја продаје пре стечаја и сада по свему судећи покушаће да нађе куп-ца продајом по технолошким целинама.

Неке од митровачких фирми више не постоје. Међу њима је сем поменутог ГП "Пролетера" Индустрија конфекције "Сир-модекс". Ова фирма је други пут дошла у стечају, а од не-када извозно оријентисаног предузећа остао је још мали део непродате имовине и име. Фабрика обуће "Дијана", која је била у стечају ликвидирана је, а да никада није ни било прилике и покушаја да буде приватизована.

Десетак раскинутих купо-продајних уговора, десетак стечајева, хиљаде људи без посла, потврђује да су синди-калци Сремске Митровице били у праву када су апеловали над-лежнима да треба пазити ко су купци друштвених предузећа. Јер, многи од њих су, изгледа, куповали фирме због локација и доброг пословног просто-ра, а не због оживљавања производње и запошљавања.

С.Ђ.

НАГРАДЕ РЕПУБЛИЧКОГ ПОКРЕТА ГОРАНА УЧЕНИЦИМА ИЗ СТАРЕ ПАЗОВЕ

Највише награда Пинкијевој школи

ИЗ СИНДИКАЛНОГ УГЛА О ПРИВАТИЗАЦИЈИ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

За продају је мало осталоДесетак раскинутих купопродајних уговора и још више стечаја, хиљаде радника без посла у најкраћем су ефекти власничких промена у митровачкој привреди

У РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ ЗАСАВИЦА ПОЧЕЛА АКЦИЈА „ОЧИСТИМО СРБИЈУ“

Уређење канала МодранУ оквиру ове акције радићемо три врсте чишћења: вађења отпада из воде, санирање отпада обалом реке и форландом и отклањање дивљих депонија – рекао је Слободан Симић, управник Резервата Засавица

Вађење отпада из воде

ПРИЈЕМ ЗА ПОЛИЦИЈУ

Помоћ у рачунарској опреми

Председник општине са полицијском делегацијом

Среда, 24. јун 2009. 17

Свако се води према својим нахођењима и

интересовањима. Па тако и млад човек. Али оно што по-себно фасцинира јесте када дете, од својих тринаест, четрнаест година са толико љубави и знатижеље нешто изучава и истражује. Историја је, каже латинска пословица, учитељица живота. Али по-ред тога, она је за Милана Добрића, ученика седмог раз-реда ОШ „Вук Караџић“ из Ада-шеваца, нешто према чему гаји љубав од малих ногу и у чему ужива. Историја је за њега ра-дост живота.

Први међу 120 ученика из целе Србије

На републичком такмичењу из познавања историје, од-ржаном 9. маја ове године у Нишу, Милан је освојио прво место. Он је био тај који је од 120 ученика колико је било на такмичењу показао најбоље знање и са максималним бројем освојених бодова само пот-врдио колико је његова љубав према проучавању историје ве-лика.

- За протеклих дванаест го-дина, колико радим у овој шко-ли, и колико водим историјску секцију, наши ученици су по-стизали запажене резултате на општинским, окружним и републичким такмичењима. До сада смо имали учешће на шест републичких такмичења и наши ученици никада нису били пласирани испод десетог места. Што сматарамо да је за нашу малу сеоску школу вео-ма велики успех. Међутим, ово са Миланом Добрићем је наш највећи успех до сада, којим смо презадовољни – поносна је Биљана Лазић, Миланова по-фесорица историје.

Рад се иплати

Да се рад, упорност и амби-ција исплате сведоче ови ре-

зултати. Некада се исплати и жртвовати мало слободног вре-мена како би постигли успех, поготово ако је то нешто што волимо. Милан је био вредан и упоран, али она која је много томе допринела је свакако и професорица.

- Вежбао сам са наставни-цом сваки дан. Она је дола-зила и суботом и недељом у школу да би радила са мном. Чак и за 1. мај. Веома лепо се слажемо и сарађујемо. Никада се не свађамо. И сваке године редовно освајамо награде. Мој тата воли да каже како је слава ученика и слава учитеља, а ја се слажем са тим – говори нам овај мали историчар.

А наставница додаје.- Милан је од петог разре-

да члан историјске секције. Континуирани рад донекле је гарант успеха. Он је много до-бар ученик, много знатижељан и често је тешко одговорити на сва његова питања. Али трудим се – са смешком ће професори-ца Лазић.

Како се они то спремају за такмичења открива нам Ми-лан.

- Прво подвучемо најважније. Наставница ми објасни што ми није јасно. Онда радим тестове, па напослетку обратимо пажњу на најситније детаље. Када све то научим, понављам неколико пута. Све ми се лепо слегне и буде ми све јасно. И тако за-окружим целину – објашњава он.

Историчар из задовољства

Кући има много историјске литературе, праву малу библи-отеку, коју су сачинили његов отац и деда. А од њих је каже ту љубав генетски и насле-дио. Одрастао је уз историјске књиге, филмове и емисије, па тако и заволео историју. А родитљи су му увек највећа подршка.

- Милан је паметан, упоран и вредан. Ове године је добио

и Светосавску награду Општи-не Шид. Има велику подршку родитеља. И не само он, него и ја и школа. Они га уче одговор-ности и прецизности. Подстичу у њему жељу да буде што бољи и пун амбиција. Мислим да је то веома важно у данашње време – каже наставница.

Питали смо га да ли похађа још неку секцију и шта још воли да ради, а он нам је одговорио.

- Посветио сам се историји у потпуности. Волим да када нешто радим то буде до краја и како треба. А не да се бавим свиме по мало, да будем оријентисан на стотину страна, па све то буде некако половично – искрено ће Милан.

А у будућности?- Волео бих да направим

своју историјску библиотеку. Свој мали музеј. Већ сакупљам

неке старе предмете који су ми интересантни. Ипак, што се тиче планова за школовање, мада је о томе можда још рано размишљати, не верујем да ћу уписати историју. Она је нешто чиме бих волео да се бавим као хобијем и да уживам у томе – говори овај дечак који је веома зрео за своје године.

Милан и његова наставница захвални су свима који су их подржали и имали за све разумевања, па и за његово одсуствовање са часова. Желимо им у будућност још много такмичења и много награда. До тада Милан ће мало уживати и на Црногорском приморју, где му је Месна зеједница Адашевци уплатила летовање као знак пажње за то што своје место представља у најбољем светлу.

Вања Продановић

Удружење жена из Марти-наца обележило је пето-

годишњицу постојања великом свечаношћу, а приход с овог скупа биће усмерен новофор-мираном женском одбојкашком клубу "Младост" у Мартинцима. За пет година постојања ово удружење је постало једно од најактивнијих у Срему и има више од 50 стално активних чланица.

Програм, проткан култур-ним забавним и хуманитарним садржајима, окупио је више од

250 гошћи из удружења жена широм Срема и Мачве па су гости Мартиначнки биле жене из Сремске Митровице, Руме, Шапца, Нових Бановаца, Пав-ловаца, Јамене, Лаћарка, Диво-ша, Шашинаца, Јарка и по први пут жене из Бешенова, Великих Радинаца и Буђановаца.

Прослави Удружења жена Мартинци присуствовали су и градоначелник Сремске Ми-тровице Бранислав Неди-мовић, директор Туристичке организације Сремске Митро-

вице Саша Бугаџија и друге угледне званице, а за добру атмосферу побринули су се фолклорни ансамбл "Бранко Радичевић" и оркестар Јовице Радосављевића.

У томболи хуманитарног ка-рактера Румљанке су добиле косачицу за траву, златна на-руквица је отишла у Митровицу, а задовољне су биле и добит-нице осталих награда - ручно рађених ћилима, обуће, цвећа, торти, товних пилића.

Ж.Н.

УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА ИЗ МАРТИНАЦА ОБЕЛЕЖИЛО ПЕТ ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

Свечаност за памћење

Детаљ са свечаности у Мартинцима

МИЛАН ДОБРИЋ, УЧЕНИК АДАШЕВАЧКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ - ПРВИ НА РЕПУБЛИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ ИЗ ПОЗНАВАЊА ИСТОРИЈЕ

Слава ученика је и слава учитељаВолео бих да направим своју историјску библиотеку. Свој мали музеј. Већ сакупљам неке старе предмете који су ми интересантни. Ипак, што се тиче планова за школовање, мада је о томе можда још рано размишљати, не верујем да ћу уписати историју. Она је нешто чиме бих волео да се бавим као хобијем и да уживам у томе – говори награђени ученик Милан Добрић.

Награде са такмичења

Милан од петог разреда учествује на такмичењима из познавања историје. У петом разреду освојио је треће место на општин-ском такмичењу, док је на окружном био први. Тема је био Рим, Стара Грчка и хе-ленизам па је задовољство било још веће. У шестом разреду на општинском такмичењу био је први, а на окружно други. И сада у седмом, на општинском такмичењу је заузео прво место, на окружном друго, с тим што нико није имао више бодова од њега, али бодови које је освојио били су довољни за друго место. И његов до сада највећи успех - прво место на овогодишњем републичком такмичењу.

Милан Добрић са професорицом Биљаном Лазић и Раденком Колаковић надзорницом за историју

за Сремски и Јужнобачки округ

Среда, 24. јун 2009.18

Погранични појас према Хрватској још увек је до-

брано прекривен противтен-ковским и противпешадијским минама, иако је од рата у Хрвасткој прошло пуних оса-манест година. Посао на уклањању експлозивних на-права је спор и скуп, добар део овог појаса је претходних година очишћен, али још увек је остало близу милион ква-драта које деминери треба да обраде.

Прошлог месеца су у моровићким шумама америчко-босанске фирне ''УXБ-Балканс'' и ДОО ''Торнадо'' започеле пројекат ''Непречава-2'' раз-минирања пограничног појаса према Хрватској. Према пода-цима Центра за разминирање окончањем овог и раније за-почетих пројеката у Моровићу и Јамени биће завршено разминирање укупно 6,2 ми-лиона квадратних метара мин-ских поља.

Директор Центра за раз-минирање у Београду Петар Михајловић наводи да су мин-ска поља са противпешадијским и противтенковским ми-нама које су 1991. године постављене у пограничном подручју са Хрватском у сели-ма Јамена и Моровић у Општи-ни Шид још увек се налазе на површини од 973.420 квадрат-них метара.

-На овом подручју су по међународним стандардима за хуманитарно разминирање до сада разминирана минска поља

са површине од 5.224.371 ква-драта, каже Петар Михајловић.

Средства за разминирање обезбеђена су из донација САД, Немачке, Норвешке, Чеш-ке, Словачке, Канаде, Шпаније, као и јавних предузећа из Србије. На извођењу радова до сада су биле ангажоване фир-ме из БИХ, Хрватске, Србије и САД, а да се ради о скупим пословима, како наглашава Михајловић, сведочи и податак да разминирање једног ква-дратног метра кошта 1,3 евра, тако да је за разминирање пре-осталих минских поља у по-граничном појасу потребно још око 1.300.000 евра.

