PARKIRANJE I TERMINALI U DRUMSKOMSAOBRAĆAJU

SVAKODNEVNI PROBLEM PARKIRANJA

UPRAVLJANJE PARKIRANJEM

1. RAZVOJ OROBLEMA PARKIRANJA AUTOMOBILA UGRADOVIMA

Problem parkiranja spada u grupu problema koji prate rast gradova.

Parkiranje je problem koji datira jos iz vremena Rimskog carstava. Poznato jeda je Julije Cezar doneo uredbu kojom je bio zabranjen ulazak kolima ucentar u odre|ene sate u toku dana.

Ozbiljni problemi sa parkiranjem nastali su naglim razvojem individualnogsaobracaja (Evropa-1950, i YU 1965).

Porast zivotnog standarda, teznja za vecom pokretljivoscu, samostalnoscu,udobnoscu jos vise favorizuju upotrebu PA, sto je zapravo stvorilo problemjer su ova vozila zahtevala veliki prostor za kretanje i mirovanje.

Kljuc resenja je u JAVNOM PREVOZU, cija vozila su stalno u pokretu a kadamiruju, ona su smestena van saobracajnica.

INDIVIDUALNI SAOABRAĆAJ daje potpuno drugaciju sliku: koriste se zaprevoz svega 1,5-2,5 h u toku dana, dok su ostatak vremena u stanjumirovanja na raznim lokacijama.

Dodatni problem stvaraju cinjenice da su privredne, administrativne itrgovacke aktivnosti smestene na prvobitne povrsine koje su male, objkti sesire i posecije ih sve veci broj ljudi.

REŠENJE PROBLEMA PARKIRANJA

ZAUZETOS POVR[INE PO JEDNOM LICU (m2)

PA BUS PE[ICE

5,3 0,4 0,5

DELIMI^NO RE[ENJE ZA NAVEDENE PROBLEMETRA@IMO U SMANJENJU POVR[INE PO JEDNOM

KORISNIKU!

KAKO, [TA TO ZNA^I?

Потребне површине за једновремени превоз 1.000 путника

VELIKI BROJ VOZILA NA GRADSKIM ULICAMA STVARA NIZNEGATIVNIH POSLEDICA:

smanjenje propusne moci gradskih saobracajnica,ugrozavanje bezbednosti ucesnika u saobracaju,smanjene brzine kretanja,povecanje troskova eksploatacije,pojava zastoja-zakrcenosti u saobracaju,zaga|enje zivotne sredine.

PROBLEMI PARKIRANJA USPE[NO SE RA[AVAJU U KOLIKO SEOVOM PROBLEMU PRI\E:

organizovano,planski istrucno.

URBANISTIČKI ASPEKTI PARKIRANJA

FORMU (Granice)SADRŽAJFUNKCIJU (Komunikaciju)

Svaki prostor u kojem se nešto planira ima:

ZAHTEVI ZA PARKIRANJEM

1. mestom nastajanja2. vremenom nastajanja3. vrstom korisnika parkirališta (PA, BUS, TV, B..

Za pravilno definisanje potrebnog i dovoljnog broja parking mesta u određenojzoni i načina njihovog korišćenja neophodno je poznavati sve kategorijekorisnika koje se međusobno razlikuju po karakteristikama zahteva zaparkiranjem. Svaki zahtev za parkiranjem određen je:

PARKIRANJEZAVISNO

OD VRSTETRANSPORTNIH

SREDSTAVA

PA BUS TV M BIC

ZAHTEVI ZAPARKIRANJEMU GRADOVIMA

STANOVNICI

ZAPOSLENI

POSETIOCI

POVREMENI POSETIOCI

KARAKTERISTIKE PARKIRANJA

Prema važećem Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevimadefinisano je:

- zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do triminuta, pri čemu vozač ne napušta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ilipravilu kojim se reguliše saobraćaj (član 7, stav 70).

-parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila. osim prekida radi postupanjapo znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj, koje se ne smatra zaustavljanje (član 7,stav 71).

Karakteristike parkiranja mogu se podeliti u dve osnovne grupe i to:- elementi infrastrukture za parkiranje,- elementi funkcionisanja parkiranja.

