VV, v tree slovo nae irilice, dvadeset osmo nae latinice (V, v); kao skraenica: V= votum; \.= vide vidi, verne prevr-ni; val. valuta; vol.= volumen; v. v. = vi-ce versa; fiz. \=volt, \=vat, UP> = veber; hem. \=aanadijum, \9=volfram. va! (fr. va) vredi, vai, moe; u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. va bank (fr. va banque) vai za ceo bank", tj. kada se igra u celu sumu koja lei u banku (pri kocki); fig. igrati va bank staviti sve na kocku, tj. ili ostati ili propasti. Vavilon (hebr. Babel, prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu, prestonica Vavilonije, jedan od najstarijih kulturnih, trgovakih i politikih centara; sagradili su ga Sumeri u XXIV v. pre n. e.; Vavilonska kula stepenasta kulapiramida, tzv. zigurat, po Bibliji, Mojsije kn>. I, zidana s namerom da dopre do neba, a ije je zidanje prekinute zbog jezike pometnje"; fig. zbrka, nered, mete, pometnja, haos; vavilonsko ropstvo 1. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586536. god. pre ne. e.; 2. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309 1378. god. vaga (nem. Wage) sprava za uporeenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. za odreivanje teine tela; terazije, kantar. vagabund(a) (lat. vagabundus) skitnica, probisvet, lutalica, beskunik, tumarale, protuva; bitanga, leventa. vaganti (lat. vagari skitati se, lutati) u srednjem veku aci (studenti) koji su ili od kole do kole, skitnice, lutalice; imali su i svoju satirino-ljubavnu poeziju. vagati (nem. wagen) odreivati teinu tela na terazijama, meriti na kantar. vaga (ma. vagas) l. dubok usek tokova u vlanoj zemlji, kolovoz; 2. rov, jarak. vagiva (lat. vagina) alat. kanal izmeu grlia materice i spoljnjeg otvora enskog spolnog organa (slui za sparivanje i za izlazak ploda pri poroaju), rodnica, ro-dulja, jaa, stidnica. vaginalni (nlat. vaginalis) koji se tie vagi-ne, stidnini. vaginizam (lat. vagina) ned. grevito stezanje miia vaginalnog ulaza i karlinog dna, isto ivana pojava koja dolazi, naroito kod mladih ena, usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vaginitis (lat. vagina) med. zapaljenje vagine. vaginoskopija (lat. vagina, gr. skopeo gledam) med. pregled vagine pomou naroitog ogledala (spekuluma). vagon (eng. waggon) eleznika ili tramvaj-ska kola. vagonet (eng. waggon, fr. wagonnet) mala teretna kola koja se kreu po prunicama (inama), mali vagon. vagon-li (fr. wagon-lit) (eleznika) kola za spavanje. vagon restoran (fr. wagon-restaurant) (eleznika) kola za ruavanje. vagon-salon (fr. wagon-salon) salonski vagon, salonska eleznika kola. vademekum (lat. vade mecum) hajde sa mnom", obino naslov za knjige koje slue kao pomone knjige, tumai, uputstva, putovoe ili savetnici za razne struke i ciljeve u ivotu; zbirka pria (ili: anegdota); podsetnik. vadij(um) (nlat. vadium, lat. vas, vadi jemac) prav. novac koji se polae na ime jemstva, jemevina. vadimonij(um) (lat. vadimonium) prav. jemenje, jemstvo (naroito da e neko u odreeni dan doi na sud); dolazak na sud; rok dolaska na sud; vadimonii desercio (lat. vadimonii desertio) proputanje obeanog dolaska na sud. vadla (nem. Wade) list noge. vaza (lat. vas sud, posuda, fr. vae) uzan sud za cvee, za ukras, naroito antiki umet-niki izraeni sudovi od ilovae; vazna. vazal (nlat. vasallus, fr., eng. vassal) klevetnik, knez (vladar) koji je bio podreen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara); podanik. vazalagijum (nlat. vasallagium) va za l ska dunost i obaveza, klevetnika zakletva; novac koji je vazal duan da plaa vladaru kome je podreen. vaza sakra (lat. vaa sacra) pl. sveti sudovi, sveto sasue.

vazektomija

136

vakuole smann, od 18341914) ija se teorija naslea osniva na njegovoj tzv. teoriji kli-cine plazme. vajtbet (eng. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naroita poslastica. vajtbojs (eng. whiteboys) pl. beli momci, od 1760. tajna organizacije siromanijih katolika u Mrskoj, koja je kanjavala preterano stroge posednike, inovnike i dr. (nazvane po tome to joj je kao simbol bila bela boja). Vajt star lajn (eng. White Star Line) Linija bela zvezda", prekookeanska parobrodska linija izmeu Liverpula i Njujorka. Vajthol (eng. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu; sada: iroka ulica u zal. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. Vajtepel (eng. Whitechapel) najsiromaniji i najzaputeniji deo u istonom kraju Londona. vakant (lat. vaccus nezauzet, slobodan) imanje bez vlasnika. vakantan (lat. vacare biti prazan, vacans) prazan, upranjen, nezapremljen, nezauzet, nepopunjen; vakantno imanje prav. imanje bez zakonitog gospodara, naslednika. vakancija (nlat. vacantia) upranjenost, nepopunjenost, prazno mesto (naroito parohijsko); kolski odmor, raspust; sudski odmor. vakat (lat vacat, vacare) 1. prazno je, slobodno je, nezauzeto je; nedostaje, nema; kao ii. kod knjiga: ista, netampana strana (iza naslovne). vakat (arap. waqt, tur. vakit) 2. vreme, as, odreeni as kad treba neto da se uradi; vreme muslimanske molitve namaza, sama molitva. vakatura (nlat. vacatura) upranjavanje, upranjenje, upranjenost (npr. nekog mesta). vakacija (lat. vacatio) osloboenje, osloboe-nost od neke obaveze, poreza, nameta i dr. vakeri (p. vaqueros) pl. pastiri, uvari stoke u panskoj pokrajini Ovijedo, potomci rimskih robova, po nekima Mavara, i kao takvi prezreni. vaktile (arap.-tur. vaktiyle) u staro vreme, nekada. vakuirati (lat. vacuare) isprazniti, ispranjavati; up. evakuirati. vakuist(a) (lat.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi; osmatra vakuuma kod maina i dr. vakuitet (lat. vacuitas) praznoa, praznina; upranjenost; nitavost, sujeta, tatina. vakuole (nlat. vacuolae) pl. bog. mehuraste upllne u protoplazmi biljnih elija, ispunjene vodnjikastom tenou, iz kojih se stvaraju nove elije; zool. meii u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih ivotinjica.

vazektomija (lat. vas posuda, gr. ektome isecanje) kec. odstranjivanje semenih kanala kod mukaraca da bi se spreilo oploavanje (ukopljenje). vazelin (fr. vaseline) he, mineralna mast bez mirisa i boje, ili ukasta smesa poluvrstih ugljovodonika, dobija se pre-iavanjem sirovog petroleuma (nafte); upotrebljava se mnogo u farmaciji, tehni-ci itd. vazna (lat. vas, fr. vae) v. vaza. vazodilatatori (nlat. vasodilatatores) pl. znat. ivci koji izazivaju irenje (dila-taciju) krvnih sudova. vazodilatacija (nlat. vasodilatatio) med. irenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska, pojaanim krvotokom, povienom temperaturom). vazokonstriktori (nlat. vasoconstrictores) pl. znat. ivci to suavaju krvne sudove. vazokonstrikcija (nlat. vasoconstrictio) med. stezanje krvnih sudova (sa poveanjem krvnog pritiska, usporenjem krvotoka, opadanjem temperature). vazomotori (nlat. vasomotores) pl. znat. ivci to izazivaju proirivanje i suavanje krvnih sudova. vazomotorna neuroza ned. bolest ivaca koja je dola kao posledica poremeaja u ivcima koji izazivaju proirivanje i suavanje krvnih sudova, npr. Bazedova bolest i dr. vazoneuroza (lat. vas sud, gr. neuron ivac) med. oboljenje ivaca krvnih sudova. vaiz (arap., tur. vaiz) propovednik, poznavalac verske literature (kod muslimana). vaija (ind. Vaisya) trea indijska kasta, u koju spadaju trgovci, zemljoradnici i zanatlije. vainave (ind.) pl. oboavaoci i potovao-ci boga Bitnu; up. vinujit. vajandotka (eng. Wyandotte) vrsta kokoi, poreklom iz Amerike, zbog svojih odlinih osobina rairena po celoj Evropi: bela, srednje veliine, noge ute, kresta ruiasta, teka do 3 kg, nosi 140160 jaja godinje. vajat (arap. hayat, tur. hayat) 1. omanja, obino drvena zgrada u dvoritu seoske kue za noivanje mladenaca i za dranje spreme, voa i sl.; 2. trem, doksat (u seoskoj kui). vajda (arap. fa'ida, tur. fayda) korist, dobit; interes; fa j da. vajzbratna (nem. Weissbraten) belo meso sa obe strane kime. vajkaunt (eng. viscount) v. vikont. Vajl-Feliksova reakcija , enje sadrinom pravih boginja kao zatita od boginja (nain leenja boginja pre uvoenja cepljenje kravljim boginjama); up. variolizacija. variole (nlat. variolae, p. viruela) pl. med. prave boginje, velike boginje. variole vakcive (nlat. variolae vaccinae) pl ned. kravlje boginje. variolizacija (nlat. variolisatio) med. v. variolacija. variolis (nlat. variolis) ned. oboljenje od velikih boginja, velike boginje. variolozav (lat. variolosus) ned. boginjav, bolestan od boginja, roav. varioloide (nlat. variola, gr. eidos vid, oblik) pl. ned. blai oblik velikih boginja, sa manjom groznicom (naroito kod ranije cepljenih osoba). variometar (lat. varius razliit, gr. mtron) fiz. svaki aparat pomou koga se mogu meriti kolebanja jedne fizike veliine, naroito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija; avij. aparat za merenje brzine uzdizanja ili sputanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. varirati (lat. variare) biti razliit, razlikovati se; biti raznog ili drugog miljenja, ne slagati se, razilaziti se u miljenju; imati promenljiv uspeh; delimino odstupati od ega; unositi izmene u to; menjati se, promeniti se; nuz. razvijati ariju ne menjajui osnovni motiv. varicele (nlat. varicellae) pl. ned. male boginje, vodene boginje. varices (lat varix, varices) pl. ned. proirenje vena, proirene vene; up. flebektazija. varmee, varmeija (ma. varmegye) upani-ja, nekadanja upravna oblast u Ugarskoj; upanijski ured; zgrada u kojoj se on nalazio. vasa sp. najdua skijaka trka na svetu (86 km); odrava se u vedskoj kao uspomena na skijaki podvig Guegava I Vase (1523), donnijeg vedskog kralja. vaservaga (nem. Wasserwage) zan. v. libela (ravnjaa). vaserdruk (nem. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naroito na novanicama), vodotisak. vaserkopf (nem. Wasserkopf) vodena bolest u glavi; ovek s takvom glavom; fig. glupak. Vasermanova reakcija ned. reakcija krvnog seruma kojom se moe utvrditi oboljenje od sifilisa. vasilika v. bazilika. Vasilike (gr. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka, najopsenija i najvanija prerada Justinijanovog prava na grkom jeziku.

vaskularan (lat. vas sud, vascularis) alat. koji se tie krvnih sudova, pun krvnih sudova; bog. sastavljen od sudova ili kanala. vaskularizacija (lat. vas, nlat. vasculari-satio) biol. stvaranje krvnih sudova; prot-kanost krvnim sudovima. vaskulitis (lat. vasculum mali sud, sudi) ned. zapaljenje krvnih sudova. vaskuloza (nlat. vasculosa) bog. glavni sasto-jak biljnih sudova. vaskulozan (nlat. vasculosus) zool., bog. sudov-ni, bogat sudovima, sudovit. vaskulum (lat. vasculum) alat-, mali sud, sudi, ilica. vastitet (lat. vastitas) praznina, pustogl; prostranost, neizmernost. vat (skr. W) fiz. jedinica za snagu u Meunarodnim sistemu jedinica; to je snaga koja za 1 sekund izvri rad od 1 dula; 1000 W ini 1 kilovat (kW); naziv po kotskom fiziaru Demsu Vatu. vata (nem Watte) higijenski pamuk, izgrebenata i preiena vlakna finog pamuka sloena kao listovi. vatelin (nem. Watte) tkanina (obino pamu-na) proivena i podeena za postavu; fatelin. * vater-balast (eng. water-ballast) odeljenje lae, naroito podmornice, u kojem se nalazi voda za odravanje ravnotee lae. vater-klozet (eng. water-closet) moderni higijenski nunik, sa porculanskom oljom i vodom za ispiranje neistoe, engleski nunik. vater-linija (eng. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vaterman (eng. Waterman) prekomorski trgovac devojkama, belim robl>em. vater-maina (eng. water, gr. mechane) maina za predenje koju kree voda. vaterpolist(a) (eng. water polo) igra vater-pola. vaterpolo (eng. water-polo) sp. rukomet u vodi sa sedam igraa u svakom timu. vaterpruf (eng. waterproof) materija koja ne proputa vodu; kini ogrta od takve materije. vater-tvist (engl. water-twist) konac izraen na vater-maini. Vatikan (ital. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu, poeta u VI veku i stalno proirivana, tako da sada ima 11.000 soba; fig. papska vlada, papska politika; vrhovna uprava rimokatolike crkve. vatikanska dogma dogma katolike crkve o nepogreivosti pape. Vatikanski koncil najmlai ekumenski sa-bor katolike crkve (od 8. HP 1869 18. UP 1870), odran u Vatikanu, na kome je proglaena dogma o nepogreivosti pape. vatirati (nem. wattieren) podmetnuti vatu, postaviti vatom.