-Наша фирма ДОО''Торнадо'' као носилац послова и предузеће УXБ''Балканс'' као извођач радова присутни су на овим просторима од 2003.године. Најпре смо радили разминирање минских поља у Јамени где су очишћене њиве и предате на употребу влас-ницима, као и шуме, док је једино остало да се чисти смет-лиште. Овде у Моровићу ради-мо на разминирању минских поља у шумама, којима газдују ''Војводина шуме'', наводи Зла-тан Јовичић, директор ''Тор-нада'', које је са ''Балкансом'' у моровићким шумама започе-ло радове 11.маја и планира њихов завршетак за 40 дана.

Он објашњава да је екипа од 46 деминера, два медицин-ска техничара, два возача и четири вође тима сваког дана од седам сати ујутру до 14 сати

на терену, при чему демине-ри ефективно раде пет сати. Због изузетно опасног посла који изискује висок степен концентрације након сваких пола сата прави се мала пау-за, док деминери сат времена имају за ручак на терену.

-ЈНА која је запречавала овај терен евидентирала је минске записе, тако да је, за разлику од Босне где је прави хаос, овде у Срему песма ра-дити, једино нас комарци уби-ше! Шалу на страну, посао се савесно мора обавити што зна-чи центиметар по центиметар иглом ићи и бости, као и детек-

тором прегледати. Ако се мина нађе обавештава се вођа еки-пе, који је као најискуснији на лицу места и уништава, каже Амир Механовић из Тузле,

директор УXБ''Балканс'', који је и сам по белом свету радио као деминер. Разумљиво, јер деми-нери немају право на грешку.

Н.Б.-Ј.З.

Два и по века старо дрво храста лужњака у Равњу,

познатије под именом храст Зеке Буљубаше, проглашено је спомеником природе треће категорије. Ову одлуку доне-ла је Скупштина града Срем-ска Митровица на предлог стручњака Завода за заштиту природе Србије, јер је дрво по много чему јединствено у сремскомитровачкој оп-штини, делу Мачве који joj територијално припада, али и

много шире. Стручњаци су констатова-

ли да је храст са једне стране веома оштећен целом висином, да је знатно иструнуо, док су главни стубови круне храста пречника 35 метара, као и да је круна дрвета деформисана, а недостаје јој првобитни цен-трални стуб. Али, јединствени примерак храста лужњака је очуване виталности чему је до-принело својевремено "лечење" методама дрвне хирургије.

Ипак, дрвету је потребна бри-га и нега. Његовим стављањем под заштиту, као споменика природе треће категорије, до-нето је и низ одредби везаних за очување тог природног до-бра. Ово се односи на забрану сеча, ломљење грана, кидања лишћа до предузимања било каквих радње које би изме-ниле изглед дрвета или дове-ле у питање његов биолошки опстанак. Такође, забрањено је депоновање смећа, ложење ватре, паркирање аутомобила, наслањање мотора или бицик-ла, а уређење простора на ком се налази могуће је једино по условима које пропише ресор-ни републички завод према чијем програму ће се спрово-дити заштита.

Недавно усвојеном одлуком за стараоца над овим споме-ником природе је одређено ЈП Дирекција за изградњу града

Сремска Митровица а по про-ценама стручњака су одређена и оквирна буџетска средства за заштиту. Истина, храст Зеке Буљубаше у Равњу заштићеним делом природе проглашен је и марта 1979. године на предлог Покрајинског завода за зашти-

ту природе у Новом Саду. Тада је сврстан у меморијалне спо-менике природе, а битност нове одлуке је управо у одређивању стараоца, истичу бољи позна-ваоци прописа у овој области.

С.Ђ.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА ОДЛУЧИЛА ДА ЗАШТИТИ НЕОБИЧНИ ХРАСТ У СЕЛУ РАВЊЕ

Стари храст тражи негу Јединствен примерак храста лужњака, старог око 250 година проглашен спомеником природе треће категорије. За ово дрво, кога називају храст Зеке Буљубаше, везани историјски догађаји из доба борбе против Турака

Стари храст у Равњу Историјско предање

За овај храст везују се историјска предања и приче о борби против Турака и јунаку по ком је добио име. Ради се о боју на Равњу, вођеном 1813. године, одлучујућој битки са Турцима, познатој и као последња одбрана у Првом српског устанку. Бој је пример и симбол херојске борбе са вишеструко надмоћним непријатељем у којој су браниоци након дугог одупирања изги-нули, а међу њима су били Зека Буљубаша и његови голаћи.

СА ДЕМИНЕРИМА У МОРОВИЋКИМ ШУМАМА НА ЧИШЋЕЊУ МИНСКИХ ПОЉА

Хиљаду евра – надница за страхДа се ради о скупом послу сведочи и податак да разминрирање једног квадрата кошта 1,3 евра- На овим подручија до сада обрађено више од пет милиона квадрата, а преостаје скоро милион

Од поља до поља-Наши деминери раде током целе године, изузев по снегу и мразу,

селећи се са минских поља за 1.000 евра месечно, уз плаћено животно осигурање, хотелски смештај и храну. И сам сам радио посао деми-нера од 1999.године, био годину и по дана у Либану и у два наврата по чест месеци у Ираку. Мада сам завршио гимназију у Приједору, смер компјутерски техничар, посла није било, те сам завршио најпре основну обуку за деминера, потом курс за вођу тима и за мониторинг. Имам двоје деце, породица се нечим мора издржавати, прича Саша Јеличић, официр за интерну контролу квалитета УXБ''Балканс''.

Среда, 24. јун 2009. 19

Баш због тог непознавања комунистичког света, комунизам је успео да се одржи на власти задњих 70 година. Проучавање нечега или некога није могуће остварити осећањима, већ мозгом. Шта је спречило Запад да корек-тно изучи Комунизам и његове постулате? Лоша и претерана пропаганда

која је била базирана на страху. Циљ пропаганде је да створи мржњу која ће их заслепити и неће им дозволити да резонују правилно. Недостатак истине је про-узроковао недостатак правилних закључака. Да би победили неког непријатеља потребно му је наћи слабу тачку. Пронаћи његову Ахилову пету. А како је могуће пронаћи Ахилову пету ако се за то немају довољни капацитети. Како је могуће веровати да је Стаљин имао бркове , ако је стално представљан без бркова? Кому-низам је ретко чинио такве грешке: Они су тачно разумели на који начин функцио-нише механизам те машине коју називају капитализам. Због тога су комунистички шпијуни у већем броју овде него што су капиталистички тамо. То је тако било већ у самом почетку. Хиљаде западних шпијуна су оставили своје животе у комуни-стичким земљама, јер нису били коректно обучени, мислим у теоретском смислу. Чињенице су надуване или испумпаване, али никад нису представљене онакве какве јесу. Могу да вам гарантујем да 98 % официра истражитеља поштују закон, зато што је њихово школовање било добро. За прекршаје неког од закона били су драстично кажњавани. Ето то ви треба да знате да би схватили случај г-ђице Лагард.

После овог малог говора настаде мукла тишина. Сви су бленули у мене као да виде вукодлака. На крају се председница одлучи да пита:

- Дакле, шта је то конвејер?- То је нешто веома једноставно и на први поглед наивно, али веома ефикасно.

Притвореник који долази у канцеларију официра истражитеља стаје у став мирно и тако мора да стоји док му овај не каже да седне, ако му уопште буде рекао... Он има право да задржи притвореника пуних седам сати, било да се ради о стојећем или седећем ставу. То се зове мали конвејер. Сигурно, притвореник је обавезан да изврши то наређење ако не жели да га директор казни 30 дана самице. Уколико се ради о неком тврдоглавом притворенику, поступак прелази из малог конвејера у велики конвејер. Али да би се то разумело потребно је објаснити затворски режим. Између осталог, затвореник нема право да уђе са ципелама у ћелију. Све ципеле морају бити поређане у ходнику испред ћелија. Ту лежи главно лукавство конвејера. Инспектор који хоће да примени велики конвејер, телефонира у затвор да му се тај затвореник доведе и истовремено да уговорени знак да се припреми за конвејер. Стражар испред ћелија ће се побринути за то. Рецимо да затвореник носи број ципела број 43 и те ципеле су испред њихове ћелије. Стражар узима те ципеле и носи их пред другу ћелију где се налазе исте ципеле али број 42. То није велика разлика. Те ципеле он ставља испред ћелије тог затвореника који је одређен да буде подвргнут конвејеру. Затим отвара самицу и изводи затвореника у ходник. ... Да ли разумете ово лукавство?

Сви чланови комисије остадоше неми, зачуђено гледајући у мене, само млада приправница рече:

- Притвореник је обавезан да ускочи у ципеле број 42, зато што нема времена да тражи своје. Стражар виче, брзо, брзо,... Притвореник лако назува те ципеле јер му је нога хладна. Али тамо у канцеларији, када стопала буду загрејана од стајања... ту ће почети мука!

- Браво, за вас предвиђам велику каријеру у будућности. Колико имате година?- 22 године.- Забележите ово у ваш подсетник. Ова девојка ће далеко догурати. Дакле,

кад неко мора да стоји мирно целих седам сати обувен у ципеле за један број мање, знате ли шта ће почети да се дешава за један сат: прво почиње један бол у стопалама који се све више и више појачава и почиње да се пење на горе пре-ма коленима. После тога тај бол иде према бутинама, да би завршио у карличним зглобовима. Ту почињу паклене муке. Ако сте некада носили тесне ципеле требате знати шта то значи? Ето , сад знате шта је конвејер.

После овог у канцеларији завлада манастирска тишина. Свако се удубио у своје мисли. Млада приправница се смешкала. Госпођа председница се прибра и рече:

- Да ли је г-ђица Лагард имала такво искуство?- Да госпођо и то више пута.- Али ништа није рекла?Загледах се у њу неколико тренутака пре него што сам одговорио.- Да ли је имала нешто да каже?Госпођа осети да је пала у замку и поцрвене, а затим брзо рече: - Сигурно не...На ово сам се само насмешио, нисам хтео да продужујем замку. Приметио сам да

су се сви осећали нелагодно и зато рекох:- Да ли заслужујем једну кафу и цигарету после овог предавања?Госпођа председница рече:- Ми смо баш лоше васпитани! Уместо да вас понудимо ми, ви сте обавезни да

нас подсетите на то! Госпођице Геофрои, наша паметна приправница ће нас по-служити.

После пијења кафе и невезаног разговора о свему и свачему, продужисмо то испитивање.

