1IZBOR ODGOVARAJUE MEHANIZACIJE ZA IZVOENJE RADOVA (iri i ui izbor graevinskih maina)

http://www.gramak.com/ - na ovoj stranici imate korisne podatke o mainama

Svrha angaovanja maina-mehanizacija rada je: skraivanje vremena proizvodnje-izvoenja graevine smanjenje napora radnika

Razlozi za angaovanje maina su: porast obima radova, zahtjevi za ujednaenim kvalitetom,racionalizacija radova i napredak industrijske proizvodnje.

Prilikom izbora maina i njihovog meusobnog povezivanja u jednom tehnolokom procesutreba voditi rauna da se mehanizovani rad odvija bez zastoja.

Na korienju graevinskih maina zasniva se veina radova u graevinarstvu. U takvoj situacijiveoma je bitno da maine budu optimalno izabrane i usklaene za konkretan zadatak koji obavljaju.Uslov za kvalitetan izbor je poznavanje tehnologije radova, karakteristika maina i uslova rada.Samo dobro izabrane i usklaene maine mogu obezbediti efikasan rad i konkurentnu cijenu.

Izbor graevinske mehanizacije predstavlja kompleksan postupak svojevrsne optimizacije ukojoj se kao radni parametri javljaju:

vrsta i obim planiranih radova lokalni uslovi izvodjenja radova izabrana metoda graenja tehniko-tehnoloke karakteristike dostupne mehanizacije

Izbor maina se vri u dva koraka. Prvi korak je tzv. iri izbor maina, koji treba da pruiuvid u sve raspoloive maine koje bi mogle da uestvuju u izvravanju pojedinih operacijatehnolokog procesa. Pri irem izboru maina potrebno je: analizom tehnolokog procesa izvritidefinisanje zadataka graevinske mehanizacije, ralaniti tehnoloki process na pojedine rdaneoperacije, sagledati raspoloive maine za izvrenje pojedinih operacija, prouiti uslove kojemaina treba da ispuni za pojedine operacije, izvriti izbor maina koje odgovaraju usvojenojtehnologiji, odabrati mainu koja moe izvriti zadatu operaciju. Drugi korak, tzv. ui izbormaina, ima zadatak da od moguih maina ukae na one koje pruaju najveu ekonomsku prednosttj. najniu cijenu po jedinici mere. Odabiranje maina vrimo nakon provedene detaljne tehno-ekonomske analize, tj. nakon prorauna kotanja radnog asa i praktinog uinka za svakumainu.

Usklaivanje rada maina jednog tehnolokog procesa se zasniva na pojmu kljunemaine, tj. maine koja obavlja operaciju kljunu za odvijanje proizvodnog procesa.To su obinovrlo skupe maine. Visoki trokovi njihovog angaovanja nameu dodatni zahtjev- kontinualan radkljune maine sa maksimalnim korienjem njenih radnih mogunosti. Ostale maine posmatranogsistema mogu imati manji stepen korienja , ali njihovi praktini uinci (nUp) moraju bitinajmanje jednki praktinom uinku kljune maine.

nUp Up (kljune maine)

2Nekada se moe zahtjevati da se na gradilitu ostvari uinak, koji je dosta vei ili dosta manji oduinka kljune maine. U tom sluaju, taj zahtjevani, tj. potrebni praktini uinak (pot Up) se moraostvariti na gradilitu, pa se broj maina odreuje tako da za svaku mainu bude zadovoljenosledee:

nUp pot Up

Osnovni principi za uspean izbor graevinskih maina su: ne odabirati ni mnogo velike ni mnogo male maine planirati to vei broj maina istog tipa radi smanjena trokova odravanja nastojati da to vei broj razliitih maina ima istu vrstu pogonskog goriva koristiti to vie standardne maine jer su jeftinije od specijalno izraenih

Izbor varijantnih rjeenja, prilikom ireg izbora maina, zavisi od sledeih karakteristika: front rada koliina i vrsta rada, rok izgradnje, terenski uslovi i lokalne prilike, stanje raspoloive mehanizacije, finansijsko stanje preduzea, stanje trita maina, mogunost odravanja maina, stanje kadrova.

Principi izbora: izvravanje to veeg broja radova mainama, najprije izabrati kljunu mainu, ostale maine prilagoditi kljunoj maini (po kapacitetu i uslovima) izabrati standardne maine, koje su ujedno i jeftinije za vei obim radova predvidjeti specijalizovane maine za manji obim razliitih radova birati univerzalne maine iskoristiti postojee maine u preduzeu.

PODJELA MAINA PO VRSTI RADA

Iskop i utovar zemlje Sabijanje tla Prenos i dizanje Proizvodnja i prerada materijala Transport i vua Radovi u stijeni Specijalni radovi Radovi na putevima Prefabrikacija betonskih elemenata Mehanizovani alati i pribor

3

4PRORAUN UINAKA MAINA

Pod uinkom graevinskih maina podrazumeva se proizvodnja u jedinici vremena, izraenazapreminski, teinski ili po komadu, u zavisnosti od prirode proizvodnje.Uinak se izraava jedinicom mere rada u jedinici vremena (m3/h, m2/h, kom/h ... )

Vrste uinaka

U zavisnosti od uslova koje obuhvataju Teorijski uinak - Ut

rad pod optimalnim tehnikim uslovima rad pod optimalnim organizacionim uslovima

Praktian uinak - korekcija teorijskog - Up odreeno mjesto odreeni uslovi oekivana usporenja i zastoji

U zavisnosti od naina rada maine za ciklino dejstvo maine za kontinualno dejstvo maine

Da bi se neku mainu odredio uinak potrebno je poznavati sve uslove pod kojim se obavljarad. Obino se polazi od optimalnih uslova da bi se utvrdio jedan vrsto odreen poetni uinak kojise naziva teorijski uinak - Ut . Teorijskim uinkom graevinske maine podrazumjeva se onajuinak koji se moe ostvariti pod optimalnim uslovima eksploatacija (optimalni uslovi na samomradnom mjestu, optimalna organizacija tehnolokog procesa, optimalno rukovanje i snadbjevanje).

