02 radionica-vrste prava

II Radionica: Vrste prava (140 minuta) CILJ: Cilj ove radionice je da se uesnici upoznaju sa sadrajem Konvencije o pravima deteta, odnosno s pravima koja su posebnim odredbama zatiena ovim meunarodnim ugovorom.

PROCES se odvija kroz sledee korake:

uvod u strukturu i sadraj Konvencije o pravima deteta, grupisanje prava, osnovni principi kao preduslov ostvarenja prava.

MATERIJAL za rad:

makaze, lepak, flomasteri, i pakpapir (hamer) - za svaku grupu, prilog ''Kartice prava'' - za svaku grupu, prilog ''Osnovni principi'' - za svakog uesnika, primerak teksta Konvencije o pravima deteta (ili broure) - za svakog

uesnika (u zavisnosti ta je mogue obezbediti).

UVODNA AKTIVNOST: KOJA PRAVA?

A (35') Uesnici sede u velikom krugu. Voditelj zadaje instrukciju da svaki uesnik razmisli koja su to prava koja bi deca, po njihovom miljenju, trebalo da imaju. Posle nekoliko minuta, nakon to se uesnicima da prilika da svako za sebe razmisli o ovome, voditelj podeli uesnike u etiri grupe. U okviru grupe predstavljaju se pojedinani rezultati, a nakon toga grupa treba da se usaglasi i da napravi zajedniku listu prava katalog dejih prava, koja bi po njihovom miljenju, deca trebalo da imaju (listu prava zapisuju na velikom papiru).

! Napomena voditelj moe da se pozove na primere koje su uesnici davali u prvoj radionici, kada su utvrivali razliku izmeu potreba i elja.

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae Izdava: Kancelarija nemake agencije za tehniku saradnju - GTZ Projekat: Transformacija sukoba i osnaivanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention) Za izdavaa: Birgit Stanzel, Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Vesna Dejanovi

Predstavnici grupa iznose reenja a nakon ovoga sledi diskusija:

Kako vam izgledaju ova prava koja su izlistana? Da li ima nekih odgovora koje ste dali, a koje biste sada izbacili iz svog

kataloga? Da li ima neke slinosti meu odgovorima ove etiri grupe? Da li ima nekih prava koja se nalaze u katalogu samo jedne grupe? Da li

se slaete da su i ona bitna i da treba da se nau u ovom katalogu?

CENTRALNA AKTIVNOSTI: KAKO DRUGI VIDE NAA PRAVA

A (20') Uesnici ostaju u istim grupama u kojima su bili i u prethodnoj aktivnosti. Svaka grupa dobija prilog Kartice prava. Oni dele kartice meu sobom i neko iz grupe glasno proita kartice tako da svi lanovi uju sadraj svih kartica. Voditelj im sada daje instrukciju da pronau prava iz svog kataloga u Konvenciji tj. da pronau odgovarajui lan / lanove pod koji mogu da se podvedu prava koja su oni dali. Na velikom papiru treba da stave odgovarajui lan iz Konvenije, a ispod njega da zapiu pravo koje su oni dali, a koje po njihovom miljenju potpadaju pod ovu kategoriju. Na drugom papiru treba da zalepe one lanove iz Konvencije koji nisu obuhvaeni u njihovom katalogu prava.

! Napomena - voditelj moe unapred isei komplete kartica za svaku grupu, mada nije smetnja da uesnici to urade i sami.

B (50') Grupe biraju predstavnika i sledi izvetavanje o rezultatima do kojih su doli. Voditelj podstie diskusiju pitanjima:

Da li ste imali tekou da za neka prava iz svog kataloga pronaete odgovarajui lan iz Konvencije?

Ukoliko je odgovor DA, da li je to moda zato to se za neke odgovore sa vae liste ne moe rei da se zasnivaju na najosnovnijim ljudskim potrebama?

Da li neki od lanova Konvencije mogu da obuhvate vie prava iz vaeg kataloga, i da li neko pravo koje ste vi naveli moe da se stavi pod vie lanova iz Konvencije?

ta mislite o pravima koja se nalaze u Konvenciji o pravima deteta, a koja se nisu nalazila u vaem katalogu? Da li su ona podjednako vana za vas? Da li se moda ona odnose na specifinu grupu dece? Da li razliita



iskustva i nain na koji deca ive utie i na prepoznavanje nekih prava kao bitnih (npr. deca koja nikada nisu uestvovala u oruanim sukobima ne prepoznaju kao bitan lan 22 i lan 38. Konvencije o pravima deteta; ili deca koja ne poznaju pojam dejeg rada ne navode ovo pravo kao bitno za ouvanje zdravlja i mogunost njegovog normalnog razvoja).

Voditelj pravi krai uvod u kome uesnicima pokazuje primerak Konvencije o pravima deteta i opisuje ta ona sadri preambula i 3 dela. (Voditelj se oslanja na tekst iz uvoda ovog Prirunika o Konvenciji o pravima deteta.)

Nakon toga ukazuje da su, otkako je Konvencija usvojena, injeni brojni napori da se prava sadrana u njoj klasifikuju i da je to injeno u nameri da se olaka informisanje o pravima i sama primena tih prava.

Voditelj ponovo daje uesnicima kartice prava i govori da e njihov zadatak biti da te kartice koje su proitali sada na odreen nain razvrstaju. Zatim im daje kategorije u koje trebaju da razvrstaju kartice prava.

Nazivi kategorija su:

Ni crno ni belo; Moji najblii i ja; Moja zatita i bezbednost; Ko sam ja? ujem, vidim, govorim i Znanje je mo.