- Реците нам сад шта сте даље урадили?- Сутрадан сам сео у столицу официра-истражитеља Шаркошија. Био сам решио

да изведем на чистину досије Лагард и у исто време елиминишем тог официра чији је досије већ био зрео за елиминацију.. Наредих да ми доведу притвореницу. По-чео сам испитивање на француском. Шаркоши ми одмах ставио у рад магнетофон.

Нисам стављао примедбу на то, јер је имао право то да чини. Г-ђица Лагард је била изненађена мојим присуством а још више мојим француским језиком. Мис-лим да је била задовољна. Пре него што сам поставио било које питање, рекох преводитељки да напусти канцеларију.

- Како сте дошли до овог фото апарата " Минокс".- Купила сам га.- Где сте га купили?- У једном специјализираном бутику у Паризу.- Колико сте га платили? Мало се двоумила и променила боју лица из белог у розе. Питања која сам ја

постављао нису се налазила у записнику о саслушању који је водио Шаркоши, и он их никада није поставио... Морао сам да јој постављам оваква питања да бих комплетирао досије.

- Више се не сећам.- Када сте га купили?- Месец дана пре доласка у Мађарску.- И ви се не сећате цене.- Извините, осећам се тако збуњена и депримирана да се више не сећам

детаља.- Добро, реците ми сад колика је била ваша плата?- Осам хиљада франака месечно.Чим је ово рекла схватио сам да лаже. Знао сам да плата једне васпитачице у

Француској није прелазила у то време 2.500 франака, и то је била добра плата!- И ви сте себи дозволили трошак од 800 франака да би купили тај апарат!?

Проверио сам цену тог апарата.- Нисам удата и немам фамилију на терету.Листајући досије дошао сам до листе предмета које је имала уз себе приликом

хапшења. Све је било прецизно записано и описано. Имала је такође 2.000 дм, 500 долара и 5.000 ФФ. Затим имала је накит у вредности од 50.000 фунти, према процени службеника који је то преузео. То је било све.

- Колико је то у француским францима?- Гопођо, то је не могу да знам, али знам да је плата једног квалификованог

радника у Мађарској, у то време била 2.000 форинти.- У реду, али то ништа не доказује.- То је тачно, али ово отвара велико поље за сумњу. За једну девојку која

зарађује, наводно 8.000 франака месечно, имала је много новца.И ако се узме као тачно да она зарађује ту суму... Ту се појавила једна мала

сумња, то је била моја лична сумња и она ће остати на нивоу сумње и у колико ништа не докажем. Затим, ту се отвара једно шире поље сумње. База о којој је реч била је строго чувана и за њу још нико на Западу није знао. Могло би да се прет-постави да је она послата да то локализује.

- Као знате да није била позната на Западу?- Зато што је била инсталирана тек два дана пре хапшења.- И шта се даље дешавало?- Не сећам се тачно детаља, али то није било важно у овом случају. Ми

једноставно нисмо имали чврсте доказе да некога осудимо на 15-20 година робије на основу сумње. Била је у канцеларији до 11.30 часова. На крају сваког испитивања истражитељ је обавезан да притворенику постави неколико питања у вези живота у затвору. Видео сам да ова врста питања никада нису постављана у случају Лагард. Окренуо сам се према Шаркошију и упитао га на руском зашто та питања нису постављана? Одговорио ми је да се та питања постављају само притвореницима који су признали кривично дело. Окренуо сам се поново према г-ђици Лагард:

- Имате ли неко питање да ми поставите?Гледала ме је збуњено не знајући шта да каже. Да бих је ослободио, насмеших

јој се и рекох:- Госпођице, не бојте се, слободно ми кажите шта не ваља, јер ја нисам официр

мађарске сигурности.- Па шта да вам кажем, налазим се у једној мизерној ситуацији у каквој још нисам

била... Немам ни најосновнија средства која мора имати свако људско биће....- Прецизирајте ми то мало.- Немам чак ни сапун да се умијем, ни веш и остале потребе за жену. Не дају

ми цигарете ни нешто за читање. Не говорим мађарски и то ми чини велике тешкоће...

Одмах поставих питање Шаркошију у вези са тим, али он ми одговори да није упознат са ситуацијом у затвору. Узех један лист папира и рекох јој да ми диктира шта јој је потребно.

- Потребно ми је све оно шта има право цивилизовано људско биће.- Диктирајте ми све што вам треба, почињете да ме нервирате!Она поче да замуцкује, сузе јој почеше да капљу на под. Схватих да сам је

мало преплашио и зато спустих глас за једну октаву и рекох јој тихо: Хоћете да ја изаберем за вас?

- Да господине, молим вас.- Ох јадна Мари!То је узвикнула она за коју налазим да по мало личи на Мари Ноел Лагард.

Предсeдница је погледа попреко и не рече ништа. Али се окрете према мени и рече:

- Наставите молим вас.Почех да пишем на папиру отприлике ово: прибор за менструацију, сапун за

умивање, помада за лице, шампон за косу, кило јабука, кило поморанџи, шећер, кафа инстант, шунка, салама, колачи, цигарете, свеска за писање и оловка... Тако сам завршио ту листу. Затим узех телефон и позвах затвор, тражио сам управника. Наредих му да ми одмах пошаље главну шефицу женског одељења. Г-ђица Лагард није разумела ни реч од оног што сам рекао, само ме је гледала широм отворених очију. Не верујем да је разумела шта се сад дешава око ње. Једна жена у унифор-ми са позлаћеним еполетама уђе у канцеларију и поздрави ме војнички у ставу мирно. Не рекавши јој вољно, упитах:

- Како се зовете другарице?- Илонка, друже капетане!

OperacijaFeQTON SreM SKiH NO Vi Na (38)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

eKS Klu ziV Na iS pO VeST ^O Ve Ka KO ji je u^e STVO VaO u Naj Ve ]Oj [pi juN SKOj

aFe ri 20. Ve Ka

zlat no ru no

� (Наставиће�се) Забрањено копирање и прештампавање

СЕОСКА СЛАВА

Дан пре славе у Срему,кафеџије, продавачи разни, подижу шатре и кафане. Постављени рингишпили. Долазе музиканти, певачи. Од раног јутра деца троше паре. Купују сладолед и колаче, лицидерска срца, четен алве,свилене бонбоне, свирале, играчке разне. Домаћжини са гостима, под шатре одлазе. Слушају музику, певаљке. Веселе се, пију. Музика се чује, село лумпује. поподне са децом, шетају. На крај села рингишпил ради. Врте се деца, слаткишима сладе. Омладина из тог и суседних села, на игранке долази. Игра се жестоко до зоре. Многи ће упознати, боље половине, будуће. Сутра по селу расуло. Гости, неиспавани, мамурни, после ручка напуштају домаћине.

ВРАЋАМ СЕ У СРЕМ

Враћам се у Срем. Срце јаче куца. Поглед на околину. Простор и време упијам. Сакупљам утиске, ко драго камење. Пуним срце. Пријатељи и родитељи ме чекају. Пријатеље посећујем, код родитеља одлазим. Они су чувари моје среће. Срећни кад сам у родном крају. Деле са мном моје радости. Они су моје појило, са њега пијем чисту воду.

ЗАВИЧАЈ

Срем и Фрушка горау песмама опевани, мој завиучај. Рођен у том крају, ту лепоту гледао. Уживао очима и чулима. Људи је воле, препознају. Фрушку гору, шуме њене и потоке. Дунав и равница се пружају. Сећања на те призоре, прате ме. Путујемо истом трасом. Стари манастири расути по житници, оплеменили њено биће, ходочашћа је кроз векове прате. Она је и гора и богомољаса душом. Јесен у мом завичају,беру се кукурузи, кида грожђе.Ниво вина у кацама ври. Ове зиме биће весеља. Фрушкогорски бисер Срем осваја. Сремачка срца надимају сешире и разливају равницом.

НА КРАЈ СЕЛА

Киша сипи, расквасила путеве. Путници намерници, склониш-те траже. У кућерку светло гори. Дим из димњака вијори. Лавеж паса, светло опустело. У соби петролејка гори. Домаћин и млада, отворили врата. Позвали нас да се огрејемо. У пећи гори ватра, са стране фуруна за печење хлеба. Деца крај ње поседала, весе-ла, играју се. Госте нису приметила. Домаћин нас угостио, после дуже приче, угрејао нам и душу и тело.

СА БРАНКОВЦА

Гледам на ливаде, шуме, Дунав и Бачку равницу. Мисли ме носе на салаше, вране коње, фијакере и чар-даше. Девојке набрекле, румене, разасуте по њивама. Увече угашена светла. Загрејане фуруне иза испече-ног хлеба. Паори и снаше, пернатим дуњама покривени. Греју се до зоре, сањају исте снове. Снег веје, покрива опало лишће и трагове. Из кафане музика се чује. Цигани и гости распевани. Упаљена светла, канделабри на тераси. Пахуље просијава светло, поглед се губи.

СТРАЖИЛОВСКЕ НОЋИ

На Белилу, мрак се спушта, тишина притисла, време и шуму. Пахуље падају, лице квасе, расхлађују главе. Песма и музика се чују. Песма и музика се чују. Самоћа зимске ноћи их упија. Светла на тераси, у кафану улазимо. Грејемо се црним вином и му-зиком. Уживамо, свесни тренутка, да не може ништа да замени, стражиловске ноћи. До зоре снег је нападао, нас завејао.

СОКАК У ИРИГУ

Сећање се враћа у детињство рано. Жарко лето, сунце у зениту. Сокаци опустели. Сељаци са пашњака, нашим сокаком, сено довозили кућама. Иза кола, трчали смо боси. Прашина велика пекла нам је ноге. Облаке дижемо за собом. После кише, газили смо блато. Топло а меко, месили смо здушно. Правили топове од блата, дру-ге плашили.

Игра беше занимљива. После игре кући нисмо жури-ли, дани су нам кратко трајали. Родитељи нас кажњавали, за прекоре нисмо марили, знали смо сутра нас чека иста игра. У истом сокаку. У Иригу.

ПОЈИЛО

У долу пашњак, трава свежа. Овце и говеда пасу. На осами бунар с ђермом, ко споменик стоји. Путници крај њега пролазе. На село наилазе. На бунару овце, говеда се поје. Тискају се, хладовину траже, свеже воде хладне. Клепетуше звоне, звуци допиру далеко. Пулини неуморно раде. На зов чобана, враћају овце, све су на окупу. Шкрипи ђерам,

вода се извлачи, у валов точи. Голубови и грлице, са валова воду пију.Врапци се у јатима роје,

цвркућу и слећу. Понека ласта у пространству неба, мушице лови, на појилу воду пије.