Elementi infrastrukture za parkiranje

Infrastrukturu za parkiranje čine fizičke komponente podsistema parkiranja. Tosu prostori i objekti koji su namenjeni i tehnički opremljeni za parkiranje vozila. Fizičkekomponente parkiranja, mesta za parkiranje, mogu se u gradu i naselju naći u dvaosnovna prostorna oblika:

1. ulična mesta za parkiranje -- na kolovozu,- na trotoaru,- pola/pola (delimično na kolovozu a delimično na trotoaru).

2. vanulična mesta za parkiranje - sva mesta za parkiranje razmeštena,uređena i građena na:

- otvorenom prostoru, vanuličnim parkiralištima i- u objektima za parkiranje, parking garažama.

Zavisnost strukture parking mesta od veličine grada

Mesto za parkiranje (parking mesto)

Mesto za parkiranje (parking mesto) je deo prostora namenjen, tehničkiopremljen i uređen za parkiranje jednog vozila. Ovaj prostor (slika 2) se sastoji iz:

- površine na kojoj voziio stoji za vreme dok je parkirano i

- pripadajućeg dela površine namenjene manevrisanju voziia u cilju ulaska,odnosno izlaska sa dela površine na kome vozilo stoji.

Površina jednog parking mesta određena je:

- uglom parking mesta (α): ugao koji zaklapa podužna osa površine na kojojvozilo stoji i podužna osa površine za manevrisanje u cilju ulaska, odnosno izlaska saparking mesta,

- širinom parking mesta (F) koja zavisi od širine vozila merodavnog zadimenzionisanje (Bv), zaštitnog rastojanja izmedu bočne strane vozila i prostornogograničenja (a) i ugla parking mesta (α),

- dužinom dela parking mesta na kome vozilo stoji (A) koja zavisi od: dužinevozila merodavnog za dimenzionisanje (L), zaštitnog rastojanja izmedu prednje ilizadnje strane vozila i prostornog ograničenja (c) i ugla parking mesta (α) i

- širinom prolaza potrebnog za ulazak, odnosno izlazak vozila sa dela parkingmesta na kome vozilo stoji (D) koja zavisi od: dimenzija i manevarskih sposobnostivozila merodavnog za dimenzionisanje, ugla parking mesta (α), zaštitnih zona između

vozila i prostornih ograničenja u stanju kretanja vozila, načina parkiranja i sl.

Površina jednog parking mesta

POVR[INA ZA PARKIRANJE VOZILAPovrsina jednog parkiralista sastoji se iz:

prilaza,prolaza,zastitnih zona ikoristno zauzete povrsine.

IZRA^UNAVANJE POVR[INE ZA PARKIRANJE JEDNOGVOZILA

Povrsina za parkiranje jednog vozila zavisi od:Duzine vozila - L,[irine vozila - B,Zastitne zona u stanju mirovanja – c,Plovine sirine prolaza – D iUgla parkiranja - α.

Povrsina za parkiranje jednog vozila izracunava se preko sledecegizraza:

MERODAVNE DIMENZIJE VOZILA IZRA^UNAVANJEPOVR[INE JEDNOG PARKING MESTA

ZA[TITNI PROSTOR ZA PARKIRANJE VOZILA

Prilikom parkiranja vozila neophodno je obezbediti dva zastitnaprostora i to:

Zastitni prostor oko vozila u stanju mirovanja iZastitni prostor oko vozila u pri kretanju.

Zastitni prostor oko vozila:

a

c

m

Z

Vanulič no parkiralište

Vanuli čno parkiralište (parking) je organizovani prostor sa već im brojem mestaza parkiranje, definisanim ulazom i izlazom (ulazima i izlazima), kao i unutra šnjommre žom komunikacija za vozila i pe šake. U zavisnosti od veli čine i oblika lokacije,njenog odnosa prema mreži pristupnih saobra ćajnica i ostalih specifi čnosti zavisić e inač in raspoređivanja, odnosno organizacija parking mesta sa pripadajućim prostorom zamanevrisanje i komunikacijama za vozila i pešake (slika 3).

Slika 3: Vanuli čno parkirali šte

KARAKTERISTIKE PARKIRANJA

Uzrok (motiv) – razlog dolaska vozila na parking mesto,

akumulacija (nakupljanje) – broj parkiranih vozila unekom vremenskom preseku,

obim – ukupan broj ostvarenih parkiranja u vremenskomperiodu

trajnost – vreme zadrzavanja vozila na parking mestu,

obrt, prosecan broj vozila po jednom parking mestu,

pesacenje – rastojanje od parkinga do cilja i

povrsina za parkiranje jednog vozila.

