09.04._emocije-1[1] psihologija

8/4/2019 09.04._EMOCIJE-1[1] PSIHOLOGIJA

1/18

EMOCIJE

.


2/18

Status emocija u psihologiji, nekad i sad

Emocije lee u osnovi svakog ljudskog iskustva i procesa prilagoavanja, pa ipak kognitivni procesi su se neuporeivo vie izuavali i obivali vie prostora u ubenicima pojam emocija je bio praktino prognan iz psihologije za vreme bihejviorizma

Prve naune studije emocija:

Darvin (1872): Izraavanje emocija ko oveka i ivotinja Dejms (1884): ta je emocija - prva teorija emocija

Podsticaji za savremeno izuavanje emocija: Klinika psihologija i psihoterapija, naglasak na upoznavanju subjektivnog aspekta emocija

i na negativnim osedanjima (anksioznost, epresivnost, osedanje krivice...) Psihologija stresa (izuavanje meuejstva kognitivnih i emocionalnih procesa,

iniviualnih razlika u reagovanju na stres, izuavanje procesa tugovanja, nainaprevladavanja...)

Humanistika i egzistencijalistika psihologija, interesovanje za pozitivna osedanja (sreda,ljubav, ponos..)


3/18

Odreenje emocija

ta su emocije, kaa se javljaju i emu slue: Emocija je uzbueno stanje organizma izazvano subjektivno znaajnim, vanim

stimulusom (situacijom), koje visceralno, motorno, motivaciono i mentalnopriprema subjekta za adaptivnu aktivnost.

Emocije se javljaju na tri plana: Fiziolokom (ubrzan puls, irenje zenica, ubrzano isanje, pojaano luenje arenalina,povedanje edera u krvi..)

Subjektivnom (oivljaj specifinog kvaliteta osedanja srede, prezira, tuge, ponosa...) Bihejvioralnom (spolja viljive manifestacije emocija, tipine promene u ponaanju, stavu

tela, gestovima, mimici...)

Emocija je, prema tome, sloena kognitivno-fizioloko-bihejvioralna reakcija koja ima

dvojaku funkciju: adaptaciju i komunikaciju. Emocije ko oveka pobuuju ne samo spoljanji stimulusi nego i mentalne

reprezentacije, prilikom sedanja ili zamiljanja, pri emu ne moramo biti svesni tihreprezentacija


4/18

Bitni pojmovi

Afektivni ton bazini kvalitet prijatnosti/neprijatnosti; elementarno osedanje; kvalitet rugih

osedanja

Afekt Emocionalni oivljaj velikog intenziteta, burnog toka, s izrazitim telesnim i psihikim

promenama, pradeni suenjem svesti, smanjenom samokontrolom, impulsivnimponaanjem

Raspoloenje Dugotrajan emocionalni oivljaj slabog intenziteta. Uzrok: ugotrajna izloenost

nekoj situaciji ili hronina preokupacija nekim mentalnim sarajima. Povezanost s temperamentom: sangvinici su skloniji pozitivnom, a melanholoci

negativnom raspoloenu.

Sentiment Sloena, steena, relativno stabilna mentalna struktura koju ine osedanja, stavoviusmereni ka oreenom objektu (primer: ljubav, patriotizam)


5/18

Fizioloke teorije emocija

Objanjavanju fizioloku osnovu emocija; onosorganskih promena i subjektivnog oivljaja

1. Dejms-Langeova teorija

2. Kenon-Bardova teorija

3. Papez-Meklinova teorija


6/18

Dejms-Langeova teorija ta je emocija, V. Dejms, 1884

Cerebralni korteks

Senzorni korteks Motorni korteks

Odgovor organizma

3

2

4

Subjektivni doivljaj

1


7/18

Kenonova kritika Dejms-Langeove teorije (oko1920)

Razliite emocije su povezane s istim ili skoro ientinimtelesnim procesima

Mnogi telesni organi reaguju sporo, a osedanja mogu nastatineposreno po opaanju situacije

Telesne promene izazvane nekim drugim stimulusom ne dovodedo emocija koje su povezane s tim promenama (primer: suzeusle seckanja luka ne izazivaju oivljaj tuge)

Nakon presecanja senzornih puteva koji vode od visceralnihorgana ka mozgu, ivotinje i alje pokazuju ekspresiju emocija na

bihejvioralnom planu


8/18

Kenon-Bardova teorija Hipotalamus kao centar regulacije emocija

Cerebralni

korteks

Hipotalamus

Talamus

1

Odgovor organizma

Subjektivni

doivljaj

2

3

4


9/18

Savremene fizioloke teorije

Papec-Meklinova teorija

Papec (1937) i Meklin (1949, 1952, 1970)