Среда, 24. јун 2009.20

Рођен је у Иригу 23. марта 1939. године, где је завршио основну школу, а гимназију у Руми. Дипломирао на Шумар-ском факултету - шумарски одсек у Београду 1964. годи-не. Радио у Иригу, Сремској Митровици, Сремској Каме-ници и Лежимиру. Био је за-послен у Извршном већу АП Војводине у Новом Саду и Републичком министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде у Београ-ду. Од 2002. године повре-мено живи у Кумбору код Херцегновог (Црна Гора), а стално место боравка му је у

Сремској Каменици. Бави се и сликарством. Објавио је књиге: Носталгија, Чији је то сан и Галеб сломљеног срца, 2006. године и Свитање сећања 2009. године.

ЛАЗАР ЖИВАНОВИЋ

ПЕСНИЦИ СРЕМА О СРЕМУ: ЛАЗАР ЖИВАНОВИЋ

У соби петролејка гори

Златко Павловић:

"Брезе"

Среда, 24. јун 2009. 23

У Инђији је од 19. до 21. јуна одржан један од

најпосећенијих мото фестива-ла у Војводини који све више има елемената туристичке манифестације. Звуци ''жесто-ких'' машина орили су се гра-дом. На простору око градског базена окупило се преко две хиљаде бајкера који су се над-метали у натезању конопца, обарању руке, испијању пива, биран је најбољи прерађени мотоцикли, слушала се музи-ка. За све победнике Мото клуб ''Инђија'' обезбедио је пригод-не награде. Било је и двадесет тезги на којима су се могли ку-пити делови за најразличитије ''машине''. Највећа атракција и ове године био је дефиле ули-цама Инђије а на двоточкаши-ма су се могли видети они од само неколико година који су уживали уз родитеље па до оних времешних жељних аван-туре. У дефилеу су биле читаве инђијске породице на моторима попут Пешута и Поткоњака.

- Иако су се истога дана од-ржавали мото скупови у Ки-кинди, Сарајеву и Ријеци, ове године смо имали нешто више посетилаца него лане како из Србије, тако и из окружења. Словенци су дошли у знатно већем броју него раније и то дан пре почетка фестивала па су сунчане дане искристили да посете Стари Сланкамен и око-лину, испробају рибљу чорбу у овдашњим ресторанима. Кон-церти ''Пророка'' и ''Генерације

5'' били су веома посећени и од стране грађана Инђије. Иако је у суботу увече кренула киша и осетно захладило, нико од посетилаца није напустио кон-церт, каже почасни председник и оснивач Мото клуба ''Инђија'' Жељко Пешут.

А домаћини су били изузет-но предусретљиви.

- Са наглим падом темпера-туре под шаторима није било пријатно па су се од куће до-носила ћебад. За оне који су покисли обезбедили смо суве мајице и качкете, подељено је и сто кабаница, све то је дони-рала Апатинска пивара а глав-ни покровитељ Мото фестива-ла била је Општина Инђија, каже Светлана Пешут која је од првог дана укључена у

организовање мото фестива-ла и ''велико спремање'' после фестивала. Наиме, када су у недељу ујутро након доручка посетици напустили Инђију, домаћини су дали на посао и детаљно очистили простор око базена тако да се није могао видети ни један папирић.

У оквиру 8. мото фестивала, инђијски дом здравља, Кли-нички центар Војводине и Мото клуб ''Инђија'' организовали су заједничку акцију донирања органа што је наишло на вели-ку подршку бајкера који су 20. јуна на штанду крај базена пот-писивали донаторске картице и тако се укључили у кампању Клиничког центра Војводине ''Шанса за нови живот''. З.Г.Стефановић

У Канцеларији за младе прошле суботе одржа-

на је радионица под називом ''Каква корист од породице?'' Координатор канцеларије, Ми-лорад Попадић, заједно са Мирјаном Херцог, педијатром, водили су радионицу која је третирала значај породичних фотографија и породичних легенди приликом стварања идентитета појединца, у поро-дици и у друштву. Канцеларија

за младе планира да оствари низ сличних радионица које би могле да младима дају од-говоре на нека важна животна питања, или барем смернице и савете које вреди узети у об-зир.

Учесници радионице су били веома задовољни и намеравају да направе изложбу старих фотографија Митровчана, под-стакнути идејом Мирјане Херцог. Л.В.

НАЈВЕЋЕ ИЗМЕНЕ У ЗОБС-у У ОБУЦИ КАНДИДАТА ЗА ВОЗАЧЕ

Пише: Љубомир Стефановић,инж. Власник ауто-школе „АУТОАС“, Ср.Митровица

Прописи везани за обуку кандидата и полагање испита за воз-аче у Новом закону су претрпели најозбиљније промене. Шта

је то ново у вези обуке и испита?1. Опремљеност ауто школа2. обавезна теоријска настава3. возачки испит из три дела4. пробна возачка дозвола (већ са навршених 17 година старости)5. обука са испитима траје најмање 3-4 месеца6. знатно виша цена обуке. Привредно друшатво које се бави обуком за возаче „Б“

категорије и других категорија (ауто-школа) мора имати најмање следеће:

• једног или више лиценцираних предавача теоријске наставе (са вишом односно високом стручном спремом саобраћајне струке)

• три или више лиценцираних инструктора вожње „Б“ категорије и других категорија;

• једног или више лиценцираних испитивача;• три или више возила „Б“ категорије и других категорија у

власништву или лизингу;• на возилима „Б“ категорије мора бити уграђен тахограф који

ће регистровати ток практичне обуке;• опремљену учионицу за теоријску наставу у власништву или

закупу (само једна ауто-школа у једној учионици);• пословне просторије са мокрим чвором (само једна ауто-

школа у једном пословном простору) и• полигон за почетну обуку (са прописаним елементима које ће

одредити правилник) у власништву или у закупу. Било би најбоље да ауто-школе и град заједниким напорима изграде полигон које би користиле све ауто-школе у граду.

Обуку из прве помоћи организује и обавља Црвени крст Србије, односно здравствена установа која испуњава прописане услове и која за то добије одговарајућу дозволу (овлашћење).

Најнижу цену обуке одређује Влада Републике Србије. Због повећаног обима укупне обуке цена обуке ће бити знатно виша од садашње.

Ток обуке и испита је следећи:• обавезна теоријска обука• теријски испит • обука прве помоћи са испитом• практичан обука• практични испит.

Из овог тока се види да се испити полажу појединачно. На практичну обуку се може кренути тек након положеног званичног теоријског испита. Због овакве организације обуке и испита за очекивати је да ће обука трајати најманје 3-4 месеца.

Кандидати са навршених 16 година могу кренути на теоријску и практичну обуку за „Б“ категорију а практични испит полагати са навршених 17 година.

Кандидат који положи возачки испит за „Б“ категорију добија пробну возачку дозволу на рок од годину дана, без обзира на године старости.

У наредним бројевима ће бити више речи о другим новинама које је донео овај закон.

Прошлог петка у позоришту ''Добрица Милутиновић''

одржан је годишњи кон-церт фолклорног ансамбла ''Бранко Радичевић''. Дамир Писместровић, заменик ди-ректора Центра за културу ''Sirmiumart'', рекао нам је да је неговање аматерског играња

веома важно за наш град јер ту прве кораке уче и неки од будућих правих играча. Посеб-но је истакао госте из Лаћарка, КУД ''Александар Дејановић'' и КУД ''Врањаш'' из Манђелоса који су својим учествовањем увеличали ову приредбу.

Л. В.

МАЛА СМОТРА СРЕМСКОГ ФОЛКЛОРА

Детаљ са концерта

У ИНЂИЈИ ОДРЖАН 8. МОТО ФЕСТИВАЛ

Велико дружење бајкераОко две хиљаде учесника из Србије и окружења три дана гостовало у граду – Бајкери подржали акцију ''Шанса за нови живот''

Дефиле улицама Инђије

TRAŽIMO KOLPORTERE ZA PRODAJU HRVATSKE RIJEČI МА

РК

ЕТИ

НГ

СР

ЕМ

СК

Е Н

ОВ

ИН

Е

02

2/

61

0-4

96

БРИГА О МЛАДИМА

Породица као ослонац

Среда, 24. јун 2009.24

Уједињена омладина Оџака је нестраначка организација,

чији је циљ одбрана будућности општине и њених грађана. У свом својеврсном програмском манифесту, дефинисаном и обе-лодањеном крајем прошле го-дине, млади Оџака су написа-ли: "Ми волимо свој град и оп-штину и не желимо да нас неко тера из наше средине, желимо да скренемо пажњу надлежним појединцима из локалне власти и установа да наша организација више неће да допушта да се неко поиграва са нашом перспективом и животима".

Млади на маргинама

И одмах, на самом старту, у јеку све заоштренијих одно-са на локалној политичкој сце-ни, појавила се група младих, незадовољних укупним стањем у средини која објективно не пружа шансу за опстанак и којој већ дуго не цветају руже, попут десетина и стотина сличних ма-лих провинцијских средина ши-ром Србије. Ситуација у општини Оџаци, дакле, није много разли-чита од оне на југу Србије или у неразвијеној општини Житиште у Војводини.

"Укупно стање у привред-ном и културном животу, али и могућностима да се остваре егзистенцијалне потребе у ствари биле су она покретачка снага да се млади у Оџацима организују'', истиче Горан Лазаревић, члан ОО ДСС "али и чињеница да смо уверени да је неопхопдно да се млади у овој средини активније баве политиком. Уверени смо да је међу младима потреб-но остварити више простора за успостављање међусобног поверења и међусобне толе-ранције, без обзира на политичку обојеност. Разлог за то је веома једноставан – млади су генерално у партијској структури у већини случајева на маргинама, зане-марени и мање или више служе као својеврсни параван и декор старијим партијским друговима. Млади су дакле у својеврсној крлетки , дакле у замци странач-ке идентификације што доводи до острашћивања и онемогућава пунију и доследнију сарадњу свих младих који, по правилу, треба да буду покретачка снага развоја, с обзиром на подударне интересе, пре свега егзистенцијалне."

Млади су незадовољни укуп-ном ситуацијом, незадовољни можда и чињеницом да у Оџацима није конституисана власт по угледу на републику и покрајину, власт која би била "проходна" по вертикали која би обезбедила да се више новца из различитих фондова, али и покрајинске касе, слије у ову средину. Млади су ре-

волтирани због свега тога и, не случајно, свој револт усмеравају против актуелне власти. Ис-товремено, према многобројним оценама и анализама, сами су себе, на неки начин, изопштили из политичког живота, јер знатан број није ни изашао на парла-ментарне, покрајинске и локалне изборе, а о изборима за Савете месних заједница да се и не го-вори.