141

vezikator

vatmen (eng. wattman) vozovoa na vegetativan (lat. vegetus) l. koji ini te bilje raste, koji ima sposobnost rastenja elektrinom automobilu, lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. reproduktivnom sistemu); 2. koji se tie vatmetar (eng. watt, gr. mtron) fiz. sprava za rastenja, u vezi sa rastenjem; 3. koji unamerenje efekta elektrine struje. ggreuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. Watte) pl. jastuii, umeci od vate tla); 4. fig. koji ivotari, bez duha. za popunjavanje oblika tela. vegetativni ivani sistem znat. deo nerv-nog vatsat (eng. watt) el. jedinica za merenje sistema koji regulie aktivnost unutranjih elektrinog rada i energije; znak 1 Wh; organa; sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatas. simpatikusnogcela, koji meusobno dejstvuju vatsekunda (eng. watt, sekunda, v.) jedinica za suprotno; autonomni nervni sistem. merenje rada i energije, osobito elektrine; vegetativno rasploavanje bog. nespolno rasznak Ws. ploavanje biljaka (pomou kalema, pelce-ra, va tu (fr. va tout) igram u sve, tj. u sav novac lozice i sednice). (pri kartanju); fig. stavljam sve na kocku, sve vegetacija (nlat. vegetatio) bog. ivot i rastenje rizikujem. biljaka, ivotna snaga biljaka; biljni svet, vahabiti (arap.) pl. pristalice religioznog pokreta bilje, rastinje; fig. bujanje, bujnost; ned. u Arabiji koji su, pod vostvom Muhameda izrasline na telu biljaka i ivotinja; ibn Abd el-Vahaba, polovinom XVin veka vegetaciona taka najjae rastenje na vrhu teili da povrate islam prvobitnoj istoti i jednog organa. jednostavnosti; vehabiti. vegetirati (lat. vegetare oiveti) iveti, rasti kao vahtmajstor (nem. Wachtmeister) voj. stareina biljka, iveti o biljnoj hrani; fig. ivotariti, strae, narednik. iveti koliko da se ivi; iveti ivotom naeto (ital. vaccetto) muz. umereno, umerenom biljke, tj. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. ostati ne radei nita. vailante (ital. vacillante) muz. treperei, vedanta (sskr.) kraj Beda", jedan od est kolebljive, ljuljajui se. sistema ind. filozofije, najpopularniji u vadibi (arap.) pl. stroge verske dunosti Indiji; propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana, ali manje obavezne nego farbia. zovi. vedantizam uenje Vedante (Bede); jedan od vaka (tur. vaak ris) pas, pseto. velikih filozofskih sistema Indije. ve (eng. wey, weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. Veda, vid) znanje", najstariji vunu, U upotrebi i danas = 82,554 kg. spomenici sanskrtske knjievnosti, svete veber (skr. Wb) fiz. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji; imaju etiri dela: magnetnog fluksa; naziv po nemakom fiRig-, Sama-, Yajur- i Atharva-veda; u ziaru V. E. Veberu (18041891). uem smislu, pod Vedama se esto misli samo ve viktis (lat. vae victis) jao si ga pobeenima, na Rig-vedu. teko pobeenima! vegetabilan (lat. vegetabilis) biljni, koji pripada vedeta (fr. vedette, ital. vedetta, lat. videre) voj. konjanik straar, konjika izvidnica; izvia biljnom carstvu; napravljen od bilja; sposoban (ratna laica), mali torpiljer za strau oko da raste; vegetabilki ivot ivot biljaka; pristanita; straar na bedemu tvrave; poz. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju uven, slavan glumac ili uvena glumica, biljke, tj. zemlja vrtova i njiva; vegetabilna pozorita zvezda". hrana biljna hrana, povre. vegetabilije (lat. vegetabilia) pl. rastinje, biljke; vedska religija najstarija faza indijski* religija, naroito ona koja je izloena u Rig-vedi i u biljna hrana. kojoj su bogovi podeljeni na etiri klase. vegetabilitet (nlat. vegetabilitas) biljna priroda, - veduta (ital. veduta) izgled; slika grada ili osobenost biljaka, sposobnost ra-stenja. predela kojoj je cilj da predmet to vernije vegetabilni pergament v. pergament-papir. predstavi; up, prospekt. vegetalan (lat. vegetalis) biljni, koji raste, koji vezika (lat. vesica) aiat. mehur, beika, naroito je sposoban da raste. mokrani mehur, (nlat. vesica urinaria); vegetarijanac (nlat. vegetarianarius) ovek koji vezikalne arterije arterije mo-kranog jede samo biljnu hranu, a obino i ne pije i ne mehura. pui; strogi vegetarijanac hrani se iskljuivo vezikancije (lat. vesicantia) pl. med. sredstva za biljem; umereni vegetarijanac jede i mleko, izazivanje plikova na koi radi odjaja, puter i sir. stranjivanja zapaljenja u unutranjem delu vegetarijavizam (lat. vegetus ivahan, io) tela, npr. slaica i sl. ishrana hranom iskljuivo biljnog porekla; vezikator (nlat. vesicatorium) farm. bei-nik, obino: ishrana bez mesa i ivotinjske masti, vrsta melema u obliku ipke, neprijatna mlekom, mlenim preraevina-ma i jajima. mirisa i crnkast, sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vegetarijanizam. istucanih zelenih bubaka (pan-

vezikularan

142

vendeta

skih buba), terpentina, utog voska, smole, mastiksa; ima svojstvo da na zdravoj koi bez bola izvlai mehurove, a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plune maramice, reumatizma i DRvezikularan (lat. vesicularis) mehurast, u obliku mehuria. vezir (arap. wazer, tur. vezir) na Istoku: titula visokog dravnog inovnika; u bivoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). vezirat (arap.) zvanje i vlast vezira. veker (nem. Wecker) budilnik (asovnik). vekio koito (ital. vecchio conto) trg. stari raun. vekna (nem. Wecke) hleb duguljastog oblika, truca. veksacija (lat. vexatio) zlostavljanje, kinje-nje, muenje; uznemiravanje, dosaivanje, zadirkivanje, peckanje. veksir (lat. vexare muiti) ono to slui za veksiranje, muitelj, naroito naprava za osiguranje na vetakim bravama, tako da se brava ne moe otvoriti ni pravim kljuem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom; tako postoji i veksir-doza, veksir--kocka, veksirogledalo, veksir-pehar i DRveksirati (lat.) kinjiti, zlostavljati; uzne-miravati, dosaivati. veksla (nem. Wechsel) menica. vektor (lat. vector) kat. veliina koja ima svoju brojem odreenu vrednost i pravac, upravljena veliina, npr. brzina, ubrzanje, sila, elektrina struja itd.; supr. skalar. velament (lat. velementum) pokrivalo, veo; izgovor, izmiljen razlog; honorar koji prima umetnik za svoje delo. velar (fr. velaire) gram. zadnjonepani glas (g, k, h). velaran (fr.) gram. zadnjonepani; up. velar. velarizacija (fr.) fon. pretvaranje u velar pribliavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepa-nih su glasnika. velarij(um) (lat. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru, razastrto radi zatite od sunca; ilim kao ukras nad altanima i na fasadama o sveanim prilikama; velarije pl. zastavice na konopcima razapetim izmeu katarki jednog broda. velveret (eng. velveret) trg. v. velvetin. velvet (eng. velvet, nlat. velluetum) trg. somot, kadifa. velvetin (eng. velveteen) trg. teka, somota-sta pamuna tkanina, vrsta nekeplovanog manestra; velveret. veleitet (nlat. velleitas, fr. velleite) tih. volja koja jo nije prela u akciju, rudi-mentarno htenje, elja na ijem se ostvarenju ne radi, slaba i nejasna tenja, prohtev.

velen (fr. velin, lat. vitulus) pergament od telee koe; fina i glatka, pergamentu slina hartija; fina alansonska ipka. velo (fr. velot) koa i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. velodrom (lat. velox brz, gr. dromos trka-lite) trkalite za bicikliste (toka-e), staza za velosipedske trke. velosimetar (fr. vloce brz, gr. metron) sprava za merenje brzine aviona, brzino-metar. velosiped (fr. velocipede) toak, bicikl,; up. velociped. velosipedist(a) (fr. velocipediste) onaj koji se vozi na toku, toka. velosport (lat. velox brz, eng. sport) v. biciklizam. velociped (lat. velox brz, pes, pedis noga) v. velosiped. velocitet (lat. velocitas) brzina, hitrina. veloe (ital. veloce) nuz. brzo, hitro. veloisimo (ital. velocissimo) kuz. vrlo brzo. velter (eng. welter velika teina) sp. velter kategorija boksera tetkina 63,5 do 67 kg. velum (lat.) anat. zadnje, meko nepce. velur (fr. velours) somot, kadifa; vrsta tofa sa dugom dlakom; velur de koton (fr. velours de coton) pamuni somot; velur satane (fr. velours satine) atlasni somot. velutina (fr. veloutine) kozi. minka od bizmuta i pirinanog brana. velutirati (fr. velouter) raditi (ili: izraditi, tkati, otkati) u vidu somota, dati tkanini izgled somota. velutoar (fr. veloutoire) slik. somotska etkica za rovaenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. vena (lat. vena) anat. opnasta cev kojom se vraa u srce krv, koja je kruila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima, dovodnica; supr. arterija. vena arterioza (lat. vena arteriosa) anat. pluna vena, ona koja dovodi iz plua u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. vena kava (lat. vena cava) anat. uplja vena, ona koja dovodi nepreienu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. venalitet (nlat. venalitas) potkupljenost, podmitljivost; kupllvost, prodajnost. vena poetika (lat. vena poetica) pesnika ica, pesniki dar, pesnika snaga. vena porta (lat. vena porta) anat. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. venatoran (lat. venatorius) lovni, koji se tie lova, ili lovca, lovaki. ven brile (fr. vin brule) kuvano vino, meavina od crnog ili crvenog vina, eera, kore mukatnjaka, cimeta i paprice (korijandra), nad kojom se zapali kaika ruma. vendeta (ital. vendetta, lat. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici).