Zatim se, vodei rauna o svim specifinostima vezanim za konkretan sluaj, putemredukcije dolazi do realnog uinka za odreene uslove. Ovaj uinak se naziva praktini uinak -Up. Pod praktinim uinkom podrazumjeva se stvarni uinak graevinske maine na odreenomgradilitu i pod odreenim uslovima eksploatacije. Pri tome se uzima u obzir sve objektivne isubjektivne okolnosti koje dovode do smanjenja teorijskog uinka. Uobiajeno je da se svi utucajikoji dovode do smanjenja teorijskog uinka izraavaju koeficijentima korekcije, kojima se mnoiteorijski uinak.Razlika izmeu teorijskog i praktinog uinka moe biti velika, to ukazuje naobjektivne i subjektivne tekoe vezane za konkretne uslove.

Osnovni faktori koji utiu na veliinu uinka su: konstruktivne osobine maina vrsta radova uslovi rada reim korienja radnog vremena

TEORIJSKI UINAK ZA MAINE SA CIKLINIM DEJSTVOM

Tokom rada ponavljaju ciklus rada (na primer: utovar, transport, istovar, povratak) Kljuni podaci su trajanje ciklusa Tc i zapremina radnog organa q Da bi se dobio broj ciklusa u jedinici vremena (obino as, [h]) koristimo konstantu T

qTTU

ct =

5TEORIJSKI UINAK ZA MAINE SA KONTINUALNIM DEJSTVOM

Tokom rada obrauju (zbijaju, ravnaju, kopaju) jednu traku u kontinuitetu. (finieri, valjci, grejderi)Kljuni podaci su: irina trake B brzina obrade (rada) V debljina (dubina) trake d broj prolaza n irina preklapanja trake a

PRAKTINI UINAK MAINA

Formula za proraun praktinog uinka glasi:

nrvptp kkkkUU = K

Uticaji koji dovode do smanjenja teorijskog uinka izraavaju se koeficijentima korekcijekojima se mnoi teorijski uinak. Koeficijenti korekcije su proizali iz osnovnih faktora i oni ihnumeriki opisuju.

Najee korieni koeficijenti korekcije su:kv - koeficijent korienja radnog vremenakp - koeficijent punjenja radnog organakr - koeficijent rastresitosti

Ostali koeficijenti koji se javljaju kod nekih maina:ko - koeficijent okretaki - koeficijent naina istovarakz - koeficijent zahvatanja materijalakut - koeficijent usklaenosti tansportaku - koeficijent optimalnosti uslova rada

kv - koeficijent korienja radnog vremena

Predstavlja odnos radnog vremena koji maina zaista radi i raspoloivog radnog vremenaZavisi od reima korienja radnog vremenaKree se u rasponu od 0,95 do 0,65 (tabela 1. i 2. )Vee vrednosti ukazuju na bolju organizaciju radaManje vrednosti ukazuju na loiju organizaciju rada

Koeficijent korienja radnog vremena treba usvojiti u skladu sa datim kriterijumima. U sluaju dana rada utie vie parametara, koeficijent kv se usvaja kao prosjena vrijednost koeficijenata kvi zan mjerodavnih uticajnih parametara.

( )2t

V d B aU

n - =

6Tabela 1. - Koeficijent korienja radnog vremena kv

Tabela 2. - Koeficijent korienja radnog vremena kv

kp - koeficijent punjenja radnog organa

Predstavlja odnos zapremine materijala koji je realno zahvaen i nominalne zapremineradnog organaKree se u rasponu od 1,10 do 0,40Zavisi od vrste radova, posebno od koherentnosti i tvrdoe materijala, kao i odkonstruktivnog oblika maine, odnosno oblika radnog organa.

Tabela 3. - Koeficijent punjenja radnog organa kp

7Tabela 4. - Koeficijent punjenja radnog organa kp

Tabela 5. - Koeficijent punjenja utovarivaa kp

kr - koeficijent rastresitosti

Predstavlja odnos zapremine materijala u rastresitom stanju (u radnom organu) i uneporemeenom (zbijenom) stanjuKree se u rasponu od 0,89 do 0,67Zavisi od vrste radova, odnosno vrste materijala

Tabela 6. - Koeficijent rastresitosti kr

8Tabela 7. Koeficijent rastresitosti kr

kt koeficijent tovarenja (poveanje zapremine iskopanog tla u odnosu na samoniklo tlo)

ko - koeficijent okreta

Koriguje uinak prema visini radnog ela i uglu okretanja bageraZavisi od uslova rada i javlja se samo kod rada bageraIznosi 1,0 za optimalnu visinu radnog ela i okretanje od 90Kree se u intervalu od 0,59 do 1,26