Према мишљењу Давора Анђелковића, заменика пред-седника омладине СПС за мла-дог човека у оџачкој општи-ни, заокупљеног прагматич-ним проблемима и потребама (егзистенцијалним, помањкањем посла, образовањем и сл.) бављење политиком је једина шанса да се неки од тих циљева брже и једноставније, речју, пречицом реше. "Основно опре-дељење организовања младих људи у оџачкој општини је била борба за боље сутра и стварање услова за више радних места, боље услове школовања'', каже Анђелковић и додаје да већ више од 10 година у оџачкој општини се ништа не помера са мртве тач-ке и да је било крајње време да се крене у акцију. Међутим, по његовим речима као и многе дру-ге активности и ово организовање младих без обзира на страначку припадност дочекано је "на нож'' и осуде у већини странака, од стране старијих страначких ко-лега. "Наша жеља није била да рушимо власт него да се актив-но укључимо у креирање при-вредног, културног, ...живота у нашој општини. Чињеница да општину већ годинама води иста гарнитура људи који то лоше раде намеће потребу да се мла-ди у што већем броју укључе у руководеће структуре. У томе ви-дим шансу да наша опшина крене путем бржег развоја у противном одлив становништва, посебно млађег ,у веће центре и даље ће се наставити'', каже Анђелковић. "Као нестраначка личност уве-рен сам да Уједињена омалдина Оџака није настала спонтано, али је евидентно да је била крат-ког даха и да није у политич-ком миљеу оставила знатнијег трага и утицаја'', истиче Аца Милутиновић из Раткова.

"Аутентични интереси млдих, дубоко сам уверен, не могу се остварити кроз туђе идеје. Ис-товремено млади се као поли-тички лидери могу остварити у партијама с демократским устројством, али не под при-тиском и да би се задовољила форма - да их мора бити толико и толико у структурама странке, у парламентима и слично. Интере-си младих, ма како били политич-ки обојени идентични су, а личне интересеу политичкој борби тре-

ба ставити у други план што је, мора се признати, изузетно тешко и захтевно. Само тако конципира-на активност, без острашћености, пре свега, али и уплива ускогру-дих личних и интереса странке која не води рачуна о општем интересу, омогућиће младима да се бар за тренутак уздигну изнад свакодневице и истински постану политички лидери у својој среди-ни и Србији у целини ", прецизи-ра Милутиновић.

Истини за вољу, млади у Оџацима не греше,што се бар оцена тиче. Али све је остало само на томе, а те оцене, јасно је као дан, долазе из кухиња опози-ционих странака на локалном ни-воу, које се из петних жила тру-де, што је и задатак опозиције, да дођу на власт. У тој борби не бирају средства. Руководе се идејом да у рату нема ни правила ни закона.

Елементарно питање на које млади у Оџацима, ако желе да буду само своји и политички лидери, морају да одговоре је њихова сопствена активност, ангажовање и укључивање у по-литички живот. Ако је то кроз странке и у странкама, онда то мора бити транспарентно, јасно и недвосмислено. Ни у ком случају се не смеју "попут рђе заоденути у црвени плашт" и нудити туђе идеје, представљајући их као ау-тентичне, нестраначке и првен-ствено усмерене ка разрешавању нагомиланих социјално-економ-ских проблема. Наравно, није довољно само желети, него треба се и озбиљно укључити и дати конкретан допринос да се не-што промени и догоди на поли-тичком плану. Само сопственом активношћу, политичким ангаж-маном, како тврде стручњаци, али и личним примером могу анимирати учмалу средину как-ва је оџачка, и покренути "ствар с мртве тачке". Коначно, мање или више, ако не другачије, кроз различите трибине, активности, акције и манифестације, у сре-дини каква је ова, политички актери грађани, а знатан део је младих, своју политичку вољу испољавају на једини демократ-ски начин - на изборима!

Избора је у Оџацима било

много, чак и референдума о поверењу актуелној политичкој власти. И у две деценије, од како је на снази вишестраначје, све је мање или више остало исто – на власти су опстајали они који су добијали највеће поверење грађана, што је некако и логич-но, али и не по вољи свима...

Оним малобројним мла-дим људима у општини, који дижу глас због "нестраначког-страначког" организовања мла-дих, неумесно звучи позив и прозивка грађана што су гласа-ли како су гласали. Неумесно је уосталом, оптуживати некога за самовлашће, узурпацију власти и слично, а да су свој легитимитет ти исти потврдили на изборима. У формирању власти, додаје она друга опција младих, учество-вали смо сви, пођеднако, својим чињењем и нечињењем. Дакле, гласом за, против или можда уз-држаним. Сами смо, дакле, твор-ци своје судбине. Зато млади морају бити политички лидери у Србији на тај начин што ће свуда "узимати ствар у своје руке", на демократски, легитиман начин. Ружно би било да млади буду за-ведени, зарад неке ситне ства-ри и уступка, да се поведу за онима који у сопственој немоћи желе насилно да руше постојећи систем власти. То би било и не-допустиво и мимо елементарних демократских принципа.

Зашто ћути Уједињена омладина?

У Оџацима, иначе преовлађује став и мишљење да је нестра-начко и надстраначко окупљање целисходно. Али, да је покушај стварања Уједињене омладине Оџака, под патронатом "неке" странке, а под плаштом неутрал-ности, очито доживео фијаско. Догађаји у последњих неколико месеци дају разлог за овакве оце-не. Покушај прекомпоновања вла-сти у Оџацима, распад коалиције радикала с једне, и социјалиста и ПУПС-а с друге стране, не даје резултата. Све се у локалном пар-ламенту одвија као нека лоша комедија, а Уједињена омладина, која је била толико гласна пре више месеци - једноставно ћути.

Очито је да у малим срединама младима не припада велики део колача у политичком животу. Презаузети су неким прагматич-ним стварима, егзистенцијалним, или рецимо школовањем. То на-равно само по себи није добро и било би примереније да млади дигну глас. Још у децембру група организатора Уједињене омлади-не здушно је тражила пројекте, програме, излаз из ћорсокака. Данас, када је политичка борба некако ушла у завршну фазу, сви они заједно – ћуте.

А још у децембру минуле годи-не, када је достигнута тзв. кри-тична маса, Уједињена омладина недвосмислено и јасно је тврдила да ће критиковати све што није добро урађено, али и да ће дава-ти безрезервну подршку сваком гесту који потврди напредак и понуди перспективу овој среди-ни. Тада су, иницијативе и идеје младих, ма какав предзнак и боју имале, бљеснуле попут метео-ра. Али остао је само светлуца-ви траг репа комете, јер очито је недостајало много тога да се ис-профилише један прави и корек-тан однос младих према политици и лидерству. Једноставно, млади су (ис)коришћени и користе се у дневно политичке сврхе, често су скренути из политичког живота, а појединци у све улазе зарад лич-них интереса. То све није ново, али није ни добро.

Идеја својеврсног окупљања због борбе за боље сутра је увек и у свако време добродошла. Младе треба подржати и створити усло-ве да се афирмишу у политичком животу и не играју само епизод-не улоге. Не смеју, једноставно, бити инструментализовани неким ситним политикантским рачуни-цама и покушајима да се пре-чицом исправе "криве Дрине". Учешће у политичком животу и политичкој борби је својствено човеку, младом понајпре, и зато се треба залагати да се врате та времена у којима ће млади енергичније и оберучке прихва-тати изазове политичке борбе и демократских тековина.

Урош Меселџија "Наше новине", Оџаци

ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НЕД-А: "МЛАДИ КАО ПОЛИТИЧКИ ЛИДЕРИ У СРБИЈИ"

Уједињена омладина Оџака - Нестраначко с партијским предзнакомМладе треба подржати и створити услове да се афирмишу у политичком животу и не играју само епизодне улоге. Елементарно питање на које млади у Оџацима, ако желе да буду само своји и политички лидери, морају да одговоре је њихова сопствена активност, ангажовање и укључивање у политички живот

Уједињена омладина Оџака

Среда, 24. јун 2009. 25

ЧЕТВРТАК 25. ЈУН 2009. У 20 САТИ САЛА ПОЗОРИШТА "ДОБРИЦА МИЛУТИНОВИЋ"

УЛАЗ 150 ДИНАРА

"СЕЛЕ, ЖЕТВА ЈЕ"ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ ФОЛКЛОРНОГ АНСАМБЛА

"БРАНКО РАДИЧЕВИЋ", СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Имам 36 година стажа, од 15. септембра 2008. године

сам имала право на пензију, а нисам пензионерка због непо-везаног стажа. Од 1. јануара ове године скинута сам са евиденције Националне служ-бе незапослених тако да не-мам примања. Када су нам ис-платили девет минималаца из Фонда солидарности обећали су да ће уплатити и доприно-се. Мислила сам да ће то ићи брже. Звала сам Фонд солидар-ности више пута, синдикално веће, филијалу ПИО да би саз-нала када ћу моћи да поднесем захтев и добијем решење. На крају сам сазнала да су паре уплаћене и да треба да одав-но стигну - каже Цецилија Ђаковић из Сремске Митрови-це, бивша радница "Матроза".

Када су пре пола године доби-ли девет минималаца из Фонда солидарности Републике Србије бивши радници "Матроза", по-себно они који су испунили услове за пензију, надали су се

да ће брзо моћи да остваре пра-во на пензију. Јер, тада је рече-но да се доприноси уплаћују тек када се исплате сви минималци радницима са списка конкретне фирме. Након својеврсне по-траге које је у име Матрозоваца радило сремскомитровачко веће ССС, сазнало се да је Фонд со-лидарности средства за ове до-приносе уплатио 10 дана након исплате минималаца.

- Доприноси више неће бити проблем, јер су нам потврдили да је то решено и да би уско-ро могла да стижу и решења за пензије. Да би дошли до ове информације обавили смо више десетина телефонских разгово-ра са надлежнима у Београду и Митровици. Иначе, доприноси за свих 1.000 радника, према сазнањима до којих смо дош-ли, уплаћени су још почетком јануара из Фонда солидарно-сти на жиро рачун Републичког фонда ПИО у Београду, али су потом контролисани и провера-вани. У међувремену право на

пензију је стекло више од 10 некадашњих радника "Матро-за" - рекао је Стеван Ромаков, председник митровачког већа ССС. Митровчанин Божидар Бањеглав, један од њих бив-ших Матрозоваца који жељно очекују могућност подношења захтева за пензију. Новем-бра прошле године напунио је 40 година стажа, пре чека седам месеци добио је девет минималаца, а тек недавно и охрабрујућу вест да је уплаћен и допринос за пензију.

- Био сам у филијали пен-зионог осигурања, рекли су да су паре стигле. Али, мени фале и доприноси за четири месеца које нам је остао дужан "Ма-троз". Ипак, не могу више да чекам пензију, одлучио да сам платим доприносе за те месе-це, иако нас четворо живимо од женине пензије. Мислим да ћу тако брже и сигурније оствари-ти пензију - казао је Божидар Бањеглав из Сремске Митровице. С.Ђ. У Трговинском суду у

Сремској Митровици на рочишту одржаном 15. јуна ове године, стечајни судија у поступку стечаја над Фа-бриком шећера „Шећерана АД“ из Сремске Митрови-це, Јефта Миличевић, до-нео је одлуку да се обустави извршење измењеног плана реорганизације стечајног дуж-ника и да се поступак над овим привредним друштвом на-стави банкротством. Стечајном управнику је наложено да за-почне поступак процене и уновчења имовине Фабрике шећера.