Vendi

143

ventrilokvenciJa

Vendi (nem. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima; kod Nemaca naziv za Slovence i Luike Srbe (Vendi, Vindi). vendita (ital. vendere prodavati, vendita prodaja) mesto gde se trguje, trg, pijaca; zborio mesto, loa; alta vendita (ital. alta vendita) visoka loa karbonara. vendicija (lat. venditio) prodaja, predavanje, otuenje putem prodaje. Venedi v. Vendi. Venedik (tur. Venedik, nem. Venedig) stari naziv u naem narodu za dananju Vene-ciju (Mletke). venediki mletaki, v. Venedik. venedjena (fr. venedienne) trg. fina vrsta tkanine grodetur. venevozan (lat. venenum otrov, nlat. venenosus) otrovan, koji truje. venerolog (lat. Venus, gr. logos govor, re) med. lekar za venerine bolesti. venetromboza (lat. vena, gr ep- u, thrombos grumen, grudva) med. zgruavanje krvi u venama. venenum (lat. venenum) otrov. Venera (lat. Venus) mit. v. Venus. venerabilan (lat. venerabilis) veoma poto-van, astan, dostojan potovanja, asni; preasni, veledostojni. venerabile (lat. venerabile) ono to je dostojno visokog potovanja; posveena hostija u katolikoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali potovanje. veneracija (lat. veneratio) duboko potovanje, strahopotovanje, oboavanje. venerija (lat. Venus Venera, boginja l>ubavi) 1. med. naziv za polne bolesti, tj. one koje se najee prenose snoajem, naroito sifilis, triper i meki ankr. venerija (fr. venerie, lat. venari loviti) 2. lov, lovl>enje, hajka; lovaka kua. venerian (lat. venereus) med. polio bolestan, polio zaraen; koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. venerologija (lat. Venus Venera, boginja lju-bavi, gr. logia) deo medicine koji se bavi venerinim bolestima. venesekcija (lat. vena, sectio seenje, rezanje) med. putanje krvi iz vene. venefik (lat. venenum facere otrov spravljati, veneficus) onaj koji spravlja otrove, spravlja otrova. veni, vidi, vici (lgt. veni, vidi, vici) Dooh, videh, pobedih!", rei kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu; fig. kad se hoe da kae kako je neka stvar brzo svrena. venija (lat. venia) odobrenje, doputanje, dozvola; kum venija (lat. sit venia), sa doputenjem; bona venija ili kum bona venija (lat. bona venia, cum bona venia) sa ljubaznim doputenjem, odobrenjem; sit venija verbo (lat. sit venia verbo) neka bude rei dato doputenje, tj. neka je doputeno rei.

venija docendi (lat. venia docendi) dozvola za dranje predavanja (na univerziteti-ma); venija legendi. venija etatis (lat. venia aetatis) prav. progla-enje punoletstva pre zakonom utvrenog vremena. venija legendi (lat. venia legendi) v. venija docendi. venijat (lat. venire doi, veniat neka doe) prav. naredba, poziv pred sud. venozan (lat. venosus) alat. venski, koji pripada venama, koji se tie vena; bogat venama; venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje; venski. venski (lat. vena) znat. v. venozan. venta (p. venta, lat. vendere prodavati) usaml>ena drumska krma, mehana. ventarola (ital. ventarola, lat. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra, vetrokaz; mesto gde se ostavljaju jela i pia radi hladnoe, ledenica. vent-en (fr. vingt-et-un) dvadeset jedan", poznata hazardna igra sa francuskim kartama, ajni. venter (lat. venter) znat. trbuh, zadak. ventil (lat. ventus vetar, nlat. ventile) oduka, mehanika naprava, obino od metala, pomou koje se vri otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh, tenosti, gasove, pare i dr., zalistak. ventilator (lat. ventilator) vetrilo, sprava za obnavljanje, tj. za isisavanje i usisa-vanje vazduha, sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. ventilacija (lat. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama, vetrenje, provetravanje; fig. prethodno pretresanje, temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donoenja konane odluke), precenjivanje imanja koje treba deliti; ventiliranje. ventiliranje v. ventilacija. ventilirati (lat. ventilare) obnavljati vazduh, vetriti, provetravati; rpaij. snabdeti ventilom, nainiti oduku na emu; fig. neko pitanje pretresati, svestrano razma-trati, objanjavati u tanine. ventilogij(um) (lat. ventus vetar, gr. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra, vetrokaz. ventozan (lat. ventosus) vetrovit, pun vetra: med. koji nadima, koji izaziva vetrove u elucu (za jela). ventozitet (lat. ventositas) med. nadimanje, nagomilanost vetrova u elucu, vetrovi-tost; fig. vetropirstvo. ventralan (lat. ventralis) aiat. trbuni, koji se tie trbuha, koji pripada trbuhu; koji se nalazi na trbunoj strani. ventrikulus (lat. ventriculus) anat. eludac; uopte svaka upljina na telu; ventrkku-li kordis (lat. ventriculi cordis) pl. komore srca (desna i leva). ventrilokvenciJa (lat. venter trbuh, loqui govoriti) vetina tobonjeg govorenje iz trbuha; ventrilokvija.

ventrilokvija

144

verbum deponens

ventrilokviJa v. ventrilokvencija. ventrilokvist(a) (lat. venter, loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. ventuza (fr. ventouse) ned. v. vantuza. venula (lat. venula) znat. mali krvni sud, mala vena, venica. Venus (lat. Venus, gei. Veneris) mit. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita), sena Vulkanova, mati Kupidonova; fig. polna ljubav, oblju-ba, parenje; pouda, pohotljivost, need-nost; ljubavnica; lepotica; astr. druga po redu planeta u Sunanom sistemu, koja se vidi i po danu, zvezda Danica, Zornica, Zornjaa (Fosforus), Veernjae (Hespe-rus); Mediijeva Venera najlepi prikaz boginje Venere, jedno od najveih vajar-skih dela starog veka, koje se nalazilo u umetnikoj zbirci florentinske porodice Medii; Miloska Venera velianstveni mramorni kip Venere, raen u P veku pre nae ere, pronaen .1820. na ostrvu Milosu, sada u pariskom Luvru; Venera. Venus vulgivaga (lat. Venus vulgivaga) obina pohota, ljubav koja se svuda skita, ulina ljubav, svaija sena, razvratnica; Venus pandemos. Venus pandemos (lat. Venus, gr. pan-demos) v. Venus vulgivaga. venusto (ital. venusto) muz. prijatno, umilno, ljupko. Venus uranija (lat. Venus, gr. uranios nebeski) visoka, uzviena Venera, tj. ista, uzviena, nepohotna ljubav. veka (ma. fenyo, fenyii) bog. kleka, klekinja (drvo i plod). veo (ital. velo) l. komad tanke providne ili mreaste tkanine kojim ene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz plea, kao znak alosti; podui komad bele tkanine koji, prebaen preko glave i niz plea, neveste nose na venanju; 2. tanji sloj neega, zastor (od magle, oblaka, mraka i sl.); 3. fig. neto to prikriva stvarnost, to ometa da se neto sazna, kao plat, omota oko neega. veranda (eng. veranda, i. baranda, sskr. varanda) doksat, otvoren trem na kui. veras (lat. versus) poet. v. vere. veratrin (lat. veratrum) hem. meavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice emerika; slui, u obliku masti, kao lek protiv ivanih bolesti i reumatizma. veracitet (lat. verax koji istinu govori, nlat. veracitas) istinitost, istinoljubi-vost, ispravnost, verodostojnost, ljubav prema istini. verba (lat. verba) pl. gram. v. verbum. verbalan (lat. verbalis) koji se sastoji od rei, usmeni; koji se tie rei; doslovan bukvalan, od rei do rei; gram. glagolski. verbalizam (lat. verbum re) prazno razmetanje reima i reenicama, u cilju da se

pred sluaocima pokae uen i pametan, mlaenje gloginja, truanje. verbalizacija (lat. verbum re, nlat. verbalisatio) prav. sastavljanje protokola, pismeno sasluanje; fig. prianje utaman, troenje rei uludo, naklapanje. verbalizirati (lat. verbum, nlat. verbali-sare) prav. sastavljati protokol, pismeno sasluavati; usmeno raspravljati; fig. priati utaman, govoriti u vetar, nakla-pati. verbalist(a) (lat. verbum) prialo, prekla-palo, trualo, onaj koji vie dri do rei nego do njihove sadrine. verbaliter (lat. verbaliter) pril. od rei do rei, doslovno, bukvalno; usmeno. verbalitet (nlat. verbalitas) doslovnost, bukvalnost, blagoglagoljivost. verbalna definicija objanjenje rei, odredba rei. verbalna egzegeza objanjenje rei, tumaenje rei. verbalna injurija prav. uvreda nanesena reima; supr. realna injurija. verbalna nota pol. nota jedne vlade drugoj, koju poslanik one prve samo usmeno saoptava ovoj i koja ima karakter poverljivog saoptenje. verbalnost v. verbalizam. verbatim (lat. verbatim) pril. od rei do rei, doslovno. verberacija (nlat. verberatio) batinanje, ibanje, amaranje; fiz. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. verberirati (lat. verberare) ibati, batina-ti, tui; potresati. verbigeracija (nlat. verbigeratio) med. besmisleno ponavljanje rei. verbi gracija (lat. verbi gratia) v. verbi kau za. verbi kauza (lat. verbi causa) na primer, radi primera; up. verbi gracija. ver blan (fr. vers blancs) pl. poet. stihovi bez slika; veran liberi. verbozan (lat. verbosus) reit, pun rei, opiran (u prianju ili izlaganju). verbozitet (nlat. verbositas) prekomerna reitost, bujica rei, opirnost u izlaganju, razvuenost (stila). verbum (lat. verbum) gram. glagol, glagolska re; verbum dicendi glagol govorenje: rei, govoriti, kazati i sl.; verbum fini-tum lini glagolski oblik; verbum infinitum neodreeni glagolski oblik (infinitiv). verbum aktivum (lat. verbum activum) gram. radni glagol. verbum anomalum (lat. verbum anomalum) gram. nepravilan glagol. verbum auksilijare (lat. verbum auxiliare) gram. pomoni glagol. verbum deponens (lat. verbum deponens) u grkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne znaenje, odloim glagol.

verbum defektivum

145

vermivozan

verbum defektivum (lat. verbum defectivum) gram. nepotpun glagol, tj. onaj koji nema svih oblika. verbum impersonale (lat. verbum imperso-nale) gram. bezlian glagol. verbum intranzitivum (lat. verbum intransitivum) gram. neprelazni glagol. verbum inhoativum (lat. verbum inchoativum) gran. glagol kojim se iskazuje poetak neke radnje. verbum pasivum (lat. verbum passivum) gram. trpni glagol. verbum primitivum (lat. verbum primitivum) gram. V. primitivum. verbum tranzitivum (lat. verbum transiti-vum) gram. prelazni glagol. verv (fr. verve) polet, zanos, zamah, ar. vergija (tur. vergi) porez, danak, hara. vergl (ital. vergula) kuz. mehaniki instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ruke. verdikt (lat. veredictum, eng. verdict) prav. presuda, odluka, porotska odluka. verem (arap. waram, tur. verem) l. suica, tuberkuloza; 2. tuga, jad. verenda (lat. verenda) pl. zool. polni organi. veresija (tur. veresi) kupovina ili prodaja na veru, prodaja na kredit. veretizav (arap. waram, gr. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verz (lat. versus) poet. v. vere. verzali (lat. versus) pl. tip. v. versali. verzacija (lat. versatio) okretanje, obrtanje; menjanje, promena. verzija (nlat. versio, lat. vertere obrnuti, okrenuti) inaica jedne pripovetke, oblik (ili: nain) prianja o nekom dogaaju; prevod na maternji jezik, prevod; o tome tata mnogo verzija o tome se razliito pria; med. (nlat. versio uteri) obrt deteta u materici, obrnutost materice. verzikolorav (lat. versicolor) raznobojan, aren. verzio in rem (nlat. versio in rem) prav. upotreba stvari u tuu korist bez punomoi sopstvenika upotrebljene stvari, ili kad neko upotrebi u tuu korist svoju sopstvenu stvar ne znajui da je njegova (u oba sluaja sopstvenik ima pravo da trai stvar natrag, ili, ako stvar nije mogue izdvojiti bez povrede njene sutine, da zahteva naknadu vrednosti). verzio in utilitatem (nlat. versio in utilitatem) prav. v. verzio in rem. verziran (lat. versatus) upuen u neto, vian emu, iskusan, obaveten, izve-ban, vet. verziran (lat. versari) dolaziti u dodir, druiti se; baviti se, zanimati se im, raditi na emu. verzifikacija v. versifikacija. verzo folio (lat. verso folio) na drugoj strani, na obratno j strani (lista). verzo olto (ital. verso sciolto) v. versi liberi.10 Leksikon