Tabela 7. Koeficijent okreta ko

Tabela 8. Koeficijent okreta bagera sa eonom kaikom ko

9Tabela 8. Koeficijent okreta bagera sa skreperskom kaikom ko

ki - koeficijent naina istovara

Zavisi od uslova rada, odnosno od naina istovaraki = 1,00 za istovar na gomiluki = 0,90 za istovar na vozilo

kz - koeficijent zahvatanja materijala

Zavisi od vrste radova, odnosno od kategorije tla koji se iskopavaKree se od 1,00 (I kategorija tla) do 0,65 (VII kategorija tla)

Tabela 9. Koeficijent zahvatanja materijala kz

kut - koeficijent usklaenosti transporta

Zavisi od uslova rada, odnoso od odnosa zapreminske kaike q i zapremine koatransportnog sredstva QKree se od 0,82 za Q/q=2 do 1,00 za Q/q=9

Tabela 10. Koeficijent usklaenosti transporta kut

ku - koeficijent optimalnosti uslova rada

Zavisi od uslova rada, odnosno od optimalnosti uslova rada na terenuKree se od 1,00 za optimalne uslove do 0,56 za rad sa prostornim ogranienjima

10

Tabela 11. Koeficijent optimalnosti ulova rada ku

Tabela 12. Koeficijent optimalnosti ulova rada ku

Ostali koeficijenti

Tabela 13. Koeficijent uticaja nagiba terena kn

11

Tabela 14. - Tabela vremena istovarivaa (trajanje ciklusa Tc)

Tabela 15.- Trajanje radnog ciklusa u sekundama,bagera sa eonom kaikom, za ugao zaokreta 90o

Tabela 16. -Transportne duine

Tabela 17.- Brzina kretanja dozera

12

Tabela 18.- Ugao unutranjeg trenja

Tabela 19.- Tabela amplituda kod zbijanja

13

Tabela 20. - Preporuke za optimalan izbor graevinske mehanizacije prema radnim operacijama

Legenda:N najbolji rezultatP- pogodno za primjenuPN- primjena u nedostatku boljih mainaSP specijalna primjena

14

Tabela 21. - Preporuke za optimalan izbor graevinskih maina za zbijanje u zavisnosti od vrste tla

Legenda:N najbolji rezultatP- pogodno za primjenuPN- primjena u nedostatku boljih mainaSP specijalna primjena

15

TEORIJSKI I PRAKTINI UINCI MAINA

BAGERI3

tc

T mU = qT h

3

p t v p r omU =U k k k kh

PPoorreedd ppoommeennuuttiihh kkvv,, kkpp ii kkrr,, kkoorriissttee ssee jjoo:: kkoo -- kkooeeffiicciijjeenntt ookkrreettaa,, aa mmoogguu ssee pprriimmiijjeenniittii ii kkii -- kkooeeffiicciijjeenntt nnaaiinnaa iissttoovvaarraa kkzz -- kkooeeffiicciijjeenntt zzaahhvvaattaannjjaa mmaatteerriijjaallaa kkuutt -- kkooeeffiicciijjeenntt uusskkllaaeennoossttii ttrraannssppoorrttaa kkuu -- kkooeeffiicciijjeenntt ooppttiimmaallnnoossttii uusslloovvaa rraaddaa

UTOVARIVAI ( sa ela i preko glave)

3

tc

T mU = qT h

3

p t v p rmU =U k k kh

VVrriijjeemmee cciikklluussaa zzaa uuttoovvaarriivvaa ssaa eellaa oodd 11,,2255 ddoo 11,,55 mmiinn zzaa uuttoovvaarriivvaa pprreekkoo ggllaavvee oodd 11--11,,2255 mmiinn

NNeeggddjjee uu lliitteerraattuurrii ssee kkoorriissttii ii kkzz -- kkooeeffiicciijjeenntt zzaahhvvaattaannjjaa mmaatteerriijjaallaa ii zzaavviissii oodd kkaatteeggoorriijjee ttllaa kkoojjeessee iisskkooppaavvaa..

UTOVARIVAI (sa koficama)3

p v p rq mU v k k ka h

= qq -- zzaapprreemmiinnaa jjeeddnnee kkooffiiccee [[mm33]]aa -- rraazzmmaakk iizzmmeeuu kkooffiiccaa [[mm]]vv -- bbrrzziinnaa kkrreettaannjjaa kkooffiiccaa [[mm//hh]]

16

DDOOZZEERRII

3

tc

T mU = qT h

3

p t v p r nmU =U k k k kh

OOppeerraacciijjee

iisskkoopp gguurraannjjee rraazzaassttiirraannjjee ppoovvrraattaakk

VVrriijjeemmee cciikklluussaa ssee kkrreeee oodd 9900 ddoo 115500 sseekkuunnddiiVVrriijjeemmee cciikklluussaa zzaavviissii ii oodd ddaalljjiinnee gguurraannjjaaEEkkoonnoommiinnoo jjee gguurraattii zzeemmlljjuu ddoozzeerroomm nnaa rraassttoojjaannjjuu ddoo 110000 mmZZaapprreemmiinnaa kkoolliiiinnee zzeemmnnlljjee qq kkoojjuu ddoozzeerr mmooee ddaa gguurraa iisspprreedd sseebbee,, uuttvvrruujjee ssee nnaa oossnnoovvuu ppoosseebbnnooggpprroorraauunnaa ii qq zzaavviissii oodd ssnnaaggee mmoottoorraa ddoozzeerraa..