-Рочиште на коме је до-нета одлука о банкротству стечајни судија је заказао јер га је стечајни управник из-вестио да ни предлагач плана реорганизације – „Шећер плус“ ДОО, из Београда, а ни стечајни дужник, не примењују мере предвиђене усвојеним планом реоганизације, односно да није извршена исплата потраживања повериоцима прве, друге, треће и четврте класе, није изврше-но претварање потраживања необезбеђених поверилаца (пете класе) у акције стечајног дужни-ка, нити је формирана руковод-на структура стечајног дужника, каже ПР Трговинског суда, судија Драгица Гачић Петковић.

Да подсетимо, измењени план реогранизације поднело је предузеће „Шећер плус“ ДОО, из Београда, а овим планом предлагач се обавезао да ис-плати потраживања поверила-

ца прве, друге, треће и четврте класе у потпуности, што но-минално износи 663 милиона динара.

Намирење пете класе пред-виђено је кроз претварање потраживања у висини од 45,80 одсто у акције код стечајног дужника, док је део дуга у про-центу од 54,20 опроштен.

Решењем од 19. марта 2009. године измењени план реорганизације је усвојен, 7. маја 2009. године решење је постало правоснажно, а пуномоћник предлагача га је примио 22. маја 2009. године, када је предлагач требао да испуни план реорганизације, односно да испуни све пред-ложене мере. Како до тога није дошло, митровачка фабрика шећера је банкротирала.

Иначе, стечајни посту-пак Шећеране покренут је 2008, а њених 265 радника упућено је на тржиште рада. У међувремену из републичког Фонда солидарности радници-ма Фабрике исплаћено је 6,5 заосталих загарантованих за-рада.

Тешкоће у овој фабрици по-челе су још 2007. године након касне, лоше и дуге кампање прераде репе, мада је у ремонт и реконструкцију постројења било уложено више од два ми-лиона евра. Оваква ситуација само је продубила финансијске тешкоће па су ранији и губици из тог периода достигли готово пет милиона евра.

Ј.З.

Штрајк упозорења радника Општинске управе који је

био актуелан пре три недеље про-глашен је нелегалним и нелеги-тимним. Подсећања ради, штрајк није био у складу са процедура-ма које су предвиђене законом о штрајку, није био конституисан штрајкачки одбор, нису били де-финисани захтеви, а надлежни и грађанство нису правовремено обавешени.

Након тога законске проце-дуре су испоштоване и кренуло се у легалан штрајк упозорења. Штрајк је, као и први пут, ор-ганизован у знак протеста због смањења зарада запосленима у Општинској управи, поводом доношења Закона о привреме-ном смањењу зарада у државној администрацији и јавном секто-ру.

Радници су захтевали од оп-штинског руководства да се изнађу законске могућности како би се зараде запослених вратиле на ниво пре доношења горе на-веденог закона. Иначе, тим зако-ном је спречена исплата разних додатака, стимулација и награда које су се кретале у висини од 40 одсто. Други захтев се односио на то, уколико не постоји могућност

да се испуни први захтев, да се пронађе законски могуће решење за исплату накнада, додатака или других облика примања која се признају у пензијски основ.

Према одлуци одбора организације синдиката Општин-ске управе општине Шид, коме председава Растко Павковић, штрајк упозорења је почео 15. јуна, и то у периоду од 11,30 до 12,30 часова. Међутим, већ следећег дана штрајкачки од-бор је позван на разговор код председнице општине, Наташе Цвјетковић како би се покуша-ло пронаћи адекватно решење.

Радослав Савић, члан од-бора организације синдиката, задовољан је ажурношћу надлеж-них, у овом случају председнице, која како каже потпуно разуме њихову ситуацију и одмах је по-нудила да се покуша пронаћи решење чим је штрајк кренуо ре-гуларним, законским током.

- На позив председнице дошли смо на разговор, где смо се после дуже дискусије договорили да се штрајк тренутно обустави због изналажења законске могућности да се плате врате на стање пре него што су биле смањене. Она је пристала на то да се заједно

са синдикатом пронађе решење у наредном периоду. Постоје три солуције које су нам понуђене као решење, али не могу да ка-жем ништа конкретније о томе, док се не види која од њих ће моћи да се примени. Имамо под-ршку и председнице и управе, а на који начин ће бити остварени наши захтеви сазнаћемо у наред-ном, надам се што краћем, пери-оду – рекао је Савић.

В. П.

Фабрика шећера у Сремској Митровици

OДЛУКОМ СТЕЧАЈНОГ СУДИЈЕ У ТРГОВИНСКОМ СУДУ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Банкротирала митровачка шећерана

ШТРАЈК РАДНИКА ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ ШИД

За испуњење захтева понуђена три могућа решења

Радослав Савић, члан синдикалног одбора

ХОЋЕ ЛИ ДЕСЕТИНЕ БИВШИХ РАДНИКА "МАТРОЗА" УСКОРО ДОЧЕКАТИ ПЕНЗИЈУ

Контроле трајале месецима

Среда, 24. јун 2009.26

КАРАТЕ

АТЛЕТИКА

ОДБОЈКАШАХ

STREET FOOTBALL ЛИГА

МАЛИ ФУДБАЛ

Чланица Карате клуба Сирмијум Ива Винковић освојила је треће

место и бронзану медаљу на Првен-ству света за сениоре и сениор-ке које је одржано у Украјини. На овом шампионату учествовало је 920 такмичара из 41 земље и 72 федерације са свих континената.

Ива Винковић је бронзану медаљу у појединачној конку-ренцији освојила у категорији до 55 килограма.

- Пресрећна сам због освојене медаље мада сам, можда, могла постићи и више. Ипак, медаља је успех у веома јакој конкуренцији - изјавила је Ива после освајања медаље.

Током такмичења, Ива Винковић је савладала три противнице, а у борби за улазак у финале, пораже-на је од представнице Русије.

Оправдала очекивања: Ива Винковић

НА ПРВЕНСТВУ СВЕТА У УКРАЈИНИ

Бронза за Иву

Такмичари сремскомитровач-ких атлетских клубова Срем и

Сирмијум остварили су одличне резултате на Првенству Србије за млађе јуниоре које је протеклог викенда одржано у Сремској Ми-тровици.

Такмичари Срема освојили су шест медаља и остварили низ до-брих пласмана. Најуспешнија је, очекивано, била Марија Вученовић која је освојила два прва места. Победила је у бацању кугле и у бацању копља сјајних резулатом од 49,18 метара. Истакао се и Нико-ла Чанковић који је освојио друго место у бацању кугле и треће ме-сто у бацању диска. Никола је тек на почетку каријере и од њега се очекују још бољи резултати. Иво-на Шарић је била друга у скоку у вис. По лошем времену и киши прескочила је 160 цм, колико и првопласирана такмичарка. Шта-фета Срема 100+200+300+400 м у саставу Беднар, Тривић, Масал и Недић освојила је треће место и то је одличан пласман јер су Беднар и Тривић још увек у пионирском узрасту. Добре резултате оствари-

ли су и Ђорђе Обренчевић у бацању кугле, Масал и Недић у трци на 110 метара препоне и Филип Маљковић у бацању диска.

Успешни су били и млади ат-летичари Сирмијума. Посебно се

истакао Петар Ђурић који је победио у троско-ку најавивши улазак у јуниорску репрезентацију. Одличан је био и Стефан Тешановић који је освојио друго место у бацању копља резултатом 50,84 м. Сјајна Ивана Ђулвезан опет је поправила свој лични рекорд на 100 м, 13,04 и трчала у великом финалу на 200 метара. Штафета Сирмијума је била на корак до медаље, а четврто место освојио је састав: Јелена Варцеља, Ивана Ђулвезан, Алек-сандра Максимовић и Ми-лица Мацановић. Исто ме-сто освојила је и Софија Бабић у трици на 100 ме-тара препоне. Запажени су били и резултати Мир-ка Мацановића, Душана Костића, Јелене Војводић, Жељке Тодорић и других такмичара Сирмијума.

ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ ЗА МЛАЂЕ ЈУНИОРЕ

Одлични Митровчани

Шампион државе Петар Ђурић

Штафета Срема: Беднар, Масал, Недић и Тривић

Street football liga за дечаке рођене 1999. и млађе и девојчице

рођене 1998. и млађе, одржана је протеклог викенда по трећи пут на градском тргу у Сремској Митрови-ци. Лига је почела 19. априла у Су-ботици, Митровица је била девети град у низу одигравања, а финални турнир са 16 учесника одиграће се од 25. до 27. септембра у Београ-ду.

На терену са вештачком травом, у Митровици је наступило 16 екипа, с називима најпознатијих европских тимова, подељених у четири групе. Победио је Бајерн (екипа срем-скомитровачког Сирмијума), друго место заузео је Реал (ОШ "Трива Витасовић Лебарник Лаћарак), а треће место освојио је Челзи (Да-декс 2).

Победничка екипа играла је у саставу: Данијел Мићановић, Ге-дор Галечић, Иван Томац, Оли-вер Алексић, Данило Симић, Не-над Ћетковић, Иван Божоки и Најдан Херцег. Тренер Љубиша Слијепчевић каже да је ова екипа за три године увек играла у фина-

лу. Победили су на првом турниру у Митровици пре две године и тада су у Београду заузели треће ме-

сто. Ове године очекују још бољи пласман на финалном турниру у Београду.

Победа Сирмијума

Мали фудбалери са заслуженим наградама

На Тргу др Зорана Ђинђића у Старој Пазови, у организацији

фудбалског савеза општине и под покровитељством Општине Стара Пазова, у „Кућици фудбала“, 18. јуна отворен је турнир у малом фудбалу за децу. Турнир, чије је отварање најавила Љибушка Ла-катош, руководилац општинског одељења за омладину и спорт, от-ворио је председник општине Го-ран Јовић уз жељу да ови ученици овде стекну такво искуство да већ догодине могу да учествују на Тур-ниру за одрасле. Иначе, ово је први турнир у коме учествује 16 екипа ученика од 12 до 15 година.

– Поред турнира за одрасле, наш град ће добити још један тур-нир у малом фудбалу за млађу популацију. Намера нам је да ова спортска манифестација постане традиционална и ми, као локал-на самоуправа, трудићемо се да вам обезбедимо што квалитетније бављење спортом и да афирмише-

мо малде кроз спорт – рекла је у најави Љибушка Лакатош и додала да ће три првопласиране екипе, као

и најбољи играч и најбољи стрелац добити пригодне награде.