verzura (lat. versura) trg. meanje poverioca, pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug, plaanje duga zajmom; promet, obrt, proa robe. verzurirati (lat. versura) vriti promet robe, obrtati robom; pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. verizam (lat. versus istinit, ital. vero, verismo) krajnje naturalistiki pravac koji je od poetka sedamdesetih godina XIX veka poeo uzimati maha u plastici, slikarstvu, knjievnosti i muzici moderne Italije. Cilj mu je da prikazuje ivot onakvim kakav je, sa svima njegovim runim i lepim stranama. Osniva i voa mu je romansijer ovani Verga. verikl (fr. vericle, lat. vitriculum, vitrum staklo) laan dragi kamen. verist(a) (fr. veriste) umetnik pristalica verizma. veritas (lat. veritas) istina; up. veritet. veritas juridika (lat. veritas juridica) prav. pravna istina. veritet (lat. veritas, fr. verite) istina, istinitost, stvarnost, npr. veritet nekog potraivanja. verifikator (nlat. verificator) utvriva istine, overilac; sprava za ispitivanje jaine metala. verifikacija (nlat. verificatio) proverava-nje, overavanje, utvrivanje pravog stanja, istine; fil. utvrivanje tenosti jedne pretpostavke, hipoteze, putem iskustva. verificirati (nlat. verificare) proveriti, proveravati, overiti, utvrditi istinitost ega i zatim je potvrditi; pregledati (raune, dokumente, punomoi i dr.), pa onda potvrditi ispravnost. verktat (nem. Werkstatt) radionica. ver-librizam (fr. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova; knjievna kola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. ver-librist(a) (fr. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova; pesnik koji pie slobodnim stihovima. vermati (tur.) potovati, zazirati, bojati se; fermati. Vermaht (nem. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemaku vojsku za vreme naci zma. vermej (fr. vermeil, ital. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja; u vatri pozlaeno srebro; pozlaen bakar; vatrenocrven dragi kamen. vermes (lat. vermis, vermes) pl. zool. gliste. vermijon (fr. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober, rumenica); rumenilo (za usne, obraze). vermikularan (nlat. vermicularis) crvast, crvolik. verminacija (lat. verminatio) med. glisna bolest, bolest od glista. verminozan (lat. verminosus) med. pun glista; koji boluje od glista, glistav.

vermieli

146

vesper

vermieli (ital. vermicelli) pl. crvii; vrsta finih talijanskih rezanaca. vermiforman (nlat. vermiformis) u obliku crva, crvast, crvolik. vermifuga (nlat. vermifuga, se. remedia) pl. ned. lekovi za isterivanje glista. vermug (fr. vermoute, nem. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zai-nima. vernalan (lat. vemalis, ver) pr. proleni. vsrnacija (lat. vernatio) podmlaivanje, obnavl>anje, izbijanje mladica u prolee; presvlaenje nekih ivotinja, skidanje svlaka, npr. zmija. vernije (fr. vernier) geom. vrsta nonijusa, nazvana po svom pronalazau, matematiaru Vernier-y (15801637). vsrnilitet (lat. vernilitas) ropsko ponaanje, ulagivanje; prostota, neotesanost; pravl>enje glupih ala. vernirati (fr. vernir) lakovati, premazati firnajzom, glazirati; fig. dati (ili: davati) sjajan izgled. vernisa (fr. vernissage) sveano otvaranje umetnike (slikarske ili vajarske) izlobe. verol (fr. verole, nlat. variola) tec. sifilis; uga, svrab. veronal fark. fabriko ime za sintetiku dietilbarbiturnu kiselinu; slui kao sredstvo za uspavl>ivanje. verotipija (fr. verre staklo, gr. typos oblik, lik) prenoenje fotografija na staklo. verofon (fr. verre staklo, gr. phone glas) muziki instrument koji se sastoji od dva reda vinskih aa razne veliine koje se sipanjem vode u njih hromatski timuju, i onda udaranjem ovlaenim prstima po njima proizvode tonovi. vere (lat. vertere, versus) poeg. stih, tj. niz metriki sreenih ritmova koji, pomou rimovanja, asonancije ili aliteraiije, predstavljaju celinu; veras, verz. Versaj (fr. Versailles) velianstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV; 16721789. prestonice francuskih kraljeva; 187179. sedite republikan-ske vlade; u Versaju je potpisan mir izmeu Nemake i saveznika 28. VI 1919 (Ver-sajski mir). vsrsali (lat. versus) t. tip. velika poetna slova. versatilan (lat. versatilis, versare okretati, obrtati) prevrtljiv, promenljiv; okretan, vet. . versatilitet (nlat. versatilitas) prevrtll-vost, kolebljivost, promenljivost; okret-ljivost, dovitljivost. verseto (ital. versetto, fr. verset) kitica, strofa. versija v. verzija. versikul (lat. versiculus) mali stih, izreka iz Biblije.

versi liberi (lat. versi liberi) pl. slobodni stihovi, tj. stihovi bez slika. versifeks (nlat. versifex) nadripesnik, stihoklepac. versifikator (lat. versificator) stihotvorac, pesnik, pisac stihova. versifikacija (lat. versificatio) stihotvor-stvo, stavljanje u stihove, pravljenje stihova; nauka o stihovima. versificirati (lat. versificare) staviti u stihove, praviti (ili: pisati) stihove. versta (rus.) v. vrsta. versus kankrinus (lat. versus cancrinus) post. raji stih = palindromos. versus memorijales (lat. versus memoriales) pl. stihovi pomou kojih se lake pamte izvesna gramatika pravila (npr. predlozi koji se slau sa nekim padeom sloeni u stihove). vertatur (lat. vertatur) neka se okrene, neka se obrne (list). verte (lat. verte) okreni, obrni (list). vertebralan (nlat. vertebralis) zool. kime-ni, rtenjani, prljenski; vertebralni sistem deo ivanog sistema koji polazi iz lene modane. vertebrata (nlat. vertebrata) pl. zool. kimenjaci. verteks (lat. vertex) vrtlog, vir; teme, glava; stoer na nebu; vrh, vis, breg. vertiginozan (lat. vertiginosus) l. kovitlav; vrtoglav, koji izaziva vrtoglavicu; 2. koga je uhvatila vrtoglavica, koji pati od vrtoglavice. vertigo (lat. vertigo) ned. vrtoglavica, nesvestica. vertikale (nlat. verticalis) kat. uspravna, prava linija, vertikalan poloaj. vertikalan (nlat. verticalis) uspravan, u pravcu dejstva Zemljine tee, okomit, odvesan; up. perpendikularan. vertiko (nem. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom, nazvan po pronalazau, berlinskom stolaru Vertikou. verticitet (nlat. verticitas, fr. verticite) fiz. mo opredeljivala, upravljanja (npr. magnetne igle). verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. brava; 2. kasa koja se ne moe otvarati bez naroitog kljua; verthajmovaa, verthajmica. veruka (lat. verruca) med. bradavica, naroito na oku. verukozan (lat. verrucosus) med. bradaviav, pun bradavica. verukozitet (nlat. verrucositas) med. bradaviavost. verfen geol. poetak geolokog perioda tri-jasa. vesnjanka (rus. vesna prolee) proleni ples Ukrajinaca. vesper (lat. vesper vee") u katolikoj crkvi: veernja, pretposlednji kanonski .as; uina; astr. zvezda Veernjaa.

Vesta

147

vibrafon

Vesta (lat. Vesta) mit. rimska boginja ognjita, domae sloge, ednosti, blagoslova i sigurnosti u gradovima i dravama; astr. planetoid otkriven 1807. g. (Ceres 1801, Palas 1802, Juno 1804, Vesta). vestalinks (lat. vestales) pl. device koje su morale ZO godina sluiti u hramu boice Beste i stalno odravati svetu vatru; za to vreme morale su iveti najednijim ivotom, a posle su mogle istupiti iz slube i udati se; ako se koja ogreila o nevinost, bila je iva zakopana; vestalke. vestalke (lat. vestales) pl. vestalinke. vestern (eng. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje ameriki .divlji zapad"; junaci tih filmova su kolonizatori pioniri, kauboji, revolverai, erifi, pustolovi, Indijanci. vestibil (fr. vestibule) v. vestibul. vestibul (lat. vestibulum, fr. vestibule) trem, predvorje, ulaz u kuu; predsoblje; vestibil. vestigije (lat. vestigium, vestigia) pl. stope, tragovi nogu, tragovi. vestijar (lat. vestiarius, vestis odelo, odea) trgovac haljinama, haljinar; kod katolika: nadzornik svetenikih odeda i crkvenih utvari. vestijarij(um) (lat. vestiarium) soba gde stoje haljine, haljinarnica; oblaionica i svlaionice, garderoba. vestitura (nlat. vestitura) oblaenje, ode-vanje; zakaluerivanje, sveano oblaenje manastirsko? iskuenika u kaluerske odelo (kod katolika). vetativ (lat. veto zabranjujem) lipti, zabran-ski nain, nain zabrane. veteran (lat. veteranus, vetus star) stari vojnik, islueni vojnik, naroito onaj koji je uestvovao u ratu, stari ratnik; fig. ovek ostareo u slubi, ovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. veteranstvo v. veterancija. veterancija (nlat. veterantia) odmor posle isluenog punog roka slube, stanje jednog veterane; veteranstvo. veterina (lat. veterina) nauka o marvenim bolestima, marveno lekarstvo; kola za marvene lekare, veterinarski fakultet. veterinar (lat. veterinarius) marveni lekar, ivinar, onaj koji je svrio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku kolu i dobio diplomu marvenog lekara. veternus (lat. veternus dremljivost) med. bolesna elja za spavanjem, dremljivost, mrtvilo, mlitavost, letargija. veto (lat. veto) zabranjujem, ne primam, odbacujem; u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglaavali odluke sena-ta za nevaee; u ustavnim dravama vladaoci imaju, u odnosu prema narodnom predstavnitvu pravo na neogranieno (apsolutno) ili samo na ogranieno (suspenzivno)veto; liberum veto (lat. libe10*

rum veto) pravo slobodnog odricanja, ili odbijanje. Vetus testamentum (lat. Vetus Testamentum) Stari zavet, spisi St. zaveta. veil (arap. wakil tur. vekil) punomonik, zastupnik; nekad turski ministar. vehabiti (arap. Vahabi) up. vahabiti. vehementan (lat. vehemens) estok, plah, vatren, strastan, neobuzdan, ustar. vehementnost v. vehemencija. vehemencija (lat. vehementia) estina, vatrenost, ustrine, plahovitost, silovi-tost, neobuzdanost; vehementnost. vehikl (lat. vehiculum) kola, prevozio ili prenosio sredstvo; fig. sredstvo za prenoenje, prenosilac; sprovodnik; farm. dodatak tenim lekovima koji treba da im dade masu, oblik i dr., obino destilovana voda; fiz. provodnik, vod. vehter (nem. Wachter) uvar, straar. vecozamente (ital. vezzosamente) muz. v. vecozo. vecozo (ital. vezzoso) muz. neno, blago, meko; vecozamente. vedvud (eng. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana, fajansa, nazvana po pronalazau D. Vedvudu (17301795). ve (nem. Wasche) rublje, preobuka; fig. iznositi prljav ve. veplav (nem. Waschblau) plavilo za rublje. via (lat. via) v. vija. vibralitet (nlat. vibralitas) fiz. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere, da se njihaju, treperavost, njihavost; fiziol. iaizmenina napetost i labavost delova tela. vibrant (lat. vibrare tresti, drhtati) glas ija je bitna osobina treperenje; takav je, npr., srpskohrv. glas r, koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekutie. vibrantan (fr. vibrant) ustreptao, treptav, drhtav. vibrater (lat. vibrare vitlati, njihati; tre-pereti, njihati se) 1. med. hirurki in-strument koji se upotrebljava za bolest enskih polnih organa; 2. teh. pneumati-na maina za nabijanje zemljita, buenje betona i dr. vibrato (ital. vibrato) muz. drui, treperei. vibrator (lat. vibrare) l. telo koje vri mehanike ili elektrine treperenje; 2. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vibratoran (lat. vibrare, nlat. vibratorius) treperav, njihav, koji se sastoji u trepe-renju, njihanju, treptaj. vibrafon (lat. vibrare trepereti, gr. phone glas) muz. dez-instrument sastavljen od metalnih ploa nanizanih na pokretnom stalku; udaranjem batia o ploice proizvodi se karakteristian treperav zvuk.

vibracija

148

videant konzules.