qq -- zzaapprreemmiinnaa rraaddnnoogg oorrggaannaa,, ppoodd zzaapprreemmiinnoomm rraaddnnoogg oorrggaannaa ppooddrraazzuummeevvaa ssee zzaapprreemmiinnaa ttllaa kkoojjuunnoo iirriinnee bb ii vviissiinnee hh ppoottiisskkuujjee iisspprreedd sseebbee..

qq == (( bb hh 22 // 22 ttgg )) (( 11 -- 00,,000055 LLtt )) [[mm33]]

ggddee jjee::LLrraazz -- dduuiinnaa ddeeoonniiccee nnaa kkoojjoojj ssee iisskkooppaannii mmaatteerriijjaall rraazzaassttiirree

TTcc == ttkk ++ tttt ++ ttrr ++ ttppoovv ++ ttmm

ttkk -- vvrreemmee kkooppaannjjaatttt -- vvrreemmee ttrraannssppoorrttaattrr -- vvrreemmee rraazzaassttiirraannjjaattrr == LLrraazz // VVrraazz,, VVrraazz -- bbrrzziinnaa pprrii rraazzaassttiirraannjjuu,, VVrraazz == 44 -- 66 kkmm // hh

ttppoovv -- vvrreemmee ppoovvrraattkkaa,, ttppoovv == LLppoovv // VVppoovv,, VVppoovv -- bbrrzziinnaa ppoovvrraattkkaa vvoozziillaa VVppoovv == 66 -- 99 kkmm // hh

ttmm -- vvrreemmee mmaanneerrvviissaannjjaa

KKvv -- kkooeeffiicciijjeenntt kkoorriieennjjaa rraaddnnoogg vvrreemmeennaaKKpp -- kkooeeffiicciijjeenntt ppuunnjjeennjjaa kkaaiikkeeKKrr -- kkooeeffiicciijjeenntt rraassttrreessiittoossttii mmaatteerriijjaallaaKKnn -- kkooeeffiicciijjeenntt uuttiiccaajjaa nnaaggiibbaa tteerreennaa

17

SKREPERI

3

tc

T mU = qT h

3

p t v p rmU =U k k kh

Tc - trajanje ciklusa (min ili sec)q - zapremina radnog organa (m3)T - konstanta (60 za Tc u min, 3600 za Tc u sec)

Operacije ciklusa -pojedine komponente treba sraunati ili izmjeriti na licu mestaTc = tu + tt,pun + ti + tt,pra+ tm

tu - vrijeme iskopa (utovara) tt,pun - vrijeme transporta maine punog koa, tt,pun = Lt / Vpun, Vpun = 20 - 30 km /h ti - vrijeme istovara tt,pra - vrijeme transporta (povratka) maine praznog koa, tt,pra = Lt / Vpra, Vpra = 30 - 40 km / h tm - vrijeme manevrisanja Lt duina transporta Vpun brzina kretanja maine punog koa Vpra brzina kretanja maine praznog koa

Vrijeme ciklusa Tc zavisi od daljine transportaEkonomino je prevoziti zemlju skreperom na rastojanju do 1000 m za samohodne i 500 m zavuene.

MAINE ZA TRANSPORT I VUU (kamioni, kiperi,damperi, automjealice)

3

tc

T m t komU = qT h h h

ili ili

3

p t v p rm t komU =U k k kh h h

ili ili

q - je zapremina, odnosno nosivost transportnog sredstva

Tc = tu + tpv + ti + tprv + tmatu - vrijeme utovara tu=q /Vu ( Vu brzina utovara, tj punjenja transpornog sredstva)ti - vrijeme istovara ti=q /Vi ( Vi brzina istovara, tj pranjenja transpornog sredstva)tpv - vrijeme odlaska tpv=Lt /Vpv ( Vpv brzina kretnja punog, tj natovarenog vozila) ( Lt transportna daljina)tprv - vrijeme povratka tprv=Lt /Vprv ( Vprv brzina kretnja praznog vozila) ( Lt transportna daljina)tma - vrijeme manipulacije

18

GREJDERI

( ) 3t

Vd B-0,20 mU =n h

B=bcos

3

p t v rmU =U k kh

B - irina trake u metrima , B=bcosb - duina noa, kree se od 2,3 m do 4,8 m,a - ugao zakoenja noa u odnosu na pravac kretanja, kree se od 30 do 50,V - radna brzina grejdera, kree se od 1,6 km/h do 8 km/h (16 km/h za ienja snega),d - debljina sloja koji se obraduje,n - broj prelazaka grejdera preko istog mesta, kree se u rasponu od 5 do 8,0,20 m - smanjenje efektivne irine zbog preklapanja traka za 10 cm sa svake strane.

MAINE ZA ZBIJANJE TLA

VALJCI (npr. samohodni valjak)

( ) 3t

Vd B-0,20 mU =n h

3

p t v rmU =U k kh

V brzina kojom se maina kreen - broj prelaza valjka po jednoj tracid debljina nasutog sloja poslije nabijanja ( priblino 65 % debljine sloja prije nabijanja)B - irina valjka je jednaka irini trake.0,20 m - smanjenje efektivne irine zbog preklapanja traka za 10 cm sa svake strane.