Г.М.

ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ ЗА ДЕЦУ

"Кућица фудбала 2009."

Детаљ из прве утакмице на турниру за децу

Под покровитељством Спортског савеза Пећинаца, Одбојкашки клуб Скакавци

организовао је турнир у одбојци „Street volley 2009“. Утакмице су игране на за одбојку („4 на 4“) прилагођеним теренима у школском дворишту.

Трећи и четврти разред (девојчице): Рума 1 – Инђија 1 5:15 и 3:15, Рума 2 – Рума 3 15:9 и 15:5, Ска-кавци (Пећинци) – Шимановци 9:15 и 13:15, Инђија 1 – Рума 2 15:8 и 17:15, Рума 2 – Шимановци 15:11 и 16:14, Ши-мановци – Инђија 1 7:15 и 13:15. Кона-чан пласман: 1. Инђија 1, 2. Рума 1, 3. Шимановци.

Трећи разред (дечаци): Пећинци 2 – Шимановци 15:3 и 15:6, Пећинци 2 – Пећинци 1 15:7 и Шимановци – Пећинци 1 15:8 и 15:12.

Коначан пласман: 1. Пећинци 2, 2. Шимановци, 3. Пећинци 1.

Пети и шести разред (девојчице): Скакавци 3 – Рума 1 15:9 и 15:12, Стара Пазова – Рума 2 15:4 и 15:12, Инђија 3 – Рума 4 15:10, 9:15 и 15:11, Инђија 4 – Скакавци 2 15:4 и 15:9, Рума 2 – Рума 3 14:16 и 9:15, Рума 4 – Шимановци 1 15:9 и 15:8, Рума 1 – Скакавци 2 15:9 и 15:8, Рума 4 – Инђија 3 15:8 и 15:13, Рума 1 – Инђија 4 13:15 и 12:15, Скакавци 3 – Рума 3 8:15 и 12:15, Рума 3 – Инђија 3 15:8 и 15:12 и Скакавци 3 – Инђија 3 13:15 и 7:15.

Коначан пласман: 1. Рума 3, 2. Инђија 3 и 3. Скакавци 3.

Седми и осми разред (девојчице): Рума 1 – Скакавци 4 15:11 и 15:12, Инђија 5 – Рума 2 12:15 и 10:15, Ска-кавци 4 – Рума 3 15:10 и 15:10, Рума 1 – Рума 3 15:5 и 15:9, Инђија 5 – Рума 1 15:8 и 15:13, Скакавци 4 – Инђија 5 15:10 и 15:7 и Рума 3 – Скакавци 4 15:12 и 15:9.

Коначан пласман: 1. Инђија 5, 2. Рума 3 и 3. Скакавци 4.

Ж. Радивојевић

Војвођанска лига - Срем

Резултати 6. кола: Сремац (Черевић) – Омладинац (Нови Ба-новци) 1,5:6,5 Цемент (Беочин) – Стара Пазова 2 5:3, Словен (Рума) – Бановци Дунав 3,5:4,5 Цар Урош (Јазак) – Шимановци 3,5:4,5 ЛСК (Лаћарак) – Јадран (Голубинци) 6:2 и Стевица Пузић (Ириг) – Хајдук (Бешка) 4:4.

Табела: Омладинац 18 , Словен 15, Стара Пазова 2 12, Цемент и ЛСК по 11, Бановци Дунав 10, Сте-вица Пузић 9, Хајдук 6, Сремац 4, Цар Урош и Шимановци по 3 и Јадран без бодова.

Парови осмог кола: Бановци Ду-нав – Цар Урош, Шимановци – ЛСК, Јадран – Стевица Пузић, Стара Па-зова 2 – Словен, Омладинац – Це-мент и Хајдук – Сремац.

Ж. Р.

Турнир у Пећинцима

Празник одбојке: Детаљ са турнира у Пећинцима

Среда, 24. јун 2009. 27SPORT

ФУДБАЛ

ОДБОЈКА

ЏУДО

АМЕРИЧКИ ФУДБАЛ

ПЛИВАЊЕ

БОЋАЊЕ

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА - ЗАПАДРезултати последњег, 34. кола - Пећинци: Доњи Срем – Хајдук 4:0, Сремска Митровица – Црвенка 1:0, Каравуково: Полет – Јединство 3:0 (пф, гости нису дошли), Нови Сад: Црвена Звезда – Станишић 2:0, Ириг: Раднички – Ветерник 3:2, Нови Сад: Борац – Младост 4:3, Рума: Први мај Агрорума – Југовић 2:0, Љуково: Љуково – Солунац 1:1, Беочин: Цемент – Будућност 1:0.

1. Ветерник 34 24 7 3 64:18 792. Д. Срем 34 23 6 5 68:17 753. Цемент 34 18 12 4 49:22 664. Ц. Звезда 34 18 6 10 49:34 605. Будућност 34 16 7 11 53:35 556. Борац 34 16 10 8 55:37 587. Југовић (-1) 34 15 6 13 58:39 508. Младост 34 14 5 15 38:49 479. Раднички (И) 34 14 6 14 52:42 4810. Љуково 34 12 8 14 47:43 4411. Солунац 34 12 7 15 42:48 4312. Хајдук 34 12 5 17 44:50 4113. Раднички (СМ) 34 13 3 18 43:75 4214. Станишић 34 11 4 19 41:66 3715. Први мај Аг. 34 11 5 18 34:49 3816. Полет 34 12 2 20 50:83 3817. Црвенка 34 5 7 22 34:66 2218. Јединство 34 4 5 25 23:67 17

Титулу првака освојили су фудбалери Ветерника и од наредне сезоне такмичиће се у Српској лиги - Војводина. Доњи Срем из Пећинаца ће играти бараж са Динамом из Панчева, такође за улазак у Српску лигу. Из лиге су сигурно испали: Јединство из Старе Пазове, Црвенка и Станишић. Полет из Каравукова задржаће опстанак у лиги под условом да Доњи Срем прође бараж. Нови чланови Војвођанске лиге група Запад су Словен из Руме, Шајкаш из Ковиља, Индекс из Новог Сада, ЖАК из Сомбора и првак Сремске лиге, Омладинац из Нових Бановаца. Д.Бурсаћ

ДОЊИ СРЕМ – ХАЈДУК 4:0 (3:0)

Пећинци – Гледалаца 250. Судија: Мирослав Марковић (Стара Пазова) 7. Стрелци: Скорупан у 22. и 52. Бероња у 8. и Штерлеман у 40. минуту.ДОЊИ СРЕМ: Башић, Карић 7, Кресојевић 7, Ристић 7, Скорупан 7,5 Петровић 7 (Перишић), Букорац 7, Штерлеман 7 (Митровић), Бероња 7 (Матић), Дундјер 7, Ив. Ћирковић 7,5.ХАЈДУК: Блажановић 6, Бранковић 5, Б. Гојковић 5 (Симоновић), Милошевић 7, Михић 5, Скопљак 6, Вагић 5 (Пештерац), Трајковић 5,5 Кнежевић 5, Свилар 6, Домазет 5.Очигледно је било да је ова утакмица домаћину послужила као „лагано опуштање“ пред утакмице баража против Динама из Панчева. Ж. Р.

РАДНИЧКИ - ЦРВЕНКА 1:0 (0:0) СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Гледалаца: 350, Судија: Грбатинић (Адашевци), Стрелац:Сладојевић у 75 минуту.Раднички: Оџаклић (Спасојевић), Ристић 7, Јаковљевић 8, Јордановски 8, Вујиновић 8, Вучић 7, Совиљ 8, Сладојевић 8, Максимовић7, Мијић 7, Ђукић 8, (Прокић).ЦРВЕНКА: Бућан 7, Кукољ 6,5, Радмановић 6, Кикош 6, Шушиловић 6, Петрић6, Илић 6, Суботић 6, Бата 6, Јовановић 6.

ПРВИ МАЈ АГРОРУМА - ЈУГОВИЋ 2:0 (1:0)

РУМА: Гледалаца 200, Судија: Петрановић (Шајкаш). Стрелци: Старчевић у 27. и Сикирица у 54. минуту. Жути картони: Путица, Старчевић (Први мај Агрорума), Плавшић,Бркљач, Ђерић (Југовић).ПРВИ МАЈ АГРОРУМА - Југовић : Делић 8, Путица 7, Алемпић 7, Ђокић 7, Милошевић 8, Дејановић 8, Сикирица 8, Коларевић 7, Старчевић 8, (Јањић 7), Милановић 7,5, Чупељић 7,5.ЈУГОВИЋ: Дувњак 7,5, Живанов 7, Станић 7, Плавшић 7, Бојовић 6, Бркљач 7, Антонић 6, Ступар 7, Ђекић 6, Ђерић 8, Сукара 7 (Макивић)"Првомајци"су начинили подвиг и у последњем колу обезбедили опстанак. Почели су жестоко па већ у 16. минуту шансу пропустио Милошевић, изашао је испред Дувњака и послао лопту поред стативе.Велика радост у 27. минуту: одлични Стојан Старчевић упутио је пројектил са 25 метара а лопта се упркос сјајној интервенцији голмана Дувњака зарила у рашље. У 54. минуту луцидни Небојша Сикирица, примио је одлично лопту и мајсторски је убацио у мрежу испод голмана гостију.

ЦЕМЕНТ - БУДУЋНОСТ 1:0 (1:0)

БЕОЧИН: Гледалаца 300, Судија: Вагић (Сомбор), Стрелац: Серђо Мурина у 22 минуту. Жути картони: Пуђа, Живић (Будућност)ЦЕМЕНТ: Сувара, Гашпаровић 7, Ромић 7, Дујковић 7 (Секулић 7), Поповић 7, Јаковљевић 8, Васиљевић 7, Жакула 7, Мурина 8, (Лукаја), Кукољ 7, (Бурсаћ), Ракић 8.БУДУЋНОСТ: Ковачевић 8, Балиновић 7, (Прошић 6), Вјетровић 7, Пуђа 7, М. Срдић 7, Живић 6, Солдат 6 (Шешум 7), Сивчевић 7, Марић 7, Срдић 7, Вајагић 7.

СРЕМСКА ЛИГАРезултати последњег, 34. кола - Платичево: Јединство – Полет 7:2, Голубинци: Јадран – Дунав 0:4, Вишњићево: Хајдук – Сремац (В) 6:0, Мартинци: Борац – Слога Милшпед 3:0, Ноћај: Змај – Омладинац 0:2, Ердевик: Слога – Фрушкогорац 2:0, Рума: Јединство – Граничар 1:3, Бешка: Хајдук – ЛСК 4:1, Сурдук: Борац – Сремац (Д) 6:0.