Za pravilno resavanje problema parkiranja neophodno jedetaljno sagledati i analizirati karakteristike koje opisuju idefinisu parkiranje a to su:

Motiv parkiranja

Motiv (uzrok, svrha) parkiranja predstavlja primarni razlog zbog kojeg jekorisnik automobila parkirao svoje vozilo u posmatranoj zoni. Motiv parkiranjakorisnika posmatranog prostora može biti različ it, a osnovni motivi su:

- stanovanje,- rad,- poslovna poseta,-

-

privatan posao,kupovina,

- rekreacija (pasivna ili aktivna),- ostalo

velicine grada – veci grad ⇒ vece koriscenje PA,koncentracije aktivnosti u centru grada,nacina stanovanja,kvaliteta JGPP-a,

kretanja, mogucnostsaobracajnih uslova (brzinaparkiranja) ivisine zivotnog standarda.

Izucavanjem uzroka zbog kojih vozaci koriste PA daje seodgovor na pitanje: Zasto koristimo PA da bi dosli ucentar grada? Tek onda mozemo traziti nacin dasmanjimo upotrebu PA!

Uzroci zbog koji se koristi PA za prevoz zavisi odsledecih parametara:

Про

цена

т од

гово

ра

10,8

16,8

8,2 7,2

36,9

11,88,2

0,05,0

15,010,0

40,035,030,025,020,0

Ста н о ва ње Куп о ви н а Рад Ре к р е а ци ј а По с ло вн о Пр ива та н Ос талоп ос ао

Сврха доласка

UZROK PARKIRANJA U NISU – U ZONI NAPLATE

Сврха доласка на паркиралиште

Про

цена

т од

гово

ра

11,8 11,88,8

26,5

15,7

22,5

2,9

0,0

5,0

20,0

15,0

10,0

30,0

25,0

Ст анов ање Купов ина Рад Рекреација Послов но Прив ат но Ост ало

Сврха доласка

UZROK PARKIRANJA U NISU – VAN ZONE NAPLATE

Сврха доласка на паркиралиште

TRAJNOST PARKIRANJA

Kratkotrajno – parkiranje koje ne prelazi 3,5h.Dugotrajno – parkiranje koje traje duze od 3,5h.

Prema ovom kriterijumu postoje dve vrste parkiranja i to:

Trajnost parkiranja zavisi od:

velicine grada,svrhe dolaska u posmatranu zonu imesta na kom se vrsi parkiranje.

Trajanje parkiranja

Trajanje parkiranja je vremenski interval zadržavanja automobila od početkaparkiranja ( ) do napuštanja mesta za parkiranje ( ), izraženo vremenskim jedinicama(čas ili minut). Srednje trajanje parkiranja na M mesta za parkiranje (τ) je prosečnozadržavanje jednog korisnika na parking mestu u posmatranom vremenskom intervalu

( ), a rač una se preko izraza:

τ = (min; čas)

gde su:M - broj mesta za parkiranje za koja se računa srednje trajanje par- kiranja,

- vreme dolaska j -tog vozila na i-to mesto za parkiranja (č as i minut),

- vreme odlaska j -tog vozila sa i -tog mesta za parkiranja (č as i minut),

- broj ostvarenih parkiranja na i-tom mestu za parkiranje u periodu T0

do 0

:15

0:15

-0:3

0

0:30

-0:4

5

0:45

-1:0

0

1:00

-1:1

5

1:15

-1:3

0

1:30

-1:4

5

1:45

-2:0

0

>2:

00

11,5

7,75,2 4,1

2,8 2,2

17,4

0

5

20

15

10

2520,4

35

30

%

28,7

TRAJNOST PARKIRANJA U NI[U

populacione

grupe

osmatranih

3gradova (10 )

Raspodela korisnika prematrajanju parkiranja (%)

0- 1 č 1-2

č

2-5

č

preko 5

č

10 - 25 74 10 10 625 - 50 74 10 9 750 - 100 75 10 10 5100 - 250 60 11 13 16250 - 500 53 17 15 15500 - 1000 36 13 18 33preko 1000 28 20 12 40

U slučaju javnog parkiranja trajanje parkiranja zavisi od:••••

veličine grada,motiva parkiranja,režima parkiranja, odnosno načina korišćenja parking mesta itarifnog sistema.