Brzina V, debljina sloja d i broj prelaza n se odreuju opitom na opitnoj dionici da bi se postiglaoptimalna zbijenost.

n - broj prelazaka maine preko istog mesta se moze odrediti na sledei nain:

n = B C d / z

z = potrebna vuna sila ( 40 % mase valjka ) C = potrebna energija sabijanja ( 1,5 10 3 kN / m 3 )

19

VIBROPLOE

( ) 3t

Vd B-0,20 mU =n h

3

p t v rmU =U k kh

V brzina kojom se maina kreen - broj prelaza vibroploe po jednoj tracid debljina nasutog sloja poslije nabijanja ( priblino 65 % debljine sloja prije nabijanja)B - irina vibroploe je jednaka irini trake.0,20 m - smanjenje efektivne irine zbog preklapanja traka za 10 cm sa svake strane.

Brzina V, debljina sloja d i broj prelaza n se odreuju opitom da bi se postigla optimalna zbijenost.

PERVIBRATORI

32

tc

T mU =2R dT h

3

p t v rmU =U k kh

q = 2 R2 d, - zapremina zone koja se obrauje u jednom prolazu: R - radijus dejstva d - debljina sloja betona R i d se dobijaju iz tabela za odreene prenike igala

Vrijeme ciklusa se kree od 40 do 60 sekundiTc = to + tp

to - vrijeme obrade - 3040 sekundi tp - vrijeme premijetanja - 1015 sekundi

kv oko 0,85

20

OPLATNI I POVRINSKI VIBRATORI

3

tc

T mU =FdT h

3

p t v rmU =U k kh

q = F d - zapremina zone koja se obrauje u jednom prolazu: F - povrina koja se vibrira d - debljina sloja F i d se sraunavaju za konkretne uslove vibriranja

Vrijeme ciklusa se kree od 40 do 70 sekundiTc = to + tp

to - vrijeme obrade - 3050 sekundi tp - vrijeme premijetanja - 1020 sekundi

kv od 0,75 do 0,80

MJEALICE ZA BETON

3

tc

T mU = qT h

ili Ut = (Qn)/1000 [ m3/h]

Up = Ut kv kr [ m3/h]

Radni organ je bubanj mealice zapremine i predstavlja sadraj dozirane mase u rastresitomstanju (q u m3,ili Q u litrima)

Vrijeme ciklusa se kree od 75 do 270 sekundi esto se Ut ne rauna, nego se mjeri ili usvaja na osnovu preporuke proizvoaa kr=0.8 za prirodne mjeavine kr=0.75 za agregate od rjenog materijala kr=0.70 za drobljene agregate

FABRIKE BETONA

3

tc

T mU = qT h

Up = Ut kv kr [ m3/h]

q je zapremina bubnja (radnog organa) fabrike betona u m3Tc- je trajanje radnog ciklusa

21

TORANJSKE DIZALICE (npr. kod transporta betona):

3

tc

T mU = qT h

ili [ t /h] ili [ KN/h] ili [ kom/h]

3

p t v p rmU =U k k kh

ili [ t /h] ili [ KN/h] ili [ kom/h]

Radni organ je korpa u koju se smeta teret ili radna platforma Radni organ moe biti i kuka na koju se vea teret Tada se q izraava u KN i uinak se dobija u [KN/h] Vrijeme ciklusa se kree od 90 do 240 sekundi Vrijeme ciklusa zavisi i od daljine prenosa i brzine transporta tereta i minipulacije toranjske

dizalice

Ciklus se sastoji od:

Punjenje korpe Dizanje (v = 20 - 70 m /min) Okretanje (v = 0,7 -1,0 0 / min) Brzina make (v = 20 m / min) Sputanje Pranjenje korpe za beton Povratak

q - zapremina korpe za beton (0,5, 0,75, 1 m 3)

Kv - koeficijent korienja radnog vremena Kp -koeficijent punjenja Kr -koeficijent rastresitosti (obino je 0,95 )

PUMPA ZA BETON

Up = Ut Kv Kr Kp [ m3/h]

22

PRORAUN KOTANJA EFEKTIVNOG SATA RADA MAINA

Kotanje efektivnog sata rada maine Kh[KM/h]

Kh= Jt/hgr + (Ee+Eos) (1+ ) [KM/h]

gde su:n Jt - jednokratni trokovin hgr - planirani fond radnih sati maine na gradilitu ( tabela br.1)n Ee - eksploatacioni trokovin Eos - trokovi osnovnog sredstvan - faktori kalkulisanja reijskih trokova i neproizvodnog rada

Jednokratni trokovi- Jt

Jednokratni trokovi predstavljaju sve trokove dopreme mehanizacije na gradilite, montae,probnog rada, putanja u rad , demontae, kao i otpreme sa gradilita. Ovi trokovi se definiuprema nabavnoj vrijednosti maine: Jt = p NV [KM]gdje su:n p - procentualni iznos usvojen prema vrsti maine ( tabela br.5) bezdimenzionalna veliinan NV - nabavna vrednost maine [KM]

Eksploatacioni trokovi - Ee

Eksploatacioni trokovi predstavljaju grupu trokova koja obuhvata: Ee = Ers + Een + Emaz + Eto + Ehab [KM/h]gdje su:Ers - trokovi radne snage -bruto lini dohodak rukovaoca maineEen - trokovi utroene energije:Een = qen Cen = No gs Ko Cen [KM/h]gdje su:qen -koliina utroene energije [l/h]No - nominalna snaga motora (kW)gs - specifian utroak goriva u toku jednog asa rada za svaki kW nominalne snage motora(tabela br. 2) [l/kWh]Ko - koeficijent optereenja motora (0,5 - 0,9)Cen - jedinina cena energenta (goriva) [KM/l]