1. Омладинац 34 25 3 6 62:25 782. Слога 34 24 5 5 94:19 763. Борац (М) 34 21 6 7 55:22 694. Борац (С) 34 19 4 11 75:44 615. Слога Мил.(-1) 34 17 6 11 64:39 566. Хајдук (В) 34 17 5 12 56:44 567. Дунав 34 16 7 11 69:41 558. Јадран 34 17 4 13 52:55 559. ЛСК 34 15 9 10 59:37 5410. Фрушког.(-1) 34 16 7 11 51:36 5411. Граничар 34 16 5 13 65:49 5312. Хајдук (Б) 34 15 5 14 47:46 5013. Јединство (Р) 34 12 5 17 44:53 4114. Сремац (Д) 34 9 7 18 48:64 3415. Јединство (П) 34 7 5 22 42:88 2916. Змај (-1) 34 9 1 24 45:83 2717. Сремац (В) 34 6 2 26 24:107 2018. Полет (-1) 34 1 1 32 19:120 3

Нови првак Сремске лиге је Омладинац из Нових Бановаца који ће од наредне јесени бити члан Војвођанске лиге Запад. Из лиге су испали: Јединство (Р), Сремац (Д), Змај, Јединство (П), Сремац (В) и Полет. Нови чланови су Јединство (СП) које је испало из Војвођанске лиге Запад и четири првака Општинских лига. Д.Б.

Док први тим Јединства из Старе Пазове већ другу годину за ре-

дом испада из лиге - након Српске лиге, Старопазовчани су испали и из Војвођанске лиге, група За-пад и преживљавају највећу кризу у историји - кадети овог фудбал-ског клуба су ипак осветлали об-раз. У недавно завршеном првен-ству Сремске лиге убедљиво су освојили титулу првака и показали да овај клуб ипак има перспекти-ву, под условом да се многе ства-ри у руковођењу клуба промене и побољшају.

- На 22 утакмице, колико смо одиграли, забележили смо 20 по-беда, два пута играли нерешено, и нисмо доживели ниједан пораз. Постигли смо равно 100 голова, примили 15 и освојили 62 бода. Најбољи Стрелац у екипи је Дали-бор Рајак са 35 голова, док је 22 гола постигао Владимир Коларов. Реч је о играчима рођеним 1992/93 године, који су пре две године били пионирски прваци Срема и други у Београдској лиги и који су још једном потврдили неспорни таленат - каже тренер Синиша Јуришић.

Тренер Јуришић ову генерацију фудбалера Јединства преузео је у јулу 2004 године и из године у го-дину марљивим радом стигао до ве-ликог успеха.

- Ово је веома талентована генерација играча. За ових пет година, колико ја радим са њима, кроз селекцију је прошло 50 игра-ча. Остали су они најупорнији и на-

равно најталентованији. Поред већи поменутих Далибора Рајака и Вла-димира Коларова који су показали своје голгетерске способности, ту су и Лазар Кудра, који је био пио-нирски репрезентативац Војводине, Рајко Савић на кога треба обратити посебну пажњу, Виктор Махо... Од играча који су рођени 1993. годи-не истичу се Немања Аврамовић, Немања Мирковић, Саша Кундак и Михајло Бојић - истиче најбоље у екипи тренер Јуришић.

С обзиром да већина играча завршетком овог првенства губи право наступа у кадетској екипи поставља се питање шта са тим играчима даље и колико су у клубу спремни да улажу у ову генерацију. По том питању тек предстоје разго-вори са руководством клуба.

- Била би велика штета да се изгубе ови играчи, који су све ове

године остали верни клубу, добрим делом и зато што смо успели да их сачувамо од разноразних менаџера и мешетара у фудбалу. Оно што није добро је што нећемо играти наредне сезоне Квалитетну лигу Војводине, јер смо закаснили да се пријавимо за ово такмичење, па би требало пронаћи начина да играчи рођени 1992. године остану у клубу - помало је разочаран Јуришић.

Шта ће даље бити са овим игра-чима и уопште са Јединство у вре-мену које долази није сигурно по-сао тренера Синише Јуришића, али било би заиста штета да се изгуби један тако добра и талентована генерација фудбалера која је по-казала и завидан играчки квалитет, али и велику љубав према дресу чије боје бране последњих десетак година.

Д.Бурсаћ

Кадети осветлали образ

Било би штета да их Јединство изгуби: Талентована генерација кадета

СААФ СУПЕРЛИГА

Резултати: Вукови - Целтс 35:0, Легионари - Индијанс 49:16, Вршац Лавови - Ниш Императори 20:31, Дјукс - Келтс 35:0 (служ-бени резултат). Слободни Скај тандерс.

Вукови Београд 6 0 280:48Нови Сад Дјукс 5 1 218:74Сомбор Целтис 5 1 148:97Сирмиум Легионари 4 2 186:120Инђија Индијанс 3 3 95:133Обреновац 2 4 72:136Ниш Императори 2 4 77:175Вршац Лавови 0 6 109:190Јагодина Келтс 0 6 28:238

16. Првенство Срема

На олимпијском базену у Врдни-ку, у организацији Пливачко-

ватерполо клуба Срем, одржано је 16. Првенство Срема у пливању. Учествовали су пливачи из Срем-ске Митровице, Руме, Шида, рдника, Вогња и беочина, а ван конкуренције пливашице из Новог Сада и Земуна.

За најбољу пливачицу проглаше-на је Милица Лукић, а за најбољег пливача Миленко Марковић којима су, уз медаље, уручени и победнич-ки пехари.

Резултати: - до 8 година - де-чаци: 1. Коста Попов, 2, Алекса Копчић, 3. Никола Чајка;до 8 годи-на девојчице: 1. Тамара Булат, 2. Теодора Симић, 3. Селена Дудић; до 10 година дечаци: 1. Вања Рапајић, 2. Петар Јовановић, 3. Марко Николић; до 10 година девојчице: 1. Кристина Симић, 2. Ивана Мицић, 3. Мирјана Јанковић; до 12 година дечаци: 1. Младен Дражић, 2. Нико-ла Веринац, 3. Михајло Узелац; до 12 година девојчице: 1. Маријана Шетало, 2. Катарина Петровић, 3.-4.: Марија Вулин и Дајана Грбић; до 14 година дечаци: 1. Алексан-дар Васић, 2. Страхиња Босанчић, 3.-4.: Данило Петровић и Данило Мијонић; до 14 година девојчице: 1. Невена Узелац, 2. Селена Рибић, 3. Јелена Веринац; до 16. година дечаци: 1. Миленко Марковић, 2. Давид Грбић, 3. Милош Јовић; до 16 година девојчице: 1. Милица Лукић, 2. Даница Мијонић, 3. Ми-лица Кличарић; до 18 година: 1. Душан Жигић; преко 18 година: 1. Горан Стишњевић, 2. Драган Чудић, 3. Јован Михајловић.

ПСЦ "ПИНКИ"Распоред догађаја

Субота, 27.јуниОдбојка: Турнир за кадеткиње. Учествују Дрезден (Немачка), Лугош (Румунија), Срем (Сремска Митровица), Војводина (Нови Сад).

Недеља, 28. јуни13:00: Финале турнира у одбојци за кадеткиње

После само годину дана рада са одбојкашицама Јединства из

Старе Пазове, Никола Јерковић је прошле недеље споразумно раски-нуо четворогодишњу сарадању са одбојкашким клубом Јединства и неће више водити женску екипу.

- Нисмо успели да се договоримо са Јерковићем о настваку сарадње. После дугих и тешких разговора закључили смо да је даља сарадња немогућа и договорили смо спо-разумни раскид сарадње. Врло брзо смо нашли решење и уместо Јерковића за новог шефа струч-ног штаба женске екипе поставили Љубомира Галогажу који је до сада у клубу имао функцију координа-

тора. Нови тренер је већ почео са радом, с обзиром да ће екипа тре-нирати до краја овог месеца када ће отићи на једномесечни одмор - каже за наш лист Богдан Мамузић председник Јединства.

Поред промене тренера у женској екипи Јединства доћи ће до проме-на и у играчком кадру.

- Из клуба су отишле Зорана Ераковић, Ана Васиљевић, Милена Стевановић и Сања Јаблан. Тијана Ђуричић је најавила повлачење из одбојке, док покушавамо да убеди-мо Тијану Иличић да одустане још једну сезону. То значи да ћемо мо-рати да се појачамо у свим линијама тима, поготово што још увек немамо

играчица у јуниорском и омладин-ском погону које би могле да чине костур екипе. На то ћемо морати да сачекамо још неколико година, док не стасају играчице у млађим селекцијама са којима одлично ради Наташа Стојановић - наглаша-ва Мамузић.

Што се тиче мушког састава ту нису планиране значајније проме-не у играчком кадру, а тренер ће и даље бити Жељко Вукелић. И муш-ка и женска екипа ће тренирати до краја јуна, када одлазе на одмор који ће трајати до почетка августа за када је планиран почетак при-према за наредно првенство.

Д.Бурсаћ

Галогажа тренер Јединства

Прва лигаРезултати 7. кола: Слобода – Крајина

Книн 10:12, Фрушка гора – Младост 7:15 и Земун – Пријатељ 9:13, Шимановци су били слободни. Табела: Младост и Пријатељ по 15, Шимановци 14, Крајина Книн 10, Фрушка гора 6, Слобода 3 и Земун без бодова. Утакмице 8. кола (28. јун, 9.00): Земун – Шимановци, Слобо-да – Младост и Фрушка гора – Пријатељ, Крајина Книн је слободна.

Прошлог петка Џудо клуб ЛСК организовао је полагање за

ученичке појасеве. Пред комисијом Дан Колегијом Џудо савеза Војводине, на челу са председни-ком Пвлом Бајчетићем и чланом Миланом Алексић, 27 чланова овог клуба положили су за виши појас. У џудо сали Дома културе, пред ве-ликим бројем родбине и пријатеља, џудисти су показали одлично знање и да су савладали све технике за сваки појас.

За жути појас положили су Да-либор Радовановић, Драган Бајић, Љубомир Лончаревић, Немања Миросављевић, Ружица Благојевић,

Марко Јованчевић, Зоран Јованчевић, Саша Седларевић, Вук Николајевић, Немања урђевић и Ненад Секулић. За оранж појас положили су: Жељко Панић и Мирјана Панић. За зеле-ни појас положили су Александар Дебељак, Миодраг Судар, Нада Панић, Јована Маћешић, Нико-ла Воркапић, Никола Карајловић и Борис Сладић. За плави појас положили су Валентина Шћурк, Благоје Седларевић, Борислав Вујиновић, Милица Жабић, Ка-тарина Озимковић и Бранислав Драгољевић док је Јелена Жабић положила за браон појас.

Савладали технике

Успешно положили испит: Млади џудисти са тренерима и члановима комисије