vibracija (nlat. vibratio) fiz. treperenje, treptaj; klaenje, njihanje (etalice); drhtanje, podrhtavanje; up. oscilacija. vibrioni (lat. vibrare trepereti, nlat. vibriones) pl. kratke, zavojite bakterije, npr. izazivai kolere. vibrirati (lat. vibrare) drhtati, trepereti, klatiti se, njihati se; vitlati, mahati. vibrogram (lat. vibrare, gr. gramma crta) fiz. zvuna krivulja koja se dobije pomou vibrografa; fonautogram. vibrograf (lat. vibrare, gr. grapho) fiz. sprava koja automatski belei treptaje zvunih tela posredstvom slobodnog vazduha; up. fonautograf. vibrografija (lat. vibrare, gr. graphia) fiz. nauka o treperenju zvunih tela. vibroskop (lat. vibrare, gr. skopeo gledam) fiz. sprava za posmatranje treperenja. viva (ital. viva) iveo! viva voks (lat. viva vox) ivi glas; iva re, usmeno pouavanje. viva voks docet (lat. viva vox docet) ivi glas pouava, tj. iva re ima pounu snagu. viva voce (lat. viva voe) ivim glasom, ivom reju, tj. usmeno. vivandje (fr. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i pie, pukovski krmar; up. marketender. vivandjerka (fr. vivandiere) vojnika, pukovska krmarica; up. marketenderka. vivant! (lat. vivant) siveli! vivarij(um) (lat. vivarium) mesto gde se dre i taje ivotinje (suvozemne i vodene), zverinjak, zooloka bata. vivat (lat. vi vat) iveo! vivat, kreskat, floreat (lat. vivat, floreat) iveo, rastao, cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl.), da ivi, da raste, da cveta. vivacitet (lat. viva ita) ivotna snaga; ivahnost, ivost, estina, ar. vivae (ital. vivace) ouz. ivahno, vatreno, sa arom; vivo, kon viveca. vivaisimo (ital. vivacissimo) kuz. vrlo ivo, to ivlje, veoma brzo. vive r (fr. viveur) onaj koji voli dobro da sivi i da se provodi; up. bonvivan. vivipar (lat. vivipar) hol. ivotinja koja se iva raa (za razliku od ivotinja koje se legu iz jaja); eupr. ovipar. viviparan (lat. vivus iv, ragege raati) koji raa ive mladune (a ne nosi jaja); up. oviparan.viviparizam zool. v. viviparija.

viviparija (lat. vivus iv, ragege raati) zool. raanje ivih mladunaca (za razliku od ivotinja koje se legu iz jaja); up. viviparizam. vivisektor (lat. vivus iv, sector koji see) naunik koji para, razuuje sive ivotinje u cilju prouavanje. vivisekcija (lat. vivus iv, sectio seenje) otvaranje tela ivih ivotinja u cilju

naunog, naroito medicinskog ispitivanja. vivisecirati (lat. vivus siv, secare sei) otvarati (ili: razuivati) sive ivotinje u cilju fiziolokih ogleda. vivifikacija (nlat. vivificatio) oivlja-vanje, oivljenje. vivo (ital. vivo) kuz. v. vivae. vivos voko, mortuos plango, fulgura frango (lat. vivos voco mortuos plango, fulgura frango) ive dozivam, mrtve oplakujem, munje lomim", uobiajeni natpis na zvonima: moto poznate ilerove pesme Da Lied von der Glocke" (Pesma o zvonu"). vigvam koliba ili ator severnoamerikih Indijanaca, obino od bivolskih koa. vigizam (eng. whiggism) naela i program vigovaca. vigilant (lat. vigilans) strasar, uvar, nastojnik, nadzornik. vigilantan (lat.) budan, oprezan, paljiv, smotren, obazriv, briljiv. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravniko naelo: zakoni su pisani za oprezne, tj. zakone treba poznavati da se ne bi o njih greile, ili: da bi ovek mogao tititi svoje pravo, treba da ga budno uva. vigilancija (lat. vigilantia) budnost, palji-vost, opreznost, brisljivost. vigilija (lat. vigilia) bdenje, nono straa-renje; kod Rimljana: vojnika nona straa koja je straarila od zalaska do izlaska sunca; kod katolika: sluba uoi nekog velikog praznika, dan uoi praznika, naveerje; bdenije; nona molitva pre sahrane za duu umrlog. vigovci (eng. whigs) pl. slobodnjaci, prijatelji slobode, lanovi engleske liberalne stranke, protivnici torijevaca; u Sje-dinjenim Amerikim Dravama: pristalice amerike nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. vigonja (fr. vigogne) peruanska ovca, lama; fina, svilaste vuna ove ovce. vigor (lat. vigere, vigor) sivotna snaga, ivahnost, krepkost; fig. silina, jaina. vigorozamente (ital. vigorosamente) kuz. v. vigorozo. vigorozan (nlat. vigorosus) snaan, jak, silan, krepak, pun sivotne snage, sves. vigorozo (ital. vigoroso) muz. snano, krepko, ivahno, silno; vigorozamente, kon vi-gore. Vidalova reakcija med. krvna reakcija za utvrivanje postojanja crevnog tifusa, paratifusa, srdobolje, kolere, sakagije i dr. vide (lat. vide, videre) vidi, pogledaj, sravni, uporedi. videant konzules ... (lat. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pasnju da drava ne pretrpi kakvu tetu (formula kojom je rimski senat, u opasnim vremenima, donosio odluku da se konzulima dade vea vlast); da-

videatur

149

vija gracije

nas: izraz kojim se preporuu]e vladi opreznost. videatur (lat. videatur) neka se vidi, treba videti, tj. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vide infra (lat. vide infra) vidi dole, vidi nie, vidi docnije (u knjigama). videlicet (lat. videlicet =videre licet) pril. kao to se lako moe videti, oevidno, jasno, razumljivo, naravno. vide supra (lat. vide supra) vidi gore, vidi napred, vidi ranije (u knjigama). videtur (lat. videtur) izgleda, ini se; kao kh. miljenje, nalaenje, shvatanje, npr. dati svoj videtur dati svoje miljenje o neemu. vidi (lat. vidi) video sam; video. vidimacija (lat. vidimatio) zvanino srav-njenje i potvrda, overavanje, overa jednog akta, naroito potvrda da je prepis veran originalu; kopija vidimata (lat. copia vidimata) overen prepis; pro vidimacione (lat. rgo vidimatione) taksa za pregled, za overu. vidimirati (lat. vidimus, fr. vidimer) staviti na nepggo vidi, zvanino potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu; pr. vidimiran. vidimus (lat. vidimus) videli smo, sravnili smo; kao im. uverenje o sravnjenju s origi-nalom; overen prepis. vidit (lat. vidit) video je, sravnio. vidualicij(um) (lat. vidua udova, nlat. vidualitium) prav. udoviki deo, koji po zakonu pripada eni posle smrti mua. viduitet (lat. viduitas) udovanje, udovitvo, udoviko stanje, obudovelost; fig. osamljenost, moralne beda. viza (lat. visum vieno, pregledane, fr. visa) overavanje potpisom i peatom da je neto vieno i pregledane (naroito za putne isprave, pasoe), zvanina overa; u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vizavi (fr. vis-a-vis) lice u lice, prema emu, spram ega, naspram, sprou ega; prekoputa; osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi, preko puta od druge osobe; uzana koija sa dva sedita, preko puta jedno od drugog; malo kanabe za dve osobe tako da su, kad sede, okrenute jedna drugoj. vizantinizam (gr. Byzantion) v. bizantini-zam. vizibilan (lat. visibilis, videre videti) vidljiv, oevidan, oigledan, primetan. vizibilitet (nlat. visibilitas) vidljivost, oevidnost, oiglednost, primetnost. vizija (lat. visio, videre) vienje, gledanje; psih. halucinacija ula vida, predstava koju smatramo, usled bolesne razdraljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotikom stanju), za stvaran opaa]; prikaza, priina, privienja, opsena, utvara; uobraenja, sanjarija. vizionar (nlat. visionarius, fr. visionaire) vidovnjak, vidovit ovek, onaj koji moe

duhom da vidi; fig. zanesenjak, sanjalica, pesnik. vizionoskop (lat. visio gledanje, gr. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. vizir (ital. visiera) l. deo lema: reetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se moe, prema potrebi, dii i spustiti; 2. naprava na vatrenom oruju pomou koje se niani, nianska gajka, nian; 3. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. vizirati (lat. visere gledati, zagledati, fr. viser) l. nianiti, gaati, uzeti na nian; 2. imati u vidu to, smerati neto, teiti za neim; 3. odrediti zapreminu posude; 4. overiti putne isprave, staviti vizu na paso i dr.; 5. delove i figure jednog grba opisati i oznaiti prema pravilima heraldike umetnosti. vizis aktis (lat. visis actis) prav. poto su viena, pregledava akta. vizita (fr. visite) poseta, pohoda; lekarska poseta; pregled, pregledanje (lekarske, carinsko); kratak enski ogrta za posete. vizitator (nlat. visitator) posetilac, poho-dilac, polaznik; pregleda, nadzornik imanja; kaluer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vizitacija (lat. visitatio) poseivae, poha-anje, poseta; pregled, pregledanje, smotra; naroito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadletvo; voj. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. vizitira (lat. visitare, fr. visiter) pregledati, izvriti pregled; pretresa, izvriti pretres; posetiti, poseivati, poho-diti, pohaati. vizitkarta (nem. Visit-karte) posetnica, prijavnica, karta sa imenom, prezimenom, zvanjem i mestom stanovanja. vizorij(um) (nlat. visorium) tip. sprava koja dri rukopis sa koga slaga slae, pri-drava listova; up. tenakl. vizualan (lat. visualis) ont. vidni, koji se tie vida; vizualno pamenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene ulom vida; vizuelan. vizuelan (fr. visuel) v. vizualan. vizum (lat. visum) ono to je vieno, pojava, prizor, slika; predstava, slika uobrazilje; takoe: viza. vizura (lat. videre videti, visum) opt. zamiljena crta koja polazi iz posmatraeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. vija (lat. via put) sredstvo, nain; na adre-sama: preko, npr. vija Beograd preko Beograda; in vija jurio (lat. in via juri) putem prava, praznim, zakonskim sredstvima; via. vija gracije (lat. via gratiae) prav. putem milosti, putem pomilovanje.

vijadukt

150

vindikacija

vijadukt (nlat. viae-ductus) most iznad doline, puta, barovitog mesta i sl. vijatikum (lat. viaticum) putni troak, poputnina; kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake; kod katolika: poslednja priest koja se daje samrtniku; poslednja pomast. vijatorij(um) (lat. viatorium) putomer; up. hodometar. vija fakti (lat. via facti) prav. nasilno, silom, samovoljno, samovlasno. vikar (lat. vicarus) zastupnik, zamenik, namesnik (pape, patrijarha) u jednoj oblasti, biskupiji, dijecezi itd.; u Engleskoj: nii svetenik, kapelan. vikarija (nlat. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara, namesnitvo, delokrug namesni-kov; kapelanstvo; vikarijat. vikarijat (nlat. vicariatus) v. vikarija. vikarijus apostolikus (nlat. vicarius apostolicus) apostolski namesnik", visoko sveteno lice u rimokatolikoj crkvi. vikarni (lat. vicarius) namesni, zastupajui, odmenjujui; namesniki; vikarna krvarenja med. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vikend (eng. week-end) nedeljni odmor, poinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro, a obino se provodi van mesta stanovanja. vikendica kua za odmor, vikend. viking (stnord. vikingr) borac, ratnik, junak, naroito junak na moru, gusar; ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su, od UXI veka, bili na zlu glasu kao gusari. vikler (nem. wickeln omotavati, savijati) svitak za kovranje kose; up. papijota. viklifiti pl. pristalice engleskog teologa Dona Viklifa, prethodnika reformacije u XIV veku, koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katolikoj crkvi i traio istotu hrianskog uenja. vikont (nlat. vicecomes, fr. vicomte, eng. viscount) francuska plemika titula izmeu grofa i barona; podgrof, titula grofovog sina koju nosi za oeva ivota; posednik vlastelinstva u Francuskoj. vikontesa (fr. vicomtesse) ena ili erka vikonta. vike (nem. Wichse) mast za obuu, imalin. viksati (nem. wichsen) istiti obuu mau za ienje (viksom). Viktorije (lat. Victoria) nit. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike), koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom granicom u ruci; astr. asteroid otkriven 1850. god. viktorije (lat. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 34 sedita. viktorijaorand hen. zlatnouta boja izraena od kreozota i alitrene kiseline, za bojenje vune i svile.