Tabela 1. Trajanje parkiranja u zavisnosti od veličine grada, klasifikovano povremenskim intervalima

Grad Brojstanovnika

Raspodela korisnika prema trajanju parkiranja (%)

0-1 č 1-2 č 2-6 č preko 6 č

SmederevoKragujevac

Banjaluka

Niš

Beograd

77.651

175.182

195.692

250.1801.574.050

65,160,4

51,1856,135,4

10,116,019,414,019,2

6,66,0

10,49,9

24,7

18,217,618,420,020,7Tabela 2: Trajanje parkiranja klasifikovano po vremenskim intervalima u našim

gradovima

Motivi putovanjarad poslovno kupovina OstaloGrad Broj stanovnika

Trajanje parkiranja (č )Smederevo

KragujevacNiš

Beograd

77.651175.182250.180

1.574.050

6,96,16,05,7

0,81,31,11,8

0,50,70,81,2

1,01,01,11,3

OBRT PARKIRANJA

Ukazuje na intezitet koriscenja kojedinih parking povrsina u gradu naosnovu koga se utvr|uju zahtevi za koriscenjem parkinga, na osnovukojih se planira parking prostor.

Obrt parkiranja zavisi od:

postojanja regulativnih mera,duzine zadrzavanja vozila na parkingu,mesta na kom se vrsi parkiranje,velicine grada imotiva dolaska u grad.

Broj korisnika parking prostora

Broj parking mestaObrt =

Izmena parkiranja (obrt parkiranja): (K)

Izmena parkiranja je ostvareni broj parkiranja na jednom mestu za parkiranje, utoku posmatranog vremena T0. Srednji broj izmena po jednom mestu za parkiranje (K),na M raspoloživih parking mesta, računa se preko izraza:

K=

gde su:K - srednji broj izmena parkiranja u posmatranom vremenu T0, po jed- nom mestu zaparkiranje,

- broj ostvarenih izmena parkiranja na i-tom mestu za parkiranje,M - broj mesta za parkiranje, za koja se utvrđuje - računa srednji broj izmena.

populacione grupeposmatranih gradova

3

(10 )

Srednji broj izmena parkiranja (Obrt)

ulično vanuličnoparkira-

lištepark.garaža

10 - 25

25 - 5050

- 100100 - 250250 - 500

500 - 1000preko 1000

5,75,65,75,85,56,97,4

2,31,92,21,61,51,61,7

0,91,31,01,01,21,21,3

Srednji broj izmena parkiranja zavisi od: srednje trajnosti parkiranja pa samimtim i od veličine grada, motiva parkiranja, regulativnih mera i tarifnog sistema aposledično tome lokacije na kojoj su realizovana parking mesta. U tabeli 4. prikazana jezavisnost srednjeg broja izmena parkiranja od veličine grada i zastupljene struktureparking mesta.

Tabela 4. Zavisnost obrta parkiranja od veličine grada i mesta parkiranja

R.b. Parking prostorUkupnovozila u obrtu

Kapacitetparkiralista

Obrt

1. Parkiraliste kod autobuske stanice 58 45 1,3

2. Parkiraliste u Ulici \uke Dinica 116 53 2,23. Parkiraliste na Keju Mike Paligorica 191 54 3,54. Parkiraliste na Trgu vojvode Petra

Bojovica179 40 4,5

5. Parkiraliste na Trgu kralja Milana 152 30 5,16. Parkiraliste na Sin|elicevom trgu 497 100 5,07. Parkiraliste u Ulici Nade Tomic* 158 80 2,08. Parkiraliste na Trgu kralja Aleksandra

−ispred fakulteta80 13 6,2

9. Parkiraliste na Trgu Kralja Aleksandra−ispred komande vojske SCG

41 21 2,0

10. Parkiraliste u Ulici Nikole Pasica 733 218 3,411. Parkiraliste na Trgu Republike 394 80 4,912. Parkiraliste u Ulici Obilicev venac 637 72 8,813. Parkiraliste u Ulici cara Dusana 301 53 5,714. Parkiraliste u Prijezdinoj ulici 171 60 2,915. Parkiraliste u Ulici Koste Stamenkovica 205 41 5,016. Parkiraliste u Obrenovicevoj ulici 205 40 5,1

UKUPNO 4118 1000 4,2

Tabela 2.35. Obrt parkiralista prikazan po lokacijama, za period istrazivanja.