Emaz - trokovi utroenog maziva Emaz = qmaz Cmaz = No gmaz Ko Cmaz [KM/h]gdje su:qmaz - koliina utroenog maziva [l/h] ili [kg/h]gmaz - specifian utroak maziva u toku jednog asa rada za svaki kW nominalne snage motora (tabela br. 3) [l/kWh] ili [kg/kWh]Cmaz - jedinina cena maziva [KM/l] ili [KM/kg]

23

Eto - trokovi tekuih opravki Eto = pto NV / 15000 KM/h]pto procentualni iznos, usvojen prema vrsti maine ( tabela br. 4) bezdimenzionalna veliinaNV - nabavna vrednost maine [KM]

Ehab - trokovi habajuih delova Ehab = 1.10 NVhab / Hek,hab [KM/h]

gdje su:NVhab - nabavna vrednost habajueg dela ( guma) [KM]Hek,hab - ekonomski vek habajueg dela ( guma) [h]

Ehab Eto

Trokovi osnovnog sredstva- Eos

Trokovi osnovnog sredstva obuhvataju sledee trokove: Eos = Eam + Einv + Ekios [KM/h]gdje je:Eam - trokovi amortizacije Eam = NV / hek [KM/h]gdje su:hek - ekonomski vek trajanja maine ( tabela br. 1) [h]

Einv - trokovi investicionog odravanja Einv = 0.15 NV / hgod [KM/h]

Ekios - trokovi kamate i osiguranjahgod - godinji fond radnog vremena maine [h] Ekios = 0.10 NV / hgod [KM/h]

24

Tabela br. 1Pregled karakteristinih vremena maina

B - benzinski motor ; D - dizel motor ; E elektromotorhEK hGOD hOPR

h h h1 6000 950 3352 ( ) 10000 1100 1053 - , 3600 560 15

4 - ( ) , 5500 800 1705 - ( ) , 5000 685 456 - ( ) , 7560 850 1207 6090 610 1508 - 10015 1315 1559 6000 1200 85

10 - 6420 860 1511 , 4800 650 512 ( 65 w ) 7400 1155 25013 ( 65 - 130 w ) 15275 1385 16514 ( 130 - 280 w ) 15275 1385 40015 ( ) 9475 1100 35016 ( 1,35 3 ) 9395 1750 26017 ( 2,90 3 ) 12500 1335 21018 ( 3,0 3 ) 15280 1735 53019 ( 280 w ) 12800 1255 51020 ( 280 w ) 13475 1580 73021 ( 95 w ) 7210 1190 40022 ( 95 - 195 w ) 9770 1340 46523 ( 195 - 260 w ) 11470 1550 65524 ( 260 w ) 11150 1560 68525 10000 1000 72526 ( ) 14940 1690 50527 ( ) 14040 1640 61528 5200 590 81529 3800 475 69530 , 10000 1100 30531 ( 45 ) 12845 1230 29032 ( 45 ) 15000 1270 28033 - 13960 1390 21334 - 15100 1335 19535 - 15165 1390 20036 5220 810 4037 7420 1335 6038 14000 1200 2539 ( ) 10100 1150 15040 ( ) 12500 1400 285

25

.2 .3 "gs" "gmaz"

150 w 150 kw

gs - gmaz - gs - gmaz - 0,165 0,0046 0,160 0,0037 0,180 0,0084 0,165 0,0068 - 0,180 0,0059 0,170 0,0050 - 0,160 0,0058 0,155 0,0050 0,155 0,0035 0,150 0,0031 0,130 0,0040 0,125 0,0036 0,125 0,0035 0,120 0,0031 0,220 0,0047 0,210 0,0040

.4 "pto" Eto

0,45 0,40 0,50 0,55 0,50 0,60 0,65 0,50 0,80 0,75 0,70 0,90

.5 p; NV -

- p1 0,002 - 0,0082 0,013 , 0,024 , 0,065 0,066 0,057 , 0,10

26

PRIMJER IREG I UEG IZBORA MAINA ZA ZEMLJANE RADOVE VELIKOGOBIMA (npr. IZGRADNJA NASIPA I USJEKA PRILIKOM IZGRADNJE SAOBRAAJNICE )

Za potrebe izgradnje nasipa i usjeka prilikom izgradnje saobraajnice, potrebno je uraditi iri i uiizbor maina. Na gradilitu je potrebno ostvariti uinak od 150 m3/h.

Prvo je potrebno uraditi iri izbor maina. Nakon toga je potrebno za svaku mainu izraunatipraktian uinak i cijenu kotanja efektivnog sata rada maine (tabela 1.)

Tabela 1. PRORAUN KOTANJA EFEKTIVNOG SATA RADA MAINA

27

Tabela 2. UI IZBOR MAINANAPOMENA: Na gradilitu je potrebno ostvariti uinak od 150 m3/h.

Usvaja se 4. grupa maina jer je najpovoljnija.