viktoriozan (lat. victoriosus, fr. victorieux) pobedonosan, pobedniki. viktualijanci (nlat. victualia) pl. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istonom i Severnom moru, prvobitno graani iz Rostoka i Vizmara koji su, po naredbi svog vojvode (hercoga), saekivali brodove i oduzimali im viktualije, koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima; vitalijanci. viktualije (nlat. victualia, vivere iveti) pl. ivotne namirnice, hrana. viktus (lat. victus, vivere iveti) nain ivota; sredstvo za ivot, izdravanje; viktus et amiktus (lat. victus et amietus) hrana i odelo. vikunja (p. vicuna) v. vigonja. vila (lat. villa, fr. ville) letnjikovac, kua izraena u obliku letnjikovca. vilajet (arap. wilaya, tur. vilayet) mesto roenja, zaviaj; pokrajina, provincija, oblast kojoj stoji na elu valija (u Turskoj). vilajetlija (arap.-tur. vilayetli) zemljak. vilavela (fr. villanelle, ital. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i zavrena strofom od etiri stiha; pesma uz koju se igra, seoska igra. vileatura (ital. villeggiatura) letnje vreme koje se, radi razonode i odmora, provodi na selu, ivot na selu radi razonode; letnja sveina. vilis (lat. vilis jevtin) prost, male vrednosti, bez vrednosti, neznatan, rav; vilio-ris kondicionis (lat. vilioris conditionis) slabijeg sastava, neznatnije vrednosti; korpus vile (lat. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. vilifikacija (nlat. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena, smanjivanje vrednosti; uniavanje, vreanje. vilstek (eng. vealsteak) pren ili peen komad teleeg mesa, engleska telea imi-cla. vilj (tur.) zool. slon. vi mandati (lat. vi mandati) prav. po zapovesti, na osnovu naredbe. vina (ind.) muz. najstariji indijski muziki instrument od bambusove trske i sa 4 ice, slian mandolini. vinalije (lat. vinalia) pl. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godinje: 19. IX u ast Venere i 22. IV u ast Jupitera. vina medikata (lat. vina medicata) pl. farm. medicinska (ili: lekovita, biljna) vina. Vindi v. Vendi. vindikativan (nlat. vindicativus) osvetolju-biv, osetljiv, eljan osvete, kazneni, od-mazdni. vindikacija (lat. vindicatio) osveta: uzimanje u zatitu, zatiivanje; prav. zahtev za povraaj stvari sopstveniku.

vindikaciona tuba

151vinofrbija (lat. vinum, gr. phobeo bojim se) strah od vina, mrnja na vino, gaenje od vina. vint (nem. Gewinde) runa dizalica sa zupanikom; up. gvint. vinum misale (lat. vinum missale) priesno vino (u katolikoj crkvi). vincilir (ma. vinczeller od nem. Winzer) struan vinogradar; uvar vinograda, pu-dar. vinesterka (po imenu amerikog konstruktora Vinestera Winchester) vrsta vojnike i lovake puke. vinja (fr. vigne, ital. vigna) vinova loza, vinograd; poljska kua, letnjikovac. viega (fr. vignette) ara koja slui kao ukras (u knjigama, na pismima, maramica-ma); mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama, u poetku ili na kraju knjige; monopolski zavoj sa peatom (na duvanu, papiru, igicama); up. etiketa. viola (lat. viola) l. bog. ljubiica, ljubica i drugo cvee sa mirisom slinim mirisu ljubiice. viola (ital., p. viola, fr. viole, nlat. vitula) 2. muz. opti naziv za vei broj muzikih gudakih instrumenata. viola alta (ital. viola alta) muz. v. viola di

vindikaciona tuba prav. tuba za zatitu svojine; takoe: vindikta. vindikaciono pravo prav. pravo traenja da se isporuena roba vrati sopstveniku ako je kupac, pre no to je isplatio, postao insolventan. vindikta (lat. vindicta) osveta; kanjavanje; prav. tuba zbog nanesene tete; zakonsko progonjenje i kanjavanje prestupnika; kod starih Rimljana: tap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobaao. vindicirati (lat. vindicare) osvetiti, kanjavati; tititi, braniti; prav. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost, sudskim putem traiti svoje natrag; dosuditi; doznaiti sudski. vindjak(n)a (nem. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromoive tkanine kroz koju vetar ne moe da prodre. Vindobone (lat. Vindobona) starorimsko ime za Be. vinifikator (nlat. vinificator) proizvoa vina, naprava pomou koje vino moe previrati i kad je zatvoreno. vinifikacija (nlat. vinificatio) proizvoenje (ili: proizvodnja) vina, vetina spravljanje vina. vinkl (nem. Winkel ugao) ime veeg broja instrumenata za merenje, naroito zanatlijskih. vinklag (nem. Winkelhaken) tip. vrsta, sla-galjka (mala metalna pregrada, u irini tampanog retka, koju runi slaga dri u levoj ruci i u nju, desnom rukom, slae slova), slagaica. vinktura (lat. vinctura, vincire) vrpca, veza, spona; spa janje, zdruivanje. vinkulacija (lat. vincula okovi) vezivanje; ogranienje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenoenja na drugo lice. vinkulirati (lat. vincire, nlat. vinculare) spojiti, svezati, zdruiti; obavezati se, primiti obaveze; fin. hartije od vrednosti iskljuiti iz kursa. vinkulum (lat. vinculum) konopac, ue, veza, petlja, vrpca. vinkulum konjugale (lat. vinculum conjugale) brana veza, brak. vinkulum matrimonii (lat. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. vinovnik (rus. vinovnik) krivac; izaziva, prouzrokova. viiolentan (lat. vinolentus) pijan od vina; sklon piu, koji se opija; izmean s vinom. vinolencija (lat. vinolentia) pijanstvo, gja-nost; sklonost piu, opijanje. vinometar (lat. vinum vino, gr. metron) sprava za merenje jaine vina, vinomer. vino seko (ital. vino secco) italijansko vino od suvog groa; up. sekt. vino tinte (p., ital. vino tinto) v. tinto.

brano.viola d'amore (ital. viola d'amore) muz. ljubavna violina, brau slian muziki in-strument veoma ljupkih tonova, ranije sa 1214 ica, od kojih su neke bile metalne, docnije samo sa sedam drevnih ica. viola di brao (ital. viola di braccio) muz. alt-violina, bra-violina; viola alta. viola di gamba (ital. viola di gamba) muz.

violonelo.violare jus teritorijale (lat. violare jus territoriale) prav. povredi sopstveniko ili zemljino pravo. violata (lat. violata) obeaena, silovana devojka. violacija (lat. violatio) prav. povreda prava, prestup zakona; oskrvnjenje, osramoenje; obesveenje. violentan (lat. violentus) silan, estok, naprasit, plahovit, goropadan, preteran, prekomeran; nasilan, prinudan. violentnost (lat. violentia) v. violencija. violencija (lat. violentia) silina, ustrina, estina, naprasitost, plahovitost, neobuzdanost, preteranost; sila, nasilje, prisiljavanje. violet (ital. violetto, fr. violet) ljubiast; meavina plave ili crvene boje; u vidljivom spektru: boje sunanih zrakova koje se najjae lome. violeta (tal. violetta) nuz. violica, mala violina; bog. ljubiica. violetan (fr. violette) koji je boje ljubiice, ljubiast. violin (nlat. violinum) hem. materija koju sadre mnoge vrste ljubiica i koja izaziva povraanje.

152violina (ital. violino) muz. emane, najvaniji orkestarski instrument sa etiri ice (g, d, a, e), u dananjem obliku izraen u Italiji u XVTI veku. violiiist(a) (ital. violinista) muz. svira u violinu. violine pikolo (ital. violino piccolo) muz. najmanja violina, etvrtina violine. violine primo (ital. violino primo) muz. prva violina. violine sekondo (ital. violino secondo) muz. druga violina. violirati (lat. violare) povrediti, prestu-piti zakon; naruiti, pogaziti ugovor, obavezu; silovati, obepgastiti; oskrna-viti, obesvetiti. violon (fr. violon) muz. v. violina; po ital. violone (violone): bas-violina u HUD i HU veku najdublji gudaki instrument u basu, dananji kontrabas. violonist(a) (ital. violone) muz. svira u violon. violonelist(a) (ital. violoncello) muz. svira u violonelo. violonelo (ital. violoncello) muz. mali violinski bas koji se za vreme sviranja dri izmeu kolena; viola di gamba, elo. vii (eng. whip) toplo pie od belog vina, jaja, limunova soka, eera i zaina. viper-in (eng. whipper-in) nadzornik i gonilac levakih pasa; pol. istaknut lan stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. vi presidii (lat. vi praesidii) na osnovu predsednikog prava, na osnovu prava koje daje predsedniki poloaj. viraginitet (nlat. viraginitas) fiziol. poremeaj u polnom razvitku kod ena, koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa, sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom, nego i u tome to takva ena i u razvitku sekundarnih spolnih obeleja lii na mukarca: male grudi, bradatost, dubok glas, promene u karakteru; ginandrija, virilizam. virago (lat. virago) mukobanja, mukaraa, ena koja izgleda i ponaa se kao mukarac. vira (fr. virage) ani j. nagao zaokret, kruno sputanje aviona. virginal (lat. virga granica) muz. instrument slian klaviru; up. spinet. virginalan (lat. virginalis) devojaki, devianski; fig. ist, edan. virgineus morbus (lat. virgineus morbus) med. devojaka bolest, malokrvnost, bledilo. virpinija vrsta duvana i cigara; potie iz severnoamerike drave Virpinije (Virginia). virginitet (lat. virgimtas) med. netaknutost enskog devinjaka (himena), devianstvo, devojapggvo, spolna nevinost; fig. ednost, istota.

virtuelan lik

virgo (lat. virgo) med. devojka, devica; virgo intakta nevina devojka. vi reskript (lat. vi rescripti) prav. na osnovu naredbe, po zapovesti. viribus unitis (lat. viribus unitis) sjedinje-nim silama, celokupnom snagom. viridarij(um) (lat. viridarium) vrt za uivanje i zabavu, gradila, bata. viridin (lat. viridis zelen) bog. zelena bojena materija u biljaka; up. hlorofilin. virilan (lat. virilis, vir muze) muki, mue-van; odvaan; virilni glas v. votum virile. virilescencija (nlat. virilescentia) zool. pojavljivanje mukih osobina kod enskih ivotinja u starosti, naroito kod ptica. virilizam (lat. vir mu, virilis) v. viraginitet. virilist(a) (lat. virilis) pol. lan nekog politikog tela po poloaju a ne po izboru. virilitet (lat. virilitas) mukost, muev-nost; zrelost, zrelo doba; fig. odvanost. virilna porcija (lat. virilis portio) prav. deo nasledstva koji pripada pojedincu. viripotencija (lat. viri potentia) muka snaga, sposobnost, mukost; seneka sposobnost za stupanje u brak. virman (fr. virement) fin. isplata koja se vri bez gotovine, prostim knjienjem; prenoenje novca s jedne budetske partije ili pozicije na drugu; trg. uzajamno obraunavanje; mor. obrtanje (ili: okretanje) lae. virmanisati (fr. virement) fin. prebacivati (ili: prebaciti, preneti, prenositi) iz jedne budetske partije ili pozicije na Drugu; >JGvriti obraun; mor. okretati lau. viroze (lat. virus otrov) med. zarazne bolesti izazvane virusima. virola (fr. virole) spiralni svitak u satu; elini kalup za kovanje novca. virologija (lat. virus otrov, logos re, govor) nauka o virusima. virtualan (nlat. virtualis) v. virtuelan. virtualitet (nlat. virtualis) sposobnost za rad, no delovanja, mirujua ili drema-jua snaga; bitna ili pojamna vanost. virtuelan (fr. virtuel, lat. virtus sposobnost, valjanost, snaga) snaan; moguan; sposoban za dejstvo, nastrojen za delovanje, koji je sposoban za rad, ali se tom sposobnou ne koristi, sa prikrivenom snagom; fiz. koji se dobija presekom produenja stvarnih zrakova na suprotnu stranu, prividan, uobraen; princip virtuelnih pomeranja: naelo moguih pomeranja; supr. realan. virtuelan lik ont. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz soivo, nastaje produenjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan.