OBRT PARKIRANJA U NI[U

KOCENTRACIJA PARKIRANJA

Akumulacija parkiranja – broj vozila parkiranih na nekoj povrsiniizrazeno u (voz/min).Obim parkiranja – broj parkiranih vozila u toku dana na nekoj povrsiniizrazeno u (voz/dan).

Izucavanjem kocentracije parkiranja dobijaju seneophodni podaci o zahtevima za parkiranjem. Naosnovu ovih zahteva utvr|uju se potrebe za buducimparkiranjem.

Postoje dve mere za izrazavanje kocentracijeparkiranja:

Kocentracija parkiranja zavisi od:

stepena privlacnost odre|ene zone,radnog vremena imotiva dolaska u grad

Koncentracija (akumulacija) parkiranja predstavlja broj vozila parkiranih naparkiralištu u određenom vremenskom trenutku. Podaci vezani za koncentracijuparkiranja predstavljaju osnovu za sagledavanje budućih zahteva za parkiranjem. U

konkretnom slučaju, histogramski je prikazana akumulacija parkiranja izražena popetnaestominutnim intervalima.

Iz prikazanih podataka moguće je sagledati trenutnu zauzetost parkirališta zasvaki petnaestominutni interval, kao i prosečnu dnevnu zauzetost. Dobijeni rezultati

istraživanja omogućavaju i sagledavanje broja vozila, koji je parkiran naparkiralištu, po petnaestominutnim intervalima vremena.

Pored toga, iz histograma akumulacije parkiranja moguće je sagledati i vršneakumulacije, koje se po pravilu pojavljuju u prepodnevnim, kao i u popodnevnim,odnosno večernjim satima. Vršne akumulacije za svako od parkirališta međusobno

se manje ili više razlikuju, a sve to zbog njihovih karakteristika i lokacija.

Obim parkiranja (Op)

Obim parkiranja predstavlja ukupan broj ostvarenih parkiranja na M mesta zaparkiranje, u toku posmatranog vremena T0 - ukoliko se obim ra čuna za poznati brojparking mesta. Obim parkiranja predstavlja ukupan broj ostvarenih parkiranja uprostoru istraživanja, u toku posmatranog vremena T0 - ukoliko se obim ra čuna za zonuistra živanja u kojoj nije izvršeno tehnič ko regulisanje parkiranja (ne zna se brojregulisanih mesta za parkiranje).

=gde je:M - broj mesta za koji se u periodu T0 rač una obim parkiranja

- broj parkiranja na i-tom mestu za parkiranje u periodu T 0

PE[A^ENJE

Pesacenje je neminovni sastavni deo prakiranja u slucajevima kadakorisnik dolazi u grad sa namerom da obavi vise poslova.

Duzina pesacenja zavisi od:

velicine grada,motiva dolaska u grad,duzine zadrzavanja itarife za parkiranje.

Rastojanje pešačenja (Lp)

Rastojanje pešač enja je najuobič ajenije rastojanje od mesta za parkiranje, dokonač nog cilja (ili obratno), koje korisnik automobila prede pešice. Iskazuje sedužinskim (m) ili vremenskim (min.) jedinicama.

broj stanovnika (x1OOO)

rad ostaloGrad

Brojstanovnika

Motivi putovanjaposlovno Kupovina

Rastojanje pešač enja (m)

Smederevo

Kragujevac

Niš

77.651

175.182

250.180

83,9

67,7

127,9

99,3

77,3

148,7

85,4

72,2

189,5

87,9

112,0

169,1

Beograd 1.574.05 236,2 252,0 314,0 258,6

Tabela 5. Rastojanje pešačenja u zavisnosti od motiva putovanja i veličinegrada

Tabela 7. Srednje rastojanje pe ša čenja u zavisnosti od trajanja parkiranja, primer našihgradova

Trajanje parkiranja (č)<1 >6

Grad Broj stanovnika1-2 2-6

Rastojanje pešačenja (m)SmederevoKragujevac

NišBeograd

77.651175.182250.180

1.574.05

77,387,2

150,8214,7

159,5107,0218,4312,4

122,5148

172,7313,2

76,340,3

132,9219,7

PARKIRANJEHODOM UNAPRED

Lakse manevrisanje pri ulasku,Formira se veci slobodanprostor iza vozila,Nema zadrzavanja pri ulasku naparking mestoSmanjeno je ometanje vozilakoja se krecu iza,Smanjena preglednost priizlasku,Postoji mogucnost sudara savozilima u kretanju,Potrebno je vise vremena zamanevrisanje pri izlasku,Povecano cekanje vozila koje senalazi iza.