28

PRIMJER IREG I UEG IZBORA MAINA ZA BETONSKE RADOVE(na gradilitu je potrebno ostvariti uinak od 20 m3/h)

Tabela 1. - IRI IZBOR MAINA ZA BETONSKE RADOVERADNA OPERACIJA

BR

OJ G

RU

PE M

AI

NA

VRSTA MAINE

IZR

AD

A B

ETO

NA

SPO

LJA

NJI

TRA

NSP

OR

T

UN

UTR

AN

JITR

AN

SPO

RT

UG

RA

DN

JAB

ET

ON

A

NJE

GA

BE

TON

A

PRE

NO

S O

PLA

TE

IA

RM

ATU

RE

CENTRALNA FABRIKA BETONAGRADIS SB 1000/60

AUTOMJEALICAPROGRES AM6

PUMPA ZA BETONSCHEELEK6018

PERVIBRATORVIBROFIKS IHE 35A

PUMPA ZA VODUJASTREBAC CVN 2-4V

AR

IJA

NTA

1

TORANJSKI KRANPEINER SK 710

( za transport oplate i armature)CENTRALNA FABRIKA BETONA

PROGRES AB-45AUTOMJEALICAPROGRES AM6

PRETOVARNI BUNKERFAGRAMPS 89-6,5

PERVIBRATORWACKERIREK 08/42

PUMPA ZA VODUJASTREBAC CVN 2-4V

AR

IJA

NTA

2

TORANJSKI KRANMIN 744E

GRADILINA FABRIKA BETONAPROGRES AB-50

KAMIONINTERNACIONAL180-2

MINI DAMPERLORO&PARSINI 2000

PUMPA ZA BETONSCHEELEK 3516

PERVIBRATORVIBROFIKS IHE 35A

PUMPA ZA VODUJASTREBAC CVN 2-4

VA

RIJ

AN

TA 3

TORANJSKI KRANPEINER SK 710

( za transport oplate i armature)

29

Posle ireg izbora maina je potrebno za svaku mainu izraunati praktini uinak.

CENTRALNA FABRIKA BETONAGRADIS SB 1000/60Snaga No 75 kW

Koeficijent efektivnog radnog vremena Kv 0,75

Koeficijent rastresitosti Kr 0,95

Teorijski uinak Ut 60 m3/h

Praktini uinakUp=Ut*Kv*Kr

Up= 60 0, 75 0, 95* *Up=42,75 m3/h

PERVIBRATORVIBROFIKS IHE 35 ASnaga maine No 3,2 kWPrenik igle r 35 mmRadijus dejstva R 35 cmDuina igle l 34 cmKoeficijent efektivnog radnog vremena Kv 0,75Koeficijent rastresitosti materijala Kr 0,95Teorijski uinak Ut 15 m3/h

Praktini uinakUp=Ut*Kv*Kr

Up=15 0, 75 0,95* *Up=10,69 m3/h

TORANJSKI KRANPEINERSK 710Snaga maine

NoNo 192 kW

Zapremina radnog organaq

q 1,6 m3

Koeficijent efektivnog radnog vr.Kv

Kv 0,70Koeficijent rastresitosti materijala

KrKr 0,95

Koeficijent punjenja radnog organaKp

Kp 0,90Maksimalna visina dizanja

HmaxHmax 70 m

Maksimalna daljljina dohvataRmax

Rmax 69 mMo dizanja na daljini Rmax

QQ 89 kN = 8,9 t

Trajanje ciklusa (za materijal) Tc = 5,5 min

Teorijski uinak

(za oplatu i armaturu) Ut = T QTc

* = 60 8, 95,5

* =97,1t/h

(za beton) Ut = T qTc

* = 60 1, 65, 5

* = 17,45 m3/h

Praktini uinak za oplatu i armaturu

za beton ....

Up=Ut*Kv*Kp*KrUp= Ut*Kv*Kp*Kr= 97,1 0, 7 0, 9 0, 95* * * = 58,11 t/hUp= Ut*Kv*Kp*Kr = 17, 45 0, 7 0, 9 0, 95* * * = 10,45m3/h

Takoe, posle ireg izbora maina je potrebno za svaku mainu izraunati cijenu kotanja efektivnogsata rada maine.

30

Tabela 2. - Proraun kotanja efektivnog sata rada maina za betonske radove

VR

STA

MA

IN

E

CEN

TRA

LN

A F

ABR

IKA

BE

TO

NA

GR

AD

ISS

B10

00/6

0

AU

TOM

JEA

LIC

AP

RO

GR

ES

AM

6

PUM

PA Z

A B

ETO

NS

HE

ELE

K60

18

PER

VIB

RA

TO

RV

IBR

OFI

KS

IHE

35A

PUM

PA Z

A V

OD

UJ

AST

RE

BA

C

CV

N 2

-4

TOR

AN

JSK

I KR

AN

PE

INE

R

SK 7

10

3q m - 6,00 - - 10,5 1,6NV KM 450 000 160 000 220 000 18 000 8 000 150 000Jt KM 27 000 1 500 2 200 360 800 7 500hgr h 500 500 500 500 500 500

Jt/hgr KM/h 54,00 3,00 4,40 0,72 1,60 15,00

Ers KM 7,63 4,45 4,03 3,67 2,90 7,63gorivo - el.energija dizel dizel el.energija dizel el.energija