virtuelna brzina

153

vitalnost

virtuelna brzina fiz. princip ili naelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih taaka na koje napadaju sile u ravnotei, onda je zbir virtuelnih, tj. mogunih, radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna, tj. moguna, pome-ranja napadnih taaka. virtuelna ia ot. kod izdubenih soiva ona taka iz koje izgleda da polaze zraci koji naputaju soivo po prelamanju pavi na nj paralelne. virtuoz (nlat. virtuosis, ital. virtuoso) ovek koji je u nekoj vetini ili umetnosti, naroito u muzici, dostigao savrenstvo, poglavito u tehnikom pogledu. virtuozan (nlat. virtuosis) valjak, odlian, savren. virtuoznost (nlat. virtuositas) savrena vetina, naroito u muzici. virtuoskinja (ital. virtuosa) majstorica u svojoj vetini, velika umetnica. virtus (lat. vir, virtus) muka snaga, mukost, snaga koja dejstvuje, valjanost, hrabrost; vrlina, krepost. virulentan (lat. virus otrov, virulentus otrovan) med. pun ljutih i opakih sokova, otrovan, gnojav; fig. jedak, zagriljiv, pun estine. virulencija (nlat. virulentia) med. gnojenje rane, otrovnost, sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran, iv organizam, da lue otrovne produkte i da, na taj nain, izazivaju oboljenja; fig. jetkost, zagriljivost. virus (lat. virus otrov) med. izaziva bolesti, zarazna klica, otrov, naroito otrov to ga lue mrtve ili ive bakterije. virafterica (nem. Wirtschafterin) ena koja vodi domainstvo neenjena oveka. virla (nem. Wurstel) vrsta male kobasice. vis (lat. vis) sila, snaga, mo, vlast. vis apsoluta (lat. vis absoluta) prav. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da neto uini ili ne uini zbog apsolutne sile, od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vis armata (lat. vis armata) oruana sila, vojska. vis atraktiva (lat. vis attractiva) fiz. privlana sila. vis viva (lat. vis viva) fiz iva sila, kinetika energija. vis vitalis (lat. vis vitalis) ivotna snaga. vis inercije (lat. vis inertiae) fiz. sila lenivosti, lenivosna sila. viskaa (p. viscacha) zool. zecu slina junoamerika ivotinja, ukusna mesa i veoma cenjenog krzna, koje predstavlja vaan trg. artikl. viski (eng. whisky) engleska rakija od ita; visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem.

viskoza (lat viscum lepak) hem. celulozna masa (za izradu vetake svile i filmova). viskozan (lat. viscosus, viscum lepak) te-gljiv, lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu povrinu stalno menja svoj oblik kae se da je viskozno). viskozimetar (lat. viscum, gr. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tenosti, naroito lakova, ulja i dr. viskozitst (nlat. viscositas) fiz. lepljivost, tegljivost, svojstvo viskoznog tela; vi-skoznost.

viskoznost fiz. v. viskozitet.vis legne (lat. vis legis) prav. zakonska sila, sila zakona. vis major (lat. vis maior) via sila, ona sila protiv koje se ovek ne moe boriti niti je otkloniti; up. fore maer. vispren (rus.) 1. otrouman; vet, snalaljiv; duhovit; 2. plemenit, uzvien. vis probandi (lat. vis probandi) dokazna snaga, snaga dokaza. vist (eng. whist) engleska igra karata sa etiri igraa i 52 karte; pie od aja, eera, limuna i crnog vina. vista (ital. vista) trg. vienje, uvid, pokazi-vanje menice; a vista (ital. a vista) odmah po vienju, tj. menice. viscera (lat. viscera) pl. med. unutranji or-gani ivotinjskog tela; utroba, nutrica, drob, naroito srce, plua, creva, jetra itd. visceralan (nlat. visceralis) utrobni, dro-ban, koji se tie unutranjih organa ivotinjskog tela. viscidan (nlat. viscidus) idak, gust, lepljiv; fig. otporan, tvrdoglav. vita (lat. vita ivot) ivotopis, tok ivota, kurikulum vite. vita brevis, are longa (lat. vita brevis, ars longa) ivot je kratak, umetnost je duga (latinski prevod poetka Hipokratovih Aforizama"). vitalan (lat. vitalis) ivotni, koji se tie ivota; ivahan, sposoban za ivot, sa ivotnom snagom; oivljavajui, koji pomae ivot; fig. veoma vaan, bitan, neophodan. vitalizam (lat. vitalis ivotni) teorija po kojoj se ivot ne moe objasniti samo hemijskofizikim procesima u njemu, nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). vitalijanci (lat. vita) v. viktualijanci. vitalist(a) fil. pristalica vitalizma. vitalitet (lat. vitalitas) ivotna snaga, ivotnost, sposobnost za ivot; prosene trajanje ivota (npr. kod jednog naroda), verovatnoe ivljenja. vitalni oseaj psih. opti oseaj ivota, tj. onaj u kome se ogleda, u naoj svesti, opte stanje naeg organizma, celokupne zdravstveno stanje. vitalnost (lat. vitalitas) v. vitalitet.

vitamini

154

Vinu

vitamini (lat. vita ivot) pl. biol. razne hranljive materije, jo neispitane dovoljno, koje su za ishranu organizma veoma potrebne; nalaze se u veini namirnice, naroito u zelenim delovima biljaka, sveim plodovima i semenju, u sveem mesu, umancetu, mleku i dr. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut, rahitis, beriberi, pela-gru itd.). vitelus (lat. vitellus, vitulus) umance. vi testamenti (lat. vi testamenti) prav. silom oporuke, na osnovu poslednje volje, testamenta. vitiligo (lat. vitiligo liaj) med. nestajanje pigmenata u koi, tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. vitlejizam sistem radnikih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata, sa ciljem da u industrijskim predu-zeima uestvuju, pored poslodavaca, i radnici u srazmernom delu dobiti; ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem D. H. Vitleju. vitra(a) (fr. vitrage) staklena vrata; staklena pregrada; prozorske zavese; prozori. vitraj (fr. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. vitrezan (lat. vitreus staklen, fr. vitreux) staklast, kristalast; providan, sjajan. vitrescibilan (lat. vitrescibilis) koji se moe pretvoriti u staklo, pretvorljiv u staklo. vitrescibilitet (nlat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. vitrine (fr. vitrine) staklen orman za smetaj sitni jih umetnikih predmeta; duanski izlog; prozor. vitriol (lat. vitreolus dei. od vitreus staklen, fr. vitriol, p. vitriolo) hen. sulfat (tj. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala, bakra (zvani plavi vitriol, plava galica), gvoa (zvani zeleni vitriol, zelena galica), cinka itd. vitriolescirati (nlat. vitriolescere) hen. pretvarati se u vitriol. vitriolizacija (nlat. vitriolisatio) hem. pretvaranje u vitriol. vitrifikacija (nlat. vitrificatio) postakla-vanje, pretvaranje u staklo, postakljenje. vitrificirati (nlat. vitrificare) postakli-ti, pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitrometar (lat. vitrum staklo, gr. metron) ont. aparat za merenje jaine lomljenja zrakova. vitrotipija (lat. vitrum staklo, gr. tipos) vetina izraivanja fotografskih slika na staklu. vitrum (lat. vitrum) staklo; kristal. vic (nem. Witz) desetka, dosetljivost, otroumnost; duhovita ala. vice (lat. vie) u sloenim reima znai: pod-, zamenjivanje, zastupanje nekoga, npr.

vice verza (lat. vie versa) obratno, obrnuto, u protivnom sluaju. vicedom (lat. vicedominus) namesnik, zamenik vladara; upravnik crkvenih dobara. vicezimacija (nlat. vicesimatio) dvadesetkovanje, izdvajanje svakog dvadesetog lana kakve velike ete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vicezimirati (nlat. vicesimare) dvadesetko-vati, svakog dvadesetoga po redu iskljui-ti, izdvojiti, osuditi, kazniti smru (u pobunama i sl.). vicenalan (lat. vicies dvadeset puta, analis godinji) dvadesetogodinji, koji se vri ili dogaa svakih dvadeset godina. vicenij(um) (lat. vicennium) vreme od dvadeset godina. vi cesionis (lat. vi cessionis) prav. silom, tj. putem prenoenja ili ustupanja. vicia etatis (lat. vitia aetatis) pl. mane, gresi (mladikog) doba, gresi mladosti. vicijum (lat. vitium) mana, nedostatak; pogreka, promaaj, omaka; zabluda, greh, krivica, porok; pl. vicia. vicijum kanonikum (nlat. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude svetenik. vicijum kordis (lat. vitium cordis) med. mana srca. vicijum nature (lat. vitium naturae) med. prirodni (ili: uroeni) nedostatak. vicinalan (lat. vicinalis susedski) optinski, seoski; vicinalne eleznica, elez-nica, obino uzanog koloseka, koja vezuje samo oblinja mesta, sporedna eleznica; vicinalni put optinski, seoski put, onaj koji vezuje samo susedna sela. viciozan (lat. vitiosus) pogrean, pokvaren; poroan, nevaljao; med. koji ima manu, koji je sa ned ostatkom; viciozan posed prav. posed koji nije bez zamerke, bez mane. viciozitet (lat. vitiositas) pokvarenost, poronost, ravost; vicioznost. vicioznost (lat.) v. viciozitet. vicemaher (nem. Witz, machen initi) aljivdija, duhovit ovek. Viva-karman (ind.) Tvorac vasione"; fil. olienje stvaralake sile u prirodi, veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grkom Vulkanu). eiter (nem. wischen brisati) brisa, oti-ra; sprava na vozilima za otklanjanje kie ili snega sa stakla. Vinu (ind.) jedan od tri glavna boanstva u brahmanizmu, prvobitno bog Sunca; najpopularniji bog u brahmanizmu, sa sve veim brojem potovalaca (vainava). Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla, on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji, a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) oekuju tek u budunosti, i tada e unititi sve svoje

vice-admiral, vice-direktor, vice-kon-zul.

vinuizam

155nestano, onaj koga ovek esto mora prekorno da doziva. vokacija (lat. vocatio) poziv, pozivanje na neki poloaj; dar, sklonost (nekom zanimanju, zanatu, struci). voki-toki (eng. walkie talkie) prenosni radiotelefon, konstruisan 1933. god. u SAD. voks (lat. vox) glas, zvuk, ton; re, izraz; ad vocem (lat. ad voem) uz re, pri toj rei (pade mi na pamet); asa vode (lat. assa voe) samim glasom, tj. bez pratnje nekog instrumenta; sub hak voce (lat. sub hac voe) pod ovom rei (pri upuivanju na renik). voks akuta (lat. vox acuta) muz. visok (ili: otar) glas. voks virginea (lat. vox virginea) muz. devojaki glas (za jednu oktavu vii i umilniji orguljski registar no to je voks humana). voks klamantis in dezerto (lat. vox claman-tis in deserto) glas vapijueg u pustinji, tj. Jovana Krstitelja; fig. glas istine koji nema dejstva, uzaludno opominjanje. voks populi, voks dei (lat. vox populi, vox Dei) posl. glas narodni je glas boji, tj. to narod hoe, to je svetinja. voks hibrida (lat. vox hybrida) melez-re, tj. re sastavljena od rei dva ili vie jezika, npr. za-interesovati. voks humana (lat. vox humana) muz. oveji glas (na orgulji). volabilitet (nlat. volabilitas) povrpost, nestalnost. volan (fr. volant) pernata lopta; krilo vetrenjae; fiz. toak zamajac; toak za upravljanje automobilom; deo lista koji se cepa (u priznanikoj knjizi); karner na enskoj haljini. volantai (lat. volans, fr. volant) koji leti, letei, koji je u letu, leprav. volapik (volapuk = eng. world svet, speak govoriti) meunarodni, svetski jezik, prethodnik esperanta, pronalazak nemakog svetenika J. M lajera (Schleyer, 1831 1912). volat (ital. volta) zidni svod; zasvoena prostorija. volatilan (lat. volatilis) hem. koji moe da se pretvori u gas ili u paru, isparljiv. volatilizacija (nlat. volatilisatio) hem. isparavanje, pretvaranje u paru. volatilizirati (nlat. volatilisare) hem. ispa-riti, isparava, pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. volatilitet (nlat. volatilitas) isparljivost; nestalnost, promenljivost. volva (lat. volva) bog. opna na mladim peurkama. volvulus (lat. volvulus) med. zavezanost (ili: zapletenost) creva, uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. vole (fr. volee) let, letenje (ptica); fig. poloaj, rang; pucati iz voleja u fudbalu; udariti loptu u letu; ot vole (fr. haute

neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuinskog gospodarstva. vinuizam (ind.) vera u uenje vinujita. vinujiti (ind.) pl- oboavaoci i potovao-ci boga Bitnu. Vlaka nekadanja rumunska pokrajina izmeu Karpata i Dunava; stariji naziv za Rumuniju. voal (fr. voile) prevez, veo, koprena, zastor; vrsta tanke materije za enske haljine, naroito za veo. Vodai (nem. Wodan) mit. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin), bog vetra, mrtvih, pobede, dobre etve i lekarstva; Vuogan. vodvilj (fr. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirine sadrine; danas: veseo, mali poz. komad sa kupleti-ma; pozorite u kojem se prikazuju ovakvi komadi. vodviljist(a) (fr. vaudevilliste) pisac vod-vilja. vokabula (lat. vocabulum) lingv. re, naziv, ime, pojedina re (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). vokabular (nlat. vocabularium) renik, sveska u koju se piu rei nekog tueg jezika i njihova znaenja radi lakeg uenja napamet. vokabulist(a) (lat. vocabulum re) pisac renika. vokal (lat. vocalis, vox glas) gram. samogla-snik (kod nas glasovi: a, e, i, o, u); supr. konsonant. vokalan (lat. vocalis) gram. samoglasniki; glasni, koji se tie glasa; izgovaran, u smeni (dokaz); vokalna muzika pevanje; vokalni koncert koncert u kojem su samo take pevanja. vokale (ital. vocale) muz. pevajui. vokaliza (nem. Vokalize, ital. vocalizzo) muz. vokalna kompozicija (veba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. vokalizam (fr. vocalisme) gram. teorija samoglasnika; samo glasnici jednoga jezika ili jedne rei s obzirom na njihove meusobne odnose. vokalizacija (nlat. vocalisatio) gram. pretvaranje suglasnika u samoglasnike; muz. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju; vokali-ziranje. vokalize (ital. vocalizze) muz. vebe u pevanju sa slogovima ut, ge, mi, fa itd. (solmiza-cija). vokalna harmonija (lat. vocalis, gr. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili vie slogova koji dolaze jedan za drugim, s obzirom na boju zvuka, naroito kad vokal jednog sloga zavisi, u ovom pogledu, od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). vokalski (lat. vocalis) gram. samoglasniki. vokativ (lat. vocativus) gram. peti pade, dozivni pade; fig. obeenjak, spadalo,

vole]

156

volumetar

volee) ljudi visoka poloaja, najugledniji ljudi nekog mesta. volej (eng. volley) sp. udarac lopte (u tenisu reketom, u fudbalu punom nogom) dok je u letu, pre nego to dodirne tle. volens-nolens (lat. volens-nolens) hteo-ne hteo", tj. kad se neto u svakom sluaju mora uiniti, bez obzira na lino raspoloenje. volenti non fit injurija (lat. volenti pop f it iniuria) onome koji hoe ne ini se nepravda, ko hoe da mu tako bude, tome je pravo. volitivan (lat. volitio) l. voljni, koji potie od (ili iz) volje; 2. gran. dopusni, eljni. volicija (lat. volitio) psih. htenje, volja, pojedinani akt volje, izraz volje. volo (lat. volo hou) sik volo, sikjubeo(.: at. sic volo, sic jubeo) tako hou, tako zapove-dam, tj. umesto svih razloga neka vai moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). vol-o-van (fr. vol-au-vent) kup. lisnate testo punjeno ribom, mesom, gljivama i dr., lisnata pasteta. volonter (fr. volontaire, lat. voluntarius) onaj koji slui dobrovoljno i besplatno; dobrovoljac (vojnik). volt (skr. V) fiz. jedinica za merenje napona u Meunarodnom sistemu jedinica; predstavlja onaj napon na homogenom ianom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera, a utroena snaga izmeu te dve take iznosi 1 vat; naziv po italijanskom fiziaru Alesandru Volti. volta (fr. volte, ital. volta, lat. volutus valjan, kotrljan) u koli jahanja: jahanje u malom krugu, teranje konja u krug; u kartama: vetina u meanju karata tako da izvesna karta tano doe na ono mesto koje se eli. volta-elektrometar (A. Volta, gr. elektron, metron) fiz. v. voltametar. voltaa (fr. voltage) napetost, napon struje merene u vo l tima, elektrini napon. voltaizam (A. Volta, fr. voltaisme) fiz. galvanski elektricitet, galvanizam. volta-indukcija (A. Volta, lat. inductio) fiz. pojava izazivanja (indukovanja) elektrine struje u zatvorenom provodniku pomou kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja, ili pomou spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku, ili pomou pojaavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. voltametar (A. Volta, gr. metron) fiz. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih koliina supstanca; izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje, onda deoba izdvojene koliine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu koliinu, a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla koliina elektriciteta, tj. ja-ina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna); dakle, vol-

tametar slui i za merenje jaine struje; up. voltmetar. voltamper (A. Volta, A. M. Ampere) fiz. proizvod iz jednog volta i jednog ampera; slui za merenje prividne snage kod naizmenine struje. voltera (fr. voltaire) velika naslonjaa s niskim seditem a visokim naslonom za glavu, nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volterizam filozofija i nain miljenja francuskog filozofa Voltera (1694 1778); frivolan, epikurejski nain miljenja, kao kod Voltera; volterijanizam. volterijanizam (fr. voltairianisme) fil. v. volterizam. voltier (fr. voltigeur) vetak u skakanju; igra na konopcu; vrlo vet konjanik, jaha vet u skakanju na konja; konj obuen jahakom vebanju; laki peak, strelac (u francuskoj vojsci). voltiirati (fr. voltiger, ital. volteggiare) veto se baciti na konja ili sa konja; praviti vetake skokove; igrati na konopcu; fig. brzo prelaziti s predmeta na predmet. Voltin elemenat fiz. galvanski elemenat sastavljen od cinka, bakra i sumporne kiseline. Voltin stub fiz. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar tenost (razreene H2SO4) cink. volti subito (ital. volti subito) muz. brzo okreni (na notama). voltmetar (A. Volta, gr. metron) fiz. instrumenat za merenje potencijalne razlike, naponske razlike; up. voltametar. voltfas (fr. volte-face, lat. volvere okretati, facies lice) voj. poluokret, poluobrt; nagla promena miljenja; napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi pred neprijatelja koji te goni; fig. naglo promeniti miljenje. volubilan (lat. volubilis, volvere okretati, obrtati) gibak, vitak, savitljiv, okretan; nepostojan, nestalan, promenljiv; tean, slatkoreiv, govorljiv. volubilitet (lat. volubilitas) gipkost, pokretljivost, savitljivost, okretnost; tenost u govoru, slatkoreivost; nestalnost, promenljivost. volumen (lat. volumen, volvere) rukopis, spis ovijen oko tapia, svitak; knjiga, sveska; fiz. prostor to ga zauzima jedno telo, zapremine; muz. obim, jaina, punoa (glasa, zvuka). volumenometar (lat. volumen, gr metron) sprava za merenje zapremine vrstih i tenih tela. volumetar (lat. volumen, gr. metron) fizioloki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova ivog ovejeg ili ivotinjskog tela.

volumetrija

157

vrada

volumetrija (lat. volumen, metria) vetina merenja zapremine; fizkol- merenje promena u zapremini pojedinih delova ovejeg ili ivotinjskog tela; hem. odreivanje koliine rastvorene materije. voluminozan (nlat. voluminosus) koji se sastoji iz vie delova, koji je sastavljen iz vie svezaka; u mnogo knjiga; velik, obi-man, opsean, glomazan, kabast, debeo. voluminozitet (nlat. voluminositas) obi-mnost, opsenost, glomaznost. voluminoznost v. voluminozitet. volum-teorija (lat. volumen zapremina, gr. theoria) hek. shvatanje po kojem se koliine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamiljaju prema njihovoj teini, nego prema zapremini. voluntarizam (lat. voluntas volja) fl. filozofski pravac (psiholoki i metafi-ziki) koji smatra za bitno svojstvo due volju, a ne intelekat, koji, dakle, objanjava bitnost ivota pomou volje kao osnovne funkcije duevnog ivota (openhauer, Bunt). voluntaristi (lat. voluntas volja) fil. pristalice voluntarizma. voluntaristika psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglaava bitni znaaj procesa volje i oseanja; sulr. intelektualistika psihologija. voluntas (lat. voluntas, volo hou) volja; stat pro racione voluntas (lat. stat pro ratione voluntas) vai umesto razloga volja. voluntas ultima (lat. voluntas ultima) prav. poslednja volja, testamenat. voluntativ (lat. voluntas volja) liigv. v. vo-litiv. voluptuozan (lat. voluptuosus, voluptas pohota) sladostrasan, strasan, pohotljiv; zabavan, prijatan, pun veselja. voluta (lat. voluta) apx. ukras na stubovima u obliku zavojice, spirale, ara u obliku pua, uvojnica; zool. uvijeni pu. volutacija (lat. volutatio) valjanje; fig. nepostojanost, nestalnost. volfram (nlat. wolframium) hem. veoma tvrd i otporan metal, atomska masa 183,85, redni broj 74, znak W, topi se na 3400; upotrebljava se za dobijanje volfram-e-lika i za vlakna elektrinih sijalica; tungstem. voleban (rus.) natprirodan, udotvoran, maijski. volebnik (rus.) arobnjak, maioniar. vomika (lat, vomica) kec. ir, prit; naroito: ir u pluima. vomikozan (lat. vomicosus) ned. pun ireva, gnojav. vomirati (lat. vomera) med. v. vomitirati. vomitiv (nlat. vomitivurn) med. sredstvo koje izaziva povraanje. vomitirati (lat. vomitare) med. povraati, bljuvati; vomirati. vomitus (lat. vomitus) ned. povraanje, bljuvanje.

von novana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). voracitet (lat. voracitas, vorax prodrljiv) prodrljivost; fig. gramljivost, nezajaljivost. vostro konto (ital. vostro conto) trg. na va raun. votant (lat. votans, vovere) glasa. votacija (lat. votatio) glasanje, izglasavanje, skupljanje glasova; votiranje. Votergejt afera (eng. Watergate) politiki skandal u SAD 1972-73. nastao otkrivanjem ureaja za prislukivanje u izbor-nom tabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vaingtonu; prislukivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih linosti te stranke; ova je afera kompromitovala i same vrhove amerike dravne uprave. votiv (lat. vovere zavetovati, votivum) etn. zavetna rtva ili dar boanstvima, sve-cima, crkvama i dr.; prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izraevi-nama od gvoa, zlata, srebra ili voska. votivan (lat. votivus) zavetovan, zavetni. votiranje (lat. votatio) v. votacija. votirati (lat. votum, ital. votare, fr. voter) dati svoj glas za neto, glasati za, izgla-sati, glasanjem odobriti. votka (rus. vodka) popularne ruska rakija. votum (lat. votum, vovere) zavet, obeanje; glas koji se daje za neto, protiv neega; glasanje, izglasavanje; pl. vota; kum vot (lat. sit voto) s pravom glasa; kum vogo ilimitato (lat. sit voto illimitatio) sa neogranienim pravom glasa; meo voto (lat. teo voto) po mojoj elji, po mom nahoenju, to se mene tie; sub voto remisionis (lat. sub voto remissionis) sa eljom za povraa j. votum virile (lat. votum virile virilni glas) kneevski pojedinani glas, za razliku od kurijalnog glasa, predata, gro-fova u starom nemakom parlamentu. votum decizivum (lat. votum decisivum) prav. odluujui glas. votum konzultativum (lat. votum consultativum) prav. savetodavni glas. votum kurijatum (lat. votum curiatum) ukupan, zajedniki glas; up. kurijski glas. vohajnit (nem. Wochein) min. sinonim za mineral boksit, nazvan po mestu Bohinja (nem. Wochein) u Sloveniji, gde ima leita boksita. voe (ital. voe) kuz. pevaki glas; a voe sola (ital. a voe sola) samo za jedan glas. voe di peto (ital. voe di petto) muz. pun glas, glas iz grudi. vo