PARKIRANJEHODOM UNAZAD

Bolja preglednost pri izlasku,Brzi izlazak,Krace vreme za manevrisanje priizlasku,Otezano manevrisanje pri ulasku,Duze vreme za manevrisanje priulasku,Otezan ulazak u losim vremenskimuslovima,Dodatno umanjena preglednost priulasku kod nekih vozila.

NA^IN PARKIRANJA

Ukupno angazovani prostora za parkiranje sastoji se od mesta zastacioniranje vozila i mesta za prolaz vozila.

Paralelno – koristi se za ulicno parkiranje, odnosno u slucajevima kada nemadovoljno sirine za parkiranje pod uglom,

Normalno parkiranje pod uglom od 90O – koristi se kod prostora u oblikukvadrata,

Parkiranje pod uglom manjim od 90O (60O, 45O i 30O) - koristi se kod prostorau obliku pravougaonika.

UGAO PARKIRANJA

Promenom ugla parkiranja ove dve velicine se menjaju, pa iz tih razlogadaju razlicite povrsine za parkiranje.

Vrste parkiranja sobzirom na ugao:

Resavane problema parkiranja izvodi se koroz studije ili projekte kojeizvodi strucna ekipa sastavljena od dovoljnog broja ljudi.

UTVR\IVANJE POTREBA ZA PARKIRANJEM

POSTUPAK:

utvrditi povrsinu posmatranja,pribaviti kate tih povrsina,pripremiti formulare za upis podataka,obavestiti gra|ane putem sredstava javnog informisanja,definisati ciljeve studije ipredvideti rezultate koji se ocekuju.

Za kompleksno sagledavanje potreba za parkiranjem na jednom podrucjuneophodno je iztraziti sledece:

1.

2.3.4.

5.6.7.

utvrditi inventarski broj parking mesta, lokaciju, karakteristike,tipove i rezim parkiranja,utvrditi uzroke, velicinu i varijacije saobracanih tokova,utvrditi karakteristike parkiranja (uzrok, kocentraciju, trajnost i sl.),utvrditi karakteristike JGPP-a i TAXI sluzbe i stepen njhovogkoriscenja,popis svih delatnosti sa brojem zaposlenih,stepen motorizacije i njihova distribucija po zonama,karakteristike teretnog saobracaja.

METODE ZA PRIKUPLJANE PODATAKA PRIUTVR\IVANJU POTREBA ZA PARKIRANJEM

Za prikupaljanje predhodno navedenih podataka koristi se odre|enibroj podataka i to:

1. Metoda posmatranja na terenu - brojanje.2. Metoda ankete – direktnim ili indirektnim putem.3. Skracena metoda – kod manjh gradova.4.Metoda procene – sobzirom na budici razvoj grada.

Odre|ivanje potrebnog broja parking mesta utvr|uje se primenomsledecih metoda:

METODE ZA UTVR\IVANJE POTREBNOG BROJAPARKING MESTA

1.Metoda City faktora - br. stanovnika i stepen motorizacije.2.Metoda Koeficijenta centra grada – aktivnost i atraktivnost centra

grada.3.Metoda Koeficijenta parking mesta – uzima u obzir veci broj

parametara i daje preciznije podatke.4.Metoda operacionih istrazivanja – intezitet dolaska vozila poPoasonovom zakonu raspodele, a vrme zadrzavanja poeksponencijalnoj raspodeli.

5.Metoda normativa – vrednosti odre|enih parametara uzimaju seza svaki objekat possebno (stambeni, industrija, trgovina).

Postoje razne metodepomocu kojih se resavaju potrebe zaparkiranjem, a koja ce bitiupotrebljana zavisi od uslova sredine u kojojse taj problem resava:

NA^INI RE[AVANJA PROBLEMA PARKIRANJA

1. Rezim parkiranja –zabranjeno, ograniceno (delimicno) ilidozvoljeno.

2.Vremenski ograniceno parkiranje za pojedine zone (casovnici,osoblje, parkomati, SMS servis, pretplata i sl.