No kW 75 112 140 3,2 5,5 192gs - 1,00 0,125 0,07 1,00 0,125 1,00Ko - 0,60 0,55 0,50 0,50 0,50 0,60qen 45,00 7,70 4,90 1,60 0,34 115,20Cen KM 0,30 2,00 2,00 0,30 2,00 0,30Een KM 13,50 15,40 9,80 0,48 0,68 34,56gmaz - 0,0035 0,0035 0,0035 0,0035 0,0035 0,0035qmaz 0,158 0,216 0,245 0,006 0,010 0,403Cmaz KM 9,50 9,50 9,50 9,50 9,50 9,50Emaz KM 1,50 2,05 2,33 0,06 0,10 3,83

p - 0,50 0,45 0,45 0,55 0,55 0,40Eto KM 15,00 4,80 6,60 0,66 0,29 4,00Ehab KM 15,00 4,80 6,60 0,66 0,29 4,00Ee KM 52,63 31,50 29,36 5,53 4,26 54,02hek h 7 000 10 020 6 000 5 000 8 000 13 900Eam KM 64,29 15,97 36,67 3,60 1,00 10,79hgod h 2 136 2 136 2 136 2 136 2 136 2 136Einv KM 31,60 11,24 15,45 1,26 0,56 10,53Ekios KM 21,07 7,49 10,30 0,84 0,37 7,02Eos KM 116,96 34,70 62,42 5,70 1,93 28,34 - 0,35 0,35 0,35 0,35 0,35 0,35

Kh KM/h 282,95 92,37 128,30 15,88 9,96 126,19

31

Tabela 3.- UI IZBOR MAINA ZA BETONSKE RADOVE Napomena: (na gradilitu je potrebno ostvariti uinak od 20 m3/h)

VRSTA MAINE Up[m3/]Broj

maina n

pUn *[m3/h]

Kh[KM/ h]

hKn *[KM/ h]

( )ph

UnminKn

C

[KM/m3]

CENTRALNA FABRIKABETONA

GRADISSB 1000/60

42,75 1 20,00 282,95 132,37

AUTOMJEALICAPROGRES AM6 6,49 4 25,96 92,37 369,48

PUMPA ZA BETONSCHEELE K6018 37,55 1 37,55 128,30 128,30

PERVIBRATORVIBROFIKS

IHE 35A10,69 2 21,38 15,88 31,76

PUMPA ZA VODUJASTREBAC

CVN 2-4- 1 - 9,96 9,96

VA

RIJ

AN

TA 1

TORANJSKI KRANPEINER SK 710

(transport oplate i armature)58,11 1 - 126,19 -

671,8620,00 33,59

CENTRALNA FABRIKABETONA

PROGRES AB-4532,06 1 20,00 257,19 160,44

AUTOMJEALICAPROGRES AM6 6,49 4 25,96 92,37 369,48

PRETOVARNI BUNKERFAGRAMPS 89-6,5 - 1 - 20,31 20,31

PERVIBRATORWACKERIREK 08/42

12,83 2 25,66 16,64 33,28

PUMPA ZA VODUJASTREBAC

CVN 2-4- 1 - 9,96 9,96

VA

RIJ

AN

TA 2

TORANJSKI KRANMIN 744E

(transport betona i oplate iarmature)

12,02 2 24,04 76,41 152,82

746, 2920,00 37,31

32

Tabela 3.- UI IZBOR MAINA ZA BETONSKE RADOVE Napomena: (na gradilitu je potrebno ostvariti uinak od 20 m3/h)

VRSTA MAINE Up[m3/]Broj

maina n

pUn *[m3/h]

Kh[KM/ h]

hKn *[KM/ h]

( )ph

UnminKn

C

[KM/m3]

GRADILINA FABRIKABETONA

PROGRES AB-5035,63 1 20,00 161,11 90,44

KAMIONINTERNACIONAL

180-228,73 1 28,73 127,87 127,87

MINI DAMPERLORO&PARSINI

20006,07 4 24,28 92,37 369,48

PUMPA ZA BETONSCHEELEK 3516 27,80 1 27,80 128,30 128,30

PERVIBRATORVIBROFIKS

IHE 35A10,69 2 21,38 76,14 152,28

PUMPA ZA VODUJASTREBAC

CVN 2-4- 1 - 145,16 145,16

VA

RIJ

AN

TA 3

TORANJSKI KRANPEINER SK 710

(trnsport oplate i armature)58,11 1 - 11,91 -

1013,5320,00 50,68

Usvaja se 1. kombinacija maina jer je najpovoljnija.

Osnovni faktori koji utiu na veliinu uinka su:Osnovni faktori koji utiu na veliinu uinka su:Osnovni faktori koji utiu na veliinu uinka su:Najee korieni koeficijenti korekcije su:Ostali koeficijenti koji se javljaju kod nekih maina:kv - koeficijent korienja radnog vremenaTabela 1. - Koeficijent korienja radnog vremena kvTabela 3. - Koeficijent punjenja radnog organa kpTabela 4. - Koeficijent punjenja radnog organa kpTabela 5. - Koeficijent punjenja utovarivaa kpkr - koeficijent rastresitostiTabela 6. - Koeficijent rastresitosti krTabela 7. Koeficijent rastresitosti krkt koeficijent tovarenja (poveanje zapremine iskopanog tla u odnosu na samoniklo tlo)Tabela 7. Koeficijent okreta koTabela 8. Koeficijent okreta bagera sa skreperskom kaikom kokz - koeficijent zahvatanja materijalaTabela 9. Koeficijent zahvatanja materijala kzkut - koeficijent usklaenosti transportaTabela 10. Koeficijent usklaenosti transporta kutku - koeficijent optimalnosti uslova radaTabela 11. Koeficijent optimalnosti ulova rada kuTabela 12. Koeficijent optimalnosti ulova rada kuTabela 13. Koeficijent uticaja nagiba terena kn