Pored talamusa, hipotalamusa i korteksavanu ulogu u nastanku emocija ima tzv.visceralni mozak (limbiki sistem, naroitohipokampus i amigdala). On je centar

emocionalnog ivota


10/18

Kognitivne teorije emocija

Objanjavaju ulogu kognitivnih procesa u nastanku iizraavanju emocija

ahter-Singerova (dvofaktorska) teorija Za nastanak subjektivnog oivljaja emocije potrebne su ve

informacije: o naem fiziolokom stanju i o situaciji u kojoj setakvo fizioloko stanje pojavilo. Primer: strah i privlanost

Lazarusova teorija Emocijama prethode kognitivni procesi

Primarna kognitivna procena: ta se eava, znaenje i znaaj

situacije, mogude posleice Sekunarna kognitivna procena: oluka o tome ta a inimo Primer: reakcija na beskudnika


11/18

Savremena saznanja o neurofiziolokimosnovama emocija

Dva nervna puta u nastanku emocija (Le Du):

Subkortikalni evolutivno stariji bri vaniji za preivljavanje ne ukljuuje svesnost

Kortikalni evolutivno mlai sporiji omogudava svestan, subjektivni oivljaj


12/18

Dva puta emocionalnog reagovanja

SENZORNI KORTEKS

TALAMUSAMIGDALA

EMOCIONALNISTIMULUS

EMOCIONALNIODGOVOR

Subkortikalni put

Kortikalni put


13/18

Osnovne (primarne) emocije

Postoje jenostavna, osnovna ili elementarna osedanja. Zavisno oautora procena njihovog broja varira o 2 o ak 11. Neki autorismatraju a sloene emocije nastaju spajanjem ili meanjemprimarnih emocija. Npr. Prezir = ljutnja + gaenje (prema Pluiku)

V. Dejms navoi sleede primarne emocije: strah, tuga, ljubav i bes

Prema P. Ekmanu to su: ljutnja (gnev), gaenje, strah, raost, tuga,iznenaenje. Bitne i zajenike olike primarnih emocija su: Rano se javljaju tokom individualnog razvoja

Zajenike su ljuima i viim primatima Kulturno su univerzalne

Imaju specifinu fizioloku osnovu


14/18

Gnev (ljutnja)

oivljavamo kaa procenimo a se neko neopravano ponaa na nainkoji ugroava nas ili nau vrenost, onosno kaa smo osujedeni upostizanju cilja

Kaa smo gnevni znai a oekujemo a ruga osoba promeni svojeponaanje

Manifestacije gneva: mrtenje, stezanje vilice, stezanje pesnica,ukrudivanje tela, variranje jaine glasa (smanjuje se ili pojaava uonosu na uobiajenu jainu); stiskanje usta, izbegavanje gleanja uobjekt, udaljavanjenaini a se zaustavi napa

Agresivno ponaanje moe a proizae iz gneva, treba ga razlikovati oagresivnosti koja nastaje usle mrnje

Pasivna agresija: dutanje, izbegavanje, zaboravljanje, olaganje

sabotaa zajenikih aktivnosti Aaptivno i efikasno izraavanje ljutnje: utie na promenu ponaanja

ruge osobe, ublaava ili reava konflikt


15/18

Principi efikasnog verbalnog izraavanjaljutnje

Poruku treba uputiti na ponaanje, a ne na bide rugeosobe

Poruka mora biti jasna i razumljiva

Treba opisati eljeno ponaanje

Razvojiti utiske i pretpostavke o injenica

Poruka treba biti ovoljno snana, ali ne preterano!


16/18

Strah

oivljavamo kaa procenjujemo a smo ugroeni mi (ili neka naavrenost), a ne moemo aekvatno a se suprotstavimougroavajudem objektu ili situaciji

Trema: strah u vezi buude situacije provere sposobnosti ili umeda, zakoju ocenjujemo a prevazilazi ili moe a prevazie nae sposobnosti:inhibitorna i stimulativna trema

Anksioznost (strepnja): oivljavamo kaa procenjujemo a nemoemo a izaemo na kraj sa ivotnim tekodama.

Razlika izmeu straha, panike i uasa: procena mogudnosti a seuklonimo ili izbegnemo ugroavajudu situaciju


17/18

Strah panika - uas

Strah Panika Uas

Procena Moemo da seuklonimo izugroavajue

situacije

Ne znamo da limoemo da se

uklonimo iz situacije,verujemo danemamo vremena imoramo odmahpronai izlaz iz

situacije

Mislimo ili znamoda nema izlaza izugroavajue

situacije

Ponaanje Bekstvo,udaljavanje,povlaenje

Dezorganizovano,smeteno,nekoordinisanoponaanje: samo

naizgledneadaptivno

Malaksalost,koenje,

gubljenje svesti,disocijacija


18/18

Radost

Tuga

Ljubav

Zahvalnost

Prezir

Ljubomora

Stid

...

09.04._emocije-1[1] psihologija

Documents