3. Cena, odnosno tarifa za parkiranje.4.Regulisanje dinamickog saobracaja na “nepovoljanj nacin” – duze

vreme putovanja i odustajanje od uotrebe PA.5. Poboljsanje kvaliteta JGPP-a.6. Izgradnja parking garaza.7.Zakonska regulativa za parkiranjem pri izgradnji.

PARKIRANJE

ULI^NO(UZ IVI^NJAK)

VANULI^NO

PARKIRALI[TAPARKING

GARA@E

KARAKTERISTIKE ULI^NOG PARKIRANJA

Vozaci ga veoma cesto koriste ako se krace zadrzavaju,Omogucava najbrzi kontakt sa objektom,Najmanji gubici vremena,Najmanje pesacenje,

Smanjuje kapacitet saobracajnica,Dovodi do zagusenja saobracaja,Smanjuje bezbednost u saobracaju,

Povecavaju opasnost za pesake, a narocito decu,Smanjuju brzinu kretanja,Povecavaju troskove eksploatacije vozila,Povecavaju zaga|enje vazduha,Zauzimanje prostora za snabdevanje i sl.

ZAVISNOST ULI^NOG PARKIRANJA OD VELI^INE GRADA

NACIONALNI NORMATIVI ZA DIMENZIONISANJE PARKINGMESTAKOD ULI^NOG PARKIRANJA

PARKIRALI[TA

Pod parkiralistem se podrazumeva povrsina za parkiranje vozila naotvrenom prostoru, izvan ulice u jednom nivou.

Dve osnovne karakteristike parkiralista su: kapacitet i organizacijaparkiralista.

KAPACITET PARKIRALI[TA

Predstavlja broj parking mesta na jednom parkiralistu koji mozeda varira od 20 do 500, pa i vise mesta,Broj mesta zavisi od veceg broja faktora, a osnvni su raspolozivprostor, uzrok parkiranja, atrakcija okoline, lokacija, karakteristikekorisnika i sl.

ORGANIZACIJA PARKIRALI[TA

Podrazumava nacin razmestaja parking mesta i saobracajno resenje uokviru tog prostora.

Osnovni princip razmestaja bazira se na tome da jedan prolzobezbe|uje dva reda za parkiranje.

NA^IN ORGANIZACIJE PARKIRALI[TA

1. Parkiranje u vidu plocica,2. Parkiranje u vidu parketa i3. Parkiranje u vidu riblje kosti.

Osnovni parametar pri organizaciji parking povrsine je modulparkiranja – duzina potrebna za parkuranje dva reda vozila i jedan

prolaz (E).

Osnovni princip pri izboru nacina razmestaja parking mesta je da sena odre|enom prostoru namenjenom za parkiraliste smesti sto vise

vozila!

PARKIRANJE U VIDU PLO^ICA

Podrazumava nacin razmestaja parking mesta pod uglom od 90O.

Osobina ovakvog parkiranja je mogucnost dvosmernog kretanja usvakom prolazu.

Najbolje iskoriscenje povrsine za parkiranje,Laka organizacija kretanja,Mogucnost dvosmernog kretanja.

Osnovne prednosti:

PARKIRANJE U VIDU PPARKETA

Podrazumava nacin razmestaja parking mesta pod uglom manjim od90O.

Osobina ovakvog parkiranja je mogucnost jednosmernog kretanja sasuprotnim smerovima u susednim prolazima.

Povoljna organizacija kretanja,Najbrze i najlakse pronalazenje mesta za parkiranje,Mogucnost izbora najpovoljnijeg ugla parkitanja.

Osnovne prednosti:

PARKIRANJE U VIDU RIBLJE KOSTI

Podrazumava nacin razmestaja parking mesta pod uglom od 45O.

Osobina ovakvog parkiranja je sto je isti smer kretanja u svimprolazima.

Znatno produzenje vremenaza pronalazenje mesta za parkiranje,Nepovoljno je za veca parkiralista

Osnovni nedostaci:

DIMENZIJE PARKIRALI[TA PREMA JUS-uZA UGAO OD 45O

DIMENZIJE PARKIRALI[TA PREMA JUS-uZA OSTALE UGLOVE

MOGU]NOSTI PARKIRANJA VOZILA NA PROSTORU DIMENZIJA27 X 28 m

NA^IN OBELE@AVANJA PARKIRALI[TA PREMA JUS-u