! Napomena: Tokom odvijanja ove aktivnosti voditelj upuuje uesnike da mogu da premetaju kartice, da organizuju i reorganizuju grupe slinih prava i naglaava da ne postoji jedan taan odgovor i da neke kartice mogu ostati nerazvrstane. On treba da podstakne grupu na diskusiju. Takoe, ukoliko neka od kartica, po njihovom miljenju, ne moe da se svrsta ni u jednu od ponuenih kategorija, uesnici mogu da je zalepe sa strane i da sami daju ime ovoj grupi prava.

Kada se uesnici usaglase oko svojih reenja, voditelj svakoj grupi daje pakpapir (hamer), lepak i flomastere i zamoli ih da naprave poster i napiu nazive grupa prava.

D (20') Predstavnici grupa izlau reenja do kojih se dolo i objanjavaju zato su i na koji nain lanovi grupa sloili kartice prava.



Voditelj podstie diskusiju pitanjima:

Da li ste imali tekoa u klasifikovanju prava? ta vam je predstavljalo najvei problem? Da li postoje slinosti i razlike meu klasifikacijama koje su grupe uradile? Da li se neka prava istovremeno pojavljuju u nekoliko grupa prava?

Voditelj ukazuje da se prava deteta dele i svrstavaju da bi se lake zapamtila i da bi se lake radilo s njima, kao i da takvih podela ima vie.

Pored podele, koja je potpuno proizvoljna, a koja je koriena tokom ove aktivnosti, postoje i druge, zvanine podele, a esto se koristi i klasifikacija koju je usvojio Komitet za prava deteta.

Komitet izdvaja definiciju deteta i osnovne principe. Zatim slede graanska i politika prava, porodina sredina i alternativna briga. Zasebnu grupu ine prava na osnovnu zdravstvenu i socijalnu zatitu, a takoe i prava na obrazovanje, slobodno vreme, rekreaciju i kulturne aktivnosti. Najzad, Komitet u posebnu grupu svrstava prava deteta koja se nalaze u posebnim situacijama.

Ova klasifikacija je posebno znaajna zato to predstavlja neku vrstu uputstva na osnovu kojeg drave pripremaju izvetaje o sprovoenju preuzetih obaveza iz Konvencije.

Prava takoe mogu da se podele i na graanska, politika, ekonomska, socijalna i kulturna. Postoji i podela koja prava deli na participativna, protektivna i prava kojima se obezbeuje razvoj.

! Napomena za ovu aktivnost voditelj moe da koristi materijal za rad - grupe prava.

E (15) Voditelj deli uesnicima primerak osnovnih principa i istie da iako ima raznih podela da su prava nedeljiva i meusobno povezana. Isto tako je vano istai da ne postoji hijerarhija prava, da su sva prava podjednako znaajna, ali da se etiri prava ipak izdvajaju zato to se bez njihovog potovanja nijedno drugo pravo ne moe u potpunosti ostvariti.

Ova prava se zbog toga nazivaju PRINCIPI i to su:

pravo na IVOT, OPSTANAK I RAZVOJ, pravo na NEDISKRIMINACIJU, NAJBOLJI INTERES DETETA i pravo na PARTICIPACIJU.



Voditelj podstie uesnike na diskusiju o vezi izmeu osnovnih principa i ostvarenja drugih prava. Moe da koristi sledee primere kao podsticaj uesnicima:

kole nemaju obezbeen pristup deci u invalidskim kolicima da li u tom sluaju moe da se govori o potpunom potovanju prava na obrazovanje (dostupnosti obrazovanja svima)?;

od ukupnog broja dece za koju je utvren smetaj kao adekvatan oblik zatite, 60% se nalazi u institucijama, a 40% na porodinom smetaju. To su deca bez roditeljskog staranja, deca sa smetnjama u razvoju i deca u sukobu sa zakonom. Da li je ovakva zatita zasnovana na potovanju njihovog najboljeg interesa ako znamo da je smetaj u porodicama (hraniteljskim, usvojiteljskim) bolje reenje?

Na kraju svaki uesnik dobija primerak Konvencije (ili broure) o pravima deteta, ve u zavisnosti od toga ta je obezbeeno.



Prilog za voditelja ''GRUPE PRAVA''

Prava iz Konvencije o pravima deteta mogu se podeliti na razliite naine. Neke od podela su:

1.

a. ekonomska, socijalna i kulturna; b. graanska i politika;

2.

a. prava na obezbeenje; b. prava na participaciju; c. prava na zatitu;

3.

a. prava na opstanak; b. prava na zatitu; c. prava na razvoj; d. prava na participaciju;

4.

a. stara prava; b. nova prava;

5. grupisanje prava na osnovu Smernica Komiteta za prava deteta

a. definicija deteta (lan 1); b. osnovni principi (l. 2, 3, 6, 12); c. graanska i politika prava (l. 7, 8, 13, 14, 15, 16, 17, 37a); d. porodina sredina i alternativna briga o detetu (l. 5, 9, 10,

11, 18, 19, 20, 21, 25, 27, st. 1-3); e. osnovna zdravstvena i socijalna zatita (l. 18, st.3, 23, 24,

26, 27, st. 1-3); f. obrazovanje, slobodno vreme i kulturne aktivnosti (l. 28, 29,

31); g. dete u posebnim situacijama (l. 22, 30, 32, 33, 34, 35, 36,

37, a, b, d, 38, 39, 40).



02 radionica-vrste prava

Documents